UDC 821.163.41.09 Stankovi B.

821.163.41-95

BORISAV STANKOVI IZMEU TRADICIJE

I MODERNOSTI
Qiqana Peikan-Qutanovi

SAETAK: Rad se bavi odnosom kwievnog dela Borisava Stankovia prema tradicionalnoj kulturi: wenim delima
pre svega usmenoj poeziji i predawu i neverbalnim modelima na kojima ona poiva (obredima, obiajima, verovawima,
predstavama o svetu), te nainima na koje se elementi tradicionalne kulture u Stankovievom delu odnose prema odlikama
modernizma.
KQUNE REI: obred, obiaj, verovawe, usmena lirika,
obredna drama, moderna drama, prostor tela, odea, hronotop

Kwievno delo Borisava Stankovia, bez obzira na to u koju ga

kwievnu epohu ili pravac smetaju wegovi mnogobrojni izuavaoci
nesumwivo je prevratniko. Bilo da ga posmatramo kao stvaraoca u
ijem delu srpska realistika proza dostie vrhunac i okonava se,
postajui neto novo,1 bilo kao tvorca nove kwievne kole" i pisca koji uspostavqa unutrawi dodir s duhovnim i stilskim odlikama evropskog modernizma"2 Borisav Stankovi bitno preoblikuje
srpsku pripovetku, roman i dramu.
Nastalo na razmei tradicionalnog i modernog, Stankovievo delo je prevazilo tesne okvire kolskih podela",3 ostajui na svoje1 Jovan Skerli je Stankovievom glavnom vrlinom" smatrao silan, elementarno, nesvesno silan lirski temperament" (Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievnosti, Prosveta, Beograd 1967, 459), a Jovan Dereti veruje da odrednica lirski realisti" najboqe odreuje poloaj B. Stankovia, P. Koia i I. ipika s jedne strane kao
sledbenika realistike tradicije, a s druge kao pisaca koji u postupku i stilu otvaraju
puteve modernoj prozi" (Jovan Dereti, H. Lirski realisti, Moderna, Istorija srpske
kwievnosti, Nolit, Beograd 1983, 465. Takoe: Jovan Dereti, 10. Pozni realisti: od regionalnog ka modernom romanu, . Realistiki regionalni roman /18921918/, Srpski roman 18501950, Nolit, Beograd 1981, 209). Vidi: Aleksandar Flaker, Stilske formacije, SNL,
Zagreb, 1986, 79, 8788.
2 Predrag Palavestra, Rascep u duama. Borisav Stankovi, Itorija moderne srpske
kwievnosti. Zlatno doba 18921918, SKZ, Beograd 1986, 412. Vidi: Boko Novakovi,
Simbolistika obeleja proze Bora Stankovi. Staro vreme novo itawe, priredio Saa Haxi-Tani, Gradina, Ni 1983, 1927.
3 Predrag Palavestra, Nav. delo, 414.

432
vrstan, moderan nain sinkretino".4 Ta osobena sinkretinost obeleila je osnovne tematske preokupacije, kompoziciono-stilske odlike, znaewa, najoptije sagledavawe sveta i wegovu transpoziciju u
svet Stankovievog dela. U wegovim pripovetkama, romanu i drami objediwuju se odlike realistike proze sa dezintegracijom realizma.5
Po temama, prostornom i vremenskom strukturirawu svoje proze,
jezikom izrazu, Stankovi pripada regionalnim piscima.6 Vrawe u
vremenu pred samo okonawe turske vlasti i neposredno posle osloboewa dominantni je hronotop wegove proze, koji umnogome uslovqava
sudbinske lomove sa kojima se suoavaju wegovi junaci. Ovom regionalizmu" bitno doprinose i dijalekatska svojstva Stankovievog jezika
(osobito govornog jezika wegovih likova) i naglaeno prisustvo folklora u opisima obredne i obiajne prakse (praznici, slave, svadbe,
poduja), ali i unoewe delova ili celih usmenih pesama u pripovetke i, pre svega, u dramu Kotana, koja batini mnoge odlike devetnaestovekovnog komada s pevawem. Tradicionalni patrijarhalni moral i
naglaena nostalgija za prolim vremenima, za starim danima" olienim u prolosti grada, porodice i jedinke sene ukupno Stankovievo stvaralatvo. Istovremeno, svako od navedenih realistikih
svojstava Stankovieve proze biva, u izvesnom smislu, resemantizovano.
Tako Vrawe kao hronotop dobija ire i univerzalnije znaewe.
Deskripcija prostora grada, wegovih segmenata, kao i zatvorenih prostora bate, kue, sobe kod Stankovia ne funkcionie samo kao
postupak kojim se gradi mimetika slika ambijenta, miqe koji objektivizuje socijalni status, u koji se smetaju i kojim se motiviu karakteri. Prostor u ovoj prozi ima i snaan simboliki naboj, koji prelazi granicu objektivnog prikazivawa stvarnosti, i mo da modeluje neprostorne (semantike i vrednosne) odnose,7 saimajui u konkretnu
celinu" prostorna i vremenska obeleja.8
Bawa, u koju na kraju drame svatovi odvode Kotanu, je otelovqewe
socijalne i ekonomske marginalizovanosti ciganske zajednice, ali i
granini prostor, predvorje smrti i onog sveta. Isto znaewe za Mitka ima kua. Bawa je puna dima, magle i pare bawske", a kua ogwite, pepel, dim"9. Za Kotanu i Mitka odlazak u Bawu/kuu ima znaewe fizike i duhovne propasti: Mitka: () I od rabotu ruke e ti
ispucav, lice e ti pocrni, oi e ti se isuiv e prosi, pa e se
Vladimir Jovii, Umetnost Borisava Stankovia, SKZ, Beograd 1972, 263.
Aleksandar Flaker, Nav. delo, 7992.
6 Jovan Dereti (Istorija srpske kwievnosti, 472) naglaava da je Stankovi po
tematici najizrazitiji regionalista meu srpskim realistima".
7 Jurij M. Lotman Boris A. Uspenski, Mit ime kultura, preveo Novica Petkovi,
Trei program, leto 1979, 367. Vidi, takoe: J. M. Lotman, Struktura umetnikog teksta, prevod
i predgovor Novica Petkovi, Nolit, Beograd 1976, 288.
8 Mihail Bahtin, O romanu, prevod Aleksandar Badnjarevi, redakcija prevoda orije Vukovi, Zlata Koci, Nolit, Beograd 1989, 194.
9 Kotana, 108. U kwizi: Borisav Stankovi, Drame, priredio Predrag Bajeti, Nolit, Beograd 1987.
4
5

433
rani! Srce e da ti se iskida () Ide, Kotana, jesen, dom, kua,
brat moj, m'gla, i grobje Toj ide. Tam u i ja!"10 I jedan i drugi prostor obeleeni su zamagqewem, priguewem oblika, svojevrsnom regresijom u neuoblienost, u neodreeno, amorfno stawe, koje karakterie
predstave o haosu i periodu koji prethodi inu stvarawa, a u kontekstu
obreda prelaza funkcionie kao oznaka liminalnosti.11
Liminalnou su obeleeni i svi prostori u kojima ive Stankovievi Boiji qudi. Realne granice grada u ovoj zbirci proznih
fragmenata postaju i granice ovog i onog sveta. Upravo prostor odslikava sudbinsku ukletost Stankovievih bojaka i funkcionie kao
onaj objediwavajui elemenat koji ovu zbirku ini bliskom romanu. Socijalno-ekonomska marginalizovanost likova izvire iz religijske liminalnosti i utapa se u wu. Sveti i neisti prostor granice,12 otelovqen u konkretnim prostorima grobqa, crkve, predgraa, poruenog
grada u planini, pridaje qudima koji ga naseqavaju ulogu medijatora,
posrednika izmeu sveta ivih i sveta mrtvih. Zbirka poiwe i okonava na vrawanskom grobqu, kao pria o specifinoj komunikaciji
ivih i mrtvih. U prvom proznom fragmentu, Zadunica, na grobqe izlaze oaloeni, i to samo ene:13 I zaista, na taj dan,14 wihovi, ivi, dolaze im. Iznose im jela, pia i razdaju."15 Posrednici koji jedu
umesto mrtvih su prosjaci.
Grobqe o letwoj zadunici u punom dnevnom svetlu i sjaju dolazeeg leta16 je hronotop kojim Boji qudi otpoiwu, okupqajui mawe-vie sve prosjake iji portreti saiwavaju zbirku. Sahrana bojaka, oblikovana kao naratorovo seawe iz detiwstva, smeta se u poznu jesen,
u gusti mrak i kiu.17 I dok su u Zadunici bojaci preuzimali ulogu
mrtvih, gostei se umesto wih, u zavrnom fragmentu stare, vienije
Nav. delo, , 106.
Vidi: E. M. Meletinski, Poetika mita, preveo Jovan Janiijevi, Nolit, Beograd b. g.,
209; Rjenik simbola: mitovi, sni, obiaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi, priredili Jean Chevalier Alain Gheerbrant, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1983, 378.
12 Vidi: Edmund Li, Kultura i komunikacija. Logika povezivanja simbola. Uvod u primenu strukturalistike analize u socijalnoj antropologiji, preveo s engleskog Boris Hlebec, Prosveta,
Beograd 1983, 122.
13 Ovo je, nesumwivo, odjek veoma arhainih predstava o eni kao biu sa margine,
moguoj vidilici i posrednici izmeu dva sveta. Vidi: Mira Elijade, Sveto i profano, s francuskog preveo Zoran Stojanovi, predgovor (Arhajski ovek i mit) Sreten Mari, Kwievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1986, 130; Va. Vs. Ivanov V. N. Toporov, Slavnskie zkove modeliruie semiotieskie sistem (Drevne period), Akademi nauk SSSR, Institut slavnovedeni, Izdatelstvo Nauka", Mosskva 1965, 175
178; Nikita Iqi Tolstoj, Jezik slovenske kulture, izbor i pogovor (Pogledi Nikite I.
Tolstoja na slovensku narodnu kulturu) Qubinko Radenkovi, prevod Qudmila Joksimovi, Prosveta, Ni 1995, 101119.
14 Na letwu zadunicu koja biva uoi letweg Svetog Nikole.
15 Boji qudi, 285. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi, Sabrana
dela Borisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga prva, Prosveta, Beograd
1970.
16 Onda kad ponu prve trewe da zru, i kad zemqa onako ve uveliko zelena,
pone da die novim, letwim ivotom" (Isto).
17 Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda kad se ne zna ni dan, ni no, a uvek, sa
sviju strana samo uti i razleva se jednostavna, silna kia" (Nav. delo, 348).
10

11

434
ene" opremaju bezimenog bojaka kao svakog drugog oveka domaina",18 ime se, u izvesnom smislu, zatvara sloeni sistem komunikacije unutar zajednice socijalni, ali i religijski.
Pored ove najoptije okvirne granice, koja je u Bojim qudima
vaspostavqena opozicijama grad grobqe, ivi mrtvi, unutar ove
proze uspostavqa se niz unutrawih razgraniewa. I svet bojih qudi
jasno je strukturiran, to se uoava upravo u domenu prostora koji
Stankovievi bojaci zaposedaju. Sagledani sa stanovita graana,
onih koji su u socijalnoj hijerarhiji iznada wih19 prosjaci oblikuju
vlastiti svet i hijerarhiju koja umnogome funkcionie kao inverzija
one koja postoji unutar grada.
Na vrhu tog sistema stoji (bar privremeno) Taja, prosjaki vladika", gladan, grabqiv i nezasit kao sama smrt. Wegovu poziciju posrednika sa svetom mrtvih jasno ocrtava noewe pustiwske robe", odee
koja je ostala iza mrtvih, sposobnost da vidi predstojee smrti i, pre
svega, strah koji pobuuje.20 Pa i to to on nikoga ne gleda u oi"21
funkcionie kao signal te zagledanosti u onostrano. Kada, ulazei u
seksualnu vezu sa enom, izgubi svoju vidovitost i svoju kuu", zemqanu kolibu u centru grobqa, pored klisarnice, Taja poiwe da se iv
zakopava", nabacujui na sebe zemqu, pa je wegova smrt vie proces,
svojevrsno klizawe preko granice na kojoj egzistira, nego jasno ocrtan
trenutak: Ko zna kad je i koga dana izdanuo, samo tad na wega naili
i videli da je mrtav."22
Kao posrednici izmeu ivih i mrtvih, ni ivi ni mrtvi, funkcioniu i sumanuti prosjaci koji se uvlae u stare razgraene grobove
i noe u wima. Svi drugi prosjaci se plae grobqa: A opet niko od
wih u samo grobqe, me grobove, nije kao smeo da ue. Svi su beali.
Sem nekih, obino sumanutih, koji su naroito, ludo, strasno se zavlaili po ispucanim, trulim grobovima."23 Takav je Manasija, prqav,
balav, osuenih ruku i nogu, zdepast, sve prqa oko sebe gde god proe",24 ivi memento mori, koji pobuuje sveti strah zajednice i ivi od
tog straha.
U svojevrsnim koncentrinim krugovima u odnosu na grobqe i grobove ive ostali prosjaci, u samom gradu, po granicama grada, izmeu
grada i sela, ali uvek jasno izdvojeni prostorno i socijalno. Tako Naza, izbaena nasiqem sa svog mesta u gradskoj hijerarhiji,25 uporno poNav. delo, 349.
Bez obzira na to to se pozicija naratora (u celini kwige) mewa, varirajui
izmeu distanciranosti objektivnog naratora, koji daje portret prosjaka i wegovu saetu
ivotnu istoriju, i duboko linog proivqavawa tajanstvenog pogrebnog rituala, kojim
se mrtvi prosjak simboliki vraa u socijalnu hijerarhiju grada.
20 I sami prosjaci Taju daruju hranom i plae se wega. (Nav. delo, 301).
21 Nav. delo, 302.
22 Nav. delo, 307.
23 Nav. delo, 291.
24 Nav. delo, 292.
25 Isprva ona nije prosila, ve je sluila u varoi, kod nekog gazde. Ali kako
je taj gazda hteo da je siluje, to preplaena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoi"
(Nav. delo, 293).
18

19

435
kuava da oplemeni i uqudi svoje boravite, zamewujui rupu iza grobqa kolibom i pokuavajui da ivi po redu zajednice iz koje je odbegla, oblaei se isto i uredno, traei od popa da je vena. Ovaj patetini pokuaj da se graanski red i poredak prenesu u prosjaku kolibu, pokrivenu suenim korewem duvana, pruem, trwem i zemqom,
okonava se tragino Nazu zimi u selu rastru psi ili vuci, ona
iezava bez groba i traga. Jednako kao to Vejka, ubavo, mlado devoje", oterana iz sela uasavajuim nasiqem (Turci, da bi je ugrabili,
sve joj poubijali")26 umire vie od straha to je sama, napoqu, nego od
gladi", kad je Taja otera iz svoje kolibe koju je ona iznutra poistila,
pa odnekud nabavila i sudove, posue, te je uredila kao neku kuu".27
Bojaci ulaze i u prostor grada. Ovde u gradu oni dobijaju i specifino znaewe obeleja i ispatawa poiwenog greha: poput Parapute, koji je iva kazna za staru haxijku Taanu, znamen wenog posrnua i ispatawa zbog qubavne veze iz mladosti, ili poput bezimenog
sina haxijske porodice, koji oliava i razotkriva grehe predaka: I
sad, zbog toga Bog, kao kaznu, a bez greha roditeqa lako se porodica ne
kvari dao im takvog brata s kime svet da se smeje. Te oni, braa mu,
cela kua, pored sve bogatine i siline, ne mogu u svet da iziu kao
to treba, jer im on stoji kao peat, ig".28 Pa i u brizi za ludog Stevana,29 u opremawu i sahrawivawu bezimenog bojaka, u davawu milostiwe ogleda se vrednosni sistem tradicionalne gradske kulture,
saiwen kao konglomerat hrianskih predstava o milosru i qubavi
prema bliwem30 i refleksa prehrianskih verovawa u ambivalentnu
prirodu jedinki obeleenih liminalnou, koje mogu funkcionisati
kao most prema onostranom,31 pa se zato sa wima mora postupati sa posebnom pawom.
Nasuprot zemqosanosti stanovnika grobqa, grada i poqa, stanovnici gorwih graninih prostora, Biqarica i a Mihailo, obeleeni
su belinom i nagovetajem svojevrsne istote i netelesnosti. Iako
zgrena i deformisana, sva u krpama i drowcima. Sa isuenim, skupqenim nogama, te ne moe da ide, ve se vue",32 Biqarica je, prevashodno, ocrtana belim maqama koje joj obrastaju lice i krupnim belim
oima, mirisom planinskog biqa koje donosi na prodaju i, pre svega,
snom o raskovniku, koji bi trebalo da joj vrati mladost kakvu nije proivela.
Nav. delo, 303.
Isto.
28 Nav. delo, 340341.
29 Stanovao je, upravo bio uvan u kui haxi-Tome. Prvog i najuglednijeg haxije"
(Nav. delo, 342).
30 Na ovu specifinu toleranciju prema bojacima mogao je uticati i islam svojim kultom milostiwe. Kada, pred samo osloboewe, sumanuti prosjaci krenu da teraju
Turke iz wihovih mahala, ovi ne reaguju nasiqem: I ostali bi Turci izlazili i oni bi
ih molili, otvarali im svoje kue, zvali da ih nahrane, ugoste" (Nav. delo, 347).
31 Od kamewa koje sabira ludi Stevan gradi se putawa koja vodi od porte do crkve" (Nav. delo, 343).
32 Nav. delo, 316.
26
27

436
Senka beline,33 planinska sveina i miris biqa sene i pojavu
'a Mihaila,34 koji s nedrima punim zdravca silazi u varo. Pripoveda naglaava da za wega nema ni granice", ime se wegova egzistencija dodatno izvaja iz istorijske svakodnevice krvavih sukoba na srpsko-turskoj granici i dobija prizvuk onostranosti, gotovo svetosti.
Nasmejan, blaen i bos", 'a Mihailo zaposeda gorwu granicu qudskog
prostora, potpunu suprotnost pozemqenom, grobqanskom svetu ostalih
prosjaka, ali i ulnom, raskalanom svetu grada, kojem se naas priblii kada mu pijani varoki mladii na prevaru daju da popije rakiju. Tada, uplaen priom o enama i seawem na neku davnu qubav, on
bei metaniui, molei se bogu i pevajui o svetoj Petki, koja crkvu gradi".
I ostali Stankovievi junaci, oni koji nisu na rubu socijalne
hijerarhije, esto su sudbinski obeleeni upravo vezom sa odreenim
prostorom. Samo rodna kua odgovara Sofkinom socijalnom statusu,
ali ona je, istovremeno, i jedini prostor koji odgovara wenoj telesnosti samo u woj Sofka moe biti ono to jeste.35 Na planu realistike motivacije zbivawa, postepeno, prikriveno osipawe imawa i
kue ukazuje na mewawe socijalnog statusa porodice do kojeg dolazi sa
padom turske vlasti i gubitkom ekonomske moi. Ekonomsko propadawe haxi-Trifunovih potomaka povezano je, istovremeno, sa prividnim
ouvawem ugleda i socijalnog statusa.
Svojevrsna patrijarhalizacija socijalnih i ekonomskih odnosa unutar zajednice,36 koja predstavqa deo starog" naina ivota, ini da
sluavka Magda potpomae Todoru i Sofku,37 ostajui i daqe u naglaeno potiwenom poloaju, koji i sama svesno odrava. Magda, kao i
drugi seqaci, ulazi na kapixik, a ne na glavnu kapiju, ostaje jasno vezana za dowi, kuhiwski deo kue. Ona, za razliku od Sofke i Todore,
spava obuena, spremna da potri i poslua". Ovim izbegavawem neposrednog dodira tela i posteqe Magda potencira distancu koja postoji izmeu we i haxijske kue, kao to ine i weni" seqaci kada dou
da estitaju praznik: Posle sa mukom su se pewali gore kod matere i,
33 Bele maqe, kao trag duge patwe, samotrvovawa i istote, sene i lica Sofkine
svekrve Stane i tetka-Zlate.
34 Kao da se od wega irio onaj planinski, ist, na majinu duicu miris" (Nav.
delo, 332).
35 Ve prvi dodir s prostorom svekrove / muevqeve kue nagovetava Sofkino
budue stradawe. Pokuaj da se sirovi i surovi svet Markove kue upitomi i umeka samo prividno ukida suprotnost wene meke, ulne, rafinirane telesnosti i razgraene kue, koja Sofki-nevesti lii na razbojniko taborite i koja za wu trajno ostaje prostor
izgnanstva, nesree, mesto na kojem se beznadno eka smrt. (Vidi: Novica Petkovi: Dva
srpska roamana. Studije o Neistoj krvi" i Seobama", Narodna kwiga, Beograd 1988,
108110.)
36 Magda Todoru oslovqava sa strinke" i snake", a Sofku zove po imenu: Sofke, mori".
37 Isto ine i wihovi nekadawi kmetovi: Vie je izgledalo da je to od wihovih
seqaka, ivija, kao neki poklon i dar, nego li napolica" (Borisav Stankovi, Neista
krv, Sabrana dela Borisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga trea, Prosveta, Beograd 1970, 34).

437
jo sa veim nestrpqewem, tamo u sobi, ne sedajui ve kleei na
kraju, do zida, a nogama odgurnuvi ilim da ga ne bi uprqali, ekali
da se svri posluivawe, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu"38 U
oima bivih ipija efendi-Mitina kua, kao metafora porodice i
kao prostor, trajno zadrava deo one moi i veliine koju je poela da
gubi jo u doba wegovih dedova.
Istina, osipawe imawa dotie i kuu, prodaje se gorwi deo bate, a podrum izdaje bivem slugi Tonetu, eramide na krovu propadaju, tanki pekiri kojima se zastiru zidovi gorwe sobe aave, a spavae haqine", spoqa jo raskone i gospodske, stare i ovetavaju,
umnogome sline onom prividnom, lanom sjaju efendi-Mitine odee.39 Ipak i takva, propadawem naeta, kua je otelovqeni ostatak stare
moi, predmet ponosa i pored Sofke jedino dobro koje porodica
jo uvek poseduje. Kua i Sofka izazivaju ponos i divqewe, ali, upravo zbog toga, one se mogu prodati, mogu se razmeniti za iluziju opstanka i istrajavawa starog gospodstva, koje je svoje istorijske, ekonomske i
socijalne pretpostavke davno izgubilo. U jednom asu kada Sofka
nove eramide na krovu sagleda kao komade vlastitog mesa kua se,
simboliki i bukvalno, na as pretvara u kumira koji prodire ivot,
jednako kao to se Sofka srozava do predmeta koji se moe prodati i
razmeniti da bi se iluzija o kui haxi-Trifunovih i sama kua kao
objekt odrali.
Ututkani, pretrpani, tamni i utiani eksterijeri bogatog haxijskog doma i u Kotani funkcioniu na planu realistike motivacije
likova koji im pripadaju, ukazujui na socijalnu i ekonomsku mo, ali,
istovremeno, postaju prostor zatoewa i neslobode. Zato Stojan samo
prividno Kotani nudi spas. U wihovom posledwem susretu, u reima:
Samo ja i ti! Niko vie!"40 ponovo se iskazuje qubavnika samodovoqnost iz prve pesme koju mu u drami peva Kotana:
Slavuj-pile, ne poj rano,
Ne budi mi gospodara;
Sama sam ga uspavala,
Sama u ga probuditi,

ali sada kao nagovetaj sputanosti. Kotana zna da idiline prolene

bate u stvarnosti nema: Zar da ne mrdnem, iz sobe da ne izaem, ve
samo tu da sedim, utim, gledam meseinu"41 Razlonost ovog wenog
Nav. delo, 79.
Istina dueci su bili skupoceni, teki, od same vune, ali stari, i pored najnovijeg, najopranijeg arava, kojim su opiveni, nije moglo a da se ne osea onaj vow
starih, toliko puta krpqenih, preivanih a nikad nerastresivanih spavaih haqina. I
vaqda usled svakidawe upotrebe i stajawa na jednom istom mestu, bili su gotovo uplesniveli. Takvi isti su bili i jastuci, upavci, dugaki, ali sa grudvama. Takoe i jorgani sa prvobitnom svilenom postavom, teki, topli, jer su bili od istog pamuka, ali i
tanki, proreeni" (Nav. delo, 7273).
40 Kotana, , 104.
41 Isto.
38

39

438
straha od haxijske kue potvruju sudbine svih lanova Haxi-Tomine
porodice, i to ne samo egzistencijalna sputanost ena Stane i Kate
koja bi mogla biti uslovqena patrijarhalnom porodinom hijerarhijom nego i poloaj mukaraca, uvara poretka, Stojana i Haxi-Tome.
Bogatstvo kue, olieno u ilimima, raskonim rezbarijama, tiini
i priguenom svetlu,42 gui i vitalnost i nagonske impulse svojih
stanara.
Jednako kao to kua pokojnog mua za Anicu (Pokojnikova ena)
postaje tamnica, za ije se prozorske reetke hvata u strahu od pokojnika. Ova kua posle muevqeve smrti sve vie biva pust, tu i hladan
prostor, koji simbolizuje sudbinsku vezanost mlade udovice za mrtvaca,
neposrednu blizinu smrti koju ona sluti kad se plai da dubqe zarije
prst u tronu, crnu zemqu muevqevog groba bojei se kao da ne napipa, dodirne trulo, oveje telo".43
Mesto koje Stankovievi junaci zauzimaju u prostoru opredmeuje
niz neprostornih odnosa i kategorija. Kada tetka Zlata (u istoimenoj
pripoveci), poslavi sina na zanat, krene sredinom ulice,44 to ne
funkcionie samo kao markirawe novog socijalnog statusa" nego i kao
opredmeewe sutinskog osloboewa i preporoda lika. Weno mesto u
prostoru grada se mewa, oznaavajui promenu u socijalnom statusu.
Postavi majka i tetka, Zlata naputa status udovice, a time se, istovremeno, sutinski preoblikuje i hronotop wenog tela.45 Udovica se
mora ustezati i sputavati zato to je kao mlada ena bez mua mogui
predmet, ali i izvor poude. Majka je ista", wena telesnost je ukinuta prelaskom jasno ocrtane vremenske granice koju oznaava sinovqevo
sazrevawe, wegov odlazak na zanat.
Nasuprot tetka-Zlati, Anica u strahu prolazi kroz detaqno pobrojane gradske topose, a tim razvijenim segmentirawem prostora (wive,
srueni most Oxinka, Itina kasapnica, kapije, kapixici, kue, uarske radwe, turske kue sa kapcima na prozorima, arija zakrena svetom) ocrtavaju se wen strah i oseawe ugroenosti, subjektivni doivqaj opasnog, tueg sveta, irokog, otvorenog prostora koji razdavaja
grobqe i kuu.
Sofka nije samo glavni lik Neiste krvi; ona je znaewska, vremenska i prostorna osa romana i sva zbivawa, iz prolosti, sadawosti, pa i ona koja se slute u budunosti, saimaju se i opredmeuju
Po ilimu igra klonuo sunev zrak" (Nav. delo, , 71 podvukla Q. P. Q.)
Pokojnikova ena, 196. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.
44 I kada poe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u ivotu ide sama, bez sluge,
bez fewera, od sree i radosti sva se ispravi, nozdrve joj se rairie" (Tetka Zlata,
196). U kwizi: Borisav Stankovi, Iz moga kraja. Pripovetke 18981924, Sabrana dela
Borisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga druga, Prosveta, Beograd 1970.
45 Da qudsko telo moe funkcionisati kao hronotop sloeni, vieznani prostor uslovqen protokom vremena (kolektivnog i individualnog) koji bitno mewa wegovo
znaewe u najveoj meri je osvestila moderna teatrologija i pozorina praksa, u kojoj
je jedno od osnovnih pitawa kako ostvariti prostorne ili odevne oblike koji se, zajedno s dramskom radnjom, preobraavaju u usmerena znaenja scenografskog prostora i kostimski izraenog
vremena" (Milenko Misailovi, Dramaturgija kostimografije, Sterijino pozorje Dnevnik, Novi
Sad 1990, 185).
42
43

439
upravo u wenom telu, shvaenom kao prostor.46 Detaqnim opisima pojedih delova Sofkinog tela lica, prsiju, struka, kukova i bedara, celog jednog ulnog, ivog, uzdrhtalog sveta, od nonih prstiju koji se
upijaju u mekou ilima do potiqka osenenog tekom kosom ostvaruje se specifina sugestija veliine, prisutnosti, znaaja, vie no
to se daje razvijen realistiki portret. Ovo telo, sa svojom raskonom, odnegovanom lepotom, ali i sa svojim paroksizmom strasti, izrasta iz mutnih naslaga prolosti,47 a Sofka, u posledwem poglavqu
romana, sluti48 da e se i u Markovoj lozi ponoviti wena lepota i wena nesrea: I ko zna, neka wena ukununuka, koja e se moda zvati i
Sofkom, bie sigurno onako lepa, bujna, kao to ona bee, a ovako e
i svriti, ovako e za sve wih platiti glavom i wu, Sofku, babu svoju,
prokliwati i kosti joj u grobu na miru ne ostavqati."49
Sudbina Stankovievih junaka umnogome je uslovqena upravo wihovom telesnou i odraava se u woj. Poseban znaaj u oblikovawu
odnosa lika sa svetom i prema svetu ima u ovoj prozi i svojevrsno dramatizovawe i dinamizovawe odnosa tela i odee, koji povremeno prerasta u opredmeewe niza stega koje zajednica namee jedinki, ali i
onih koje jedinka sama prihvata kao sutinski deo svoje egzistencije i
svog poimawa sveta. Odea se oblikuje u irokom rasponu: od saglasja i
sklada sa telom, preko medijuma u kojem se ospoqavaju unutrawa proivqavawa, do svojevrsne tamnice tela, koja ga sputava i potiskuje.50
Odea, u domenu realistike naracije, moe obeleavati socijalnu
degradaciju ili napredovawe, kao i promenu sredine. Stepen socijalne
i ekonomske marginalizovanosti boijih qudi obeleen je nainom na
koji se oblae ili odbacivawem odee. Za razliku od Naze, iji se prosjaki status ogleda samo u bosim nogama,51 Quba ide gotovo go, u nekoj
dugakoj prtenoj kouqi" i odbija da nosi odeu. Nesposobnost Sofkine svekrve, Stane, da se prilagodi novoj, gradskoj sredini i kulturi
najneposrednije je oliena neprihvatawem gradske nowe i zadravawem duge lanene kouqe i suknene fute, koje je obeleavaju kao seqanku, strankiwu u varokom svetu. Pa i kada se za svadbu obue u novu varoku odeu opaalo se da je silom, jer je sve na woj bilo tako iroko i zguvano".52
46 Novica Petkovi naglaava da je kod Stankovia telesna strana likova znaajnija nego kod mnogih naih starijih pisaca", te da: Telo Sofkino () u romanu tako
esto usmerava itaoevu percepciju (taktilnu, prostornu, vizuelnu i akustiku, recimo)
da se to pri tumaewu mora uzeti u obzir" (Novica Petkovi, Nav. delo, 31).
47 Toliko umobolnih, uzetih, toliko raawe dece sa otvorenim ranama, umirawe u
najboqim godinama, veito dolaewe uvenih eima, lekara, babica, toliko bajawe, posipawe raznim vodama, voewe kod vraara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po okolini!" (Neista krv, 22).
48 Moda bi preciznije bilo rei da ona to zna: Sve joj je bilo tako jasno. Sve se,
isto kao nekada, i sada ponavqa" (Nav. delo, 260).
49 Isto.
50 Todora tako vrsto pritee amiju kada krene na grobqe da joj na licu i vratu
ostaju modrice (Nav. delo, 72).
51 Uvek je bila oprana, iskrpqena i lepo povezana" (Boiji qudi, 294).
52 Neista krv, 192.

440
Nasuprot ovome, privremeno uzdizawe Nazine keri Sofke (u pripoveci Naza) iz poloaja ipijke, poluseqanke koja ivi u kolibi na
periferiji, otpoiwe i obeleava se razliitim odevawem majke i
kerke. Naza, voena majinskom qubavqu i ponosom, ker odeva varoki, a ne kao sebe seqaki", radei danonono kako bi odrala ovu
razliku.53 Kada, privuen wenom lepotom, gazda-Arsa uzme Sofku za
sluavku, obeavi da e je udati za varoanina, ova razlika se daqe
poveava. Sofka raste, prolepava se, oblai se bogato i ukusno, to
je posebno naglaeno kontrastom sa majinom iznoenom odeom: ak,
Naza da bi Sofka od we to vie odskoila, uzdigla se, odevala se je
tako jadno, prosto, seqaki. () A najradije je volela da nosi stare
Sofkine mintane, jeleke, da to krpi, i nosi, nosi, dok i gajtan na wima ne istruli"54 To Nazino implicitno odricawe od vlastitog majinstva, koje treba da omogui Sofkinu dobru udaju i daqi socijalni
uspon, okonava se sramotom i padom. Trudna, isterana iz gazdine kue,
Sofka se vraa u vlagu i bedu majine kolibe da bi tu skonala ispod
kamewa kojim majka pokuava da prekine wenu neeqenu trudnou.
Odea u Stankovievoj prozi saeto i precizno markira socijalni status, uzrast i poreklo onoga ko je nosi, poput belih arapa i
plitkih cipela koje u Neistoj krvi nose mukarci iz haxijskih porodica, ili grubog sukna i irokih konih pojaseva koje nose skoro doseqeni seqaci. Sofka u prvom susretu sa novom porodicom osea kako
joj usta dodiruju wihne tvrde vornovate ruke, kako je wihni brkovi,
brade, kose dodiruju po licu i kako je kroz wene alvare, jeleke od svile esto bodu krute dlakaste haqine wihne".55 U ovom neposrednom suprotstavqawu Sofkine meke, tanane, luksuzne, sa pawom izraene
odee, koja naglaava i otkriva lepotu tela, i grube, vrste, otre,
dlakave seoske nowe, naiwene od prirodnih, malo preraenih materijala (vune, lana, konopqe, kostreti, koe), koja puca i lomi se pri
kretawu i podsea na oklop ija je jedina svrha da telo pokrije i zatiti56 simbolizuje se dodir dveju bitno razliitih kultura: gradske, rafinirane, visoko erotizovane, okrenute uivawu u lepoti, oblikovane uz odreeni upliv islama i orijenta, i seoske, piwske, opstanku okrenute, surove, nepreraene, sirove. Kao najteu uvredu zetu
seqaku i wegovoj porodici efendi Mita koristi metaforu kerpii,57
istiui time upravo sirovost, bliskost zemqi i prirodi, sutinsku
nekultivisanost seqaka, a i sam Stankovi pridaje nesumwivo negativnu konotaciju pridevima sirov i presan. Tako se slika sadawice" u
53 Ako doe nova basma, neke nove amije, Naza bi dan i no radila, trala, pa i
na veresiju uzela bi, samo da wena Sofka to ponese" (Naza, 52. U kwizi: Borisav Stankovi, Iz moga kraja. Pripovetke 18981924).
54 Nav. delo, 54.
55 Neista krv, 204.
56 I svi sa velikim, zimskim ubarama, u kratkim akirama, sigurno krojenim i
ivenim kad su se oni enili, i zato su im jedva do kukova dopirale. Ali zato opet od
kukova do pazuha svi u konim, bogatim, izreckanim i okienim silavima, s jataganima,
raznim kratkim pukama, noevima i oko sebe obeenim kamxijama" (Nav. delo, 198).
57 Kerpi/erpi je sirova, nepeena, na suncu suena cigla.

441
Starim danima saima uzvikom: Sve je ovo tako sirovo, masno!",58 a
Sofka silazei u dowi kraj varoi osea vow od balege, ubrita,
pomean s mirisom na presno: mleko, sirove i plastove suve kudeqe".59
Pored socijalne i kulturne pripadnosti, odea u Stankovievoj
prozi esto otkriva i deli sudbinu svoga nosioca. Efendi-Mitino materijalno, fiziko i moralno propadawe, ali i wegovu spremnost da
uini sve kako bi odloio i prikrio od sveta svoju propast, ne oslikava samo ono pocepano, prqavo, ustajalo nalije mintana nego i specifini prisilni gest iewe i ispravqawe uguvanih akira,
koje se ponavqa u tri za Sofku sudbonosna navrata. Prvi put kad ga
Sofka sree posle viegodiweg odsustvovawa: Tako je mirno iao
jednako istei i ispravqajui svoje uguvane akire od sedewa u kolima, kao da je svakidawi, obian wegov dolazak kui, kao da je tek
danas poslom izaao pa se sad vraa."60 Nasuprot Sofkinom uzbuewu,
efendi Mita jednako istei se" zagleda kuu i predmete oko we kao
da se ponovo uverava u wihovo postojawe. Drugi put, kada vidi Sofku i
Tomu zajedno u raienom dvoritu sa okreenom i udeenom"
kuom, on guei jarost poe jednako istiti akire i cipele, to
ih je tobo uprqao idui preko kapije i wihovog dvorita".61 Najzad,
beei sa kesama novca koji je konano dobio za svoju jedinicu, da se
ne bi primetilo da bei, jednako se oko sebe zagledao, tobo ispravqajui svoje uguvane akire".62
U sva tri sluaja ovo je gest koji treba da u oima posmatraa umawi znaaj onoga to efendi Mita stvarno ini: posle viegodiweg
odsustvovawa i oinske nebrige, dolazi da bi Sofku prodao neprimerenim proscima; osea zavist i revolt to su Sofka i Toma poeli
da ive";63 i, konano, uzima novac koji mu je obean za ker, razarajui time neopozivo i do kraja onaj zaetak porodine sree koji je ona,
uprkos svemu, uspela da izgradi. iewe, ovako gledano, dobija znaewe pilatovskog gesta, otresawa od oinskih obaveza, od sudbine rtvovane keri i mogue odgovornosti za wu. Naizgled beznaajan gest itaocu otkriva potpunu samoivost efendi-Mitinu. Na wega ne sme ni
trun da padne" i on je spreman da uradi bilo ta kako bi se spasao od
bede i gubitka socijalnog statusa, samo ako to moe, koliko-toliko,
prikriti pred oima sveta.
Ovde, istovremeno, kulminira ona introvertnost, samozaokupqenost, koja jo od haxi-Trifunovog vremena obeleava ivote wegovih
potomaka. Okretawe tajnim zadovoqstvima i porocima, uvek u drutvu
tuina,64 dovodi do toga da oni poiwu da ive nekim 'wihovim ivotom' ", skrivenim od oiju sveta. Tamo gde se radi i privreuje nig58
59
60
61
62
63
64

Stari dani, 156. U kwizi: Borisav Stankovi, Boji qudi. Stari dani.
Neista krv, 191.
Nav. delo, 89.
Nav. delo, 249.
Nav. delo, 252.
Nav. delo, 249.
uvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka" (Nav. delo, 16).

442
de ih nije bilo", ni u magazama, ni na itlucima, jer i wihov se sav
ivot sastojao samo u raskonom noewu odela i trudu da se to due
ivi".65 Efendi Mita, posledwi muki potomak haxi-Trifunov, boqe
zna turski, grki i arapski nego srpski i postaje tuin i stran"66 za
sve, pa najzad i za Todoru i Sofku, koje ive odravajui privid o
ocu, hraniocu, domainu, da bi na kraju, svaka na svoj nain, bile rtvovane tome prividu.
Odea opredmeuje i Sofkinu sudbinu. Probranu odeu wenog devojatva, nevestinsko ruho u kojem ona spram sunca a u oblaku svile i
zlata svetluca"67 i kratkotrajnu rasko s poetka branog ivota na
kraju romana zamewuje kouqa na grudima uvek nabrana, skupqena i
prqava".68 Zaputena odea prati i preranu uvelost Pasinog tela (Uvela rua), otkrivajui, uz to, wenu pomirenost sa sudbinom, duhovni
slom i propast mladalakih nada: Iscepana i braqiva amija pokrivae joj glavu i do usta lice, prqava kouqa, iskrpqen mintan i
alvare"69
U svojevrsnom sukobu tela i odee mogu se otkrivati dubinska znaewa teksta. Mladoewsko ruho guta Tomino deako telo, jasno simbolizujui wegovu neprimerenost i nedoraslost ulozi mladoewe: Mada je imao najskupqe ohane akire i svilene pojaseve, ipak, videlo
se da se u wima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide. Xepovi sa
kolutima gajtana sasvim se izgubili u trbuh i u pojas i jedva mu virili."70 Istovremeno, Markovo koleno koje se jasno i otro" ocrtava u
ohanim akirama i pod grlom raskopana odea koju on sigurno nikad nije ni zakopavao zbog kosmatosti maqa"71 jasno govore o neugasloj mukoj snazi, vitalizmu, ali i o svojevrsnoj nekultivisanoj, nesputanoj divqini.
Upravo po neredu odee: raspasan, raskopan, razdrqen i skoro
podivqao () Pojas mu se raspasao, akire spustile, rukavi se iscepali"72 moe se naslutiti da i Toma, Pasin mu (Uvela rua), proivqava neki svoj unutrawi rasap koji ga goni u destrukciju, nasiqe
i sukob sa drutvenom normom.
Kontrast udovike crnine i beline tela u Pokojnikovoj eni dramatino razotkriva potisnutost Aniinih nagona, emocija, linosti:
Crna joj amija, sa otputenim krajevima sa strane, sakrila bi joj belo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od kouqe sa crnim ojama, te bi
joj se videla bela, rumena koa od ruke () Lice joj sakriveno u amiji
i, ugrejano, okupano krupnim, sonim suzama, jasno neno odudaralo bi
Nav. delo, 14. i 15.
Nav. delo, 25.
67 Nav. delo, 185.
68 Nav. delo, 264.
69 Uvela rua, 31. U kwizi: Borisav Stankovi, Peal. Prozni radovi i fragmenti
iz ostavtine pisca. Prilozi hronologija bibliografija, Sabrana dela Borisava
Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga esta, Prosveta, Beograd 1970.
70 Neista krv, 187.
71 Nav. delo, 124.
72 Uvela rua, 32.
65
66

443
od crnine amijine."73 Obiajna korota pokriva, sputava, potiskuje telesnost mlade ene, nameui kao primaran nalog udovitva, aqewa,
vezanosti za pokojnika.
Ovo detaqno opisivawe odee, pogotovu elemenata tradicionalne
nowe koju u Stankovievo doba uveliko potiskuje moderni, evropski
nain oblaewa, moe se posmatrati i kao segment folklora koji u
ovoj prozi ima viestruku funkciju: kao bitna dopuna wenog osnovnog
hronotopa Vrawa; kao jedan od veoma vanih postupaka u oblikovawu
i motivisawu likova i ostvarivawu dubinskih znaewa dela; i kao sutinski vaan doprinos uspostavqawu specifine antropoloke optosti Stankovieve regionalne proze. Svest o zastupqenosti i znaaju folklornih elemenata u Stankovievom delu prisutna je, inae, jo
od prvih kritikih odziva na wegovo stvaralatvo. Predmet ispitivawa bili su mnogobrojni oblici vezanosti wegovog dela za usmenu kwievnost i folklor.74
Posebno je znaajno pitawe funkcije i znaewa usmenih lirskih
pesama i, ire uzev, folklornih elemenata u wegovoj Kotani i ono se
postavqa pri svakom pozorinom izvoewu, ali i pri svakom analitikom itawu ove drame. Bez iznalaewa dramske funkcije muzike,
pesme i igre, ne mogu se dosegnuti i razumeti mnoga bitna znaewa Kotane, bez obzira na to da li je re o kwievno-istorijskom ili kritikom tumaewu teksta ili o wegovoj scenskoj interpretaciji.75 Razreewe pitawa funkcije i znaewa pesama u Kotani verovatno bi doprinelo i prevazilaewu onog paradoksa po kojem ovo delo, u kojem savremena srpska drama mora traiti i nai svoj izvor,76 i nije drama,
ili je, pak, loa drama. Odnosno, drama loe komponovana, razvuena,
kojoj pesme i muzika daju melodramski starinski ton, vezujui je za narodne komade s pevawem, u kojima je popularna pesma unitila strepwu pred nerazumqivim a preteim traginim oseawem ivota, i do
banalnosti izmrvila jedinstvo radwe".77 Pa i oni tumai po kojima
Pokojnikova ena, 197.
Nada Miloevi orevi, Delo Bore Stankovia i usmena predawa, Delo Bore
Stankovia u svome i danawem vremenu (Zbornik radova s naunog skupa posveenog delu
Bore Stankovia, koji je odran 1315. 12. 1976, u Vrawu), Beograd 1978, 5360; Dr Radmila Pei, Lirska narodna pesma u delu Borisava Stankovia, Delo Bore Stankovia u
svome i danawem vremenu, 113120; Dr Vladimir Bovan, Narodne umotvorine u delu Bore
Stankovia, Delo Bore Stankovia u svome i danawem vremenu, 121131; Vladimir Jovii, Pesma i pevawe u kwievnom delu Borisava Stankovia, Letopis Matice srpske, kw.
404, sv. 5, Novi Sad, novembar 1969, 545554; Vladimir Jovii, Umetnost Borisava
Stankovia, Beograd 1972, poglavqe Intonacija i ritam, odeqci: Funkcija pesme i pevawa, Pesma sa scene dramska pesma, Pesma kao ispovest, 103140; Vladimir Jovii,
Borisav Stankovi, Srpski pisci, Beograd 1985, 245; Predrag Palavestra, Nav. delo, 41;
Miodrad Maticki, Kotana" kao prozni model dvadesetog veka, Poetika srpske kwievnosti 2, Tipovi pripovedawa u romanu i pripoveci na srpskohrvatskom jeziku u prvoj polovini HH veka, Beograd Sarajevo 1989, 7178.
75 Opirnije o ovome vidi: Qiqana Peikan-Qutanovi, Funkcija i znaewe
usmenih lirskih pesama u Kotani" Borisava Stankovia, Nauni sastanak slavista u
Vukove dane (Beograd Novi Sad, 16. 9. 1995), 25/1, Beograd 1996, 223230.
76 Predrag Bajeti, Dramska pria, u kwizi: Bora Stankovi, Drame, 7.
77 Predrag Bajeti, Nav. delo, 23.
73
74

444
pesme u Kotani nisu neto sasvim sporedno"78 esto su se zalagali
za wihovo potiskivawe ili pak specifinu zamewivost", poput rediteqa Bore Drakovia, po kojem nije vano koje pesme Kotana peva,
nego kako ih peva".79
Nasuprot ovakvim stanovitima, verujemo da se, upravo na primeru Kotane, moe pokazati sutinski vana funkcija usmenih pesama
u Stankovievim delima. Pesmama i u pesmama iskazuju se neka od bitnih znaewa Kotane, one tamne, nagonske, esto destruktivne tewe
sa kojima se sukobqava kolektiv, nameui svoje norme, ali i bolni
raskol pojedinca i sa sredinom i sa vlastitom neistom krvqu".80
Devetnaest pesama rasporeeno je u drami po specifinoj dramaturgiji,81 to jest ovaj raspored, kao i izbor pesama, nije sluajan, odnosno nije podreen iskquivo asocijativnosti, eqi za slikovitou,
ili realistinom opisivawu prostora i vremena. Svojim znaewima
ove pesme priaju paralelnu priu, poniru u domen podsvesnog i nagonskog, izvlae zapretano i stupaju u osobeni dijalog sa tekstom drame.
Obe pesme u prvom inu naglaavaju ulnu ustreptalost i udwu i
iekivawe qubavne sree. Prvom, ano duo, ano, otvori mi vrata,
izolovane i zatvorene graanske devojke iskazuju radosnu slutwu o svetu
koji eka iza vrata roditeqske kue. Druga, Slavuj pile, ne poj rano, koju
peva Kotana, priziva i sluti qubavniku samodovoqnost u idealizovanom prostoru qubavne posteqe i ul-bate, u veitom proleu i cvetawu. Na nivou radwe ovo nagovetava Kotanino pojavqivawe u
prvom inu ona je prisutna samo posredno, kroz priu o pomami koju je
izazvala, i kao glas koji peva drugu pesmu.
Prva i posledwa pesma u drugom inu Kraj Vardar mi stajae i
Sum etal, mori uro, po Stara Srbija zadaju i ocrtavaju makro
prostor Vardara, Stare Srbije i Maedonije, to i jeste ivotni prostor Stankovievih junaka. U pesmama koje slede, ovaj prostor se preoblikuje u pust, taman i golem prostor qudskog stradawa (Jovane, sine,
Jovane); svodi na eqeno ensko telo (Mirjano, oj Mirjano); na devojako grlo (Katinku grlo bolelo); da bi se potom slualac naglo odvojio
od tog uenog prostora, a idealna lepotica udaqila na daleko, tri
godine dana" (Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu); ili u egzotini
hronotop pustog turskog (Rafistinde on alma) ili takoe pustog i mrtvog
haxijskog Vrawa (Haxi Gajka devojku udava). Naredna pesma Dude mori,
Dude, belo Dude saima tursko i kaursko, i vreme i prostor, opet u iu enske lepote, koja izrasta iz strasti koju pobuuje. Jezu zbog kobne
mere te udwe za lepotom, zbog nesavladive pustoi koju ona moe doneti, izazivajui prekoraewe qudskog i bojeg reda, ocrtanu u pesmi
o bratsko-sestrinskom incestu Stojane, mori Stojane ublaava vra78 Dragomir M. Jankovi, ergaki ivot Kotana Juriii Milan Stojievi, Srpski kwievni glasnik, kw. , br. 4, Beograd 1901, 310317.
79 Boro Drakovi, Kakvo pozorite elimo, Scena, Novi Sad, 3/1977, str. 18.
80 Vidi: Petar Marjanovi, Borisav Stankovi: Kotana", Jugoslovenski dramski
pisci HH veka , Novi Sad 1985, 919.
81 U prvom inu su dve, u drugom jedanaest, u treem pet i u etvrtom jedna.

445
awe u prostor Vrawa (Stojanke, bela Vrawanke), u kojem se lepota raa, opet sama izmeu zemaqskog i nebeskog prostora, izmeu tananog
jablana i sjajnog sunca. Lepota koja dole i gore, Po Srbija i po Maedonija, u prostoru i vremenu ostaje nedohvatna i sama.
Ta nedohvatnost lepote, koja doba, rod, starost nema",83 i koja je,
upravo zbog te nedostinosti, kobna i razorna potvruje se na nivou
radwe strau koju Kotana pobuuje u Stojanu, Mitki i, kao kulminacija, haxi-Tomi. Ta strast je podjednako okrenuta pevaici i onom idealu enstvenosti koji ona oslikava svojim pesmama. Kako kulminira
poetska slika nedohvatne enstvenosti tako narasta i zanos za pevaicom: od mladiske strasti Stojanove, preko Mitkinog odbijawa i prizivawa, do beznadnog haxi-Tominog izmicawa. Wegovo mucavo i grevito opirawe: Silan glas Ali dosta", Ne tako, ne toliko silno
Dosta, dosta", Mnogo je ovo"84 nemono je pred sveu lepote o vlastitoj moi i jedinstvenosti, koja svoj puni izraz nalazi upravo u pesmi.
I pet pesama u treem inu Kotane govore o nedohvatnom, ali sada o nedohvatnom u vremenu, o mladosti, o punom ivotnom intenzitetu. Poput lepote, i mladost postaje predmet neutaive udwe. Pesme
razliito konkretizuju ovo oseawe: opevajui impulsivnu i osionu
ulnost mladosti, koja prelazi granice verskog i nacionalnog i predmet svoje udwe ceni vie od ivota (More, vraj kowa, Abdul-erim
ago); slikom bistre vode koja je nekad tekla (More, nasred sela arena
esma teee); prizivawem nekadawih qubavi (Tri put ti ukna na
penxer, mila daskalice); ali i neposrednim izricawem kakva je alba
za mladost". Pri tome se neprestano prepliu, pa i poistoveuju, mladost, qubav i lepota, biti mlad, biti voqen i biti lep. Tako se na al
za mladou prirodno i spontano nadovezuje duga, nezadovoqena qubavna ewa (Devet godina minae, xanum) i mrani bekrijski dert, destruktivno okretawe piu, nasiqu i besu.
To nasiqe, bes, kletva, nepostojawe one boije, blage rei za kojom beznadno ezne Kata svojom jalovou i uzaludnou boji sva
zbivawa u ovom inu. Slatka mladost", qubav i lepota na as se otelove u Kotani i Kotaninoj pesmi da bi se jo bolnije i beznadnije
osetila wihova nedohvatnost.
Jalovi bekrijski bes konano zamire u etiri stiha jedine pesme u
etvrtom inu drame (Mehanxi, more mehanxi), poto se svatovac samo
pomiwe, ali ne navodi. Kotana je uutkana, Policaja preti Ako samo
pisne, kamxijom u kaie s lea da joj skidam!",85 i Mitkino pevawe
naas deluje kao pobuna i otpor, ali zavrava kao priznawe vlastite
uzaludnosti i sudbinske predodreenosti poraza.
Tako se fragmentarna, u nagovetajima data lirska pria o kobnoj
neostvarivosti qudskih eqa, o uzaludnosti i moguoj mranoj destruk82
83
84
85

Niko nas nee moi gledati", kae Vaska (Kotana, , 72).

Nav. delo, , 88.
Nav. delo, , 8990.
Nav. delo, , 105.

446
tivnosti ewe za qubavqu ili mladou svejedno preplie i
dopuwava s dramskom priom o prazninom ludovawu Vrawanaca za
Cigankom pevaicom Kotanom i o wenoj prisilnoj udaji.
Ovo preplitawe i povezivawe ostvaruje se u tekstu drame neposredno i posredno. Neposredno se o pesmi kao tekstu govori, naglaava se ispovedni karakter koji ona ima za junaka, pridaju joj se rei koje
ona inae ne sadri, sa wom se stupa u dijalog kojim se wena znaewa
dodatno istiu. Pesma iskazuje ono to junaci ne mogu, ne smeju ili ne
znaju da iskau. Mirjano, oj Mirjano opredmeuje tako Stojanovu qubavnu
udwu za Kotanom, ali posredno nagovetava i duboku vezanost pevaice i pesme wihovu sudbinsku prepletenost. Kotana otelovquje
poetsku sliku, uspomenu, san. Zbog toga ona mora ostati nedohvatna i
nedostina za sve i zato udaja okonava wenu privlanost. Iz irealnih
idealizovanih prostora pesme ona udajom mora prei u realni prostor,
u kojem nema mesta za nedostini poetski ideal enskosti, za predmet
opte udwe, nego samo za obino qudsko bie. Pesma se javqa i kao
deo prie. Dva stiha na turskom dovravaju portret Mitkine stvarne
ili izmatane mrtve drage.
Pesmom Haxi Toma i Mitka artikuliu svoj uas pred starou
i kopwewem. Za razliku od haxi-Tome, koji se jasno suoava s prolaznou: Za mene nema vie, keri, nema"86, Mitka grca, zove slatku
mladost", ispoveda svoj al i nezadovoqenu ewu. I on pesmu dopuwava svojom priom: Nikad mi ne otvori", Nikad gu ne vide"87, otkrivajui tako da starewe, prolaznost, tiranska porodina voqa nisu
jedini koreni wegovog ala i da je wegova neostvarenost vajkadawa i
duboko ukorewena, jednako kao i potreba da se za wu uvek optuuje neko
drugi otac, brat, stari Rexep, devojina majka.
Specifina, paradoksalna potreba Stankovievih junaka da se istovremeno iskau i sakriju u pesmi nalazi dobrodolu oduku: s jedne
strane, oseawa lirskog subjekta prepoznaju se kao duboko istinita artikulacija vlastitih, a s druge, wihova uoptenost i stilizovanost doputaju onu skrovitost, prikrivawe i potiskivawe, koje nameu mutni
nagonski impulsi.
Bez pesama koje Kotana peva Stankovieva drama bila bi bitno
siromanija i na nivou likova i na nivou znaewa koja se u woj mogu
iitati. Daleko od toga da uopti i banalizuje poruke drame pesma
je postala ravnopravni element pievog jezika, unosei u delo svoju
vezu sa iskonskim i arhetipskim, koja se u tkivu Kotane (ali i u drugim Stankovievim delima) nanovo otkriva u uoptenoj i stilizovanoj
pesnikoj slici, pridajui stradawu wegovih junaka specifinu antropoloku univerzalnost.
Veza sa arhetipskim i antropoloka univerzalnost Stankovieve
drame (i wegovog dela uopte) ne realizuje se iskquivo u odnosu prema lirskoj pesmi i predawu, iako je tu najuoqivija. Bitna za shvatawe
86
87

Nav. delo, , 94.

Nav. delo, , 98.

447
dubinskih znaewa i smisla Kotane je transpozicija neverbalnih modela pomou kojih se usmena kwievnost stvarala,88 i odnos prema tradicionalnoj kulturi koju je ona reflektovala, ovde prevashodno oblikovan kroz funkciju koju u drami dobijaju proleni kalendarski obredi
vezani za Uskrs i urevdan.
Vreme zbivawa Kotane odreeno je samo u odnosu na pievo. Tako ispod spiska lica stoji: Vrawe. Sadawost". Meutim, ve u uvodnoj didaskaliji, i nadaqe, tokom cele drame, provlai se lajtmotiv
praznovawa Uskrsa. Na razliite naine varira se podatak da sa ulice dopire svirka, graja",89 pesma i pucwava. Tim prazninim slavqem
motiviu se i devojaka igra i razdraganost, kojima drama poiwe.
Praznovawe Uskrsa funkcionie, dakle, kao realistika motivacija
zbivawa u drami: centralna uloga koju Kotana i svirai privremeno
dobijaju neposredno je povezana sa slavqem. Arsa naglaava da ova inverzija reda traje dok ovaj praznik ne proe, ovi ne sveti, nego, Boe mi oprosti ludi dani",90 te da pomama za Kotanom raste upravo
u vreme praznika: Jednom je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obrae lepo, sve mirno! Ali im nastupie ovi
praznici, ove slave, ove mesnice, im se napie, odmah preoe u
Tursku i dovedoe je!"91 Praznovawem Uskrsa motivisan je i Haxi-Tomin dolazak u grad iz hana: ako jedan put u godini siem ovamo, doem
da se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uem, s prijateqima da
se vidim, razgovorim, odmorim da vidim wih, decu, dom, kuu svoju".92
Praznik se u vie navrata pomiwe s potovawem, Uskrs je sveti,
blagi, mili, Boji, svetao, srean dan, dan kada ni loa misel ne pada, a kamo li sluza",93 kad se i gora i voda veseli", i wegovim ispravnim praznovawem priziva se boiji blagoslov i beriet. Magda zato
moli Haxi-Tomu da treba da prihvati ast i estitawe: Sedni te s tobom u kui srea, blagoslov da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb,
so!", dok ga Mitka opomiwe: zar ne znaje, da se ne vaqa, da je loe,
kad se na ovakav sveti i veliki dan doe, pa da se ne sedne, ne okusi
hleb, so".94
Ovako gledano, Kotana bi se mogla tumaiti kao dramska pria o
ritualnoj inverziji vezanoj za praznik i ponovnom uspostavqawu normalnih" ivotnih tokova kad praznik proe. Meutim, u drami se, nesumwivo, otvara i jedan nov sloj znaewa. Od prvog pomena praznika, u
razgovoru Vaske i Stane na poetku drame, oblikuje se i narasta i svest
o sutinskom poremeaju, o gubqewu smisla i funkcije praznika i obreda koji ga prate. Stana plae, ne eli da igra u bati, zato to je
88 Formulativnost (Formulnost), u kwizi: Radmila Pei Nada Miloevi-orevi, Narodna kwievnost, Vuk Karaxi", Beograd 1984, 8485.
89 Kotana , 71.
90 Nav. delo, , 75.
91 Nav. delo, , 76.
92 Nav. delo, , 74.
93 Nav. delo, , 82.
94 Nav. delo, , 86.

448
Haxi-Tomina kua na praznik prazna: Nigde nikoga kod kue nema. Ni
otac ni brat. Otac () qut, besan."95 Ve ovde se nasluuje i to da bi
ovaj poremeaj mogao biti posledica ogreewa o normu Stojan nije
na praznik darivao sestre, nije ih ponovio" ni zelenim listom".
Ovo vezivawe uskrweg dara za simboliku lista implicira neposrednu vezu qudskog ponaawa i ritmova prirode. Sukob kolektivne norme
s tewama individue, to je inae jedna od osnovnih tematskih preokupacija Bore Stankovia, ovde se javqa kao razarawe osnovnih normi
obreda, a time i kao naruavawe wegove funkcionalnosti. Umesto da
se odnosi unutar zajednice, oliene u porodici, harmonizuju i time
doprinesu harmonizaciji optih ivotnih i kosmikih tokova, to
donosi boji blagoslov i plodnost qudsku, skotsku i zemaqsku" u
drami narastaju sukobi unutar porodice: izmeu roditeqa i dece, suprunika, brae, koji se potom prenose i na iri socijalni plan, pa
se slavqe izvrgava u svoju suprotnost: A tamo, kau, sada ovek ne sme
ni da prie. Pesma, oro, puke! Pa i krv esto legne"96 (podvukla Q.
P. Q.). Brat zanemaruje sestre, majka i otac u vie navrata kunu sina,
brat kune brata Naruavawe godiweg ritma oslikava se u analognom
poremeaju ivotnih tokova: stariji qudi, domaini, ija je ivotna
snaga na izmaku (Arsa kae ostarelo, kleklo"), pokuavaju da zaustave
vreme, da vrate ivotni tok unazad i obnove vlastitu mladost. Drama
poiwe Stojanovim ludovawem za Kotanom, ali kulminira u Haxi-Tominom i Mitkinom zanosu.
Haxi Toma prokliwe sina: Sinule muwe, pa u elo!", potee puku na wega, a potom i na Arsu, koji ga je spreio da puca. Da nije re
samo o nezadovoqstvu nepokornim sinom, koji kri ustaqene socijalne
norme, nego pre svega o suparnikoj qubomori otkriva se kroz pesmu.
Kada mu Kotana zapeva pesmu Tri put ti ukna na penxer, on trai da
se ime Stojan zameni wegovim imenom: Nije to bio Stojan, ve sam ja
to bio. Ja Haxi Toma! Za mene je ona pevana."97 Potisnuta eqa da se
tok vremena zaustavi i okrene, da se prisvoje ivotni impulsi mladosti, jasno se izrie. Nije bitno razliit ni majin odnos. Kata od sina oekuje da joj omogui da nadoknadi proputeno: Da majka s tobom
ivot proivi, kad nije s ocem ti."98 Ona prema Kotani ispoqava
snaan rivalitet, koji se vie opravdava socijalnim jazom izmeu Ciganke i haxijske kue nego to iz wega proistie: Zar majka rodila,
uvala, pa sad majka ne vaqa, a ona, Ciganka, dobra? (Odluno): Da kunem, oh, da kunem!"99
Mitkin i Haxi-Tomin odnos prema Kotani u potpunosti je ambivalentan. Isuvie stari da bi mogli otvoreno da iskau svoju strast,
obojica svoja oseawa proglaavaju roditeqskom i zatitnikom brigom. Mitka tako kae: Nemam ja, bre, lou premislu na wuma. Tatko
95
96
97
98
99

Nav.
Nav.
Nav.
Nav.
Nav.

delo,
delo,
delo,
delo,
delo,

, 73.
, 74.
, 94.
, 92.
, 78.

449
mogu da vu bidnem."100 Otac da im bude"101 prekoreva ga i Haxi
Toma. Mitka Kotanu oslovqava sa edo i u asu kada joj ustima daje
dukat.102 I Haxi Toma Kotanu oslovqava sa keri", sinko" i sine", ak i u asu kada prilazi da joj pomirie nedra. Obojica svoju
erotsku zainteresovanost predstavqaju kao natulno divqewe pesmi i
lepoti, ali iz wihovog odnosa prema Kotani izbija strast koja se, iako nije odista incestuozna, po svojoj neprimerenosti i kobnoj razornosti moe porediti sa incestuoznom strau opevanom u pesmi o pustom Stojanu", koji hoe sestru da uzme. Pria o umi koja je morila
Kumanovo i potpunom poremeaju normalnog ivotnog ritma zbog incestuozne qubavi brata prema sestri: I tri dana crkve zatvorene, tri
dana arija zatvorena"103 ima paralelu u izokrenutom i poremeenom vremenu zbivawa Stankovieve drame. Sveti i veliki dani", kada
se gora i voda (se) veseli";, svetao dan", kada bi trebalo da ojaa porodina harmonija, pretvara se u lude dane porodine nesloge, sukoba,
suza. Mitka tone u mranu pijaniku destruktivnost, odrie se porodice: Nikoga si ja nemam"104 i brata: Moj brat katil, moj brat krvnik,
moj brat nikad sreu da ne vidi"105, dok Haxi Toma odbacuje sina jedinca: Sin mi lei bolan mrtav neka je!", a s wim, u sutini, i
normalne obnavqajue ivotne tokove.
Taj prekid ivotnih tokova nagoveten je i presuivawem vode.
Traei pesmu, Haxi Toma dodaje rei kojih u woj nema: Na sred sela
arena esma, bistra voda"106 Suoen sa ivotom koji nepovratno izmie, on u tipsko odreewe prostora More, nasred sela arena ema teae" unosi ewu za iskonskom oiujuom snagom vode:
Oh, kamo je sada, da mi ona bistra, rosna, svea kapne na ovo moje staro, staro ve samrtno elo"107 Vode i bukvalno nema: utuk esma, koju je Haxija izgradio u mladosti, presuila je, izvor je izgubio snagu i
silinu, poeo je da se mea sa zemqom i trulim liem".108 Ova slika
pozemqivawa" izvora i oveka neposredno ukazuje da se osnovna funkcija prolenih obreda plodotvorno obnavqawe prirode i qudske zajednice ne ostvaruje.
Obnavqawe ove funkcije nee se postii ni rtvom. Na poetku
drugog ina drame Kotana peva i prepriava pesmu o urevskoj rtvi. U kontrastu sa jezovitou prie o rtvovanom prvencu i atributima gore golema, pusta, tamna"109 ona se, prema didaskalijama, radosno unosi, da to boqe gleda u goru", propiwe se na prste, da bi,
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109

Nav. delo,
Nav. delo,
Nav. delo,
Nav. delo,
Nav. delo,
Nav. delo,
Nav. delo,
Isto.
Nav. delo,
Nav. delo,

, 84.
, 86.
, 94.
, 88.
, 95.
, 96.
, 93.
, 89.
, 80.

450
preko zida, mogla to boqe da gleda. Duboko udie i mirie."110 Naglaena gotovo ulnim uzbuewem i zagrcnutim prepriavawem, ova
pesma nagovetava Kotaninu sudbinu. Haxi Toma nee ubiti ni Stojana ni Arsu, Arsa nee ubiti Mitku, Mitka nee ubiti sebe narasli sukobi e se, bar privremeno, do novog prazninog ludila, razreiti rtvovawem Kotane, wenom nasilnom udajom, koja se i eksplicitno poredi sa smru. Tako Arsa kae: Ako iva nee mrtvu, pa u
kola i u Bawu!"111, ili iva vie ne! Mrtva moe!"112, a i Mitkino reawe novia po nevestinom elu i licu vie lii na ritualno
otkupqewe nego na darivawe neveste. Posle toliko ispevanih pesama,
Kotanina svadba je nema: Sve se primie tiho, sa svirkom svatovca."113 Da bi kolektiv nastavio da postoji, predmet eqe koja je ogolila
za zajednicu pogubne tewe i impulse individue, mora se unititi.
Ciganka Kotana, bie sa socijalne margine, koje ne samo to pobuuje ove eqe nego ih, to je moda bitnije, svojom pesmom artikulie i
iskazuje, mora se ukloniti i uutkati, da bi se destruktivni nagoni
potisnuli i nanovo potinili normi kolektiva.
Meutim, rtva u Stankovievoj drami nije ni iskupqujua, ni
oiujua, ni obnavqajua: smrtna tuga proima zvrne scene drame,
sve zakriquje bawa () puna dima, magle i pare bawske". Ne ponitava se ovde samo jedan anr, ili, kako Predrag Bajeti kae, vrsta narodnog komada s pevawem, igrom i obaveznom svadbom na kraju, nego se
ponitavaju i tradicionalna kultura i wena jo uvek iva obrednost,
koja gubi svoju funkcionalnost i smislenost, a ponitavawe je uvek
tragiko"114.
Ponitavawe smisla i funkcije tradicionalnih obreda prisutno
je i u drugim Stankovievim delima. Poetak nazadovawa haxi-Trifunove porodice moe se u Neistoj krvi pratiti i kao niz ogreewa o
porodinu slavu. Haxi-Trifun je predvodnik u svakom narodnom poslu"115, zlatno kandilo wihove kue neprestano gori pred raspelom, a
veliki praznici i slava, dok je on glava porodice, objediwuju i srodnike116 i iru zajednicu: sirotiwi i qudima po zatvorima, za vreme
Uskrsa, Boia ili slave, tri dana se moralo slati jelo i pie".117
Meutim, ve haxi-Trifunov sin, roen u nevreme, kada se ve
niko nije ni nadao da e imati dece, a jo mawe sina, naslednika",118
porie i izokree poredak koji otac uspostavqa i oliava. Bled, suv i
tanak; vie ensko no muko",119 okruen preteranom brigom i nenoIsto.
Nav. delo, , 101.
112 Nav. delo, , 102.
113 Nav. delo, , 102.
114 Predrag Bajeti, Nav. delo, 50.
115 Bilo za kakvu novu kolu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podii, opraviti; ili, jo gore, opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo
se da se zato mora wemu doi" (Neista krv, 8).
116 I najsirotija i najudaqenija u rodbini nije bila zaboravqena" (Nav. delo, 10).
117 Nav. delo, 8.
118 Nav. delo, 10.
119 Nav. delo, 12.
110

111

451
u majke i sestara, on poiwe da se drui sa Turcima, naputa brigu
za narodne poslove" i porodicu. Izobilan, uvuen i pun raskoi
ivot",120 koji poiwe u kui od smrti haxi-Trifunove, bitno preoblikuje i slavu. Umesto komunikacije sa svetim, koja harmonizuje, vezuje
i ojaava porodicu i iru zajednicu, Sofkini preci praznike doekuju i obeleavaju kao kulminaciju zaokupqenosti uicima i zadovoqewem ula, ime je, i inae, obeleena wihova svakodnevica, i kao priliku za isticawe i zadovoqewe porodine oholosti. Izobiqe hrane,
spremawe kue, krojewe nove odee, kojima se doekuje kuna slava, nije
vie izraz duboke vere i potovawa prema svecu zatitniku, nego, pre
svega, manifestacija tewe da se ivi to () lepe u veem izobiqu", i eqe da se zablesnu i zaprepaste gosti. Obesveewe slave kulminira u okupqawu mukaraca u zaklowenom dowevrawskom itluku, da
bi se, kao produetak slavskog veseqa, u drutvu tuina (Grka i Cincara), pa i inoveraca Turaka skriveni od oiju sveta121 odavali
bludu sa lepoticama Cigankama uvenim sa svojih krtih, toplih tela i
razbludnih oiju".122
Ovako gledano, moda naziv romana Neista krv123 ne upuuje na
samo psihofizioloko izroavawe nego, u istoj meri, na gubitak duhovne istote, na greh shvaen ne samo kao objektivna krivica" nego i
kao religijski prestup", ija je sutina prekid plodotvorne razmene
sa svetim.124 Degeneracija i ekonomsko propadawe porodice mogli bi,
dakle, biti ne samo posledica biolokog izroavawa, naputawa rada
i sticawa i potpunog posveivawa zadovoqewu ula, nego i neka vrsta
boije kazne zbog ogreewa o osnovne religijske norme. Da je tako nagovetava i prozni fragment iz Boijih qudi u kojem se kvarewe"
mone haxijske porodice i roewe sumanutog deteta direktno pripisuje
boijoj kazni za roditeqske grehe: a bez greha roditeqa lako se porodica ne kvari".125
Obiajno-obredna praksa, u svim svojim sloenim varijetetima,
pokazuje i koliko je sloen koncept vremena u Stankovievoj prozi. U
domenu realistike naracije vreme se oblikuje kao istorijsko: opozicija pustog tuskog" i Srbije slobodije", vreme velikih socijalnih
lomova, propadawa orbaxija i turskog feudalnog-kmetskog ustrojstva i
uspona obogaenih seqaka i ipija. Stankoviev odnos prema novom
vremenu" izrazito je negativan. Pripovetka Stari dani, u kojoj se ovaj
odnos gotovo programski oblikuje, poiwe kontrastom izmeu sad i
starih dana. Sad je vreme posle osloboewa, prilaz varoi obeleavaju
pola seoske, pola varoke" kue doseqenika iz Turske, ija su dvori120
121

Nav. delo, 13.

Svirae nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati ta oni rade" (Nav.

delo, 16).
Isto.
Vidi: Novica Petkovi, Nav. delo, 1314.
124 Veselin ajkanovi, Po grehu roditeq, Studije iz srpske religije i folklora
19251942, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, kwiga druga, priredio Vojislav uri, SKZ-BIGZ Prosveta Partenon M. A. M., Beograd 1994, 389410.
125 Boji qudi, 340341.
122
123

452
ta puna balega i prqavih kokoaka".126 I ambijent grada obeleen je
oronulou i propadawem: izrivena kaldrma, opale esme (), presueno korito".127 U vodenicama se pee rakija, a stare turske kue, preseene zbog ureewa ulica, stoje kao neke trupine".128 Ovoj atmosferi
smrti i propadawa peat daju tela rawenih i poubijanih seqaka pred
sreskom kancelarijom. Glagol istovarena i slika nagizdanog lekara koji tapom otkriva rawenike"129 stvaraju utisak nequdske nezainteresovanosti, bezdunosti, odsustva bliskosti i topline, emu doprinosi i slika onih drugih seqaka koji, kao pandan rawenicima, pod bagremovima lekare u gomilama () i ekaju da ih pozovu u 'zasedanije' ".130 Zaparloene bate i tarabe ispod kojih se provlae psi lutalice, neposredno asociraju na Gogoqeve opise sreskih varoi.
Beznadna odbojnost slike kulminira opisom kasapnica i evabxinica iji su prozori ulepqeni paradima mesa, krvqu i ubijenim muvama".131 Ovakvom ambijentu odgovaraju i qudi koji ga nastawuju: ispren, crven, natuen snagom"132 gazda Jovan, koji licitira za stvari to
se prodaju za dug, i najvei gazda", koji (opet gogoqevski izoblien)
skupqa otpatke i kree da poseti kirixijku podvodaicu.
Nasuprot ovom sirovom", masnom" svetu sadawice, koji naseqavaju postvareni seqaci i bogatai to se obogatie od turske
pqake i zelenaluka",133 pripoveda slika staro vreme, ono to mirie na suv bosiqak i to sada tako slatko pada. Pada i greje, greje
srce"134
Bezoseajni, dehumanizovani, nemoralni svet novog doba smewuje
slika porodine topline, zajednitva i qudske odgovornosti. Nasuprot skorotenicima, koji se bogate od tue muke, ocrtavaju se likovi
starinskih trgovaca. Poten i ist kao ogledalo",135 starinski kafexija ne dozvoqava da se u mehani bani i lomi. Porodini odnosi su
vrsti i neokaqani, a nasuprot hladnoj nezainteresovanosti novog doba naglaava se solidarnost sa bliwima: mehana im za qude, a kua
za sirotiwu".136
Ipak, i ova svetla, sveta, ista slika ima svoje nalije. I pored
sve odanosti starim danima", Stankovi uvia i wihovu ambivalentnost. U krugu porodine topline i zajednitva nema mesta za krijumara Tomu. On uzalud prosi Pasu, koju je preveo preko granice kada je
beala od Arnauta: Taj joj ujak bio bogat i nije hteo da je da Tomi, koji je preveo, nego mome ia Manasiji."137 Dete-pripoveda bez sumwe i
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137

Stari dani, 154. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.
Isto.
Isto.
Nav. delo, 156.
Nav. delo, 155.
Isto.
Isto.
Nav. delo, 156.
Isto.
Isto.
Isto.
Nav. delo, 160.

453
preispitivawa prihvata i ponavqa ono to je ulo od odraslih. Ovo
wegovom kazivawu pridaje ton nehotino ostvarene gorke ironije: a
Toma posle zato ak mu bio i blagodaran, to mu je nije dao, te se nije
oenio, nije vezao (kao to govorae), ve i daqe ostao ono to je
bio. Sam. Bez igde ikoga."138 Tako se, uprkos toplini i sjaju kandila
koji obasjava pripovedaa, i pria o starim danima okonava slikom
nesree: ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledam
u prozor da ne vidim hladnu no, onu mrko-gvozdenu meseevu svetlost,
ili da ne ujem Tomin straan glas, kako bije Cigane i ispred Tome
wihovo pitawe i vitlawe po pustoj, nemoj ariji"139
Pored istorijskih promena, olienih u opoziciji starog i novog
vremena, i godiwi i dnevni ritmovi, smena godiwih doba i smena
dana i noi, esto u Stankovievoj prozi dobijaju simbolino znaewe,
pa se oseawa, misli i sudbine junaka neposredno odraavaju u godiwim i dnevnim menama. Tako pripovetka Naza poiwe u sumrak, u poznu jesen: ova jesen, ova mrtva i vlana no. Nita se ne uje, nita
se ne mie, samo lie uti i pada, pa izgleda kao da se neto vlano i magliasto polako, neujno kotrqa, ide, ide, dolazi"140 Ovaj
opis nagovetava budua jeziva zbivawa i iri se na pripovedaevo
raspoloewe: I ruke su mi bile hladne. I u dui mi je bilo hladno".141 Unutar ovako postavqene prie o policijskoj istrazi zbog Nazinog skrnavqewa gazda-Arsinog groba142 odvija se osnovna pripovest o
usponu, propasti i smrti Nazine keri Sofke, tesno povezana sa smenom godiwih doba. Procvat Sofkine lepote i narastawe Nazinih nada o wenoj budunosti poklapaju se sa proleem i letom: Iz bate mirie zalenilo, tamne se redovi imira, spram sunca se beli visoka
kua, lozinka prijatno hladi i uti, a ispod kapije jaka debela hladovina. One sede. askaju. A Sofka u sredi wih. () Ona je najveselija,
najrazgovornija."143
U ranu jesen, kad pone lie da uti, da se magla rano sputa,
da zemqa mirie na zrelo i vlano",144 Sofka poiwe da se mewa zbog
neeqene trudnoe. Naza sluti nesreu, ali potiskuje strepwu, pripisujui je nadolazeoj hladnoi: Oseala je neku jezu, trzala se od svaega, bilo joj esto, esto studeno, ali je mislila da je to od jeseni i od
zime koja ve nastupa i oseala se da dolazi."145
Sofka se vraa u majinu kolibu jedne movarne noi",146 a i Nazini pokuaji da prekine wenu trudnou okonavaju se u sablasnoj atmosferi pozne jeseni: Samo je kia u mlazovima utala, tekla, cuNav. delo, 160.
Nav. delo, 168.
140 Naza, 45.
141 Isto.
142 Da bi se osvetila gazdi koji joj je izeo" ker, Naza raskopava wegov neutvreni
grob i telo daje psima.
143 Nav. delo, 55.
144 Nav. delo, 56.
145 Isto.
146 Nav. delo, 57.
138

139

454
rila kroz krov i pravila bare po kui."147 U vlazi i blatu kolibe Naza
konano ubija Sofku, pritisnuvi je kamenom i svojom teinom da bi
izazvala abortus. Sofkina smrt, koja oznaava potpuni slom svih Nazinih nada, praena je pquskom koji prerasta u potop, u ponitewe i
unitewe sveta: A sem kie, drugo kao da nita nije bilo. Ni neba
nije bilo, ni vazduha nije bilo, ve kao da se sve pretvorilo u tu kiu
koja je odozgo ila, tekla. Izgledalo je da e se zemqa rastopiti od
we."148 Drevni mit o boijoj kazni i periodinoj propasti sveta zbog
qudskih grehova149 Stankovi svodi na apokaliptinu propast jedinke
ophrvane tuom i vlastitom krivicom.
Kontrast Cvetine i Stojanove mladalake qubavi i brakova u koje
su silom naterani simbolizovan je u pripoveci U noi kontrastom dana i noi.
Idealizovana mladaka qubav vezuje se za idilini hronotop bate u prolee / rano leto u punom sjaju sunca: Pod bosim nogama kri se i roni suha zemqa, a oko wih, svuda, u nedogled, zelenilo i bujnost. Sve, ist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze
() Iz reke due vetri, a iz powevena poqa, strnita, dopire pesma grliina".150 Potpuni sklad qubavnika duhovni i fiziki
krunisan je zajednikom pesmom o qubavnom susretu u prolenoj bati
(vetar due, al-katmer mirie") i upotpuwen samoom i samodovoqnou.
Susret udate Cvete i oewenog Stojana, kojim pripovetka U noi
poiwe, ponovo se odvija na wivi, kada duvan zreva, ali sad u toplu
tamnu no",151 pod tamnorujnim" nebom, uz mnotvo argata koji pod
svetlom fewera rade po okolnim wivama, u okruju topola i vrba koje
Cveti izgledaju kao iva, qudska bia".152 Ovim se naglaava prisustvo drugih qudi i time potencira Cvetino oseawe izloenosti i
straha od otkrivawa wene tajne mladalake qubavi. Vrelina letwe noi
i tamno crveni sjaj neba oliavaju neugaslu qubavnu strast, ali i stalno prisutan Cvatin strah od boije kazne i wenu slutwu o moguem krvavom sukobu izmeu wenog mua i Stojana. Izlazei mesec za zanesenu
Cvetu je, istovremeno, meseina iz wenog sna, koja spaja qubavnike i
podstie sawarewe o zajednikom begu (na meseini, zagrqeni, daleko,
daleko!"153), i hladno, jasno svetlo koje otkriva bezizlaznost wene sadawosti i budunosti i izlae je boijem oku i sudu i inkvizitorskoj
radoznalosti sveta.
Nav, delo, 59.
Nav. delo, 60.
149 E. M. Meletinski, Poetika mita, preveo Jovan Janiijevi, Nolit, Beograd b. g. 228.
Mire Elijade, Kada je Izrilj bio dete", 55. Pre i posle potopa, Istorija verovanja i religijskih ideja I, prevela Biljana Luki, Prosveta, Beograd 1991, 146.
150 U noi, 103. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.
151 Nav. delo, 99.
152 Isto.
153 Nav. delo, 104.
147
148

455
Kao deo realistike motivacije likova i zbivawa, pored istorijskih lomova mogu funkcionisati i prelomne take ivotnog toka pojedinca: roewe, svadba, smrt.
Roewe u odreenim socijalnim uslovima bitno obeleava junake.
Roewem vaspostavqeni socijalni status ostaje praktino neprekoraiv, bez obzira na kasnije ekonomsko napredovawe ili nazadovawe porodice. Toma nije prilika" za Sofku, on moe da je kupi, ali ne moe da je dobije. Roewem vaspostavqena granica poput noa razdvaja
Stojana i Cvetu. Ouvawu tih granica, tog oduvek" nasleenog stawa,
biva rtvovana veina Stankovievih junaka. Roewem vaspostavqeni
socijalni okviri, pre svega, bitno uslovqavaju wihove brane veze
bilo insistirawem na odravawu poretka, to iskquuje vezu meu
onima koji nemaju isti status, bilo uzaludnim pokuajem da se poloaj
porodice ouva ili uzdigne svojevrsnom branom trgovinom. Veina
Stankovievih junakiwa funkcionie kao zaloga ambicije roda ili
doma. Istovremeno, sa stanovita mukarca, ova trgovina ili ga nasilno vezuje za enu koju ne voli154 ili ukida mogunost emotivnog vezivawa za postvareno bie,155 izazivajui u oba sluaja gnev i destruktivno ponaawe.
Nain na koji je opisana Sofkina svadba, koji zauzima centralni
deo romana Neista krv, objediwuje bavqewe svadbom kao jednim od najbitnih trenutaka u ivotnom toku jedinke sa preispitivawem smisla i
funkcionalnosti tradicionalnog obreda.
Pripremawe Sofkine svadbe poiwe u vreme praznika, Uskrsa,
uestalim dolascima efendi-Mitinih glasnika i Todorinim strahom
od muevqevog budueg dolaska. Wena sigurnost da je on gotov na svata",156 pa i na najgore i najstranije" seni sva budua zbivawa.
Efendi-Mita dolazi u kuu pred pono, u gluvo doba, krijui se od
oiju sveta: Kao to je naredio, tako je i bilo. Nije nita bilo osvetqeno. Sva vrata u kui bila su zatvorena"157 Ova zamraena kua i zatvorena vrata predstavqaju potpunu inverziju obiaja vezanih za uglavu
i prosidbu, po kojima su devojina vrata otvorena jo s veera".
Ujutru efendi Mita iezava ostavqajui kao jedini trag muno
utawe izmeu Todore i Sofke i zaguqivost, zadah, dim duvanski".158
Sreivawe kue pred svadbu obeleeno je Sofkinom zabludom da je ovo
pripremawe vezano za prodaju kue. Ova zabluda, s jedne strane, dramatizuje Sofkinu poziciju. Ona koja zna za sve", sada, kada je re o wenoj sudbini, sve pogreno shvata: A sad, ba sad, kad se ticalo wene
glave, wenog ivota, tu se prevari!"159 Istovremeno, ova Sofkina za154 Tek posle se je videlo da je drugu voleo. Dok su mu roditeqi iveli, ilo je
sve po starom i dobro; ali kad oni pomree, kao neki bes ue u wega" (Uvela rua, 29).
155 We, Sofke, one Sofke nestajalo je. Posle onih para, kupovine, ona je Tominim oima postajala druga, obina, neka stvar, koja se, kao svaka stvar, moe novcem kupiti" (Neista krv, 251).
156 Nav. delo, 87.
157 Nav. delo, 88.
158 Nav. delo, 91.
159 Nav. delo, 106.

456
bluda unosi u priu kao bitan elemenat viestruko ponavqawe slutwe
o prodaji. Zbog we je prvi susret sa Markom susret sa kupcem to se
na dubinskom planu znaewa pokazuje kao tano, bez obzira na to to
predmet prodaje i kupovine nije kua nego sama Sofka.
Prvi Markov dolazak u efendi-Mitinu kuu, prvo viewe sa Sofkom, zbiva se na praznik, na drugi dan Duhova (Trojice), koji se tradicionalno svetkuju kao izuzetno vaan predaki, poduni praznik.160
Daqi tok svadbe, prevashodno onaj najsugestivniji segment pripovedawa ostvaren Sofkinim preivqavawem doaranim kao sloena kompozicija ulnih utisaka vizuelnih, taktilnih, auditivnih, olifaktornih sugerie svojevrsno stapawe svadbe i sahrane. Prosac dolazi
dvostruko sakriven, Sofkinom zabludom da je re o kupcu i mrakom u
kojem se ne razaznaje, a biva doekan bez radosti tuim, iz Tonetovih
bavi ukradenim vinom.161
Sofkina spoznaja da nije re o prodaji kue nego o wenoj udaji ponovo je vezana za duboku no, gluvo doba ponoi, kada ona uje, ne razaznavajui o emu je re, svau izmeu oca i majke. Todorin uas162 prerasta u Sofkin, kad ona, iz naredbe da ode kod tetke, shvati da je isproena. Tepsije, kao velike krvave oi"163 prodiru sve oko Sofke,
pokreui bolni gr koji se kree wenim telom kao jasan, neopoziv
predoseaj nesree i propasti.
Iako obred potom poiwe da se odvija kako treba", sa otvorenom
kapijom, prizivawem gostiju, posrednim saoptavawem nevesti ko je
budui mladoewa Sofkin doivqaj je tako snaan i tako nedvosmislen da preobraa svadbu, koja bi trebalo da bude afirmacija ivota, u zastraujui pogrebni ritual. Mrak samoa mrtvo padawe vode sa esme",164 svee koje gore u kui kao da je ona umrla, odavno je sahranili i ve zaboravili",165 mutno svetlo fewera, mrakom pritisnuta" no bez glasa, dopuwavaju se otunim, bqutavim zadahom"166 koji
ispuwava Sofkinu nutrinu.
Upravo ti mirisi koje Sofka osea kroz daqi tok svadbe predstavqaju svojevrsnu inverziju svega to bi svadba trebalo da bude. To su
zadah neopranosti, ustajalosti; hladnoa i vlaga koja bije ispod minderluka u hamamu; kua koja, okiena svatovskim vencem, zamirisa na
neto pokojno, mrtvako";167 smrad prosutog jela i pia; okvaen, ugaen dim, koji je ve mirisao na ubre";168 venac koji odlazeu nevestu
160 Mile Nedeqkovi, Trojice (Duhovi), Godiwi obiaji kod Srba, Vuk Karaxi, Beograd 1990, 244245.
161 Vino za praznik kupila je i donela Magda. Kada vidi da e ono ponestati, ona
poiwe da se uvlai u iznajmqeni podrum i potkrada vino.
162 Mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na elu, preko oiju, a usta joj i
celo lice bilo gotovo unakaeno, toliko iskrivqeno od uasa" (Nav. delo, 107).
163 Isto.
164 Nav. delo, 112.
165 Nav. delo, 113.
166 Nav. delo, 118.
167 Nav. delo, 161.
168 Nav. delo, 182.

457
zapahwuje zaguqivim mirisom na tamjan i svee"169 Kao kulminacija deluju mirisi crkve: najvanije sa najveom moi izceqewa i udotvorstva" ikone gue Sofku mirisom na crvotoinu, buu, tamjan i
pokapane svee",170 a poploani pod crkve je sa vlanom, trulom prainom, hladno obuhvatao i punio jezom".171 Taj preovlaujui miris
smrti, mrtva" hladna", stara" platanica, i klizawe oznojene deje
ruke mladoewine iz wene kao da poriu in venawa i pretvaraju
ga u pogrebni ritual.
Razotkrivawem Markove udwe konano se u potpunosti porie
smisao Sofkine i Tomine svadbe. Istovremeno, potvruju se prve
Sofkine slutwe. Mladoewe nema, a Marko je odista kupac, samo to
predmet trgovine nije kua, efendi-Mitin sera", nego Sofka efendi-Mitina".
Od dolaska pred mladoewinu kapiju, koja stoji pred Sofkom velika, teka i jaka kao grad",172 do asa kada, sekui alata po sapima, iz
kue odjae Marko, prekidajui svadbeni obred bez pravog okonawa
ponovo se niu mnogobrojna ritualna ogreewa. Umesto da odredi deo
imawa koji e kao obredni dar pripasti snahi, Marko daje sve".173 Cepajui zubima kou emera, on sasipa u vodu korita zlato, koje spram
svetlosti poe da se preliva, zasewuje i, kao neki iv ogaw, da gori i
bleti",174 simbolizujui i zaslepqujui, razorni, ivi plamen wegove nedozvoqene strasti.
Taj preterani, zasewujui sjaj, koji ukazuje na prekoraewe mere i
sluti nesreu koja iz wega mora proizai, dopuwava sama Sofka odea, zlato, svila i sjaj wenog ivog mesa, koji u mozak bije i see"
Marka. Moda je upravo ta wena prekomerna lepota izvor one krivice
koju Sofka kasnije sebi pripisuje.175 Prividno, Sofka je kriva zato
to je postupila prema obrednoj normi i sila da dvori svatove. Ili
je, pak, wena krivica to to uprkos intuitivnoj spoznaji da svadbe, u
stvari, nema, da je ona neka uvena lepotica, pa odvedena u kulu i tamo skrivena. A ovi Markovi, dawu plandujui i krijui se, a nou
sklawajui se od meseine i vedrine, dugo putujui, pronali je, i poto kulu osvojili, poruili, wu ugrabili i sada sa wom ovde stali, da
se odmore"176 pokuava da ostvari bar privid reda.
Kad u sopetu s branim jorganom Marko napusti svako porodino
oslovqavwe (ni 'keri', ni 'edo', ve samo Sofke")177 ona, iz saaqewa, da ga umiri, utei, jasno, raskalano i kao predajui mu se"178
prihvata wegovu qubav, ograujui se obraawem tato", ali uzbuena
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178

Nav. delo, 184.

Nav. delo, 186.
Isto.
Nav. delo, 192.
Nav. delo, 193.
Nav. delo, 194.
A sama je bila kriva. Znala je da ne treba" (Nav. delo, 205).
Nav. delo, 199.
Nav. delo, 207.
Nav. delo, 208.

458
zbog wegove strasti. Ono najgore, najcrwe" to sledi, jeste izboj nesputanog nagonskog prawewa, sirovog vitalizma koji se oslobaa kao
blesak, vrelina, buka.179 Svadba kulminira u orgijastikom izboju i
potpunoj prazninoj inverziji svakodnevnog reda: Svi muki pretvaraju se u jednog mukog, sve enske opet u jednu optu ensku".180
Ovo uasava Sofku, poto se ona rukovodi vlastitom kulturnom
normom, u kojoj se orgijastiki naboj drevne svadbe pretoio u rafinirano zavoewe, poigravawe erotskim, koje vrsto ostaje u okvirima socijalnog reda. Tako se Sofkine roake u toku svadbenog slavqa poigravaju posmatrajui mua kao stranca: Kao da e ove noi biti sa drugima, a ne sa svojim muevima, tako e biti lude. Trista e uda od besa
i strasti initi. I docnije, to pie bude jae, wihni muevi pijaniji, zagrejaniji i one e sve raspaqenije, sve strasnije bivati, kao da
se sa tim svojim muevima, s kojima su ve toliku decu izrodile, tek
tada prvi put u ivotu videle",181 dok se piwska svadba odista realizuje kao osloboeno seksualno optewe.
Sofkino tobowe predavawe podstie stvarnu orgijastiku kulminaciju seoske svadbe. Dve kulture se sudaraju u sutinskom nerazumevawu i u tom sukobu ne moe biti pobednika. Svadba se prekida bez pravog svoewa mladenaca, Markovim samrtnikim krkqawem i pokuajem
da prepuzi preko praga Sofkine sobe, da preuje Stanino cviqewe od
kojeg izgleda da mu tavanice, grede, crepovi i sva kua () pada na
glavu i bije ga u teme, u mozak".182 U ovoj slici ruewa oliena je cela
budua sudbina Markove kue: tu su ve naslueni wegova pogibija,
Tomino ostrvqivawe i propast i izroavawe porodice.
Sofkina svadba se prekida Markovom smru koja porodicu vezuje
za grobqe i poduja. Zbog Markove smrti i Sofkinog bolovawa nema
ni prave posete pohoana.183 Dve i tri godine" prolaze tako bez pravog
okonavawa svadbenog obreda, u nekoj vrsti privremenog predaha od nesree, kada se i Sofki, iako sve zna" i sve sluti,184 ini kako e se
na kraju krajeva moda sve preboleti, sve utiati i zaboraviti".185
Efendi-Mitina poseta mogla bi biti nain da se sve preboli" i
zaboravi. On dolazi na praznik, u nedequ, i Sofka od sree pretrnu
kad ga spazi",186 dok ga Stana doekuje formulativnim pozdravom koji
wegovom dolasku pridaje sveani karakter: O prijatequ, penice da
179

Ogwevi u noi blete toliko da se i sam krov kuni prozirao" (Isto).

Nav. delo, 211.
181 Nav. delo, 163.
182 Nav. delo, 221.
183 U poetku od Sofkinih samo joj mati dolazila. Ali, da li to je jo bio poetak, Sofka jo oseala onaj trag mrtvaev, ili zbog neega drugoga, tek, kad god bi joj mati dola, uvek bi se ona uznemirila, plaila. A to joj mati primeivala, i zato je tek
posle nekoliko nedeqa" jedva ponovo dolazila, i to vie sveta i obiaja radi, nego li
to joj se mili da vidi Sofku (Nav. delo, 236237).
184 Bila je uverena da tee, gore ne moe biti, ali ipak, ipak ko zna, moda"
(Nav. delo, 237).
185 Isto.
186 Nav. delo, 248.
180

459
pospemo, prag da preseemo, kad ve jedanput dooste."187 Meutim,
efendi-Mita ne dolazi ni zbog reda, ni zbog prijateqsko-porodinih
veza, ni zbog Sofke, nego zbog vlastitih interesa. Umesto da okona
davno zapoeti svadbeni obred i omogui Sofkino puno vezivawe za
novu porodicu, efendi-Mita obesmiqava wenu svadbu, porie je i
kao socijalni i kao religiozni in, svodei je na trgovaku transakciju: Zar da mi nije obeao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe nego za vas moje edo, ker?"188 Mnoina za vas" koju efendi-Mita koristi otvara niz pitawa. Znai li ona prosto seqake, kerpie" ili moda otkriva da je efendi-Mita sve vreme znao da ker ne daje samo sinu
nego i sinu i ocu? Sofka zbog oevog postupka konano ostaje izmeu
doma i roda, u bezvremenu i bespuu: ni Sofka efendi-Mitina" ni
snaka" i gazdarica", socijalni i emotivni stoer nove porodice.
Woj preostaje samo produeno ugaslo, uzaludno oekivawe smrti: I
nita se ne desi. Jo mawe smrt da doe."189
Svadba i nain na koji se ona odvija bitno uslovqavaju i motiviu zbivawa i likove i u pripoveci Pokojnikova ena. U opisu datom
iz Aniine vizure svadba ne deluje kao sveti in vezivawa nego pre kao
razuzdano noniko okupqawe: Svi ve su bili polupijani. Zavalili se. Po stolu ispolivano vino, izglodane kosti, rasturen duvan. ()
I sve se to Anici uini neugodno, najvie to joj svi oni, to joj
wihovo veseqe ne doe onako domainsko, s nekim redom, potovawem:
stariji mlai. () Ve svi oni izgledali su jednaki, ravni, kao neka
nona braa."190 Ovo obesveewe obreda, u kojem se slute obest, nasiqe
i raskalanost, nagovetava i motivie onaj duboki stid, uas i oseawe uprqanosti, koji obeleavaju Aniin odnos prema svim telesnim
aspektima wenog braka.191 Upravo to oseawe uprqanosti, kojeg moda
ne bi bilo da su svadba i svoewe mladenaca sprovedeni s nekim redom, potovawem", ne dozvoqava Anici da se kasnije, kao udovica, uda
za Itu. Na prvi pogled, ovo je motivisano autodestruktivnim potovawem nepisanog zakona po kojem je ona trajno obavezna da potuje prvog
mua, da bude pokojnikova ena", ali, sutinski, Aniino odbijawe
Itine prosidbe proistie iz oseawa zloupotrebqenosti i uprqanosti koje je obeleilo wen prvi kontakt sa mukarcem.
Najzad, i u smrti se jasno zadrava hijerarhija socijalne granice jasno su izvuene i na grobqu, posledwem boravitu Stankovievih
Vrawanaca. Iako u zavrnom tekstu Bojih qudi ugledne ene iz arije kupaju i opremaju mrtvog beskunika s potovawem i nenou, u
uvodnom tekstu Zadunica ocrtava se jasna razlika izmeu orbaxijskih
grobova nagomilanih oko crkve kao da ele da probiju zidove i uu u
Nav. delo, 249.
Nav. delo, 250.
189 Nav. delo, 260.
190 Pokojnikova ena, 210.
191 Ona polunaga, s modricama, izlomqenim telom, a i on do we zguren, koat,
uz wu dodiruje je Osea mu dah" (Nav. delo, 214).
187
188

460
samu crkvu"192 i onih vie puta prekopavanih, zaboravqenih grobova s
ruba.
Gazda-Arsina pratwa je sjajna", grob mu je ubav", smeten meu
prve gazde i golemae",193 dok devojku koju je zaveo zakopava i obilazi
samo majka. Klisarica s prezirom kae: Ima tamo zakopanu neku svoju
erku"194
Roewe, svadba i smrt u Stankovievoj prozi, oito, reflektuju
predstave vezane za drevne obrede prelaza tako da motivacija koja se
preko wih uspostavqa nije samo spoqawa, objektivna, zasnovana na
socio-ekonomskim faktorima, nego funkcionie i kao posledica mogueg ogreewa o obrednu praksu, koje Stankovieve junake ostavqa u
stawu svojevrsne trajne liminalnosti.
Ni haxi-Toma ni Kata nikad ne naputaju svoju svadbenu povorku.
Kotanina pesma ne moe zagluiti i nadjaati onu svirku kad se
poe na venawe za staro i nedrago", koja trajno odzvawa u haxi-Tomi,
a Stojanova enidba nee izvesti u svet" wegovu majku, otvoriti kuu" i prekinuti crni ivot" koji ona vodi s muem.
Veina Stankovievih junaka stari, ali ne napreduje, nego ostaje
trajno vezana za neke nepreene ivotne granice, zatoena u hronotopu
neostvarene, mitizovane mladosti. Haxi-Toma jadikuje: Takva je moja
pesma bila, kad ja pooh da se venam da vie u zelenu batu ne
idem, meseinu ne gledam, drago ne ekam i milujem da mladost zakopam!"195 Tako se oblikuje dvostruka egzistencija Stankovievih junaka:
ona uoqiva, spoqawa, u svakodnevici (profano Vreme"196), koja donosi brige i starewe, i ona unutrawa kobna zatoenost u liminalnom
ne-vremenu nedovrenog obreda prelaza.197
Zbog toga naroito praznici, godiwi i ivotni (Boi, Uskrs,
slave, svadba, zadunice), postaju one vorine take u kojima se Stankovievi junaci u kolektivnom svetom Vremenu"198 suoavaju sa linom neostvarenou i zatoenou, ime se oslabquje, pa i ukida, obnavqajui, vaskrsavajui potencijal praznika. Po toj zaokupqenosti
linim vremenom oni se neopozivo pribliavaju modernom, nereligioznom oveku, za kojeg je transqudsko svojstvo liturgijskog Vremena
nedokuivo".199
Raskol izmeu svakodnevice koja protie i tog vlastitog svetog
vremena koje se sve vie udaqava, izmie u prolost otelovquje onaj
unutrawi raskol Stankovievih junaka, koji je jedna od osnovnih tematskih preokupacija wegove proze. Taj sukob sa sobom i u sebi jeste
Boji qudi, 286.
Naza, 47.
194 Nav. delo, 48.
195 Kotana, , 93.
196 Mire Elijade, Sveto i profano, 53.
197 Nav. delo, 135141. Vidi, takoe: Bojan Jovanovi, Magija srpskih obreda. Magija
srpskih obreda u ivotnom ciklusu pojedinca. Raanje, svadba i smrt kao rituali prelaza u tradicionalnoj kulturi Srba, Svetovi, Novi Sad 1995.
198 Mire Elijade, Sveto i profano, 53.
199 Nav. delo, 55.
192
193

461
sudbina rascepqene, udvojene linosti, zahvaene dramom i prokletstvom nesklada izmeu due i tela, izmeu htewa i mogunosti, izmeu
matawa i stvarnosti".200 Zajednica i weni zakoni, obiaji, zahtevi
koje postavqa pred oveka esto su samo utelovqewe onih protivrenosti koje nastaju i traju unutar jedinke.
Marka na pragu Sofkine sobe zaustavqa vlastita savest i svest o
ruilakoj prirodi strasti koju osea. Protiv tog unutraweg glasa
Marko pokuava da dobije spoqawu podrku: od pijanstva i zatvorene od pogleda sakrivene kue, od staraca srodnika koji su to" ve inili; od same Sofke koju pita da li ih voli. Ipak, Markova strast za
Sofkom ostaje neutaiva i neostvariva, ne samo zbog bojih i qudskih
zakona nego, pre svega, kao izraz ewe da se vrati ono to je u mladosti zauvek proputeno. Krkqajui na Sofkinom pragu, Marko prokliwe oca201 to ga je oenio kao dete kada nita nije mogao znati, kao
to nikada vie nee nita ni doznati ni osetiti!"202 Reklo bi se da
Marka ne ubija Sofkino odbijawe, nego jasna svest o nepovratnosti i
nedostinosti proputenog.
Ovakav unutrawi sukob ne okonava se tragino u svim Stankovievim delima. Oseaj krivice pred prvim muem i pred viom silom,203 tera tetka-Zlatu na bespotedno samortvovawe i satirawe poslom, na martirsko ispatawe koje ona sama sebi namee. U tom potpunom fizikom i duhovnom posveivawu dobrobiti drugih sina, brata, pastorka ona dosee i specifinu nagradu koju ostvaruje malo ko
od Stankovievih junaka. Prvi mu joj se javqa u svetlosti kandila,
ostareloj, isuenoj, pobeleloj, da bi s wim podelila radost to je podigla i odgajila sina. Odriui se line sree i zadovoqewa nagonskih impulsa, Zlata dosee as punog sklada i samoostvarewa: Odozgo kroz no, kroz tavanice, jasno i isto poe da silazi, da se leluja
nad wima on, pokojnik, mu wen."204
Ipak, mnogo ee unutrawi sukob stvara bolni, nesavladivi
rascep koji ne zarasta i ne dozvoqava jedinki da ivi punim, skladnim, eqenim ivotom. Mukarci zatrpavaju taj raskol piem, nasiqem, destrukcijom, a ene venu i zamiru. Mitkine rei upuene Kotani: ovek je samo za al i muku zdaden" mogle bi biti moto svih
Stankovievih junaka.
Ta unutrawa rawivost, al i muka" qudske egzistencije sagledani ne samo kao psiholoki nego i kao antropoloki fenomen
osnovni su predmet Stankovievog kwievnog tragawa. Moda se zato
povremeno ini da su wegovi psiholoki portreti nedovoqno izraPredrag Palavestra, Nav. delo, 419.
Usplahirenost, nenost, istota koju Stankovi utkiva u Stanin lik, kao i
wen odnos prema Markovoj rodoskrvnoj strasti, gotovo sasvim iskquuju nekadawu vezu
sa svekrom. Insinuacije o tome vie su nain da Marko opravda vlastite postupke pred
svetom i pred samim sobom nego stvarna motivacija wegovih postupaka.
202 Neista krv, 221.
203 Da bi utedela novac, ona nije obeleila slavu.
204 Tetka-Zlata, 193.
200

201

462
eni".205 U sutini, doraeno psiholoko portretisawe malo interesuje Borisava Stankovia. Wegova psiholoka zapaawa su istanana,
ali wegovo pravo interesovawe i najvii kwievni dometi ostvaruju
se u prikazivawu dramatinih sukoba i lomova unutar jedinke i izmeu
jedinke i kolektiva, dakle u domenu ive dinamike duevnih previrawa.
Tome je u najveoj meri primeren i wegov stil, koji je, od prvih
kritikih odziva do danas, bio predmet mnogobrojnih osporavawa. Zguvan", neuravnoteen", sirov" Stankoviev stil, poput preciznog seizmografa uspeva da belei i registruje rawivu uzburkanu nutrinu wegovih junaka a esto i samog pripovedaa.206 Tako se policijski slubenik u Nazi od uasnutog ali distanciranog svedoka po slubenoj dunosti pretvara u Nazin jedini oslonac i jedini izraz wenog
traginog iskustva. On, pritom, proivqavajui bol i patwu lika i
poistoveujui se s wim, poiwe da zadihano brza, izostavqa enklitike, mewa red rei i nagomilava zamenice. Ovo poistoveivawe, ostvareno osobenim stilom, esto i samog itaoca obuhvati svojom dubokom
znaewskom i emotivnom sugestivnou. Tako gledano, u potpunosti je
opravdan sud Milana Kaanina o stilu Borisava Stankovia: On je
imao jedan stil koji je savreno adekvatan wegovom nainu oseawa, a
to i jeste stil."207
Bolni raskol koji se sluti i doivqava u samom sreditu Stankovievog sveta nije posledica samo individualnog psiholokog sklopa
wegovih junaka, niti samo wihove socijalne i ekonomske uslovqenosti.
Istorijski lomovi koje oni preivqavaju uslovili su i optiji kulturni rasap koji zahvata celu zajednicu. vrste norme tradicionalne
kulture bivaju potisnute i gube svoju funkcionalnost i svrsishodnost
pod pritiskom novog vremena. Stari dani i wima pripadajui sistem
vrednosti iezavaju, ostavqajui zajednicu koja ga je oblikovala i povinovala mu se u svojevrsnom vakuumu, izmeu tradicionalnih normi
koje izmiu i gube funkcionalnost i modernog poimawa sveta koje se
jo uvek doivqava kao tue i neprijateqsko. Rawavi i eqni" Stankovievi junaci, prognani iz topline starih dana u sirovi svet svoje i
pieve sadawice, lome se izmeu individualnih tewi modernog
oveka i jo uvek ive iluzije o sigurnosti i toplini tradicionalnog sveta. Tragino raspeti izmeu visokog neba i tvrde zemqe, oni
su, upravo po tom unutrawem lomu, uprkos orijentalnoj nowi, obiajima, dijalektu pravi qudi modernog doba i pravi junaci moderne
proze.

205 Ilija Ivakovi, Boji qudi B. Stankovia, O srpskim piscima, priredio Milivoj Nenin, Svetovi, Novi Sad 1998, 152.
206 Vidi: Novica Petkovi, Nav. delo, 1822; Dimitrije Vuenov, Narator u pripovetkama Bore Stankovia i Ko pria u Neistoj krvi", Tragom epohe, Kruevac 1981.
207 Milan Kaanin, Borisav Stankovi, LMS, 1928, S, kw. SSS, br. 1, 100
101. Vidi takoe: Novica Petkovi, Nav. delo, 4355.

463
Ljiljana Peikan-Ljutanovi
BORISAV STANKOVI BETWEEN TRADITION AND MODERNITY
Summary
The paper discusses the relation between Borisav Stankovi's literary work and
traditional culture the works and non-verbal models on which the traditional culture
is based (rituals, customs, beliefs, concepts about the world) as well as how the elements of traditional culture in Stankovi's work relate to the characteristics of modernism.
Painful discrepancy between the past and the present, wishes and possibilities,
body and soul which is the basic thematic and semantic preoccupation in Stankovi's prose is often expressed in the works of oral literature, primarily through lyrical poems which are quoted in their entirety or in fragments, structuring a parallel story
about the internal experiences of the characters and shaping some of the deep meanings
of the work. At the same time, the relation to traditional rituality and diverging from it
reveals psychological and sociological breakdowns, indicates the future and motivates
the destiny of Stankovi's characters.
Historical breakdowns which the community goes through in Stankovi's work
caused a general cultural chasm. Firm norms of traditional culture were suppressed and
lost their functionality and purpose under the pressure of the new time. Old days and
the value system belonging to them disappeared, leaving the community which shaped
the system and obeyed it in a specific vacuum, between the traditional norms which
were receding and losing functionality, and modern understanding of the world which
was still experienced as foreign and hostile.