Centralna granina teorema

Centralna granina teorema je specijalan sluaj binomne raspodele verovatnoa koju je prvi
otkrio Abraham de Moivre oko 1730. godine. Ovaj rad je pao u zaborav sve do 1812. godine
kada ga je oiveo Laplas, ali je pravi znaaj teoreme konano uvideo Ljapunov 1901. godine.
Danas se ova teorema smatra jednim od kamena temeljaca savremene teorije verovatnoe.
Kao i zakon velikih brojeva, centralna granina teorema pokuava da objasni granino
ponaanje varijanse sluajne promenljive kada se broj posmatranja pribliava beskonanosti.
Ona navodi uslove pod kojima distribucija aritmetikih sredina dovoljno velikog broja
nezavisnih sluajnih varijabli, svaka sa konanom sredinom i varijansom, priblino odgovara
normalnoj distribuciji.
Drugim reima, pretpostavimo da su X1, X2, ..., Xn nezavisne sluajne promenljive koje imaju
istu, ne nuno normalnu distribuciju. Tada vai pravilo da sa porastom n, distribucija suma i
aritmetikih sredina sluajnih promenljivih tei ka normalnoj distribuciji. Pri tome,
distribucija sluajnih promenljivih X1, X2, ..., Xn ne mora da bude normalna.
U mnogim sluajevima, centralna granina teorema vai ve za izuzetno mali uzorak.
Uopteno govorei, veliine iz stvarnog sveta su balansirana suma mnogih neopaenih
sluajnih dogaaja, koji se ispoljavaju kao greka u merenju. Centralna granina teorema daje
delimino objanjenje zato toliko mnogo pojava podlee normalnoj distribuciji, time to
dokazuje da su greke u merenju u ponovljenim eksperimentima sluajno rasporeene,
odnosno da podleu normalnoj distribuciji.
Koncept po kojem suma velikog broja "malih" nezavisnih sluajnih dogaaja ima normalnu
distribuciju naao je primenu u mnogim oblastima. U savremenoj elektronici, na primer,
putem ovog koncepta objanjava se elektronska buka, odnosno omoguava se izrada
algoritama za uklanjanje buke iz podataka. Ista tehnika je u poslednje vreme nala primenu i u
svetu finansija, gde se koristi za analizu kretanja cene akcija na berzi.

Mail: kontakt@e-statistika.rs

1/1

Web: www.e-statistika.rs