lla) ee athe Mur roxas Pa Ipolit Ten UVOD U ISTORIU ENGLESKE KNJIZEVNOSTI Istoriske nauke su se preabrazile of presto godina w Nematkej, Sezicset godia u Francusko) to provésvanjem knjidemort. Pokazalo se da knjitemno deo nije prosa rabava matte, semonikis M ud kale sijane give, vet versa sllka obitaia jefse sredine Lama stanja daha. Qfada se zakijuCio da bi se na oxnows koje TOgaO wvTONi natin na Kyi we ju seca mit pre ma0z> ‘yekeva. To we pokutato iv tome se aspelo. ‘Razmiljla se 0 lim naCinima oxecanjaj mifjenja i dota ve 4 verenja da s0 10 Einjenice 06 priostepene Yainostz. Vaéelo sc 2 one {ixaje veze sa najkcupnijim dogadajima, ¢a one objainjaae te dagadzie. asa some bile bjaiajene tim dogadajima, da ubwdute njima w Siar treba dati mesio i 10 fod of nafiish. To im je mesto dato, soda te vidi ta eu stony sc amenjenorpredimet. iota sredsva. stata akon Fr urroka. Ovo promena, taka Yako se vtfi | kako mora 62 se li potrudica se da owe ialtim. 1 Kad prelistavate vei krate strane kakwos infos, poztctelisto- ve kalevog rekopisa, ekratko, sek spey, zoornik Zkona, simvol vere, Sta Iipte primetajete? Srakako, 1 da on nikako aijestvoren sam 06 see. ‘On samo kalup slican okamenjeno| afta, samo otsak slstan jedaom (04 onih otisaka fc ih je wisnala ¢ kamen neka Sivotinja koja je fives i ‘opinula. Pod ijsterom se nalazils Zivotinja, a pod dokumeentom Cove. “Zoo cega proctavateiudtarwako acca baste strorii slike Eivounje? bio {ects poeteasdantesmaiaaie en cocenon fu mrtvi Osi T rede samo k30 Obeledja celovtng | Svog bies. Do toszs TEORUSKA MISAO © KNIIBEVNOST! bigs treba Uospeti; treba se potruditida se ono rekonstruise. Clack svat xad proutava Jokumenat kao ne8io poscbno. To anti gletat wn aval ‘Go Obscan erudit past u Samoodmanu da se iz knjiga mize sve Hadith U soar, ne postoje ai mitologija ni jeic, vee jedino ju ko} tau red {slike prema pottebama svoj organa i prema asobennn skype a6 Guba. Dogma Sama za sebe aije asta, vdite jude koji su je silt ta) portret iz Sesnaestog veka, strogi odlutan iaz ica od lin it jednog engleskog muvenika. Sve Sto postoji, pastoji same kn poll aacao bige, (9 pojedinagao Bice treba poznall. Kad je ustanevtjun Ott Jogi Macitacja spevors azo) wast st ple pat prava istonija se rada tek kad istoriar, kroz vremensku wilt potne da raspoznaje Zivog éoveka koji radi, koji je podho7n strait Koji ima nawike, koji ima $v glas svoj asoben izraz lca, svoj pukrale i svoje odelo, — razgovetnog i potpunog kao Sto je éuvck gn AM smalotas oxtail na ulgijPotrudimo se, dakle, d2 otkloniin, klhO J oguce, taj weliki vremenski razmak koji nam ve dozvoljavs da poamee ‘wamo doveka svojim ofima, ofima ale glave. Sta se nals isp! Kl $asaihtstova jog savrcenenogspeva? Savremen Peak wk kM ‘Alfred de Musset, Hugo, Lamartne ii Heine, koji je wr w hold [ patova0, u crnom odefu i rukavicama, koga su gospode fd plete | hol je uvede u druSivu izgovarao pedeset pozdrava i dvadesctak Jubwwvih suvige veseo jer ima fivee i narodito stoga Sto je, v ovo) gruho} de «Kojo se guSimo, gubljenje walavanja zaniénih dostujansta litalo njegove pretenzije, a umanjilo njegovu vanost, Sto je utancand ajegovin vobitajenih oscéanja izazala kod njega Zelju da vebe sina dogom. Eto Sa podrazumevamo pod savremenim razmuiljunjinut ( Isto tako, pod jednom tragedijom iz sedamnacstog veka pod pesnik, pesnik kao Racine, na primer, otmen, odmeren, dvorskl Dlagorediy, sa veliCanstvenom perikom i cipelama sa pantijiks a zabavija viadara, da mu prevodi na lepi francuski jezik tuts Joel Amyota", pun postovanja prema mocnima a sposoban da wok pred nih @ ostane na svom mestu", predusretjivi uadrdljiv w Marlyu ko iw Vorsdlle isu, usted pristojain uzianja, prosvecene i dekorativne pritte, utd Mlanjanja, jupkost, veStine i utan¢anosti nagizdanih velikas kul Wulf staju da bi nasieili netje nanje —idrazesaih gospoda koe su napaal tude rodoslove da bistcle pravoda sede na aburetuupresetva hall it iraljce. Potom proutite Saint-Simona i otiske Perclkivik bakratenty 20 Sto ste maloéas proutili Balzaca i akvarele Eugene Lamia Isto ako, kad Gtamo jednu grcku tragediu, prva ce 1m bxiga bl Sprint ke shee naps, ana h <¢voranama ili na trgovima, pod raskognim nebom, naspram sjne2ai najblagorodnijh predela,Cja je jedina briga da svoje ico wine ukretnlih ‘ snadaim, da razgovaraju, da diskutuju, da glasaju, da vese jor mela —— joiska pliatkanja, inace dokone i trezvene, koji imaju kao kvén nesta tv bokala, a kao hranu dve pastrmke u Cupy za zejtin, a sluic ib obov! kj im obezbedyju slobodao vreme da bi mogli da ncguju svo) duh {vezhaju svoje udove, bez ikakve druge brige sem Zelje da imaju najlepse ati, njlepse svetane povorke, najlepse ideje i najlepSe Ijude. Povsh jedi statua, na primer Meleagra ili Tezeja iz Partenona ili, pak, ib onog Sredozemnog mora, sjajnog i plavog kao svilena tunika iz Koes pljju estrva kao mermerna tela, wz to dvadeset regenica izabranih iz ona | Aristofana — reci Ce vam mnogo vi8e no mnostvo disertacija i en pest tako, opet,da bisteshvatiijednu indijske Puranu, poénite time Hip kore preustaviti sedi oca porodice koji se, .posto je video sina na HHoleviins swea sina", shodno zakonu povlati u samocy, s3 sekirom i Joi, peal hananovo devo na obali potoka, prestaje da govori, sve Cesce Ebel, sia es imedu éetii vate,‘ spod pete vate, to jest pod wlasnim Flix kje ncprckidno proddice i obnavija sve tive stra; koji pastupno, hon citiah neveljadrZi svoju wobrazilju prikovanu za Bramino stopa- Bip, jz kolcno, pa'za butiny, pa za pupak, i tako redom sve dok se pod plum avo napetog razmisljanja ne pojave prividenja, dok sesvioblici einen | preobraceni jedan w drugi, potau da njigu kroz tw glave iu vrunslavicom, dok Govek, nepokretan, zaustavivsi disanje, ukoena wn, inc vii Kako svet isCezava kao dim iznad univerzalnog i praznog ivkuje on Zch da se surva. U ovom pogledu, jedno patovanje uIndijs blnnjtwija pouka. U nedostatku Cega boljeg, mote da poslute prive fulbiko, reopratska, botanicka i etmologka dela, U svakom siuéaju, filivinjetrcha da bade isto. Jezik, zakonodavsivo, katehiis uvek su ipsirakine svar potpuna star je Covek Koji dela telesnt i vidio i i esc oi Koraca, kojise bie, kojtradi;ostavitemastranu teonj wovih mehanizama, rcligife i njihove sisteme i starajte se da ‘ovim radionicama, v njihovite Kancelaijama, 1 njiho- ima, sa njihovim podnebljem, njihovim thor, njihovim kucama, Hvis xiclom, njihovim proizvodima, njihovim dnevnim obrocima, Ho to Sinite Kad, iskreavsi se u Englesko} ili Mali, gledace tic + Dhrolc, plocnike i kreme, gradanina ko}! Seta} radniks koji pje. Nasa ih be{gnticha da bude da, Koliko nam je moguce, dopunimo osm Jo civ, leno, nepossedno, opipljive koje vise ne mozemo da ho, jor jeu jedini put koji omogucava dase upozna Covek; gasiaisao. 1; da bismo dali sud o nekoj stvar, potrebno je a a: nisu moguél opted na pregmetima koji nisu Joona pred os ro Fe in sr pmo espostajane stat wwe Je Repo Me dy mopotpanih sakjucak, as tim se fvek mor wus ve | nepoxpuno pounaanie no ikakvo ii nelach, = Me ale ppuae upacnaye nekadasnja delanja jeste ¢>/' Sie onte popunieres ockatsta Exaba, Teed wake ston Ox fe wanjen w Esropi posovai P Patron (popu). Wsywobrazilfe. krajem proflog veka sa Lessingom, Walter Scottom: we Ca F +s Frascasho; ss Chaatcavbriandom, Avgestia Thcrrem ‘sada drugog Karaka’ T Newidijivog Coweka. Te refs koje Gospevayu u vase uf, ti pokreti to drZanje fodelo. te radnje ita opipiiva dela seake veste za vas su samo i2razi ‘ima sc neSto wrazna — duia. Pod spoljasnjim covekom krie se unu- ‘eaknji Covek, i prvi samo oukriva Grugog, Posmatrate njegova kucu, ajegor samefiaj i ajegovo odeic; 10 Ginite da biste tw trabli tragove ayepowih navika 1 njegowih ekuss,stcpena njegove otmenost ili njegovog prostaéiva, njegovog rasipnisia ili njegove Stedljivosti, mjegove glupasti Ai ajegove cftroumnosti StuSate njegov razgovor i uotavate prelive u S KadsvojimoSima posmatrateWalijvogfoveka Stu ajematraite?} ela, jepive finamsjske it poliucke podubate; to radite da biste ocenil domet i granice ajegove imtcligeacie, ajegove pronicljvesti i njegove Iladnokrvnosti, da baste oukrilikakay je red, kala je wrsta i vobicajena snaga njegowihideja, ra koji natin mish | donosi odtuke. pod svakom criom slike, pod svakom recenicom spisa otkriti posebno ‘setanje iz koga su proiii ukras, crta, refenica; on prati unuiragnjy dramu koja se odigrava w umetniks ii o piscu; iabor reti, kratkota utina periods, vrsta metafore, akcenat stiha; red rasudivanja, sve je jogs Tak, 2k njegove obs “aja tekst, njegova Guta | njegov ‘epresadni avo}: promenljns iz duSevmih pokseta rama od KOH {aj tekst postao, om od toga stvara prihologu. Ako Polite da pratite tu ‘adaje: poumatraje pokteiaa | uzor Ciave velike savicmene Kuli, ‘Gotha jie pre ho Sto mapisao svoj Jigen. po Clave dane crx ‘ajporrsenije Statue | koi fe, mand, of unit plemenitn oblika an. ‘Goesamom ct prowose navite nations gre mate ako to storia skoro Sofokdowe Antipune 0 Iesmoro mor watrbunakine gneFajah ogn ne istorii nauk, of0 fe w profiom veku bilo shure porpuao nepr7 rozrvizam rato; Kodi sv rasa jsvih vekova zamiSjani su skoro na ist atin: Gck, sanvana, Indus, ovek renesansc | Covek Gevesnaestog vEks KS0 Nee! © ‘stom talupe, 10 prema apstrakigo} amis koja je sabia za coo judsts rod. Pogpanaase fowekai se nise pornaval ljedaije se tlo proceio © ‘ate: nye se vila njena Desk slotenoxe mye ‘se malo ds je morini sklop jednog maroda i jednog veka ‘Sto tho Sspecifitan | poscban kao fits sklop jedne poradice Rljaka il dno eda Biotin. Danas je itor, kao | zoology, mala oye anatori, primenil je ma na koju od wiorjhoh nauka, a faologye. na hngustike {ina mitologijo, tim se patem mora i da bona dala nove tamed tolikin pitaca hoy se, od Herdera, Otfricda Mailers 1 Goetbea neprekidno nastavijali i sprowjli ove) ogromm: napor aka Salve pre gleda samo dva istordara 1 dva dela — jedao je od ajih Komewor Grommella od Cartyea, rogo je Port-Royal oa Sainte Beura — vides 52 takvom sc tatnoice, takvom siguraaica, takvom dubinom mote ¢ otknje du8s pod njenim radnjama t njenim dcims, kako sew ice 2708 fencrala umesto prostacki licemernog siavoljupes mailazi sa covehs Rrotenos mutnim Sanjaijama noje meianholiéee vobrazilje, ali were nog po nagons {sposobnostima, Engler do sei, Cadnog | nesbvasnog za Siakoga ko nije proutio podncble irae: kako ge pomoce stotinak 2 furenih pisama 1 dvadesciak nepotpunih govors molcmo pratt! ‘jegovog poljskog dobre njegowih konja do sjepowce peneralshog Stor2 FT hjegovog protcktorskog prestols, © jegovom prevbratajs i njeeovom {razwanju,u nemirima njogove saves iw njegowim odiakams bn, tako da mchanizam njegove mish | njesowh detanja postne vj ‘onutranjatragedij, neprekidno obaavijana\ pons preima, koja je trax | ala po ovoj mracnoj dui, prelazi kao Shakespearova tragedia v dub fledalaca. Videte kako se pod manastrskim swadams | pobwnama Ke Foderica moze da otirye via oblast judskepsinologie, kako se pedeser | __arakteraskriventh pod jednolikoscu pritajacg pecasja posore pov | ijoju ma vidco sald sa svojom osobemotca i svjim hexbrojaim raznol | Kastima; hao se pod teolotkim raxpravama i dosadnim crkvenin propovedima raspornaju otkucai evek Zivih sa, masteps 4 saNjens | Teligoanog fivott, neprodvidene promene lelujaw dar-mar pride, prodor okolnog svctomnog Hvota, povremena csvajana nebeske mist 2 takwom raznovrenoseu prelina da nares ops najeP ist ve spell da saberu neiscrpas lena Koja fe, zabwaljos KO fas ws ‘vom zaputicnom pols. Tako je w vom popieds | érupée. Nematia Srojim dubom tako prilagodijvim, take cbubvatnim, takO tako po “iotnim preobratajima, tako sposobnim Ja wspost najocaljent | najunijastanj jodske mish Emglsha a svjim duo tak prvi, {ako podesnim da Orsto Obuhvatt moraina pitanja 82 ih tatno odredt brojevima, telinom, merenjem, geografijo, satstikom, sagom tes arava rua ajo, sa = jim sales Tarakiers | [ea Sgojm a per teeeeeeerr cer ~& (ooTEORUSKA MISAO 0 KNUIZEVNOSTL ben esrorn weston wildy fies — oe ce an bradivale istu oblast, te se potelo shvatati da nema istorijskog podrutja give bi wcalo doko or dato plod at saz Takay je drugi korak; mi smo na putu da ga utinimo, On je viastito ddelo savremene kritike. Niko ga nije izrSio tako pravilno i tako zamasno kao Sainte-Beuve; u tom pogledu mi smo svi njegovi uéenici; njegov rmetod preporada danas u knjigama, pa éak iu Stampi, svu knjiJevnu, Slozofsku i versku kritiku. Od nje treba posi da bi se dalje evoluiralo. Ja sam vite mora pakutnas da ty evoluc oamtin, po mome mien ju, istorji je owe owvoren jedan nov pat, i ja Cu se potru podrobnije opisem. re ee rr Kad ste kod éoveka promatrli i vot jedno, va, tri, zatim acti ican a nam 0 dvoid ivr aicannj ida potpuno? Dai je svaka primed psitologja? To nije psiholoia, pat Sede kao 0 drogimslutajevima, poste skupljanja injeniea mor da dode Surativanje wroka Ds isu injnice Gke i morale, sejedno es one vek aja uzzoke ima ia slavoljubives, ra hrabrost za stinol bios ‘Sto onako kao ia vareae, 2a mien pokrete, za topota tea, Porok ‘elma su proizvodt tao i vitriol Sefer 2 ak se Sadan lu asa i, susteta dri, pst slutajeua od kojih zis Tratimo, dake, prose sc osobine sob, poses trio bilo koje pojva™ a primer, duhorau muzike, muzik jednos, protestantskog hrama. Posto nvtrataiuzzokkot je uputiduh vernika tim orbiljmim jednolitim melodijama, wok Sir od svogn deft, oca dakalam opts dojaostinskim polaényim verskam obredima koje ovek dugue bog; onajedaaspoljaoblik hrama, sua ipove, bac slike, poruiaukrac, skralila obrede,zatworilavernewvsoke klope koje im zaklanjaju pogied | nametnalahijage pojesinost ukratavenjy & értanjt w Gtavoyspojsinjort. Ona, pak, proiaaz ic uso, opsijeg aroka,idje 0 sreopStem Ijudskom vadanju unvtratajem 1 spolojen, rolitvama, radejama,tetajama svih vsta Kojima je Covek postavjen prema bog Onajeustanowla née odje mior, umanjia wcstensto, reobranissveto 9jnu, ckinvlaspoljnapoljavanja pobotnstteligij¢ SSaeipline preobrata v relgije morala. Ta Groga Weja sa svoje strane avis od Wet, oS opie od dee moralnogsavtensta kak srecemo UsarrSenom bagu,nepopresvom sudiy, aeumoljvom nadzirateje dul, ped kim jo sake Jus petna, dostoja ipattanys, nesposobna 2a iina "pesenj, sem kroz uray savest Koyo on ian ihre prcobraa sta ‘jon vt To je vadsjoa camisa Koj ae saat undieanj dutnost na sepon neogaitenog gospodara Cot} iva, obaranju ijn Szora pred noge morsinim waorima, Ovde sino dodirnat on0 81 je Ssromo uvek;erdabi se ojamniatazamisao, reba posmatratsarav Faso, to jest Germana i Coveka sever, ojegor stop laraktera | Juha ‘Syegave ajoptjenatinemidjenj oseCajs,onvsporotonuRladnoee POZITIVIZAM coseéanja koji mu ne daju da naglo i lako padne pod wticaj Culnih zadovo Tjstava, onu grubost ukusa, onus nepravilnost i nagle promene shvatanja Koje spretavaja u njemu radanje lepog rasporeda i skladnog oblika, ona preair prema spoljnom izgledu, onu potrebu 2a istinitim, onu privréenost Epstrakinim i cistim idcjama Sto u njemu razvija savest na raun svega ostalog. Tu se istraZivanje zaustavija; naislo se na neku primarnu naklo- host, na neku cr1u svojstvenu svim osecanjima, svim shvatanjima jednog veka jedne rase, neodvojivu od svakog postupka njegovog duha i njego- ‘ogstea. To su veliki uztoci jer su to uzroci opsti trajmi,prisutniusvakom renutku iv svakom slucaju, svuda i uvek aktivni, neunistiv i, na kraju, neminovno nadmotni jer slugajnosti Koje im se suprotstave, posto su ‘ograniene i delimigne, podietu najzad neumitnoj i neprekidnoj uporno- ‘st njihovog napora; tako da su opsti skiop stvan i velike erte dogadaja njihovo delo, ida su religie,filozofije, pesniStva, industri, oblici druswva i porodice, na kraju krajeva, samo otisci utisnuti njihovim peéatom, tent ee s otf tl, rea sn este eae Tot ce er pear eect cae rete Pept eg cee rs a a ie ree ra ee ea itn cl io cio toca, ma Se etal pasih cern iba i pin cat oe oso Be ea aia ceaeaten Du tle copter ek osovals Fetboua pros szope aes pla ee a Sr Seen tere ee Se a notes cara nous sic eae eee ea eee pamede pana a tae cas aja eve Bl Ger Se Be a ee gree onli s PS ae ene ule oomenian oh Be ero rum vida ees © = pti a cera cavetorare one posaia palit Sa ie lots wiataacomapetars a eee eee ieee eu oie os earuicoueta suse ree Se ee paras tiask coon Uva ast a eee cesesuieeeeehe seen Pecan eee eaeran eae cen Se ce te ee Ren caeas tameatean eae es eae gaa ac ne ee ee ee ea afer eee eee Seiten 2 aes ee eee haa eas a Se eat aan teresa \Pcome da fi usebi usredsreduje veliki ili mali broj osobina predmeta, prema wome a Ii je plahovita i pracena pokretima, ili je mirna i okruzena c {sav redownt hod tjudske masine su izmenjent, Iscotmko, opet, prema tome kako se doeniji razv9} predstave meni, imenja se i Citav oves)i razvo}, Ako je opsta zamisao do koje ona dovodi samo suva oznaka, kao kod! Kineza, jezik postaje neka vista algebre, religija 1 poczija presahnu, filozofija se svede ma neku visty adravog moralnog i praktitnog smisla, nauka na svesku recepata, na klasifikacije, 1g utiltaristitku vettinu pamsenja, sav duh uzima pozitivisticki pravac, Ako je, naprotiy, kao kod arijevskih rasa, opsta zamisao do koje predstava dovoui pesnitka j figurativaa tvorevina, 2ivi simbol, jezik postaje neka vrsta epopeje pune preliva i Zivih boja, gue je svaka ree linost, pesnistvo i religija dobijaju velicansivenu i neiscrpnu Siriny, metafizika se razvija ogalo i utancano bez brige 2a praktitnu primenu; skretanjima i neiz: bedaim popuStanjima ovog napora ceo duh se zanese lepim i uzvigenim 1 ‘sivofi idealan obrazac, koji je po svojoj plemenitosti i skladu sposoban da prikupi oko sebe nezna asecanja | odusevijenja ludskoga roda. Ako je ‘sada op8ta zamisao do koje predstava dovodi pesnitka ali bez postepeno- sti, ako Govek do je ne dala postupno, ve¢ iznenadnom intuicijom, ako prvobitna radnja nije pravilno razvijanje, veé nasilna eksplozija, onda se, ‘kao kod semitskih rasa, metafizika ne pojavijuje, religija stvara jedino boga viadara, unistitelja | usamljenika, nauka ne moze da se razvije, duh je suvige krut i suvige jednostran da bi odrazio tanani ureda prirode, poezija moze da stvori samo niz vatrenih i uzvigenih u2vika, jezik ne moze 19 ierazi zapletenosti ra2misljanja i govornistva, Covek se ogranici na lirski “anos, na neobuzdanu strast, na zanesenjacke i skugene tadnje. U tom azmaku iamedu posebne predstave i opste zamisli nalaze se klice najvecih Ajadskin razlika, [Neke rase, na primer klasitne, prelaze s prve na drugu ‘Postupaom lesivicom pravilno sredenih i sve veéma uopstenih ideja; ali neuporetiva po logic, soit | morals, pesnifivo | umetnost po $80}0 Jas, avo) pritodnost, ojo} mei oj istniton Tso} Tepot i od sepa sto se ada vito Naja, ako se Covek,sveden na skutene ams i ien svaketananon razmisianj,nalazi u isto weme sav profet!parlisan praktnim 220 manjima, vilece se, kao u Rim, rumentoni bogow, Hot su obiena DesadrZanaimena,pogodnida ats nanajstnje pojedinost obradvan Jazemije, adanjaibraa,obiene cukete za bak zakup zemljita,— pa prema tome nstavna {sien mitolopia, loz pesniio, Owde Fao! sda, primenjje se aton uzjannecavanost* Sedna cvlaca Ein clin neni delovt poveani su nat natn kao 1 low nekog Organskog tla. Kao ft au kod thotine nagont,zubi, wow, stele! isin pribor medusobno poveran,tako da promena jednoga Od nih Odreduje w svakom of exalih odgovajoupromen 1 kao So wet priodnjak moze na osnovs nkolko pojedinost da pondvo ssa shoro Bravo teo, to ako ujedno| eile} relish, tlozota porodice, 3 Dietaanarika Monotjn roa se tek w dors 38 stokom. Metafiihi ‘Aistotetow wsaijen’ su; vstaom Kd aps kao ke Patona om su s2mo lini Popledste bao suprotnostsstematsks snag Potina, Prokny, Schlingy | Hegel Tipe, dvnu selon bramansiog | Bodog eamtjano. : Tinanje (Orig predgwor potpunog de),oe JHOBDIKA MINAO.O ANUIEVHO NT ‘njidevnond, vietnost obeanyjusisien u home avaka pronena na jedan fain postagt apata promiend, lake da tskusan Intorigat ko}k on (eel Thais proukave nekoliko ogranicenih delova vnapeed primecyje | upon jreavin osabine oatalih, Nema niteya vieja W avo) zavisnosth Nu o Sioa wl exlraduje najpt® Weenja da se pokaze laveatan prvobitan tip, Javinh nesphoxtnost da ina organe kojt miagy da aadtovolfe Mjeyove porte toe tala bus sagtasnosti sa njioy sani da bt fivelo, Nw w jedno) ‘iliaaejt oxdredujo priavstva avako velo} Hudska) tvorevini jednog, protivuailachog clement koji ne XO wake malar w dewghin okotwbn {vorevinama pom podauuniva nok vapen | YARN ApOSObHOs, ktonont, pososnost koja posto Ania AekE poseban karakier, unos! ta} Karakier Wave radnje 0 kojima svdeluje, | promt aveyim promenana Fanziva pramene w avin delim cije styaranje pomas, vil Dofayéh dove, moveno naerot plavne ete Hjudshit preobraraja t jpotetl aa istradajenia optte sakone koji upravijajs ne vie dopadaytina, ‘Yee nizavinalogadaja, ne vide jealnon religijon Il jodnom knjitevnoses ‘vee grupom knjizeynontt ii veigija, ARO BY 49, 8 prime, primllo aa Foligija mietalizi’h spe pracon verovanjem, ako bi se, se toga, zapaztto ‘a postoje lvesni monvent fzveane tase { lavesne atedine w Kojima 86 Vorovanje, peanicka { metatiztka sposobnoat zajedno razvijaju sa net ‘yigajenom sige ako bine avail dasa se hricanstvo | budizam vai \waloba veticanstventh sintesa | vated boda sliénsh thong koje je bdo sevenske zanesenjake; ako bi x6, die strane, wtvrsdito da sy se print ne religije pojavile budenjom Yosbkog raza, 28 vreme najbogatijeg Cvetanja ljuwake vobyaailje, W yreme najpotpunije naivnostt { najyece Jakovarnonti; ako biae, opet, wzelo wobatr dane muhamedanstve pojavilo hailaskow posnitke prove | zamialh nacionalnom jedinaive kod jodnog, haved Wehog nauk, v Lronutkw naglog duhoviog 47K, = MmoglO BL fe, aakljutiti dase jena eeigija rade, opada, protnacava | preporada prema tome Kolko okoinostt uevedenju 4 skupljaj xa vite Hh manje {renonti (energie njena tt tvoragka instinkta. Tada & s¢ razunvedt wasto Joona w Indi, usted mongova punih wobraaiie,fitozofSkin f\ najvecoy Inert aanenenjackth, staloa pojavay 2aKlo ne razvija tako ewesno | tako ‘hing watedijem vekw w agnjetackomn druttvu vated novi jeaika knjiPov= hoa 2bog Ceya se ponova pojavijuje ¥ XVL veku sa novinn ovobinama t hherajskim ganoson, (renNtky ophieg proporoda | w trenwtkw buena {gotrmanske fase, abog eo se razainoayn vid Hastranih sektaw grubo} Smerieko} demokrati | pod birokratskim saspozmom Rosshes wae jo, hiajand, «Eve «(ako rarity razmoraina osobenogtina prea tz" fvolukasieha rasa (eivilizaea, U oven poled isto 40 valk 7a avaku vest {josskin protrvoda ga knjitevnost, muziky, sUKARSKY wetnost, Moreiju, str | ostal, Sako nt nih na a neposrestan WarOk hhek movatne skkonost, it ek atiea} moralnih sklowoath Kad ta) werok (tostane, ona ne pejawtjujes Had 40 taj Wark pode, ajo nostaje;staboxt At | PONIVIZAM. jac ws Jo 2a njoya verann kao mekh fick tog, urroks odreduje ajenu sopatveny snagu ill njenu sopstvens sion av Za v0) wsloy, kao on Atiladenje okolne semperature, kao sirenye tela za toploww. Ovde moraluomn svets, kao 60 Ih ina u fizickom sve, podjedna- ky nounlino povezanit | podjednako syeopste rasprostranjenih u jednom hao 4 diugom, Sve flo u Jednom pasu prolzvodi, men im 1M ponisiava iin stanje, prolavontl ga, mona ill ponistava sv drugom. Sve flo Hushladyje okolnu temperatury, talodi sosu, Sve S40 Kaavija lakovernost Jatovremeno sa pesnickinn glodanjem na celiny, rads religijv. Tako su se Awarldopadol; ako Gove onedopadatl dale. Cavan Thhudan bow 0 neko ov ovih nepreledaih pojava, na duh Ovla tako dobro budvenoAeu hao | prosioteu, Motem Kayin Ges okolnoatina moral pojei, predvidet bez peteranc ack koji jedovoljan siguenoseu reel w Ali vige delova njene bliske Istorijo | sa opreznofeu skicirati nekoliko ert njonog doenijeg rarvoja, yy hee Na strazivanja, Pitanje koje se postavija uovoyh trenuiku je sledece: kad je data jedina knji2evnost, edna filozofijafeqno drusivo, jedna umetnos fu uslovi rane, mom prolzvedu? Posiojt poseboo dutevno stanje za svaku od ovih (yore 24 avak x njihovih gran ‘Vesti uinetnostl pron muzik, 28 poor! ppslhologi; svaka ima svoj zakon 1 bak vale sludajno, kao S10 (0 fzgleda, | potpuno use susetki, kao slikaratvo u Flandrij i Holandlji uv sedamnacstom veku, peanisivo u Enyliskoj w Sesnaesiom veku, kno muzicka umetnost u Ne ‘acko) 1 osamnaostam vekis U kom trenvekw (thm zemijama stekti sv s¢ Ispunjont ustovi za jodnu umetnost ane za druge, isamo se jedna grana nlovost, Te vakone Iudske vegetactje Istorija sada vase psihologiju za s¥akw posebnu vestu treba styoriti; na sastavijanju potpune slike tik osobentt ustova treba danas raditl, Ni8ta od toga nije tananije {mista tee; Montesquien je 1 preduzeo, ‘ll njegovo vrome istorija je bila jo8 suvi8e nova nauka da Bion moga0 Uuspoth; nije s¢ Jos ni nastudivae put Rajim bi webalo pot, Fmt ga danas tek podiajomo da naziromo, Kao 0 Je astronomija w sustint problem Moker s Tusiogin proslom hore, Wiajacaka boon SNe phn oto Pk ont neta OTN Te ee Z Soren wary of poles recioll 3 oa of nh Ia salu ors roth tev op Atvoni aklop sa niekom glavnom sklonoseu | ckom eriom koja proo ‘induje, Dab se abjasnio svaki pojedin’ od nih, trebato bi napisat eww avlutckturs, 2 slikarstvo, 28 Vajarstvo, 29 Intorija je danay Uw, si bolje rect sasvyr blizu tome, na pragu toga it jt ta grupa umetnosti, kakvo joduteyno stanjg koje juje projzvelo?y ko} ia f sredine najpodesnii da to dugevno stanye postoji jedno za umetnost wopste i za svaku ijudske kona Vi se dase dite usted neuspeha svojih / Sb‘ iraénje analize, a taj posao danas jedvada je zavet, Samo je jedan ‘Stendhal, jedinsivenim sklopom duba i obrazovanja to preduzco, janas vecina Citalaca smatra njegove knjige paradoksalnim i nejasnim; njegov dar injegove ideje bili su preuranjeni; njepova izvansed. na nasluéivanja, njegove duboke reti bacene uzgred, zadivljujuca tacnost njegovih primedaba i njegove logike nisu shvaceni; nije se zapazilo da je pod vidom kozera i drustvenog doveka objaénjavao najslozenije od unt {ranjih mehanizama, da je jasno video osnovne uzroke zbivanja, da je u istoriju srea uneo nauénu metodu, vestinu da proucava, da rastlanjava i da izvodi zakljutke, da je prvi istakao osnovne uzroke, pod cime podra- zumevam narodnosti, podnebija i temperamente; ukratko, da je raspra- Miao 0 osecanjima onako kako o njima treba raspravijati, to jest, kao prirodnjak i kao fizitar, klasificirajuci ih i mereci im jadinv, Zbog svega toga smatrali su ga suhoparnim i nastranim, i on je bio usamljen, piSuci romane, putopise, zabeleske, za koje je Zeleo da ima, ai imao je, dvadeset Gitalaca, A medutim, u njegovim knjigama, jos i danas ¢e se naiéi na najospelije pokuSaje da se raskrei put kojisam se trudio da opiSem. Niko nije bolje poutavao da se otvore oti i da se posmatra, da se posmatraju najpre Ijudi koji nas okruZuju i Zivot koji se ima pred otima, 2atim start i verodostojni izvor, da se Cita izmedu redova, da se pod starim otiscima slova, pod netitkim rukopisom teksta vidi odredeno osetanje, kretanje idea, stanje duha pod kojima je pisan, U njegovim spisima, kod Sainte- 'Bewva, kod nemackin krititara Citalac Ge videti svu Korist koja se moze izvud iz jednog knjiZevnog dokumenta; kad je ta) dokumenat bogat i kad ume da se rastuma¢i, w njemu se nade psihologija jedne dute, esto psiholosija jednogveks,a katkad, psinologija titave rase. U ovom pogledu velikispev,lep roman, spovesti Goveka visega reda ponthiji su nego masa istoriéara i istorija; ja bih dao pedeset svezaka povelja i stotinu svezaka diplomatskih akata 2a Cellinieve memoare, za postanicesvet LLutherove razgovore 2a stolom ili za Aristofanove komedijel U tome se sestoji viednost kajiZevnih dels; ona su pouéna jer su lepa; korist od njih je utoliko veca ukoliko su sauxgenija,i ona prufaju dokaze stogs 4 Sto su spomenici.yUkoliko knjiga pruta otitija osecanja, utoliko je-| ona knjsJevnijay Jor pravi zadalak knjidevnosti je d9 votava osecania. : t 22 \ Uxoliko neler khiga vike uotava znatajna osecanja, utuliko je vega red 1 knjiZevnosti; jer samo slikajuéi naéin postupanja Citave jedne nacije Gitavog jednog veka pisac prikuplja oko sebe saosecanja Citavog veka > _ |sitave nacie. Zbog toga je izmedu svih dokumen:ta koji ponovo iznos |pred nas osecanja ranijih pokolenja knjiZevnost,«narovito veka knjizew! ‘ost nesravnjeno najbolji dokumenat. Ona liti na one Cudesne spravi invanredne osetljivosti pomo

You might also like

• Ksenija Atanasijević - Brunovo Učenje o Najmanjem

  

  Document40 pages

  Ksenija Atanasijević - Brunovo Učenje o Najmanjem

  Vera Stankov

  100% (1)
• Dubravka Valic Nedeljkovic STANJE I

  

  Document12 pages

  Dubravka Valic Nedeljkovic STANJE I

  Vera Stankov

  No ratings yet
• Principi Ćelijske Biologije

  

  Document8 pages

  Principi Ćelijske Biologije

  Vera Stankov

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Istorija Vet Med

  

  Document12 pages

  Istorija Vet Med

  Vera Stankov

  No ratings yet