NASLEE DIMITRIJA MITRINOVIA: BACK TO THE FUTURE

pie: Mia Vasi

Dimitrije Mitrinovi, gotovo nepoznat u naoj javnosti, zapravo je bio jedan
od najznaajnijih evropskih mislilaca i vizionara prve polovine XX veka. Nakon
politike faze svog dejstva, kada je bio spiritus movens Mlade Bosne i vizionar
tada jo nepostojeeg jugoslovenstva, preao je u spiritualnu fazu, preao u
Englesku, gde je iveo sve do do svoje smrti, bio u interakciji sa vodeim
duhovima Evrope svoga doba, dok je intenzivno radio na duhovnom razvoju
pojedinca i itavog oveanstva.
Njegova osnovna ideja je bila stvaranje ujedinjenog oveanstva
baziranog na principima nauke, progresa, humanosti i ravnopravnosti svih
pojedinanih naroda. Vizija je bila re-kreiranje prvobitnog Adama, spiritualnog
bia, arhetipa iluminiranog oveka, koji bi rezonirao sa itavim oveanstvom,
koje bi istovremeno bilo i univerzalni ovek, poput holograma u kolektivnoj
svesti.
Mitrinovi je anticipirao tehnoloku revoluciju, a pojava interneta i
informatike ekspanzije obilja planetarnih informacija i znanja kao da se
podrazumeva u njegovim idejama od pre jednog veka. U dananje doba, kada
glavne znaajke globalnog drutva predstavljaju visoka tehnologija i neformalno
planetarno mreno povezivanje slobodnih duhova putem elektronskog organona,
, namee se potreba za formalizovanjem novonastalih drutvenih odnosa u novi,
post-demokratski poredak, baziran na kompetenciji, istinskom znanju,
univerzalnoj etici, i slobodnoj ali nadasve odgovornoj komunikaciji.
Mitrinovi kao da daje odgovarajue odgovore ne samo anticipirajui
probleme, ve bivajui delom dananjeg trenutka, ivei u njemu, toliko je
aktuelan, i toliko rezonira sa nama ovde i sada, dok vapijemo za novom
paradigmom, koju nam je velikoduno ve ostavio, odavno odgovorivi na pitanja
koja tek danas postavljamo. Tako kao da prisustvujemo fenomenu Back to the
Future, iz istoimenog filma: itav vek je protraen na retrogradno kretanje:
histerine kvazi-spiritualne masovne pokrete, krvave ratove, diktature, volju za
mo itd., da bi se tek danas, potprano, putem tehnologije i masovnih medija,
stvorila osnova za kretanje u smeru progresa, o emu Mitrinovi, formalno ovek
prolosti, govori iz sopstvene spiritualne pozicije, koja je oduvek bila budunost,
a to dananji probueni duhovi vie nego jasno mogu da vide.
I, za kraj, jedna posve subjektivna impresija: sam izgled Dimitrija
Mitrinovia mi je oduvek odavao utisak kosmike ale: njegovo lice odaje izraz
oveka dananjeg doba, koje je putem photo-shopa ili karmikom preicom neko
prebacio u arhaino okruenje prolog stolea.

U tekstu koji sledi, nasleu New Atlantis Foundation, govori se

podrobnije o Dimitriju Mitrinoviu, pomalo zaboravljenom, a nikad aktuelnijem
geniju, i njegovim tako okrepljujuim idejama.
PREDLOZI DIMITRIJA MITRINOVIA
"PROMENITI SVET PUTEM PROMENE SAMOG SEBE"
"OD INDIVIDUALNE INICIJATIVE PREKO SAVEZA POJEDINACA DO
APSOLUTNOG KOLEKTIVA
Naslee New Atlantis Foundation, prevod: Mia Vasi

Dimitrije Mitrinovi emigrirao je u Englesku po Prvog svetskog rata 1914;

prethodno je studirao istoriju umetnosti u Nemakoj, na Minhenskom univerzitetu
. Sa drugim vodeim duhovima Evrope, ukljuujui Wassilyja Kandinskog,
Gustava Landauera i Frederika van Eedena, predloio je da Evropa treba da
inicira svetsku renesansu kulture. Izbijanje rata je stavilo taku na te planove.
Mitrinovi je nastavio sa pisanjem i predavanjima poto se doselio u Englesku, ali
je svoje vreme uglavnom koristio za susrete i razgovore sa malom grupom ljudi.
Mitrinoviev rad treba sagledavati u kontekstu svteskih dogaaja koji su se
odigravali poetkom veka, prevashodno I svetski rat, Ruska Revolucija, uspon
komunistikog i faistikog pokreta, i nacionalistiki pokreti u vanevropskom
svetu. Skora mogunost sagledavanja bilo kakvog ispunjenja njegovih ideja bila
je opet osujeena, ovaj put usled II svetskog rata.
Mnogi savremeni mislioci su takoe bili duboko uznemireni onim to su
sagledali kao najznaajniju svetsku krizu. Meu njima su bili Rudolf Steiner,
osniva Antropozofskog pokreta, i Erich Gutkind, nemako-jevrejski filozof koga
je Mitrinovi sreo u Nemakoj i smatrao ga je znaajnim prorokom modernog
doba. Poput oba pomenuta mislioca, Mitrinovi je politike preokrete smatrao
simptomima znaajne promene, koja je zauzimala mesto u svim oblastima
ljudskog ivota, usled injenice da je oveanstvo bilo pred dosezanjem novog
stupnja razvitka. Individualna samosvest moderne individue predstavlja konani
stupanj dugod perioda razvoja koji se protee kroz milenijume, do najdavnijih
vremena.
Svesnost u drevnom svetu se uopteno uzima za znatno drugaiju od
dananje. Ovaj prvi stupanj ljudskog razvitka je predstavljen kulturama drevne
Indije, Bliskog i Dalekog Istoka i Egipta. Plemenska svest postepeno se menjala
u nacionalnu svest kako su se ljudi ujedinjavali. Ljudi su na tom stupnju oseali
zajedniki identitet jedni sa drugima kao i sa svojom grupom, a kolektivno su
posedovali intuitivnu, vidovnjaku mudrost, koju smo mi danas izgubili. U
literaturi drevne Indije, naroito u filozofiji Vedante, moe se videti da su ljudi bili

svesni svog identiteta, ne samo meusobno, ve i sa celokupnom prirodom oko

njih, kao i sa nebeskim svetom iznad njih. Brahman, boanski kreativni princip
svemira, treba da je identian sa Atmanom, centrom line svesti. Celokupan ivot
se svodi na tri principa: Bie, Svesnost i Blaenstvo; ali u oveanstvu to trojstvo
je ujedinjeno sve dok se samosvesni pojedinac ne izdvoji iz drutva. Trojstvo
bogova pojavljuje se u egipatskoj mitologiji i takoe u drugim drevnim kulturama.
Ovo samosaznanje je doivljeno, naroito od strane proroka i propovednika, kao
otkrovenje od stane boanskog izvora koji je izvan nas, a Mitrinovi je spise iz
tog perioda ljudskog razvitka smatrao prvim otkrovenjem. Prepoznao je rad
Rudolfa Steinera kao pomirenje ovog prvog otkrovenja kako sa hrianstvom,
tako i sa modernom naukom.
Pojava samosvesnog pojedinca u istorijskom vremenu bila je postepen
proces koji je kulminirao u dogaaju koji je bio otkrie prirode individualnog
oveka. Boanska priroda koju je od sebe zahtevao Hrist, po Mitrinoviu
predstavlja drugo otkrovenje. Trojedina morfologija pojavljjije se ponovo u
hrianskoj doktrini Oca, Sina i Svetog Duha a potvruje se Hristovim reima: "Ja
i Otac moj jedno smo". Vladimir Solovjov, ruski filozof, govorio je o tome kao o
muevnom boanskom principu, koji oveanstvo treba da preuzme. Takoe je
uveo i pojam Sofije kao budue inkarnacije Svetog Duha u univerzalnom
oveanstvu, ideju koju je Mitrinovi dalje razvio u svom predlogu saveza
pojedinaca.
Tokom proteklih 2000 godina, evropska kultura imala je temelj u
hrianstvu. Ljudski progres tokom ovog perioda zavisio je liderstva i vostva
individualnih ljudi - genija: prvo u Grkoj od Platona, koji je uveo pojmovno
miljenje, i ideje Dobrog, Istinitog i Lepog. Evropa je bila centar procvata kulture
u fliozofiji, literaturi, umetnosti i nauci koje je Mitrinovi nazvao treim
otkrovenjem, ili otkrovenjem pojedinanog genija. U filozofiji , Hegel je izrazio
trojstvo kao tezu, antitezu i sintezu, a njegov koncept sinteze kao daljeg razvitka i
ispunjenja i teze i antiteze bio je za Mitrinovia posebno znaajan. Mora se uoiti
da svako od tri otkrovenja, Vedanta, Hrianstvo i Hegel sadri izraavanje
trojstva: Vedanta kao Bie, Svesnost i Blaenstvo, hrianstvo kao Oca, Sina i
Sv. Duha, a Hegel kao tezu, antitezu i sintezu. Kritika filozofija Immanuela
Kanta da pojedinci ne mogu spoznati nikakvu realnost izvan sopstvenog
iskustva, koje, naravno, moe i treba da se deli sa drugima. Tako su ideje kao
ego, objektivni svet ili sloboda ustvari bile otkrivene i afirmisane od strane
individualaca, sa ciljem davanja smisla sopstvenom ivotu. Radovi Friedricha
Nietzschea, Ottoa Weiningera i Maxa Stirnera, koji su svi deklarisali suverenitet
pojedinca i mo oveanstva da determinie sopstvenu budunost, su zapravo
samo komentari na tree otkrovenje.
U ovom veku, svet se moe, na neki nain, videti kao celina, ali sa
rasprostrtim konfliktima nacionalnih i verskih grupa, slika celine se pojavljuje
totalno fragmentirana i neobuhvatljiva. Pojedinci oseaju malu ili nikakvu vezu sa
celinom, i identifikuju sebe kao moda jednim njenim malim delom; Takoe se

esto oseaju veoma izolovanim i odseenim jedni od drugih, odvojenim od

korena koji je u iroj zajednici. Ove simptome je istakao Erich Gutkind u svojoj
knjizi Siderische Geburt, izdatoj 1910, i predvideo je da, ako ljudska rasa nije
pred izumiranjem, sledei krucijalni korak u razvitku ljudske svesti mora biti
nainjen. Mitrinovi je taj korak video kao odgovor na tree otkrovenje kao
stvaranje zajednice pojedinaca, koji bi na sebe preuzeli odgovornost za celo
oveanstvo, koje vide kao jedinstveni i boanski entitet. Kao i Vladimir Solovjov,
Mitrinovi je shvatao da svesno ujedinjenje pojedinaca radi celog sveta i
univerzalnog oveanstva treba da bude inkarnacija Svetog Duha, ili Sofija. Ovo
bi takoe bilo i ispunjenje Auguste Comteovog koncepta Velikog Dela. Bilo bi to
posveenje pojedinaca jednog drugome, u spoznaji da je svaki ovek jedinstven,
kao to je jedinstvena i svetska celina.
Trojedina morfologija, predmet otkrovenja u hrianstvu, je primenljiva
kako na ceo svet, tako i na pojedinca, i esencijalno je morfologija kao takva.
Ljudsko telo je jo od drevnog doba bilo shvatano kao strukturalna formula
kosmosa. Ljudsko telo se sastoji od tri glavna sistema: nervnog sistema i mozga,
krvnog i respiratornog sistema, i metabolikog sistema, korespondirajui sa
psiholokim funkcijama miljenja, oseanja i volje. Organsko drutvo bi zato
trebalo da demonstrira te tri funkcije u svojim kulturnim, politikim i ekonomskim
sferama, od koji svaka mora biti odvojeno organizovana kako je to i u ljudskom
telu. U telu su ove tri funkcije integrisane podsredstvom endokrinog sistema; u
drutvu ovaj etvrti ili integrativni faktor treba da reprezentuje grupa ljudi poznata
kao Senat. On bi posredovao izmeu tri sfere drutva i omoguio njihovo lagano
meusobno funkcionisanje. Gotovo je suvino istai kontradiktornost priroda tri
sfere drutva, a funkcija Senata je ona, koju je Mitrinovi predloio kao
esencijalnu u dananjem svetu. Zapravo, funkcija Senata, u kontekstu svetske
celine, je ona, koju treba da izvravaju razni pojedinci, irom sveta. Sutina je da
se ove linosti ne identifikuju ni sa jednom nacijom, klasom, profesijom ili
drugom socijalnom funkcijom i moraju imati mogunost da budu nepristrasni.
Funkcija Senata u svakoj situaciji nije ni pravljenje kompromisa, ni stavljanje na
jednu stranu, nego iznalaenje kreativnog reenja "iznad i izmeu suprotnosti",
koje ne iskljuuje samo pojedinane stavove, nego takoe podie diskusiju na
vii nivo. Pri obavljanju ove funkcije, Senat treba da obezbedi vezu izmeu
apsolutog i pojedinanih entiteta: pojedinca s jedne strane i sveta kao celine, sa
druge.
Konflikt izmeu tri drutvene sfere je legitiman i funkcionalan; Mitrinovi
ga je shvatao kao odgovarajui ventil za agresivnost koja se obino iskazuje u
ratu. Meutim, i u sluaju pojedinaca, kao i grupa, Mitrinovi je podravao stav
psihologa Alfreda Adlera da je glavna smetnja saglasju i kooperaciji pojedinana
tenja za moi. Konflikti izmeu pojedinaca na linom nivou, kao i izmeu
drutvenih grupa, traili su psiholoko objanjenje. Formiranje Adlerovog drutva,
ranih 20-tih godina, dalo je Mitrinoviu bekgraund pomou koga je mogao da
skrene panju javnosti na pomenute probleme, i omogui svojim potovaocima

da poveaju samospoznaju; i to u doba kad je psihologija bila slabo razumljiva

iroj publici.
Ljudska porodica, koju ine otac, majka i dete je trojstvo koje se takoe
pojavljuje u religiji i umetnosti. Kao i psiholog Georg Groddeck, Mitrinovi je dete
shvatao kao trei pol. etvrti element trojstvu oveka, ene i deteta je
genijalnost, a Mitrinovi ju je definisao kao jedinstvenu osobinu, nevezanu za
talenat, koja ima univerzalno znaenje; poput pisca Otto Weiningera. Od
Platonovog doba, do danas, razvitak Zapadnog sveta zavisio je od liderstva
posebnih genijalnih pojedinaca. Takvi pojedinci su izrazili svoju poruku iz
psiholokih nivoa nesvesnog koji nam vie nisu dostupni. Karakteristika
dananjeg vremena, kako je to Erich Gutkind istakao, je da vie nee biti velikih
genija i liderstava od kojih e zavisiti upravljanje oveanstva. Odsada, pojedinci
e morati da preuzmu odgovornost za budunost.
Ranih 20-tih godina, Mitrinovi je priloio seriju lanaka nazvanu "Svetski
poslovi" za New Age, progresivni asopis, izdavan od strane A.R. Oragea.
Ovde je podcrtao svoje poglede na svet kao razvijajui organizam sa psiholoke
take gledita u kojoj su istok, zapad, sever i jug predstavljali razliite aspekte
ljudske psihe, a svaka razliita nacija je igrala funkcionalnu ulogu. ove take
gledita Mitrinovi je smatrao da Evropa, kao kontinent gde se individualna
samosvest prva razvila treba da preuzme inicijativu vostvu ostatka sveta u
pravcu integracije.
Svetsko vostvo e zavisiti od dostupnosti dananjim ljudima naeg
bogatog naslea mudrosti iz prolosti. Ovo ukljuuje znaajne spise iz svih
istorijskih perioda, od velikih svetskih religija do filozofije, sociologije i psihologije,
takoe umetnosti i muzike Istoka i Zapada. Mi sada zaista ve imamo to znanje
dostupnim putem modernog napretka u komunikacijama, ali ono ostaje
fragmentirano i veinom irelevantno za pojedinca. Mitrinovi je predlagao da
celokupno znanje treba sakupiti i prevrednovati u odnosu na oveka,
reprezentativno ljudsko bie, koje je Mitrinovi oznaio kao Anthropos. U
budunosti, svaka grana nauke treba da ima prefiks Anthropo-, i tako bude u
relaciji sa svakom drugom granom. Psihologija, kao prouavanje ljudske due, bi
igrala znaajnu ulogu. Svo znanje treba uiniti dostupnim i deliti
nespecijalizovanim pojedincima koji redom treba veoma da proire svoje
horizonte.
Rasprostranjen evropski pokret ponovnog stvaranja slike jedinstva
svemira, planete Zemlje i oveanstva je zauzeo mesto u Renesansu u XVI i
XVII veku, to je dolo do izraaja u literaturi i umetnosti. Ta koncepcija je
vidljiva u ostvarenjima takvih veliina kao to su Shakespeare, Comenius,
Giordano Bruno i Francis Bacon. Dananji Renesans e ponovo otkriti i ponovo
stvoriti iskustvo organskog jedinstva oveanstva i planete Zemlje. Mitrinovi je
skrenuo panju na znaajne pisce iz prolosti koji su doprineli ovoj ideji. Nije
traio da njegovi sopstveni predlozi budu smatrani originalnim, ali je prepoznao

delo tih stvaralaca kao svoje izvore i onda istakao njihov znaaj za dananjicu.
Njegov lini zahtev za originalnou lei u pravcu predlaganja i utemeljenja
osnova za sintezu koja e pokriti sve dimenzije ljudskog ivota. Bilo je
neophodno prihvatiti da su tri otkrovenja projavljena u tri stupnja razvitka ljudske
svesti, predhriansko, hriansko i dananje, bila od jednakog znaaja, i
neophodna za razumevanje dananjeg trenutka. Bez Senata, kao sinteze tri
drutvene sfere, razliitost i individualna sloboda ne bi bile mogue. Slino,
prefiks Antropo- za svaku granu nauke, to kazuje da je pojedinano ljudsko bie
centralni integrativni faktor, osigurae njegov potencijal doprinosa ljudskom
ivotu.
Kreativnost budunosti uzee na sebe formu kritike, a osnova za procenu
je znaaj ili vrednost svakog rada za ljudski ivot. Celina naeg naslea u
literaturi, nauci, religiji i umetnosti zahteva da bude prevrednovana sa dananje
take gledita. Zbog potrebe za zajednikim vrednostima, Mitrinovi je predloio
da se procenjivanje studira kao nauka aksiologija. Kroz dikusije, pojedinci moraju
biti svesni na kojoj osnovi baziraju svoje sudove, imajui u vidu da u budunosti
nee vie biti vostva od strane velikih lidera. Tenja za originalnou e postati
irelevantna, jer vie nee biti originalnih genija kao u prolosti. Umetnost
budunosti e biti kreativna kritika, gde kritika nanovo izraava i vrednuje remekdelo prolosti i tako ga oivljava u novoj formi.
Verujemo da je objavljujui svoje ideje, Mitrinovi gledao u budunost, a
ove ideje su danas aktuelne vie nego ikad. Vratimo se Mitrinovievim reima, "
OD INDIVIDUALNE INICIJATIVE PREKO SAVEZA POJEDINACA DO
APSOLUTNOG KOLEKTIVA ": dok je Gutkind govorio da e sledea stepenica
za oveanstvo biti vea od prelaza od ivotinje ka oveku, Mitrinovi je takoe
istakao da polusvesne sile evolucije, koje su dovde dovele ljudski progres, danas
vie ne deluju. Koje god se odluke, dobre ili zle, donesu danas, to su svesne
odluke, za koje su pojedinci lino odgovorni. U ovom kritinom trenutku svetske
istorije, organizacija New Atlantis Foundation se nada da e pojedinci uvideti
potrebu da razmiljaju na novi nain: o samima sebi i o svetu kao organskoj
celini. Trostruk drutveni poredak moe se stvoriti inicijativom ovih pojedinaca da
stvore nove meusobne odnose u kontekstu celog ljudskog kolektiva, ali ipak u
formi inter-personalne posveenosti.