Petar Cvetkovi, MA

Advokat u Novom Sadu

copas1983@yahoo.com
+381642700501

STAVOVI JUDIKATURE PO PITANJU ODUZIMANJA PREDMETA U VEZI SA

LANOM 185 KRIVINOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE
Apstrakt
U skladu za Krivinim zakonikom Republike Srbije1, a u cilju zatite drutva od kriminaliteta,
sud izrie mere bezbednosti oduzimanja predmeta kojima se vre krivina dela. Autor u radu
analizira tri odluke istog suda u kojima su na razliite naine izricane mere bezbednosti
oduzimanja predmeta u vezi sa krivinim delom Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje
pornografskog materijala i iskoravanje maloletnog lica za pornografiju iz lana 185 Krivinog
zakonika Republike Srbije. Smatramo da sudovi prilikom izricanja mere bezbednosti moraju
praviti distinkciju izmeu raunara i odreenog pornografskog sadraja. Neophodno je da
prilikom odluivanja o nainu primene ove mere sud sa posebnom panjom razgranii sadraj
koji je privatnog karaktera, zatim celokupan hardver2 od onoga to se kao inkriminisani podatak
odnosno pornografski sadraj nalazi na samom hard disku3 raunara. Neujednaena sudska
praksa stvara atmosferu pravne nesigurnosti, te je neophodno skrenuti panju na ovaj fenomen.
Izmeu ostalog, piui rad, vodili smo se milju da bi isti mogao pruiti priliku kolegama da se
bolje upoznaju sa ovom materijom, imajui u vidu injenicu da u predmetima kompjuterskog
kriminala postupa Tuilatvo za visokotehnoloki kriminal i da je Zakonom o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala4 lanom 3 stavom 1,
postupanje u ovim prdmetima svrstano u iskljuivu stvarnu nadlenost ovih organa, te tako

Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, 85/05, 107/05, 72/09, 111/09, 12/12, 104/13 i 108/14.
Hardver (eng. computer hardware) je fiziki opipljivi deo raunara, on se mnogo ree menja nego softver. Zbog
toga su i takvi nazivi jer na englenskom soft znai meko, dok hard znai tvrdo. Mogunosti raunara najvie zavise
od hardvera i njegovog kvaliteta. Vie o tome: Wikipedia.
3
U pitanju je vrsta sekundarne memorije, ureaj na kome se trajno skladite podaci, nekada je bio iskljuivo
mehaniki, a danas postoje elektronski.
4
Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, Slubeni glasnik
RS, br.61/2005,104/2009.
2

nemaju sve kolege sa teritorije Srbije mogunost da spoznaju na koji nain sud razmilja
prilikom postupanja u predmetima koji se vode zbog krivinih dela protiv bezbednosti
informacionih sistema a u vezi sa posedovanjem i distribucijom deije pronografije.5
Kljune rei: Mera, Predmet, Dokaz, Hard disc, Raunar, Pornografski sadraj.
1.1. Uvod
lanom 87 Krivinog zakonika Republike Srbije (u daljem tekstu: Krivini zakonik RS) je
propisano oduzimanje predmeta kao mera bezbednosti. Mera bezbednosti oduzimanja predmeta
se odreuje u odnosu na predmet koji je upotrebljen ili sa kojim se planiralo izvrenje krivinog
dela, kao i ukoliko je predmet nastao izvrenjem krivinog dela. Takoe, u sluaju da postoji
bojazan da e se predmet ponovo koristiti za izvrenje krivinog dela, kao i u cilju zatite
moralnih razloga i opte bezbednosti. Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta
kao i njihovo unitavanje, i to uz propisivanje uslova pod kojima se predmeti oduzimaju.
Krivino delo Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje
maloletnog lica za pornografiju iz lana 185 Krivinog zakonika RS, spada u grupu krivinih
dela protiv polne slobode, a stavom 5 istog lana predvieno je, da se predmeti iz stava 1 do
stava 4 oduzimaju po sili zakona. Pod predmetima treba podrazumevati snimke nastale
iskoriavanjem dece i maloletnih lica, kao i raunarske programe. Ovo krivino delo svrstano je
u grupu krivinih dela protiv polne slobode, ali kada razliite forme pornografskog sadraja budu
vezane za neko od savremenih visokotehnolokih dostignua poput odreenih oblika interne i
eksterne raunarske memorije6 smatra se da je krivino delo izvreno protiv raunara odnosno
informacionih sistema. Raunarski kriminalitet spada u relativno novije oblike kriminalnih
delovanja, pa se u kontekstu toga, otvara itav niz pitanja, izmeu ostalog i ono u vezi sa
postupkom privremenog oduzimanja predmeta izvrenja krivinih dela protiv raunara a u vezi
sa deijom pornografijom, kao i na fazu odluivanja o izricanju ove mere u kontekstu
postavljanja granice izmeu samog raunara tj. opreme, odnosno hardwera i sadraja u samom
hard disku koji predstavlja inkriminisane podatke i predmete krivinog dela. Kada i doe do
5

lanom 10 pomenutog Zakona, propisana je iskljuiva nadlenost Vieg suda u Beogradu za postupanje u
predmetima iz lana 3 Zakona, te je jasno da sudije i tuioci sa ostalih podruja teritorije Republike Srbije nemaju
dodira sa predmetima ove vrste.
6
Vie o tome: Pavlovi, Z., (2013). Seksualna zloupotreba dece- kriminoloki i krivinopravni aspekti, Novi Sad,
Pravni fakultet za privredu i pravosue u Novom Sadu, str.283

krivinog postupka u takvim predmetima, oni najee imaju elemente tradicionalnog

kriminaliteta uz primenu modernih tehnologija. Ta diskrepanca ukazuje na neefikasnost organa
gonjenja, kada su u pitanju krivina dela iz ove sfere, a to je svetski problem sa kojim se, u jo
veem obimu, suoava i srpsko pravosue.7 Sudska praksa Vieg suda u Beogradu nije
jedinstvena, odluke su razliite od Vea8 do Vea, ne postoji jedinstven stav da li od okrivljenog
treba oduzeti ceo raunar, ili samo hard disc ili, pak, iskljuivo pornografski sadraj sa hard
disc-a koji se nalazi npr. na jednom DVD- u, u vidu odreenih zapisa. Ovom analizom doli smo
do zakljuka, da je u sutini, raunarski program taj koji vri automatsku obradu podataka, te da
jedino on moe predstavljati predmet kojim je izvreno neko krivino delo. Monitor, mi, kuite
i tome slino, sigurno ne mogu predstavljati predmete izvrenja krivinog dela, a posebno ne
predmete koji su nastali kao posledica izvrenja krivinog dela, pa da po ta dva osnova budu
trajno oduzeti.
2.1. Pojmovi od znaaja za rad
Krivini zakonik RS lanom 112 definie odreene pojmove koji su od znaaja za analizu
krivinog dela iz lana 185 Krivinog zakonika RS. Sama analiza je neophodna kako bi se
jasnije prikazala specifinost samih dokaza koji se kao predmeti privremeno oduzimaju uz
potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, a u kasnijoj fazi postupka i trajno. Raunarom se
smatra svaki elektronski ureaj koji na osnovu programa automatski obrauje i razmenjuje
podatke, a pod raunarskim sistemom se smatraju povezani ureaji koji na osnovu programa vre
automatsku obradu podataka. Raunarski podatak u smislu zakonika je svako predstavljanje
injenica, informacija ili koncepta u obliku koji je podesan za njihovu obradu u raunarskom
sistemu, ukljuujui i raunarski program na osnovu koga raunarski sistem obavlja svoju
funkciju. Kada je re o raunarskoj mrei treba imati u vidu da se radi o skupu meusobno
povezanih raunara koji razmenjuju podatke i na taj nain komuniciraju meusobno. Ureeni
skup naredbi koji slui za upravljanje samim radom raunara i koji slui za reavanje zadatka uz
pomo raunara naziva se raunarskim programom. Zakonik o krivinom postupku9 odreuje ta
se smatra elektronskim zapisom, pa je tako lanom 2 stavom 1 takom 29 predvieno da je
elektronski zapis zvuni video ili grafiki podatak dobijen u elektronskom (digitalnom) obliku.
7

Marinkov, V., ( 2013.), Visokotehnoloki kriminal u Srbiji, Advokat, broj 2, str 42.
Re je o pretresnom veu, kao i u daljem tekstu kada pie Vee.
9
Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik RS, br.72/11, 101/11, 121/12, 32/13, i 45/13.
8

Zakonikom o krivnom postupku je posebno regulisano postupanje sa ureajima za automatsku

obradu podataka kao i u odnosu na opremu na kojoj se uvaju eletronski zapisi. U okviru MUP-a
Repubilke Srbije oformljena je Sluba za specijalne istrane metode - odsek za prikupljanje i
obradu digitalnih podataka. Navedena sluba dostavlja sudu izvetaje o pregledu predmeta koji
se privremeno oduzimaju od nekog lica. Maloletnikom se u smislu Krivnog zakonika RS,
smatra lice koje je navrilo etrnaest godina a nije navrilo osamnaest godina, a detetom lice koje
nije navrilo etrnaest godina. Pornografiju u smislu ovog krivinog dela treba shvatiti kao
eksplicitno prikazivanje seksualnog akta ili seksualnog organa, koje nema edukativne, naune,
umetnike i sline ciljeve, ve joj je cilj pobuivanje i podsticanje seksualnog nagona.10
3.2. Obezbeivanje dokaza u krivinom postupku voenom zbog krivinog dela protiv
informacionih sistema
U vezi sa izvrenjem krivinih dela raunarskog kriminala pojavljuje se posebna vrsta dokaza
koji se po svojoj prirodi razlikuju od tzv. klasinih dokaza koji se pojavljuju u vezi sa izvrenjem
krivinih dela opteg kriminala, a to su elektronski dokazi.11 Elektronski dokazi u svom
prirodnom obliku su, na prvi pogled, nevidljivi smeteni su na hard discu raunara ili na nekom
drugom ureeju za uvanje podataka. U samom raunaru mogu biti vidljivi i dostupni, ali i
skriveni pod neki drugim imenom ili ekstenzijom.12 lanom 147 Zakonika o krivinom postupku
predvieno je da se predmeti koji se moraju oduzeti u skladu sa Krivinim zakonikom RS ili koji
mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku privremeno oduzimaju od strane organa
postupka i organ postupka je duan da obezbedi njihovo uvanje. Stavom 3 je predvieno da u
predmete iz stava 1 spadaju i ureaji za automatsku obradu podataka i ureaji i oprema na kojoj
se uvaju ili mogu uvati elektronski zapisi. U skladu sa lanom 161 a u vezi lana 162 ZKP-a,
na krivino delo iz lana 185 stav 2 i 3 Krivinog zakonika RS moe se primeniti posebna
dokazna radnja Tajni nadzor komunikacije. Ova mera se sprovodi snimanjem komunikacije koja
se obavlja putem telefona ili drugih tehnikih sredstava ili nadzorom elektronske ili druge adrese
osumnjienog kao i zaplenom pisama i poiljki. Privremeno oduzimanje predmeta predstavlja
10

Stojanovi, Z., op.cit.str. 552.

Matijaevi, J., (2013). Krivinopravna regulativa raunarskog kriminaliteta, Novi Sad, Pravni fakultet za
privredu i pravosue u Novom Sadu, str.131.
11

12

Radulovi, S., (2008). Specifinost pribavljanja elektronskih dokaza o izvrenju krivinih dela visokotehnolokog
kriminala, Revija za bezbednost, knjiga 12-8, str.18.

dokaznu radnju koju organ postupka sprovodi na nain to oduzima odreene predmete koji
mogu biti pokretni ili nepokretni, a re je o ve spomenutim predmetima u ovom radu, koji su
bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje krivinog dela instrumenta sceleris, i predmetima koji
su nastali samim izvrenjem krivinog dela producta sceleris. Sadrina ove radnje dokazivanja
sastoji se u privremenom oduzimanju predmeta, te njihovom predavanju sudu, odnosno
obezbeivanju da se oni uvaju na drugi nain.13 Predmeti koji su u toku postupka privremeno
oduzeti bie vraeni draocu ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a
ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje, tj. voenje postupka za izricanje mere
bezbednosti oduzimanja predmeta. Ako je privremeno oduzeti predmet neophodan draocu, on
mu se moe vratiti i pre prestanka razloga zbog kojeg je oduzet, uz obavezu da ga na zahtev
organa postupka donese.14 Od izuzetne vanosti je da se u toku postupka vetaenjem uz
korienje forenzike analize15 utvrdi da li na hard disc-u postoje datoteke u raznim formatima, u
vidu porodinih fotografija, zatim poslovnih dokumenata, a iji sadraj nije u vezi sa
inkriminisanom radnjom, te da taj sadraj ne bude oduzet po okonanju postupka.
3.1. Neke karakteristike Mere bezbednosti oduzimanje predmeta iz lana 87 Krivinog
zakonika RS
Za oduzimanje predmeta potrebno je da budu ispunjena tri kumulativno postavljena uslova: kao
prvo, da se radi o predmetima koji se po krivinom zakonu moraju oduzeti, kao drugo, da se
oduzimanje vri radi zatite interesa i opte bezbednosti ili razloga morala, i kao tree da ovakva
mera nije izreena uz presudu ili reenjem o izricanju mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja ili da postupak nije okonan nekom od dve odluke.16 Mera bezbednosti
kao krivina sankcija ima za cilj suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti
zatiene Krivinim zakonikom. Mera bezbednosti ne moe biti odreena prema licu koje nije
navrilo 14 godina. Svrha same mere se ogleda u tome da se njome otklanjaju stanja i uslovi koji
su od znaaja da uinilac u budunosti prestane sa vrenjem krivinih dela. Oduzimanje
predmeta je mera bezbednosti koja sadri i elemente imovinske kazne. Naime, kada se radi o
predmetima koji su upotrebljeni za izvrenje krivinog dela, ili su bili namenjeni izvrenju
13

kuli, M., (2014). Krivino procesno pravo, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, str.237.
Ibid., str.238
15
U postupku pretrage fajlova koriste se softverski alati : Forensic Toolkit, FTK imager, Drive prophet, itd.
16
Ili, G. et al., ( 2013). Komentar zakonika o krivinom postupku, Beograd, JP Slubeni glasnik, str. 1106.
14

krivinog dela, oduzimanje se vri u cilju spreavanja uinioca da i dalje vri krivina dela. Tada
oduzimanje predmeta ima karakter mere bezbednosti. Meutim, kada je u pitanju oduzimanje
predmeta koji su nastali izvrenjem krivinog dela, onda moe da se radi i o predmetima koji
nisu namenjeni vrenju krivinih dela, odnosno koja ne predstavljaju nikakva opasna sredstva,
odnosno orua. U takvom sluaju oduzimanje predmeta je veoma slino deliminoj konfiskaciji
imovine, kao kazni imovinske prirode.17 Za razliku od ostalih mera bezbednosti koje su sve line
prirode, mera bezbednosti oduzimanja predmeta je jedina mera bezbednosti u naem sistemu
krivinih sankcija stvarnog karaktera. Kao sporedna kazna, ona je odavno poznata u krivinim
zakonodavstvima. Pretvaranjem u meru bezbednosti, ona je jednim svojim delom ipak zadrala
karakter kazne.18 U ranijim zakonskim reenjima mera oduzimanje predmeta mogla se izrei
iskljuivo u odnosu na predmet koji je bio u vlasnitvu okrivljenog (u jednom momentu
izmenama Krivinog zakonika RS ta mogunost je proirena i na druga lica). Analizirajui neke
karakteristike mere bezbednosti oduzimanja predmeta pokuali smo da pribliimo upravo sutinu
same mere i tanke granice koju ona ima sa kaznama imovinske prirode koje ne bi trebalo na
ovakav nain primenjivati u odnosu na izvrioce krivinog dela iz lana 185 Krivinog zakonika
RS. Pavlovi (2013) smatra da je kod lana 185 Krivinog zakonika RS neophodno dodatno
nomotehniko razvijanje normi i proirivanje opsega kazni, kao i uvoenje kumulativnog
novanog kanjavanja. Miljenja smo da bilo kakav oblik konfiskacije imovine, kao ni intencija
za novanim kanjavanjem, ne bi trebalo da se sprovode putem izricanja mere, ve iskljuivo
kroz jasno propisane novane kazne.
3.1. Osvrt na elemente bia krivinog dela iz lana 185 Krivinog zakonika RS
irok spektar zloupotreba interneta kao jedne od najzastupljenijih raunarskih mrea na
globalnom nivou, umnogome je olakala distribuciju, proizvodnju, prenos i objavljivanje
pornografskih sadraja sa decom i maloletnicima. Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje
pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju iz lana 185 Krivinog
zakonika RS spada u grupu krivinih dela protiv polne slobode svrstano u glavi XVIII Krivinog
zakonika RS. Ovim krivinim delom propisan je osnovni oblik i tri tea oblika krivinog dela, a
stavom 5 je propisano obavezno izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz lana 87

17
18

ejovi, B. et al., ( 2014). Krivino pravo, Novi Sad, Univerzitet Privredna akademija, str.358
Stojanovi, Z., (2012). Komentar Krivinog zakonika, Beograd, Slubeni glasnik, str. 326.

Krivinog zakonika RS. Osnovni oblik egzistira ukoliko neko maloletniku proda, prikae ili
javnim izlaganjem ili na drugi nain uini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge
predmete pornografske sadrine ili mu, pak, prikae predstavu sa pornografskom sadrinom. Za
izvrenje ovog osnovnog dela propisana je novana kazna ili kazna zatvora do est meseci. Tei
kvalifikovani oblik krivinog dela, ini onaj ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio
vizuelnih ili drugih predmeta sa pornografskim sadrajem, kao i ko iskoristi maloletnika za
proizvodnju predstave sa elementima pornografije. U tom sluaju, uinilac se kanjava kaznom
zatvora u rasponu od est meseci do pet godina. Ako su krivina dela iz stava jedan i dva lana
185 Krivinog zakonika RS uinjena prema detetu uinilac se kanjava za stav 1 kaznom zatvora
od est meseci do tri godine, a za delo iz stava 2 od jedne do osam godina zatvora. Treim
kvalifikovanim oblikom predvieno je da onaj ko za sebe ili drugog, poseduje prodaje, prikazuje,
javno izlae ili elektronski ili na drugi nain ini dostupnim slike, audio vizuelne ili druge
predmete sa pornografskom sadrinom, a nastale iskoriavanjem maloletnog lica, mora biti
kanjen zatvorom u rasponu od tri meseca do tri godine. Ovde je, izmeu ostalog, re o injenju
dostupnim materijala sa pornografskom sadrinom putem interneta. Kao to je reeno, stavom 5
predvia se obavezno odreivanje, odnosno izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz
lana 87 Krivinog zakonika RS. U zavisnosti od samog oblika krivinog dela, mera se odreuje
u odnosu na predmete koji su iskorieni radi izvrenja krivinog dela ili u odnosu na one koji
su nastali kao posledica izvrenja krivinog dela, kao i one sa kojima se planiralo izvrenje
nekog krivinog dela. Ovo krivino delo moe biti izvreno samo sa umiljajem. Krivino delo,
ustvari obuhvata vie oblika, pa ak i krivinih dela, koja su zbog toga to im je pasivni subjekt
isti (dete i maloletnik), a i vezana su za pornografiju, objedinjena istim lanom. 19
4.1. Analiza presude20 kojom se izrie mera bezbednosti iz lana 87 Krivinog zakonika RS
i oduzima pornografski sadraj sa hard disc-a
Analizom presude Vieg suda u Beogradu, zavedenom pod poslovnim brojem KPO3-16/12, u
delu izreke i delu obrazloenja koji se odnose na odreivanje mere oduzimanja predmeta iz lana
87 Krivinog zakonika RS, pokuaemo da pribliimo neke detalje koji ine ovu materiju
specifinom i da, ujedno, u radu uporedimo nju sa jo dve razliite odluke koje su donete od

19
20

Ibid., str.552
Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-16/12 od 05.03.2012.g.

strane istog suda. Naime, sud je ogasio okrivljenog krivim za izvrenje krivinog dela iz lana
185 Krivinog zakonika RS i uz izreenu uslovnu osudu na osnovu lana 87 Krivinog zakonika
RS, u vezi lana 185 stav 5 u vezi stava 4 Krvinog zakonika RS, prema okrivljenom izrekao
meru bezbednosti oduzimanje predmeta. Sud je, izrekavi meru oduzimanja predmeta od
okrivljenog, oduzeo pornografski sadraj koji je nastao iskoriavanjem maloletnih lica, a koji se
nalazio na 1 DVD na kojem je narezan bio materijal kapaciteta 805 MB koji je inio 3 video
zapisa i 426 slika, a koji materijal odnosno sadraj je pronaen na hard disc-u oduzetom od
okrivljenog o emu je sainjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Celokupan
metrijal se nalazio na particiji D u folderima koji su nosili nazive AAAAA, Devian Art i
Male Kurvice. Iz priloenog se uoava da organ postupka nije privremeno oduzeo ceo
raunar od okrivljenog, niti je izrekao meru oduzimanja predmeta - raunara. Sud je od
okrivljenog oduzeo iskljuivo pornografski sadraj sa hard disc-a. Ovakav stav suda smatramo u
potpunosti ispravnim. Naime, u ovom sluaju se radilo o predmetima koji su nastali izvrenjem
krivinog dela.
4.2. Analiza presude21 kojom se izrie mera bezbednosti iz lana 87 Krivinog zakonika RS
i oduzima hard disc
Za razliku od predhodno iznetog stava, u ovoj krivinoj stvari, sud je izrekao meru oduzimanja
predmeta na osnovu lana 87 stav 5 Krivinog zakonika RS, na nain to je od okrivljenog
oduzeo 1 hard disc marke HITACHI odreenog serijskog broja kapaciteta 82,3 GB i 7 DVD
medija, smatrajui da je to predmet izvrenja krivinog dela iz lana 185 stava 4 u vezi stava 1
Krivinog Zakonika RS. Miljenja smo da je ovo reenje za nijansu loije od predhodnog, ali
opet neuporedivo bolje od uverenja da treba oduzeti celokupnu opremu. Ali ovde je potreban
oprez, ako se ve donosi odluka o oduzimanju hard disc-a, neophodno je predhodno uz
forenziku analizu sadraja pomou softverskih alatki razdvojiti privatne fajlove od
inkriminisanog pornografskog sadraja. U suprotnom, porodine fotografije, poslovna
dokumentacija i bitna graa bivaju oduzeti, bez posebnog razloga i tada opet dolazimo do
problema i pitanja opravdanosti odreivanja mere i u tom obimu.

21

Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-36/12 od 22.10.2012.g.

4.2. Analiza presude22 kojom se izrie mera bezbednosti iz lana 87 Krvinog zakonika RS i
oduzima ceo raunar
Sud je na osnovu lana 185 stav 4 u vezi lana 87 Krivinog zakonika RS prema okrivljenom
izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta i to raunara marke Aurora odreenog
serijskog broja, kao predmeta upotebljenog za izvrenje krivinog dela, a koji je od okrivljenog
oduzet uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, imajui u vidu da su se u navedenom
direktorijumu kompjutera korienog od strane okrivljenog nalazile slike - fotografije i tragovi
audio - vizuelnih materijala pornografske sadrine nastale iskoriavanjem maloletnih lica. Iz
ovakve odluke jasno proizilazi da sud nije napravio distinkciju izmeu same sadrine i celog
raunara, iako je sam obrazlagao da se inkriminisani sadraj nalazio na direktorijumu. U
poreenju sa dve predhono analizirane odluke sada uoavamo jedan poprilino krut stav suda.
Zakljuak
Smatramo da nije dobro reenje ukoliko u istom sudu postoji potpuno razliita praksa u pogledu
naina na koji se izrie mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz lana 87 Krivinog zakonika
RS, jer to pre svega dovodi do stvaranja atmosfere pravne nesigurnosti. U radu su prikazane tri
odluke suda sa poptuno razliitim pogledima na postavljanje granice izmeu raunara kao
opreme, hard disc-a, i samog pornografskog sadraja. Judikatura je podeljena kada treba doneti
odluku ta bi trebalo izreenom merom oduzeti kao predmet izvrenja krivinog dela iz lana
185 Krivinog zakonika RS. Smatramo neprihvatljivim da sud izricanjem ove mere oduzima ceo
raunar, a svrhu moe postii oduzimanjem pornografskog sadraja skladitenog na particijama
hard disc-a ili odreog programa pomou koga je krivino delo izvreno. U raunarima uinilaca
krivinih dela smeteni su lini podaci, fotografije, odreeni projekti kojima se oni bave,
umetnika dela koja mogu predstavljati intelektualnu svojinu itd. Permanentna obuka nosioca
pravosudnih fukncija moe umnogome doprineti pomaku u ovoj oblasti. Re nije o pitanjima
procesne prirode, niti materijalnom pravom, sutina je u informatikoj pismenosti.

22

Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-48/10 od 16.06.2010.g.

Petar Cvetkovi, MA
Attorney at Law in Novi Sad
copas1983@yahoo.com
+381642700501

STANDPOINTS OF JUDICATURE IN REGARD TO FORFEITURE PURSUANT TO

ARTICLE 185 CRIMINAL CODE OF REPUBLIC OF SERBIA
Key words: Measure, Item, Proof, Hard Disc, PC, Pornographic Content
Abstact
Pursuant to Criminal Code of Republic of Serbia, and with the goal to protect society from
crimes, Court announces measures of safety as per forfeiture of items with which criminal deeds
are committed. In his work, the author analysis three decisions by the same Court in which in
three different ways stated are the safety measures of forfeiture in regard to the crime. Showing,
obtaining and possessing pornographic content and using a minor for pornography is a crime, as
from Article 185 Criminal Code of Republic of Serbia. It is considered that while imposing
safety measures Courts need to make distinctions between a PC and certain pornographic
content. It is necessary while deciding on the manner of applying this measure for the Court to
distinguish the content which is of private character, and then the whole hardware of what is the
incriminated data, that is pornographic content which is situated on the hardware.
Non standardized Court practice creates an atmosphere of legal insecurity, and thus it is needed
to give attention to this phenomenon. Among other, while working on this paper it was our idea
it could provide an opportunity for our colleagues to become better acquainted with this issue,
bearing in mind the fact that in cases of computer crimes in charge is Prosecution for high-tech
crimes and pursuant to Law on organization and jurisdictions of state institutions for fight against
high tech crime, Article 3, Clause 1 dealing in such cases is put under exclusive real jurisdiction
of those state institutions, and thus not all colleagues from the territory of Serbia have the

opportunity to become familiar with the way of thinking in cases led due to crimes against safety
of information systems and in relation to possessing and distributing child pornography.

LITERATURA
1. ejovi,B. et al., ( 2014). Krivino pravo, Novi Sad, Univerzitet Privredna akademija u
Novom Sadu.
2. Ili, G. et al., ( 2013). Komentar Zakonika o krivinom postupku,Beograd, JP Slubeni
Glasnik
3. Marinkov, V., (2013). Visokotehnoloki kriminal u Srbiji, Advokat, Broj 2.
4. Matijaevi, J., (2013). Krivinopravna regulativa raunarskog kriminaliteta, Novi Sad, Pravni
fakultet za privredu i pravosue u Novom Sadu
5. Pavlovi, Z., (2013). Seksualna zloupotreba dece- kriminoloki i krivinopravni aspekti. Novi
Sad. Pravni fakultet za privredu i pravosue u Novom Sadu.
6. Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-48/10.
7. Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-16/12.
8. Presuda Vieg suda u Beogradu, poslovni broj KPO3-36/12.9.Radulovi, S., (2008).
Specifinost pribavljanja elektronskih dokaza o izvrenju krivinih dela visokotehnolokog
kriminala. Revija za bezbednost, knjiga 12-8.
10. Stojanovi, Z., (2012). Komentar Krivinog zakonika, Beograd, Slubeni Glasnik
11. Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, 85/05, 107/05, 72/09, 111/09,
12/12, 104/13 i 108/14.
12. kuli, M., (2014). Krivino procesno pravo, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu.
13. Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik RS, br.72/11,101/11,121/12,32/13, i 45/13.

14. Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog

kriminala, Slubeni glasnik RS, br.61/2005,104/2009.