Adriana Zaharijevic Feminizam

NEKO JE
REKAO FEMINIZAM?
Kako je feminizam uticao na ene XXI veka
priredila:
Adriana Zaharijevi
Izdava:
Heinrich Bll Stiftung
Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu
Dobraina 43, Beograd, Srbija
za izdavaa:
Hana opi
Priredila:
Adriana Zaharijevi
NEKO JE REKAO FEMINIZAM?
Kako je feminizam uticao na ene XXI veka
Dizajn i grafika obrada:
Nikola Stevanovi
tampa:
Artprint, Novi Sad
Tira:
1000
6
Neko je rekao feminizam?
Predgovor drugom izdanju

Uvod
I poglavlje / P r a v a i s l o b o d e
24
Dragana Obreni,
P r avo g l a s a e n a
44
(Dodatak 1.)
P r avo g l a s a p o d r ava m a s v e ta
46
(Dodatak 2.)
P re d s e d n i c e i p re m i j e rk e s ve ta
50
Marija Perkovi,
Jo jedan osmi mart
57
Tijana Krstec,
P r avo n a o b r a zova n j e e n a
69
Diana Miladinovi,
P r avo n a r a z vo d b r a k a
76
Milica Leaji,
Abortus od pelinjeg voska do
s av r e m e n i h m e to d a
84
Jasmina Stevanovi,
R e p r o d u k t i v n a p r ava u S r b i j i
II poglavlje / L i n o i p o l i t i k o
94
Lidija Vasiljevi,
Fe m i n i s t i k e k r i t i k e pi ta n j a
b r a k a , p o r o d i c e i r o d i t e l j s t va
120
Paula Petrievi,
Jedan Bog jedan rod: odnos
monoteistikih vjerskih zajednica prema
e n s k i m l j u d s k i m p r av i m a
139
Nataa Zlatkovi,
O Ag n o d i c e , e n s ko m z d r av l j u ,
diskriminaciji
149
(Dodatak 3.)
Znamenite ene u medicini i srodnim naukama
7
155
(Dodatak 4.)
Sa k a e n j e e n s k i h g e n i ta l i j a p r a k s a o
kojoj se malo zna
162
Milo Mili i Sanja Petkovska,

Feminizam, reprodukcija i ekonomski
poloaj ene
182
Milena Timotijevi,
Prostitucija na feministikoj politikoj
agendi
III poglavlje / I d e n t i t e t i , r a z l i k e
202
arna osi,
dve pesme
204
Mima Rai,
Lezbejska egzistencija, lezbejska
vidljivost
212
Vera Kurti,
ivot Romkinja
222
Marina Simi,
K r at k a s k i c a z a p r e g l e d r a z u m e va n j a
p o j m ova r a s e i r o d a u z a pa d n o e v r o p s ko j
nauci
IV poglavlje / G l a s o v i , o d j e c i
236
Hana opi,
ene i jezik
248
Jelena Vinji i Mirjana Mirosavljevi,

P ro b l e m re p re ze n tac i j e ro d a u m e d i j i m a
263
Iva Neni,
M at r i c a ko j a o b e ava ? P r e d s tav l j a n j e i
u e e e n a u p o p u l a r n o j k u lt u r i
V poglavlje / S l i k e , p o k r e t i
276
Ivana Velimirac,
Feminizam i knjievnost
8
286
Naa Duhaek,
Istorija (ne)vidljivosti ena: ene,
pozorie i feminizam
296
Jelena Mileti,
Feminizam i vizuelne umetnosti
VI poglavlje / Te o r i j e i p r a k s e
306
Marija Perkovi,
enska mirovna politika
320
(Dodatak 5.)
K r at k e b i o g r a f i j e N o b e l ov k i z a m i r
325
Katarina Lonarevi,
Globalizacija, ene i feminizam:
g l o b a l n o s e s t r i n s t vo v s . s t r at e ko
sestrinstvo
336
Jana Baevi,
Antropologija (,) ene i feminizam
348
Ksenija Perii i Ana Bukvi,

Feminizam i psihologija
364
(Dodatak 6.)
ene koje su osvojile Nobelovu nagradu
VII poglavlje / P r e s e c i , p a v o r c i
368
Marija Mladenovi,
e n e i z m e u p r i vat n o g i j av n o g
384
Adriana Zaharijevi,
K r at k a i s to r i j a s p o r ova : ta j e
feminizam?
416
Adriana Zaharijevi,
Feministike teorije, pozicije
i teorijski okviri
425
Adriana Zaharijevi i Katarina Lonarevi,

K r at k i i s to r i j s k i p r e g l e d va n i h d at u m a
za feminizam u Srbiji i svetu
O autorkama
9
Pr e d govor dru gom i z da nju

Pokret z a p rom e n u j e p ok re t k o j i s e m e n j a , m e n j a j u i
sebe... p o sta j u i k r i t i n a ma sa k oj a k ro z t ol i ko g l a s o v a ,
je zika, ges t o v a i i n o v a i z r i e : m o r a s e p rom e n i t i ; m i
g a m o em o p rome n i t i .
Mi koje n i s m o i s t e. M i k o j i h j e m n o go i k o j e n e
eli mo da bu de mo i st e. 1
Pr vo iz d an j e o ve k nj i ge i z a l o j e i z ta m p a r i je 9. f ebr u ar a 2008.
god in e, u t ir au o d 1 0 0 0 p r i m e r a k a . G ro z ni a v a ne ver ic a i r adost ,
pom e a n a s t e k i m o s e a j e m o d go vo r n o s t i ( i zbr isivi dokumenti
pohr an j en i n a s ig u r nom m e s tu na j e d nom i z a uvek p ost aju o p t a
svoj i n a ) , d e l j e n j e s a u t o rk a m a i m n o g i m p o z n atim i nepo znatim
licim a k o j a s u e n j e m , u s h i e n o u , p on o s om i odobr avanjem
doe k u j u k n j i g u o f e m i n i z mu , u S r b i j i , k o j u su napisale mlade
en e.
I s p r v a s m o s e p i t a l e k a k o e k n j i g a s t i i d o javnosti. Budui
da s e n ij e mo g la n ai u p ro d a j i , p r i b o j a v a l e s mo se da e, p op u t
tolik ih d r ug ih s lini h p ro j e k a ta , o s ta ti z a to e na u ku nim, ad hoc
mag ac i n i m a . M e u t i m , k n j i g a v i e s t r u k i m z alaganjem autorki
neo e k i v a n o b r z o n a l a z i s vo j e m e s t o u a l t e r n ativnim, a potom i
u m a i n s t re a m m e d i j i m a : o d i n f o r m ac i j e n a i n ter net str anici B92
koja j e d o s lo vn o f u nk ci oni s a l a k ao r a s ad ni k , d o enske st r ane u
Polit ic i; o d lin k a na s tr a ni ci Pe a ni k a d o p r i kaz a u nedel jniku
Pe at . J avn o s t j e z a ne k o l i k o m e se ci d o b i l a a k i r azl iit e p r ist u p e
itan j u o ve k n j ige.
1. Adrienne Rich (1987) Notes toward a Politics of Location (1984), Blood, Bread,
and Poetry, Virago Press, London, str. 225.
10
Je d a n o d n a i h k l j u n i h i m p e r a t i v a b i o j e d a se o knjizi uje i
izvan B e o g r ad a . U z n e s e b i n u p o d r k u e n a u c r nom organiz o vale
smo bro j n e promo ci j e p o S r b i j i i C r no j G o r i od Nia i Kot or a
do No vo g S ad a i Z re n j a n i n a u k o j i m a s u p o pr avilu uest vo vale
auto rk e t ek s t o va. Prom o ci j u j e p r a ti o k r a tk i fi l m na kojem su se,
pored ilus t r ac ij a iz k nj i ge, na l e f o to gr a fi j e s v i h au t orki koje su na
taj na in s imb o li no b i l e p r i s u tne tok om sv a k o g p redst av l janja. U
tom s mis lu t reba p o s e bno i s tai j e d nu o d b e o gr adskih p romocija
orga n i z o v a n u u R e x u 8 . m a r t a , k ad a j e o f e m i nizmu na jednom
mestu go vo r ilo ak 1 8 e na .
Nedugo po t o se p ok a z a l o d a s e f ond o v i r a p idno p r azne, nas
n eko lik o s e ok upilo d a b i sm o se d o go vo r i l e o d a ljoj su dbini knjige.
I kak o t o o b i n o b i v a , b i l o j e m a l o s t v a r i ok o k o jih smo se sl agal e.
In teres o van j e z a k n j i gu j e b i l o ne sp o r no. Al i , s kakv im cil jem na
umu s a s t a v l j a t i d r u go i z d a n j e ? D a l i mu n e t o treba dodati ili
oduz e t i ? K om e g a n a m e n i t i o b r a z o v n i m i n s t itucijama, velikim
ens k i m g r u p a m a k o j e m o g u l a k o d a j e d i s e minir aju ili malim
en sk im g r upama u p o vo j u ? I l i b i j e na p ro sto t rebal o p u st it i u
prod aj u t ak o d a d o e i d o oni h k o j i j o j i nae ne m aju p r ist u p ? K ako,
nada l j e, d o i d o p om e n u t i h i n s t i t u c i j a , t o j e potom podstaklo i
jedn o n a eln ij e pit a nj e o s a m o j p r i ro d i o ve k n jige: da l i se ona
mo e t re t i r a t i k ao u d b e n i k ? K ao a k t i v i s t i ka knjiga? K ao
teor i j s k a k n j i g a ? I l i k ao s ve i n i t a o d t o g a ? S uoene sa ivotom
kn jige, i t ad a i mn ogo p u ta p o sl e to ga , o s ta j a l e smo neme.
Igrom s lu aj a, d e l o v i k nj i ge s u ta m p a ni kao mat er ijal na
S pecij alis t i k om pro gr a mu z a na sta v ni k e i na s ta v nice gr aanskog
vasp i t a n j a . Z b o g d o b ro g p r i j e m a p o l a z n i k a , G r aanske inicijative
od lu uj u da do t am p a j u tr i s to ti ne p r i m e r a k a k ao obave zni mat er ijal u ok vir u s vo g p ro gr a m a . D r u gi m re i m a , Neko je rekao
f emi n i z a m ? p o s t a j e i z b o r n a l i t e r a t u r a p ro f e s or ima gr aanskog
vasp it an j a, i n a t aj nai n p o s re d no i l i ne p o s re d no dol azi do ml adih
ljudi irom S r bij e.
Na izves t an n ai n, r a z ne f o r m e p o j a v l j i v anja u jav nost i,
promo c ij e pre s vih, d o p r i ne l e s u r a z r ad i a k ti v ist i kih asp ekat a
kn jige. Nj en a f o r m a i nj e n d o s ad a nj i i vo t, p r a vi su p okaz at el j da
kn jig a mo e d a b ud e a k ti v i z a m . Tom e p re sve ga svedoi injenic a
da je on a iz azvala j a v nu d i s k s i j u , ne sl a ga nj e i k r it iku , al i i p o drku
pun u t o plin e k o j u su i s k a z a l e e ne i rom S r b i j e i Cr ne Go re.
D r u go, d o p u n j e n o i re v i d i r a n o i z d a n j e o ve knjige pojav ljuje
se u iz dan j u f on d aci j e H a j nr i h B e l . Po re d z na ajnih do p u na u
11
Kr a t k om i s t o r i j s k om p re g l e d u v a n i h d a t u m a z a f eminiz am u S r biji
i svet u, u n j emu s e na l a z i te k s t S a nj e Pe tk o v s ke i Mil o a Mil i a
o p ro b lemu ek on om i j e i f e m i ni z m a , i j i j e i z o st anak p o mno gima
bio z n a a j a n p ro p u s t u p r vom i z d a n j u . D o p o slednjeg dana sam
se nadala da e u n j e mu b i ti i te k s t o m a j i nst v u, p redv ien jo z a
p r vo iz d an j e, k o j i j e p i sa l a B i l j a na Ma l e ti n. A injenic a da on nije
do v r en mo da n a j re i ti j e go vo r i o s a m o j p r i ro di majinst v a.
K ada j e re o re v i z i j i , tre b a p om e nu ti d a su neka mest a
ne zn a t n o i z m e n j e n a , n e k e s u g re k e p o p r a v ljene, neke no ve
fusn o t e i ref eren c e u ne te. Te m e l j nom re v i d i r a n ju t ekst a p osebno
su d o pr in ele t r i s ave sne i p o m no go e mu i z u z e t ne it at el jke: Jana
Bae vi , K at ar in a L on a re v i i H a na o p i .
Izg led k n j ige ni j e m e nj a n. K o r i ce s u b a r u p r v i mah, mo da
ak i vi e o d s amo g s ad r a j a , d e fi ni sa l e nj e n i d ent it et . Nasl o v na
str an a k o j a pr ik az u j e v a r l j i v i i a m b i v a l e ntni lik ene XXI veka
p rek lapan j em t r i e ns k a l i c a ( j e d ne S r pk i nj e i z XIX veka, Mar l en
Ditr ih i E n i L en oks ) , na na j ne p o s re d ni j i nai n je p roizvodil a ef ekt
koji t reba da pro i z ve d e i ta v a k nj i ga : ona ni ko ga nije o st av il a
r av n o d u n im.
K on a n o, k o r i s t i m o v u p r i l i k u d a s e z ahvalim Fondaciji
Hajn r i h B e l n a p ro c e n i d a j e o v a k n j i g a z n a a jna z a irenje ideje
r av n o pr avn o s t i i u v a a v a nj a r a z l i k a . Z a h v a l j u jem se au t o rkama
iji s u en t uzij az a m , k o j i j e p one k ad p re m a iv ao sv a r azu mna
o ekivan j a, i er udi ci j a d o ve l i d o to ga d a u sa m o jedno j godini o v a
knji g a b u d e t a m p a n a u n e ve ro v a t n i h 2 3 0 0 p r i mer aka. Komentar i
Ivane B o i i M ilo a G ae e, nj i h o v a u p o r no s t da knjigu p roit aju
od k o r i c a d o k o r i c a i n j i h o v i u v i d i k o j i s u p o t om usledili, pr uili
su m i s n a a n p o d st i c a j d a s e o d l u i m n a t o d a o vaj proces proem
izn o va. Na t o plini , p o ve re nj u i p o d r ci k o j a nijednog t renu t ka
n ije iz o s t ala, z ah v a l j u j e m Na i i Ni k o l i .
Adr iana Z ahar ije v i
12
Uvod
Feministkinjom se
ne raa,
feministkinjom
se postaje
Kome je namenjena ova knjiga?
va knjiga je namenjena prvenstveno enama. Ovoga puta,

razlog tome nije injenica da je ona zbilja o enama, niti
injenica da su je pisale iskljuivo ene. Ona je u jednom vanom
smislu namenjena posveena enama, budui da je upravo iz
te potrebe da se enama neto nameni i posveti i izrastao ovaj
poduhvat. Naime, posveena je raznim, moda nepoznatim, ali
nama lino tako znaajnim enama kojima je svaka od nas elela
da preda ovaj rukopis kao mogui putokaz kroz istoriju ideja
usredsreenu na ivot ena. Posveena je, meutim, i svim onim
enama koje e je itati s odbravanjem, prepoznajui neto svoje u
njoj, ali i svim onima koje e se s njom sporiti.
Ako ovaj krug suzimo, knjiga je posveena pre svega mlaim
enama enama roenim u doba kada je drugi talas feminizma
u cvatu ili je ve precvao koje vie nuno i ne prepoznaju
13
Uvod
uticaj feminizma na svoje ivote. Ako se krug pak proiri na sve

potencijalno paljive itaoce, onda je ona svakako namenjena i
mukarcima, kao niz smernica za oslobaanje od stereotipnih
shvatanja o feminizmu i feministkinjama.
Kako je nastala ova knjiga?
Na neki udnovat nain, gotovo se po pravilu dogaa da kada se

neke velike bitke u istoriji oveanstva okonaju, potonje generacije
zaborave da su one ikada i bile voene. Nataloenost istorijskih
dostignua koja su svakoj novoj generaciji u sve veem obimu
dostupna, odve esto se posmatra kao neto samorazumljivo.
Danas, tavie, postoji toliko dostupnih dostignua osvojenih
prava, razvijenih ideologija, politikih uverenja i principa delovanja
koje po volji moemo slagati i razmetati, zaboravljajui kako
i kada (pod kojim uslovima) ona poinju da vae. Sadanjost
toliko obiluje raznovrsnim sadrajima, da se bez istorije, reklo bi
se, sasvim lagodno moe iveti. Meutim, taj zaborav, a neretko
i izvestan prezir prema istoriji koja je oblikovala sadanjost koju
ivimo, moe proizvesti suprotne uinke onome za ta se zalaemo
i u ta verujemo. Ova knjiga utoliko predstavlja pokuaj svesnog
odupiranja zaboravu.
Ideja da se ona sastavi potekla je s jednog ciklusa predavanja
i radionica u organizaciji ena u crnom. Ciklus je bio posveen
definisanju specifino feministikog naina suoavanja s prolou,
te se u izvesnom smislu podrazumevalo da feminizam nee biti
sporna taka meu prisutnim enama. Meutim, u tome smo se
prevarile. Jedno od kljunih optih mesta koje su ponavljale ene
razliitih starosnih doba (iako se moe podvui da su mahom
sve bile pripadnice veinske nacije, visoko obrazovane ak i u
oblasti feministike teorije studentkinje ili zaposlene ene), bilo
je da sebe ne vide kao feministkinje, poto ne oseaju potrebu
za svrstavanjem i poistoveivanjem s nekim kolektivnim
identitetom: one su i bez toga same uspele rade posao koji vole,
obrazovane su, glasaju i politiki su informisane, vode rauna o
14
sopstvenom reproduktivnom zdravlju i, za ne daj boe, lako bi se

otarasile nasilnih mueva...
Tvrdoglavo odbijanje da se prepoznaju u tom identitetu (koji
je ograniujui kao i svaki drugi identitet nacionalni, etniki,
itd.), moda samo po sebi i ne bi bilo toliko sporno. Meutim,
ono je na videlo iznelo drugu stranu insistiranja na linom uspehu,
ostvarenom bez obzira na vlastiti pol i neslaganje s feminizmom:
solidarnost i odnos bazinog poverenja meu prisutnim enama
tog dana je sasvim izostao, a ene koje su o sebi govorile kao o
feministkinjama, osuene su na brzu ruku zbog svog radikalizma i
sektatva.
Zbog ega je bio neophodan ovako detaljan opis te scene?
Upravo zbog njene paradigmatinosti. Ona je tim uverljivija, jer
su sve akterke u ovoj raspravi bile ene: s jedne strane one koje
veruju da enski posao jo nije zavren i da ene zajedno kao
i do sada u istoriji moraju da ga privedu kraju, nekad u savezu
s mukarcima, nekad bez njih; s druge strane one koje veruju da
sve zasluge za lina postignua pripadaju iskljuivo linosti koja se
za njih izborila, te, samim tim, i svi drugi lanovi drutva moraju
sami da rade na dostizanju svoje sree kako najbolje znaju i umeju.
Pitanje solidarnosti i neophodnih resursa (koji enama daleko
ee nedostaju) u ovoj individualistikoj postavci naprosto je
moralo ostati po strani.
Odista je teko, moda i nemogue, u nekoliko raspoloivih
asova uveriti ene koje danas imaju nebrojena prava i mogunosti
da ih iskoriste ak i ako ih tota u tome inicijalno sputava da
je tome doprineo feminizam. Teko je izneti sve razloge koji idu u
prilog tezi da je feminizam ba meni a osnovno je polazite ove
knjige da su danas feminizmom posredno zahvaene sve ene
omoguio da bez straha (ili, bar, s mnogo manje straha i ustezanja)
koristim svoju volju i razum na nain koji smatram najpodobnijim.
Ova knjiga zbog toga treba da poslui kao nekakvo skladite
podataka koje e ene opskrbiti znanjem o vlastitom zaleu i
sveu o zajednikoj budunosti.
15
Uvod
Feminizam, ta sporna re
Tokom samih poetaka drugog talasa enskog
pokreta, sa svojom prijateljicom A. poseivala sam
nedeljna okupljanja jedne grupe za podizanje svesti.

Nedavno smo uporeivale nae zabeleke: ta se po
tebi tamo deavalo? ta je po tvom miljenju trebalo
da se promeni u naim ivotima? A. je rekla: Sada

mogu da budem ena, to mi vie ne deluje tako
poniavajue. Mogu prestati da potajno fantaziram
da sam mukarac to sam inila ranije, pre nego to

sam dobila decu. Sada mogu da naem vrednost u
onome od ega sam se ranije stidela. Njen odgovor

me je zaprepastio. Moje su misli, proizile s istih
okupljanja tih godina, bile gotovo sasvim suprotne:

Sada vie ne moram da budem ena. Nikada ne
moram da postanem majka. injenica da sam ena
oduvek je bila poniavajua, ali sam mislila da odatle

nema izlaza. Sada sa samom idejom 'ene' moemo
initi ta nam je volja. 'ena' je moje ropsko ime;

feminizam e mi pruiti slobodu da pronaem neki
sasvim drugaiji identitet.1
Kada se ovde kae feminizam, misli se na vremenski i

prostorno razbacane i neretko razjedinjene napore pojedinki i
grupa da konstruiu i ostvare bolje i jednakije uslove za ivot ena
irom planete. Neki od tih pokuaja bili su uspeliji, prihvatljiviji
i razdraganiji po svom karakteru od ostalih. Neki pak izravno
doprinose nerazumevanju, stereotipizaciji i strahu od feminizma
koji oseaju i mukarci i ene. Kako gornji navod pokazuje,
1. Snitow, Ann (1990). A Gender Diary, Conflicts in Feminism, ur. Hirsch M. i
Evelyn Fox Keller, Routlegde, New York, str. 9.
16
oekivanja od feminizma se od ene do ene razlikuju u onoj meri

u kojoj se i feministkinje meusobno razlikuju, i te razlike po
sebi nisu neto to feminizam iznutra razjeda, ve upravo ono to
omoguuje da u njegovoj irini i raznovrsnosti toliko razliitih osoba
nae okrilje. Da, najzad, za sebe moe rei Ja sam feministkinja, a
da se pritom ne skriva iza nekog skuenog kolektivnog identiteta.
Feminizam nije fenomen koji je izdvojen iz svakodnevnog ivota,
nije, dakle, neto to zanima odabranu manjinu bilo da je re
o aktivistkinjama ili o teoretiarkama. U poslednjih sto godina,
a osobito u poslednjih etrdeset godina, feminizam kao globalni
pokret i globalna svest ostavlja traga na svaku kulturu, u razliitim
reimima, u razliitim sredinama koje odlikuju razliite (manje ili
vie patrijarhalne) tradicije. Autorke iji su tekstovi sabrani u ovoj
knjizi dele duboko uverenje da u 2008. godini ne postoji nijedan
aspekt svakodnevnog ivota, ivota ena, ali i ivota mukaraca, koji
nije zahvaen ili bar na neki nain obeleen feminizmom. ene su
zaista ivele drugaije pre sto, pre pedeset i pre dvadeset godina.
Nain na koji ivimo danas, uivajui sve ili veinu privilegija koje
su naim prethodnicama bile nezamislive, ili su se za njih postepeno
borile (naveu samo pet kljunih prava pravo glasa, pravo na rad,
obrazovanje, abortus i razvod), temeljno se razlikuje od onoga to
je obeleilo prolost ena.
Cilj ovog zbornika jeste da naini presek kroz istoriju i da
pokae kako je bilo pre pojave feminizma i kako je posle njega.
Taj presek predstavlja osnovnu nit meu svim tekstovima u knjizi.
On istovremeno tei tome da se pokae i kao popreni presek kroz
nau svakodnevicu budui da tekstovi treba da prikau razliite
aspekte naih ivota koje svakoga dana vodimo u privatnoj i javnoj
sferi. Autorkama je data sloboda da same odlue u kojoj vremenskoj
taki lociraju poetak istorije o kojoj piu. Takoe, same su autorke
odluivale o tome na koji period (pre/posle feminizma) stavljaju
vei akcenat, a budui da je nemogue pokriti sve topolokokulturoloke razlike, autorke biraju i koji deo sveta pokrivaju u
svojim razmatranjima (Srbija, Zapad, (ne)razvijene zemlje, celi
17
Uvod
svet, itd.). Ponueni raspored poglavlja takoe predstavlja samo

jedno od moguih slaganja fenomena o kojima tekstovi govore.
Temeljni pokuaj ocrtavanja istorije oveanstva pre i posle
feminizma a ova knjiga po svom formatu moe biti samo
zaetnica jednog takvog projekta pokazuje da ene dananjice
vie nikada nee moi da se vrate u obespravljeno doba kada se
njihovo ja osim u iznimno retkim sluajevima nije uzimalo
u obzir. Ova knjiga stoga treba da ukae na kontinuitet borbi koji
savremene ene smeta u okvire neega to ih prevazilazi, ali emu
one istovremeno mogu da doprinesu.
Kao to je naznaeno, knjiga je zamiljena kao presek
svakodnevice: ta god da gledamo, itamo ili ujemo; u koju
god aktivnost da se upustimo, bilo da ona zadire u javnu ili u
privatnu sferu (rad, sport, hobi, zabava, umetnost, podizanje dece
i domainstvo); koje god pravo da koristimo kao graanke neke
drave sve je to na izvestan nain pretrpelo temeljne promene u
poslednja dva stolea. ene danas uestvuju u politikom ivotu
svojih zemalja, to nisu inile sve do XX veka; nain na koji se
definisao i vrednovao enski rad bitno se razlikuje od naina
na koji se to ini danas; Virdinija Vulf (Virginia Woolf ) je na
poetku XX veka mogla da poseti univerzitetsku biblioteku jedino
u pratnji mukarca, dok danas u nekim zemljama ene studiraju
ak i u veem broju od mukaraca; pravo na abortus omoguilo
je enama kontrolu nad vlastitim ivotom, istovremeno drastino
smanjivi uzrok mortaliteta kod ena; pravo na razvod omoguilo
je enama da same definiu autentine alternative propisanim
normama ili promaenim ivotima. Ovde su nabrojana temeljna
prava koja su, jednom osvojena, enama sutinski izmenila ivote.
Njima se pojedinano bavi prvo poglavlje ove knjige.
U drugom poglavlju pojavljuju se teme koje prepliu javnu i
privatnu sferu, pokazujui neodrivost njihove otre dihotomije.
Tree poglavlje pokriva pitanja identiteta ena koje spadaju u
optu kategoriju ene, ali u njoj prave razliku koja je i u samom
feministikom pokretu esto potiskivana. Ona su u ovom zborniku
18
izdvojena da bi se na taj nain istakla njihova vidljivost. etvrto

poglavlje oslikava naine na koje se pitanja enskog definiu i
tumae nezavisno od ena, i naine na koje ene reinterpretiraju
zadata znaenja i formulacije, menjajui tako jezik i slike o sebi. Peto
poglavlje obrauje razliite forme pojavljivanja ena u teorijama
i predstavama koje su umnogome doprinele odreenju naina
delovanja na ene i praksi koje su ene sprovodile da te naine
izmene. Najzad, poslednje poglavlje nudi presek kroz filozofiju
i istoriju feminizma, kontekstualizujui i dopunjui prethodne
odeljke.
Ko smo mi?
Pre nekoliko decenija, injenica da su u pisanju ove knjige

uestvovale samo ene, bila bi dovoljna da se odgovori: Ovu knjigu
smo pisale mi, ene. Danas je, meutim, vano ini se, odve
vano istai nebrojene razlike koje su u tom mi sadrane. Neke
ene dolaze iz imunih porodica, neke iz siromanih, radnikih
porodica. Neke ene su roene u Beogradu, neke su u njemu
odrasle, neke su, pak, u njemu studirale ili ga poseivale iz nude
s pomeanim oseanjima. Neke od ovih ena jo ive sa svojim
roditeljima, neke ive same, neke pak sa svojim partnerima ili
partnerkama. Nisu sve ene koje su pisale ovu knjigu bele. Neke od
nas su udate ali nemaju dece, neke ih upravo oekuju, neke imaju
veliku decu, a neke su odluile da se nee udati, ali e moda imati
decu. Neke od nas su u braku, neke odbijaju brak s mukarcima
iz ideolokih razloga, a neke bi u brak stupile, ali im drava ne
omoguuje da u njega uu sa enama koje vole. Neke ene koje
su pisale ovu knjigu, pisale su je s potekoama, zato to je njihov
izbor feministikog delovanja aktivizam, a ne pisanje. Neke druge
pak teko izlaze na ulicu, teko podnose razgovore sa enama koje
su zlostavljane u porodici ili su silovane i tuene. Nekima polazi za
rukom da objedine teoriju i praksu.
Svima nama je, meutim, zajedniko da smo bar jednom
iskoristile neka od prava koja naim pretkinjama nisu bila
19
Uvod
samorazumljiva. Svima nam je, drugim reima, zajedniko da esto

i nesvesno ubiramo plodove feminizma.
Razlike meu nama, ovako nabacane i sumarne, vane su i
deklarativno i sutinski njima odiu prikupljeni tekstovi u ovoj
knjizi, reprezentujui na taj nain raznovrsnost modusa i glasova
kojima se feminizam danas, u Srbiji i svuda u svetu, ispoljava. Te
razlike, prema tome, uvaju duh samog feminizma.
Trea scena feminizma
Glasovi dvadeset i est mladih ena a u drugom izdanju i jednog

mukarca, i bar jo desetak njih koje su svojim entuzijazmom,
idejama i podstrekom implicitno uinile ovu knjigu moguom,
pripadaju treoj generaciji feministkinja. To su ene koje su poele
da piu o feminizmu ili da deluju u nekoj od oblasti feministikog
aktivizma, poslednjih godina vlasti Slobodana Miloevia, ili posle
2000. godine. U tom smislu, ove ene ne pripadaju socijalistikoj
generaciji ponikloj ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, kada
se insistiralo bar na nominalnoj ravnopravnosti u svim drutvenim
sferama. Ova generacija ena, pre svega zbog svojih godina, takoe
nije bila aktivna ni tokom kvazikomunistikog/nacionalistikog
perioda devedesetih, kada je srpska feministika scena imala veoma
jasne i utvrene koordinate delovanja, kako u praksi tako i u teoriji.
Prema tome, autorke koje uestvuju u ovom projektu u jednakoj
meri poznaju diskurs jednakosti i diskurs retradicionalizacije, koji
su ravnopravno uticali na oblikovanje naih shvatanja mogunosti
i poloaja ene u savremenom drutvu. Ta temeljna protivrenost
koju prate brojne specifine okolnosti odrastanja u Srbiji na
prelazu osamdesetih i devedesetih, sa im je gotovo uvek u vezi
potreba/elja da se ova zemlja napusti (uz ta veoma esto ide i
bolna svest da to zbog materijalnih uslova i razliitih eksternih
sankcija nije mogue) viestruko je uticala na identitete ena koje
su u poslednjih desetak godina sticale zrelost.
Proavi, dakle, kroz drugaiji drutveni i/ili ivotni kontekst,
specifian za ovo podneblje, uz veoma kontradiktorne poruke iz ove
20
sredine (ravnopravnost versus retradicionalizacija), poruke spolja

u suprotnosti s porukama koje su nam ovde dostupne, i prilinu
idealizaciju svega to dolazi sa strane, autorke krasi identitet koji
se utoliko moe odrediti kao, na neki nain, drugaiji u odnosu na
identitet ena prethodnih generacija u ovoj zemlji.
U poslednjih nekoliko godina, pre svega pod monim uticajem
Centara za enske studije (u Beogradu i Novom Sadu) nije
nevano pomenuti da su gotovo sve uesnice u ovom projektu
pohaale alternativnu nastavu enskih studija, u razliito vreme
i s razliitim interesovanjima koja e uslediti po svretku studija
(takoe nije nevano istai da su mnoge kasnije nastavile svoj
rad sa enama u crnom) oformio se krug ena koje sve vie
reprezentuju razliite domene feministike teorije i aktivizma.
Ono to, meutim, ova knjiga predstavlja nije kritiki osvrt,
niti pokuaj pisanja neke nove teorije, to bi se usled slinosti
sintagmi trea scena i trei talas feminizma s pravom moglo
oekivati. Iako su je, dakle, pisale pripadnice takozvanog treeg
talasa u generacijskom smislu, ova knjiga po svojim tenjama
da bude jasan i intrigantan opis zateenog stanja vie odgovara
novom pisanju istorije karakteristinom za sedamdesete godine
XX veka u zapadnim zemljama.
Ona, prema tome, na izvestan nain predstavlja zavretak posla
jedne ranije generacije. No, ona istovremeno svojom nepotpunou
i naelnom nedovrivu, upuuje i poziv nekoj sledeoj generaciji
da se upusti u kritiko razlaganje njenih postavki.
24
Dragana Obreni
Pravo glasa ena
ravo glasa je politiko pravo i ubraja se u red osnovnih ljudskih

prava. ene danas uivaju ovo pravo u gotovo svim dravama
sveta. Meutim, nije uvek bilo tako. Borba ena za ostvarivanje
prava glasa, kao i mnogih drugih prava, trajala je veoma dugo. U
malom broju zemalja ona traje i dan danas.
Zahteve za pravom glasa ene su organizovano poele da
iznose u drugoj polovini XIX veka. Ta borba je bila veoma teka
i dugotrajna, a bitne rezultate donela je tek poetkom XX ve ka,
kada su ene u nekolicini drava ostvarile ovo politiko pravo.
Pravi kraj ove borbe usledio je tek po svretku Drugog svetskog
rata, kada su ene u najveem broju zemalja sveta ostvarile pravo
da biraju i da budu birane.
Danas se pravo glasa ena smatra karakteristikom modernog
demokratskog drutva. Meutim, pitanje je koliko su ene zaista
iskoristile to pravo za koje su se tako dugo borile. Pitanje je, takoe,
u kojoj ga meri danas koriste.
25
I poglavlje: prava i slobode
Pojam birakog prava
Da bi se uopte govorilo o pravu glasa i istoriji borbe koje su

ene vodile za njegovo dobijanje, neophodno je definisati ta se
pod njime podrazumeva, odnosno koju vrstu obaveza i sloboda
ono implicira. Danas ivimo u vremenu kad je demokratija
mogua jedino u predstavnikom obliku. Usled toga se postavlja
pitanje kako ona treba da bude organizovana da bi ostala verna
ideji narodne suverenosti iz koje proistie.1 U teoriji narodne
suverenosti, nosilac vrhovne vlasti je birako telo. Kako je birako
telo preveliko da bi tu vlast moglo da vri neposrednim putem, ono
bira svoje predstavnike koji u okviru predstavnikog tela, a umesto
birakog tela, odnosno u njegovo ime i u njegovom interesu, vre u
odreenom vremenskom razmaku dravnu vlast.2 U ovome je
sutina predstavnike vladavine. Birako telo se sastoji od graana
koji imaju biraku mo, odnosno birako pravo. S birakom moi
ide i predstavnika ili poslanika sposobnost, to jest sposobnost da
se politiki predstavljaju birai.3
Birako pravo je jedno od osnovnih politikih prava graana.
Ono je element izbornog prava i predstavlja uslov za formiranje
predstavnikog tela i uea graana u vrenju dravnih poslova.
Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima
graana kao jedno od prava graana na uee u vrenju javnih
poslova. U pravu svake drave ono je garantovano ustavom kao
najviim i osnovnim pravnim aktom. Ustav definie birako pravo
kao individualno lino pravo ili pravo koje pripada pojedincu.
Ustav takoe garantuje i direktnu zatitu izbornog prava,4 kao
to to uostalom ini i sa ostalim osnovnim slobodama i pravima
graana.
1. Tanasije Marinkovi, Izborni sistemi drava EU, http://www. cesid.org/pdf/izborni_sistemi.pdf
2. Ratko Markovi, Ustavno pravo i politike institucije, IP Justinijan, Beograd, 2004,
str. 268.
3. Ibid., str. 269.
4. Birako pravo je jedan od elemenata izbornog prava, tako da je na ovaj nain
ustavom garantovana zatita birakog prava.
26
Kada govorimo o birakom pravu, potrebno je definisati njegove

oblike, svojstva i sastavne delove. U zavisnosti od toga kolikom je
krugu graana dozvoljeno da uivaju u birakom pravu, ono moe
biti opte i ogranieno. Opte birako pravo uivaju svi graani koji
ispunjavaju odreene uslove. Ti uslovi su: dravljanstvo, punoletstvo
i posedovanje poslovne sposobnosti (sposobnosti za samostalno
obavljanje radnji).5 Ogranieno birako pravo je privilegija samo
odreenih kategorija graana. Odnosno, na osnovu razliitih
kriterijuma, iskljuuju se itave grupe graana iz birakog prava.
Ovi kriterijumi predstavljaju posebne uslove koje pojedinac, pored
ve navedenih optih uslova, mora ispuniti kako bi stekao birako
pravo. Ti uslovi se nazivaju cenzus. Tokom istorije, postojali su
razliiti cenzusi. Ovde emo navesti one najuestalije:
- imovinski cenzus (sticanje birakog prava uslovljeno je
odreenim imovinskim stanjem graana izraenim u posedovanju
nepokretnosti ili plaanju odreenog poreza);
- domicilni (rezidencijalni) cenzus (sticanje birakog prava vezuje
se za stalnu nastanjenost u odreenoj dravi, odnosno u izbornoj
jedinici u odreenom periodu vremena);
- obrazovni cenzus (potrebno je da bira bude pismen ili da
ima odreeni stepen obrazovanja);
- poreski cenzus (sticanje birakog prava uslovljava se plaanjem odreene sume poreza);
- starosni cenzus (za sticanje birakog prava odreena je
neuobiajeno visoka starosna granica biraa, granica koja je iznad
godina kada se stie punoletstvo);
- cenzus pola (birako pravo imaju samo mukarci, dok su
ene liene toga prava).
Najdue od svih cenzusa zadrali su se poreski cenzus i cenzus
pola. Naravno, za tematiku ovog teksta najzanimljiviji je cenzus
pola na osnovu kojeg ene nisu uivale birako pravo do poetka
XX veka.
5. Markovi, Op.cit., str. 270.
27
Postoje etiri osnovna svojstva birakog prava:6

Optost
svi graani stiu ovo pravo pod jednakim

uslovima;
Jednakost
svaki glas ima istu teinu i svaki bira ima

prava na samo jedan glas (po principu
jedan ovek, jedan glas);
Neposrednost
svaki bira lino koristi svoje pravo;
Glasanje je tajno
tajnost glasanja titi slobodu biraa da

bira.
Birako pravo manifestuje se u vidu dva prava: kao aktivno

birako pravo i kao pasivno birako pravo. Aktivno birako pravo
je pravo graana da biraju. Ono daje mogunost svim graanima
i graankama da biraju svoje predstavnike u predstavnika tela.
Pasivno birako pravo predstavlja pravo svakog graanina da bude
biran kao predstavnik za predstavnika tela. Prema tome, graani
koji uestvuju na izborima mogu se nai u razliitim ulogama, kao
birai, kandidati ili predlagai. Sva ova prava graani uivaju na
svim izborima, bez obzira na njihov nivo.7
ene u prvim demokratijama
U antikoj Grkoj, odnosno pre svega u grkom gradu-dravi

Atini i zemljama koje su je okruivale, razvio se revolucionarni
oblik vladavine demokratija. Atinska demokratija, koja se
ponekad naziva i klasinom demokratijom, predstavlja prvi
oblik demokratije i jedan od najznaajnijih u antikom periodu.
Meutim, i pored toga to je ureenje bilo demokratsko, nisu svi
stanovnici antike Grke imali ista prava.
6. Marijana Pajvani, Renik osnovnih pojmova i termina o izborima, CeSID, Beograd,
2001, str. 15.
7. Dejan Ukropina, Zatita izbornog prava, CeSID, Beograd, 2002, str. 8.
28
Kada je pravo glasa u pitanju, postojala su ozbiljna ogranienja

koja su iskljuivala veliki broj stanovnika Atine. Pravo glasa
uivali su samo graani mukog pola stariji od 18 godina koji su
ispunjavali imovinski cenzus. ene, deca, robovi, stranci, kao i
stranci sa stalnim boravkom u Atini, nisu imali pravo glasa, iako
su inili veinu stanovnitva. Otuda je broj glasaa bio veoma mali,
oko 10% ukupnog stanovnitva.
Poloaj ene u antikoj Grkoj stoga nije bio ni malo privlaan.
U detinjstvu su nad njima imali vlast njihovi oevi, a posle udaje su
njihovom imovinom raspolagali njihovi muevi, dok je njima dato
da vode domainstvo i da se brinu o podizanju dece. Svim enama
u antikoj Grkoj, bez obzira na starost i sloj kojem su pripadale,
bez obzira na to da li su bile slobodne ili ne, bilo je zajedniko
da nisu imale pravo glasa. One su, uopte uzev, uivale mali broj
prava i imale veoma malo uticaja na deavanja u drutvu. Za njih
je bila rezervisana privatna sfera, dok su javnom sferom dominirali
iskljuivo mukarci.
Za stari Rim je karakteristian patrijahalni koncept, zasnovan
na znaaju uloge koju je imao pater familias, odnosno otac porodice.
To je bio najstariji mukarac u porodici koji je nad ostalim
lanovima porodice imao apsolutnu mo, koja je ukljuivala i
odluku o njihovim ivotima. U poetku su samo oevi porodice
imali pravo glasa, budui da su posedovali imovinu i uivali
drutveni ugled. Pobunivi se protiv prava glasa zasnovanog na
posedovanju imovine, nie drutvene klase su posle vekova estih
drutvenih konflikata uspele da ostvarile pravo glasa. Pa ipak, ene
su iz toga bile izostavljene. Njih, kao i u Grkoj ranije, nije bilo u
javnoj sferi. Nisu smatrane sposobnim za obavljenje poslova koji
su se odnosili na odluivanje, politiki angaman, javnu raspravu.
tavie, ena je u rimskom pravu bila izjednaena s decom i umno
obolelim osobama. Ona je do udaje bila podreena svome ocu, a
u braku muu. Mukarac je imao autoritet da enu proda, mui,
odbaci ili da je ubije.8
8. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/446326/paterfamilias
29
Najzad, pomenimo i ene u Egiptu kojima je pripadao najvei

broj prava u odnosu na ene u ostalim antikim drutvima. One
su uivale gotovo potpunu ravnopravnost s mukarcima, poto su
imale punu pravnu i poslovnu sposobnost. ene u Egiptu mogle
su same voditi poslove, zakljuivati ugovore, imale su pravo na
svojinu i mogle su je putem testamenta ostaviti kome god su
elele. Takoe, mogle su da usvajaju decu, da svedoe na sudu, da
zadre svoje prezime posle udaje, da se bave poslovima za koje su
kvalifikovane itd.9 to se tie uea ena u vlasti, vano je napomenuti da je vlast u Egiptu bila snano centralizovana i pod jakim
uticajem vrhovnog vladara faraona. Faraoni su dolazili na vlast
na osnovu svog porekla, a s nje odlazili iskljuivo smru. Zato ne
moemo govoriti o pravu glasa u Egiptu, ali je bitno istai da je
bilo ena koje su se nalazile na funkciji upravnica provincije, a bilo
je i vie faraonki (Hatepsut, Kleopatra).10
Doba prosvetiteljstva
Novi vek donosi velike promene u nainu proizvodnje i

drutvenom ureenju, usled ega nastaju novi slojevi u drutvu
i dolazi do izbijanja graanskih revolucija. Krajem XVII veka
pojavljuju se prvi znakovi industrijalizacije, proiruju se gradovi i
javljaju se izdanci novih drutvenih klasa radnici bezemljai i
gradska srednja klasa. U to se doba javljaju i prvi, dodue veoma
retki pozivi za poboljanje poloaja ena, koji su se uglavnom ticali
podreenog poloaja ene u porodici. Do znaajnijih promena
u drutvu dolazi u XVIII veku. Sredinom ovog veka grupa
prosveenih mislilaca poinje da se suprotstavlja tiraniji feudalnih
drutava zasnovanih na naslednim privilegijama kraljeva, crkve
i plemstva. Do tada zastupljenom boanskom pravu kraljeva
ovi mislioci suprotstavljaju novu vrednost pravo oveka. Oni
formuliu nezadovoljstvo nove i narastajue srednje klase koja
9. http://www.womeninworldhistory.com/form6.html
10. Sima Avramovi, Opta pravna istorija stari i srednji vek, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000, str.132-133.
30
udi za napretkom i kojoj je preko glave stare, krute i korumpirane

feudalne hijerarhije. Bio je to poetak doba prosvetiteljstva U tom
previranju ene poinju da postavljaju pitanje svoje nejednakosti i
da se suprotstavljaju tiraniji mukaraca u kui.
Istorija sifraetskog pokreta
U svim onim etapama oveanstva u kojima ima smisla govoriti

o pravu glasa i izvesnom obliku uea u vlasti, enama je to
pravo bilo uskraeno. ak i kad je graansko pravo u XVIII i XIX
veku konano proireno na sve ili na veinu odraslih mukaraca u
zemaljama Zapada, enama pravo glasa nije dato. Pitanje prava
glasa ena utoliko postaje tema u XIX veku, kada se javljaju
i prvi sifraetski pokreti.11 Sifraetske pokrete inile su ene
koje su se borile i na kraju izborile za pravo glasa ena. Njihova
borba trajala je veoma dugo, odvijala se u fazama
i neujednaenim tempom. Uzroke za to moemo
nai u optem drutveno-istorijskom kontekstu,
kao i sociokulturnim okruenjima pojedinih zemalja.12 Istorijski gledano, Velika Britanija i SAD
predstavljaju karakteristine primere borbe za
ensko pravo glasa u XIX i XX veku. Odatle se ova
borba proirila i na ene u drugim dravama i dobila
svetski karakter.
Sifraetski pokret u Velikoj Britaniji
U Velikoj Britaniji se o enskom pravu glasa sve vie govori

od sredine XIX veka. Meu prvima su to uinile ene koje su
uestvovale u artistikom pokretu (1830-1850). Zahtev za enskim
pravom glasa bio je predmet razmatranja istaknutih liberalnih
intelektualaca Engleske od 1850. godine, meu kojima su se isticali
Don Stjuart Mil ( John Stuart Mill) i njegova partnerka, Harijet
Tejlor Mil (Harriet Taylor Mill). Prvi savez za ensko pravo glasa
11. Naziv potie od engleske rei suffrage (pravo glasa).
12. Slobodanka Markov, Pravo glasa ena, CeSID, Beograd, 2001, str. 11.
31
oformljen je u Manesteru 1865. godine, a Mil e 1867. godine

u Parlamentu izloiti peticiju koja zahteva pravo glasa za sve
osobe koje poseduju imovinu, na kojoj se nalo 1550 potpisa. Iako
Reformski zakon iz 1867. godine, koji je dramatino proirio pravo
glasa nije sadrao odredbu koja bi se ticala ena, u meuvremenu
se u svim veim gradovima Engleske osnivaju udruenja za borbu
za pravo glasa ena. Ona 1870. godine podnose Parlamentu vie
peticija za proirenje prava glasa, na kojima se zbirno nalazi gotovo
tri miliona potpisa.13
Uprkos tome, narednih godina ne dolazi do pomaka. Nijedan
od vodeih politiara toga vremena nije imao hrabrosti da se
usprotivi tradiciji i otrom neslaganju kraljice Viktorije s ciljevima
enskog pokreta.14 Parlament e, meutim, 1869. godine poreskim
obveznicama dozvoliti da glasaju na lokalnim izborima, a u decenijama koje su usledile ene su stekle pravo da uestvuju u radu
optinskih i gradskih vea. Pravo da glasaju i na parlamentarnim
izborima enama je i dalje bilo uskraeno, iako su u meuvremenu
u Parlamentu stekle znaajnu podrku.
Vie manjih sifraetskih udruenja ujedinilo se 1897. godine u
jednu organizaciju, Nacionalnu uniju enskih sifraetskih drutava
(National Union of Women's Suffrage Societies), stvorivi time vei
stepen povezanosti u svojim redovima. Ovu prvu, veu ensku
organizaciju koja se zalagala za politika prava ena, predvodila
je Milisent Foset (Millicent Fawcett). Ona je smatrala da bi bilo
kakav vid nasilja uverio mukarce da enama ne treba dozvoliti
pravo glasa, pa se njena organizacija zalagala za strogo nenasilna
reenja. Strpljivo i strateki, Milisent Foset je konstantno iznosila
argumente koji su ukazivali na brojne drutvene neloginosti: ene
mogu zauzimati odgovorna mesta u drutvu (kao to su na primer,
kolski odbori), a opet im nije bilo dozvoljeno da glasaju. Takoe,
apsurdno je i to to su ene bile dune da se povinuju zakonima koje
donosi Parlament, a da pritom nisu imale pravo da u donoenju tih
13. Womens Suffrage, Encyclopaedia Britannicas Guide to Womens History,
http://search.eb.com/women/article-9077370
14. Ibid.
32
istih zakona i uestvuju.15 Iako je uspela

da preobrati neke lanove Parlamenta,
veina njih i dalje je verovala da
ene jednostavno nee shvatiti kako
Parlament funkcionie i da stoga ne
bi ni trebalo da uestvuju u izbornim
procesima. Uinak koji je ostvarila
Milisent Foset bio je, prema miljenju
odreenog broja ena, nedovoljan. One
su smatrale da aktivnosti ena moraju
imati senzacionalni karakter da bi se
uopte probile u javnu sferu.
Kada je 1903. godine Emelin Pankhrst (Emmeline Pankhurst) sa svojim
Britanske sifraetkinje
kerkama osnovala ensku drutvenu
i politiku uniju (Womens Social and Political Union), enski
sifraetski pokret se deli u dve frakcije. Drugo krilo enskog
sifraetskog pokreta koje predvodi Pankhrst, nastavlja borbu
za osvajanje enskog prava glasa i ostaje upameno po svom
militantnom ponaanju u ostvarivanju ovog cilja. Naime, Emelin
Pankhrst je verovala da bi, ukoliko mukarci nisu u stanju da
sasluaju ideje ena, ene trebalo da upotrebe silu kako bi ih na to
nagnale. Politika ove organizacije podrazumevala je paljenje javnih
dobara, napade na politiare, ometanje rada parlamenta i trajk
glau (u pritvoru).
Vraanjem Liberala na vlast 1906. godine, sifraetkinje su
doivele vie poraza. Naime, u tom periodu doneseno je sedam
novih zakona, ali se nijedan od njih nije ticao ena. Kao odgovor
na to, usledile su mnogobrojne nasilne aktivnosti sifraetkinja:
palile su crkve, poto se anglikanska crkva protivila njihovom
cilju; vandalizovale su ulicu Oksford, razbijajui sve izloge u njoj;
vezivale su se za Bakingemsku palatu, jer je kraljevska porodica
takoe bila protiv toga da ene dobiju pravo glasa; zakupljivale
15. On Suffragettes, http://www.historylearningsite.co.uk/suffragettes.htm
33
su amce i plovile Temzom u toku zasedanja Parlamenta, a

pri prolasku pored njega preko megafona su uzvikivale Zloupotreba!; neke od njih odbijale su da plaaju porez; napadale
su politiare kada bi ili na posao, unitavale im kue i terene za
golf. Prva decenija XX veka u Velikoj Britaniji bila je obeleena
ekstremnim nasiljem.16 Nakon brojnih hapenja, sifraetkinje
su poele da primenjuju strategiju trajka glau. Ova vrsta
protesta privlaila je veliku panju javnosti, a britanska vlada
je slutila da bi ceo pokret mogao dobiti mueniki karakter
ukoliko bi neka od ena umrla od posledica gladovanja. Stoga
su upravnici zatvora dobijali nareenja da sifraetkinje hrane
na silu, meutim, ta je praksa kratko trajala usled negativnog
odjeka koji je imala u javnosti.
U meuvremenu, podrka javnosti sifraetskom pokretu postaje sve znaajnija i u tom smislu se organizuju mnogobrojne
javne demonstracije i povorke. Tadanja vlada dugo je traila nain na koji bi odgovorila na ovaj vid sifraetskog aktivizma, pogotovo zbog znaajnih simpatija koje su prema njima gajili graani.
Na kraju je primenjena taktika make i mia: doputan im trajk
glau, usled ega su postajale fiziki sve slabije i slabije. Kad bi im
zdravstveno stanje bilo ozbiljno narueno putali bi ih iz zatvora.
Vlasti su na taj nain titile sebe od pritiska javnosti, jer se ne
bi mogle smatrati odgovornom ukoliko bi sifraetkinja umrla
van zatvora. Ipak, one nisu umirale, ali bi po izlasku iz zatvora
bile previe slabe da nastave s borbom za ispunjenje svog cilja.
Kada bi povratile snagu nastavljale su sa aktivnostima, ponovo
bivale hapene iz najtrivijalnijih razloga i sve bi se ponavljalo na
isti nain. Sa stanovita vlade, ovo je bio veoma jednostavan, ali
efikasan nain borbe protiv sifraetkinja.
Da bi odgovorile na ovu taktiku, sifraetkinje su postajale jo
ekstremnije. Ta deavanja kulminirala su inom koji se odigrao u
junu 1913. godine, kada se Emili Dejvison (Emily Davison) bacila
pod kraljevog konja i poginula. Sifraetkinje su time dobile svoju
16. Ibid.
34
prvu i jedinu muenicu.17 Meutim, taj je in verovatno naneo

vie tete nego koristi sifraetskom cilju, s obzirom na to to je
u pitanju bila visoko obrazovana ena. Mnogi mukarci su tada
postavili pitanje ako se ovako ponaaju obrazovane ene, ta se
onda moe oekivati od onih manje obrazovanih? Kako im se onda
uopte moe dati pravo glasa?
Sasvim je mogue da bi sifraetkinje postale jo agresivnije da
Velika Britanija godinu dana kasnije nije ula u Prvi svetski rat.
Emelin Pankhrst naloila je sifraetkinjama da obustave svoju
militantnu kampanju i da u znak patriotizma na svaki nain podre
vladu i njene poteze u ratu. Doprinos ena u toku Prvog svetskog
rata bio je veoma znaajan za britanske ratne napore i uinio je
da se javnost svim srcem zaloi za ostvarenje sifraetskog cilja, za
pravo glasa za ene. Potreba za uvoenjem ovog prava konano je
prepoznata kod najveeg broja lanova Parlamenta. Shodno tome,
u februaru 1918. godine ene su konano dobile pravo glasa. Ovo
se pravo, dodue, odnosilo samo na ene stare 30 i vie godina.
Iste godine, donesen je i ukaz kojim je enama dozvoljeno da se
kandiduju za poslanice u Parlamentu, a 1928. godine starosna
granica po kojoj su ene dobijale pravo glasa pomerena je na 21
godinu ivota, ime su u politikim pravima konano u potpunosti
izjednaene s mukarcima.
Sifraetski pokret u Sjedinjenim Amerikim Dravama
Od osnivanja Sjedinjenih Amerikih Drava ene su bile

iskljuene iz prava glasa. Obeanja jednakosti sadrana u
Deklaraciji nezavisnosti i u Ustavu dugo se nisu obistinila. Pokret
za ensko pravo glasa javio se ranih godina XIX veka, uporedo
sa pokretom za ukidanje ropstva. Jedna od ena koja je pokazala
veliku zainteresovanost za uee u borbi za ukidanje ropstva bila
je Lukrecija Mot (Lucretia Mott), koja je esto javno istupala
govorei o ovoj temi. Ubrzo se abolicionistikim snagama pri17. Margie Kligman, The Effect of Militancy in the British Suffragette Movement,
http://www. welshcommunists.co.uk/suff.htm
35
druila i Elizabet Kejdi Stenton (Elizabeth Cady Stanton). Ona

i Lukrecija Mot se slau da je prava ena potrebno izjednaiti s
pravima mukaraca, i u julu 1848. godine organizuju konvenciju
u mestu Seneka Fols, u dravi Njujork, kada su prvi put zatraena
puna graanska prava za ene. Prisutni delegati i delegatkinje tada
istiu da ene i mukarci treba da budu jednaki u svim pravima,
i odbacuju podelu po kojoj mukarci pripadaju javnoj, a ene
privatnoj sferi.18 Proizvod ove konvencije je deklaracija koja poziva
da se enama omogui pravo da glasaju, ali i da im se daju vea
prava pri obrazovanju i zapoljavanju. Konvencija u Seneka Folsu
stoga predstavlja zvanini nastanak sifraetskog pokreta u SAD.
Kako je enski sifraetski pokret dobijao na masovnosti i snazi,
odrani su i drugi skupovi povodom enskih prava, kasnije ak
svake godine. Osnovan je i vei broj enskih asopisa.
U to vreme nije se video drugi nain za ostvarivanje enskog
prava glasa osim putem amandmana na ustave federalnih drava.
Meutim, iako su ene ustavom Vajominga jo 1869. godine dobila
ogranieno pravo glasa,19 postalo je sasvim jasno da bi najbolji nain
za dobijanje prava glasa ena na teritoriji Sjedinjenih Amerikih
Drava bio amandman na Ustav SAD. Shodno tome, iste godine
osnovana je Nacionalna asocijacija za ensko pravo glasa (National
Woman Suffrage Association), s ciljem da omogui enama pravo glasa
putem usvajanja ovog amandmana. Na elu ove organizacije bile su
Suzan B. Entoni (Susan B. Anthony) i Elizabet Kejdi Stenton. Iste
godine osnovana je jo jedna organizacija, Amerika asocijacija
za ensko pravo glasa (American Woman Suffrage Association), na
elu sa Lusi Stoun (Lucy Stone). Ova asocijacija planirala je da
pravo glasa ena ostvari putem izglasavanja amandmana na ustave
federalnih drava. Ove organizacije su se 1890. godine ujedinile
u jednu, zajedniku organizaciju, radei zajedno sledeih trideset
godina.20 Ta organizacija, koju je predvodila Keri epmen Ket
18. Womens Suffrage, Encyclopaedia Britannicas Guide to Womens History,
http://search.eb.com/ women/article-9077370
19. Slobodanka Markov, Op. cit. , str. 15.
20. Ibid.
36
(Carrie Chapman Catt), imala je naziv Nacionalna amerika

asocijacija za ensko pravo glasa (National American Woman
Suffrage Association). Stvaranjem ove organizacije obnovljene su
i ojaane snage sifraetskog pokreta u SAD. Njihova platforma
se oslanjala na umereni argument po kojem e ene, budui da
se sutinski razlikuju od mukaraca, obnoviti moralni poredak i
harmoniju ako im bude dozvoljeno da glasaju.
Bitno je napomenuti da je Nacionalna asocijacija za ensko
pravo glasa podravala rasistiku ideologiju tog vremena, to se
donekle zadralo i u udruenoj asocijaciji. Iskljuujui ene afroamerikog porekla iz svog lanstva, ona je sebi zagarantovala
znaajnu podrku ena s juga. Zbog toga su ene afro-amerikog
porekla 1896. godine osnovale svoju organizaciju, Nacionalnu
asocijaciju obojenih ena (National Association of Colored Women).
U godinama koje su usledile, voene su snane kampanje kako
bi se zakonodavci nagovorili da u vidu amandmana na ustave
drava omogue enama puno pravo glasa. Postojala su i zalaganja
da se enama omogui da glasaju na predsednikim izborima, a u
nekim dravama i na lokalnim izborima.
Do 1910. godine sifraetski pokret u SAD postaje masovan. U to
vreme su neke od amerikih sifraetkinja posetile Veliku Britaniju
kako bi uestvovale u demonstracijama britanskih sifraetkinja
i nauile neto o njihovoj organizaciji borbe za dobijanje prava
glasa. Po povratku u SAD, sluile su se njihovim taktikama. esto
su straarile ispred Bele kue, optuujui tadanjeg predsednika
Vudroa Vilsona (Woodrow Wilson), za to to ene jo nemaju
pravo glasa.21 Ovakvim svojim delovanjem zadobile su znaajan
publicitet.
Do 1915. godine vie drava popustilo je pred zahtevima
sifraetskog pokreta, tako da su se ene izborile za pravo glasa
u deset federalnih drava. Svaka od tih drava poveala je broj
svojih predstavnika u Kongresu, koje su delimino izabrale ene.
21. The American Experience, Eleanor Roosevelt,
http://www.pbs.org/wgbh/amex/eleanor/peopleevents/pande09.html
37
Ovi lanovi Kongresa su zbog toga na neki nain bili obavezni da

podre usvajanje amandmana na Ustav SAD kojim bi enama na
nivou Sjedinjenih Amerikih Drava bilo odobreno pravo glasa.
Prvi svetski rat i uloga koju su ene u njemu imale, znaajno su
umanjili protivljenje uvoenju enskog prava glasa. Dve najvee
politike partije sloile su se da je nuno da se enama odobri pravo
glasa. Amandman koji se ticao ovog prava dobio je neophodnu
dvotreinsku veinu u oba doma u januaru 1918. godine, a zatim
i u amerikom Senatu, juna 1919. godine. Potom je voena velika
kampanja da bi ga ratifikovalo dve treine dravnih zakonodavaca.
Najvei problem predstavljale su drave s juga SAD. Naime,
mnogi junjaci su smatrali da e nadmo belaca biti dovedena u
pitanje ukoliko ene dobiju pravo glasa, zbog njihove emotivnosti
i osetljivosti prema nesrei.22
Pred samo osvajanje prava glasa amerikih ena, 20. avgusta
1920. godine, dolazi do prave drame. Naime, sve drave (njih 35)
su ratifikovale 19. amandman, osim jedne, drave Tenesi. Sve
glavne predvodnice sifraetskog pokreta, uz mnotvo novinara iz
svih delova drave okupile su se tih dana u Nevilu, u Tenesiju, da
proprate ishod glasanja i da vide da li e ova drava ratifikovati
amandman i time omoguiti njegovo usvajanje na nivou
Sjedinjenih Amerikih Drava. Znak raspoznavanja pobornika i
pobornica prava glasa bila je uta rua, dok su protivnici usvajanja
ovog prava za svoj simbol izabrali crvenu ruu.23 Tokom prva dva
glasanja, ishod je bio nereen, da bi u treem krugu, jedan od
lanova parlamenta, Hari Bern (Harry Burn), promenio svoje
miljenje i glasao za usvajanje amandmana. Njegov in izazvao
je optu pometnju kod prisutnih, i on je bio prinuen da bei
od pomahnitale gomile protivnika enskog prava glasa, jedva
izbegavi lin.
Dravni sekretar proglaava 26. avgusta 1920. godine 19.
amandman sastavnim delom ustava SAD. Tano 144 godine
22. Ibid.
23. The Nighteenth Amendment and the war of the Rouses,
http://www.blueshoenashville.com/ suffragehistory.html
38
nakon donoenja Deklaracije nezavisnosti, amerike ene konano

dobijaju opte i jednako birako pravo, i na taj nain postaju
izjednaene s mukarcima kada je ovo pravo u pitanju.
Sifraetski pokreti u drugim zemljama
Sifraetski pokreti javili su se i u drugim zapadnim zemljama

tokom XIX i ranih godina XX veka. Oni nisu bili toliko izraeni kao
u Velikoj Britaniji i SAD, ali su ispunili svoj cilj i obezbedili enama
pravo glasa. Treba takoe imati u vidu da, iako su pokreti za ensko
pravo glasa bili najrazvijeniji u Velikoj Britaniji i u SAD, to nisu
bile prve zemlje koje su uvele ovo pravo, bar ne na parlamentarnim
izborima. Naime, ene Novog Zelanda dobile su aktivno birako
pravo ogranienog tipa jo 1893. godine, dok je Australija 1902.
godine dala enama pravo glasa na parlamentarnim izborima.
Sifraetski pokreti su se rano pojavili i u skandinavskim
zemljama. Tako je u Norvekoj pokret za sticanje enskog prava
glasa poeo da se razvija od 1830. godine, a u Finskoj 1860.
godine.24 Naravno, kao i u ve pomenutoj Velikoj Britaniji, i u
ovim zemljama su ene pravo glasa sticale korak po korak. Tako su
ene u vedskoj stekle ogranieno pravo glasa (pravo da uestvuju
u organima lokalne vlasti) ve 1863. godine. Meutim, to pravo
se odnosilo samo na udovice i na neudate ene. Puno pravo glasa
svim enama u vedskoj odobreno je zakonom tek 1921. godine.
U ostale zemlje koje su ozakonile ensko pravo glasa tokom
ranih godina XX veka ubrajamo i Kanadu, Island, Nemaku i
Austriju. U periodu izmeu dva svetska rata, vei broj evropskih
zemalja je svojim ustavima dao enama puno pravo glasa, ime ih
je, bar u ovoj oblasti, potpuno izjednaio sa mukarcima. Manji
broj zemalja je definisao pravo glasa za ene pod specijalnim
uslovima, a bilo je i drava koje ovo pravo nisu ozakonile sve do
kraja Drugog svetskog rata (Francuska, Grka, Italija, Jugoslavija,
vajcarska, Portugalija, Lihtentajn i San Marino).25
24. Slobodanka Markov, Op. cit., str. 15-16.
25. Ibid.
39
Posle Drugog svetskog rata najvei broj drava

sveta daje enama puno pravo glasa. Jugoslavija je
to uinila 1946. godine, Francuska 1944. godine,
a vajcarska tek 1971. godine.26 Oigledno je,
prema tome, da politiko izjednaavanje ena s
mukarcima nije toliko zavisilo od ekonomske i
kulturne razvijenosti zemlje. Zanimljivo je navesti
i podatak da su veinski muslimanske drave, kao
Privoenje Emelin
to su Turska, Sirija i Egipat, omoguile enama
Pankhrst ispred
Bakingemske palate
da glasaju istovremeno kada i mnoge evropske
zemlje, a, na primer, mnogo pre vajcarske. Do 1990. godine ene
su ostvarile pravo glasa u najveem broju drava na svetu. Danas
samo nekoliko zemalja jo nije odobrilo pravo glasa nekom delu ili
svim svojim graanima.
Pravo glasa ena u XXI veku podaci
Zemlje u kojima ene nemaju pravo glasa ili postoji cenzus27
Saudijska Arabija ene nemaju pravo da biraju niti da budu

birane. Meutim, planira se da se enama dozvoli pravo da biraju
na sledeim lokalnim izborima u ovoj zemlji, 2009. godine. Inae,
prvi lokalni izbori ikada organizovani u ovoj zemlji bili su odrani
2005. godine.
Vatikan glasanje za izbor Pape dozvoljeno je samo lanovima
Saveta kardinala, koji ine iskljuivo mukarci.
Bruneji i Ujedinjeni Arapski Emirati drave u kojima ni
mukarci ni ene nemaju pravo da biraju niti da budu birani.
Butan na lokalnim izborima dozvoljen je samo jedan glas po
porodici. Iako i ene mogu da glasaju u ime porodice, u praksi se
deava da to ipak daleko ee ine mukarci.
26. Detaljan pregled ostvarivanja prava glasa ena za sve drave sveta moe se nai na
sledeim adresama (odakle su i preuzeti ovde prikazani podaci):
http://www.ipu.org/wmn-e/suffrage.htm i http://www. reference.com/browse/
wiki/Women%27s_suffrage. Videti takoe i dodatak 1. u ovoj knjizi prim. ur..
27. Podaci preuzeti sa sajta:
http://www.reference.com/browse/wiki/Women%27s_suffrage
40
Liban za ene je utvren obrazovni cenzus. Takoe, mukarci

su obavezni da glasaju, dok ene nisu.
Zemlje u kojima su ene nedavno ostvarile pravo glasa28
Oman 2002. godine, sultan Kabos bin Said (Qaboos bin Said)
proirio je pravo glasa na sve graane koji imaju 21 godinu i vie.
Bahrein 2002. godine enama je prvi put dozvoljeno da
glasaju na parlamentarnim izborima.
Katar enama je 2000. godine dozvoljeno da glasaju na
lokalnim izborima, a 2003. i na parlamentarnim izborima.
Kuvajt u maju 2005. godine ene su konano ostvarile pravo
da biraju i da budu birane.
Zakljuak
Danas su ene u formalno-pravnom smislu izjednaene s

mukarcima. One u najveem broju drava sveta uivaju pravo
glasa i ostala politika prava. Ipak, u veini tih drava ene nisu
zaista prihvaene kao jednake s mukarcima, odnosno kao jednako
sposobne uesnice u politikim procesima.
Iako ene imaju ista prava na uee u politikom ivotu to je
ureeno formalno-pravnim aktima, one su na mestima odluivanja
i u telima zakonodavne i izvrne vlasti nejednako zastupljene u
odnosu na mukarce. Svetski prosek zastupljenosti ena na mestima
odluivanja, konkretno u parlamentima, iznosi 16,6%. Kada
uzmemo u obzir injenicu da ene ine bar 50% populacije u svakoj
od drava na svetu i injenicu da uivaju aktivno i pasivno birako
pravo, moemo zakljuiti da postoje prepreke za vei angaman
ena u politikom prostoru. Oigledno je da smo osvajanje prava
glasa nije donelo enama vee uee na mestima odluivanja i da je
potrebno definisati uzroke postojeeg stanja i osmisliti mehanizme
koji e dovesti do jednake zastupljenosti oba pola.
28. Podaci preuzeti sa sajta:
http://www.nzherald.co.nz/location/story.cfm?l_id=495&ObjectID=10125914
41
Danas se u svetu posveuje velika panja ovom problemu i u

mnogim dravama su implementirani instrumenti afirmativne
akcije kako bi se ostvarila vea participacija ena u javnom i
politikom ivotu. Jedan od najee korienih instrumenata
jesu kvote. Kvote predstavljaju privremeni mehanizam koji bi
nakon ispunjenja svog cilja bio ukinut. Cilj kvota je poveanje
broja ena na mestima odluivanja vetakim putem. Kvote
mogu biti propisane ustavom i/ili zakonima, to se razlikuje od
drave do drave. Kvote takoe mogu uvesti i politike partije za
unutarstranake izbore. Kvotama se zahteva prisustvo odreenog
procenta manje zastupljenog pola na kandidacionim listama ili na
mestima odluivanja. Ovaj procenat kree se izmeu 30% i 50%.
Kvote su uvedene i u Republici Srbiji Zakonom o lokalnim
izborima iz 2002. godine, kao i Zakonom o izmenama i dopunama
zakona o izboru narodnih poslanika, donesenim 25. februara
2004. godine. Oba zakona ureuju da na izbornoj listi mora biti
najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola i da meu svaka
etiri kandidata po redosledu na listi (prva etiri mesta, druga
etiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat
pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Od donoenja
ovih zakona sprovedeni su lokalni izbori i primeen je porast broja
ena u lokalnim parlamentima. Takoe, kvote su uvele i neke od
politikih partija u Srbiji.
Pored implementacije mehanizama afirmativne akcije, za dalji
napredak u postizanju istinske ravnopravnosti ena i mukaraca,
neophodan je i rad enskih organizacija. Kao i u fazi borbe za
ostvarivanje prava glasa i danas je bitno postojanje ovakvih
organizacija, bilo da se radi o organizovanju ena unutar politikih
partija (forumi ena i sl.) ili o enskim nevladinim organizacijama.
Na taj nain njihova borba za ostvarivanje zajednikih ciljeva
dobija na masovnosti i organizovanosti. Svojim aktivizmom i
meusobnim povezivanjem ene se bore ne samo za ostvarivanje
principa afirmativne akcije i svog krajnjeg cilja postizanja
jednakih mogunosti ve i za zatitu ve ostvarenih prava. To je
42
veoma vano, jer se pokazalo da nisu sva prava zagarantovana i da

se mogu veoma lako izgubiti.
U svakom sluaju, danas se na drugi nain posmatra uloga ena
i njihovih glasova na izborima, i pridaje im se vei znaaj nego
to je to bilo u prolosti. Osvajanje prava glasa za ene stvorilo
je osnovu za budunost, polaznu taku da trae nezavisan ivot i
javni angaman. Ostvareno pravo glasa olakalo je enama napore
da vode javne ivote i da inspiriu ostale da idu njihovim stopama.
Iako savremeni svet na drugi nain posmatra ulogu ene u drutvu,
u javnom ivotu je ipak potrebno jo mnogo rada i zalaganja
da bi ene ostvarile potpunu jednakost s mukarcima. Rad na
ostvarivanju ovog cilja predstavlja na neki nain drugu, zavrnu
etapu borbe za ostvarivanje prava glasa, borbe koja je svoje poetke
imala jo u XVII veku.
enama su bile potrebne decenije i decenije da se izbore za
pravo glasa. Kao to je ve opisano, bila je to teka i duga borba kojoj
su mnoge od njih posvetile ivote. Stoga, potrebno je shvatati ovo
pravo ozbiljnije i ne samo njega, ve i sva ostala prava koja danas
uivamo, a za koje su se mnoge ene u prolosti teko izborile. I
naravno, potrebno je nastaviti njihovu borbu do ispunjenja krajnjeg
cilja ostvarivanja jednakih mogunosti za ene i mukarce.
44
D O D ATA K 1 .
P r av o g l a s a p o d r ava m a s v e ta
1869.
Vajoming
1893.
Novi Zeland (da biraju)
1902.
Australija
[1962. puna prava]
1906.
Finska
1907.
Norveka (da budu birane)
[1913. puna prava]
1915.
Danska, Island
1917.
Kanada (da biraju),
Holandija (da budu birane)
1918.
Sovjetski Savez,
Austrija,
Nemaka,
Irska,
Poljska,
Velika Britanija
(ene iznad 30 god.)
1919.
Belgija (da biraju),
Holandija (da biraju),
Luksemburg,
vedska
[1921. puna prava],
Novi Zeland (da budu birane)
1920.
Albanija,
Kanada (da budu birane),
eka,
Slovaka,
SAD (da biraju)
1921.
Belgija (da budu birane)
[1948. puna prava]
1924.
Mongolija
1928.
Irska,
Velika Britanija [puna prava]
1929.
Ekvador,
Rumunija
[1946. puna prava]
1930.
Turska (da biraju),
Juna Afrika (belkinje)
1931.
ile,
Portugalija,
panija,
ri Lanka
1932.
Tajland,
Urugvaj
1934.
Brazil,
Kuba,
Turska (da budu birane)
1937.
Filipini
1938.
Bolivija
[1952. puna prava]
1939.
El Salvador (da biraju)
1941.
Panama
[1946. puna prava]
1942.
Dominikanska republika
1944.
Francuska,
Bugarska,
Jamajka
1945.
Italija,
Japan,
Gijana,
Indonezija,
Senegal,
Togo
1946.
Jugoslavija,
Kamerun,
Severna Koreja,
Dibuti (da biraju),
Gvatemala,
Liberija,
Trinidad i Tobago,
Venecuela,
Vijetnam
1947.
Argentina,
Japan [puna prava],
Malta,
Meksiko (da biraju),
Pakistan,
Singapur
1948.
Izrael,
Juna Koreja,
Niger,
Surinam,
Sejeli
1949.
ile [puna prava],
Kina,
Kostarika,
Sirija (da biraju)
[1953. puna prava]
45
1952.
Grka,
Obala slonovae,
Liban
1953.
Butan,
Gijana (da biraju),
Maarska (da biraju),
Meksiko (da budu birane)
1954.
Kolumbija,
Gana
1955.
Kamboda,
Etiopija,
Honduras,
Nikaragva,
Peru
1956.
Benin,
Egipat,
Gabon,
Mali,
Mauricijus,
Somalija
1957.
Malezija,
Zimbabve
1958.
Burkina Faso,
ad,
Gvineja,
Maarska (da budu birane)
1959.
Madagaskar,
San Marino (da biraju),
Tunis,
Tanzanija
1960.
Kanada [puna prava],
Kipar,
Gambija,
Tonga
1961.
Bahami,
Burundi,
El Salvador (da budu birane),
Mauritanija,
Paragvaj,
Ruanda,
Sijera Leone
1962.
Alir,
Monako,
Uganda,
Zambija
1963.
Kongo,
Ekvatorijalna Gvineja,
Fidi,
Iran,
Kenija,
Maroko,
Papua Nova Gvineja
(da budu birane)
1964.
Libija,
Sudan,
Papua Nova Gvineja
(da biraju)
1965.
Avganistan,
Bocvana,
Lesoto
1967.
Ekvador [puna prava],
Jemen
1970.
Andora (da biraju)
1971.
vajcarska
1972.
Banglade
1973.
Andora (da budu birane),
Bahrein,
San Marino (da budu
birane)
1974.
Jordan
1975.
Angola,
Zelenortska ostrva,
Mozambik,
Sao Tome
1976.
Portugalija [puna prava]
1977.
Gvineja Bisao
1978.
Zimbabve (da budu birane)
1980.
Irak
1984.
Lihtentajn
1989.
Namibija
1990.
Samoa
1994.
Kazahstan,
Moldavija,
Juna Afrika (crnkinje)
2002.
Oman,
Bahrein
2003.
Katar
2005.
Kuvajt
Priredila Adriana Zaharijevi

Izvor: http://www.ipu.org/wmn-e/suffrage.htm
46
D O D ATA K 2 .
P r e d s e d n i c e i p r e m i j e r k e s v eta
Sirimavo
Bandaranaike,
ri Lanka
Premijerka,
1960-1965,
1970-1977,
1994-2000.
Margaret
Thatcher,
Velika
Britanija
Premijerka,
1979-1990.
Gro Harlem
Brundtland,
Norveka
Premijerka,
1981,
1986-1989,
1990-1996.
Indira
Gandhi,
Indija
Premijerka,
1966-77,
1980-1984.
Maria da
Lourdes
Pintasilgo,
Portugalija
Premijerka,
1979-1980.
Soong ChingLing,
Kina
Poasna
predsednica,
1981.
Golda
Meir,
Izrael
Premijerka,
1969-1974.
Lidia Gueiler
Tejada,
Bolivija
Premijerka,
1979-1980.
Milka
Planinc,
Jugoslavija
Premijerka,
1982-1986.
Isabel
Peron,
Argentina
Predsednica,
1974-1976
Eugenia
Charles,
Dominikanska
Republika
Premijerka,
1980-1995.
Agatha
Barbara,
Malta
Predsednica,
1982-1987.
Elisabeth
Domitien,
Centralnoafrika
Republika
Premijerka,
1975-1976
Vigds
Finnbogadttr,
Island
Predsednica,
1980-96.
Maria LiberiaPeters,
Holandski Antili
Premijerka,
1984-1986,
1988-1993.
47
Corazon
Aquino,
Filipini
Predsednica,
1986-92.
Ertha Pascal
Trouillot,
Haiti
Privremena
predsednica,
1990-1991.
Kim
Campbell,
Kanada
Premijerka,
1993.
Benazir
Bhutto,
Pakistan
Premijerka,
1988-1990,
1993-1996.
Sabine
BergmannPohl,
I. Nemka
Predsednica,
1990.
Sylvie
Kinigi,
Burundi
Premijerka,
1993-1994.
Kazimiera
Danuta
Prunskiena,
Litvanija
Premijerka,
1990-91.
Khaleda
Zia,
Banglade
Premijerka,
1991-1996.
Agathe
Uwilingiyimana,
Ruanda
Premijerka,
1993-1994.
Violeta Barrios
de Chamorro,
Nikaragva
Premijerka,
1990-1996.
Edith
Cresson,
Francuska
Premijerka,
1991-1992.
Susanne
CameliaRomer,
Holandski Antili
Premijerka,
1993, 1998.
Mary
Robinson,
Irska
Predsednica,
1990-1997.
Hanna
Suchocka,
Poljska
Premijerka,
1992-1993.
Tansu
iller,
Turska
Premijerka,
1993-1995.
48
Chandrika
Bandaranaike
Kumaratunge,
ri Lanka
Premijerka,
1994,
Predsednica,
1994-
Pamela
Gordon,
Bermuda
Premijerka,
1997-1998.
NyamOsoriyn
Tuyaa,
Mongolija
Premijerka,
1999.
Reneta
Indzhova,
Bugarska
Premijerka,
1994-1995.
Janet Jagan,
Gvajana
Premijerka,
1997,
Predsednica,
1997-1999.
Helen
Clark,
Novi Zeland
Premijerka,
1999-.
Claudette
Werleigh,
Haiti
Premijerka,
1995-1996.
Jenny
Shipley,
Novi Zeland
Premijerka,
1997-1999.
Mireya Elisa
Moscoso
de Arias,
Panama
Predsednica,
1999-2004.
Sheikh
Hasina
Wajed,
Banglade
Premijerka,
1996-2001.
Ruth
Dreifuss,
vajcarska
Predsednica,
1999-2000.
Vaira VikeFreiberga,
Letonija
Predsednica,
1999-2003,
2003-.
Mary
McAleese,
Irska
Predsednica,
1997-.
Jennifer
Smith,
Bermuda
Premijerka,
1998-2003.
Tarja Kaarina
Halonen,
Finska
Predsednica,
2000-2006,
2006-.
49
Gloria
MacapagalArroyo,
Filipini
Predsednica,
2001-2004,
2004-.
Nino
Burjanadze,
Gruzija
Predsednica,
2003-2004.
Portia
SimpsonMiller,
Jamajka
Premijerka,
2006-2007.
Madior
Boye,
Senegal
Premijerka,
2001-2002.
Luisa Dias
Diogo,
Mozambik
Premijerka,
2004-
Michelle
Bachelet,
ile
Predsednica,
2006-
Megawati
Sukarnoputri,
Indonezija
Predsednica,
2001-2004.
Angela
Merkel,
Nemaka
Premijerka
(kancelarka),
2005-
Maria das
Neves,
Sao Tome i
Principe
Premijerka,
2002-2004.
Julia
Tymosyenko,
Ukrajina
Premijerka,
2005.
Beatriz
Merino
Lucero,
Peru
Premijerka,
2003.
Ellen
JohnsonSirleaf,
Liberija
Predsednica,
2006-
Cristina
Fernndez
de Kirchner,
Argentina
Predsednica,
2007Priredila Adriana Zaharijevi
50
Marija Perkovi
Jo jedan
osmi mart
Ili kako je moj prazan friider
postao teak & neoboriv dokaz,
iako je gotovo prazan...
arad istine & pravde, na samom poetku moram rei da je moj,

kao prisvojni pridev uz imenicu friider u podnaslovu teksta,
ista la; friider je prvo bio bakin, a sada je mamin... To moj vie se
odnosi na izlaze i na tek po koji ulaz u isti friider, trgovakim jezikom
reeno... Friider je inae sjajan proizvod XX veka, obino je beo, ili
bar najee; ima nekoliko funkcija hladi pie, uva namirnice, trpi
samolepljive sliice i poruke poput Kola je moj, ne diraj! Tako je bilo
kada sam bila mala, kada smo friider i ja bili u gotovo istoj ravni,
metar i kusur. Danas gotovo da bih mogla rei da je jedina preostala
funkcija friidera da trpi te samolepljive sliice, pretekle iz perioda
detinjstva. Meutim, sticanjem visinske prednosti nad friiderom
(obavljeno u svega jednoj dekadi) koja mi je, a kako bi drugaije
51
bilo, omoguila taj pogled o d o z g o na friider, stekla sam i ire

vidike. Naime, pogled s visine (koji otvara vidike) pokazao mi je da su
funkcije friidera uslovne, odnosno da iziskuju da se steknu odreene
objektivne okolnosti, kao to je redovna & solidna plata kojom moete
istovremeno kupiti i pie i hranu, pa ak i kola. I da je neophodno
da ima struje u energetskom sistemu. Pogled s visine omoguava i
uobliavanje problema na onom, kako se kae, optem nivou... Dakle,
imate li uopte friider? Ja imam bar mamin.
I tako smo ve stigle do teme: nekada se imenovala kao radna ena,
krae radnica, danas se imenuje kao zaposlena ena. Prva ima
ideoloki naboj, druga navodno nema. I upravo zbog tog navodnog
nemanja ideolokog predznaka, meni je vano da piem o 8. martu.
Da ne bih zaboravila. I o friideru, onom polupraznom, koji me uvek
podseti na taj 8. mart.
Taka u vremenu od koje poinje ovaj tekst je 8. mart 1857. godine, Njujork. Radnice tekstilne industrije protestuju zbog neljudskih uslova rada i niskih primanja. Na polovini XIX veka, industrijski kapitalizam je ve u usponu, a na talasu Francuske buroaske
revolucije donosi besprekornu jednakost svima jednako dere
kou sa lea. A u kombinaciji s patrijarhatom ne i za isti novac. Ako rade, ene i deca imaju manje plate. Iz kolskih lekcija je
poznato da je to ujedno i vreme snanog prodiranja socijalistikih
ideja u zapadnom svetu, ve je objavljen Komunistiki manifest,
radnika klasa je prepoznata kao subjekt revolucije, kao nada u bolje
sutra, to je vreme prvih sindikata, vreme kada se termin bratstvo,
naizgled tako obeavaju u doba Revolucije, pokuava prvi put ozbiljno u istoriji civilizacije proiriti i na sve sestre ovog sveta. Jer,
ako su sestre ve, zbog potreba navodno egalitarnog kapitalizma,
mogle ui bar u tekstilnu industriju (sve ene znaju da iju, zar
ne?), trebalo bi da odlazei kuama ponesu istu platu kao i njihove
kolege. Ali kapitalizam ne odmie mnogo od patrijarhata, enska
radna snaga ugroava muku radnu snagu na tritu rada, uzima im
radna mesta, a time i osnov njihove egzistencije... Tekstilna industrija je bila neka vrsta kompromisa ko, uostalom, moe da zamisli
52
hiljade mukaraca kako godinama

iju levi rukav koulje ili ranflu na
suknji? S druge strane, kapitalizmu i patrijarhatu je neophodna
proizvodnja ljudi (tu je ta mala,
sitna razlika izmeu kapitalizma
i patrijarhata; kapitalizam se, kao,
ba i ne potresa mnogo oko pla
proizvedenih ljudi, njemu treba
radna snaga i potroai/ce, dok
patrijarhatu nekako malo vie
trebaju mukarci... A kako je patrijarhat, opet, neto stariji, ispalo
je da su ene traeni potroai/ce
Meunarodni dan ena,
robe, pa je onda, kao, kapitalizmu
plakat ena u crnom
odjednom ba stalo do ena... Tako
smo stigle do 30% ena u parlamentu, kako bismo iz te pozicije, i s
neto vie para, mogle vie troiti...) ... Bolje da ponovim oduila
mi se ova zagrada dakle, i kapitalizmu i patrijarhatu je potrebna
proizvodnja ljudi, a to ene opet najbolje znaju. U okviru porodice. Pa ta e onda ene na radnom mestu, kada su potrebne da
proizvode ljude, radnu snagu i potroae/ice? Nezgodna situacija
za kapitalizam. Tako je 8. marta 1857. godine policija rasterala tekstilne radnice s ulica Njujorka iz tih i slinih razloga. Meutim, dve
godine kasnije radnice osnivaju prvi enski sindikat, pokuavajui
da zatite svoja osnovna prava u radnoj sredini.
Hronoloki, istorija 8. marta se odvijala na sledei nain: godine1910, ponovo u Njujorku, 15000 ena marira ulicama traei
krae radno vreme, bolju platu, zabranu dejeg rada i pravo glasa.
Iste godine, na Socijalistikoj internacionali u Kopenhagenu, Klara
Cetkin (Klara Zetkin) trai da se 8. mart proglasi Meunarodnim
danom ena, u znak seanja na trajk tekstilnih radnica u XIX
veku. Tek drugom polovinom sedamdesetih godina XX veka, 8.
mart biva prihvaen i od UN kao Dan enskih prava. (Prelazei u
53
sferu ljudskih prava, 8. mart donekle gubi svoj prvobitni revolucionarni naboj i klasnu odliku. Kapitalizmu ne treba klasna pria, on
moe da podnese tek taksativno nabrojana ljudska prava od kojih
je pravo na privatno vlasnitvo i dalje jedino neprikosnoveno, iako
ono potire sva druga ljudska prava. U kombinaciji s patrijarhatom,
ljudska prava su dostupna tek malom broju osoba, uglavnom belim
heteroseksualnim mukarcima srednje klase. Ljudska prava lepo
izgledaju na papiru i potpuno su bezbedna po kapitalizam, jer slue
kao svojevrsni ventil za narastajue antagonizme u savremenom
drutvu.)
Meutim, ni socijalizam koji je zaiveo na gotovo pola planete posle sovjetske revolucije, enama nije doneo emancipaciju u
punom smislu te rei. Na prvom talasu revolucije, SSSR je donela
zakone koji su enama omoguili mnotvo izbora, slobodnu odluku o braku, lako izdejstvovan razvod, pravo na abortus, kolovanje,
jednake plate. Meutim, ve tridesetih godina XX veka, duboka
patrijarhalna svest iznova die glavu, te zasnivanje porodice i
zatita roditeljki lagano se vraaju korak unazad. Ostaje nedirnuto
samo pravo na jednaku zaradu.
Slian sluaj se odigrao i u bivoj SFRJ. Ravnopravne na papiru, ene su ubrzo ostale bez AF-a, autonomne organizacije
oformljene tokom NOB-a. Kako je vreme odmicalo, drugovi su
sve vie zaboravljali drugarice kod kue. Drugarice su se masovno
zapoljavale, ali u profesijama koje su bile slabije plaene (tekstilna
industrija, prosveta, zdravstvo, mediji). Ponos socijlizma, teka
metalska industrija, fabrika automobila Zastava ili ve tako neto,
gde su bile vee plate, ostajale su drugovima. I u socijalizmu 8. mart
gubi svoj smisao i postepeno se pretvara u Dan majki.
S padom Istonog bloka, kapitalizam je ponovo u punom zamahu, a bive zemlje socijalizma u tranziciji gube neka ve steena
prava. Pre svega ona iz sveta rada. Meutim, kapitalizam svuda
pronosi priu o ljudskim pravima koja bi trebalo da zamagli upravo
to pravo na rad i sve to tu pripada, a to je biva vladajua radnika
klasa, meu njima i ene-radnice, bar donekle imala: siguran posao
54
i sigurna primanja. Zatitu na radu, topli obrok, plaen godinji

odmor i plaeno bolovanje, primera radi. U sluaju SFRJ, nekako je
ispalo da je najvanije pravo na nacionalno ognjite, kombinovano
s pravom na kupovinu nemakih automobila u raznim bojama. Kao
i da je najvei greh socijalizma to je imao lo dizajn proizvoda.
Histerija nacionalizma u bivoj SFRJ je u roku od nekoliko godina, zahvaljujui medijima uvela desni populizam na velika vrata,
potpuno nekritiki briui sve tekovine socijalizma. Tiho vraanje
ena u okrilje porodica, koje su zapoeli ve drugovi, nastavila je i
gospoda i to veoma buno. ena moe biti ili majka ili ukras.
Radnica vie ne postoji. Sada postoji zaposlena ena pod ime se
misli iskljuivo na fakultetski obrazovanu enu na nekom sitnijem
poloaju: ona je u najbolju ruku PR to partija, to preduzea.
Javnost se jedino njoj obraa, ona mora biti negovana, doterana
i mora da govori razliite jezike. I mora da troi sve lepo dizajnirane proizvode koje joj je onaj grozni, represivni socijalizam
uskraivao. E sad, to to joj je ukinuto osmoasovno radno vreme,
to jest produeno, i to nema vie pravo na bolovanje i godinji
odmor, i na jednaku platu... Sve se to kompenzuje neverovatnim
mogunostima izbora ampona, toalet papira, sapuna... A za one
sa manje para panskim serijama.
Privatizacija u Srbiji pokazala je svu slabost sindikata preteklih
iz doba SFRJ. Prava radnika/ca nikada nisu bila zvanino ukinuta,
ali se nisu ni potovala. Kako je zbog sankcija prva propala tekstilna industrija (industrijska grana koja je preko 70 % zavisila od
izvoza), ene iz tog sektora su pale kao prve rtve i sankcija i privatizacije. Nevoljno, obrele su se u sivoj ekonomiji olienoj u STR
(samostalna trgovinska radnja). Neprijavljene, s niskim platama,
s dva slobodna dana u mesecu, bez godinjeg odmora (ili ako ga
imaju, onda ga moraju odraivati), radnice u Srbiji danas rade pod
vrlo slinim okolnostima kao i ene u XIX veku. Bez ikakve zatite
i u neljudskim uslovima, naravno, kada se iskljui javni sektor. U
privatnom sektoru stanje je katastrofalno, a nijedan od postojeih
sindikata (u ovom trenutku Samostalni sindikat i sindikat Neza-
55
visnost koji iskljuivo deluju u preteklim dravnim preduzeima)

ne se usuuje da organizuje zaposlene iz privatnog sektora. To je
prilino razumljivo, jer nijedan od ta dva najuticajnija sindikata
nema jasnu ideoloku postavku, a enske sekcije unutar njih su organizovane vie zbog forme nego zbog realnih problema. Pritom,
imenovati sebe kao levicu u politikom smislu ovde je nepodobno,
jer je socijalistiko vreme proglaeno za najgore vreme (socijalizmu
u bivoj SFRJ se ima tota zameriti, ali je problem to mu se ne
priznaje ni ono to mu vredi priznati) i javnost ima ogroman otpor
prema njemu. Moglo bi se rei da Samostalni sindikat zagovara
vrlo sumnjivu leviarsku poziciju, dok je sindikat Nezavisnost
navodno socijaldemokratski, doim veina njihovih poteza odie
liberalizmom. No, kao i uvek, verovatno se radi o sitnim interesima,
i niko ne eli da se zameri tajkunima u Srbiji, a s druge strane,
jedna STR je suvie sitna da bi se sindikati oko toga potresli.
U svakom sluaju, od devedestih na ovamo, radnica je prestala
biti heroina (to je bar ponekad bila u vreme socijalizma), prelazak
na kapitalistiko drutvo ju je opet potpuno bacio na marginu,
sasvim otvoreno i bez ikakvog uvijanja. Slom socijalistikog bloka
je uinio neupitnim privatno vlasnitvo i zabranio pominjanje
klase. itav svet rada koji nam ini najvei deo ivota, gotovo je
depolitizovan (ili je ponovo depolitizovan?) i poklonjen na milost
i nemilost novim vlasnicima. Politika scena Srbije ne poseduje
istinsku levicu, enske grupe i tako ne postoje zbog radnica, tu su
tek zbog apelovanja i podizanja svesti. Kapitalizam (kao i patrijarhat) samo toliko moe da dozvoli. Kapitalizam trpi sporadine
enske grupe (jer ga kao male ne mogu ugroziti, ni u svetu ni
u Srbiji), priznaje kvote u parlamentarnom ivotu (do 30%, i u
svetu i u Srbiji, skandinavske zemlje su iznimka koja potvruje
pravilo), organizovao je jaslice i obdanita (vrlo su skupa, i u svetu
i u Srbiji), mogua su trudnika/porodiljska bolovanja (ali se ena
moda nee moi vratiti na posao, ni u svetu ni u Srbiji), ali
nikada iste plate (jer smo tek ene, bilo gde da smo) i nikada ne
pitajmo za prirodu privatnog vlasnitva...
56
Ne elim da zaboravim, 8. mart je revolucionarni praznik ena,

ena radnica, oajniki obeleen prezrenom klasom i rodom, to znam
svaki put kada otvorim friider... Klasa i rod...
Umesto fusnota
(ujedno i optimistini deo teksta, bar malo...)

... Ne samo to iz nekog, meni nepoznatog razloga, na mom
kompjuteru ne radi opcija footnotes, ve i zbog nekih drugih
razloga, u ovom tekstu njih nema... Elem, mislim da su fusnote
zgodne onda kada je tekst nezanimljiv, pa vam tada bar to kretanje
pogleda gore-dole koliko-toliko ouva panju. S druge strane, fusnote su frustrirajue kada je tekst zanimljiv, jer vam otkrivaju ta
sve od (moda zanimljivih) knjiga nije prevedno na va, maternji
jezik. E sad, ako je moj tekst dosadan, sumnjam da e ga fusnote
spasiti, no, kako sam tek aktivistkinja, a ne teoretiarka, s citatima ne stojim ba najsretnije. Ali, kada bih imala fusnote onda
bi u njima bile citirane Ljubinka-Tra Ivezi, Staa Zajovi (bez
nje nikako), Jovana Vukovi, Ivana Percl-Juri, Ankica akardi,
Ksenija Forca... Ali su neke njihove reenice u meuvremenu postale moje, i ne umem vie da ih iznesem u prvobitnom obliku. Neki
od tih duih, ili kraih razgovora koje smo vodile, vraali su mi
nadu da je jo uvek mogue neto uiniti.
57
Tijana Krstec
Pravo na
obrazovanje ena
nogo pre pojave feminizma i ena koje su se deklarisale

kao feministkinje, postojale su, dodue u malom broju,
ene koje su izgradile svoju samosvest i samostalnost zahvaljujui
obrazovanju. Bilo je i takvih koje su izmislile novi jezik, kojim su
samo one govorile i pisale (jer im pristup obrazovnim institucijama
nije bio dozvoljen), kao to je bio sluaj u kineskoj provinciji Hunan.
Sporazumevanje na novom jeziku, Niu, kao svojevrstan vid otpora
patrijarhalnom poretku, omoguilo im je da se poveu, govore o
svojim iskustvima i da zajedno podnose teko breme svog roda.1
Shvatajui koliko je obrazovanje vano, prve feministkinje
su pronale klju kako da promene sopstveni podreeni poloaj,
ali i kako da, makar u naelu, podrivaju patrijarhat. Sledstveno
tome, prvi zahtevi feministkinja s poetka novog veka upravo su
obuhvatali ovo pitanje. U nastavku teksta bie prikazana geneza i
evolucija ideje obrazovanja ena prevashodno na tlu Evrope.
1. Zorica Mrevi, enska prava su ljudska prava, Autonomni enski centar protiv
seksualnog nasilja, Beograd, 1994.
58
Antika
Pravni poloaj ene u Egiptu je, za razliku od poloaja

u drugim starovekovnim zemljama, bio gotovo izjednaen s
mukim. Bila im je priznata puna pravna i poslovna sposobnost,
koja je podrazumevala da samostalno zakljuuju poslove, koriste,
raspolau i otuuju stvari nad kojima imaju pravo svojine, budu
testamentarne i zakonske naslednice, pa i da budu vladarke (od
kojih su svakako najpoznatije Nefertiti, Kleopatra i Hatepsut).
Po sticanju punoletstva mogle su da obavljaju sve poslove bez
prisustva staratelja i mogle su slobodno da se obrazuju.2 Uprkos
tome, nijedan materijalni izvor ne pominje postojanje pisarki, a
poznavanje pisma predstavlja osnov svakog obrazovanja.
Najznaajniji predstavnik grkih polisa bila je Atina, graddrava koji je odlikovala vrhunska umetnost, knjievnost i
filozofija. Iako se glorifikuje kao prostor najveeg intelektualnog
uzleta antike i ostvarivanja kuriozitetne neposredne demokratije,
u Atini su ipak postojale velike protivrenosti i nepremostive
razlike izmeu slobodnog i neslobodnog stanovnitva, te
mukaraca i ena. ene su bile vladarke u kui, a javna sfera
voenje politike i upravljanje dravom, bila je rezervisana
iskljuivo za mukarce. S obzirom na to da su bile pripremane
za jedinu doputenu drutvenu funkciju majki i domouvarki,
sistemsko obrazovanje ena nije postojalo. Dok su njihovi oevi,
muevi i braa uili u prvim znaajnim kolama poput Akademije
i Liceja, gde se izuavala geometrija, aritmetika, astronomija,
retorika i prva filozofija, one nisu mogle uestvovati u raspravama
o sutastvu, biu, idejama, jer to, prema tadanjem shvatanju, nije
bilo svojstveno enskom rodu.
Funkcija braka se, prema tome, gotovo sasvim iscrpljivala
u reprodukciji, odnosno proizvodnji zakonitih naslednika,
atinskih graana. Svoje intelektualne, duhovne i seksualne potrebe
2. Sima Avramovi: Opta pravna istorija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2000, str. 132.
59
mukarci su zadovoljavali u kontaktu s drugim mukarcima i

enama. Naime, pojava homoseksualnosti i biseksualnosti nije
bila retka, a mnogi ueni ljudi toga doba imali su svoje deake.
Mnogi su takoe koristili usluge hetera, otmenijih prostitutki u
antikoj Grkoj, iji je poloaj posebno zanimljiv. Hetere su bile
obrazovane neudate ene, koje su vodile slobodan nain ivota,
kao ljubavnice dravnika, knjievnika, uglednih i bogatih ljudi u
Atini i drugim starogrkim gradovima. Osvajale su mukarce ne
samo svojom lepotom, ve i duhovitou, intelektom i talentima.
Najpoznatija i najuenija meu njima bila je Aspazija, koja je
izvrila veliki uticaj na Perikla, istaknutog atinskog vladaoca.
Njegovi savremenici navode da je, pored vaspitanja mladih
drubenica da postanu kurtizane, predavala filozofiju i retoriku.
Uivajui takav ugled, i sam Sokrat je tvrdio da mu je ona
uiteljica.3 Meutim, iako su bile veoma obrazovane i sposobne,
hetere su zbog svog slobodnog ivota, a verovatno i zbog svoje
uenosti, nosile teret moralne osude kao i zabrane da uu u
legalnu branu zajednicu i da raaju decu.
U starom Rimu vladao je strog patrijarhalni princip. ena u
javnoj sferi nije bilo, a u privatnoj je vladao pater familias koji
je imao apsolutno pravo svojine nad stvarima i tzv. ius vitae ac
necis (pravo ivota i smrti nad lanovima svoje porodice) koje je
u periodu principata ogranieno. Do sticanja punoletstva vanu
ulogu su imali staratelji, a tutori su bili prisutni u prilikama kad
je, ve odrasla, ena boravila van kue, i oni su davali odobrenje za
sve pravne poslove koji se tiu raspolaganja njenom imovinom.
U postklasinom periodu se institucija tutorstva nad enama sve
vie formalizuje.4 Dakle, ena se u klasinom periodu rimske
istorije smatrala infantilnom i nesposobnom poput dece, umno
poremeenih i duevno obolelih osoba. Samim tim, o njihovom
organizovanom obrazovanju nije ni moglo biti rei.
3. Elizabet Abot, Ljubavnice koje su menjale istoriju,
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=news&sile=article&sid =16103
4. Miroslav Miloevi: Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 2005, str. 133.
60
Srednji vek i renesansa
Postajui sve snanija, hrianska crkva je unela mnoge novine

u svakodnevicu svojih vernika: ideje (ne)morala, iskonskog greha
i neiste savesti, uz zabrane koje ih prate... Pored toga, crkva
pretenduje na to da ostvari uticaj na vlast (to jest da poremeti
dijarhiju crkve i drave), podravajui postojee odnose moi i
dajui im boanski inspirisanu dogmatinu argumentaciju.
U periodu izmeu pada Zapadnog rimskog carstva i crkvenog
raskola koji je kulminirao uzajamnim anatemisanjem patrijarha
i pape 1054. godine, kulturni ivot u Evropi zamire. Svaki uzlet
ili odstupanje od crkvenog pravog puta strogo je osuivan.
Nakon prvog krstakog rata, meutim, osniva se pravni fakultet
u Bolonji, kulturnom centru zapadne Evrope, po ugledu na onaj
u Konstantinopolju koji nije bio teoloke provenijencije i koji je
obuhvatao studije prava i filozofije. Posle toga su bojaljivo osnivani
univerziteti i u drugim delovima Evrope (Oksford, Pariz itd.). Broj
studenata bio je prilino mali, a ene nisu bile dobrodole. Ipak,
na italijanskim univerzitetima, iako je njihov broj bio neznatan,
kerke bogatih oeva i mecena koje verovatno nisu imale brae,
imale su mogunost obrazovanja.
Crkva se, meutim, snano protivila obrazovanju ena u naelu,
jer je smatrala da se njihova uloga iscrpljuje u ulozi majke. Svako
isticanje koje nije bilo svojstveno enskoj prirodi, bilo je strogo
kanjavano. U tom svetlu treba posmatrati i injenicu da je sveta
inkvizicija na hiljade ena proglasila ve-ticama, utiui na to da
budu spaljene na lomai, poto su posedovale znanja koja nisu
pri-padala enskom rodu. Dakle, crkva se surovo obraunavala
s politikim neistomiljenicima i onima koji bi svojim nainom
ivota mogli da dovedu u pitanje crkvenu dogmu, pa samim tim i
da ugroze njenu monu drutvenu poziciju.
Jedna od najznaajnijih etapa koja je unela prve zrake svetlosti
u mrani srednji vek, bila je renesansa, dovodei do materijalnog i
kulturnog preporoda, kao i do preokreta u filozofiji, knjievnosti i
umetnosti. Renesansa se okretala antici i antikim idealima, a njeni
61
nosioci su bili humanisti. To je znailo da

je u centar univerzuma ponovo stavljen
ovek, a ne Bog, te se tako ta nova kultura
suprotstavila sholastikom poimanju
sveta i teologiji. Crkva je bila primorana
da ustukne pred dugovekovnom gladi za
slobodom, individualnou pojedinca i
autonomijom misli.
Meutim, uprkos injenici da je renesansa umnogome izmenila dotadanje
Kristina de Pizan
vienje sveta, poloaj ena u obrazovanju
poduava mukarce
se nije sutinski promenio. O enama je
pisano, ali one same nisu pisale. Izuzetak od tog pravila su bile
iznimno retke ene koje su obrazovane po manastirima: ljubav
prema Hristu je za Evropljanke dugo bila jedina alternativa branoj
zajednici. Jedna od njih bila je Kristina de Pizan (Christina de
Pisan), knjievnica i istoriarka koja je na mei XIV i XV veka
istraivala i pisala o vladajuem mizoginom stavu svog vremena i
enama to su i pored svojih zasluga bile zaboravljane ili naprosto
ignorisane.5 Mnogi savremenici su njenu reitost poredili s
Ciceronovom, a mudrost s Katonovom.6 Interesantno je da je
ostala upamena i kao jedna od prvih ena koja je, kada joj je u 25.
godini preminuo suprug, samostalno izdravala sebe i svoje troje
dece samo od svog pisanja. Druga obrazovana ena koja je svoj
ivot doslovno posvetila Hristu, bila je Tereza Avilska (Teresa de
Avila), uvena mistiarka i reformatorka karmelitskog reda.7
5. V. Kristina de Pizan, Grad ena, prev. Suzana Pavlov, Feministika 94, Beograd,
2003.
6. Koen van Daele: Neka se uju bubnjevi, prev. Slavica Stojanovi, http://www.womenngo.org.yu/sajt/izdanja/feministicke_sveske/FS_S11/daele.html
7. Red device Marije nastao u XII veku za vreme Krstakih ratova na Karmelskom
brdu koje su nastanjivali pustinjaci. Re karmel oznaava procvetali vrt, vinograd. Povodei se ivotom svetog Ilije, mnogi hodoasnici iz Evrope su eleli
da tu provedu vreme u molitvi i kontemplaciji. Godine 1452, prvi put je osnovan
manastir za sestre koje su elele da ive po Karmelskom pravilu pape Alberta
1210. godine, a potom su nastajali i drugi Karmeli irom Evrope.
62
Novi vek
Prosvetiteljstvo zauzima izrazito kritiki stav prema crkvenoj

dogmi, postojeim institucijama, praksama i vrednosnim
sistemima. Ono e inspirisati Francusku buroasku revoluciju
koja, premda nije bila majka feminizma, postaje plodno tle
za artikulaciju prvih feministikih zahteva. Uporedo s teorijskim
utemeljenjem graanskog subjekta za ene, osveivala se
neophodnost enskog obrazovanja. Neke od retko hrabrih ena
koje su meu prvima glasno zahtevale enska prava u Engleskoj,
bile su Meri Astel (Mary Astell),8 i Meri Vulstonkraft (Mary
Wollstonecraft), pripadnica disidentskih politikih krugova
koja se u feministikoj teoriji smatra rodonaelnicom liberalnog
feminizma.9 Meri Astel je jo u XVII veku govorila o neophodnosti
osnivanja koleda i visokih kola za ene, dok je Vulstonkraft
krajem XVIII veka otvorila pitanje teorijskog utemeljenja statusa
graanke i isticala vanost enskog obrazovanja kao kljua enske
moi i nezavisnosti.
U to vreme postojala su i enska knjievna udruenja
koja su inile uglavnom obrazovane aristokratkinje,
poput engleskog Bluestockings (Plava arapa), ali ona nisu
dovela u pitanje tradicionalni poloaj ene.10 tavie,
Meri Vulstonkraft je pisala kako se aristokratija njenog
vremena, elei da ouva svoje pozicije, izjanjavala
protiv obrazovanja siromanih (i) ena.11
Meri Vulstonkraft,
John Opie
8. Ako apsolutna vlast nije neophodna u dravi, kako to da je neophodna u porodici? (...) Ako su svi mukarci roeni slobodni, kako to da su sve ene roene kao
robinje?, nav. u Daa Duhaek, U odbranu prava ene, predgovor knjizi Meri
Vulstonkraft, Odbrana prava ena, prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd,
1994, str. 9.
9. Njen osnovni argument se zasnivao na zakljuku da ako je ovek razuman i ako je
ena ovek, onda nuno sledi da je ena obdarena razumom i ima sva prava da ga
neguje. Zbog takvih zalaganja esto je njen rad bio osporavan, a ona je izazvala
otpor crkve i vernika koji su je nazivali bezbonicom, ateistkinjom, hijenom u
potsuknji itd. Ibid., str. 10-16.
10. Ibid., str. 10.
11. Meri Vulstonkraft, Odbrana prava ena, Filip Vinji, Beograd, 1994.
63
Uoi i u toku same revolucije i mnogi feministi,

poput Kondorsea (Condorcet), Sen Simona (SaintSimon) i Furijea (Fourier), zalagali su se za jednakost
polova, kako u svojim delima tako i u praksi. Kondorse je, kao lan Zakonodavne skuptine, pod-nosio
predloge da se enama obezbedi pravo na obrazovanje
i pravo glasa.12 Potpunu artikulaciju i radikalizaciju
ovakvog stava ostvarili su Don Stjuart Mil ( John
Stuart Mill) i Herijeta Tejlor Mil (Harriet Taylor
Naslovna strana
Mill) u XIX veku.
knjige Ozbiljan
predlog damama,
Poetkom XIX veka u Francuskoj su postojale dve
Meri Astel (1696)
struje feminizma.13 Prva se u osnovi zalagala za pravo
na obrazovanje, ali se protivila priznavanju prava glasa enama
kao i teoriji o slobodnoj ljubavi. Njene pristalice su prihvatale
hrianski brak i potinjenost. Zahtevi feministkinja druge struje
su se kretali u okvirima postojeeg drutvenog sistema izraavajui
potrebu za priznanjem graanskih politikih prava, prava na
obrazovanje i prava na dostupnost svih zanimanja. Slino je bilo
i u konzervativnoj Engleskoj, gde je tek krajem ezdesetih godina
XIX veka osnovan prvi enski koled.
Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje teklo je sporo
i mukotrpno, emu je najvie doprinosio jak uticaj crkve.
Reformisanjem katolike crkve, enama je dozvoljeno da pohaaju
samo osnovne kole. S izuzetkom Nemake, SAD i Rusije, sve do
druge polovine XIX veka srednje kole za devojke nisu postojale.
Godine 1867, u Francuskoj su organizovani teajevi za odrasle za
drugi stepen obrazovanja, kao i kursevi za osnovno i profesionalno
obrazovanje, gde su ene nalazile mesta za sebe, posebno u strukama
koje su se ticale poduavanja i staranja o bolesnima i ranjenima. Pa
ipak, devojke koje su se obrazovale za zvanje medicinskih sestara
teko su nalazile posao u rodnoj zemlji, pa su iz Francuske morale
da odlaze u Alir i Tunis.14
12. Karen Ofen, Osporavanje muke aristokratije, enske studije, br. 13, 2000, str. 79.
13. Neda Boinovi, ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku; Feministika 94, Beograd,
1996, str. 15.
14. Ibid., str. 20.
64
Dugo je crkva drala veto na univerzitetsko obrazovanje ena.

U intelektualnim krugovima esto su se vodile debate o pitanju
umne sposobnosti ena. Tek je 1863. godine na Univerzitetu u
Cirihu dozvoljeno da studiraju i ene (na univerzitete u Kembridu
i Oksfordu prve studentkinje su zakoraile tek 1870. i 1878.
godine). Iako enama u Srbiji pristup Velikoj koli zakonski nije
bio zabranjen, one su poele u kontinuitetu da se upisuju tek nakon
1887. godine, i to uglavnom na Filozofski fakultet. U SAD, odnosno
prvo u federalnoj jedinici Juti, enama je omogueno jednako
obrazovanje koje je obuhvatalo i univerzitetsko obrazovanje.15
Poetkom XIX veka u Srbiji nije bilo obrazovanih ena.
Izuzetak su bile malobrojne supruge Srba iz Ugarske koje su dole
u Srbiju, i nekoliko pripadnica kneeve porodice. Od otvaranja
prvih kola na maternjem jeziku 1830. godine, pa do osnivanja
enskih kola 1846. godine, ako su se uopte obrazovale, devojice
su pohaale muke kole. S obzirom na nepostojanje formalne
zabrane univerzitetskog obrazovanja, neke ene su tu mogunost
iskoristile. Godine 1905, kada je enama formalno priznato pravo
na visoko obrazovanje, srpska javnost je izraavala veliki otpor
prema tome, jer je enskinjama bilo mesto u kui. Bilo je teko
i zamisliti da ene rade poslove koji nisu domaikog tipa i da
u intelektualnom smislu budu konkurentne mukarcima. Sve u
svemu, studentkinja je bilo malo, neto vie ih je bilo 1914. godine
svega 10 procenata od ukupnog broja studenata a samo neke od
njih e stei pravo na profesionalnu emancipaciju.
Savremeno doba
U XX veku se ostvaruju daleko ravnopravniji uslovi za obrazovanje oba pola. Sa stanovita borbe za ensko pravo na obrazovanje, znaajno je da je XX vek obeleilo i osnivanje centara,
odnosno programa enskih studija na univerzitetima u SAD krajem
ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, koji se kasnije ire po
itavom svetu. enske studije predstavljaju vrhunac akademskog
15. Ibid., str. 16-22.
65
projekta drugog talasa feministikog pokreta, budui da se enski

interesi od tog trenutka prepoznaju kao nauno relevantna tema.
One su koncipirane kao studije o enama i studije ena: ene su bile
i subjekti i predmet istraivanja. Poto se polazilo od pretpostavke
da je interes ena u postojeim naunim stremljenjima zanemaren
i marginalizovan, ova disciplina je bila direktno u interesu ena
(to pak ne znai nuno da je bila protiv interesa mukaraca).
Kasnije se predmet istraivanja enskih studija irio, tako da
one danas prisvajaju multidisciplinarni pristup rodnom identitetu
(zbog ega se poistoveuju sa studijama roda). Iz istog razloga
postoje preklapanja i s drugim interdisciplinarnim studijama poput feministikih studija, Queer studija, postkolonijalne teorije,
kritike teorije o rasama i drugih. Zapravo, one predstavljaju studije
o odnosima moi i rodnim odnosima.16 Kao produkt politikih i
drutvenih pokreta van univerziteta, enske studije se kritiki
odnose prema tradicionalnim naunim postavkama i pretenduju
na dekonstrukciju postojeih naunih zakonitosti koje se prikazuju
kao objektivne i rodno neutralne, u cilju razotkrivanja enske
istorije i iskustva i njihovog inkorporiranja u postojee naune
sisteme.17 enske studije imaju sposobnost da sutinski promene
prirodu dosadanjih znanja pomeranjem ie interesovanja sa
androcentrinosti na okvire u kojima ene definiu ideje, iskustva,
potrebe i interese kao sopstvena prava i oblike enskog predavanja
i uenja.18
Osnovna dilema na koju su ene naile kada je otpoelo
institucionalizovanje enskih studija, tie se toga da li enske
studije treba izolovati tako da u cilju ouvanja njihove autentinosti
i specifinog identiteta opstaju kao posebna disciplina, ili ih treba
uklapati u postojee discipline, ime e se nuno menjati njihov
lik. Odgovor na ovo pitanje nije jedinstven, i razliite prakse nude
razliita reenja. S jedne strane, u SAD su mahom formirani
16. Zorica Mrevi: Renik osnovnih feministikih pojmova, IP arko Albulj,
17. Ibid., str. 179.
18. Ibid., str. 179.
66
posebni programi i katedre za izuavanje enskih studija, dok je

u Evropi zastupljena druga opcija koja podrazumeva integrisanje
enskog pristupa u postojee discipline (knjievnost, sociologija,
istorija, dok je prodor u prirodne nauke i filozofiju daleko tei).
Izuzetak su bive zemlje realnog socijalizma gde postoje posebni
Centri za enske/rodne studije koji nastaju devedesetih godina XX
veka. Primera radi, Centar za enske studije u Beogradu osnovan
je 1992. godine u formi alternativnih studija, i on ak i posle 16
godina svog postojanja, uz izvesne pomake napred, opstaje u
nelagodno institucionalnoj formi na Beogradskom univerzitetu.
Danas u svetu ene studiraju u velikom broju, a procenjuje se da
e taj broj u budunosti biti jo vei. Motivi za edukaciju su brojni:
to je nain izlaska iz siromatva, obezbeivanje boljih uslova za
ivot svojoj porodici, davanje doprinosa drutvenoj zajednici,
oseaj samodovoljnosti, korienje sopstvenih potencijala, elja za
dokazivanjem... Ipak, mnoge od nas ne znaju da je obrazovanje
koje se sada podrazumeva, do pre samo jednog veka predstavljalo
nemoguu stvar i da je skidanje zabrana sa enskog obrazovanja
predstavljalo dug i tegoban put.
S druge strane, poraavajua je injenica da je danas na
meunarodnom planu procenat nepismenih i dalje visok: u XXI
veku je jo uvek oko 960 miliona odraslih osoba nepismeno, od
ega su 2/3 upravo ene. Pri tome postoji velika nesrazmera u
statusu izmeu ena u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.
U nekim zemljama u razvoju ta cifra dostie i 79 procenata. Preko
77 procenata nepismenih ivi na afrikom i azijskom kontinentu.19
Ove brojke obuhvataju i funkcionalno nepismene, odnosno osobe koje
poznaju pismo ali ne u dovoljnoj meri da bi mogle funkcionisati u
savremenom drutvu. Posledice ovih statistikih podataka su brojne
i zabrinjavajue: kriminalitet, tinejderska trudnoa, nezaposlenost,
siromatvo...
19. enska ljudska prava praktina primena, Julie Mertus, Zorica Mrevi, Mallika
Dutt, Nancy Flowers, http://www.womenngo.org.yu/sajt/feministicka94/zenska_
ljudska_prava/sadrzaj.htm
67
Radi prevencije ovakvih drutvenih pojava istie se potreba za

konzistentnom (re)akcijom vlade i drutva u svakoj pojedinanoj
zemlji. Odgovornost lei ne samo na dravnim organima, ve
i na lokalnoj vlasti i na medijima, koji vrlo esto (p)odravaju
stereotipne rodne uloge. Neophodno je utvrivanje i afirmacija
jednakih prava za sve na formalnom nivou, ali i dosledan rad
na irenju politike jednakih mogunosti i njenih mehanizama.
Zalaganjem za jednake mogunosti pripadnika/ca oba pola, postie
se kako opovrgavanje predrasuda, tako i prenebregavanje drugih
problema koji se javljaju u sledeim instancama zaposlenje, rad,
plaanje, mogunosti avanzovanja i pristupanja viim pozicijama.
Takoe, pozitivna iskustva nekih drava nalau upotrebu sistemske
afirmativne akcije, na primer fokusiranje na problem obrazovanja
ena sa sela i obezbeivanje njihovog tehnikog osposobljavanja.
Takve akcije esto izazivaju otpor, poto podrazumevaju pozitivnu diskriminaciju, odnosno donekle povlaeni poloaj one
strane koja je do tada izvlaila deblji kraj. One su, meutim,
privremenog karaktera, jer traju samo dok se ne postigne eljeni
cilj. Za ostvarivanje faktike jednakosti u oblasti obrazovanja, ali i
u kontekstu demistifikacije predrasuda, od neprocenjive je vanosti
i uloga nevladinog sektora koji treba da ukae na vladine propuste
i da d svoj doprinos zalaganju za opte dobro.
Mnoge meunarodne organizacije su preuzele aktivnu ulogu
u obrazovanju i doneti su brojni meunarodni akti po ugledu na
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine i njen
26. lan koji se odnosi na pravo na obrazovanje koje vai za sve,
podjednako. U tu grupu pravnih dokumenata se mogu svrstati i
UNESCO-ova Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju20
20. UNESCO je specijalizovana agencija UN. Osnovni cilj aktivnosti ove organizacije jeste
ouvanje i unapreenje mira i bezbednosti u svetu posredstvom obrazovanja, naune i
kulturne saradnje meu narodima u duhu opteg potovanja pravde, zakona, ljudskih
prava i osnovnih sloboda u odnosu na sve, bez razlike u pogledu rase, pola, jezika i religije.
Pod okriljem UNESCO-a usvojene su mnoge konvencije, preporuke i drugi dokumenti.
Za oblast prava deteta najznaajnija je Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 1960, a stupila na snagu 1962. godine. Jugoslavija ju je ratifikovala 1964. godine.
68
Konvencija o pravima deteta (l. 27), kao i za ene

najvanija Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama (CEDAW ). U lanu 10,
CEDAW predvia jednake uslove za pripadnike/
ce oba pola od predkolskih do visokoobrazovnih
institucija i profesionalnog usavravanja, kako
u seoskim tako u gradskim sredinama, uivanje
razliitih pogodnosti i stipendija, uee u sportovima i fizikom obrazovanju, organizovanje nastave za devojke/ene koje su napustile kolu pre mature, itd. 21
U svakom sluaju, pravo na obrazovanje se mora shvatiti
kao ljudsko pravo, kao prva premisa za afirmaciju pojedinaca i
pojedinki. Ono je uslov sine qua non enske emancipacije, nuno
je za razumevanje razliitih diskriminatornih praksi kao i za
prekidanje veza s tradicionalnim rodnim ulogama i putokaz ka
novim modelima ponaanja. Neki umanjuju njegov znaaj na taj
nain to ga svrstavaju u prava druge generacije, ne shvatajui
da je ono osnov za sprovoenje mnogih drugih prava (uivanje
zdravstvene zatite, zaposlenje, zakljuivanje ugovora, ostvarivanje
vlasnitva nad imovinom, uee u politikom ivotu...). Zato je
od osobite vanosti da drava i drutvo daju enama jak podsticaj
da razviju oseaj sopstvene vrednosti i da kao samostalne
linosti mogu da budu dobar uzor mlaim generacijama. U tu je
svrhu neophodno izgraditi kritiku svest, a to se postie upravo
obrazovanjem.
21. ensko ljudsko pravo na obrazovanje, asopis , br. 11
69
Diana Miladinovi
Pravo na
razvod braka
a poetku bi trebalo objasniti da pravo na razvod braka

zapravo ne postoji ni u jednom savremenom zakonodavstu
kao pravo, ve kao mogunost da neka osoba to uini. Takoe se
u meunarodnim konvencijama govori o pravu na zakljuenje
braka dok se pravo na razvod ne pominje, iako je jednako bitno,
ako ne i bitnije za ene irom sveta.
Ovaj tekst daje istorijski prikaz ideje o razvodu braka u Evropi,
kao i pregled brakorazvodnih uzroka prema Branim pravilima
Srpske pravoslavne crkve. Ovaj iskorak u crkveno pravo uinjen je
usled sve veeg uticaja pravoslavne crkve na na svakodnevni ivot,
i zbog zanimljivosti arhainih formulacija i patrijarhalnog vienja
braka i prava na razvod. Zatim je dat osvrt na novije zakonodavstvo
koje se odnosi na razvod braka u Srbiji tokom XX i poetkom ovog
veka.1
1. Pri izradi ovog teksta koriene su knjige Marije Draki, Porodino pravo (2005) i Dime
Peria, Crkveno pravo (1997). Videti takoe i tekst Herijete Tejlor Mil Rani ogledi o
braku i razvodu, preveden u okviru Rasprava o jednakosti polova Herijete i Dona
Stjuarta Mila (prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995). To je verovatno
prvi feministiki tekst koji se izravno bavi ovim pitanjem (prim. prir.).
70
Istorijski tok razvoda braka
Razvod braka je jedan od najstarijih pravnih instituta, nastao

kao propratna pojava braka.
U rimskom pravu, u najstarijem periodu, postojalo je pravilo
slobodnog razvoda braka, no, ono je vailo samo za mukarce. To je
znailo da nisu bili potrebni posebni zakonski razlozi za razvod,
ali je, u to vreme, brak mogao biti razveden samo voljom mua, ili
voljom oca nekog od suprunika (pater familias).
Kasnije, u doba imperatora, pod uticajem hrianstva i uenja
da je brak svetinja i da je nerazreiv, nastaju ogranienja za
razvod braka. Tada se poela praviti razlika izmeu opravdanih
i neopravdanih razloga za razvod braka. U opravdane razloge
za razvod su se ubrajale, na primer, situacije kada mu izvri
ubistvo, zbog ega bi njegova ena imala pravo da zatrai razvod,
ili u sluaju da ena izvri preljubu. Brak se u to vreme, dakako,
razvodio i iz neopravdanih razloga, ali bi u takvim situacijama
nastupale nepovoljne posledice po osobu koja bi zatraila razvod
bez opravdanih razloga. U takve nepovoljne posledice su se ubrajale,
primera radi, zabrana ponovnog zakljuenja braka, gubitak miraza
ili, u nekim sluajevima, deportacija.
U Justinijanovom pravu, poetkom V veka, bile su predviene
i sankcije za suprunika koji/a je kriv/a za opravdani razvod, kao
i za onog suprunika koji bi zatraio razvod bez opravdanog
razloga. U tome se ogleda sve jai uticaj hrianskog uenja o
neraskidivosti braka u Vizantijskom carstvu. Tada je jo uvek
postojao i sporazumni razvod braka, kao i nekanjivi, jednostrani
razvod bez krivice drugog branog druga.
Hriansko uenje je u braku videlo svetu tajnu, iz ega je
nastala dogma o apsolutnoj monogamiji i nenaruivosti braka.
Rimokatolika crkva je ostala dosledna ovom uenju, tako da
kanonsko pravo rimokatolike crkve i danas doputa samo rastavu
od stola i postelje, koja moe biti privremena ili doivotna, koja
suprunicima omoguava da na osnovu odluke crkvenog suda, ive
odvojeno, ali im ne dozvoljava da zakljue novi brak.
71
Uenje pravoslavne crkve o razvodu je bilo neto liberalnije,

pa se smatralo da brak kao ljudska ustanova moe prestati, iako
je brak po ideji neraskidiv. Protestantsko uenje je u potpunosti
odbacilo katoliku dogmu o neraskidivosti braka, uz obrazloenje
da Hristos nikada nije ograniio razvod samo na preljubu, niti ga je
potpuno zabranio. Veina drugih hrianskih verskih zajednica je
uglavnom prihvatila ovo protestantsko, liberalno vienje razvoda
braka.
Reformacija i ideje Francuske revolucije doprinele su tome da
ideja o doputenosti razvoda braka postane vladajua u novom veku.
Pravo na razvod prvi put je ozakonjeno 1583. godine u Danskoj
koja je tada bila veim delom protestantska drava. Nakon Danske,
pravo na razvod braka je odobreno i u drugim protestanskim
zemljama, vedskoj, Norvekoj, Pruskoj, Saksoniji.
Francuski prosvetitelji i ideje Francuske revolucije prenose
instituciju razvoda braka i u ostale zemlje zapadne Evrope. Jedna
od najznaajnijih tekovina Francuske revolucije predstavlja i Zakon
o razvodu braka iz 1792. godine. Ovaj zakon je, uprkos kanonskom
pravu, dozvolio razvod braka u tri sluaja: a). razvod po obostranom
sporazumu branih drugova; b). razvod po zahtevu jednog branog
druga zbog nesaglasnosti naravi; i c). razvod iz niza posebnih i
apsolutnih brakorazvodnih uzroka (osuda na kaznu zbog neasnog
dela, teke uvrede, naputanja, duevne bolesti, itd.). Iako je ovaj
zakon kasnije ukinut, dok je razvod braka jo dugi niz godina bio
zabranjen u mnogim zemljama, ideja o pravu na razvod braka
ostae do danas.
Poslednja evropska drava koja nije priznavala pravo na razvod
braka bila je Irska. No, na referendumu odranom 1995. godine,
graani i graanke su se veinom glasova izjasnili za razvod, pa
je tako izmenama Ustava Republika Irska 1996. godine prihvatila
ustanovu razvoda braka u svoje zakonodavstvo. Gledano iz
neevropske perspektive razvod braka predstavlja jo uvek teko
ostvarivo ili neostvarivo pravo za mnoge ene irom sveta, posebno
u dravama u kojima su na snazi erijatski zakoni.
72
Brakorazvodni uzroci prema Branim pravilima

Srpske pravoslavne crkve
Ve je napomenuto da je brak prema uenju Srpske pravoslavne

crkve (SPC), sveta tajna. Pravoslavni brak je sveta tajna kojom se
dva lica raznoga pola, na nain propisan Crkvom, vezuju doivotno
duhovnom i telesnom vezom, radi potpune ivotne zajednice i
raanja i vaspitanja dece.
U Novom zavetu stoji samo jedan razlog za razvod braka,
i to je preljuba. Kasnije se broj uzroka za razvod poveao pod
uticajem dravnog zakonodavstva. Prema Branim pravilima u
brakorazvodne uzroke spadaju:
Preljuba prema uenju SPC, uvreeni brani drug je mogao da
trai razvod braka, a mogao je branom drugu i da oprosti preljubu
i da nastavi da i dalje ivi s njim u braku. Meutim, sveteno lice
ne moe da oprosti preljubu svojoj eni, nego je duno da se odvoji
od nje, a ako to ne uini, kaznie se za crkvenu krivicu.
Raenje o glavi branom drugu prema SPC, brak se razvodi
krivicom branog lica koje svesno, s neprijateljskom namerom,
dovede u ozbiljnu opasnost ivot ili telesnu sigurnost svog branog
druga.
Hotimian podbaaj brana pravila propisuju da se brak razvodi
krivicom ene koja hotimice pobaci svoj plod ili namerno i trajno
spreava svoje oploenje. Pobaaj nije hotimian kada se izvri na
osnovu odluke lekarske komisije, u svrhu ouvanja ivota matere.
Zlobno naputanje branog druga prema SPC, brak se razvodi
krivicom branog lica koje svoga branog druga zlobno napusti i
ivi od njega odvojeno, i nee, ak ni na poziv crkvene vlasti, da se
vrati i uspostavi branu zajednicu.
Nestanak branog druga ako jedan brani drug napusti branu
zajednicu i nestane, a godinu dana se o njemu nita ne sazna, njegov
brani drug moe traiti razvod braka.
Telesna i duevna bolest prema Branim pravilima, brak se
moe razvesti zbog neizleivog ludila koje je nastalo kod jednog
branog lica za vreme braka, ako to ludilo potpuno onemogui
73
svaku duhovnu i telesnu vezu sa poludelim i dovodi u ivotnu

opasnost njegovog branog druga. Razvod braka zbog telesne
ili duevne bolesti moe se dozvoliti samo na osnovu lekarskog
miljenja pribavljenog u brakorazvodnoj parnici.
Moralna pokvarenost moralna pokvarenost postoji ako brano
lice: izvri protivprirodno polno delo, ako stalno ne vri branu
dunost iz potpune obesti, a u roku od najmanje jedne godine,
ako je osueno na zloinstvo ili prestup izvren posle sklapanja
braka u vezi s trajnim gubitkom asnih prava, ako namerno i stalno
zlostavlja i kinji svog branog druga, ili u braku inae pokazuje
takvo stanje koje u svim prilikama ivotnu zajednicu ini potpuno
neizdrivom, i sve to samo onda ako se takvo vladanje produi za
vreme od najmanje jedne godine.
Otpadnitvo od pravoslavne vere prema SPC, brak se razvodi
krivicom branog lica koje otpadne od pravoslavne vere, ili primi
drugu veru ili veroispovest, ili bude konano iskljueno iz crkvene
zajednice.
Brana pravila Srpske pravoslavne crkve ne poznaju sporazumni
razvod braka.
Razvod braka u savremenom periodu u Srbiji
Sve do 1946. godine, kada je donesen Osnovni zakon o braku
(OZB), u Srbiji, kao i u drugim delovima predratne Jugoslavije,
zakljuenje i razvod braka bili su u nadlenosti crkve i crkvenog
prava. Srpski Graanski zakonik iz 1844. godine koji je bio na snazi
skoro 100 godina, sve do 1946. godine je regulisao poloaj ena,
tako to je u pogledu poslovne sposobnosti udate ene izjednaavao
s maloletnicima, raspikuama i propalicama. To je praktino
znailo da udata ena nije mogla bez odobrenja mua nita da otui,
da vodi trgovinu, da se zaposli, da primi nasledstvo ili poklon.
Osnovni zakon o braku (OZB) je, izmeu ostalog, sproveo
naelo odvojenosti crkve od drave i gubitak znaaja crkvenog
braka. OZB je ostavio mogunost da svi koji to ele, mogu zakljuiti
i crkveni brak, ali tek nakon zakljuenja graanskog braka, kao to
74
je sluaj i danas. Taj zakon je poznavao krivicu u razvodu braka,

kao i razvod braka bez krivice. Osnovni zakon o braku je predviao
razvod braka na zahtev jednog branog druga (jednostrani), kao
i sporazumni razvod braka. Tokom godina sve se vie naputa
sistem uzroka za razvod braka zbog krivice, i prelazi se na sistem
objektivnih, neskrivljenih uzroka za razvod braka.
Razlozi za razvod braka koje je Osnovni zakon o braku
predviao bili su: preljuba, ako jedan brani drug radi drugome o
glavi, zlostavljanje, teke uvrede, neastan ivot, neizleiva umna
bolest ili nesposobnost za rasuivanje, naputanje brane zajednice,
nestanak branog druga, krivina dela protiv interesa drave i
naroda ili krivina dela koja se smatraju neasnima. OZB takoe
navodi i nekoliko optih razloga za razvod, kao to su: nesaglasnost
naravi, trajni nesporazum ili neuklonjivo neprijateljstvo. Ovaj zakon
je poznavao razvod po tubi jednog branog druga i sporazumni
razvod braka.
Prema kasnijem Zakonu o braku i porodici iz 1980. godine, vie
ne postoji razvod braka na osnovu krivice jednog branog druga.
Ovaj zakon je takoe poznavao razvod po tubi i sporazumni
razvod braka, s tim to je to bila jedina klasifikacija razvoda.
Zakon o braku i porodici je predviao da razvod po tubi mora
da ima dva brakorazvodna uzroka: ozbiljnu i trajnu poremeenost
branih odnosa i nemogunost ostvarenja svrhe braka. Ovaj drugi
brakorazvodni uzrok objanjen je i nekolicinom posebnih uzroka
u koje su ubrajani nestalost branog druga i duevna bolest.
Sporazumni razvod braka prema Zakonu o braku i porodici iz
1980. godine temeljio se samo na saglasnosti branih drugova da
ele da se razvedu.
Prema novom Porodinom zakonu iz 2005. godine razvod braka,
kao i u prethodnom zakonu, ima dva osnovna oblika: sporazumni
razvod i razvod po tubi. Prema najnovijem Porodinom zakonu,
kod sporazumnog razvoda postoji nekoliko bitnih pravila bez
kojih se brak ne moe razvesti. Ta pravila se odnose na obavezan
sporazum o buduem vrenju roditeljskog prava, kao i na sporazum
75
o deobi brane imovine koji moraju biti sadrani u predlogu za

sporazumni razvod.
Takoe, sud u postupku razvoda ima ovlaenje da procenjuje
da li je sporazum roditelja o vrenju roditeljskog prava u najboljem
interesu deteta. To znai da se sud nee meati u sporazum suprunika da se razvedu, ali e se meati u njihov sporazum o deci. Ako
sud doe do uverenja da sporazum roditelja o deci ne garantuje
da e interesi dece biti zatieni, sud moe urediti budue odnose
roditelja s njihovom decom i na drugi nain, a ne kako su sami
roditelji to eleli. Takav sistem sporazumnog razvoda se pravda
idejom da slobodan razvod mora biti, istovremeno, i odgovoran
razvod.
Kod razvoda po tubi, novi Porodini zakon je zadrao
brakorazvodne uzroke ranijeg zakona iz 1980. godine ozbiljnu i
trajnu poremeenost branih odnosa, kao i objektivnu nemogunost
ostvarenja ivotne zajednice.
Umesto zakljuka
Mogunost razvoda braka je, dakle, oduvek postojala, ali su je

uvek pratila manja ili vea ogranienja kako bi se sauvao ugled
porodice, interesi dece ili crkveni i/ili drutveni interesi. Razvod
braka nije nikad isto shvaen i prihvaen za mukarce i za ene.
Postoji, naime, niz drutvenih predrasuda koje prate postupak
razvoda braka. Vrlo se esto uje da se ena koja se razvela
oslovljava kao rasputenica, dok isti ili slian naziv za mukarca
koji se razveo ne postoji.
Za mnoge ene, razvod predstavlja beg iz porodice u kojoj
su one i njihova deca preivljavale dugogodinje nasilje. ak i
ako se brak razvede, nasilje vrlo esto ne prestaje. Iskustvo naih
nevladinih organizacija koje rade sa enama koje su rtve nasilja,
govori da je razvod braka jedan od emotivno i psiholoki najteih
sudskih postupaka za ene. To proizlazi iz velikog uticaja drutva i
miljenja da su brak i porodica najvanije drutvene institucije, pa
ih kao takve i treba po svaku cenu sauvati.
76
Milica Leaji
Abortus
od pelinjeg voska
do savremenih metoda
I
Uvod pojmovnik
U ovom tekstu e biti rei o abortusu posmatranom kroz

istorijsku prizmu, o kontroli raanja, reproduktivnim pravima i
populacionoj politici s osvrtom na deavanja u svetu,
posebno u Poljskoj.
bortus ili pobaaj je naziv za prekid trudnoe koji moe biti
spontani, npr. uzrokovan povredom, boleu ili nekim drugim
prirodnim razlozima, i vetaki izazvan, odnosno abortus koji
nastaje kao posledica hirurkog postupka. Vetaki abortus se od
prastarih vremena koristi kao primitivna metoda kontrole raanja.
Jo su Asteci upranjavali abortus kao sredstvo za kontrolu raanja,
77
i to najee putem raznih biljaka. Takoe su abortus primenjivali

i Kinezi, stari Grci i Latini kao i stanovnici ondanjeg arapskog
sveta. Babice i mudrakinje su tokom istorije oveanstva
razvile metode za spreavanje neeljenog ostanka u drugom
stanju: propisivale su razne biljne lekove, a uinile su dostupnim
i razna kontraceptivna sredstva kolutove od pelinjeg voska,
sunere natopljene limunovim sokovima, kondome pravljene od
najrazliitijih materijala. Zvanini progon babica zapoeo je u
XVI veku kada su donoeni i zakoni koji su ene iskljuivali iz ove
delatnosti.
Treba napomenuti da se tek od sedamdesetih godina XX veka,
i to pod uticajem feministikog pokreta, abortus poeo legalizovati
pod odreenim uslovima. Inae, drugi talas feminizma se posebno
zalagao za pravo na abortus. Abortus je shvatan kao osnovno
ensko ljudsko pravo i feministkinje su stvorile sledee krilatice:
Abortus nije ubistvo!, Neemo da budemo maine za raanje!, Neemo
da raamo za naciju, dravu i crkvu!, Mi raamo ako hoemo, s kim
hoemo i kada hoemo!, Raanje ili neraanje jeste osnovno pravo
svake ene i to pravo se ne tie ni drave ni crkve ni nacije ni politikih
partija to se tie samo ene!1 Ovakvi stavovi su tokom narednih
godina izazvali otru debatu izmeu zagovornika i protivnika
prava na abortus, koji dre da je fetus ljudsko bie koje ima pravo
na ivot. Feminizam se u poslednje vreme javlja i kao oblik reakcije
na sve vei porast neokonzervativizma i verskog fundamentalizma,
kojima je cilj da povrate mo tradicionalnih institucija, a time i
tradicionalni poloaj ene u drutvu.
Kao glavni protivnik prava na abortus u svetu javlja se
katolika crkva, koja je izvrila kljuni uticaj na zabranu abortusa u
savremenoj Poljskoj. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, debata
o abortusu ne samo to ima znaajan uticaj na politika zbivanja,
nego ponekad ak prelazi i u nasilje. Nelegalni abortusi koji prema
podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu godinje
oduzmu preko 78000 enskih ivota, predstavljaju reakciju na
1. Sve ovo su, pored ostalog, krilatice ena u crnom.
78
zvaninu zabranu abortusa. To je posebno sluaj u nerazvijenim

zemljama gde je abortus ili zabranjen, ili gde ene odlaze kod
nestrunih lica i tako tragino zavravaju svoj ivot ili trpe razliite
trajne posledice nestruno izvedenog zahvata. Inae, svake godine
se oko 75 miliona ena suoava s problemom neeljene trudnoe,
a abortus je esto njihova jedina ansa, nada i najbolji izbor u tom
ivotnom trenutku.
Pod pojmom kontrola raanja misli se na grupu razliitih
metoda kojima se nastoji ograniiti ili potpuno spreiti verovatnoa
da e ena ostati u drugom stanju. Kontrola raanja moe da se
definie s vie aspekata: demografski, kao strategija spreavanja
prenaseljenosti nekog podruja ili drave, odnosno, kao politika
planiranja porodice; politiki, kao prisilno menjanje demografske
slike nekog podruja ili drave; medicinski, posredstvom tehnika
koje se primenjuju da bi se spreila trudnoa ukoliko je to opasno po
ivot ene; socijalni, gde su motivi za kontrolu raanja spreavanje
raanja dece koja bi bila prisiljena da odrastaju u tekim uslovima.
Treba napomenuti da je tvorac teze o populacionoj kontroli Tomas
Maltus (Thomas Malthus, 1766-1834), engleski ekonomista poznat po svom eseju o razvoju stanovnitva, u kojem tvrdi da je
glavni uzrok bede nerazumno razmnoavanje ljudi, a ne nejednaka
raspodela bogatstva i uslovi u kojima ljudi ive. Nakon Maltusa
kontrola stanovnitva prola je kroz razliite faze:2 pod njegovim
uticajem se formira eugeniki pokret koji je bio za istu, belu rasu,
a iz njega narasta hitlerovska politika koja se zalagala za istrebljenje
rasa koje su previe odstupale od arijevske. Danas se kao glavni
faktori populacione kontrole uzimaju USAID, Svetska banka,
UNDP, itd.
Neke enske grupe i mree koje zastupaju feministiki pristup
demografskoj politici su:3 Meunarodna enska koalicija iz SAD,
enska globalna mrea za reproduktivna prava iz Amsterdama,
2. Staa Zajovi, Feministiki pristup demografskoj politici,
ene, zdravlje, razoruanje, UC, 2003, str. 115.
3. Ibid., str. 117-118.
79
enska zdravstvena mrea Latinske Amerike i Kariba,

FINRRAGE iz Hamburga, Likhhan tj. Filipinska enska zdravstvena mrea, UBINIG, tj. Istraivaki centar za razvoj i zdravlje
iz Bangladea, i druge.
Kada govorimo o reproduktivnim pravima, ona podrazumevaju
pravo ene da odlui da li e imati decu ili ne, kada e imati decu,
i sa kim eli da ima dete. Ukoliko doe do neeljene trudnoe,
samo ena moe da odlui da li eli da rodi dete ili eli da abortira.
Drava treba da obezbedi enama sigurne zdravstvene usluge,
kontraceptivna sredstva i legalan abortus. Zakoni koji u nekim
dravama staju na put enama da iskoriste pravo na abortus, vraaju
ene u njihove tradicionalno definisane uloge majki i dadilja, i na taj
ih nain definiu samo preko njihovih reproduktivnih sposobnosti.
Takvi zakoni spadaju u deo populacione politike, a populacionu
politiku ine mere koje podstiu ili ograniavaju raanje za potrebe
odreene drave, nacije, rase, klase ili vere.
Ostvarivanje reproduktivnih prava bez bilo kakve drutvene
i pravne prinude idealni je tip planiranja porodice, kojim se
istovremeno ostvaruju dve slobode: sloboda da se nemaju neeljena
deca i sloboda da se imaju eljena deca.4 Prvo pravo, ili pravo na
neraanje, znai i pravo na abortus. Prema tome, reproduktivna
situacija ene nije samo rezultat biologije, ve i socijalnog, kulturnoideolokog, pravno-politikog i ekonomskog okruenja.5
Populaciona politika moe biti pronatalitetna (podstie rast stanovnitva) i antinatalitetna (podrazumeva mere za ograniavanje
rasta stanovnitva). U nekim zemljama postoje istovremeno obe
populacione politike za koje je zajedniko usmerenje protiv interesa ena, te su takvi zakoni mizogini i diskriminatorni. Demografska istraivanja pokazuju da su rast ili opadanje stanovnitva
direktno povezani s ekonomskim, kulturnim, politikim i socijalnim
razvojem.
4. M. Blagojevi, Roditeljstvo i fertilitet, Srbija 90-ih, Institut za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, ISI FF, Beograd, 1997, str. 160.
5. S. Konstantinovi-Vili i N. Petrui, Abortus u Srbiji: sloboda odluivanja u uslovima socijalne i dravne kontrole, Mapiranje mizoginije u Srbiji, tom II, AIN,
Beograd, str. 470.
80
II
Svetska borba za pravo na abortus
Za Meunarodni dan akcija za ensko zdravlje i reproduktivna

prava izabran je 28. maj. Sedite enske globalne mree za
reproduktivna prava je u Amsterdamu, a mrea deluje na svih 5
kontinenata i osnovana je 1978. godine. ene u crnom su lanice
mree od 1991. godine. Njihove lanice i lanovi
deluju kao grupe i organizuju kampanje u cilju postizanja
boljih zakonodavnih uslova i uopte politike vezane za
humanu reprodukciju;
pruaju informacije i smernice na polju reproduktivnog
zdravlja;
finansiraju ili vre istraivanje na polju reproduktivnog
zdravlja;
pruaju medicinske usluge kao i usluge na polju reproduktivnog zdravlja;
aktivno uestuju u grupama za samopomo u zdravlju;
rade kao novinari/ke i publicisti/kinje u medijima;
rade u volonterskim timovima;
sindikalistikinje, politiarke ili funkcionerke;
deluju u organizacijama za ljudska prava.6
Treba napomenuti da su sledee etiri take zauzimale centralno
mesto u borbi za reproduktivna prava. To su:

pravo na abortus
kontracepcija i politike demografske kontrole
reproduktivne tehnologije
seksualnost i seksualna prava.7
Inae, iskustvo pokazuje da po pitanju seksa i reprodukcije

ene nemaju uvek veliki izbor ili ne donose odluke i njihovi
partneri uglavnom odreuju ne samo svoje, ve i reproduktivno
zdravlje svojih partnerki. Ako mukarac odbije da dozvoli svojoj
6. Zajovi, Feministiki pristup demografskoj politici, str. 83.
7. Ibid., str. 61.
81
partnerki da koristi kontracepciju, na primer, ili da sarauje s njom

na planiranju porodice, on je ne podrava da se zatiti od neeljene
trudnoe, ugroavajui kako njeno zdravlje tako i zdravlje njihove
dece.8
Meu dogaajima koji su direktno vezani za borbu za
reproduktivna prava nalaze se Milenijumski ciljevi OUN koji su
zacrtani jo 2001. godine. Jedno od najveih dostignua enskih
pokreta je konferencija OUN o stanovnitvu i razvoju odraana
1994. godine u Kairu. Vlade drava lanica OUN su priznale
zahtev za pravom na reproduktivno zdravlje. Ne pomenuvi ovo
u Milenijumskim ciljevima, OUN ini veliki korak unazad.9 Kako
istie Fransoaz irar (Francoise Girard), 19. septembra 2001.
godine, kancelarija generalnog sekretara UN izdala je Mapu puteva
razvojnih ciljeva i smernica koju treba da koriste vlade, sistem UN i
drugi donatori da bi merili napredak u razvojnim programima. Na
Meunarodnim konferencijama o stanovnitvu i razvoju iz 1994.
godine, usvojen je plan da se kroz osnovnu zdravstvenu zatitu
obezbedi reproduktivno zdravlje svim osobama odgovarajueg
uzrasta to je pre mogue a najkasnije do 2015. godine.
Zbog ovog politiki motivisanog propusta, zatitnici reproduktivnog zdravlja iz celog sveta su poslali stotine pisama
generalnom sekretaru UN i elnicima agencija UN da ih podstaknu
da preispitaju taj cilj. Bez uspeha. Izbor Dorda Bua (George
8. Ibid., str. 68.
9. Ibid., str. 60.
82
Bush) oznaio je ulazak i SAD u ovaj fundamentalistiki klub.

SAD od tada insistiraju na tome da se u udbenicima o seksualnom
vaspitanju moe dopustiti samo upozorenje da se uzdrava do
braka, uskraujui mladima informacije o kontracepciji, seksualnosti i seksualnom zlostavljanju.10
III
Sluaj Poljske i pisanje Sabrine P. Ramet
o abortusu u ovoj katolikoj dravi
Kako pie Sabrina P. Ramet (Sabrina P. Ramet), kada se

komunizam u Poljskoj slomio, glavni cilj crkve tokom zime 1988/89.
godine bio je da se pozabavi pitanjem abortusa. Ve septembra
1990. godine, Senat je doneo nacrt zakona o zabrani abortusa, ali je
zakon zvanino stupio na snagu tek 1993. godine.11 Poto je crkva
elela da od zabrane ne bude nikakvih odstupanja, ovaj zakon nije
u potpunosti zadovoljavao ni Svetu stolicu, ni poljski biskupat.
Mnoge Poljakinje kriminalizacija abortusa samo primorava da
idu u inostranstvo zbog abortusa ili da ga izvravaju nelegalno.
Procenjeno je da se od 1993. godine, kada je usvojen ovaj zakon,
godinje izvri od 80000 do 200000 nelegalnih abortusa. Bilo je
i sluajeva kada su majke posle poroaja ostavljale decu na pragu
bolnice gde su se porodile, ili na pragu crkve, ili su ih prodavale
strancima, ili su ih ak bacale u smee, to svakako nije ekskluzivno
poljska praksa. Tokom 2002. godine izvreno je svega 159 legalnih
abortusa, a u Poljskoj je u periodu od 1993. do 2003. godinje u
proseku bilo oko 50 sluajeva edomorstva i, u proseku, 61 sluaj
naputanja dece.12 Treba naglasiti da se zabrana abortusa odnosila
na sve graanke Poljske, bez obzira na to da li su katolikinje ili ne.
Prema jednoj anketi iz 2003. godine, 61% Poljaka veruje da je
zakon o abortusu previe strog i da treba da se liberalizuje, dok svega
20% smatra da zakon treba da bude jo stroiji. Abortus je u Poljskoj
bio zabranjen sve do 1956. godine, kada je postao dozvoljen na
10. Ibid., str. 69.
11. Religija i politika u vremenu promene, str. 33.
12. Ibid., str. 43-44.
83
zahtev, da bi narednih etrdesetak godina svake godine izvravano

u proseku od 180000 do 300000 abortusa. Tadanji predsednik
Leh Valensa (Lech Vasa) 1993. godine potpisuje novi zakon o
abortusu, koji zabranjuje abortus osim u sledeim sluajevima:
Kada odbor lekara utvrdi da trudnoa ugroava ivot majke
ili ozbiljno ugroava njeno zdravlje
Kada tuilac utvrdi da je trudnoa rezultat silovanja ili
incesta
Kada se prenatalnim testiranjem utvrdi da je fetus ozbiljno i
nepopravljivo oteen
Tokom pruanja hitne pomoi ako je potrebno da se spase
ivot majke.13
Razne enske nevladine organizacije, meu njima i Centar za
enska prava osnovan u Varavi 1994. godine, koji nudi pravne
savete i pomo enama i obuku za policiju, tuioce i sudije koje
se bave nasiljem u porodici; Centar za savetovanje ena, Liga
poljskih ena i razne feministike grupe, reaguju na odluku o
zabrani abortusa i na veliki uticaj crkve na svakodnevicu Poljaka.
Godine 1995. osnovan je Nacionalni informativni centar za
ene sa seditem u Varavi pod upravom Barbare Limanovske
(Barbara Limanowska). Cilj centra je da razvije raspravu na temu
reproduktivnih i seksualnih prava ene.14
Za kraj bih, umesto zakljuka, navela do koje je mere zakon o
zabrani abortusa apsurdan. Primer je dala i Sabrina Ramet. Naime,
jedna Poljakinja je zbog povrede mrenjae konsultovala oftamologa
u vezi s tim da li da odri trudnou ili da abortira. Oftamolog je
posle pregleda ustanovio da bi trudnoa znatno uticala na dalje
oteenje vida i dovela do njegovog gubitka, te je predloio abortus.
Meutim, lekar koji je trebalo da odlui o abortusu pocepao je
izjavu oftamologa i onemoguio eni da prekine trudnou opasnu
po njeno zdravlje. Posledice ovakvog ponaanja su neprocenjive:
ena je rodila dete, ali je izgubila vid. Da li je to cena koju ene treba
da plaaju u XXI veku? Dokle e drugi odluivati u nae ime?
13. Ibid., str. 42.
14. Ibid., str. 46.
84
Jasmina Stevanovi
Reproduktivna
prava u Srbiji
ao to je sluaj i s ostalim ljudskim pravima, drave imaju

obavezu da unapreuju reproduktivna prava, ali i dunost da
se u njih ne meaju. Iako moe zvuati jednostavno, u praksi je to
esto komplikovano i kontroverzno pitanje. U cilju da se enama
obezbedi potpuno reproduktivno zdravlje, drave bi morale da
obezbede pun opseg informacija i slubi, i da koriste pravni sistem
svaki put kada je to neophodno da bi zatitile mogunost ena da
same donose odluke o svom reproduktivnom zdravlju.
Drave, meutim, koriste ensku reproduktivnu sposobnost
kao instrument za manipulaciju stanovnitvom i kontrolisanje
poloaja ena u drutvu. One to ine kako kroz pronatalnu, tako i
kroz antinatalnu politiku, primenjujui razliite, pa ak i suprotne
principe i kriterijume, putem zakona, praksi i obiaja koji formiraju i
reguliu ensku seksualnost. Zakoni koji zabranjuju abortus vraaju
ene u njihove tradicionalno propisane uloge majki, definiu ih
samo preko njihovih reproduktivnih sposobnosti, a u isto vreme
85
ih iskljuuju iz politike, ekonomije, kulturnog i drutvenog ivota.

Cilj takve politike je kontrola ena i njihovo skretanje s puta znanja,
obrazovanja, sekularizacije, razvoja i emancipacije.
Reproduktivna prava ena
Tokom devedesetih godina XX veka na prostoru bive Jugoslavije

posebno je znaajnu ulogu u ivotima ena imao seksistiki
diskurs, koji se javljao u tradicionalnom i modernom vidu, budui
da se uloga ena u drutvu neretko svodila iskljuivo na njihovu
reproduktivnu funkciju. Glavni teret reproduktivnih zadaa pada
na ene, ukljuujui rizike za vlastito zdravlje i ivot, dok je rodna
mo esto centrirana kroz kontrolu nad reprodukcijom. Glavna
prepreka tome jest patrijarhalni sustav koji subordinira ene kroz
javni i privatni patrijarhat te upotrebu reproduktivnih tehnologija
oblikovanih u sustavu orodnjenih odnosa, ime se poveava rizik
reproduktivnog statusa ena. Najvaniji uvjet za poboljanje toga
statusa je rodna drutvena jednakost.1
enski napori da potvrde i ostvare svoja reproduktivna prava
i seksualne slobode uglavnom su usmereni na pitanje abortusa.
U brojnim zemljama, meu kojima je i naa, legalni abortus i
dalje predstavlja glavno sredstvo kontrole raanja, a nastojanja
politiara da zabrane abortus iz politikih razloga nisu praena
omoguavanjem nekih drugih pristupanih kontraceptivnih
sredstava. S druge strane, gotovo u svim zemljama tranzicije, pa
ak i tamo gde abortus nije bio zabranjen zakonom, promene
u drutvu dovele su do podizanja cena sigurnog i legalnog
abortusa, te je on esto izvan materijalnih mogunosti mnogih
ena. Istovremeno, dezorganizovanost i uruavanje ranijih slubi
zdravstvene zatite koje su, izmeu ostalog, omoguavale besplatan
pristup ginekolokoj zdravstvenoj zatiti, ukljuujui i distribuciju
kontraceptivnih sredstava i zdravstvenu zatitu pre, tokom i posle
poroaja, sve je primetnije i sve ga je tee zaustaviti.
1. Branka Gali, Stigma ili potovanje? Reproduktivni status ena u Hrvatskoj i ire,
Revija za sociologiju, Vol. 37 No. 3-4, 2006, str. 149.
86
Odluka o legalizaciji pobaaja doneta je polovinom tridesetih

godina XX veka, na kongresu jugoslovenskih lekara u Beogradu.
Abortus je, meutim, u Srbiji legalizovan tek 1951. godine i on ak
i u to vreme u SFRJ ostaje jedina medicinska intervencija koja se
naplauje, to predstavlja simboliki vid kanjavanja ena. Iako je
od tada prolo vie od pet decenija, stvari se sutinski nisu izmenile
u izvesnom smislu, moe se rei da je borba za nestigmatizovano
pravo na abortus u Srbiji otila korak unazad. Naime, tradicija
naplaivanja abortusa se u dravnim bolniuje nastavlja i danas,
uslovi u kojima se pobaaj izvodi su izuzetno loi, a postoje i
procedure kojima se ene ohrabruju da po svaku cenu zadre dete,
uprkos svojoj prvobitnoj odluci da prekinu trudnou. Premda bi
morali da podre enu u njenoj odluci koja joj kao reproduktivno
pravo i po zakonu pripada, lekari vre veliki psiholoki pritisak,
tako da su ene neretko dovedene u nedoumicu oko toga da li
njihov izbor opravdan. Povrh svega, nebrojene ene se i dalje izlau
nelegalnim abortusima, to znai da mogunost smrtnog ishoda
usled nestruno izvedene procedure prekida trudnoe postoji i u
XXI veku!
Uticaj Srpske pravoslavne crk ve na
enska reproduktivna prava
Po crkvenom predanju, smatra se da je neroeno dete linost

poto ve u majinoj utrobi ima duu, zbog ega pravoslavna crkva
namerno izazvan ili izveden pobaaj smatra grehom, koji se po
pravilu kanjavao. Jo je u IV veku sveti Vasilije Veliki napisao da
ena koja je smiljeno unitila plod, mora da plati dug za ubistvo...
A oni koji daju sredstva koja prouzrokuju pobaaj su ubice, kao i
one koje primaju otrov to ubija plod.2
Na predlog episkopa timokog, Arhijerejski sabor u kraljevini
Srbiji 1892. godine, donosi reenje da crkva mora da deluje protiv
2. Nikodim Mila, Brana pravila SPC (dopunjeno I izdanje), Sv. Arh. Sinod, Beograd,
1973, str. 675. lan 94 Branih pravila SPC (1933) propisuje da je hotimian
pobaaj brakorazvodni uzrok.
87
ovog zla. U tekstu napisanom davne 1894. godine, pod naslovom

koji nam danas zvui jednako poznato (Jedno od mnogih zala koja
nas tamane), akon Vasa ivkovi upozorava da nasilni pobaaji
predstavljaju ubistvo, a kako su u to vreme u Srbiji zbog pobaaja
i smrtni sluajevi bili esti, i samoubistvo.3 Episkop Simeon 1925.
godine o namernom pobaaju pie kao o velikom, kanjivom
grehu.4
Dolaskom komunista na vlast 1945. godine, ene postaju
politiki ravnopravne s mukarcima i, uz brojna novosteena
prava, stiu i zakonom odobreno pravo na abortus. Uticaj crkve
na ovim prostorima znaajno je marginalizovan, iako predrasude
ostaju, te se stigma grenosti i dalje provlai kroz diskurse o
reproduktivnom zdravlju. Urbanizacija stanovnitva, sve vei broj
radnih ena i relaksiranje seksualnih standarda krajem ezdesetih
i poetkom sedamdesetih godina, pored ostalih faktora, dovodi
do toga da ene sve slobodnije koriste svoje zakonsko pravo na
prekid neeljene trudnoe. A razvoj feministike scene u Srbiji
osamdesetih godina XX veka svakako doprinosi smetanju ovog
pitanja u kontekst enskih ljudskih prava. Meutim, ig koji je
crkveni govor o abortusu vie vekova utiskivao u svest ena, ponovo
se aktivira devedesetih godina, i to jednom steeno pravo ponovo
postaje upitno. A ako se o abortusu uopte govori u javnosti, greh
je kljuna re tog govora.
U periodu retradicionalizacije srpskog drutva Srpska
pravoslavna crkva ponovo stie odluujui znaaj, postavi jedan
od kljunih arbitara u sferi politike i morala. Moglo bi se bez
preterivanja rei da je domen enskih ljudskih prava, od kojih
je u politikom smislu pravo na abortus centralno ensko pravo,
postalo jedno od uporita njenog delovanja. I, premda se govor
crkvenih velikodostojnika navodno ne tie politike nego vere,
pojedini primeri pokazuju kako je ove dve stvari lako mogue
3. Hrianski vesnik, br. 3, 1894.
4. Simeon Stankovi, O pobaaju i kanjivosti namernog pobaaja, Vesnik Srpske
Crkve, februar 1925, str. 77-85.
88
spojiti u jednu. Naime, posle Prvog svetskog rata uvedena je jedna

nova, izrazito politika praksa kojom je ene trebalo podstai da
doprinesu obnovi nacija. U raznim evropskim dravama plodnim
majkama je dodeljivano ordenje, poto raanjem obnavljaju snagu
posrnule nacije. Tako je bilo i u Jugoslaviji posle Drugog svetskog
rata, kada su ene medaljama stimulisane da raaju, a posebna
nagrada za deveto dete bila je kumstvo s maralom Titom.
Devedesetih godina XX veka, SPC e nastaviti ovu mladu
politiku tradiciju, kada na Kosovu, juna 1993. godine, dodeljuje
orden Majke Jugovia enama koje su rodile etvoro ili vie dece.
Budui da je podeljeno samo 16 zlatnih i 14 srebrnih medalja,
SPC pokazuje nezadovoljstvo brojem, te je tom prilikom episkop
rako-prizrenski Artemije rekao: Majke su pre mogle da opreme i
po devet sinova u carevu vojsku, da se bore za slobodu otadbine i
svoje vere pravoslavne. I danas ima takvih majki, mada vrlo retko.
Poto je broj medalja ve sledee godine bio znatno manji, SPC je
prestala s tim ritualom, besna to Srpkinje sve manje raaju, a
Srbi sve manje idu u vojsku.5
Kada je 1995. godine, Sveti arhijerejski sinod u Boinoj
poslanici ponovio svoj stav protiv prekida trudnoe, Beogradski
enski lobi upuuje SPC protest zbog uskraivanja prava enama
da slobodno odluuju o raanju, to jest da budu gospodarice svojih
tela. Tim povodom objavljen je odgovor u kojem se kae da SPC
i patrijarh Pavle shvataju i znaju i to da onima za koje Bog ne
postoji, navedene rei ne znae nita, te treba imati u vidu da rei
Patrijarha Pavla i Boina poslanica takvima nisu upuene, nego
onima za koje su evanelske Hristove rei rei venoga ivota.6
Takoe se dodaje da je prema miljenju SPC, zametak ljudsko
bie, a abortus edomorstvo.
Ne treba smetnuti s uma da je ista ta SPC blagosiljala srpske
ratnike, silovatelje i ubice tokom ratova na prostoru bive Jugoslavije.
U istom duhu, predstavnici SPC su devedesetih godina odravali
5. Nav. u Staa Zajovi, Raanje i rat, ene za mir, Beograd, 2002, str. 254.
6. Glasnik, br. 2, februar 1995.
89
brojne tribine u kolama i na fakultetima, trudei se da mladim

ljudima skrene panju na to ta treba da zna svaka pravoslavna
devojica/deak...,7 i otvoreno osuujui razmiljanja modernih,
emancipovanih ena i svih koji su drugaiji i razliiti.8
Reproduktivna prava razliitih ena
Najljue oblike diskriminacije trpe ene drugaije seksualne

orijentacije i/ili branog statusa. Patrijarhalne norme koje nam
drutvo namee ne zahtevaju samo da se ene na razliite naine
prisile da raaju, nego se od njih neupitno oekuje da budu u
branom odnosu. Naravno, misli se na heteroseksualni brak, jer
patrijarhat (a ni vaei zakoni u Srbiji) ne priznaju istopolne brane
zajednice.
I dalje je opte mesto da su ene koje raaju van braka nemoralne
i da sramote svoju porodicu. Njihova deca takoe oseaju posledice
(odsustva) izbora svojih majki, jer ih okolina i drutvo esto
omalovaavaju. Po patrijarhalnom kodeksu asti, raanje u braku
uva ast porodice, tradicije i drutva, te su deca roena van braka
esto zbog toga nepoeljna i diskriminisana.
ene koje su svesne svojih reproduktivnih prava i koje su
samostalno odluile da ne ele da raaju, izloene su ruglu sredine
u kojoj ive. Za njih se esto smatra da su sebine, drske i tetne po
drutvo, jer ne ispunjavaju patrijarhalna oekivanja i ne uklapaju se
u sistem koji im patrijarhat namee. Nije pak retkost da se takve
ene okarakteriu kao lezbejke, bez obzira na to kakva je njihova
seksualna orijentacija.
7. Uestvujui u izradi ankete o abortusu tokom 2006. godine (u organizaciji ena
u crnom, realizovanoj na podruju cele Srbije), imala sam prilike da zakljuim da
je veoma mali broj ena upoznat sa svojim reproduktivnim pravima. Na pitanje da
li je abortus ubistvo, devojke do 25 godina starosti su u velikom broju odgovarale
potvrdno, nadovezujui na to tvrdnju da ga ne bi odobrile ni po koju cenu (ak ni
u sluaju silovanja, incesta, ugroenog zdravlja ene, ugroenog zdravlja deteta...
pa ak ni ako je ugroen sam ivot ene!), i sve su, izgleda, pohaale veronauku
jer se njihov stav o abortusu ni po emu nije razlikovao od stava koji zastupa SPC.
Miljenje starijih generacija i te kako se razlikovalo!
8. Zajovi, Nav. delo, str. 255.
90
Pre nekoliko godina, poslanik

u Skuptini Srbije, Marijan Ristievi, izjavljuje da su lezbejke
najopasnije, zbog toga to su najkrivlje za pad nataliteta. Za razliku
od pedera, koji jesu zlo, ali ne
ugroavaju natalitet, lezbejke bih
sudski gonio...9 Ovaj nam primer
Stajanje uC-a 28.maja povodom Svetskog
slikovito ukazuje na to da, ako se
dana akcija za ensko zdravlje
moe rei da miljenje Marijana
Ristievia odraava miljenje veine, lezbejke ne mogu biti majke.
ak je i sama pomisao na to nedopustiva. Meutim, on govori i
vie od toga: ene nemaju prava na sopstvenu seksualnost, ni na
seksualno opredeljenje koje se moe razlikovati od onog koje je
enama propisalo brigu o rastu i razvoju nacije.
Umesto zakljuka
S obzirom na to da u patrijarhalnim drutvima ene imaju malo

kontrole nad okolnostima u kojima ive i rade, one jo uvek nailaze
na ogranienja pri odluivanju o reprodukciji koja je za njih same,
ali i za drutvo u celini od vitalnog interesa.
ensko telo i zdravlje tokom istorije uglavnom figurira kao
vlasnitvo nekog drugog (mukarca, drave, religije itd.), a ne
samih ena. U tome se moe prepoznati glavna prepreka rodnoj
ravnopravnosti. Dobrovoljno majinstvo je izbor same ene, jer
jedino ena treba da odluuje o sopstvenoj reproduktivnosti, to
podrazumeva da ena ne sme da bude podreena nekom drugom,
ko god to bio (porodica, drava, crkva). Nijedna osoba nema
pravo podrediti drugu na nain na koji neeljena trudnoa moe
podrediti ene. Niti se od bilo koje druge osobe moe traiti da
riskira svoje zdravlje ili ivot da spasi drugu osobu, pa i vlastito
dijete. Uspostaviti nad ljudskim biem (enom) takvu subordinaciju
9. Vreme, 18.07.2002, str. 28.
91
i rizik za potencijalno ljudsko bie (embrio) u sluaju neeljene

trudnoe isto je toliko apsurdno koliko i okrutno nepoteno.10
Telo ene, njene emocije, linost i ivot su samo njeno vlasnitvo
i niko ne sme da odluuje u njihovo ime osim njih samih. Nametnuta
trudnoa ili primoravanje na ilegalni abortus nedvosmislen je
pokazatelj mizoginije, patrijarhalno-nacionalistike ideologije i
teokratizacije drutva. Majke treba da budu samo one ene koje to
ele i samostalno odlue da budu majke. Zabrana abortusa nikada
ne moe da rei problem nataliteta, niti da zatiti ivot, ve samo
moe da nakodi enama i ugrozi njihova steena prava. Zato kao
aktivistkinja ena u crnom, preuzimam frazu pravo na ivot od
onih koji se zalau protiv abortusa, poto pravo ene na ivot znai
pravo na slobodan izbor.
10. Gali, Nav. delo, str. 161.
94
L i d i j a Va s i l j e v i
Feministike kritike
pitanja braka,
porodice i roditeljstva
Uvod
poslednjih nekoliko decenija, pitanja braka i porodice

rezervisana su za oblasti sociologije, psihopatologije i politike.
Sociologija se obino bavi strukturom porodice i demografskim
promenama, socijalna psihologija analizom vrednosnih sistema, a
najvie prostora za analizu pruaju patoloke pojave u braku i porodici. U Srbiji se u poslednjih desetak godina porodica nalazi u sreditu politikih kampanja i govora vezanih za nacionalnu politiku,
ali brak sve ee podlee i analizi iz perspektive vrednosnih sistema
i problema nasilja. Otvaranje ovakvih pitanja posle vievekovnog
utanja o branom i porodinom nasilju oznaava pozitivnu prekretnicu: meutim, injenica je da se panja i dalje poklanja iskljuivo posledicama problema, a ne i njihovim uzrocima.
Koliko je feminizam, uopte uzev, doprineo tome da se drugaije
posmatra institucija braka i porodice? Feministike teoretiarke su
95
II poglavlje: lino i politiko
pokrenule mnoge praktine promene u tretmanu pitanja nasilja u

braku i porodici, zbog ega im pripadaju zasluge za otvaranje jedne
od najveih tabu tema. Odnosi u braku, obavljanje kunih poslova,
identitet udate ene i ene van brane zajednice pitanja koja su
sistematinije pokrenuta ezdesetih godina XX veka i danas su
aktuelna i nerazreena. U teorijama i feministikoj praksi, problem
braka i porodice obraivao se i direktno i indirektno kroz teme
tradicionalnih drutava, sistemske opresije, muke dominacije,
seksualnosti i seksualnih sloboda, kao i enskog identiteta. Polazne
osnove svih kritika su sline, i pre svega se tiu razliitih uloga
i znaaja koji se pripisuju mukarcima i enama u braku, dok se
naini na koje se ova pitanja potom razrauju razlikuju u meri u
kojoj se i feminizmi meusobno mogu razlikovati.1
Znaaj tradicionalnog koncepta porodice u veini razvijenih
zemalja, pa i u Srbiji, poeo je da jenjava. Ove promene su veoma
spore, ali su primetne. Broj dece po porodici se iz decenije u
deceniju smanjuje, poslovi u domainstvu se dele vie nego ikada
ranije, iako neravnotea u ulogama i vrednovanju branih saputnika
i dalje opstaje. Naalost, opstaje i nasilje. U ovom radu u nastojati
da pruim pregled stavova razliitih feministikih teoretiarki,
pomenuu neka njihova dostignua i propuste, a na kraju u se
dotai i pitanja oinstva, istopolnih zajednica i perspektive tretmana
ovih problema.
Nastanak porodice
Mit o matrijarhatu
Po zagovornicima matrijarhata iz XIX veka, porodica je
u svom razvoju isprva prola kroz fazu kada se sa sigurnou
moglo utvrditi jedino ko je majka, a ne i ko je otac, te se stoga
porodina loza raunala po majinoj strani. Pretpostavlja se da
je tada ena bila veoma potovana kao jedini priznati roditelj,
ali i zbog napornog rada na ouvanju domainstva u kojem je
1. Zbog raznorodnosti teorijskih koncepata i ideja, u tekstu se esto koristi termin
feminizmi, jer pokriva raznovrsnost obuhvaenu fenomenom feminizma.
96
vodila glavnu re. Po Engelsovom (Engels) miljenju, to drevno

doba donosi i prvobitnu podelu rada meu polovima: ene vode
brigu o zajednikom domainstvu, dok se mukarci staraju o lovu,
a kasnije i o stoci. Tada nije bilo privatnog vlasnitva, ni bitnijih
razlika meu lanovima drutva, te samim tim nije bilo ni metoda
prinude. Organizacija ivota i sve obaveze bile su na dobrovoljnoj
osnovi. Pad ene, to jest promena njenog poloaja u drutvu,
smatra Engels,2 poinje s pojavom privatne svojine kao posledice
vika u proizvodnji.
Prema tezi koju su podravali Bahofen (Bachofen),3 Morgan
(Morgan) i Engels,4 matrijarhat, kao faza razvoja drutva i porodice, prethodila je patrijarhatu koji nastupa kad s prvobitnim
oblicima svojine mukarci preuzimaju primat od ena. Kritike
upuene ovoj tezi tiu se, pre svega, izjednaavanja matrilinearnosti
i matrilokalnosti s hijerarhijskom prevlau ena, koja istorijski
nikada nije dokazana. Zameralo joj se i pojednostavljivanje
istorijskog razvoja. Najzad, jo je vei problem to ova teza
posredno opravdava uvoenje patrijarhata koji legitimno smenjuje
zlatno doba ena, kojima se onda implicitno pripisuje krivica za
gubljenje jednom posedovane moi.
Pristalice teze o prvobitnom matrijarhatu njegov krah lociraju
u pitanju nasleivanja. Kako je u tom ranijem obliku porodine
zajednice matrijarhalno pravo priznavalo samo majinu liniju,
tako je i lino vlasnitvo preminulog pripadalo njegovim roacima
po majci. Meutim, usled gomilanja bogatstva koncentrisanog u
rukama mukarca (a zato je do toga dolo, ne znamo), paralelno
je rastao njegov znaaj u drutvu i elja da se na njegove potomke
prenese njegovo naslee. Ta potreba uslovila je guenje
matrijarhalnog prava.
2. Engels, Fridrih. Poreklo porodice, privatne svojine i drave, Nae snage, Zagreb,
1924.
3. vajcarski pravnik i klasicist koji je zastupao gledite o prvobitnom postojanju
matrijarhata, 1861. godine objavljuje delo Materinsko pravo istraivanje religiozne
i pravne prirode matrijarhata u drevnom svetu.
4. Papi, arana. Patrijarhat, Enciklopedija politike kulture,
Savremena administracija, Beograd, 1993.
97
Teoretiarke koje se bave antropologijom ene, poput En Lejn

(Ann Lane) i Elinor Likok (Elionore Lickok), kritikovale su
Engelsovu tezu o velikom porazu enskog pola, i Levi-Strosovu
(Levi-Strauss) uticajnu tezu o funkciji ena kao sredstava razmene
u sistemu egzogamije.5 Prema miljenju En Lejn, Engels nije
uspeo da dokae navodnu uzronu vezu izmeu podreenosti ene
i pojave eksploatatorskih klasnih odnosa. Prihvatanje prvobitne
podele rada kao neeg prirodnog (i neproblematinog), nedovoljno
je jasno i simplifikovano objanjenje pojave klasa. Veina autorki
iz ove oblasti istie povezanost polne podele rada i nastanka
dihotomije privatno/javno, koja je odravala nejednak poloaj
mukaraca i ena u drutvu.
Drugi autori, poput Mejna (Maine) i Vestermarka (Westermark),
tvrde da je od samih poetaka nastanka drutva vladao patrijarhat,
ime se uloga ene potpuno degradira i svodi na puko raanje
potomstva. Mejn je grau za sopstvenu argumentaciju, na primer,
nalazio u Svetom pismu i u rimskom pravu. No, bilo da je istinita
jedna ili druga teza, injenica je da se nadalje kroz istoriju brak
u veini drutava ostvarivao na patrijarhalan nain. ena je
podreena muu, njena uloga majke ima prevashodni znaaj, a
brani odnosi su neravnopravni i nepovoljni po enu. injenica
da nijedna strana u debati nije odnela konanu pobedu, posledica
je oskudne dokazne grae.6 Isto tako, injenica da postoje obe teze
nije, naalost, pomogla da se poloaj ena pobolja, te patrijarhalni
koncept i dalje ostaje na snazi.
Dolazak patrijarhata na vlast
U istorijskom pogledu, termin patrijarhalna porodica oznaava tip porodice seljaka s privatnim poljoprivrednim posedom,
u kojoj vlada princip stareinstva, a uloge su strogo podeljene i
odreene biolokim kriterijumima.7 Iako je formalni sastav ovih
5. Papi, arana i Lydia Sklevicky. Antropologija ene, XX vek, Beograd, 2003.
6. Ibid, str. 244.
7. Grupa autora, Ljubav, seks, porodica, Sloboda, Beograd/Novi Sad, 1981.
98
Ilustracija s poetka XX veka koju potpisuje izvesni Patriota:
ENA: Done! Gde je ostatak tvoje plate? Kako da platim gazdi

za stan i kako da nahranim decu?
MU: uti! Ne tie te se ta ja radim s mojim parama.
porodica iezao, mentalitet koji ih je krasio i zadrao se i danas, a

karakteristina svojstva uloga u porodici su u manjoj ili veoj meri
jo uvek na snazi. Autoritet oca/mua smatra se neprikosnovenim,
i on u rukama dri sve rukovodee funkcije. Od ene pak zavise
emotivni odnosi u porodici, te se one esto nalaze u unutranjem i
spoljanjem konfliktu svojih uloga i oseanja.
Pre formiranja srednje graanske klase, evropska porodina
formacija,uz retka odstupanja,odgovara opisanom paradigmatinom
modelu. Pod uticajem nastanka buroazije, brak postaje daleko
licemerniji, ali ne mnogo povoljniji po poloaj ene u drutvu.
Buroaski brak uvodi princip dobrovoljnog pristanka na branu
zajednicu, iako on dugo samo u veoma retkim sluajevima zaista
predstavlja izbor samih suprunika a ne njihovih porodica. Znatno
kasnije, u XIX i XX veku, pod uticajem slobodarskih ideja se
pojavljuju ideje da suprunici u braku treba da imaju jednaka prava
i dunosti. Taj takozvani demokratski tip porodice nastaje pod
uticajem industrijalizacije i graanskih revolucija. Novi ekonomski
odnosi nameu ukljuivanje ena u proces rada izvan kue, usled
ega autoritet mukarca samo naoko opada, da bi zapravo preuzeo
drugu formu.
99
Sa socijalne take gledita, osnovni element demokratizacije

porodice ogleda se u sve snanije ispoljenoj emancipaciji ene.
Meutim, dokle god govorimo o popravljanju situacije u korist
ena a ne o korenitoj promeni koja zahteva postojanje istinske
ravnotee u odnosima, zadravamo se samo na polju reformi. Tek
e savremena porodica eni doneti vie manevarskih mogunosti i
vie oblika sublimacije problema.
Patrijarhat je, tako se ispostavilo, veoma ilava tvorevina, koja
uprkos svim promenama opstaje u nekom od svojih moguih oblika.
Iz forme apsolutne dominacije na polju ekonomske, reproduktivne
i seksualne kontrole, preselio se u odabrane oblasti koje su po
pravilu opet one najblie poljima moi i odluivanja.
Arhetipsko i mitsko vienje ene u braku
Izvorne, arhetipske oblike enstvenosti opisuju mitovi i legende
svih kultura, kao i poezija, proza i zabeleena verovanja. Mo ene
da stvori novi ivot oduvek je izazivala divljenje, ali i zazor. Mitovi
reflektuju tu udvojenost straha i divljenja u stvaranju mitolokih
bia, legendi i tabua. Boginje, mitska bia, poput sirena i vila,
arobnice, i naroito vetice svojim simbolikim ustrojstvom jasno
odraavaju ovaj arhetip. Primera radi, budui da je neudata i bez
dece, vetica je opasna. Ona je mona i nezavisna, te je zbog toga
po pravilu kanjena.
Kako su ovi oblici arhetipskog nastajali i zato su opstajali
kroz istoriju? Ideologija braka je podravala ovakvo udvojeno
vienje ene, podupirui verovanje da se njena uloga zasniva na
prirodnom poretku stvari. Postoje i mitovi koji direktno govore
o prvobitnom matrijarhatu i izgubljenoj bici ena: recimo, u
mnogim plemenima June Amerike i u oblasti Amazona, ene se
i danas kanjavaju smrtnom kaznom ukoliko se meaju u muke
stvari i dodiruju muke svetinje (oruje, ratniku odeu), usled
verovanja da su svojevremeno izgubile u borbi s mukarcima.8
Brojni mitovi variraju temu da dok su posedovale mo, ene nisu
8. Papi i Sklevicky, Op. cit.
100
znale kako da rukuju njome, te da zbog toga danas ispataju. Tako

je i sa starozavetnim predanjem o Evinom prvobitnom grehu, koji
svaka ena kroz istoriju ponovo ispata.
Prema tome, mitovi su vekovima prenosili poruku da ena samoj
sebi nije dovoljna, i da moe biti opasna ako je sama, te, shodno
tome, uz nju mora uvek biti neko da je ukroti, kontrolie i urazumi.
U patrijarhatu ta uloga prvo pripada ocu, a potom suprugu.
Savremeni mitovi i nasilje
emu slue mitovi u dananje vreme, i mogu li imati negativan
ili destruktivan uticaj na savremeni brak? Razmiljanja o eni,
proistekla iz mitskih predstava, polaze od cepanja na dobar i lo
objekat. Arhetipski dualizam ene koja se javlja ili kao devica ili
kao kurva, neophodan je radi investiranja negativne energije u
loe projekcije mukih potreba. Hrianstvo je takoe doprinelo
ovakvom poretku stvari, gradei vievekovnu dogmu o bezgrenoj
Majci i grenoj ljubavnici koje se ne mogu integrisati u jednu
osobu.
Govorei o mitovima koji podravaju nasilje u porodici, Marina
Bogdanovi izdvaja stereotip o eni koja se rtvuje za svoga mua,
oca, brata (Antigona, Penelopa), ili za naciju (Kosovka devojka).9
ena bi uvek trebalo da tei moralnoj istoti i rtvovanju, bilo da
time okajava prvi greh, ili udovoljava svom mukarcu. S druge
strane, mitski model mukarca uglavnom poseduje dva lica: on je
ili nasilnik ili ranjeno dete. Uklapanjem takvog mukog i enskog
modela dobija se nasilan brak, u kojem ena ima razumevanje
za mukarca, jer uspeva da sagleda njegovu unutranju lepotu i
krhkost, i stoga moe da razume njegove agresivne ispade. En Belfor
Ulanov (Ann Balfour Ulanov) tvrdi da ene trpe nasilje u braku i
9. Marina Bogdanovi, Mitovi koji podravaju nasilje, Mapiranje mizoginije, I deo,
AIN, Beograd, 2002. Otelotvorenje nacionalnog, pravoslavnog i patrijarhalnog
balkanskog stereotipa u Srbiji devedesetih godina bila je Majka heroja, ikona
majinstva, vere i tradicionalizma. Karakteristina po spoju svih stereotipa, elja i
potreba mukaraca u ratnim vremenima, nju krasi izrazito kontradiktoran identitet:
deseksualizovana kao majka i dehumanizovana kao ena koja e i svoju decu rtvovati
za dobro otadbine, ona ak i mukarcu prividno prkosi. Videti i Biljana Bjeli,
Lekar, Majka, ena, Mapiranje mizoginije II deo, AIN, Beograd, 2005.
101
prisilu na seksualne odnose da bi odrale predstavu o pravoj eni,

koja se odvajkada prenosi s kolena na koleno.10 Drutvo podrava
obrazac nasilnik/rtva, podstiui kulturne stereotipe o negujuem
ponaanju karakteristinom za ene, i o neartikulisanosti kod mukaraca. Insistirajui na modelu oteenja koji se takoe oslanja na
drevne mitske predstave, ak i psihoterapijska praksa veoma esto
nalazi razumevanja za nasilje.
Feministika vienja braka i porodice
ena: izmeu prirode i kulture

injenica da ene imaju sposobnost da raaju dovela je do
povezivanja ena s prirodom i prirodnim ciklusima. Ta fizioloka
specifinost ena koriena je kroz celu istoriju oveanstva da bi
se objasnile i opravdale razliite pozicije polova. Jedna od osnovnih
prepostavki patrijarhata bila je da mukarac raspolae enskim
telom i svim njegovim proizvodima, dok je funkcija ene da
sprovede ono za ta je bioloki determinisana i da svoje proizvode
svojevoljno podari mukarcu.
eri Ortner (Sherry Ortner) ukazuje na vezu izmeu enskog i
prirode, naspram veze mukog i kulturnog, odnosno drutvenog.11
Budui da pripada kulturi, ali da sve vreme deluje kao da ima vre
veze s prirodom, ena se esto sagledava kao da je smetena negde
na mei ova dva podruja. Taj poloaj na prelazu iz prirode u kulturu
i drutvo, dugo se shvatao kao izvor njene nejednakosti u odnosu
na mukarca, ija je veza s prirodom u razvijenijim zajednicama
tek neznatna. S druge strane, ta joj je pozicija omoguavala i
ulogu posrednika. Naime, u tradicionalnim obrascima branih
odnosa, mukarac je taj koji reprezentuje porodicu u spoljanjem
svetu svetu drutva i kulture, dok je ena spona, unutranja veza
meu lanovima porodice, kojoj se dodeljuje uloga da zajednike
potomke uvodi u svet kulturnih znaenja i simbola.
10. Isto, str. 2.
11. Ortner, Sherry, Is Female to Male as Nature is to Culture?,
Woman, Culture and Society, ur. Michele Rosaldo i Louise Lamphere
(Stanford: Stanford University Press, 1974).
102
Feministkinje nisu jednoglasne oko problema povezanosti

ene i prirode, koja se esto svodila na pitanje telesnosti. Neke
istaknute predstavnice feministike teorije u razliitim vremenima
isticale su da je bioloka razlika meu polovima najvanija od
svih razlika. Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) smatra da
je ena prilagoenija zahtevima svog ovuluma, nego samoj sebi.12
Njena je nesrea u tome to je bioloki predodreena da ponavlja
ivot, dok za nju samu ivot ne sadri razloge svog postojanja.13
Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) je krajem XVIII veka
u slinom duhu bila izriito ogorena na telesne cikluse i raanje,
smatrajui ih osnovnim ogranienjem za ene. A ulamit Fajerston
(Shulamit Firestone), predstavnica ranog drugog talasa feminizma,
postaje zagovornica novih tehnolokih mogunosti regulisanja
reprodukcije koje bi oslobodile ene iskljuivosti uloge majke.14
enska seksualnost i mo reprodukcije tako, pored biolokih,
postaju odreujue kulturne odlike ena, koje su zaslune za njihovu zavisnu poziciju: ene su u patrijarhatu nesposobne za samostalnost, poto im je uvek neophodna zatita. Da li to, meutim,
proizlazi iskljuivo iz enske biologije, ili i drutvo ima udela u
ovakvoj postavci stvari? Nensi odorov (Nancy Chodorow), na
primer, bliskost ena i prirode objanjava univerzalnim iskustvom
socijalizacije ena. Drutvene konstrukcionistkinje, meu kojima se
pored odorov moe pomenuti i Dulijet Miel ( Juliet Mitchell),
i na neto drugaiji nain, Julija Kristeva ( Julija Kristeva), imaju
manje kritian odnos prema telu, i u njemu ne vide samo prepreku,
ve ga, pod uticajem psihoanalize, posmatraju kao bioloki objekt
ije je funkcionisanje drutveno, politiko i reprezentativno.15
Za savremene feministkinje poput Lis Irigaraj (Luce Irigaray),
Monik Vitig (Monique Wittig), Gajatri Spivak (Gayatri Spivak)
12.
13.
14.
15.
De Bovoar, Simon. Drugi pol I-II., Beograd, BIGZ, 1982, str. 52.
Isto, str. 92.
Firestone, Shulamith. The Dialectics of Sex, Morrow, 1970.
Chodorow, The Reproduction of Motherhood: Psychoanalysis and Sociology of
Gender, University of California Press, 1978; Mitchell, Women: The Longest
Revolution, Pantheon, 1984; Kristeva, Stabat mater, The Kristeva Reader,
ur. Toril Moi, Columbia University Press, 1986.
103
i, posebno, Dudit Batler ( Judith Butler), telo je od sutinskog

znaaja za razumevanje drutvenog, psiholokog, i pre svega
politikog delovanja ene. One na razliite naine odbacuju dualizam
telo/duh (dua, um), a smo telo smatraju prostorom preplitanja
kulturnih i politikih znaenja.16 Kao mogue reenje za postojea
neslaganja i protivrena shvatanja tela, Elizabet Gros (Elisabeth
Grosz) predlae temeljnu promenu koncepcije telesnosti, koja e
se oslanjati na izbegavanje dihotomnih objanjenja i biologizma,
kao i na to da se telo ne povezuje samo s jednim polom.17
Feministike kritike tradicionalnog koncepta braka i porodice
Tradicionalno vienje braka i porodice podrazumeva da je
porodica kamen temeljac i osnovna jedinica drutva. Porodica
prua emotivno, ekonomsko i moralno utoite, zatitu od sveta,
i model uenja o realnosti u malom. Dovesti porodicu i njene
dogme u pitanje, u ovakvom bi univerzumu znailo pristajanje
na haotini i potencijalno nemoralni poredak, koji bi za sobom
svakako povukao uruavanje osnovnih drutvenih vrednosti.18
Postoje razliita shvatanja o tome kako je porodica postala osnovna
forma suivota. Feministika teorija se bavila brakom i branim
odnosima uglavnom identifikujui brak kao instituciju kojom se
reprodukuju rodne kategorije, smatrajui ga mestom eksploatiue
podele rada i podreenosti ena.19 Odnosi u tradicionalnom braku
odreeni su na liniji dominacija-subordinacija, jer u braku vlada
stalna nejednakost.
Naini na koje dominantne grupe i pojedinci uklopljeni u uloge
dominacije ostvaruju svoju mo se razlikuju. Jedan od njih se tie
16. V. Elizabet Gros, Promenljiva tela, Centar za enske studije, Beograd, 2005.
17. Isto, str. 46-49.
18. injenica je, meutim, da je razotkrivanjem mranih porodinih tajni i izlaskom
u javnost s priama o nasilju, zlostavljanju i traumatizujuim aspektima braka,
sve tee ouvati predstavu o svetosti porodice neukaljanom, te se i sama porodica
sve ee dovodi u vezu s brojnim negativnim pojavama. O tome e biti vie rei
kasnije u tekstu.
19. Mrevi, Zorica (ur.). Renik osnovnih feministikih pojmova, IP arko Albulj,
Beograd, 1999.
104
Kad bi se za mene samo udala ti mogla bi

sva enska prava imati,
Da ostaje budna uvee do kasno
dok ja u lumperaj idem,
A ako te stvari ne zadovolje
tenje due tvoje
Moe donet' i uglja i oprat' svo
sue moje,
Kao stvarno pravi mu,
biu uzoran
Pa reci da me hoe da budem tvoj
Dragan
drutvenog vrednovanja, koje ponekad dosee i do mistifikacije

funkcija dominantnih i nipodatavanja uloga i linosti potinjenih.
Primenjen na brak, ovakav model bi predstavljao konstantno podsticanje muke dominacije, koja se iscrpljuje u ulozi oca porodice,
i umanjivanje vrednosti (u ekstremnim sluajevima, do samog
prezira) ene i enskog rada u domainstvu. Prema miljenju Din
Bejker Miler ( Jean Baker Miller), potinjenima se obino kae da
nisu u stanju da obavljaju uloge koje ele.20 Za dominantnu grupu
je teko i da zamisli da je neko ko je potinjen sposoban da obavlja
ono to eli, a jo je vanije to je i samim potinjenima to teko
da prihvate.21
Jednu od najranijih sveobuhvatnih kritika braka i tradicionalnog
vaspitanja devojica za brak, iznela je Meri Vulstonkraft u Odbrani
prava ene,22 gde kroz kritiku Rusoovog (Rousseau) Emila govori
o degradaciji ena kao individua koja zapoinje njihovim vaspitanjem za potinjenost. Harijet Tejlor Mil (Harriet Taylor
Mill) takoe kritikuje brak i govori o neravnotei branih uloga,
ali vidi reenje u enskoj emancipaciji i popravljanju poloaja
ena, omoguavanjem vie prava enama u branom ivotu.23
Anarhistkinja i feministkinja individualistike orijentacije, Ema
20. Bejker Miler, Din. Dominacija i potinjenost, Feministike sveske 7-8, 1997.
21. Nedovi, Slobodanka. Savremeni feminizam, Cesid, Beograd, 2005.
22. Vulstonkraft, Meri. Odbrana prava ene, prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji,
Beograd, 1994.
23. Videti Mil D.S., Herijeta Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova, prev. Ranko
Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995.
105
Goldman (Emma Goldman), takoe se veoma protivila braku.24

Smatrala je da je neto najokantnije to se moe zamisliti
odricanje odrasle, zdrave ene, pune ivota i strasti od svojih elja,
duha i zdravlja zarad udaje. Brak je degradirajui za enu: Brano
osiguranje enu osuuje na doivotnu zavisnost, na parazitizam,
potpunu beskorisnost, individualnu i drutvenu. Mukarac takoe
plaa svoj deo, ali kako su njegove sfere ire, brak ga ne ograniava
toliko koliko enu. Njegovi okovi su vie ekonomski.25
Takozvani reformistiki enski pokreti kakvi su se javili
etrdesetih godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koji su
kasnije prozvani pokretima za emancipovane domaice, ija je
tradicija nastavljena formiranjem mnogih amerikih organizacija
od ezdesetih godinama naovamo koje su katkad bile naklonjene
desnici (NOW, FEW, WEAL), nisu insistirali na korenitim
promenama poloaja ena. Njihova ideja je bila da je potrebno
poboljati uslove ivota, uklopiti uloge radne ene i domaice,
ali da treba izbei svako politiko talasanje. Koliko su bile
konzervativne, jasno se moe videti u njihovim zahtevima da se po
svaku cenu ouva porodica, uz podrku klasinom konceptu enske
seksualnosti. Te takozvane liberalno orijentisane feministkinje
usredsreene su na reformu i prilagoavanje postojeeg sistema,
u ta spada i brak, a ne na njegovo korenito menjanje. Kada se
1963. godine pojavila knjiga Feminine mistique (Mistika enstvenog) Beti Fridan (Betty Friedan), liberalni koncept dobija
jednu ozbiljnu kritiku porodice i braka, koje ona naziva udobnim
koncentracionim logorom.26 Fridan insistira na tome da ene
mogu i treba da oekuju mnogo vie od ivota, pored i izvan braka i
porodice. Meutim, ma koliko ponekad zvuala radikalno za svoje
vreme, ni ona ne govori o zameni ideje braka nekom drugom ve
samo o potrebi promene koncepta traganja za branom sreom kao
jedinim nainom samoostvarenja.27
24. Goldman, Emma. Anarhizam i feminizam, izbor i prev. Vanda Perovi, AIN, Beograd, 2001.
25. Isto., str. 28.
26. Friedan, Betty. The Feminine Mistique, Penguin, New York and London, 1963.
27. McElroy, Wendy. Marriage and the Family An Ideological Battleground, Oxford
University Press, 1996.
106
Druga uticajna struja ranog drugog talasa, marksistike feministkinje, analizirala je brak kao normativni polni model koji se
primenjuje i u drutvenim institucijama. Brak je forma radnog
ugovora u kojem mu prisvaja plodove neplaenog rada ene, to
predstavlja oblik drutvene eksploatacije.28 Sve leviarski orijentisane feministkinje otricu svoje kritike usmeravaju ka kapitalizmu
kao nosiocu strukturne opresije i eksploatacije ena, koju on,
svakako, nije izmislio, ve ju je samo po tradiciji ukljuio u svoju
filozofiju.
Feministike teoretiarke analizirale su brak i iz perspektive
njegove nametnute i prividne univerzalnosti, ime se insistira na
samo jednom ispravnom modelu koji, samim tim, nuno mora biti
heteroseksualan. Francuske teoretiarke su posebno razmatrale
brak kao instituciju koja ograniava i gui ensku osobenost i
kosmiki libido ena (reima Elen Siksu [Helene Cixous]),
insistirajui na tome da se njihov potencijal ne moe ostvariti kada
se uklapaju u muke obrasce razvoja, delovanja i ivota uopte.
S obzirom na to da je polnost i seksualna elja kroz celu istoriju
dolazila u paketu s brakom, merila seksualnog razvitka devojice
u enu, kao i merila seksualnog uitka, diktirali su mukarci.29 ena
je duna da odrava i uva elju mukarca, i na taj se nain brana
i seksualna ekonomija ostvaruje vekovima.
Bavei se istraivanjem uzroka nasilja u porodici, feministike
teoretiarke i praktiarke posmatrale su brak kao okvir u kojem
se sprovodi najvee nasilje nad enama, ugraeno u same njegove
temelje. Jedno od najradikalnijih tumaenja ove postavke svakako
je teza ermejn Grir (Germaine Greer), koja smatra da je primarni
odnos mukaraca i ena mrnja.30 Dokaz za to prua, prema
njenom miljenju, vievekovno maltretiranje ena u zajednikom
ivotu, kao i stalne pojave masovnih silovanja, to jest ponaanje koje
28. Videti Nedovi, Op. cit.
29. Irigaraj, Lis. Taj pol koji nije jedan, Gledita 1-2/1990.
30. Nav. u Herman Lewis, Judith. Trauma i oporavak, prev. Radmila Zdjelar, Druga,
Zagreb, 1996.
107
kod mukaraca dolazi do izraaja u izmenjenim stanjima svesti.

Njen predlog kako da se to promeni je jednostavan: ne treba se
udavati. Ako se ipak odlue na brak, ene bi trebalo da se ponaaju
kao da nisu udate i da menjaju partnere.
Brak i polna politika
U svojoj slavnoj knjizi Sexual Politics (Polna
politika) Kejt Milet (Kate Millet) tvrdi da, kada
govorimo o odnosima meu polovima, moramo
govoriti o politici polova, zato to na taj nain
rasvetljavamo prirodu njihovog uzajamnog
odnosa i ekonomski karakter meuzavisnosti,
koji svoj poseban izraz dobija u porodinoj
strukturi.31 Marginalizacija ena se opravdavala
Dame, oprez...
filozofskim, biolokim, sociolokim i religijskim
Kompjuteri budunosti
argumentima, a porodica je, prema Bronislavu
mogli bi biti previe
sloeni za vas.
Malinovskom (Bronislaw Malinowski), najUpamtite, ne lupajte
vaniji represivni mehanizam uz iju se pomo
previe svojom glavom.
odrava nejednakost polova: Porodica je
Os t an i t e u k u h i n j i .
kamen temeljac sistema drutvene stratifikacije
i istovremeno drutveni mehanizam za njeno
odravanje.32
Patrijarhat je politika institucija, tvrdi Kejt Milet. tavie,
patrijarhat predstavlja primarni oblik drutvenog porobljavanja,33
iji opstanak omoguuje da i drugi oblici porobljavanja (rasni,
politiki i ekonomski) nastave da postoje. Patrijarhat se kao
politiki sistem odrava prvenstveno ideolokim sredstvima, naime
socijalizacijom oba pola posredstvom drutvenih institucija tako
da oni prihvataju polnu nejednakost kao neto to je prirodno i
normalno. A osnovna jedinica u kojoj se takva socijalizacija vri
31. Millet, Kate. Teorija politike polova, Marksizam u svetu, br. 8-9, 1981.
32. Nav. u Tajfel, Henry. Human Groups and Social Categories,
Oxford University Press, 1987.
33. Millet, Op. cit., str. 37.
108
jeste porodica u kojoj oduvek dominira mukarac, to proizlazi

iz ekonomski determinisane strukture porodice. Mu je taj koji
zarauje, dok enin rad nema trinu vrednost, i na taj nain
ekonomska mo koja je u rukama mukarca postaje osnovni
instrument reprodukovanja patrijarhalnog poretka. Ovo stanje
stvari, najzad, podupire i sistem obrazovanja, koji je ustanovljen
tako da produbljuje razlike meu polovima, ostavljajui enama
iskljuivo enska zanimanja i onemoguujui im pristup onim
profesijama koje ine strukturu vlasti: Obuene da prihvate
enstvenost kao svoju glavnu vrlinu, ene ne mogu ni prevladati
svoj inferiorni drutveni poloaj.34
Polni ugovor: telo u najam
U svojoj knjizi Polni ugovor, Kerol Pejtmen (Carole Pateman)
pokuava da objasni genezu patrijarhalnog poretka i nain na koji
on, u izmenjenom vidu, opstaje i danas.35 Za njenu analizu, jasno
je, centralna je ideja polnog ugovora, odnosno branog ugovora
koji po modelu drutvenog ugovora sklapaju mukarci i ene.
Teorija drutvenog ugovora, u svojim razliitim formama,
znaajna je, prema Kerol Pejtmen, zato to predstavlja prekretnicu
u tretiranju pitanja jednakosti i ljudske slobode. Njena osnovna
postavka je da su u takozvanom prirodnom stanju (stanju u kojem
se svi ljudi po prirodi nalaze, odnosno u kojem su pre no to
nastane drava) svi ljudi slobodni i jednaki. Kao takvi, oni se
udruuju i sklapanjem drutvenog ugovora osnivaju graansko
drutvo, odnosno dravu (zavisno od autora teorije, meu koje od
poznatijih filozofa spadaju Hobs [Hobbes], Lok [Locke], Ruso
[Rousseau], Kant [Kant] i Rols [Rawls]). Drava im omoguuje
sigurnost koju u prirodnom stanju ne mogu imati, ali im zauzvrat
oduzima izvesne slobode i namee im graanske dunosti.
Meutim, drava ljudima ne oduzima jednakost. Drugim reima,
34. Isto.
35. Pejtman, Kerol. Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94,
Beograd, 2001.
109
teorija drutvenog ugovora (dakako, uz razliita odstupanja) sve

ljude pretvara u ravnopravne graane brau, odmenjujui raniji
patrijarhalni koncept drave kao nadreenog koji vlada svojim
podanicima apsolutnom vlau.
Kerol Pejtmen, meutim, istie da nisu svi ljudi koji sklapaju
drutveni ugovor jednaki po nekim filozofima, neki to nisu ni
u prirodnom stanju, a svi se, na ovaj ili onaj nain, slau da po
ustanovljenju drave ene nemaju jednaka prava s mukarcima.
Oinski patrijarhat vie, dakle, ne vai za mukarce, ali zadravanjem
polnog ugovora i dalje vai za ene. Pejtmen tu situaciju naziva
bratskim patrijarhatom, a brak odreuje kao instituciju koja
uva odreene oblike drutvene hijerarhije. Subordinacija supruge
u braku u poetku se poredila s podreenou robova i posluge,
a kasnije s podreenou radnika, ali nijedno od tih poreenja
zapravo ne odslikava sutinu ovog odnosa. Ugovorni odnos koji
predstavlja brak, razlikuje se od svih ostalih po neravnopravnosti
ugovornih strana, to jest suprunika, i po nemogunosti ma koga
od njih da promeni zadate uslove.
U istorijsko-ekonomskom razvoju, proizvodnja je iz porodinih
manufaktura prela u kapitalistika preduzea. U javnoj sferi koja
se formirala oko kapitalistikog trita, jedan obian nadniar kao
graanin postaje jednak svom poslodavcu. Supruga-domaica,
meutim, i dalje ostaje u privatnoj sferi domainstva, no kako su
odnosi nejednakosti u toj sferi takvi po prirodi, oni ne umanjuju
univerzalnu jednakost javnog sveta. Brani ugovor tako ostaje
jedini primer domaeg radnog ugovora, tako da se brani odnosi
mogu smatrati zaostatkom predmodernog domaeg poretka, to
jest jedinim aspektom starog sveta koji jo uvek nije transformisan
ugovorom.
Da li su feministike teoretiarke uticale na brak kao na
instituciju? Veinu reformi zakona o braku inicirale su feministkinje.
Mnoge od njih su danas usvojene, mada se takozvani brani ugovor
i dalje razlikuje od ostalih formi ugovora. Jedna od taaka vrlo
vrste kritike je njegova nedostupnost za itanje (pre braka), kao i
110
nepostojanje alternative date u pogledu nekih drugih ugovora koje

moemo da izaberemo. Specifinost branog ugovora je i u tome
to on ne stupa na snagu dok se ne potvrdi usmenim da.36
Podravale brak ili ne, feministike teoretiarke kritikuju poloaj
ena u braku i osporavanje drugaijih oblika zajednica, koje nailaze
na osudu zbog svoje nelegitimnosti i/ili nemoralnosti. Pojedine
radikalne feministkinje, poput Edrijen Ri (Adrienne Rich), u
ovom ugovoru prepoznaju prinudu na heteroseksualnu vezu, iji
je osnovni cilj kontrola ena i sputavanje enske seksualnosti.37
Kako bilo da bilo, da bi teorija ugovora bila odista validna to
jest, da bi zbilja svi ljudi bili jednaki drutvene institucije, meu
kojima je i brak, moraju pretpostavljati meusobno jednake
uesnike i izostanak prisile.
Egalitarni feminizam odbacivanje roditeljstva
U ranoj fazi drugog talasa feministikog pokreta, materinstvo se
smatralo kljunom takom enske opresije. Kritike braka polazile su
od predloga za poboljanje poloaja ena unutar brane zajednice,
dakle, od predloga kako da se u sam brak uvede neto novo, do
njegovog totalnog odbacivanja koje je esto podrazumevalo i
odbacivanje materinstva. U ovoj fazi razvoja feministike misli
akcenat se stavljao na osvajanje javne sfere, a sve dok je ena
prihvatala ulogu majke, pristup toj sferi morao joj je biti otean ili
ak sasvim onemoguen.38
Simon de Bovoar je, primera radi, u duhu egzistencijalistike
filozofije odredila enu kao Drugog, ali je na objanjenje o enskoj
potinjenosti nisu navele teorije biolokog determinizma. De
Bovoar tvrdi da zbog funkcija odgajanja i reprodukcije, ene ne
mogu biti sutinski slobodne. Zbog toga je, ak i linim primerom,
insistirala na tome da enu ne mora da definie njena materica, jer
je mogue imati ivot i izvan svoje reproduktivne uloge.
36. Isto, str. 165-175.
37. Rich, Adrienne. Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija, prev. Suzana i
Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb, 2002.
38. Gros, Op. cit., str. 37.
111
Drugi pol daje znaajan prostor istraivanju poloaja ena kao

supruga i majki. ene ne dovode u pitanje muku vlast u braku
zbog sopstvene ekonomske zavisnosti i reproduktivne funkcije.
Mada je de Bovoar uvaila injenicu da je tradicionalni oblik braka
u periodu tranzicije, ona je ostala pri stavu da je unutar institucije
braka ena potinjena, sekundarna i u parazitskom odnosu. Jednakost u braku ostaje iluzija sve dok mukarci zadravaju ekonomsku
odgovornost. Novoj eni je, prema njenom miljenju, potrebna
ravnotea i slobodna razmena meu polovima. Parovi treba da
ive u savrenoj jednakosti. Ideal muko-enskih odnosa predstavlja izbalansiran par koji ne ivi kao zatvorena elija, ve se odvojeno integrie u drutvo. Takav par bi pokazao jednakost u razlici i
razliku u jednakosti,39 prepoznajui jedno u drugom Subjekt.
Pitanje majinstva Simon de Bovoar odreuje kao pitanje
izbora. ena moe da odabere da li e krenuti tim putem, ili e
sebe ostvariti na neki drugi nain. Robovanje biologiji nije uvek
neophodno, a stav da jedino deca mogu u potpunosti da ispune ene
smatrala je pogrenim. Uz to, veoma je vana i njena revolucionarna
ideja o slobodnom moralnom izboru koji je suprotstavila instinktu
koji se moe obuzdati. Prema njenom miljenju, najbolje majke
bi bile ene koje moraju da balansiraju ivot u kui i neka druga
interesovanja, kao to je rad van kue. To bi bile osobe koje mogu
da se ostvare.
Pored brojnih razlika koje postoje izmeu socijalistikih
i radikalnih feministkinja, ostaje njihovo slaganje po pitanju
materinstva. Socijalistike feministkinje u raanju i proizvodnji
prepoznaju zajedniku ekonomsku osnovu drutva, koja omoguuje
i pospeuje muku dominaciju. Uloga ena u drutvu se tako, na
kraju krajeva, moe svesti na raanje nove radne snage, koja e
samo doprineti kontinuiranom bogaenju. Radikalne feministkinje,
s druge strane, smatraju da je proces prokreacije u svim kulturama
univerzalni bioloki dogaaj, koji potinjenost ena pretvara u
globalni fenomen.
39. De Bovoar, Op. cit., str. 740.
112
ulamit Fajerston, primera radi, ne spori postojanje bioloke

razlike izmeu mukaraca i ena, ali smatra da njene posledice
nisu pravedne, niti da je neophodno da postojei poredak nepravde
ostane takav kakav je sada. Zbog toga ona istie da se raanje mora
posmatrati kao drutvena, a ne vie kao bioloka pojava. Njen
radikalni stav kulminira zahtevom za vetakom reprodukcijom,
koja bi dovela do toga da se deca raaju po izboru. Time bi se
prekinula tiranija bioloke porodice, koja je eksploatatorski
orijentisana prema enama.40
Poremeaji branih odnosa i njihove posledice
Izvori brane neuroze

Sigmund Frojd (Freud) definie neurozu kao rezultat hroninog
priguivanja i specifinog unutranjeg konflikta izmeu ida i
superega, pri emu se instinktivni impulsi premetaju i preruavaju,
i ponovo javljaju u vidu bolesnih simptoma. Da li se i koliko
princip individualne neuroze moe primeniti na branu zajednicu
i strukturu tradicionalnih uloga oca i majke?
Poremeaje koji se javljaju meu branim i roditeljskim
parovima pre svega treba posmatrati u svetlu drutvenih promena
koje su deo savremenog zbivanja, smatra tvorac sistemske porodine
terapije, Natan Ekerman (Nathan Ackerman). Kada uspostavljamo
dijagnozu branih i roditeljskih odnosa, mi se prvenstveno bavimo
njihovom dinamikom, to jest recipronim prilagoavanjem uloga
koje proistiu iz uloga mua i ene, a ne autonomnim funkcijama
i patologijom individualnih linosti. Meutim, moramo priznati
da efikasnost dijagnostikih i terapeutskih sredstava za leenje
patologije drutvenih odnosa zaostaje za naom sposobnou da
razreimo unutranje psihike poremeaje pojedinaca.41
Brano savetovanje i terapija se u pogledu odravanja stereotipa
moe posmatrati kao produeni mehanizam ostvarivanja ove
40. Gros, Op. cit., str. 35.
41. Ekermen, Natan. Psihodinamika porodinog ivota dijagnoza i leenje porodinih
odnosa, Grafiki zavod, Titograd, 1966.
113
neravnotee i guranje ena nazad u neravnopravni i patoloki

brani odnos. Iz ovakvog branog odnosa patologija roditeljstva
predstavlja logian produetak. Porodini psihoterapeuti koji se
oslanjaju na feministika tumaenja, kao i sistemski orijentisani
terapeuti, posmatraju brane probleme u okviru postojeeg
porodinog sistema, ali postoji velika razlika u vrednovanju
naina prevazilaenja datosti. Feministiki pristup dekonstruie
bazinu nejednakost vrednovanja uloga u braku i porodici, dok
psihodinamski sistemski pristup posmatra problem kroz prizmu
njegove drutvene uslovljenosti. Prema Ekermanu, savremenu
porodicu odlikuje anksioznost, izazvana gubitkom horizontalne
podrke koja je uslovila poremeaj prvobitne ravnotee u odnosima.42 Feministiki orijentisana terapija branih i porodinih odnosa produkt je konstruktivnih kritika tradicionalne, nesenzibilisane terapije, koja zapravo ne poboljava eninu ulogu
u braku i porodici, ve svojim pasivnim i nekritikim stavovima
podrava njenu neravnopravnost.
Diskriminacija i nasilje u braku i porodici
Jo je Frojd u svojoj studiji o histeriji poeo da nazire pravu
istinu o postojanju inhibicije i seksualne traume, koja je posledica
branog ivota i nasilja u braku. Osvetljavanje ovakve istine u
drutvenom kontekstu Bea pred kraj XIX veka, vodilo bi, u velikom
broju sluajeva, optubi sunarodnika za brutalno zlostavljanje
supruga. Frojd se odluuje da bolnu istinu ublai uvoenjem
enskih fantazama koji nasilje maskiraju u umiljeno agresivno i
seksualizovano ponaanje oeva ili/i supruga. Odrekavi se naune
istine u ime drutvenog priznanja, Frojd je umnogome otvorio
vrata seksistikom tumaenju enske psihe posredstvom histerije
i neuroza. Prolo je mnogo godina sve dok se krajem ezdesetih
s procvatom enskih aktivistikih pokreta i nastojanjem da se
podizanjem svesti ena otkrije prava slika njihovog privatnog
ivota fokus konano ne zaustavlja na branom nasilju.43
42. Isto, str. 37.
43. Herman, Op. cit.
114
U zatienim prostorima u grupama s toplom ritualnom

tenzijom, ene su otkrivale svoje mrane probleme koji nemaju
ime (termin koji je uvela Beti Fridan). Ovakav nain rada, iako
blizak psihoterapijskom grupnom radu, ciljao je ne samo ka promeni
linosti individue, ve i promenama u celom drutvu. Ideja je bila
da se promeni poredak stvari imenovanjem, osveivanjem nasilja
i uloge ena u drutvenoj realnosti i u braku. Silovanje u braku,
fiziko zlostavljanje, psiholoko zlostavljanje, vreanje, uniavanje
i sve ostale forme nasilja tek su sedamdesetih i osamdesetih godina
konano i priznate za takve (zavisno od sredine u kojima se pokuaj
oznaavanja odvija). ene su uutkivane strahom i sramotom, a
njihova tiina omoguavala je neprestanu reprodukciju nasilja.
U samoj etiologiji traume, nasilja i reparacije, pominje se pojam
nauene bespomonosti, koji opisuje pasivnost i bespomonost
rtve. Iako odraava njeno realno stanje, termin je viestruko
problematian. On sa sobom nosi etiketiranje i simplifikovano
predstavljanje rtve kao poraene i apatine, dok je to zapravo
posledica ina nasilja. enski pokret je omoguio da se silovanje
razotkrije i da se imenuje kao nasilni akt i kao metod politike
kontrole nad enom. Suzan Braun Miler (Susan Brown Miller)
definie silovanje kao revolucionarno otkrie mukaraca da
njihovi polni organi mogu sluiti kao oruje za proizvodnju straha.
Ono je svestan postupak zastraivanja kojim svi mukarci dre sve
ene u stanju straha.44 Nakon razotkrivanja sluajeva ulinog
silovanja (gang-bang), ubrzo poinje da se govori i o silovanju koje
sprovode poznate osobe, lanovi porodice, ali i o silovanju u braku.
Feministiki pokret je pokrenuo i bavljenje pitanjima nasilja u kui
i seksualnog zlostavljanja dece.
Mit o rasputenici
alosna je injenica da se jo uvek veim uspehom smatra nai
mua nego enu. Ova neravnotea u vrednovanju braka, kao neeg
to donosi ispunjenje ili drutveni status, prenosi se i na oblast
44. Susan Brown Miller, Against Our Will: Men, Women and Rape, New York: Bantam
Books, 1976, str. 40.
115
razvoda. Termin razvedena ena ili (kolokvijalno) rasputenica, ima

izrazito negativan prizvuk u odnosu na termin razvedeni mukarac,
ili alternatino samac. Dakle, on je sam, a ona je rasputena ili
preputena samoj sebi.
Jedan od osnovnih stereotipa koji suvereno vladaju na svetskoj
sceni predrasuda, jeste apriorno obeleavanje ena koje se bave
politikom, feminizmom, a naroito aktivizmom, oznakom usedelica ili rasputenica. Zdrav razum nalae da se pretpostavi da
su ovakve ene izgubile mueve, ili da ih nikada nisu ni stekle,
poto nemaju vremena ni dobre volje koju bi posvetile porodici,
a naroito muu. Primat se ovde daje neemu drugom to se
nalazi izvan domena porodice, te je to razlog za osudu. Ova vrsta
diskriminisanja neudatih ena (usedelica) i razvedenih ena i majki
(samohrana majka), automatski se prenosi i na njihovu decu koja
bivaju stigmatizovana. Bez obzira na injenicu da je broj dece koji
odrasta u tzv. nepotpunim porodicama danas neuporedivo vei nego
pre, recimo, dvadeset godina, javno mnjenje i dalje na slian nain
posmatra ovakav izbor.
Teoretiarke feminizma i aktivistkinje podravaju slobodu da
se izabere sopstveni nain ivota, da se prekine nezadovoljavajui
brak, osuujui drutvenu stigmatizaciju neudatih i razvedenih
ena.
Roditeljstvo zaboravljena uloga oca
Mnogi smatraju da znaju ta je to dobra majka, ali nisu tako

sigurni da bi bez mnogo razmiljanja mogli rei ta je dobar otac.45
Pitanje majinskog instinkta se veoma dugo smatralo oiglednom
istinom po sebi. Generacije ena su stasavale uverene da ga poseduju,
jer majinski instinkt nuno prethodi raanju prvog deteta. Na
ranijim stupnjevima razvoja, taj se stereotip podgrevao prigodnom
literaturom, a kasnije mas-medijima i politikim programima.
One devojke i ene koje su se usudile da iskau drugaije stavove,
da glasno kau da je car go, u najboljem su sluaju nailazile na
kritiku okruenja, a u najgorem su slate na leenje.
45. Ekerman, Op. cit., str. 199.
116
Oinski instinkt, koji bi trebalo da je

sadran u instinktu staratelja porodice,
prema tradicionalnom konceptu roditeljstva vezivao se za odravanje ivota (postojanje) porodice. Velika socijalna uloga
oca ispoljava se u razliitim dimenzijama
socijalizacije: otac je kontakt sa svetom,
veza s javnim. Mukarci nee, meutim,
podjednako uestvovati u roditeljstvu,
kako kae bel huks (bell hooks), sve dok
od ranog detinjstva ne budu ueni da
prihvate vrednost oinske uloge i stave je
u istu ravan s majinskom.46 Mukarci se
odgajaju tako da izbegavaju odgovornost
za podizanje dece. Podsticanje ovakve
uloge delimino je poduprto strahom
Sifraetska Madona:
izdanak 1910.
ena da e izgubiti i ovu sferu moi kojom
Antisifraetska novinska
verovatno jedino dominiraju, ako se i tu
karikatura
umeaju mukarci.47
Poremeaje majinske uloge prouavaju oblasti sociologije,
psihologije, psihoterapije i oni se, zavisno od pristupa, tretiraju na
razliite naine. Poremeaji oinske uloge se pak, s druge strane,
uzimaju kao neto uobiajeno i retko se posmatraju kao patoloka
pojava, sve dok ne ukljuuju neku formu nasilja ili seksualnog
zlostavljanja. Kod tretmana poremeaja majinske uloge uzrok
se trai u poremeenim branim odnosima i konfliktu na liniji s
primarnom porodicom. Kao jedan od uzroka navodi se i posledica
sukoba izmeu zahteva majinske uloge i ostalih znaajnih
porodinih i vanporodinih uloga.
Prihvatanje uloge prisutnog oca predanog vaspitanju dece trebalo
bi da predstavlja drutveni proces koji bi obuhvatao demistifikaciju
tradicionalne uloge oca i stavljanje u drugi (nepatrijarhalni)
46. huks, bel. Od margine ka centru, prev. Milica Mini, Feministika 94, Beograd,
2006.
47. Isto, str. 166.
117
kontekst. Razmiljati o mukarcima koji su uspeni roditelji kao

o materinskom tipu mukaraca, znai potvrivati stereotipnu
seksistiku predstavu o tome da su ene bolji roditelji. Utoliko bi
trebalo uspostaviti koncept dobrog roditeljstva koji e biti s one
strane preferencija znaenja majinske ili oeve brige.48
Istopolne brane zajednice
ta e vam brakovi? pitao je heteroseksualac.
A ta e vama? odgovorila je na to lezbejka.
(Vreme, 15. 2. 2001.)
U pojedinim dravama (Holandija, Danska, panija),

zakonski su dozvoljeni brakovi meu istopolnim partnerima/
kama; meutim, pitanje zasnivanja porodice, usvajanja i raanja
dece i ovde su i dalje veoma kakljiva. Jedno od najprihvaenijih
obrazloenja u korist heteroseksualne porodice jeste da je u
najboljem interesu deteta da ima dva roditelja, mukog i enskog,
koji treba da ive zajedno.49 Istraivanja, meutim, pokazuju da
nema nikakvih dokaza da su deca odrasla u heteroseksualnim
brakovima srenija ili normalnija od one druge.50 Neka istraivanja govore u prilog injenici da lezbejske zajednice obezbeuju
sredinu s manje sukoba u komunikaciji, i da su deca mahom
mnogo vie eljena, jer se ne deava da su dobijena sluajno. Isto
tako, poto gej i lezbejsko roditeljstvo esto podrazumeva pristup
tehnologiji i dobro plaenim poslovima, u veini sluajeva je
obezbeena i materijalna sigurnost (koja se toliko uzdie kada je
po sredi usvajanje).
48. Isto, str. 167.
49. Kornel, Drusila. U srcu slobode, prev. Ranko Mastilovi, Centar za enske studije,
Beograd, 2002. Valja naglasiti da meu nekim feministkinjama radikalne orijentacije i savremenim teoretiarkama, poput bel huks, vlada miljenje da postavka
izbora izmeu suprotstavljenjih seksualnih alternativa (heteroseksualnost ili homoseksualnost) upravo predstavlja mehanizam za odranje seksualne opresije. Videti
huks, Op. cit., str. 65.
50. Isto, str. 132.
118
Roditeljsku odgovornost treba odvojiti od njene inherentne

povezanosti s heteroseksualnim parovima. Iako se mnogi LGBT
parovi protive instituciji braka, jer je ona povezana s homofobinim drutvenim sistemom, ipak je veoma vano traiti
graanska prava, pa makar ona kasnije i ne bila iskoriena.
Pitanje istopolnih branih i izvanbranih zajednica jo uvek
je veoma osetljivo, a u Srbiji se prilino veto zaobilazi. Pored
toga, injenica je da se za ostvarivanje prava na branu zajednicu
i usvajanje dece za gej i lezbejske parove bore iskljuivo LGBT
organizacije, dok se ostale feministiki orijentisane grupe i pojedinke oko toga za sada ne oglaavaju (bar ne u javnosti).
Od margine ka centru
Kakve su tendencije bavljenja pitanjima braka i porodice

meu teoretiarkama feminizma i feministikim aktivistkinjama
u dananje vreme? Feministika kritika tradicionalnog koncepta
braka i porodice, ili braka uopte uzev, veoma je srodna nekim
drugim savremenim stremljenjima, poput individualizma, alterglobalizma, anarhizma i nekih drugih eklektinih i slobodnih interpretacija otvorenosti ideja. Kao alternativa braku nudi
se nekoliko opcija: samoa, ivot u grupi, ostanak u primarnoj
porodici do kraja ivota, ili neke alternativne forme zajednikog
ivota u koje formalno spada i vanbrana zajednica.
Jedno od stalno prisutnih pitanja tie se stepena ukljuivanja
drave u privatni ivot pojedinaca i pojedinki. Individualistike
feministkinje smatraju da je revolucija neophodna, ali samo
revolucija koja osnauje pojedinca, ne i institucije. Kao odreenje
zajednikog ivota, brak bi morao osmiljavati, kontrolisati i
ureivati sam pojedinac, bez uplitanja drave. Ukoliko bi drava i
drutvo prestali da na svoje uobiajene naine kontroliu i podstiu
stavaranje braka i porodice, da li bi se neto promenilo? Da li bi se
stvarale neke nove forme, ili bi sam brak postao subverzivna forma
delovanja?
119
Prema miljenju Drusile Kornel,51 tortura reima, zamiljena

u Orvelovoj (Orwell) 1984, artikulie izuzetnu vanost razaranja
imaginarnog domena. Ukoliko bi porodino pravo odraavalo
primarne potrebe individua, a ne drave, situacija bi bila drugaija.
Mogli bismo da iniciramo i oblikujemo sopstvene ivote kao
ljubavnici i roditelji i da slavimo erotizam, ma kakav on bio.
Postavlja se pitanje vrednovanja ovog problema, i bavljenja njime
na nain koji ide dalje od puke kritike i pozicioniranja u jednu od
postojeih struja.
51. Kornel, Op. cit., str. 136.
120
Paula Petrievi
Jedan Bog jedan rod:

odnos monoteistikih
vjerskih zajednica prema
enskim ljudskim pravima
ovom tekstu nee biti rijei o vjeri kao o linom doivljaju,

potrebi, stavu i opredjeljenju, ve o njenom institucionalnom
vidu crkvi/vjerskoj zajednici, ije se polje djelovanja ni u kom
sluaju ne ograniava na sferu religioznosti, ve obuhvata, ili nastoji
da obuhvati, i sve ostale aspekte naeg svakodnevnog ivota, bilo
da oni pripadaju privatnoj (odnosi meu polovima, seksualna i
reproduktivna prava), bilo javnoj (politika, mediji) sferi.
Kada govorimo o istorijskom presjeku u kontekstu enskih
ljudskih prava, ogroman progres koji je ostvaren nakon Drugog
svjetskog rata (pravo glasa, pravo na abortus, institucija graanskog
braka,1 imovinsko i nasljedno pravo, itd.), dakle upravo u vrijeme
u kojem je djelovanje crkve na politiki ivot u zemljama Istone
121
Evrope bilo potpuno marginalizovano, doista je neosporan.

Meutim, kad god je bila u prilici da igra bilo kakvu ozbiljniju
ulogu, crkva je uvijek bila, i to valja naglasiti, izrazito retrogradna i
restriktivna po pitanju enskih ljudskih prava. U naem kontekstu,
to e na prvom mjestu biti seksualna i reproduktivna prava, jer je
kontrola nad enskim tijelom i seksualnou jedna od najsnanijih
poluga patrijarhata i jedno od najmonijih sredstava njegovog
odranja i osnaenja. Nema te institucije koja u veoj mjeri polae
pravo na ensko tijelo i daje legitimitet njegovoj instrumentalizaciji,
kolonizaciji i eksploataciji od crkve/vjerske zajednice.
Ako je, pak, rije o dananjem trenutku, kojem u se u analizi
najvie posvetiti, i mjestu i znaaju koji crkva ima u naem
svakodnevnom ivotu, bez obzira na to jesmo li ateisti/kinje ili
vjerujui/e, svjedokinje smo obnavljanja retrogradnih tendencija
koje osvajaju sve iri prostor u javnom ivotu, uveavaju i uvruju
svoju mo kroz pozitivno pravo,2 obrazovanje,3 kulturu i naravno,
medije.
I
S vete knjige monoteizama i njihova vjerska praksa
na temu enskih ljudskih prava
Ako stavimo u zagrade ono to se u teolokim krugovima naziva verbalnom inspiracijom, a to je tvrenje da su svete knjige neposredni zapisi Boje rijei, pa je svaki psalm, stih ili sura
direktna, sveta i neizmjenljiva Boja tvrdnja, u doslovnom smislu
objavljena, otkrivena, onda Talmud, Bibliju i Kuran moemo
posmatrati i kao istorijske zapise koji pripadaju religijskoj, ali i
pravnoj i knjievnoj tradiciji odreenih naroda. Pisane u konkretnim istorijskim situacijama, redigovane u narednih nekoliko
1. U Srbiji je, recimo, do 1944. godine jedini vaei brak bio crkveni, kao to je u
Izraelu i danas jedini vaei brak onaj kojeg zakljui rabin.
2. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, i naravno novi Ustav Srbije, donesen
2006. godine.
3. Ponovno uvoenje vjeronauke u kole i vraanje Bogoslovskog fakulteta u sastav
Univerziteta u Beogradu ime se direktno krio Statut Univerziteta.
122
stoljea,4 one predstavljaju sliku drutva i postojeih drutvenih

odnosa onoga vremena, koji su, obrevi se u svetoj knjizi, pomjereni u mitsko vrijeme, dobili i nebeski legitimitet. Autoritet koji
garantuje opravdanost ondanjeg statusa quo, postao je bezupitan,
apsolutan, boanski. Svete knjige monoteistikih religija, judaizma,
hrianstva i islama, mogu se shvatiti i kao ovekoveena patrijarhalna ideologija.5 Monoteizam nije izmislio patrijarhat, on ga je
zatekao da deluje unutar drutva i preuzeo ga je opravdavajui ga:
on se upisuje u stvari u onodobnu kulturnu tradiciju i posredstvom
proroka, koji su sinovi te kulture, govori patrijarhalnim jezikom.
Boanska poruka uokvirena androcentrikom vizijom koju deli zajednica kojoj je poruka upuena, iskazana je dakle mukim jezikom.
Na taj se nain preoblikuje patrijarhat od sluajnog istorijskog
stanja u neprevladiv model zasnovan na boanskom autoritetu.6
U cjelini uzev, sva tri monoteizma karakterie, u glavnim
crtama, potpuno podudaran stav prema eni: ona nije subjekt i ne
vrijedi koliko mukarac. Ona je Drugi, nalije, nainjena od prvog
eda i za njega. Ipak, iako je drugostvorena od rebra Adamovog,
prva je u grijehu. Postoji dakle razlog njenog podreenog
poloaja, krivica, prvobitni grijeh koji je inicirala. Seksualizacija
krivice, kako bi Onfre (Onfray) rekao. Muko postaje normativ,
privilegovan lan niza binarnih opozicija koje se uspostavljaju
izmeu ova dva pola. Izvor enske moi stoga mora biti mraan,
jer je naslijeen iz doaptavanja sa zmijom u rajskom vrtu: ena
ostaje i nakon izgnanstva opasna, tajnovita, nona, po Mjesecu
upravljena, vjeni izvor elje, nagovora, zle misli, krvi i ivota.
Iako sve tri monoteistike objave posjeduju u sebi i egalitaristiki
i neegalitaristiki potencijal, ovaj se prvi, naalost, najee odnosi
4. Miel Onfre (Michel Onfray) govori o dvadeset i sedam vekova radilita u:
Ateoloka rasprava, Rad, Beograd, 2005, str. 197.
5. Lidija Radulovi, Uenje veri konstrukcija rodnih identiteta putem
popularizacije pravoslavne teoloke literature u: Tradicionalno i savremeno u
kulturi Srba, SANU, Beograd 2003, str. 26.
6. Gracijela Longoni, Poloaj ene izmeu patrijarhata i religije, Pretei znaci
fundamentalizama feministiki odgovori, ene u crnom, Beograd 2006, str. 107.
123
na nadu u onostrano, na jednakost pred stranim sudom, dok se

ivot i odnosi u ovom svijetu reguliu u hijerarhijskom kljuu.
Jevrejin se svojom svakodnevnom jutarnjom molitvom zahvaljuje Bogu to ga nije stvorio enom, dok se ena zahvaljuje
Bogu zbog toga to ju je nainio po svojoj volji. Njihovu branu
zajednicu moe zakljuiti jedino rabin, i njena osnovna funkcija je
reproduktivna. Poliginija je opravdana, ali ne i poliandrija, razvod je
na raspolaganju suprugu jednostavno uruivanjem pisma otjeranoj
supruzi. ene ne smiju da izuavaju Toru inae obaveznu
za mukarce, njima se ne dozvoljava da sudjeluju u minimalnoj
grupi od desetoro potrebnih za molitvu minjan (minimum je
deset odraslih mukaraca starijih od trinaest godina), za njih nema
izbornosti na administrativne i sudske funkcije, odobreno im je
da posjeduju ali ne i da upravljaju sopstvenim dobrima, to je
dunost mua.7 U ortodoksnim sinagogama one ne uestvuju u
bogosluenju, a od mukaraca su odvojene pregradom.
Jedini valjani izbor koji eni nudi hrianska crkva (pravoslavna
ili katolika), jeste ili potpuna apstinencija ili prokreacija. Prvobitni
grijeh koji je Eva navukla na ovjeanstvo okajavaju njene keri
kroz pokornost muu, ali i poroajne muke koje prate njihovo
spasenje na zemlji i njihovu misiju raanje djece. Naoiti teolozi,
oslanjajui se na mudrost njima omiljenog Filozofa Aristotela,
sasvim su ozbiljno raspravljali o tome ima li uopte ena duu.
Procijenivi da je nema u istom smislu kao i mukarac, ovjek u
pravom i punom smislu te rijei, ali i da je ima u veoj mjeri nego
ivotinje, zakljuili su da se ipak ima ta spasiti za vjeni ivot,
ostavivi eni izbor izmeu celibata i materinstva u crkvenom
braku. Da bi iskupile taj kolebljivi entitet koji se ipak da nazvati
duom, da bi zasluile nebo i okajale grijeh prve od njih ali i svoje
sopstvene, one e biti ili monahinje, to je poeljnije, ili majke.8
7. Vidi Onfre, nav. delo, str. 143.
8. 1Rim 7:34: Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu,
da bude sveta i tijelom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvjetsko, kako e
ugoditi muu; i 1Rim 7:38: Tako i onaj koji udaje svoju djevojku dobro ini; ali
koji ne udaje bolje ini.
124
Izbor je neto iri nego u judaizmu i islamu pravo na celibat i

ivot posveen Bogu. Sveteniki poziv za nas ipak nije opcija, jer
eni nije doputeno da bude uitelj.9 ena u javnom prostoru,
na mjestu moi, nije neto to obogotvorena patrijarhalna tradicija
moe da dopusti.
Ni najmlaa od tri velike monoteistike religije ne nudi nita
moderniji, niti bolji poloaj za enu. Kuran je svakako poboljao
katastrofalan poloaj ene u odnosu na prethodno stanje koje je
postojalo u Arabiji. Meu pojedinim plemenima predislamskih
Arapa postojala je praksa ubijanja enske novoroenadi, koja
su se iva zakopavala u pustinji. Kuran pominje i osuuje
ovaj obiaj.10 Kada je ensko tijelo u pitanju, ono je u vlasti
mukarca kojem pripada i uvijek je dostupno njegovoj potrebi.11
Iskljuivi seksualni partner ene je njezin mu, naravno, takoe
musliman koji moe imati i vie ena privilegija koja, to se
da pretpostaviti, ne vai i vice versa. Meutim, Kuranom se
postavljaju ogranienja poliginiji.12 Ogranienja trpi i do tada
najee potpuno opravdano nasilje nad enama.13 Naalost, kako
vidimo, ovo ogranienje ne znai i zabranu. enu je dozvoljeno
udariti u vaspitne svrhe tako da na njenom tijelu ne ostanu
tragovi: modrice, rane, lomovi... Ipak je, kako vidimo, sveta knjiga
9. 1Tim 2:11-15: ena neka se ui u miru sa svakom pokornou;
Ali eni ne doputam da bude uitelj, niti da vlada muem, nego da bude mirna.
Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva:
I Adam se ne prevari, a ena prevarena postade prestupnica;
Ali e se spasiti raanjem djece, ako ostanu u vjeri i ljubavi i u svetinji sa estitou.
(Kurziv P. P.)
10. Kuran XVI, 58-59: I kad se nekome od njih javi da mu se rodila ki, lice mu
potamni i postaje potiten, krije se od ljudi zbog nesree koja mu je dojavljena; da
li ovako prezren da je zadri ili da je u zemlju zarovi? Kako runo oni prosuuju!)
(Kurziv, P. P.).
11. Kuran II, 223: ene vae su njive vae, i vi njivama vaim prilazite kako hoete.
12. Kuran IV, 3: Ako se bojite da prema enama sirotama neete biti pravedni, onda
se enite onim enama koje su vam doputene, sa po dvije, sa po tri i sa po etiri.
A ako strahujete da neete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili eto vam onih
koje posjedujete. Tako ete se najlake nepravde sauvati. (Kurziv, P. P.)
13. Kuran IV, 34: ... A one ijih se neposlunosti pribojavate, vi posavjetujte, a onda
se od njih u postelji rastavite, pa ih i udarite; a kad vam postanu poslune, onda im
zulum ne inite! - Allah je, zaista, uzvien i velik! (Kurziv, P. P.)
125
Ilustracija iz stripa
Persepolis Marjane
Satrapi: islamska
revolucija u Iranu
uvodi obavezu
noenja vela
propustila da enu uini i ravnopravnom.14 Mu (slino kao i u

judaizmu) ima ekskluzivno pravo na jednostran razvod prostim
saoptavanjem svoje odluke, takozvanim talakom. Njime suprug
puta svoju enu, razvodi je.
Obaveza noenja hidaba (vela, zara, pokrivaa za glavu) ili
adora (pokriva za cijelo tijelo, burka) za svaku djevojku koja je
ula u pubertet (odnosno, od trenutka dobijanja prve menstruacije)
ne nalazi se u Kuranu u jednoznano obavezujuem obliku,
ve se i vjernicima i vjernicama jednako preporuuje obaranje
14. Kuran II, 228: One imaju isto toliko prava koliko i dunosti, prema zakonu
samo, muevi imaju prednost pred njima za jedan stepen. - A Allah je silan i mudar.;
onda IV, 34: Mukarci vode brigu o enama zato to je Allah dao prednost jednima
nad drugima i zato to oni troe imetke svoje. Zbog toga su estite ene poslune...;
zatim IV,11: Allah vam nareuje da od djece vae mukom pripadne toliko koliko
dvijema enskima, (Kurziv, P. P.) i tako dalje...
126
pogleda i pokrivanje, s tim to je detaljno navedeno kome se

ena smije, a kome ne smije pokazati.15 Koja su to stidna mjesta
koja valja pokriti, ne objanjava se precizno u Kuranu, ve tek
u Hadisima predanjima koja opisuju prorokov ivot, mnogo
kasnije uspostavljenoj vjerskoj tradiciji, i novijim, najee
fundamentalistikim interpretacijama Kurana.
Ovih nekoliko citata, ma kako taksativno bili navedeni (i
svakako ne i u svakom sluaju ili u svim vremenima vaei) daju
nam jednu optu sliku ene koju opisuju, ali to je mnogo bitnije,
i propisuju sve tri svete knjige: ona ne vrijedi koliko i mukarac, te
joj se stoga ne moe prepustiti da sama odluuje o vlastitom tijelu,
ivotu i sudbini. Izbor pripada drugima, najee glavi porodice,
koja odluuje u skladu s linim, nacionalnim ili vjerskim interesima.
ena je reproduktorka, uvarka i prenositeljka tradicionalnih
vrijednosti, nikako njihova kreatorka. Njoj ne pripada centralna
kategorija subjektiviteta autonomija sloboda volje, vjerovatno
stoga to je u Edenu pokazala kako se njome umije sluiti. Ovo
ima vrlo konkretne i dalekosene posljedice na ivot ene kako
kroz istoriju, tako i danas. Obogotvorena patrijarhalna ideologija
vri presudan uticaj na konstrukciju rodnog identiteta, distribuciju
rodnih uloga, poloaj ene u drutvu i itav korpus prava: pravo na
slobodu kretanja, misli i izraavanja, glasako i izborno pravo pravo
da bira i bude birana, na nasljedno pravo, pravo na obrazovanje,
na ostvarivanje seksualnih prava koja ukljuuju i slobodan izbor
partnera/ke, bez obzira na njegovu/njenu klasnu, rasnu, vjersku,
15. Kuran XXIV, 30-31: 30. Reci vjernicima neka obore poglede svoje i neka vode
brigu o stidnim mjestima svojim; to im je bolje, jer Allah, uistinu, zna ono to oni
rade; 31. A reci vjernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim
mjestima svojim; i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi ita osim onoga
to je ionako spoljanje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje; neka ukrase svoje
ne pokazuju drugima, to mogu samo muevima svojim, ili oevima svojim, ili
oevima mueva svojih, ili sinovima svojim, ili sinovima mueva svojih, ili brai
svojoj ili sinovima brae svoje, ili sinovima sestara svojih, ili prijateljicama svojim,
ili robinjama svojim, ili mukarcima kojima nisu potrebne ene, ili djeci koja jo
ne znaju koja su stidna mjesta ena; i neka ne udaraju nogama svojim da bi se uo
zveket nakita njihova koji pokrivaju. I svi se Allahu pokajte, o vjernici, da biste
postigli ono to elite.
127
nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, reproduktivna prava

prava da, bez obzira na brani status, odluuje da li e, kada i sa kim
imati djecu, dostupnost zdravstvene zatite, uslug i informisanost
o njima... Rijeju, utie na sve aspekte svakodnevnog ivota ene,
bilo da pripadaju privatnoj, bilo javnoj sferi.
II
Manipulacija religijom u politike svrhe udar na
enska ljudska prava
Prava koja su ene ne tako davno osvojile za sebe, plod su

dugih i predanih napora feministikog pokreta koji je insistirao
na konstruisanom i kulturno uslovljenom karakteru rodnih uloga
i porijeklu rodne diskriminacije, zahtijevajui ravnopravnost svih
ena i mukaraca i insistirajui na univerzalnosti osnovnih ljudskih
prava, mogunosti i sloboda. Postignua ovog pokreta danas se,
makar u onom dijelu svijeta koji se obino naziva Zapadom,
mahom podrazumijevaju, dok se njegova istorija i mjesto koje mu
u istoriji pripada, najee relativizuju, marginalizuju ili predaju
zaboravu. Treba pamtiti da nije uvijek bilo ovako kako je, jer tako
ne mora i da ostane. Treba pamtiti kako je bilo, da bi nam to dalo
znanje i snagu da idemo dalje u ostvarivanju jednakopravnosti za
sve. Imajmo na umu upozorenje, odve aktuelno i ivo, osnivaice
WLUML16 Marieme Heli-Lukas (Marie-Aime Hlie-Lucas),
koje je izgovorila i prilikom njenog prologodinjeg boravka u
Beogradu, da su potrebne godine da se prava steknu, i samo trenutak
da se izgube. Ona to ilustruje na primjeru svoje domovine Alira,
koji je nakon politike represije i jaanja fundamentalistikih
pokreta (1984) bila prinuena da napusti. Tvrde fundamentalistike
struje karakteriu sve tri pomenute religije, ime se promoviu u
globalni fenomen koji predstavlja ozbiljnu prijetnju demokratskim
porecima irom svijeta i djeluje u pravcu ugroavanja ljudskih, a
posebno enskih ljudskih prava.
16. Women Living Under Muslim Laws meunarodna mrea solidarnosti ena koje ive
pod muslimanskim zakonima.
128
Priroda politiko-religijske interakcije vrlo je sloena. ini se da

se najvie tie pitanja legitimiteta i sistema vrijednosti koji pripada
odreenoj zajednici. Politike tradicije pretpostavljaju vrednosna
opredeljenja i tumaenje znaenja kolektivnog udruivanja. U
onoj meri u kojoj su ovi elementi takoe propisani u verskim
tradicijama, postaje jasno da je religijsko-politiki sistem ujedinjena
mrea i da elementi u religijskoj sferi i oni u politikoj sferi tee
da se meusobno pojaavaju. Kada izmeu ove dve sfere postoji
kompatibilnost, promovie se stabilnost. Kada izmeu ove dve sfere
postoji napetost, politiki sistem ima probleme sa legitimizacijom i
rezultat je socijalna anomija, destabilizacija i potencijal za drutveni
haos... To kazati sugerie da je politika proeta religijom, a religija
politikom.17 Religija, s jedne strane, nudi legitimitet koji za sebe
tvrdi da je od boga, dakle, apsolutan. Nijedan dravni poredak,
politiko naelo ili ustrojstvo, nikada se nisu mogli podiiti tako
snanim zaleem i potpunim opravdanjem.
S druge strane, da li uopte postoji institucionalizovana vjera
koja nema nikakvih pretenzija prema ovosvjetskom carstvu i
politikoj moi u njemu? Nisu li za svaku od religija boji zakoni
iznad ljudskih, koji bi po njima trebalo da se ravnaju? Ne udi,
stoga, stara kao svijet, prirodna bliskost, nekad ak i jednost,
svjetovne i duhovne vlasti. Mi, meutim, smatramo jednim od
najbitnijih civilizacijskih postignua ono koje je otvorilo vrata
modernom dobu, a to je upravo razdvajanje svjetovne i duhovne
vlasti i definisanje sfera njihovog djelovanja kroz graanske ustave
sekularnih drava. Nastala kao rezultat pobede razuma, odnosno
naputanja boanske i usvajanja racionalne, iskustvene, kritike
interpretacije sveta, sekularizacija kao princip ureenja drutva i
drave predstavlja onu graninu crtu koja moderno doba razdvaja
od premodernog i bez kojeg je danas demokratski poredak
nezamisliv.18
17. Sabrina P. Ramet, Religija i politika u vremenu promene, Centar za enske studije i
istraivanja roda, Beograd, 2006, str. 212.
18. Olga Popovi-Obradovi, Crkva, nacija, drava Srpska Pravoslavna Crkva i tranzicija u Srbiji, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str. 55-56.
129
Iako se ini da je koncept depolitizovane vjere i potpuno

sekularne drave i dalje daleka utopija, nita nas ne amnestira od
permanentnih i nepokolebljivih napora za njenim ostvarivanjem, jer
je to jedini mogui okvir unutar kojeg je ostvariva jednakopravnost
nevjerujuih i vjerujuih, i svih vjerujuih meusobno nenasilna koegzistencija ateista/kinja i vjernika/ca koji pripadaju
najrazliitijim vjerskim zajednicama, a to im omoguava upravo
sekularna drava meusobno ih ne diskriminiui. Sekularizam
ne znai odsustvo vere kao takve, ve odsustvo diskriminacije
na osnovu religije.19 Utoliko, biti protiv politike crkve/vjerske
zajednice ne znai biti protiv religije ili odreene kulture kao takve,
iako je ova sofistiki uspostavljena jednakost glavna strategija u
argumentaciji svih fundamentalista.
Jedno od najjezgrovitijih odreenja fundamentalizma dao
je muel Ejzentat (Shmuel N. Eisendstadt), koji kae da je
fundamentalizam verska i politika praksa i ideologija, ija je
glavna karakteristika iskljuivost prema drugim religijama i
pogledima na svet, i to pod izgovorom vraanja na osnovne
istine i praksu neke religije, a obeleen je i zahtevom da se javni
i politiki ivot regulie u skladu sa rigidno tumaenim verskim
normama.20 Tvrdei da je jedino njihova verzija religije istinita,
fundamentalisti ele nametnuti bespogovornu i iskljuivu
interpretaciju vjere koja treba da postane obavezujua za sve
graane/ke tako to e biti inkorporirana u pozitivno pravo
drave. Vjerski fundamentalizam nije religiozni ve politiki
pokret koji manipulie religijom i zloupotrebljava je u cilju
dobijanja politike moi. To je fenomen modernog doba koji
nastoji da obnovi konzervativnu vjersku tradiciju i regulie sve
dimenzije ivota ukinuvi laiki karakter drave i sekularni
karakter drutva. Obnova na koju se fundamentalisti pozivaju,
19. Rohini P.H., Borba protiv komunalizma: definiimo nau pozitivnu alternativu,
Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str. 33.
20. muel N. Ejzentat, Pojam fundamentalizma i neke njegove karakteristike, Pretei
znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str. 7.
130
predstavlja, Hobsbaumovom (Hobsbawm) terminologijom

govorei izmiljanje tradicije konstruisanje mitskih poetaka
o kojima ne moemo imati nikakvih pouzdanih saznanja.
Prvi pokret koji je sebe deklarisao na ovaj nain bio je protestantski,
dakle hrianski, a nastao je u Americi krajem XIX i poetkom XX
vijeka. Gotovo istovremeno javlja se i jevrejski fundamentalizam u
Istonoj Evropi, u Maarskoj, a nakon osnivanja izraelske drave
(1948) razvija se i u Izraelu, kao i u jevrejskoj zajednici u SAD-u.
Islamski fundamentalizam vue svoje korijene iz pokreta vehabija
i iz Mahdijevog reima u Sudanu u XIX vijeku, a uao je na velika
vrata na svjetsku politiku scenu Islamskom revolucijom u Iranu i
dolaskom ajatolaha Homeinija (Homeini) na vlast 1979. godine.
Fundamentalizmi imaju korijene u konzervativnim vjerskim
tradicijama monoteistikih religija, ali se razlikuju od njih time
to selektivno prihvataju neke elemente moderne politike,21
kao i dostignua savremene tehnologije (to je strano svakom
konzervativizmu). Zajedniki im je fanatizam i nebiranje sredstava
za postizanje i ouvanje moi i svjetovne vlasti. Duga tradicija tolikog
broja jedinih, iskljuivih, bojom voljom objavljenih istina koje
odriu svaku mogunost pluralizma, dakle istovremenog postojanja
mnotva objanjenja smisla i ivotnih formi,22 ne moe a da ne
doe u konflikt. Svoju ljubav prema blinjem sva tri monoteizma
u svom institucionalnom vidu svjedoe kroz stoljea ratovanja,
diskriminacije, progona, muenja, konvertovanja, pljakanja i
razaranja, kroz nebrojene ljudske rtve, neugasiva arita sukoba,
neuspjehe ekumenskih napora... Nije nam potrebna vera da bismo
znali kako je ubijanje pogreno; vera pre slui da prepoznamo gde
21. Totalitarizam, participativni model, egalitarizam. Posljednja dva koncepta svakako
trpe izopaenja kada ih fundamentalisti stavljaju u pogon, pa onda svi uestvuju
u progonu neprijatelja, aktivni su kao propagatori/ke fundamentalne istine;
jednaki/e su u dodjeljenim ulogama koje su hijerarhizovane, itd. Navedeno
prema predavanju Lina Veljaka odranom 2. VI 2006. na seminaru Pretei znaci
fundamentalizama feministiki odgovori, u Sijarinskoj banji, u organizaciji ena
u crnom.
22. Kako u svojoj studiji o fundamentalizmu pluralizam odreuje Klaus Kincler: Verski
fundamentalizam, Clio, Beograd, 2002, str. 20.
131
se mogu nai legitimni izuzeci od ovog pravila.23 ta moe da

zahteva boansku legitimaciju? Samo ono to nije moglo dobiti
ljudsku, odnosno ono to nije u skladu sa zdravim razumom ve je
drugo u odnosu na njega ono iz krajnje pragmatinih razloga
posveeno iznad.
Bez pretenzija da se ozbiljnije posvetim potpunijoj analizi
fenomena fundamentalizma, zadrau se samo na njegovim
osnovnim crtama,onome to je zajedniko svim fundamentalizmima,
a to su posljedice koje fundamentalistiki zahtjevi, kad imamo tu
nesreu da se ostvare, imaju na prava ena i njihov poloaj u ovako
restrukturiranom drutvu. Interesantno je ukratko navesti na koliko
se sve razliitih naina, upravo kada se poziva na istu svetu knjigu,
vri selekcija tih osnovnih fundamenata vjere koja pretenduje na
univerzalnost, odnosno koliko se sve jedinih istina kojima bismo
se svi/e morali povinovati, moe iitati iz iste knjige.
Ovo je najoitije u sluaju islama gdje se sprovodi itav spektar
razliitih praksi koje se sve pozivaju na Kuran i legitimiu preko
njega. Marieme Heli-Lukas navodi razlike u represiji koju trpe
i pravima koja uivaju ene u razliitim zemljama u kojima su
na snazi erijatski zakoni. Naveu (prema izvjetajima WLUML)
samo neke oblike pravno legitimisanog nasilja koje ene trpe u
pojedinim muslimanskim zemljama: obrezivanje djevojica, tzv.
genitalna mutilacija/obogaljivanje djevojica ili ekscizija24 koje
se praktikuje u Egiptu, Somaliji, Sudanu; jednostrano i usmeno
izraavanje talaka, kao to je to sluaj u Indiji; ensko pravo glasa
biva delegirano mukarcima kao to je to bio sluaj u Aliru;
zina25 se kanjava javnim bievanjem, novanom kaznom, kaznom
zatvora ili kamenovanjem na smrt Pakistan; nemogunost da se
silovatelju izrekne maksimalna kazna ako ne postoji svjedoanstvo
etvorice odraslih mukaraca muslimana sa dobrom reputacijom
23. Mark Jirgensmajer, navedeno prema: Sabrina P. Ramet, str. 211.
24. Odsijecanje klitorisa djevojicama/resekcija kapica klitorisa obred inicijacije kojima
se djevojica uvodi u zajednicu zrelih, polno definisanih lanova zajednice. O tome
detaljnije videti u dodatku 4. u ovoj knjizi. Prim. ur.
25. Preljuba, svaki vid vanbranog seksa.
132
takoe Pakistan; kanjavanje ena zbog neislamskog ponaanja

kao to je smijanje na ulici ili zbog pramena kose koji je izvirio
ispod hidaba kao to je sluaj u Iranu; prisilna kontracepcija,
abortus i sterilizacija Banglade; ene nemaju pravo da voze
Saudijska Arabija, nemaju pravo da napuste zemlju bez pismene
dozvole svojih oeva/mueva Iran i Saudijska Arabija; itd...
Nasuprot tome, u razliitim muslimanskim zemljama ene
uivaju i razliita prava: pravo glasa na svim nivoima kao u veini
muslimanskih zemalja; pravo na izbor supruga u zemljama u
kojima vlada Hanifi kola; zabrana poligamije i pravo na razvod i
starateljstvo nad djecom nakon razvoda u Tunisu; itd... Vano je
istai da nijedan od zakona koji ugroavaju enska ljudska prava
ne postoji u svim muslimanskim zemljama, ve da se svi pozivaju
na islam. Ogromna raznolikost i kompleksnost koja karakterie
muslimanski svijet uslovljava i razliite kulturne obrasce u razliitim
djelovima svijeta. Fundamentalisti, naprotiv, nastoje da nametnu
nekakav univerzalan, monolitan i iskljuiv muslimanski identitet,
ispravan muslimanski nain ivota.
Jednovremeno sa simplifikacijom, dehumanizacijom i demonizacijom drugih, dogaa se i simplifikacija vlastitog
identiteta, njegova deifikacija i autoviktimizacija koja poziva
na osvetu, naravno nikako sluajno. Ne postoji neto kao to
je jednoobrazan muslimanski svet, niti jedinstven islamski
zakon (erijatski zakon) koji se svuda primenjuje, te stoga
ene u muslimanskim drutvima ive veoma razliite ivote, a
represija koju trpe i prava koja uivaju su razliita. ...Sama ova
razliitost je dovoljna da se ospori fundamentalistika ideologija
muslimanskog identiteta, kao uverenja, naina ivota, pravila
ponaanja, kulture koja treba da odreuje ivot tzv. muslimana/
ki u itavom svetu. ...Pojam jednoobraznog muslimanskog sveta
je pogrean i nametnut pojam.26 Konstrukcija mita o homo26. Marieme Heli-Lukas, Iz kog si ti plemena? enska borba i konstrukcija muslimanskog identiteta, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str.
116-117.
133
genoj vjerskoj zajednici (to nekad implicira i mit o homogenoj

naciji, kulturi, itd.), kao i konstrukcija vjerskog identiteta koji se
nudi kao jedini prihvatljiv, jedini pravi i istinski, karakteriu
politiku svakog fundamentalizma. Isto tako, fundamentalistiki
zahtjevi za ouvanjem kulturnih razlika zloupotrebljavaju
terminologiju ljudskih prava, i pod ovim ljudskopravakim
terminolokim platom nastoje progurati niz diskriminiuih
praksi.
U Izraelu su svi zakoni27 koji se tiu braka, raanja, razvoda
i sahranjivanja u nadlenosti vjerskih voa. Inkorporiranje religioznih zakona u pozitivni zakon izraelske drave znai zapravo
da se potinjenost ena razume kao osnovna postavka izraelskog
drutva, vanija od univerzalnih ljudskih prava.28 Monopol nad
brakom i razvodom je u rukama rabina,29 a Jevrejka ne moe da
ostvari razvod bez pristanka njenog supruga ak ni ako je on nasilan, ako je u zatvoru, ima problema sa mentalnim zdravljem, ili je
nestao, a nema dokaza o njegovoj smrti.30 Sloboda ene je, kako
vidimo, ovim zakonima ozbiljno ugroena, ona sama predata na
milost i nemilost muevljevoj volji, potpuno svedena na ulogu supruge, majke i odgajivaice, i striktno ograniena na privatnu sferu.
Iako stepen slobode i nezavisnosti ene u jevrejskim zajednicama,
kao uostalom i u svim ostalim, varira od jedne zajednice do druge
i zavisi prije svega i od njene klasne pripadnosti, ena je ipak nesumnjivo i viestruko diskriminisana. Situacija u Izraelu tipina
je za svaku teokratiju i predstavlja logian rezultat poputanja
klerikalnim pritiscima i pravljenja kompromisa s militantnim
fundamentalistikim snagama.
Kada su u pitanju hrianski fundamentalizmi, pomenuu samo
praksu katolike i Srpske pravoslavne crkve. I jednu i drugu crkvu
27. Zakoni su doneseni 1951. godine, a prema sporazumu iz 1947. sklopljenom
izmeu sekularista i vjerskih voa, poznatom kao Status quo.
28. Tikva Honig-Parnas, Jevrejski fundamentalizam i represije nad enama u jevrejskocionistikoj dravi, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str. 41.
29. Kao to sam ve napomenula, ena ne moe postati sveteno lice rabinka.
30. Honig-Parnas, str. 40.
134
karakterie nastojanje da se nametne kao vrhovni moralni arbitar

u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava ena, i da nametne
svoje etike uzuse cjelokupnom graanstvu kroz uticaj koji vri na
zakonodavstvo.31 Crkva uspjeva da se izbori za uee svetenih
lica u dravnim tijelima i institucijama koje nemaju nikakve veze
sa sferom religioznosti, kao i za uee u obrazovanju i uticaj u
kulturi, zastupljenost u medijskom prostoru, itd.32
Zajedniki za obje crkve je stav koji zauzimaju prema
seksualnosti koja po njima ima iskljuivo prokreativnu funkciju, te
je po tome bilo koji seksualni odnos koji za cilj nema raanje djece
blud. Potencijal seksualnosti odvojene od raanja, znai ista
seksualnost, nepomuena seksualnost, to je apsolutno zlo.33 Iz ovog
naravno slijedi anatemisanje istopolnih zajednica koje znae ivot
u smrtnom grijehu. Bolnu potvrdu ovog stava imali smo prilike
da vidimo u pokuaju organizovanja Parade ponosa u Beogradu
2001. godine, kada su navijai nadahnuti duhom svetosavlja,
skinsi, pripadnici faistikih organizacija Obraz i Krv i ast, kao i
drugi uzoriti branitelji pravoslavnih vrijednosti i vrlina, predvoeni
svetenikom arkom Gavriloviem, demonstrirali ljubav prema
blinjem tako to su pretukli na desetine LGBT osoba u centru
grada, od kojih je njih etrdeset zadobilo teke povrede.34
Objema sestrinskim crkvama zajedniki je i stav prema
abortusu, kao jednom od osnovnih enskih ljudskih prava. Kao to
sam ve rekla, kontrola nad enskim tijelom i seksualnou jedna je
od nasnanijih poluga patrijarhata i jedno od najmonijih sredstava
njegovog odranja i osnaenja. Polaganje prava na ensko tijelo
i reduciranje ene na ulogu raalice, reproduktorke sistema koji
je diskriminie, opte je mjesto veine propovijedi upuenih eni.
Marija Ladi Londono (Maria Ladi Londono) u svom predlogu
31. Misli se na zakon o crkvama i verskim zajednicama, i naravno na Ustav Srbije. To
je ozbiljna i iroka tema u iju se analizu ovdje naalost ne mogu uputati.
32. Pomenuu samo uee crkvenih velikodostojnika u srpskom pregovarakom timu
za Kosovo, upravnom odboru RTS-a, radiodifuznom savetu, prosvetnom savetu...
33. Onfre, str. 140.
34. Navedeno prema pisnju lista Danas, 10. septembar 2004.
135
neotuivih seksualnih prava ena naglaava: Ako nae telo ne

pripada nama, ivot je promaen! Upravo na njega obnovitelji
izvorne hrianske vjere polau pravo. Ono pripada prevashodno
zajednici (vjerskoj, nacionalnoj, porodinoj) ijim interesima treba
da slui, pa tek onda eni samoj. Fetus se izjednaava s ljudskim
biem, pa se tom logikom ene koje abortiraju proglaavaju
ubicama, tzv. utrobnim edomorkama. Ovakvo ubistvo se
kvalifikuje kao gore od ubistva roenih i/li odraslih ljudi koji,
kako se navodi, imaju priliku da se brane, dok bespomoni fetus
to nije u stanju. I u ovogodinjoj boinoj poslanici patrijarh
Pavle ne proputa da se obrati sebinim edomorkama: Najvei
previd inimo u vezi sa edomorstvom, jer neemo da priznamo
da je to greh ubistva deteta, motivisan sebinou nedostojnih
roditelja. To je najgnusnije ubistvo, odbijanje blagoslova Bojeg i
uskraivanje prava na ivot novoj linosti. Jo neroeno dete nije
bezimeni zametak, fetus; to je ovek dua iva. Interesantno je
da se gotovo nikakva panja ne pridaje fetusu u sluaju spontanih
pobaaja, i u tom sluaju ne govori se o smrti ljudskog bia. Insistira
se na egoizmu koji krasi savremenu enu koja se peorativno
naziva emancipovanom, kao i na usaivanju osjeaja krivice i
smrtnog grijeha. Konkretna situacija u kojoj se nalazi ena kada
donosi uvijek teku odluku o abortusu, crkvene velikodostojnike
ne zanima. Uticaj socijalnog i ekonomskog faktora, jednostavno
se proglaava sebinou i kao takav osuuje. Nastojanja crkve da
prema svojim stavovima regulie prava koja eni pripadaju kao
slobodnoj graanki nala su izraz u inicijativama crkve da se abortus
zabrani ili da se dozvoli samo u odreenim sluajevima.35 Jako je
vano istai da statistike pokazuju da se broj abortusa ne smanjuje
ukoliko se abortus uini nelegalnim, ve da je jedini rezultat koji
se postie kriminalizacijom abortusa ugroavanje zdravlja ene.
Takoe, pokrenute su inicijative za pravo na prigovor savjesti
35. Kada je ugroeno zdravlje ene; kada je dijagnostifikovana malformacija ploda;
ako je trudnoa posljedica silovanja ili incesta to je sluaj u Poljskoj u kojoj je
katolika crkva uspjela da kriminalizuje abortus i uini ga nelegalnim.
136
na koje se mogu pozivati ginekolozi/kinje i medicinsko osoblje

ako iz etikih razloga ne ele da izvre abortus. Ovo pravo je u
Hrvatskoj zatieno zakonom.
Pomenuu jo samo povratak vjeronauke u kole koji je
obavljen i u Hrvatskoj, neposredno po Tumanovom dolasku na
vlast 1990, i u Srbiji dvanaest godina kasnije 2002. godine. Na
nastavni program vjeronauke u Srbiji ministarstvo prosvete nema
nikakvog uticaja, kao to nema ni uea u njegovom formiranju
(a teko i da bi mogao imati jer je u koliziji sa, npr. nastavnim
programom biologije: teorija evolucije vs. kreacionizam). Ni sam
nastavni program, niti njegova realizacija ne prolaze nikakvu
proceduru evaluacije, bar ne za to nadlenog ministarstva. Vjerouitelji/ke nemaju isti status kao ostali prosvetni radnici/e i ne
odgovaraju direktoru/ki kole, ve svetenom licu. Vjeronauka u
kolama etablirala se kao potpuno paralelna i nezavisna institucija
u instituciji nad kojom drava nema nikakvu kontrolu. Nastava
vjeronauke promovie idealni model ene koju krase tipino
enske vrline kao to su pokornost, portvovanost, brinost,
koje su sve objedinjene u onoj vrhovnoj materinstvu koje je
misija ene i put njenog spasenja. Pored knjiga koje se koriste kao
udbenici u nastavi vjeronauke, postoji itav, moglo bi se skoro
rei, anr popularne vjerske literature koji nastoji da definie
osnovne smjernice u konstrukciji rodnih identiteta36 koji su, da
li je potrebno napomenuti, krajnje patrijarhalni i proizvod su
mrane retradicionalizacije naeg drutva to se predstavlja kao
jedini odgovor na krizu vrijednosnog sistema i krizu drutva u
cjelini.
36. Pogledati niz publikacija koje na popularan nain nastoje pribliiti uenje veri u
tom smislu najee jako slabo informisanim ili potpuno nepismenim vjernicima/
vjernicama: ta sve treba da zna svaka pravoslavna devojica i ta sve treba da zna
svaki pravoslavni deak; onda letke koji se tiu raznih problematinih tema kao
to su: sekte, novi nastavni programi, devstvenost, -- a, internet,
itd., a koje izdaju crkve, manastiri, sestrinstva, itd.; pogledati npr. letke koje izdaje
sestrinstvo manastira Sv. Stefana, Lipovac: Blagovesnik Despot Stefan, itd.
137
III
Alternative
Spektar borbi za ouvanje i promovisanje enskih ljudskih prava

koja su ugroena djelovanjem fundamentalistikih snaga, kree se
od napora feministike teologije do potpuno sekularnog pristupa
ljudskim pravima.
Glavna strategija borbe feministikih teolokinja i reformskih snaga u teologiji/ama jeste reinterpretacija svetih knjiga u egalitaristikom duhu. U svakoj Objavi nalaze se, kako
egalitaristiki, tako i diskriminiui elementi, s tim to se kako
kroz istoriju, tako i kroz zakone koje donose fundamentalisti koji
su se domogli vlasti, uvijek aktuelizira upravo neegalitaristiki potencijal svetih spisa, a sve u svrhu kontrole, naravno najee ena,
ali i svih marginalizovanih grupa uopte, svih drugih. Istiui
da u Kuranu (a isto se sa sigurnou moe tvrditi i za Talmud i
za Bibliju) postoji tenzija izmeu egalitaristikog stava po kojem
se vjernicima/ama prosuuje samo prema njihovim zaslugama, i
neegalitaristikog, u ijem se okviru odreuju razliite uloge za
mukarce i za ene, Karla M. Obermejer (Carla M. Obermeyer)
navodi da tradicionalne interpretacije naglaavaju one djelove
vjerskih spisa to vrednuju ene nie nego mukarce i koriste ih
da bi definisali podreenu ulogu ena nasuprot interpretacijama
feministikih teolokinja i reformista, gde se tvrdi da postoji jedan sutinski egalitaristiki etos u islamu deformisan od patrijarhalnih snaga.37 Religiozne zagovornice enskih ljudskih prava ne
pokuavaju da monopolizuju oblast ljudskih prava, one sklapaju
saveze sa sekularistima/kinjama.38
37. Carla Makhoulf Obermeyer, Reproduktivna prava u islamu, ene, zdravlje,
razoruanje, ene u crnom, Beograd, 2003, str. 100-101.
38. Kako navodi Marieme Heli-Lukas u tumaenju postignua feministike teologije
i njene razlike u odnosu na fundamentalistiku praksu. Heli-Lukas, str. 119.
U istom su smjeru upravljena i nastojanja Pokreta katolkinja za pravo na izbor
to se bore za depenalizaciju i legalizaciju abortusa, kao i teoloko uenje koje
priznaje moralnu validnost donijetih odluka na planu reproduktivne sposobnosti,
oslobaajui ene od krivice i onda kada odlue da abortiraju.
138
Na drugom kraju spektra nalaze se enske mree i grupe koje

ne smatraju raspravu o vjeri glavnom strategijom za drutvenu
promjenu. Kritikujui konzervativne ili neovjene zakone i prakse,
one osuuju krenje enskih ljudskih prava nezavisno od toga da li
se ona opravdavaju na lokalnom, nacionalnom ili meunarodnom
planu referiranjem na religiju.39 Smatraju da se enska ljudska
prava mogu izboriti, ouvati ili reafirmisati jedino permanentnim
protivljenjem teokratizaciji drave, insistiranjem na sekularnom
karakteru drutva i jaanjem globalnih enskih mrea protiv
fundamentalizma.40
39. Heli-Lukas, 119.

40. Navedeno prema: Staa Zajovi, Fundamentalizam i rodni poredak, Pretei znaci
fundamentalizama feministiki odgovori, str. 141.
139
Nataa Zlatkovi
O Agnodike,
enskom zdravlju,
diskriminaciji
Mit o Agnodike
edna mlada ena koja se zvala Agnodike, ivela je u naprednom

atinskom drutvu u IV veku pre nove ere. Agnodike je elela
da izuava medicinu, ali je enama tog vremena bilo zabranjeno da
se obrazuju. Uz podrku oca oiala je kosu, navukla muku odeu
i poela da pohaa asove koje je drao poznati lekar Hierofilus
(ili Herofilos). Leta 350. godine pre nove ere, poloivi s najviim
ocenama, ona postaje lekarka ginekolokinja, jo uvek krijui svoj
pravi identitet.
Jednom prilikom je elela da pomogne eni na poroaju koja
je imala jake bolove. ena je, meutim, odbila pomo smatrajui
da je lekarka mukarac. Agnodike je podigla svoju odeu, otkrivi
joj svoj pravi pol. eni je pruila potrebnu pomo, a tajna je ostala
140
sauvana. Kako je bila veoma uspena doktorka, glas o njoj se

brzo prouo. Postala je slavna i potovana. Meutim, njene kolege
postaju ljubomorne na njen uspeh. Optuili su je, smatrajui da
je mukarac, da iskoriava svoju profesiju i zavodi udate ene.
Agnodike tada biva izvedena pred sud. Rizikujui da bude osuena
na smrt zbog zabrane enama da se bave medicinom, ona je podigla
svoju odeu i otkrila sudijama i prisutnima da je ena. Tek tada su
poele ozbiljne optube. Meutim, dok je njeno suenje trajalo,
ljudi su se okupljali ispred suda pruajui joj podrku. ene su
istupile u njenu odbranu. Rekle su da e ako bude pogubljena, i one
umreti s njom, okrivljujui mukarce da su neprijatelji, jer optuuju
nju koja je otkrila zdravlje za ene. Agnodike je bila osloboena
optubi i bilo joj je dozvoljeno da se bavi medicinom. Narednih
godina, Atinski savet je modifikovao zakon i dozvolio enama da
se bave medicinom.
Agnodike je jedna od figura koja se esto pominje u istorijama
medicinske profesije. Babice od XVII veka do dananjih dana
priaju ovu priu kako bi se odbranile od muke dominacije u
profesiji, i zahtevajui da raanje deteta postane deo medicinske
prakse. O Agnodike se pria kao da je stvarno postojala i oznaena
je kao pionirka babic i simbol ena u medicini generalno.1
Priu o Agnodike zabeleio je latinski pisac Higinus u I veku
nove ere. Danas se, meutim, teko moe dokazati da li je njegova
pria verodostojna ili pripada domenu mita. Koliko god da se istorija
tradicionalne medicine bazira na prodoru pionira individualaca koji
su se borili protiv zastarelih pristupa leenju i pobedili u toj borbi
a Agnodike se dobro uklapa u takvu tradiciju, nije mnogo verovatno
da je Higinusova pria zasnovana na istorijskim injenicama.
Pria o Agnodike naglaava jedan od glavnih problema u
tretiranju ena u pogledu zdravstvene zatite. ene su se od
davnina gnuale injenice da moraju da stavljaju svoje telo u muke
ruke, to je esto imalo negativne posledice po njihovo zdravlje. Ne
treba, meutim, da nas zaudi ta nekooperativnost ena ukoliko
1. Ogilvie, M. B. 1986. Women in Science. The MIT Press.
141
imamo na umu da su se ene uglavnom uvek odgajale odvojeno od

mukaraca i drugih devojica, i da su uene da se stide svog tela.
Ginekologijom nisu oduvek dominirali muki lekari. Pre V veka
pre nove ere, dakle pre dolaska Hipokratove medicine, raanje je
bilo povereno neformalnoj nezi lanica porodice, roaki i susetki
koje su ve imale iskustvo poroaja (a ta se praksa zadrala i
mnogo kasnije, do duboko u moderno doba). Neke od tih ena
postaju poznate po svojoj umenosti i dobijaju neformalnu titulu
maia (babica). Dok su radile, one su sakupljale i informacije o
drugim aspektima enskog reproduktivnog ivota, primera radi, o
fertilitetu, abortusu, kontracepciji, pa ak i polnoj determinaciji.
Meutim, kada je Hipokratova medicina poela da uzima maha,
tradicija enskog monopola pri raanju deteta poela je da jenjava,
a mukarci su postali dominantne figure na poljima ginekologije
i akuerstva tog vremena. Do ovog prelaza dolazi zato to su
mukarci bili nepoverljivi prema enama. Pacijentkinje opisane u
Hipokratovim zapisima, pa samim tim i u grkoj literaturi generalno,
esto su sumnjiili njihovi muevi. enin potencijal da sabotira
muevljevu lozu navodio je mukarce na sumnju da im supruge
nisu verne i da dete moda nije njihovo, to ih je inilo nesigurnim.
Zbog toga je enska borba za kontrolom nad sopstvenim telom u
antikom dobu bila kratkotrajna i bezuspena. A to vai za antiku,
vaie i za sva budua razdoblja do XX veka, uprkos nebrojenim
vidarkama i takozvanim mudrakinjama (wisewomen) koje su se
kroz istoriju starale o zdravlju svojih porodica i zajednice. Kolika
je bila njihova mo da uzurpiraju muku/patrijarhalnu sigurnost,
pokazuje broj vetica spaljenih na lomai tokom srednjeg veka,
koje su alternativnim putevima pomagale pri zaeu, leile visoku
temperaturu i vidale rane.
Danas medicina, meutim, postaje preteno ensko zanimanje.
Gotovo 70 procenata od ukupnog broja studenata i studentkinja
medicine poslednjih godina ine ene. One postaju naelnice i
direktorke ustanova. I premda je hirurgija ostala muka grana
medicine, ene takoe postepeno otvaraju vrata operacionih sala.
142
ensko zdravlje
ene i mukarci imaju razliite zdravstvene profile koji su

uslovljeni polnim i/ili rodnim specifinostima. Usko medicinske
specifinosti koje se odnose anatomiju i fiziologiju ene uslovljavaju
i specifinu patologiju i razliite prevalence odreenih bolesti.
Drutvene razliitosti koje definiu zdravstveni profil ene su
rod, socijalni i ekonomski status, etnika pripadnost, veroispovest,
starost, fizika i mentalna ogranienja, seksualni identitet, ivotna
sredina.
Bolesti se ne ispoljavaju na isti nain kod mukaraca i kod ena.
Neke bolesti su iskljuivo vezane za enski pol, dok se neke bolesti
kod ena tee ispoljavaju. Faktori rizika i izloenost nisu jednaki
za oba pola, a bolesti esto zahtevaju drugaiji pristup dijagnostici
i leenju. Bolesti koje se mnogo ee javljaju kod ena su depresije,
poremeaji ishrane, zavisnost od lekova, strahovi, suicidalnost.
ivotni vek ena je u proseku dui, i u Srbiji, primera radi, iznosi
7 godina vie nego kod mukaraca. Glavni uzroci smrtnosti se pak
ne razlikuju: i ene i mukarci najee umiru od kardiovaskularnih
bolesti i maligniteta.
Definicija Svetske zdravstvene organizacije definie zdravlje
kao fiziko, duevno, socijalno i ekonomsko blagostanje, a ne samo kao
odsustvo bolesti. No, uprkos toj obuhvatnoj definiciji ensko zdravlje
se najee svodi na reproduktivno zdravlje, iako su potrebe
za zdravstvenom zatitom ena mnogobrojne i kompleksne, i
ukljuuju daleko vie od reproduktivnog zdravlja. Da bi se uzeli u
ozir razliiti aspekti zdravlja kao neeg to nadilazi puko odsustvo
bolesti, zdravstveno pitanje treba staviti u drutveni kontekst i
neophodno ga je dovesti u vezu s rodnom socijalizacijom, kulturnim
obrascima, obrazovanjem, drutvenim poloajem i religijom ene.
Ohrabrujua je injenica da se sve vie govori o holistikom pristupu
enskom zdravlju, pristupu koji uzima u obzir sve razliitosti koje
pacijentkinja donosi sa sobom.
Da bi se ostvario valjan pristup enskom zdravlju, zdravstvenu
zatitu je neophodno realizovati na temelju ravnopravnosti
143
mukaraca i ena. Najmanje to se po tom pitanju moe uiniti, jeste

da se enama prue iste mogunosti zdravstvene zatite koju imaju
mukarci, to svakako ne znai da mukarce i ene treba posmatrati
na identian nain. Sistemi zdravstvene zatite moraju biti ureeni
tako da se enama prui zadovoljenje specifinih potreba, koje se, jo
jednom ponavljamo, ne tiu samo i jedino reproduktivnog zdravlja.
Meutim, i same bi ene trebalo da naue da vode rauna
o sebi i svom zdravlju. To pak znai da moraju nauiti da sebe
vide iznutra, da spoznaju svoje telo i da naue da uju ta im
ono govori i kakve signale alje. Uprkos tome to su esto uene
drugaije, one bi morale da ponu da sebe posmatraju kao celinu,
koja u sebi integrie um, telo i duu. Na taj e nain najbolje
razumeti svoje telo.
Faktori diskriminacije
Naveu sada nekoliko kljunih prepreka koje enama stoje na

putu da svom telu i zdravlju u naelu pristupe holistiki.
Prvo, znaajan faktor rizika je veliko optereenje ena razliitim
obavezama koje je ponekad nemogue uskladiti. ene su danas
najee zaposlene, dakle, obavljaju regularni plaeni rad, ali se i
dalje iskljuivo od njih oekuje da se angauju oko kunih poslova
i da u potpunosti zadovolje potrebe supruga, dece i starijih lanova
porodice.Takav nain ivota jedan je od osnovnih uzronika injenice
da ene o sopstvenom zdravlju misle najmanje. One zbog toga
esto uopte i ne trae pomo lekara sve dok bolest ne uznapreduje
i dok se, naalost, ponekad pokae kao neizleiva. Patrijarhat je,
prema tome, nametnuo enama primarnu odgovornost za brigu
o zdravstvenoj zatiti porodinog zdravlja, iz kojeg je ona sama
iskljuena i svojom, ali i zaslugom vaspitanja (isto su inile i ene
na koje se ona ugledala), drutvenih oekivanja, tradicije, opstanka
jednoobrazne slike u medijima, i drave koja ne ini neophodne
korake da se takva situacija promeni.
Drugo, to se same zdravstvene zatite ena tie, vidljivo je
da su potrebe ena neadekvatno i nepotpuno zadovoljene. U ne-
144
razvijenim drutvima ene ne mogu

da se pregledaju same, bez prisustva
oca ili mua ili, u blaoj varijanti,
nekog enskog lana porodice. Zbog
toga ena esto odlae posetu lekaru,
to ponekad moe biti opasno po
Postoji 3 milijarde ena koje ne iznjeno zdravlje, pa ak i po ivot. Za
gledaju kao supermodeli, i svega njih 8
nerazvijena drutva je takoe karakoje tako izgledaju.
kteristino da se daleko vie panje
poklanja zdravlju muke dece u odnosu na ensku, iz ega naalost
nisu iskljuene ni same majke.
Vidljive su, potom, znaajne razlike u nivou zdravstvene zatite
meu razliitim regijama, ali i meu razliitim drutvima koja se u
okviru jedne drave razlikuju po socijalno-ekonomskim, etnikim
i drugim karakteristikama. U tom smislu, veoma je osetljiva tema
upravo zatita reproduktivnog zdravlja ena, odravanje trudnoe,
poroaj i postporoajni period. Statistiki podaci pokazuju da
je u industrijalizovanim zemljama jedna od 4000-10000 ena
u ivotnoj opasnosti od komplikacija povezanih s trudnoom.
Meutim, u zemljama u razvoju taj broj je jedna u 15 do jedne
u 50 ena. Stopa maternalnog mortaliteta u zemljama u razvoju
je 200 puta via nego u zemljama EU i Severne Amerike. Ova
razlika stope maternalnog mortaliteta izmeu nerazvijenih i
razvijenih regija inae predstavlja parametar sa statistiki najveim
rasponom razlika u okviru svih zdravstvenih kategorija. Isto vai i
za razlike unutar industrijalizovanih, razvijenih drutava: zdravlje
nebelkinja, odnosno pripadnica drugih etnikih ili rasnih manjina,
bitno je ugroenije od zdravlja predstavnica veinskog drutva.
To je posledica razliitih kulturolokih i drutveno-ekonomskih
faktora, ali i neadekvatne zdravstvene zatite za ene uopte, i za
te ene posebno.
etvrto, kada se sprovode istraivanja o zdravstvenoj zatiti,
najvei broj njih vri se na uzorcima muke populacije. U tom smislu,
najvei broj standardizacija dijagnostikih/terapijskih parametara
145
izrauje se za mukarca srednjeg ivotnog doba, belca, tekog oko

70 kg. Udbenici medicine vrve od takvih standardizacija. U njih
su, meutim, retko ukljuene informacije o zdravstvenoj zatiti
koja je neophodna starijim enama, enama s invaliditetom i
pripadnicama etnikih, rasnih ili nekih drugih manjina.
Potom, nuno je napomenuti da je poslednjih godina sve vie ena
koje ive sa HIV infekcijom ili su obolele od AIDS-a. Donedavno su
istraivanja ove opake bolesti uglavnom bila orijentisana na prenos
na mukarca, a ene su bile posmatrane samo kao izvori zaraze,
opasnost po mukarca ili po fetus. Uz to, ako su uopte u fokusu
drave, sve akcije koje se sprovode u pogledu zatite od HIV-a, tiu
se samo buduih majki koje su HIV pozitivne. Drutvo odreenim
mehanizmima ohrabruje HIV pozitivne trudnice da izvre abortus,
to je direktno krenje prava na slobodu da se samostalno odluuje
o porodici. (Istraivanja pokazuju da je ak 50% HIV pozitivnih
majki rodilo HIV negativnu decu.)
Budui da smo se ponovo dotakli reproduktivnog zdravlja, valjalo
bi istai jo dva oblika diskriminacije nad enama. Naime, i dalje je
prisutna velika stigmatizacija ena kod kojih se javlja neplodnost.
U sterilnim brakovima, iako u znatno manjoj meri nego ranije, i
dalje je prisutna pojava da samo ena ide na ispitivanja neplodnosti,
dok se mukareva plodnost unapred pretpostavlja. S druge strane,
stare predrasude opstaju uprkos razvoju novih tehnologija, te se
tako jedan od novijih dijagnostikih pregleda amniocenteza
(postupak koji bi trebalo da slui za prenatalnu dijagnostiku
izvesnih genetskih poremeaja) sve ee zloupotrebljava tako
to se parovi odluuju da ena prekine trudnou kad se ispostavi
da je plod enskog pola.
Najzad, a time se ova lista svakako ne iscrpljuje, treba navesti i
neke drevne i neke moderne obiajne prakse kojima se najdirektnije
ugroava zdravlje ena, odnosno devojica. Jedan od primera za to
je tzv. sakaenje enskih genitalija u zemljama Afrike, Bliskog
Istoka ali i u drugim zemljama gde postoje emigranti iz ovih regija.2
2. O tome opirnije u dodatku 4. u ovoj knjizi.
146
Zdravlje devojaka fiziko i/ili psihiko takoe se neposredno

ugroava pod pritiskom sredine u nekim, najee ruralnim,
zajednicama zahtevom da se veoma mlade udaju i imaju mnogobrojan porod. Meutim, i napredne, industrijalizovane sredine
nameu eni odreene modele ponaanja koji takoe ugroavaju
njeno zdravlje. Primer za to je izgladnjivanje mladih devojaka
bulimija, anoreksija kako bi postigle izgled koji nameu moderni
modni trendovi.
ene sa invaliditetom
posebna forma diskriminac ije
Invaliditet se jo uvek doivljava kao nedostatak, kao negacija

normalnog ivota, te su emocije koje se javljaju pri susretu sa
osobom s invaliditetom esto uznemirenost i strah. U naem
drutvu je do sada primenjivan medicinski (ili humanitarni)
model invalidnosti. Prema tom modelu, invaliditet se tretira
samo kao lina nesrea: sanira se medicinskim putem, rehabilituje
u zdravstvenim i drugim za to specijalizovanim ustanovama,
i na tome se uloga drutva zavrava. Ostalo kako i koliko e
se osobe s invaliditetom prilagoditi drutvu spada u njihovu
odgovornost. Medicinski model osobu s invaliditetom definie kao
pacijentkinju/pacijenta, kao osobu o kojoj se treba starati i kojoj
treba pruati pomo.
Socijalni model invalidnosti, za iju se implementaciju sada
bore osobe sa invaliditetom, nasuprot medicinskom, prema osobama sa invaliditetom nema odnos kao prema pacijentkinjama/
pacijentima.3 Osoba sa invaliditetom je korisnica/korisnik, te
se njoj/njemu prua asistencija, a ne saaljenje. Ravnopravna je
graanka/graanin drutva i kontrolie usluge koje joj/mu se
pruaju. Uloga drutva se ne zavrava na saniranju strogo medicinskog problema, ve na potenciranju prilagoavanja osoba s
invaliditetom kako bi one mogle da vode ravnopravan ivot.
3. Oxfam: Razumevanje invalidnosti: Socijalni model, Informativna publikacija.
147
Poetna pozicija ena s invaliditetom u drutvu je veoma teka.

ena s invaliditetom trpi najmanje dvostruku diskriminaciju
po rodnoj osnovi i na temelju line karakteristike posedovanja
telesnog i/ili senzornog invaliditeta. Ako je pritom i pripadnica
neke manjinske grupe (Romkinja, lezbejka i dr.), ili je odlikuje neka
druga neprihvatljiva osobina, diskriminacija prema njoj moe
biti trostruka ili pak etvorostruka. S druge strane, ukoliko ena
ima teki telesni invaliditet, neretko se dogaa da je drutvo uopte
ne prepoznaje kao enu, ve je tretira kao aseksualno, bespolno i/ili
bezrodno bie. Njena drutvena nevidljivost tada svakako ima veze
s injenicom da se ene po pravilu definiu kao brine i negujue,
budui da se staraju o svim drugim lanovima porodice. Kako se
ona ne moe poistovetiti s ovim drutveno prihvaenim modelom
bar ne na oekivani nain ena s tekim telesnim invaliditetom
postaje drutveno bespolna, jer ne moe biti supruga i majka
(iako moe imati partnera i porodicu!).
Drutvena nevidljivost ovih ena, izraena bilo viestrukom
diskriminacijom, bilo procesom drutvene aseksualizacije, povlai
za sobom razliite loe posledice. ene sa invaliditetom su esto
nedovoljno obrazovane, to zbog toga to su im kole nedostupne,
to zbog odnosa primarne porodice prema njihovom obrazovanju.
Izostanak obrazovanja najee je praen izostankom iskustva
rada. Ta socijalna podreenost generie razliita nezadovoljstva,
a nevidljivost u javnosti neretko prikriva injenicu da su ene s
invaliditetom esto rtve raznih oblika nasilja.4
Feminizam i zdravlje ena
Feministiki pokret u Srbiji je skrenuo panju javnosti na rodni

aspekt zdravlja. Primer za to su akcije Autonomnog enskog centra
iz Beograda, koji je po tom pitanju najvie uinio: naime, pokrenut
je Zdravstveni program koji se bavi istraivanjima o enskom
zdravlju, edukacijom ena, edukacijom zdravstvenih radnika,
4. Iz kruga: Prirunik za rad sa osobama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja,
Beograd, Iz Kruga, 2005.
148
izdavanjem razliitih publikacija; a stvoren je i Akcioni plan za

ouvanje i unapreenje zdravlja ena u Srbiji.5
Danas mnoge feministike organizacije implementiraju
zdrav-stvene programe u svoje aktivnosti na ovaj ili onaj nain.
U istom duhu, feminizam je doprineo i poboljanju pozicije
ena s invaliditetom. Svojom borbom za uvaavanje razliitosti
i osnivanjem feministikih organizacija koje se bore za prava
ena sa invaliditetom, feminizam je doprineo prepoznavanju
i uvaavanju specifinih problema i uslova u kojima se nalaze
ene s invaliditetom. Na taj nain, iroko polje enskog zdravlja
postaje sve vidljivije, a drutvo i drava daleko osetljiviji, makar i
nominalno, na pitanja koja se tiu enskog zdravlja.
5. Autonomni enski centar i sar.: Akcioni plan za ouvanje i unapreenje zdravlja

ena u Republici Srbiji za period 2005. 2010. god., Beograd, Autonomni enski
centar, 2006.
149
D O D ATA K 3 .
Znamenite ene u medicini

i srodnim naukama
priredila:
Nataa Zlatkovi
Elizabet Blekvel
(Elizabeth Blackwell, 1821-1910), Britanka koja je 1849. godine u Americi
stekla diplomu doktora medicine. Njenu prijavu odbijali su mnogi koledi,
sve dok konano nije primljena na Medicinski fakultet Diniva u Njujorku.
Diplomirala je s najviim ocenama. Njena sestra Emili takoe je postala
lekarka. Radei zajedno tokom Graanskog rata njih dve su obuavale
medicinske sestre, da bi kasnije osnovale medicinsku kolu za ene, koja je
dobila akreditacije 1864. godine.
N e t i M a r i j a S t i v ens
(Nettie Maria Stevens, 1861-1912) prva je otkrila da je odreenjem
hromozomskih kompleta ploda mogue utvrditi da li e beba biti devojica
ili deak. Njena uloga u oblasti genetike bila je ignorisana. Priznanje za
otkrie X i Y hromozoma i njihovu ulogu u odreivanju pola, umesto nje
i njenog profesora Brina Maora (Bryn Mawr), dobili su I. B. Vilson (E. B.
Wilson), koji je proitao njene spise pre nego to je objavio svoju teoriju, i
T.H. Morgan (T.H. Morgan), biolog sa kojim je Vilson podelio Nobelovu
nagradu za ovo otkrie. I posle njene smrti, Morgan je branio svog kolegu,
tvrdei da je on tvorac studije.
Marija Kiri
(Marie Salomee Sklodowska Curie, 1867-1934) je dobila dve Nobelove
nagrade u oblasti kojom su do tada u potpunosti dominirali mukarci. Marija
Kiri je, radei sa svojim muem Pjerom (Pierre Curie), otkrila radijum,
element 100000 puta radioaktivniji od uranijuma. Dugogodinja izloenost
radijaciji imala je, meutim, kobne posledice po njen ivot. Izgubila je bebu
na prevremenom poroaju, patila je od jakog bola u rukama i slabog vida.
Umrla je od leukemije.
150
Elis Hamilton
(Alice Hamilton, 1869-1970) zahvaljujui ovoj patolokinji, Amerika sada
ima zakone u vezi sa zatitom na radu. Njena prva istraivanja su ukazala na
opasnosti koje prete od korienja koe i fosfora, prokrivi put ka usvajanju
prvog radnikog kompenzacionog zakona na dravnom nivou. Otkrila
je mnoge tetne efekte hemikalija koje se koriste u industriji eksploziva.
Iako je prva ena koja postaje profesorka na Univerzitetu Harvard 1919.
godine, odbili su da je prime u Harvard Klub i zabranjeno joj je uee u
ceremonijama dodele diploma. Njena knjiga Industrial Poisons in the United
States (1925) osigurala joj je poziciju meu svetskim autoritetima na polju
medicine rada.
M a r i j a M o n t es o r i
(Maria Montessori, 1870-1952) je bila prva ena koja je diplomirala
medicinu u Italiji 1896. godine. Leei decu, zainteresovao ju je nain na koji
ona ue. Upisala je psihologiju, odustala od lekarske prakse i od poloaja na
univerzitetu, da bi se posvetila obrazovanju dece. Njene obrazovne metode
koje su se najpre uspeno primenjivale na deci s mentalnim oteenjima,
proirene su na svu decu kada je 1907. godine u Rimu otvorila prvu Casa dei
Bambini. Njene metode koje se i danas koriste, baziraju se na dva principa:
deca se podstiu da apsorbuju znanje iz okoline, i izlazi se u susret njihovoj
fascinaciji manipulisanjem predmetima.
F l o r ens R i n a S a b i n
(Florence Rena Sabin, 1871-1953), prva ena koja je izabrana za predsednicu
Amerike asocijacije anatoma, napravila je veliku studiju o anatomiji mozga
novoroeneta. Njen trodimenzionalni model mozga, poznat kao Sabin
model, postao je standardni model na studijama medicine. Svoju studiju
o mozgu okonala je pre no to je stekla diplomu medicinske kole Don
Hopkins 1900. godine. Na Hopkinsu ostaje u svojstvu predavaice, a 1917.
godine postaje prva ena koja stie zvanje redovne profesorke. Njena je
zasluga i objanjenje naina rada limfnog sistema i naina borbe imunog
sistema protiv infekcija.
S a r a D o z ef i n B e j k e r
(Sara Josephine Baker, 1873-1945) nije imala uspeha u lekarskoj praksi
na prelazu dva veka, pa se zaposlila kao njujorka medicinska inspektorka.
Zanimanje joj je bilo da pronalazi ljude koji ire zarazne bolesti. Obrazovni
151
program koji razvija tokom te prakse, koji je obuhvatao higijenu, ishranu

i negu odojadi, danas se koristi irom sveta. Umnogome je doprinela
blagostanju novoroenadi i dece. Dok nije napustila Njujork, ovaj grad je
imao najniu stopu mortaliteta novoroenadi na svetu.
Margaret Sanger
(Margaret Sanger, 1883-1966) se pripisuje izjava da se nijedna ena ne moe
nazvati slobodnom sve dok ne moe svesno da odlui da li eli da bude majka.
Ona je osnovala pokret za kontrolu raanja u SAD. Kao medicinska sestra
u doba kada je kontracepcija bila ilegalna, imala je prilike da se susretne
s velikim brojem ena koje su strahovito elele da izbegnu mnogobrojne
trudnoe. Susret s dvadesetosmogodinjom majkom troje dece koja je umrla
posle drugog abortusa uverio ju je u neophodnost socijalnih reformi. Uprkos
mnogim sukobima sa zakonom, predano je radila na objavljivanju asopisa
i pamfleta o kontracepciji i planiranju porodice. Otvorila je i prvu kliniku
za kontrolu raanja u Bruklinu. Osnovala je Nacionalnu ligu za kontrolu
raanja, koja je kasnije postala poznata kao Amerika federacija za planiranje
roditeljstva.
Rebeka Krejghil Lensfild
(Rebecca Craighill Lancefield, 1895-1981) je doktorirala biologiju na
Univerzitetu Kolumbija. Prva je ena koja je postala predsednica Amerike
asocijacije imunologa. Nagraena je za otkrie kljua za identifikaciju
bakterija streptokoka i za sistematsku klasifikaciju vie od 60 opasnih tipova
bakterija koja je i danas u upotrebi. Ona je dokazala da ista vrsta streptokoka
moe da izazove mnogobrojne bolesti, od upale grla do arlaha.
H e l e n B r u k Ta u s i g
(Helen Brooke Taussig, 1898-1986) je, uz dvojicu kolega, otkrila hirurku
proceduru kojom se koriguje kongenitalna srana mana kod dece. Njoj se
pripisuje otkrie da ovaj sindrom izaziva nedostatak dotoka krvi u plua.
Godine 1961, odigrala je kljunu ulogu u zabrani prodaje leka protiv munine
(Thalidomide) koji je u Engleskoj i Nemakoj uzrokovao veliki broj dece
roene s nekom anomalijom. Bila je prva predsednica Amerike kardioloke
asocijacije, i tokom svoje karijere je dobila mnogobrojna priznanja.
D e n e t Tr a v e l
( Janet Travell, 1901-1997) je ula u istoriju 1961. godine, kada ju je Don F.
Kenedi ( John F. Kennedy) imenovao za prvu doktorku predsednika SAD.
152
Razvila je specifinu metodu za leenje bola (Myofascial Trigger Point

Therapy), kojom je tretirala Kenedijev bol u leima. Pripisuje joj se otkrie
naina na koji se prenosi bol u miiima.
Doroti Hansin Anderson
(Dorothy Hansine Anderson, 1901-1963) je imenovala deju bolest, cistinu
fibrozu, otkrivi i prvi test kojim se ova bolest dijagnostikuje. Ona je uoila
da je kod dece sa cistinom fibrozom pojaana funkcija lezda koje lue
mukus i da ta deca umiru od infekcija respiratornog trakta.
V irdinija Apgar
(Virginia Apgar, 1909-1974) je poela karijeru kao hirurkinja, ali se prebacila
na anesteziologiju posle dve godine rada u profesiji kojom su dominirali
mukarci. Kao anesteziolokinja, prisustvovala je na oko 17 000 poroaja,
te je 1952. godine sastavila prvi sistem za ocenjivanje novoroeneta (tzv.
APGAR test) koji je i danas u primeni irom sveta.
R i t a L e v i -M o n t a l i n i
(Rita Levi-Montalcini, 1909- ) se tokom detinjstva, atipinog za jednu
italijansku devojicu, odluila za ivot posveen nauci, kojem je ostala
verna uprkos prisilnom seljenju i konanom naputanju Italije zbog svog
jevrejskog porekla. Doktorirala je biologiju u Torinu, a u SAD je nastavila
da se bavi biohemijom. Pripisuje joj se otkrie naina razvoja nervnih elija u
embrionu. Jedna je od dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu
1986. godine.
Gertruda Bele Elion
(Gertrude Belle Elion, 1918-1999) predstavlja jedno od znaajnijih imena
u farmakologiji. Tokom Drugog svetskog rata, 1940. godine, poela je da
predaje hemiju u srednjoj koli, kada se i prikljuuje istraivakom timu
na Borouz Velkamu, gde je poela dugogodinju saradnju s Dordom
Hiingsom (George H. Hitchings). Njih dvoje razvijaju hemioterapiju koja
ne oteuje zdrave elije, to postaje osnova za razvoj mnogih vanih lekova.
Godine 1988, podelila je Nobelovu nagradu s engleskim farmakologom
Dejmson Blekom ( James Black) za farmakoloko istraivanje koje uvodi
pristup baziran na razumevanju bazinih biohemijskih i fiziolokih procesa.
R o z a l i n S u sm a n J a l o u
(Rosalyn Sussman Yalow 1921-), medicinska fiziarka i dobitnica Nobelove
nagrade 1977. godine. Koizumiteljka je tehnike RIA, koja se danas koristi
153
za dijagnostikovanje irokog spektra stanja, ukljuujui dijabetes i hepatitis.

Da bi, meutim, do toga dolo, ova je naunica morala da prevazie brojne
prepreke. Kada je 1941. godine konkurisala za upis na studije fizike, odgovor
Univerziteta Perdju glasio je: Dolazi iz Njujorka, Jevrejka je i ena. Ako
moete da garantujete da e se posle studija zaposliti, mi emo je primiti.
Zbog malog broja studenata usled rata, konano ju je primio Univerzitet u
Ilinoisu, gde je i stekla zvanje doktorke nuklearne fizike.
R o s a l i n d Fr e n k l i n
(Rosalind Franklin, 1920-1958) je odigrala kljunu ulogu u otkrivanju
strukture DNK. Godine 1951, radei uz Morisa Vilkinsa (Maurice Wilkins)
na londonskom Kings Koledu, napravila je svoj model DNK strukture i
fotografiju molekula DNK X zracima. Bez njene dozvole, Vilkins pokazuje
njene brojne studije dvojici istraivaa DNK, Dejmsu Votsonu ( James
Watson) i Frensisu Kriku (Francis Crick). Poto je napustila Kings Koled,
njene fotografije su iskoriene tokom daljih istraivanja DNK. Umrla je od
raka pre nego to su Krik, Votson i Vilkins dobili Nobelovu nagradu 1962.
godine za istraivanja DNK.
E l i z a b e t K i b l e r -R o s
(Elisabeth Kbler-Ross, 1926-2004) zavrava studije psihijatrije u rodnoj
vajcerskoj, ali nastavlja studije i medicinsku praksu u SAD, gde se prvi put
suoava s tretmanom bolesnika na smrt. Svoja zapaanja sabira u knjizi On
Death and Dying (1969). Od tada je objavila vie od 20 knjiga o strahovima
i tabuima vezanim za smrt. U jednoj od studija, identifikovala je uvenih pet
stupnjeva bola (Five stages of Grief) s kojim se suoavaju bolesnici u zavrnim
fazama bolesti: odbijanje, ljutnja, pregovaranje, depresija ili oajanje i,
konano, prihvatanje.
F l o s i Vo n g -S t a l
(Flossie Wong-Staal, 1947- ) jedan je od najveih svetskih autoriteta u
virusologiji. Od 1970. do 1990. godine radila je s istraivaem Robertom
Galom (Robert Gallo), odigravi znaajnu ulogu u otkrivanju HIV-a, virusa
koji izaziva AIDS. Od 1990. godine upravnica je Istraivakog centra za
HIV pri Kalifornijskom Univerzitetu u San Djegu, gde radi na oktrivanju
vakcine protiv HIV-a i na terapiji obolelih od AIDS-a.
Prva lekarka u Srbiji je bila doktorka D r a g a L j o i (1855-1937).
Roena je u apcu, u Beogradu je zavrila Viu ensku kolu, a posle godine
154
provedene na prirodnjakom odseku Velike kole, otila je u Cirih gde je

studirala medicinu i bila jedna od retkih ena na studijama medicine u to
vreme. Kada je poeo Prvi srpsko-turski rat, napustila je studije i dola u Srbiju
da bi radila kao medicinska sestra. Nakon rata se vratila u enevu i zavrila
studije 1879. godine. Uestvovala je u Prvom (1877-1878) i Drugom (1885)
srpsko-turskom ratu, u Prvom (1912) i Drugom balkanskom ratu (1913) i
Prvom svetskom ratu (1914-1915) i u povlaenju srpske vojske na Krf. Za
zasluge u ratovima, odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima. Radila je
u Srbiji kao lekarka u privatnoj praksi. Jedna je od osnivaica Materinskog
udruenja. U njenoj sedamdesetoj godini, 1925. godine, Drutvo enskih
lekara joj je priredilo sveanu akademiju u Beogradu.
Od istoriji poznatih lekarki u Srbiji se pominje doktorka I z a b e l H a t o n
(Isabel Hathon), kotlananka koja je dobrovoljno leila Srbe i saveznike u
ratovima od 1915. godine, a u Beogradu otvorila bolnicu u Resavskoj ulici i
Ortopedski logor pod Avalom.
Duica Spasi
(1949-1972) je medicinska sestra iz Resnika koja je stradala kao jedina rtva
epidemije variole vere. Radila je u Prvoj hirurkoj klinici u Beogradu, na
radnom mestu se zarazila i preminula. Pre tri godine je ustanovljena nagrada
Duica Spasi, koja se svake godine dodeljuje najboljoj medicinskoj sestri
u Srbiji.
Dr K o r n e l i j a R a k i
(1879-?) je prva univerzitetski obrazovana lekarka u Novom Sadu.
Studije medicine zavrila je u Peti kao stipendistkinja Dobrotvorne
zadruge Srpkinja Novosatkinja. Najvei deo svoje karijere je provela
u Bosni. Njen rad, pored uobiajene lekarske prakse, sastojao se od
istraivanja zdravstvenog stanja muslimanki, koje su odbijale svaku
pomo mukaraca-lekara.
Ana Cimer
(Anna Czimmer, 1906-1967), lekarka i naunica, poznata je kao asistentkinja
Alberta Sent erija (Albert Szent Gyrgyi), pronalazaa C vitamina i
dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1937. godine. Svoje naune radove
objavljivala je u strunim asopisima, a bavila se i etnolokim istraivanjima,
prikupljajui podatke o narodnom leenju.
155
D O D ATA K 4 .
S akaenje
enskih genitalija
praksa o kojoj se malo zna
priredila:
Nataa Zlatkovi
TA J E T O ?
Seenje enskih genitalija (Female genital cutting - FGC) je tradicionalna
praksa deliminog ili potpunog odsecanja spoljanjih enskih polnih
organa iz razliitih obiajnih, kulturnih ili drugih nemedicinskih razloga
(definicija Svetske zdravstvene organizacije). Meunarodna zajednica je
prihvatila termin sakaenje enskih genitalija (female genital mutilation,
FGM).
GDE SE TO RADI?
Praktikuje se u 28 afrikih zemalja, ali i u nekim zemljama Bliskog istoka
Jemenu, Omanu, Saudijskoj Arabiji i Izraelu. Moe se sresti meu
nekim muslimanskim grupacijama u Indoneziji, Maleziji, Pakistanu i
u Indiji. FGM se ponekad moe sresti i u drugim delovima sveta gde
imigranti iz ovih zemalja zadravaju obiaj u SAD, Australiji, Kanadi,
Novom Zelandu i Evropi.
KOLIKO JE OSAKAENIH ENA?
Pretpostavlja se da je oko 135 miliona devojica podvrgnuto FGM do
dananjeg dana, od toga 115 miliona u Africi. FGM se obavi u proseku
2 miliona puta godinje u celom svetu.
KADA SE IZVODI SAKAENJE?
Starosno doba u kojem se FGM izvodi varira, zavisno od obiaja sela ili
plemena, od rituala u periodu posle roenja, u detinjstvu, braku ili pre
prve trudnoe. Obino se praktikuje na devojicama starim od 4 i 12
godina.
156
KO TO RADI?
Zahvat FGM izvode medicinski neobrazovane osobe, obino starije ene
iz lokalne zajednice. Koriste se razliiti instrumenti, od skalpela do pareta
slomljenog stakla. Zapanjujue je da FGM izvodi i obueno medicinsko
osoblje, ukljuujui lekare i babice.
TIPOVI SAKAENJA:
T i p I Prvi i najbenigniji tip je nazvan suna sakaenje. Njime se
odstranjuje vrh klitorisa ili celi klitoris.
T i p I I Drugi tip ukljuuje parcijalno ili kompletno uklanjanje
klitorisa, kao i struganje velikih i malih usmina. Upranjava se u onim
zemljama u kojima je infibulacija (III tip) zabranjena, kao to je Sudan.
Klitoridektomiju su uvele sudanske babice kao kompromisno reenje kada
je britansko zakonodavstvo zabranilo najekstremnije operacije 1946.
godine.
Tipovi I i II su zastupljeni u 80-85% sluajeva irom sveta.
T i p I I I Trei, najdrastiniji tip sakaenja (infibulacija ili faraonska
cirkumcizija) ukljuuje otklanjanje klitorisa, malih i velikih usmina i
uivanje preostalih delova vulve preko vagine, icom ili koncem. Ostavlja
se samo mali otvor da bi mogla da otie menstrualna krv i mokraa. Ovaj
tip je najvie zastupljen u Somaliji.
Infibulirana ena mora da se isee da bi mogla da ima seksualni odnos
tokom prve brane noi, i opet da se zatvori ne bi li ostala verna muu.
Isecanje tradicionalno pripada muu ili nekoj od njegovih roaka. U tu
svrhu se koristi otar no ili pare stakla. Gotovo u svim sluajevima
infibulacije, ali i u mnogim tekim sluajevima tipa II, defibulacija mora
da se izvodi i pri poroaju da bi glava deteta mogla normalno da proe
kroz kanal. Posle poroaja se tradicionalno vri ponovno zaivanje.
T i p I V Neklasifikovani oblici sakaenja: bockanje, buenje, incizija
(urezivanje, usecanje) klitorisa i/ili labija, rastezanje klitorisa i/ili labija;
spaljivanje klitorisa i okolnog tkiva; struganje vaginalnog otvora ili
seenje vagine; stavljanje korozivnih supstanci i biljaka u vaginu u nameri
da se izazove krvarenje, ili korienje biljaka na isti nain da bi se suzila
i stesnila vagina.
KAKVE SU POSLEDICE SAKAENJA?
FGM ima dugotrajne fizioloke, seksualne i psiholoke posledice.
157
NEPOSREDNE POSLEDICE.
Prva neposredna posledica FGM je bol, jer se seenje uglavnom ne
izvodi uz anesteziju. Operacija moe imati i fatalne posledice usled
prekomernog krvarenja ili septikemije, to umnogome zavisi od tipa
FGM, stepena higijenskih uslova i (ne)iskustva osobe koja izvodi FGM.
Takoe moe doi do urinarne retencije s razvojem urinarnih infekcija.
Operacije se uglavnom izvode u nesterilnim uslovima; babice koriste
nesterilne instrumente brijae, makaze, kuhinjske noeve, delove stakla.
Oni se esto koriste za vie devojica sukcesivno, retko se iste i uzrokuju
transmisiju velikog broja virusa kao to je HIV. Principi antisepse i
anestezije se generalno previaju. Postoji opasnost i od razvoja lokalnih
infekcija razliitim bakterijama, sa svim posledicama koje infekcija moe
da izazove, ukljuujui i razvoj sepse ime se ena/devojica direktno
dovodi u ivotnu opasnost.
R E P R O D U K T I V N O Z D R AV L J E
I SEKSUALNA ELJA.
Dugotrajne komplikacije ukljuuju seksualnu frigidnost, genitalne
malformacije, odloenu menarhu, dismenoreje, hronina krvarenja iz
vagine, hronine pelvine komplikacije, estu urinarnu retenciju, dizurije,
hronine urinarne infekcije i itavu lepezu opstetrinih komplikacija, jer
FGM moe da utie i na trudnou i na poroaj. Fetus je izloen raznim
infekcijama, a mogu se javiti i komplikacije u toku poroaja, kada beba
prolazi kroz deformisani poroajni kanal.
DA LI SE SAKAENJE MOE
M E D I K A L I Z O VAT I ?
U poslednje vreme najvie se govori o irenju HIV-a usled nesanitarnih
uslova u kojima se sprovodi FGM. Da bi rizik od irenja virusa svele na
minimum, neke zemlje kao to je Egipat zabranile su izvoenje FGM-a
nestrunim licima. U cilju spreavanja prenoenja infekcija, uvedene su
mnogo higijenskije tehnike FGM, koje u bolnicama primenjuju lekari.
Meutim, Svetska zdravstvena organizacija je osudila medikalizaciju
FGM, tretirajui je kao promovisanje, a ne suzbijanje FGM-a.
KADA SE S TIM POELO?
Praksu sakaenja enskih genitalija kroz istoriju nalazimo u mnogim
kulturama, ali ne postoji dokumentovani dokaz kada i zato se poelo s
158
tim ritualom. Neke teorije sugeriu da je FGM poeo da se praktikuje u

drevnom Egiptu kao znak uzvienosti, dok druge hipoteze nalaze njegove
korene u staroj Grkoj, Rimu, preislamskoj Arabiji i carskoj Rusiji.
ZATO SE TO RADI?
Mnoge kulture nude opravdanja za ovu praksu. U nekim kulturama klitoris
se smatra prljavim i mukim organom. Do pre samo nekoliko desetina
godina verovalo se da je klitoris veoma opasan deo enskog tela. ene
ga moraju odstraniti da bi zaista bile ene. Devojka koja nije otklonila
klitoris predstavlja veliku opasnost i moe biti fatalna po mukarca ako
njen klitoris dotakne njegov penis. U Maliju se smatra da klitoris moe
da ubode mukarca prilikom seksualnog odnosa i da ga povredi. U toj
zemlji, nepodrezane genitalije se smatraju runim, preteim i prljavim. S
druge strane, u Nigeriji se smatra da klitoris moe da ubije bebu ako je
dodirne prilikom poroaja. Kulturna verovanja se, u naelu, svode na to
da neobrezana devojka ne moe da se uda, da e mu neobrezane ene
umreti, da se babici koja porodi neobrezanu enu ne moe verovati, i
da su majke koje ne obreu keri neodgovorne, gubitnice i da imitiraju
zapadnu kulturu.
TRADICIJA.
ene esto govore kako ne ele da se ova praksa promeni, jer je to
obiaj koji je oduvek vaio i ne moe da se menja. Ne moe se nai
jedinstveni obrazac socijalnog i kulturnog konteksta FGM, upravo
zbog kontroverznih podataka o njegovom poreklu i rasprostranjenosti.
Najee i najjednostavnije objanjenje nudi tradicija.
FA K TO R I N I C I J A C I J E .
U drutvenom kontekstu, FGM je najvaniji faktor inicijacije u odraslo
doba kojim se podstie portvovanost u ouvanju porodine stabilnosti,
uvaavanje kohezije plemena i potovanje volje starijih. Devojci
obezbeuje priznanje i potovanje, uveava joj anse za udaju i predstavlja
zatitu od promiskuitetnog ponaanja. Veruje se da ak ima uticaja i
na to da poraaj bude laki. Najvei broj majki koje su prole FGM su
duboko ubeene da i njihove erke moraju proi ovu praksu.
FGM se smatra inom zatite devianstva,
estitosti i porodine asti.
159
ZAJEDNICA ISPRED POJEDINKE.

Trajanje ove prakse veoma je povezano s dinamikom zajednice i hijararhijom
u kojoj stariji, tradicionalni lideri i drugi autoriteti imaju nadmo nad
odlukama pojedinaca. FGM treba da potvrdi drutvenu koheziju.
Shodno tome, prava pojedinki/pojedinaca sasvim se marginalizuju i daje
se prednost prioritetima zajednice. Odluke o obrezivanju, primera radi,
donosi osoba koja ima izvesnu mo u porodici, iroj zajednici ili klanu. To
je obino starija, visoko potovana osoba (svekrva, tetka, baba, ujak, mu).
U ovakvim zajednicama starije ene imaju pravo da odluuju o ivotu
mlaih ena.
DRUTVENO PRIZNANJE.
Za mladu enu, FGM je nain kojim zadobija priznanje i potovanje,
i gradi autoritet u svojoj porodici i u iroj zajednici. Ova mo moe da
prevazie i muevljevu mo u braku. Na primer, u nekim zajednicama
vai pravilo da ena, ako mu ne moe da penetrira u nju zbog suenog
vaginalnog otvora koji je posledica FGM, to moe da proglasi njegovom
slabou i nemoi i da se uzdigne iznad njega u braku.
ULOGA NOVCA.
Sve je vie rei o ekonomskim razlozima: FGM se, naime, ne izvodi
besplatno. Svaka ekscizija ili infibulacija se plaa po ceni koja vai u
datoj zajednici. Izvriteljima se plaa i ivotinjama, tkaninom, itaricama,
zlatom, a pored toga postoji i izdatak za veliku ceremoniju koja se tom
prilikom odrava. FGM je utoliko bitan izvor prihoda za one koji ga
obavljaju i za njihove porodice.
RELIGIJE I SAKAENJE.
Verska uverenja takoe uvruju stavove ljudi o ovoj praksi, uprkos tome
to nijedna religija eksplicitno ne preporuuje FGM. Praksa je mnogo
starija od prodora islama i hrianstva na afriki kontinent.
ISLAM.
U nekoliko afrikih zemalja FGM se nedvosmisleno identifikuje sa
islamom. U Kuranu se ne moe proitati da prorok Muhamed direktno
poziva na obrezivanje ena, iako postoje interpretacije koje opravdavaju
ovu praksu. Zbog toga su mnogi muslimani uvereni da je FGM obavezni
deo njihove religije. Ova se verovanja mogu menjati, to dokazuje i
160
meunarodna konferencija o stanovnitvu i reproduktivnom zdravlju

meu muslimanima, odrana na univerzitetu Al Azhar, najstarijoj
islamskoj akademskoj ustanovi, koja ima veliki uticaj na tumaenja
Kurana i kreiranje politike. Na konferenciji je postignut konsenzus da
su odreene prakse kojima se nanose povrede, ukljuujui FGM, rezultat
nerazumevanja islamskih zapovesti. Vano je napomenuti injenicu da se
FGM ne praktikuje u zemljama gde je islam najrasprostranjenija religija
(Alir, Tunis, Maroko, Libija i dr.).
JUDAIZAM.
Jevreji tradicionalno praktikuju muku cirkumciziju, ali ne i eksciziju.
Siddur (molitvena knjiga) pominje eksciziju i neplodnost u svetlu
ekstremne kazne za neistu i nevernu enu. Tekst implicira da je
neplodnost boanska kazna, a ekscizija kazna koju sprovode ljudi. Moe
se stoga zakljuiti da je seenje enskih polnih organa kaznena mera za
ve poinjeno delo, a ne preventivna mera.
HRIANSTVO.
Novi zavet uopte ne pominje FGM. Kad su misionari doli u Afriku
i bili suoeni s ovom praksom, pokuali su da je zaustave. No, kako je
ova tradicija duboko ukorenjena, a misionari su strahovali da e izgubiti
sledbenike, zamurili su pred njom. Takav stav je zastupljeniji kod
katolika, dok protestanti zauzimaju mnogo vri stav u osudi FGM. Isus
ne govori o eksciziji, ali govori o mukom obrezivanju. U Knjizi postanja,
Bog kae Avramu: Svako muko dete meu vama e biti obrezano. Ta
se zaposvet, dakle, ne odnosi i na ene.
BORBA PROTIV SAKAENJA.
U Somaliji je borba protiv FGM zapoela 1977. godine. Edna Adan Ismail
je Somalijka koja je otvoreno govorila protiv FGM. Kao rezultat ove
borbe, formiran je Nacionalni komitet ija je funkcija bila da koordinie
strategiju za ukidanje FGM. Ova hrabra inicijativa je podstakla i druge
afrike zemlje da zaponu sline kampanje. Naalost, dugotrajni graanski
rat koji je zapoeo u Somaliji 1980. godine, vratio je dostignua u borbi
protiv FGM unazad. Kao i u svakom ratu, silovanja i druge forme nasilja
nad enama i devojkama su bila mnogo brojnija, to je ene nateralo da se
vrate drastinoj faraonskoj formi infibulacije u nadi da e ih ta procedura
zatiti od silovanja i seksualnog nasilja.
161
Godine 1979, u Kairu je organizovan seminar pod nazivom Telesno

sakaenje mladih ena s ciljem da se ovo pitanje istrai objektivno i
nauno. Pohaali su ga predstavnici visokih nacionalnih, regionalnih i
internacionalnih organizacija, i dolo se do odreenih zakljuaka: praksa
enske cirkumcizije nastala je mnogo pre islama i hrianstva. Ne pominje
se ni u jednoj svetoj knjizi. Praktikuju je hriani i muslimani u Egiptu,
ali je potpuno nepoznata u nekim drugim muslimanskim i hrianskim
zemljama. Uglavnom je motivisana tradicijom i brigom da se zatiti
devojaka estitost. Liena je svesti o nasilju nad enama.
Uesnici seminara su tada pozvali nadlene slube da donesu zakon
o inkriminaciji FGM. Formiran je nacionalni komitet sastavljen od
interdisciplinarnih eksperata iz oblasti sociologije, medicine, religije
i prava. Prva NVO protiv FGM osnovana je 1992. godine. Amnesty
International 2003. godine proglaava 6. februar Danom netolerancije
prema sakaenju enskih genitalija (International Zero Tolerance to
FGM Day), koji treba da pozove sve vlade u svetu da osiguraju efektivnu
zatitu devojica od FGM-a. Februara iste godine, Interafriki komitet za
tradicionalne prakse koje utiu na zdravlje ena i dece usvaja Deklaraciju
o netolerisanju FGM-a. Do sada je samo 14 afrikih zemalja usvojilo
zakon koji zabranjuje FGM.
Z A T O J E O VA P R A K S A R O D N O P I TA N J E ?
FGM je nedvosmisleno povezana sa enskom seksualnou, jer predstavlja
oblik kontrole enske seksualnosti koja je u veini kultura demonizovana.
Njen cilj je umanjenje seksualne elje kod ene, kao i vanosti enske
seksualne elje uopte. FGM ponitava vrednost postojanja ena i njihovih
izbora, time to na silu spreava promiskuitet i osigurava devianstvo
neudatih devojaka, odnosno vernost i ast udatih ena i njihovih mueva.
Time se potvruje stereotipna patrijarhalna uloga ene reproduktivna,
dok se ena, kao seksualno bie, zanemaruje. ene su najpogoenije ovom
praksom u svakom smislu. injenica da se devojica obrezuje da bi mogla
da se uda za nekog mukarca, i da je mukareva podrka neophodna da
bi se odrala privrenost ena ovoj tradiciji, ini FGM pitanjem koje je
vano za feministkinje.
162
Milo Mili
Sanja Petkovska
Feminizam,
reprodukcija i
ekonomski poloaj ene
ako biti ekonomski ravnopravna u sistemu strukturne

ekonomske nejednakosti? Da li se borba za ekonomsku
ravnopravnost svodi na borbu za ravnopravno uee u
eksploatisanju tueg rada, odnosno borbu za jednaku ansu da se
dospe na poziciju eksploatisanih? Kako o poboljanju ili pogoranju
svoje ekonomske pozicije govore gazdarica i radnica? ta onda
feminizam moe da predstavlja za jednu, a ta za drugu?
U ovim pitanjima se ne krije (ortodoksna) marksistika floskula
o nemogunosti ravnopravnosti polova bez istinske ekonomske
ravnopravnosti ljudi, ve jedno sasvim drugo pitanje: koliko je i
u kom smislu ekonomski poloaj ene ekonomska kategorija?
Odgovor na to pitanje ukazae na mogui uticaj feminizma na
ekonomski poloaja ene.
163
Pojam ekonomskog i politikog
Pojam ekonomija potie od grke rei oikonomia

upravljanje domainstvom (oikos kua, domainstvo, i nomos
upravljanje). Onaj koji upravlja domainstvom je oikonomos (a
kako nastavak os ukazuje na muki rod sledi da je mukarac taj ko
upravlja domainstvom). ime to mukarac upravlja? Nije dovoljno
rei da on upravlja funkcionisanjem domainstva, pa ak ni da
upravlja ivotom ukuana i ukuanki. Nama je znaajno da pojam
ekonomija podrazumeva i odnose proizvodnje. ta je funkcionisanje
domainstva ako ne proizvodnja hrane, higijenskih uslova ivota,
ali i proizvodnja ljudi, u smislu vaspitavanja i obrazovanja dece da
postanu uzorni graani. Drugim reima, proizvodnja (produkcija)
u domainstvu tie se reprodukcije drutvenog sistema i njegove
strukture kao takve.
S druge strane, starogrko i jo uvek ivo i ilavo shvatanje
politike pravi jasnu razliku izmeu doma i politike, odnosno
privatne i javne sfere: ono to se deava u domu je privatna stvar,
dok izlazak u javnost predstavlja izlazak u politiki ivot drutva.
Feminizam nije ukazao samo na injenicu da je lino istovremeno
politiko, ve je ukazao i na rodni vrednosni smisao razlike izmeu
javnog i privatnog: privatna sfera je sfera za ene, a javna za
mukarce. Od starogrke svakodnevne ivotne prakse i filozofije
takoe potie i dalje snano shvatanje da je enama mesto izvan
politike.1 Pa ipak, dobre due su neko vreme verovale da bi
eventualni ulazak ena u politiku doprineo humanijem razvoju
drutva. Stvar je, meutim, sasvim drugaija: ene su oduvek u
politici sfera privatnog je ve hiljadama godina prostor istorijskopolitikih deavanja,2 a margine politikih odluka ukazuju na
1. Interesantno je napomenuti da se kovanica politika ekonomija sastoji od tri
grke rei: polis, oikos i nomos, gde postoji jasno razdvajanje dva nivoa
upravljanja: upravljanje privatnom i upravljanje drutvenom sferom. Iz ta dva nivoa
upravljanja se zapravo vidi da politika, kao proces odluivanja i dogovaranja, jeste
neraskidivo povezana s obe sfere egzistencije. Politiku ekonomiju moemo odrediti
kao nauku koja prouava upravljanje dravnim gazdinstvom, tj. procesima
proizvodnje i finansiranja u nekom drutvu.
2. Smith-Rosenberg, C. (1976) The new woman and the new history,
Feminist Studies, 3, str. 185.
164
znaajno mesto ene u drutvenoj strukturi, ak i kada ne poseduje

politika prava. Razne drutvene prakse, poput praenja porekla
po enskoj liniji, politikih brakova, ograniavanja izbora supruge
iskljuivo na ene iz odreene zajednice itd.,3 ukazuju na posebnu
ulogu ene u drutvu koje funkcionie po obrascu dominacijapotinjavanje.
Ostavljajui za sada pitanje strukture dominacija-potinjavanje
samo u formi naznake, pogledajmo do kakvih je promena u
ekonomskom poloaju ena doveo feminizam i feminizmom
inspirisane drutvene reforme. Procena efekata koje je ostavio
feministiki pokret po pitanju poloaja ena u svetu rada i
unapreenja njihove ekonomske nezavisnosti od mukaraca svakako
zavisi od teorijske paradigme onoga ko tu procenu donosi. Drugim
reima, s izlaskom oikonomia u politiku sferu, i paralelnim
izlaskom ena iz privatne u javnu sferu, svaki komentar te politike
promene predstavlja politiki komentar. Ne samo da nema nevinog
itanja, ve nema ni nevinog utanja.
Ekonomski poloaj ena
Ponimo s utanjem: pitanje roda se najee izbegava i

ostaje neprimetno u zvaninim ekonomskim studijama.4 Rod je
drutveno znaenje koje se pripisuje biolokim razlikama izmeu
polova; odnosi se na kulturni konstrukt pre nego na bioloku
datost,5 na sistem drutvenih relacija koji proizvodi razlike izmeu
ena i mukaraca.6 Autorke knjige ene i ekonomija Evropska
3. Vidi uvod u: Alternatives to Athens: Varieties of Political Organization and Community
in Ancient Greece, ur. Roger Brock & Stephen Hodkinson (2000), Oxford University
Press, str. 8. i 11.
4. Dijksrta, Geske; Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A European
Perspective, London: Routledge, str. 1 i celokupan poetni deo knjige. Napomena:
prilikom donoenja odluka, politike strukture se uglavnom i rukovode zvaninj.im
studijama koje sprovele same dravne institucije za praenje trendova i istraivanje.
5. Ferber, M. A. and Nelson, J.A. (1993), Introduction to the Social Construction of
Economic and Social Construction of Gender, in: Ferber, M. A. and Nelson, J.A.
(eds.), Beyond ecnonomic Man: Feminist Theory and Economics, London: University of
Chicago Press, str. 9-10.
6. Klamer, (1992), Commentary, u N. De Marchi (ed.) Post-Popperian Methodology of
Economics, Boston: Kluwer Academic Publishers, p. 323
165
perspektiva, zakljuuju da je feminizam imao pozitivan uticaj na

poloaj ena u radu, kao i da bi osmiljene strategije trebalo dalje
razvijati u skladu s ekonomskom politikom Evropske unije.7 S
druge strane, takvi stavovi mogu se protumaiti i kao pragmatini
ustupci koje feminizam ini postojeim strukturama dominacije,
kako bi ene bile ukljuene u formalne postupke odluivanja u
kojima uticaj ena biva neutralisan razliitim mehanizmima.
Meutim, pragmatiki feminizam nije jedini pravac u
feministikom pokretu, niti on nudi najbolje objanjenje odnosa
ene i rada, kao ni efekata koje je feminizam kao grupa teorija i
pod-pokreta doneo enama u radu. Stoga valja proiriti pitanje:
kako su feminizmi uticali na ene i rad? Na to pitanje se moe
odgovoriti slino kao i na pitanje da li je bilo koji reformatorski
pokret neto promenio u drutvu. Pristalice liberalizma bi
se verovatno pobunile protiv te konstatacije, uz argument da
savremeno doba ipak nudi enama u radu vie od golog ivota
i takozvanih boljih standarda ivota. Kako nema pouzdanijih
naina da procenimo da li je zaista tako ili ne, uglavnom se
okreemo statistici. Pozitivistika tradicija je za sobom ostavila
metod prevoenja vrednosti u numerike pokazatelje za koje se
pretpostavlja da nam pouzdano mogu rei ta je jednako, a ta
nije. Utoliko kada se iznosi miljenje o efektima nekih akcija ili
o predlozima ta treba uiniti kako bi se rodna ravnopravnost
unapredila, uglavnom emo dobiti brojane pokazatelje i
numeriki potvrene progresivne trendove rasta kao garanciju
boljeg ekonomskog poloaja ena.8 Studija o zaposlenju ena u
Evropi, primera radi, puna je statistikih pokazatelja i grafikona.9
No, da li nam brojke zbilja mogu rei neto o tome koliko je
uznapredovala rodna ravnopravnost i u kojoj je meri feminizam
7. Dijkstra, A. Geske and Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A
European Perspective, London and New York: Routledge
8. Rodna ravnopravnost se bazira na ideji da indivudua treba da bude jednaka u
mogunostima, pristupu resursima i dobrima, ljudskim pravima. Osnov je ideja
da su svi ljudi svoreni jednaki i da stoga treba podjednako da dele svetska dobra i
prednosti. (http://www.dwaf.gov.za/Docs/Other/RISDP/Glossary.doc).
9. V. Rubery, Jill; Smith, Mark & Fagan, Collete (1999), Womens Employment in
Europe Trends and Prospects, London and New York: Routledge.
166
doprineo ruenju odnosa dominacija-potinjenost? Jednakost

nije, naime, iskljuivo stvar brojeva.
Efekti feminizma na polju rada najpoznatiji su u vidu kvota
koje se propisuju zakonom. Princip kvota uinak je shvatanja
po kojem nijedno drutvo nee dobrovoljno ukljuivati ene u
sferu rada i odluivanja u cilju ostvarivanja demokratskog ideala
jednakosti, ukoliko ne postoje obavezujui pravni mehanizmi. Kao
to su reenja u vidu politikih instrumenata poput afirmativne
akcije pokazala, zakonski regulisano ukljuivanje ena u rad ili
obrazovanje nije najbolje reenje, jer je nemogue precizno odrediti
ta je jednakost.10 Instrumente afirmativne akcije ili pozitivne
diskriminacije, odnosno politike mere koje pokuavaju da smanje
i/ili olakaju razliita ogranienja koja se postavljaju pred karijerne
mogunosti ene, osamdesetih godina prolog veka poele su
da osmiljavaju i praktikuju drave irom evropskog i amerikog
kontinenta.11 Drugaija definicija ovih afirmativnih instrumenata
bila bi znatno ira: afirmativna akcija predstavlja zakonski potpomognuto integrisanje grupacija koje su (bile) diskriminisane
na temelju svog roda, starosne dobi, rase ili etniciteta, seksualne
orijentacije, veroispovesti, materijalnog poloaja itd. Zapravo,
afirmativna akcija predstavlja formalno regulisanje stepena
prisutnosti pripadnika/ca manjinskih i marginalizovanih zajednica
na radnim mestima i u obrazovnim institucijama.12
Najvea promena koju je moderno doba donelo enama u radu
jeste vei broj zaposlenih ena. Pored rasta zaposlenosti ena,
druge vidljive promene se odnose na skraenje radnog vremena,
porast zaposlenja s fleksibilnim radnim vremenom i ekspanziju
uslunog sektora.13 Polovina svih ena i etvrtina svih mukaraca
1994. godine bila je zaposlena s fleksibilnim radnim vremenom.14
Meutim, posmatrana sama za sebe, ta promena ne znai puno,
jer brojevi nisu dovoljni,15 a fleksibilno zaposlenje ne podrazumeva
i bolje uslove rada, niti bolje plate; kao to ni bolji uslovi rada i
vea plata ne podrazumevaju automatski potpunu ili bar veu
ravnopravnost.
167
Promene u radu dovele su do preispitivanja temeljnih vrednosti

ljudskog ivota, i do temeljitog preispitivanja osnovnih pitanja
ljudskog razvoja: Premda nalazimo da su ene napravile veliki
pomak, rezultati tog napretka su fragmentarni i neujednaeni, to
moda i nije toliko neoekivano u postojeim, esto dramatinim
socijalnim, ekonomskim i politikim promenama u prvom delu
decenije [devedesetih godina XX veka].16 Prema nekim autorima,
celokupna oblast rada nakon promena koje su pratile transformacije
10. Prema Stenfordskoj filozofskoj enciklopediji, afirmativna akcija predstavlja pozitivne
korake u cilju poveanja prisustva ena i manjina u oblastima iz kojih su oni tokom
istorije iskljueni zapoljavanja, obrazovanja i biznisa.
11. Dijksrtai Plantenga, Op. cit., str. 143. Na ovom mestu samo ukazujemo na drugu
mogunost naziva za afirmativnu akciju, koja je takoe u upotrebi, bez namere da
referiramo na naziv koji su konzervativne struje davale ovim zakonskim reenjima:
pozitivna diskriminacija.
12. Meutim, ukoliko drutvenu strukturu ine kategorije onih koji poseduju kapital
i onih koji ga ne poseduju, nije jednostavno pokazati kako bi se u sadanjem
trenutku moglo izraunati koliko deprivirane grupe zasluuju neko radno mesto
vie od pripadnika bilo koje druge drutveno-kulturne skupine, i na kakve vrste
nadoknade tano imaju pravo to se od njih trai da preciziraju ukoliko imaju
neke pravne zahteve. Primer za to kako pravna barijera tretiranja jednakosti van
istorijskog i socio-kulturnog konteksta spreava ostvarenje prava manjinskih grupa
na jednakost nudi i sudbina koja je zadesila programe afirmativne akcije, koji su u
SAD proglaeni neustavnim jer jednake ne tretiraju jednako, i jer pripadnicima
manjinskih grupacija daju neopravdane privilegije koje nisu postignute talentom
ili uspehom. (Barkan, Joanne, Alive and Not Well: Affirmative action on
Campus, Dissent, Spr 2008, p. 49-57.) Ukoliko integracija marginalizovanih
ostaje samo na formalno-pravnom nivou, oni retko uspevaju da se izbore za
optedrutvenu priznatost i prihvaenost, tako da je pitanje koliko nastojanja ena
koje naglasak stavljaju na postojei pravni okvir, mogu da odu dalje od sudbine
koja je zadesila afirmativnu akciju: veliki je broj suenja oteenih belaca i/
ili mukaraca koji dobijaju parnice na osnovu tube da su nezakonski oteeni,
ukoliko zbog pripadnika manjina nisu dobili radno mesto ili mesto na eljenom
koledu.
13. Rubery et al., Op. cit.
14. Haralambos, Michael (2002), Sociologija teme i perspektive, Zagreb: Golden
marketing, str. 716
15. Edwards, Roselin (2000), Numbers are not enough: on women in higher
education and being a feminist academic, Academic Work and Life, Vol. 1,
307-333. Autorka analizira rodnu ravnopravnost na univerzitetu, pokazujui
da, premda broj ena nastavnica i studentkinja u pojedinim sluajevima ak i
premauje broj mukaraca na tim pozicijama, strukturne i hijerarhijske razlike i
nii poloaj ena ostaje konstantan.
16. Rubery et al. Op. cit., str. 4
168
socijalistikih drutvenih ureenja, pre svega u oblasti radne

politike, zapada u stanje koje nije daleko od uslova u kojima se
radilo u najteim momentima ekonomskih kriza i siromatva.17
Savremeni razvoj kojeg odlikuje neprestano naglaavanje jednakih
mogunosti, sudei po pokazateljima, nije u stanju i da obezbedi te
jednake mogunosti enama i mukarcima.18
Rad kao ljudsko pravo
S obzirom na to da je diskurs ljudskih prava od samih svojih

poetaka bio izgraen oko pojma rada i materijalno-finansijskih
aspekata drutvenog ivota, trebalo bi napomenuti i da se proces
njegovog nastanka odigrao u toku XX veka, uz minimalno uee
ena. enevska konvencija (1864) i Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima, sastavljena po uzoru na dokument iz Francuske
graanske revolucije i usvojena na Generalnoj skuptini
Ujedinjenih nacija 1948. godine, predstavljaju njegove politike
i zakonske osnove. Preporuujui ton ove deklaracije nije i
obavezujui, dok je sama preporuka toliko opta da ne ukljuuje
nuno nijednu posebnu meru poboljanja poloaja ena. Principi
na kojima ova Deklaracija poiva sloboda, mir i jednakost po
sebi nisu novi, te se postavlja pitanje zbog ega je bilo potrebno
ponovno tumaenje ideala na kojima se temeljio razvoj modernih
drava nakon epohe prosvetiteljstva.
Razvijanjem ideje ljudskih prava, dolo se do toga da su ljudska
prava nedeljiva i da obuhvataju podjednako graanska, politika,
ekonomska, drutvena i kulturna prava, ali je Univerzalna
deklaracija svejedno ubrzo potom, politikim razmimoilaenjem
meu monijim zemljama sveta, podeljena na dva sporazuma:
17. Lefrene, Florens (2006), Da li je privremenost naa sudbina?, La Monde
Diplomatique, http://www.6yka.com/print/324.
18. Treba pomenuti da se ene u naelu suoavaju s veim rizikom od nezaposlenosti.
S druge strane, tercijarni sektor u usponu uglavnom nudi slabo plaene poslove s
fleksibilnim radnim ugovorima, gde se kao jedna od kljunih kvalifikacija navodi
fiziki izgled, to enama na tritu loih poslova enama prua bolju prohodnost.
To, meutim, teko moe znaiti da su ene ostvarile neku posebnu korist.
169
Sporazum o graanskim i politikim pravima i Sporazum o

ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima. Zapadna drutva
su se zalagala, iz sasvim jasnih razloga da bi ouvala ekonomsku
dominaciju i da bi ligitimisala eksploataciju ekonomija zemalja
u razvoju da politika i ekonomska prava budu odvojena u
dva razliita sporazuma, jer su ekonomska prava dostignua ili
aspiracije, a ne prava stricto sensu.19
Takva podela ljudskih prava ne odgovara ni enama, ni bilo
kojoj drugoj marginalizovanoj skupini, jer im ne pomae da
sutinski poboljaju svoj poloaj: one su ostavljene da se esto bore
za minimum egzistencijalnih uslova, poto im se goli opstanak ne
garantuje kao ljudsko pravo, niti im se garantuje da e biti stvoreni
mehanizmi kojima bi tozbilja postalo pravo. Ovim se zapravo
ideja univerzalnih ljudskih prava raskrinkava kao nemogua:
zbog ega bi univerzalna i neotuiva ljudska prava trebalo deliti
tako da samo politika graanska prava, koja u praktinom ivotu
odve esto ne znae mnogo, ostanu neotuiva? Ova podela
univerzalnih ljudskih prava otuuje od ljudi osnovnu ljudsku
potrebu materijalnu egzistenciju kao ljudsko pravo i doputa
da zakon jaeg odluuje da li e uopte, kome i u kolikoj meri,
materijalna sredstva za obezbeenje egzistencije biti dostupna. To
pokazuje da ni ekonomska jednakost, ali ni ekonomski opstanak
individua uopte ne spadaju u domen univerzalnih ljudskih
prava. Time se zapravo legitimizuje ekonomska nejednakost, kao
i siromatvo i pogubne posledice koje ono ima po ljudske ivote,
koji bi prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima trebalo
da budu neprikosnoveni. Univerzalizam na koji pretenduje
ton i naziv Deklaracije ukazuje jedino na diskurs koji tei da
19. Zemlje u razvoju i sovjetski blok su se tu razile sa zapadnim zemljama na
ideolokom planu, jer su drale da su obe kategorije oblici neotuivih prava
individua, i da treba da budu objedinjene jedinstvenim sporazumom, to
predstavlja i nain da one pokuaju da zatite svoja prava na jednakost. Blok
razvijenih zemalja, na elu sa SAD, insistirao je na svom tumaenju jednakosti,
tako da je taj sukob bio samo deo ireg i dugotrajnijeg spora zemalja istonog i
zapadnog bloka.
170
raznovrsnost drutveno-ekonomskih odnosa svede na nekoliko

prirodnih i oiglednih prava, ime u potpunosti prenebregava
istorinost i drutveno-kulturnu specifinost svakog sistema
i kulture. U tom smislu, radi se zapravo o istorijski i politiki
specifinom shvatanju pojma prava i, shodno tome, naglaavanju
specifinih mehanizama i institucija koje e garantovanjem tih
prava pre svega garantovati odranje drutvenih odnosa u kojima
su prava i formulisana.
(Ne)jednake plate i poloaji
Postoji veliki broj studija koje pokazuju konstantne pravilnosti

u nainu na koji se manifestuje nejednakost ena na radu u svim
zemljama sveta. ene se po pravilu koluju u strukama koje e im
doneti nie poloaje u drutvu i nia primanja.20 Premda u celini
posmatrano prisustvo ena u radu i obrazovanju raste, kada se
analizira struktura njihovih poloaja postaje jasno da one rade na
loijim i hijerarhijski niim radnim mestima. Za to nam primer
nudi struktura zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu, gde je
broj zaposlenih ena i mukaraca gotovo isti, ali je za 200 godina
njegovog postojanja samo jedna ena bila na poziciji rektora.21
Prema navodima BBC News, plate ena su u 2007. godini
bile za 22% manje od plata mukaraca, bez obzira na njihove
sposobnosti.22 Isti izvor obavetava da ovaj jaz nije mnogo manji
ni u civilnom sektoru.23 Taj podatak bi se mogao razliito tumaiti,
ali se namee zakljuak da feministiki pokret nije u stanju da
promeni dublje strukture ekonomske nejednakosti koje lee u
20. Edwards, R. Op. cit.
21. Bogdanovi, Marija, ene u obrazovanju i nauci, Sociologija, No. XLVIII, str.
328.
22. Naime, sposobnosti su veoma diskutabilno podruje, ali podaci iz kolovanja,
na primer, pokazuju da su sposobnosti i uspeh ena daleko vee od sposobnosti
mukaraca. Distribucija sposobnosti meu individuama je veoma raznolika, ali
je i nain njihovog merenja i definisanja veoma diskutabilne teorijske osnove i
pouzdanosti.
23. Gender pay gap on the increase, BBC NEWS, Wednesday, 7 November 2007
http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7081822.stm
171
osnovi drutva, kao i da, po svemu sudei, one ene koje su uspele
da predstavljaju strukture vlasti nisu zastupale interese svih ena.
Tu bi trebalo napraviti razliku izmeu feministkinja i ena uopte
uzev, jer se ne podrazumeva da e svaka ena delovati u pravcu
rodne ravnopravnosti. A zbog razliitih ideolokih usmerenja
feministkinja, problem ekonomskog poloaja ena nije se uvek
u svakom vremenskom razdoblju i u svakoj teorijskoj artikulaciji
problema nalazio u sreditu panje, to je rezultiralo parcijalnim
reenjima i nedovoljno snanim zalaganjem za interese i posebne
potrebe ena na radu, koje su svakako tiu opte graanske
ravnopravnosti.
ene, tranzicija i nezaposlenost
Najvanija karakteristika savremenog rada i ekonomije jeste

stalni porast nezaposlenosti, uprkos konstantnim politikim
obeanjima i uveravanju u suprotno. Razlozi iz kojih broj
zaposlenih ena izgleda statistiki manji moe da bude i nain
na koji se vodi evidencija. Na primer, u Velikoj Britaniji udate
nezaposlene ene nisu na evidenciji nezaposlenih, ime im
se na neki nain oduzima status radno sposobnih, i dodeljuje
permanentan status izdravanih lica, iji se ekonomski status ne
odreuje nezavisno.
U tekstu ene i ekonomske promene 2000-2005, Mirjana
Dokmanovi se bavi pitanjem da li tranzicija razliito pogaa
mukarce i ene. Zakljuak ove analize je da su anse i rizici veoma
nejednako rasporeeni u drutvu, kao i da kategorija roda igra
znaajnu ulogu u tome ene plaaju neproporcionalno visoku
cenu sistematskih promena, dok mogunosti za poboljanje
kvaliteta ostaju na niskom nivou. U najteem poloaju, prema
ovoj analizi, nalaze se mlade ene sa niskim stepenom strune
spreme. Dokmanovi skree panju na neke razlike u odnosu
na druge studije, na primer, Zapoljavanje ena u Evropi, da
ene u proseku due ekaju na zaposlenje od mukaraca u svim
stepenima strune spreme, rade isti posao za manju platu, i ee
172
se suoavaju sa starosnom diskriminacijom od mukaraca.24 Ona

mala prednost koju ene imaju u uslunom sektoru vai samo do 35.
godine, posle ega su njihove anse na tritu rada daleko manje.
Generalno slabljenje mehanizama zatite prava radnika uopte
takoe unazauje i poloaj ena. Strategija za smanjenje siromatva
potvruje da su ene izloene i veem riziku od siromatva i da
uglavnom ne poseduju linu imovinu. Meutim, enama ne ide
u prilog ni rasprostranjeno pojednostavljeno shvatanje trine
ekonomije kao objektivnog, i samim tim pravinog mehanizma,
prema kom postoje brojne mogunosti da pojedinac napreduje
u drutvu, a koliko e napredovati zavisi iskljuivo od njegovog
rada i zalaganja.25 Kako su poetne pozicije u drutvu veoma
nejednake kao posledica nejednake rasporeenosti materijalnih
dobara izmeu razliith grupa, u postojeoj strukturi neke grupe
ne mogu nikakvim dodatnim zalaganjem da nadoknade to to
pojedinci na trinu utakmicu stupaju s daleko veom prednou
koja nije uslovljena sposobnostima. Stoga je tim slojevima drutva
neophodna dodatna podrka, poput mera afirmativne akcije,
kako bi oni nepravednu prednost nadoknadili. Kapitalistiko
drutveno ureenje sa sobom nosi odreene nejednakosti koje se
podrazumevaju, koje su deo sociokulturnog porekla pojedinaca.
U potpunosti se slaemo sa stavom koji autorka iznosi na samom
kraju teksta, po kojem rodna ravnopravnost i neoliberalni
kapitalizam potiru jedno drugo, jer se odnosi koje podrazumevaju
meusobno iskljuuju.

Problem reprodukcije
Kako bismo pronali veze meu fenomenima koje smo ispitali

da bismo preko njih analizirali uticaj feministikog pokreta na
promene poloaja ene u ekonomiji, vratimo se na poetak i na
24. To je povezano sa problemom tranje ena kao radne snage iskljuivo zbog kvalifikacije
fizikog izgleda, kojima se ene sistematski poniavaju kao osobe i kao radnice.
25. Dokmanovi, Mirjana (2005), ene i ekonomske promene 2000-2005, Globalizacija,
http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0082tra.htm
173
pojam oikonomia. Reprodukcija je kljuni oblik proizvodnje koja

se odvija u toplini doma, i jedno od kljunih pitanja feminizma.
esto se naglaava uloga ene u reprodukciji to vrste, to radne
snage i ta se uloga smeta u okvir neformalne ekonomije, odnosno
neplaenog i nevidljivog rada. Za reprodukciju radne snage, kao
jedan od najznaajnijih preduslova funkcionisanja kapitalizma,
najee se istie da obuhvata dva momenata: (1) svakodnevnu
reprodukciju radne snage kao takve, odnosno odravanje
sposobnosti za rad, i (2) reprodukciju radne snage kao klase, to jest
obezbeivanje stalne rezerve zamenjivih radnika i radnica. Znaaj
ta dva momenta najvie se isticao u socijalistikom feminizmu,
u pokuaju proirenja Marksovih analiza naina proizvodnje na
sve drutvene odnose, a naroito one koji su u toj analizi ostali
na marginama kao manje vani ili kao potpuno nevidljivi. Pitanje
enskog rada u domainstvu i uloge ene u reprodukciji vrste/klase,
meutim, moe da se posmatra iz jedne drugaije perspektive.
Dona Haravej (Donna Haraway) istie da u kontekstu
obnavljanja vrste pojam reprodukcije igra vrlo specifinu ulogu, i
to upravo zato to ne opisuje odnose i prakse koje oznaava: ljudska
bia se, na kraju krajeva, jo uvek ne reprodukuju.26 Reprodukcija
predstavlja obnavljanje istog,odnosno njegovu ponovnu proizvodnju,
i u kontekstu obnavljanja ljudske vrste to jedino moe da bude
kloniranje, nikako raanje. Upravo obnavljanje istog, sadrano
u pojmu reprodukcije, ukazuje na politiki smisao ina vezivanja
tog pojma za odnose i prakse koje ne reprodukuju isto Haravej
uvek iznova skree panju na ideologiju Jednog i Istog, odnosno
patrijarhalni mit o mukoj samoreprodukciji u racionalistikom
diskursu: Sebstvo je Jedan kojim se ne dominira, koji to zna
jer mu drugi slui (...) Biti Jedan znai biti autonoman, snaan,
Bog.27 Shvatanje reprodukcije kao ekonomskog ili biolokog pojma,
26. Haraway, Donna (1992), The Promises of Monsters: A Regenerative Politics for
Inappropriate/d Others, Grossberg L., Nelson C., Treichler P. A. (ur.), Cultural
Studies, New York: Routledge, str. 295-337.
27. Donna Haraway (1999), Manifiest za kiborge, Feminizam/postmodernizam, (ur.)
Linda J. Nicholson, Liberata, Zagreb, str. 191.
174
dakle, iz vidnog polja iskljuuje politiku dimenziju reprodukcije:

ideja reprodukcije vrste zapravo sledi politiki diskurs u kojem
ponovo proizvoeni bivaju i mukarac i sistem potinjavanja/
dominacije, izraen kroz racionalistike dualizme muko/ensko,
subjekat/objekat, priroda/kultura, itd. Ako je nekada izgledalo
da je dominacija mukaraca rezultat njihove elje da ideoloki i
politiki nadomeste svoju otuenost od sredstava reprodukcije
vrste,28 moe se rei da je u savremenom drutvu izlaskom ene
u javnu sferu znaaj sredstava reprodukcije i reproduktivne
tehnologije strukturno zaokrenut u smeru odranja objektivne
racionalnosti sistema: liberalna politika ekonomija reprodukcije
s depersonalizacijom donosi i iroki prostor za manevar ena u
ekonomiji, pod uslovom da racionalnost sistema ne bude naruena.
Iako moe da se radi o dodatnom sloju mistifikacije koji eni
(kao i mukarcu) oduzima mesto subjekta u re/produkciji upravo
depersonalizacijom marginalizujui pitanje pola/roda u ekonomiji
ipak je znaajno da koncept reprodukcije vie nego ikad nosi
peat reprodukcije drutvenih odnosa, pre nego vrste. Kao i u
sluaju naglaavanja znaaja seksualnosti, odnosno objektifikacije
ena, za muku dominaciju u patrijarhatu,29 pitanje tela mora da
uzme u obzir i tehnologije koje konstruiu telo kao drutveno. Te
tehnologije obuhvataju ceo spektar pitanja i dualizama koji nisu
svodivi na bioloke determinante, ve ukazuju upravo na socijalnu
konstruisanost subjekata i ekonomskih faktora. Pitanje odnosa
izmeu ena i mukaraca, odnosno njihovog poloaja u ekonomiji,
posredovano je racionalistikom i humanistikom ideologijom,
ije prihvatanje ne samo da nudi osnovu za socijalno pregovaranje
i reforme, ve to je vanije reprodukciju te ideologije.
28. OBrien, M. (1981), The Politics of Reproduction, London: Routledge and Kegan Paul.
29. MacKinnon, C. (1982), Femininism, Marxism, method, and state: an agenda for
theory, Signs (7), str. 51544.
175
Reprodukcija drutvenih odnosa
Naglaavajui materijalnu osnovu rodne nejednakosti, marksistiki i socijalistiki feminizam insistira na uvidu da su patrijarhat
i kapitalizam odvojeni, ali uzajamno proimajui sistemi. Pa
ipak, ak i u verziji koja istie seksualno zasnovanu drutvenu
realnost30 ili u verziji inspirisanoj Fukoovim (Foucault) radom,
marksistiki feminizam i pored odreenog redefinisanja polazita
ne uspeva da napusti ekonomski determinizam.31 Iako je rod/pol
zadobio znaajno mesto u takvoj analizi delimino prelazei iz
nadgradnje u bazu i izlazei iz sfere biolokog determinizma
uticaj odnosa proizvodnje, makar i u krajnjoj instanci, strukturira
ovaj nain miljenja kao mit o poreklu i zanemaruje sinhronijsku
dimenziju u kojoj splet drutvenih praksi, rituala i normi ne samo da
konstituie realnost, ve i platformu koja omoguava zajedniki
jezik i formulisanje politikog jedinstva ugnjetenih.
Ta ideja zajednikog jezika i politikog jedinstva zasnovana
je na postavci originalnog jedinstva iz kojeg se moraju stvoriti
razlike i koji je izvor uvida i obeanje nevinosti, i stoga iskljuuje
i plai se parcijalnih identiteta i kontradiktornih stajalita.32
tavie, politika i ideoloka dimenzija savremene upotrebe
pojma reprodukcije najoiglednija je u situacijama u kojima
se naruavaju jasne podele izmeu elemenata racionalistikohumanistikih dualizama, na primer kada prirodno i normalno
zainjanje i raanje deteta, odnosno proces reprodukcije, biva
posredovan tehnologijom i kada je rezultat tog procesa bie
koje ne moe neprotivreno i neproblematino da se prihvati
kao ravnopravni/a uesnik/ca ljudske zajednice. Govorei o
debati u danskom parlamentu 1996-98. o novim tehnologijama
reprodukcije i reprogenetike, Nina Like (Nina Lykke) istie strah
30. Kelly, J. (1984), The doubled vision of feminist theory, Women, History and
Theory, Chicago, University of Chicago Press.
31. Snitow, A., Stansell, C., & Thompson, S. (ur.), (1983), Powers of Desire: The
Politics of Sexuality, New York: Monthly Review Press.
32. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 168, 170, 171.
176
politiara od ruenja prirodnog, normalnog i moralnog

poretka re/produkcije: Uputanje politiara u jedno elokventno
izlistavanje monstruoznosti vidim kao pokazatelj njihovog
straha i oseaja bespomonosti vis--vis strane erozije temelja
bilo kakvog posezanja za biolokim deterministikim misaonim
oblicima.33 Kiborg-dete je i pre svog roenja neprijatelj poretka,
jer smisao pojma reprodukcije slui pre svega svojoj politikoj
svrsi: reprodukciji aktuelnih odnosa dominacije i potinjavanja, i sve
to ugroava diskurs o Prirodnom, Normalnom i Jednom kao
osnovama imperijalistikog diskursa politikog jedinstva jeste
neprijateljsko.
Savremeni patrijarhat i kapitalizam vie nego ikad istiu znaaj
reprodukcije i kao reprodukcije vrste, odnosno individue, i kao
reprodukcije radne snage, odnosno rezervne armije radnica i radnika
ali politika dimenzija reprodukovanja aktuelnih represivnih
odnosa nikada ne sme izai u prvi plan. Od porodinog vaspitavanja,
preko kolskog, do discipline radnog mesta svakodnevno ritualno ponavljanje patrijarhalno-kapitalistikih obrazaca ponaanja
predstavlja najvaniji rad reprodukcije. Puko raanje nije dovoljno:
potrebno je da se svako novoroene izbroji, obelei, klasifikuje,
oznai kao nosilac uloge koju e reprodukovati celog ivota. Ne
samo da ovek nije homo oeconomicus ve puki Trger, nosilac
funkcije u strukturi kapitalistikih drutvenih odnosa34 ve je
nosei i u jednom plodnijem smislu: svi smo mi trudni i svakodnevno
raamo (obnavljamo) svoje mesto u strukturi.
Svi mi koji/e smo konstruisani/e kao ljudska bia, i to pre
svega kao radnici i radnice, u savremenom drutvu doivljavamo
potpunu feminizaciju. Marksistiki pojam pauperizacije ne
odgovara onom to se deava u savremenom kapitalizmu
tavie, da bi se kapitalizam reprodukovao on mora obilno da se
reprodukuje, odnosno da doputa odreeni nivo blagostanja.
33. Lykke, Nina, Are Cyborgs Queer?, http://orlando.women.it/cyberarchive/files/lykke.
htm.
34. Vidi: Altiser, L. i Balibar E., Kako itati Kapital, CKD, Zagreb, 1975, naroito str. 185.
177
Danas je rad redefiniran kao doslovce enski i feminiziran,

bilo da ga izvravaju ene ili mukarci. Biti feminiziran/a znai
biti ekstremno ranjiv/a; podvrgnut/a rastavljanju, sastavljanju,
eksploatiranju kao rezervne radne snage; biti manje radnik/ca a
vie posluitelj/ica.35 Dakle, feminizovani smo i na polju rada,
usled mobilnosti kapitala (itaj: mobilnosti jeftine radne snage) i
svih propratnih efekata i strukturnih odlika ekonomsko-kulturne
globalizacije, ali smo feminizovani i u smislu da smo u svakodnevnoj
praksi sistemski i strukturno oploavani/e da bismo iznova raali/e
(reprodukovali/e) patrijarhalno-kapitalistike odnose i vladajuu
ideologiju.

enska prava i enska snaga
Daleko od toga da predstavlja pravolinijsko kretanje od pukog

neplaenog/nevidljivog rada ka plaenom i realno vrednovanom
radu, mesto ene u drutvenim odnosima proizvodnje sadri
znaajnu politiku dimenziju koja ne moe da ostane po strani
razmatranja. Struktura razvoja industrijskog kapitalizama je ene (i
decu) najee uvlaila i primoravala na ulazak u proizvodni proces
radilo se o pitanju golog opstanka u drutvu koje ubrzano rui sve
tradicionalne naine proizvodnje. S obzirom na nain na koji su pre
svega ene gurnute u kapitalistike odnose proizvodnje, moemo da
kaemo i da su ene sistematski silovane da reprodukuju aktuelne
odnose dominacije i potinjavanja: kako u okviru porodice i
drutva, tako i u eksplicitno ekonomskom podruju.
Ulazak ena u kapitalistike odnose proizvodnje s jedne strane
doprinosi proirenoj reprodukciji radne snage (kao rezervne
armije proletera i proleterki), ali istovremeno reprodukuje obrazac
autoritarnih i hijerarhijskih drutvenih odnosa. Znaaj obrasca
odnosa koji mora biti zadran izraen je jasno u jednom shvatanju
razvoda (1816.): Kao to politika demokratija omoguava narodu,
slabijem delu politikog drutva, da ustane protiv uspostavljene
vlasti, tako i razvod, prava porodina demokratija, omoguava
35. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 182.
178
eni, slabijem delu, da ustane protiv branog autoriteta ... da bi

drava ostala van domaaja naroda neophodno je drati porodicu
van domaaja ena i dece.36 Ovaj obrazac dovodi u vezu sve odnose
dominacije i potinjavanja, i ukazuje na poredak koji je potrebno
zadrati na svim nivoima drutvenog ivota. tavie, pojam
slabog dela politikog drutva ukazuje na dva puta sukobljavanja
s postojeim.
a) Liberalizam kao paternalizam. Prvi put je
paternalistiki i liberalan, jer govori o pravima ugnjetenih ili
ak slabijih i zahteva institucionalnu zatitu njihovih prava
i ravnopravno ukljuivanje na svim nivoima. Krajnji domet
takvog pristupa je omoguavanje individuama da menjaju mesta u
postojeoj strukturi drutvenih odnosa, ne dovodei u krizu samu
strukturu. Naglasak je u tom sluaju jasno na pojmu prava: pravo
korienja identiteta, funkcija, uloga itd. Puko naglaavanje prava na
rad i prava na ravnopravnu zaradu zaobilazi strukturu kapitalistike
eksploatacije: rad u kapitalizmu pre svega slui stvaranju vika
vrednosti, a tek potom ekonomske samostalnosti. Kao to su
radnici nakon naputanja porodinog seoskog domainstva i
patrijarhalne podele rada u porodinom gazdinstvu mogli da se
nadaju ekonomskoj samostalnosti (i da realno napuste odreene
tradicionalne patrijarhalne odnose), tako i ene izlaskom iz etiri
zida domainstva zadobijaju odreenu ekonomsku nezavisnost;
meutim, kao to socijalistiki feminizam s pravom primeuje, i
mukarac i ena to uspevaju kao radnici/ce, a ne kao mukarac i ena.
Sama struktura kapitalistikih odnosa proizvodnje, u
odreenoj meri, slabi tradicionalne patrijarhalne odnose i nuno
vodi do njihove krize. Kapitalizam je preuzeo odreene funkcije
patrijarhalne porodine zajednice, kao to je sistem penzionog
osiguranja i finansiranje obrazovanja. Penziono osiguranje
predstavlja institucionalno i trino regulisani patrijarhalni
princip porodinog rada, u kojem rad dece (bez obzira na uzrast)
36. Phillips, R. (1976), Women and family breakdown in eighteenth century, France:
Rouen, 17801800, Social History (2), str. 217.
179
doprinosi optem porodinom blagostanju, odnosno pomae

roditeljima koji su ostarili i izgubili potreban nivo proizvodnosti.
Takoe, to se obrazovanja tie kapitalistike institucije su kroz
poreze preuzele staru funkciju porodice da obrazuje i priprema
svoju decu za proizvodni rad. U oba sluaja radi se o socijalizaciji
principa i odnosa koji su u predinustrijskom periodu privatna
stvar porodice. Kapitalizam regulie patrijarhalnu razmenu
unutar porodice: roditelji obrazuju decu i staraju se o materijalnom
blagostanju porodice, a deca kada roditelji vie nisu u stanju da
izvravaju svoju patrijarhalnu funkciju rade i za dobrobit svojih
starih roditelja. Stoga su u patrijarhatu deca neka vrsta osiguranja
za starost. Ta razmena, meutim, u kapitalizmu poprima opti,
javni karakter, poto je zasnovana na trinim odnosima radnici
i radnice, plaanjem poreza, obezbeuju i finansiranje obrazovanja
i penziono osiguranje.
Koliko god enska prava u liberalnoj varijanti jo intenzivnije
naruavala patrijarhalne odnose i razlike u ekonomskom poloaju
izmeu ena i mukaraca, kapitalizam i reprodukcija odnosa
dominacija/potinjavanje ostaje izvan domaaja liberalizma.
b) Direktna akcija i samoosnaivanje. S druge strane,
ako se naglasak pomeri s prava na pojam slabije/i, situacija je
znaajno drugaija. Feministika (radikalna i anarhistika) praksa
samoosnaivanja polazi od kljunog uvida da se mesto u strukturi
reprodukuje i oslanjanjem na institucije sistema: institucionalna
reenja (tzv. zakonske reforme) kao vrhunac liberalnog feminizma
zadravaju kao svoj kljuni momenat pomenuti paternalizam, bilo
u formi specijalizovanih, ekspertskih grupa (makar i u potpunosti
sastavljenih od ena), ili u vidu intervencije drave. Ukratko, ne radi
se o tome da je ovek [sic] roen slobodan, te da mu je potrebno
priznanje prava, ve o tome da je slobodu potrebno stalno osvajati
i iriti, usled ega samoosnaivanje i direktna akcija kao konstantne
prakse predstavljaju radikalno ruenje patrijarhalnih odnosa.
Jedan od znaajnih primera enske borbe protiv dvostruke
eksploatacije u kapitalizmu i protiv autoritarno-hijerarhijskih
180
drutvenih odnosa, predstavljaju Mujeres Libres, panska anarhistika grupa osnovana 1936. godine. Njihova aktivnost je u velikoj
meri bila zasnovana na uvianju injenice da strukturno uslovljena
proletarizacija i urbanizacija koja izvlai ene iz nevidljivosti
doma, predstavlja jednu vrstu ucene i iskljuivanje izbora, te
stoga nuno ostavlja prostor za artikulisanje otpora prema novim
odnosima proizvodnje i starim drutvenim obrascima kontrole i
reprodukcije.
Naglasak radikalnog socijalistikog feminizma, pre svega
anarhistikog, stavljen je na neophodnost promene i borbe protiv
autoritarnih i hijerarhijskih (kapitalistikih i patrijarhalnih)
drutvenih odnosa, a ne na ravnopravnom ueu u eksploataciji (na
bilo kom kraju tog odnosa). Bez tog momenta otpora i konstantne
kritike, insistiranje na pukoj ekonomskoj ravnopravnosti dovodi
do reprodukcije aktuelnih odnosa proizvodnje. Mujeres Libres i
slini radikalni pokreti ena protiv kapitalizma i patrijarhata istiu
feministiki poziv na samoosnaivanje, i to kroz direktnu akciju
ugnjetenih.
Zakljuak
Govorei o uincima feminizma Dulijet Miel ( Juliet

Mitchell) tvrdi da feministiki pokret ima kljunu ulogu u kriznim,
prelaznim drutvenim periodima, koja se sastoji od pripreme ena
za prihvatanje pozicije ekonomski eksperimentalnih ivotinja.
One su tu da prve na svojoj koi isprobaju privredne ili tehnoloke
novine koje u proces drutvene reprodukcije uvode ekonomski
strunjaci, po pravilu mukarci. Poetkom procesa industrijalizacije,
ene su radile sa mainama vie nego mukarci. Na cilj bile su
jednake plate; tragian efekat naeg dostignua bio je da se plata
postavi kao prepreka i zatim ugroze uslovi zapoljavanja, da se snizi
oekivanje od socijalnog osiguranja, dravnih beneficija i podrke
sindikata... radnike solidarnosti... da se utre put modernom
fleksibilnom radniku i privatniku.37
37. Miel, Dulijet (1986), 20 godina feminizma, preuzeto iz What is Feminism, a
re-examination, Juliet Mitchell & Ann Oakley (ur.), New York: Pantheon. http://
www.womenngo.org.yu/publikacijeazc/femsveske/fs7/micel.htm;
181
Razvoj politika identiteta i rodne politike, kako primeuje

Miel, uticao je na prebacivanje problematike s klasnih pitanja
drutvene reprodukcije na pitanja sociokulturnih razlika i identiteta,
s naglasnom na kategoriji roda. Premda se uticaj feminizma na
promene u podeli rada unutar porodice i prepoznavanje injenice da
su uloge fleksibilne i da ene treba da budu slinije mukarcima i
mukarci sliniji enama ne moe osporiti, jo uvek ostaje pitanje:
Da li je jedan od nesvesnih zadataka feminizma u izvlaenju ena
iz zapeka istorije bio i to da se pretvore, za sada, u legitimnog
izdravaoca porodice, sa nezaposlenim mukarcem? Teko je
dokazati da su promene u radu koje je feminizam uzrokovao
posledica delovanja iskljuivo feministikog pokreta, izdvojenog
od razvoja kapitalizma i odluka ena koje su zadobile neke od
pozicija moi u vladajuim strukturama, iako s feministkinjama
nisu delile ubeenja o rodnoj ravnopravnosti. Deluje nesporno da
su klasne suprotnosti koje su dovele do nove i drugaije potlaenosti
ena, samo promenile svoje mesto nastavljajui da tlae kako ene,
tako i mukarce. Dok je marksistika i socijalistika paradigma
bila nedovoljna da rei sve probleme koji su oteavali ekonomski
poloaj ena, ispostavlja se da paradigma identiteta ne samo da ne
moe da se uhvati u kotac s pitanjem klasnih nejednakosti, nego
ni sa pitanjem klasnih nejednakosti koje se baziraju na rodnim
razlikama.
Konano, naglaavajui ulogu (ekonomske, politike i
kulturne) reprodukcije, cilj nam je bio da ukaemo i na politiku
dimenziju svoenja ekonomskog poloaja ena na pitanje pukih
institucionalnih i zakonskih reformi. Nema kapitalizma s ljudskim
likom, te nema ni kapitalizma sa enskim likom nije potrebno
da ene vie uestvuju u ekonomiji (bilo u smislu da vie rade, da
budu bolje plaene, da se nau na raznim pozicijama u hijerarhiji,
itd.), ve da raskinu odnose dominacije i potinjenosti. Ako
feministika politika ekonomija napusti te pojmove i uz to prigrli
falo-logo-centristike dualizme, pokazae se kao puka liberalna
politika ekonomija, odnosno apologija statusa quo.
182
Milena Timotijevi
Prostitucija na feministikoj
politikoj agendi
Uvod
rostitucija dugo nije bila predmet naunog promiljanja.

Ostajala je sasvim izvan lige klasinih pojmova drutvenih nauka
kao to su drutvo, drutveni ugovor, klasa, proizvodnja. Paradigma
industrijalizacije koja podrazumeva formiranje modernog drutva
i poetak kraja stare, stabilne proirene porodice, otvara prostor
za prouavanje pojave kakva je prostitucija. Prostitucija se od tada
tumai i objanjava uglavnom u kategorijama morala (naravno,
dvostrukog), propasti institucije porodice, uruavanja tradicionalnog
sistema vrednosti i nadvladavanja modernog vrednosnog haosa.
Feministkinje, meutim, otkrivaju stvarnost ivota ena u
prostituciji, upuujui na nasilje, potinjenost i eksploataciju. Ono
to je seksualna revolucija samo naela, feministkinje nastavljaju
mnogo radikalnije i dublje: one raskrinkavaju licemerje graanskog
183
drutva koje ne samo da tolerie, ve i generie dvostruke

kriterijume za mukarce i ene, ali se uputaju i u preispitivanje i
dekonstrukciju rodnih identiteta, rodnosti seksualnosti, seksualnih
praksi i institucija. Tako prostitucija s margine drutva i naunog
interesovanja ulazi u krug regularnih politikih tema kojima se
dokazuje i kroz koje se promatra podreenost ena u patrijarhalnom
drutvu. Paralelno s promenama u teoriji menja se i sama praksa
prostitucije seks-industrija raste enormnom brzinom i prodire u
popularnu kulturu.
U ovom tekstu bih elela da napravim horizontalni presek ove
pojave u dananjem drutvu s ciljem da rasvetlim njene odreene
aspekte, ideoloku pozadinu odnoenja prema njoj, kao i naine na
koje se ona povezuje s drugim drutvenim institucijama i viestruko
proima s rodom. Moda u uspeti da pokaem u kojoj je meri
feministika kritika doprinela boljem razumevanju prostitucije i
svake pojedinane ene koja se nalazi u toj situaciji.
I
Prostitucija kao oblik nasilja nad enama
Odnos nauke i teorije prema enama u prostituciji varirao je

kroz istoriju izmeu ignorisanja, fantazije o egzotici i mistici, i
moralizatorskog zgraavanja. U starijoj literaturi moemo naii
na instituciju kurtizane koja je opisivana kao navodno veoma
potovana, s prikrivenim uticajem na razne znaajne odluke.1 Ova
literatura, meutim, nije nam od pomoi ukoliko elimo da bolje
razumemo ivot jedne ene u prostituciji danas.
Moda je najea od svih predrasuda kojima se prostitucija dugo
opravdavala ta da je re o najstarijoj profesiji, ili nesrenoj posledici
siromatva i bede s kojom se suoavaju ene koje moraju same
da se izdravaju. Prostitucija se nadalje posmatrala kao neto to
same ene biraju, bilo zato to u tome uivaju, bilo zato to se vode
motivom lake zarade, te je to stoga zloin bez rtve. Postojanje
1. I sada postoji tendencija romantizacije prostitucije kroz filmsku industriju kroz
koju se veina predrasuda o prostituciji reprodukuje.
184
prostitucije se dalje opravdava tvrdnjom

da je mukarcima seks neophodan te
da se na ovaj nain brak i porodica
uvaju od razornog delovanja mukih
seksualnih prohteva,2 a mlade devojke
od silovanja, jer ovako postoji jedan broj
ena koje su uvek na raspolaganju da
zadovolje muku potrebu.
Odnos javnosti prema prostituciji u
velikoj je meri bio obeleen stavovima
crkve.Ona se prostitucijom oduvek bavila
iskljuivo iz perspektive brane zajednice
i ugroavanja braka kao institucije. Brak
je za hrianstvo jedna od svetih tajni,
Trudna jedanaestogodinja
ali i veina drugih organizovanih religija
prostitutka, Engleska, XIX vek.
prepoznaje drutvenu vanost braka kao
institucije, budui da je dugo bio jedini
zvanini okvir prokreacije i legitimacije potomstva (to je u velikoj
meri i danas), da je ureivao prenoenje vlasnitva i vrio ostale
vrste drutvene kontrole, kao i klasnu i rodnu reprodukciju.3 U
graanskom drutvu institucija braka podrazumeva romantini
kompleks i vernost kao vrhunsku vrednost, i zato religija nastupa
u ime odbrane braka, a protiv prostitucije. Ta perspektiva, meutim,
u potpunosti izostavlja enu koja stvarnost prostitucije ivi svakog
dana. Ona je eventualno moralno posrnula pojedinka, ali nikada
rtva organizovane eksploatatorske prakse.
U klasicima feminizma koje su potpisale Meri Vulstonkraft
(Mary Wollstonecraft), Ema Goldman (Emma Goldman) i
Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) moemo pronai poreenja prostitucije i braka: po njima je brak u stvari legalna
prostitucija, pri emu je prostitucija ak potenija, jer ene bivaju
2. Carole Pateman, Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd,
2001, str. 200.
3. Anelka Mili, Sociologija porodice, igoja, Beograd, 2001.
185
plaene kao radnice. One s ironijom navode da je jedina razlika u

broju mukaraca koji kupuju telo jedne ene.4 Ova razmiljanja,
provokativna i revolucionarna za svoje vreme, zapravo su bila
usmerena na kritiku braka kao institucije koja je represivna prema
enama, i nisu dublje analizirala samu prostituciju.
Neto kasnije, novi talas feministkinja e to promeniti. Prostitucija se uskoro definie kao oblik seksualne eksploatacije u
kom na tritu mukarci kupuju i prodaju tela i seksualnost ena
i dece u svrhe seksualne gratifikacije ili ostvarivanja profita,5
odnosno kao oblik nasilja nad enama. Ove feministkinje su
razotkrile odnos nejednake moi i razliitih interesa u prostituciji
iji je rezultat podreenost ena mukarcima kupcima i makroima,
umestivi prostituciju u mreu drugih patrijarhalnih institucija
iji je drutveni uinak eksploatacija ena. Protestovale su protiv
dvostrukih moralnih standarda koji osuuju ene u prostituciji
i ne veruju im, dok se odgovornost muterija preutkuje i zaboravlja. Empirijska istraivanja koja su u najveem broju raena
u Americi omoguila su feministkinjama da paljivo razviju i
dobro utemelje svoju argumentaciju. Ova istraivanja otkrivaju
mehanizme koji ene uvode i zadravaju u prostituciji i potvruju
ono to su feministkinje pretpostavljale da veina ena eli da
izae iz prostitucije, ali da iz razliitih razloga veruju da to ne mogu
ili ne smeju da uine. Ona takoe potvruju i da ene u prostituciji
4. Jedna savremena teoretiarka takoe analizira odnos braka i prostitucije kao
socijalnih ustanova: u svojoj knjizi Polni ugovor, Kerol Pejtmen (Carole Pateman)
analizira rodni aspekt drutvenog ugovora klasine teorije kojom se dugo i
jo uvek objanjava prelazak ljudi iz prirode u kulturu, odnosno organizovano
drutvo. Po toj klasinoj teoriji drutvenim ugovorom koji sklapaju svi ljudi (itaj:
mukarci) formira se drutvena zajednica koja im prua sigurnost, a oni zauzvrat
pristaju na odreena pravila. Meutim, kako kae Pejtmen, tu nedostaje polovina
prie kojom se objanjava kako nastaje moderni patrijarhat. Polni ugovor definie
odnose izmeu polova u novonastalom drutvu i to tako da se sloboda i jednakost
garantuju samo mukarcima. Brak i prostitucija su onda institucije koje otelovljuju
princip nejednakosti i omoguavaju mukarcima pristup enskom telu, jedna na
drutveno prihvatljiv, a druga na drutveno neprihvatljiv nain.
5. Donna Hughes, Sexual exploatation of women on the internet,
http://www.catwinternational.org
186
ive bez ikakvih prava, s one strane savremenog demokratskog

graanskog drutva.
Rezultati istraivanja pokazuju da prostitucija nikako ne moe
biti zloin bez rtve, jer je izmeu 52% i 82% ena u prostituciji
fiziki zlostavljano, od ega muterije zlostavljaju izmeu i
ena.6 Prema jednom istraivanju, odnos prostitucije i nasilja
direktno je proporcionalan nasilje raste srazmerno broju zamene
seksa za novac.7 Od kada su ule u prostituciju 68% ena u
prostituciji bilo je silovano, a vie od polovine njih silovano je vie
od 5 puta; treinu siluju muterije, ostale makroi.8
Feministkinje otro kritikuju drutvene nauke i medicinu poto
normalizuju prostituciju i ostaju potpuno nesvesne negativnih
posledica prostitucije po psihiko i fiziko zdravlje ena u njoj,
kao i sutinskog uzronog mehanizma koji ene dovodi u situaciju
prostitucije.9 O pogubnim posledicama po psihiko zdravlje ena
mogu posvedoiti rezultati dve studije po kojima izmeu 42% i
68% ena u prostituciji odgovaraju kriterijumima za dijagnozu
posttraumatskog stresnog sindroma,10 kao i podatak da je ak
42% ena u prostituciji ozbiljno razmatralo ili pokualo da izvri
samoubistvo.11
Profit od nejednakosti
Feministike istraivaice su dalje ukazale na karakteristine

ivotne uslove ena koje ulaze u prostituciju, koji rasvetljavaju tu
situaciju i opovrgavaju niz predrasuda: budui da gotovo polovina
ispitanica prijavljuje iskustvo seksualnog i fizikog nasilja u
detinjstvu,12 u 58% sluajeva alkoholizam jednog ili oba roditelja,
u 40% sluajeva zavisnost roditelja od droge13 i, naposletku, uvek
istoriju izrazitog siromatva, sasvim je jasno da ove ene nisu u
situaciji da prave iste vrste izbora kao ene i mukarci koji nisu
imali slina iskustva. U tom smislu feminizam prepoznaje
prostituciju kao vor razliitih nejednakosti: prostitucija se bazira
upravo na rodnim, rasnim i socioekonomskim nejednakostima,
njihova je posledica, ali ih i dodatno multiplikuje kako bi to vie
187
zaradila. Na Zapadu su rtve seks-industrije najee pripadnice

onih grupa koje prati istorija ropstva i diskriminacije, ene i deca
s traumama seksualnog i fizikog zlostavljanja, imigrantkinje iz
siromanih zemalja ili trafikovane ene. Na Istoku su to najee
siromane ene i devojice za koje vai imperativ rtvovanja za
porodicu.14 Denis Rejmond ( Janice Raymond) tvrdi da seksindustrija zapravo pretvara eksploataciju drutveno nemonih u
seksualnu zabavu monih, erotizuje nejednakost i ini je veoma
profitabilnom.15
O odnosu makroa i ene u prostituciji mnogo je napisano. Opti
je zakljuak da je to odnos nejednakih, u kojem makro fizikom
i ekonomskom kontrolom nad enom ostvaruje zaradu. Evelina
6. Podaci iz istraivanja: Farley, Melissa and Barkan, Howard. Prostitution,
Violence Against Women, and Post-Traumatic Stress Disorder, Women &
Health 27, br. 3 (1998): str 37-49. Rezultati su dostupni i na internet adresi
www.prostitutionresearch.com; i Norton-Hawk, Maureen A. The Lifecourse of
Prostitution, Women, Girls & Criminal Justice 3, br. 1 (2002): 1, 7, 8-9;
7. El Bassel, Nabila, Correlates of Partner Violence Among Female Street-Based Sex
Workers: Substance Abuse, History of Childhood Abuse, and HIV Risks, AIDSPatient-Care-and-STDS 15(1) (2001): 41-51
8. Isto.
9. Kao primer moe posluiti tekst Melisse Farley i Vanesse Kelly Prostitution:
A Critical Review of the Medical and Social Sciences Literature, Women &
Criminal Justice 2000, Vol 11 (4): 29-64, u kojem one analiziraju literaturu o
prostituciji iz osamdesetih i devedesetih godina XX veka i zakljuuju da se fokus
stavlja na prenoenje HIV-a, dok se fiziko i seksualno nasilje koje tome prethodi
zanemaruje, to ima znaajne posledice na dalju reprodukciju drutvene stigme s
kojom se suoavaju ene u prostituciji.
10. Farley, Melissa and Barkan, Howard. Prostitution, Violence Against Women, and
Post-Traumatic Stress Disorder, Women & Health 27, br. 3 (1998): str 37-49;
Melissa Farley, Isin Baral, Merab Kiremire i Ufuk Sezgin, Prostitution in Five
Countries: Violence and Post-Traumatic Stress Disorder, Feminism & Psychology,
1998, broj 8 (4): str 405-426. Istraivanje je raeno u Junoj Africi, Turskoj,
Zambiji, SAD i na Tajlandu.
11. McClanahan, Susan F., Pathways Into Prostitution Among Female Jail Detainees,
Psychiatric Services 50 (1999): str 1606-1613.
12. Vidi fusnotu 3.
13. Norton-Hawk, Maureen A. The Lifecourse of Prostitution, Women, Girls &
Criminal Justice 3, br. 1 (2002): 1, 7, 8-9
14. Tijana Popivoda i Milena Timotijevi (2005). Prostitucija nasilje nad enama:
sa drutvenih margina u fokus javnog diskursa, u ene u javnom diskursu, od
nevidljivosti ka vidljivosti i nazad, ur. Marija Luki, Beograd, str. 93.
15. Vidi http://www.prostitutionresearch.com
188
Djiobi (Evelina Giobbe)16 istie analogiju izmeu makroa i

nasilnika u smislu istih taktika ostvarivanja moi i kontrole kojima
se ena regrutuje i zadrava u odnosu potinjenosti: finansijska
zavisnost (makro najee prisvaja celu zaradu ili njen najvei deo,
a eni obezbeuje hranu i odeu), izolacija, pretnje i zastraivanja,
emotivno, psihiko i seksualno zlostavljanje i njegova minimizacija
i negacija. Zajedniki imenitelj obe vrste odnosa jeste kontekst
intimne veze unutar koje se ostvaruje dominacija. Istraivanja,
naime, pokazuju da je veliki broj ena u prostituciji bio u intimnim
emotivnim vezama s ljudima koji e postati njihovi makroi pre
nego to su ule u prostituciju.
Seks-industrija je danas veoma jaka i razgranata i ostvaruje
godinji profit koji se meri milijardama dolara. Tako i prostitucija
postaje sve organizovaniji biznis koji vodi nemilosrdnoj eksploataciji:
takav je sluaj s novom vrstom bordela u kojima ene borave samo
po 30 dana, kako bi ponuda uvek bila nova i zanimljiva. To u
stvari znai da ene u proseku imaju 17 muterija dnevno. Jedna
od posledica uslonjavanja sistema komercijalne eksploatacije
ena je i seks-turizam, institucija koja na najplastiniji mogui
nain predstavlja sintezu mizoginije, rasizma, etnocentrizma,
kolonijalizma i seksualne eksploatacije. Mnoge autorke povezuju
nastanak seks-turizma s prisustvom strane vojske. Prisustvo vojske
u ratnim i mirnodopskim uslovima postalo je metafora za prostituciju. U zemljama Dalekog istoka prisustvo vojske podstaklo je
razvijanje prostitucije prema navodima jedne novinarke na kraju
rata u Vijetnamu, samo u Bankoku je u prostituciji ivelo 70000
ena. Oni koji su od toga profitirali nali su se pred problemom
izrazitog pada potranje, problemom ije reenje rezultuje fenomenom seks-turizma, novom polulegalnom vrstom prostitucije.17
Dona Hjuz (Donna Hughes) pie o sajtovima i forumima na
internetu na kojima korisnici prostitucije razmenjuju informacije
o svojim iskustvima. Jedan od njih prua opsene informacije
16. Evelina Giobbe. An Analysis of Individual, Institutional, and Cultural Pimping,
Michigan Journal of Gender & Law, 1993, 1 (1): str 33-57.
17. Halinah Todd, Prostitution, http://feminism.eserver.org/prostitution.txt
189
u vezi sa seksom za svaku dravu sveta. Taj vodi ukljuuje i

detaljne informacije i savete kako nai ene i decu u prostituciji u
bilo kojoj zemlji gde se naete: lokacija ena i dece u prostituciji,
cene hotela, alkohola, taksija, pojedinanih seksualnih radnji, kao
i ocene fizikog izgleda ena i zadovoljstva uslugom. enina
spremnost da uini po elji kupca se takoe ocenjuje. Dona Hjuz
zakljuuje da je svest ovih mukaraca o rasizmu, kolonijalizmu i
globalnim ekonomskim nejednakostima ograniena samo na to
kako ovi faktori idu njima u korist. Tako se ekonomska kriza u
nekoj zemlji na ovim veb stranicama navodi kao pozitivan faktor,
jer garantuje jeftinije cene u prostituciji! Moda najpotresnije
svedoanstvo predstavljaju stranice ovih foruma koje opisuju loa
iskustva, koja se odnose na situacije kada su kupci procenili da
usluga nije bila vredna onoliko koliko su je platili, ili kada ena u
prostituciji nije pokazala zadovoljstvo odnosno kada je dozvolila
da se njena prava oseanja bola, patnje i oaja pokau.
Na politikoj ravni, teorijski i istraivaki rad feministkinja
uoblien je u zahtev za dekriminalizacijom ena u prostituciji,
prepoznavanjem eksploatatorkog karaktera prostitucije i
preuzimanjem odgovornosti za njeno iskorenjivanje koje bi trebalo
da sprovede drava.
II
Feministika revizija politike
odnosa prema prostituciji
Abolicija i legalizacija
Abolicija prostitucije podrazumeva potpunu ili deliminu
kriminalizaciju prostitucije, u zavisnosti od toga koje se vrste
uea sankcioniu. Tako, recimo, zakon Republike Srbije za
makroe predvia krivine sankcije, za ene koje su prostituisane
prekrajne sankcije, dok je korisnik slobodan da odeta. Zakon
u veini amerikih drava, meutim, tereti i korisnike, takoe
prekrajno. Zakonsko reenje zapravo pokazuje drutvenu ocenu
teine prekraja/zloina i raspodele odgovornosti onih koji u inu
uestvuju. Meutim, ista drutvena ocena moe imati razliite
190
ideoloke osnove: zato emo videti da feministkinje koriste slogane

kao to su Ti plaa za jednu no, ona plaa ivotom, Mukarci
stvaraju potranju u prostituciji, Ako misli da je prostitucija
posao ponudi ga svojoj kerki, i sline koji alju poruku da
prostitucija ima jako loe posledice po ene u njoj, da legalizacija
seksualne eksploatacije nije i ne moe biti reenje za njene rtve,
te da na mukarcima koji su korisnici prostitucije poiva velika
odgovornost. Ukratko, ovakve kampanje oitavaju vrednosti
jednakosti i graanske solidarnosti i odgovornosti za drugog.
S druge strane, znaajnu snagu abolicionistikog bloka ini i
reakcionarna desnica ije su polazne take savim drugaije brak i
porodica predstavljaju vrhunske vrednosti koje je potrebno zatititi
(a ne ivot pojedinke koja se nalazi u situaciji prostitucije). Odlinu
ilustraciju prua kampanja Stid u jednom gradu u Americi, gde
su gradske vlasti finansirale lepljenje slika mukaraca osuenih
zbog kupovine enskog tela na gradske bilborde. Njihova lica su
zamagljena ali je javno objavljena pretnja da e slike sledei put
biti kristalno jasne. Cilj kampanje je, dakle, bio obeshrabrivanje
mukaraca da uestvuju u prostituciji zbog opasnosti da e biti
otkriveni, a ne zbog toga to je ona sutinski nepravedna.
Legalizacija prostitucije znai postojanje posebnog zakonskog
okvira koji pravno ureuje prostituciju i odreuje u kakvim oblicima
i uslovima je ona dozvoljena, a u kakvim nije. U Nemakoj, na
primer, zakon iz 2001. godine zabranjuje organizovanu prostituciju,
iako dozvoljava pojedinano bavljenje prostitucijom. U stvarnosti,
meutim, taj se zakon slabo primenjuje i vrlo slobodno tumai, zbog
ega se pred svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine predvialo
da e 40000 ena u prostituciji posetiti Nemaku, dolazei navodno slobodno i spontano u potrazi za poslom. Sasvim spontano
se takoe grade, valjda sami od sebe, i viespratni bordeli.18
18. Meutim, kako Rejmond s pravom tvrdi, veliki broj stranih ena koje su u
nemakoj industriji prostitucije, jasno dovodi u sumnju injenicu da su sve te
brojne ene mogle ui u Nemaku bez pomoi posrednika, jer je siromanim
enama gotovo nemogue da organizuju sopstvenu emigraciju, da pokriju trokove
putovanja i dokumenata, i da uu u posao bez pomoi sa strane.
191
Organizatori oekuju da e tri miliona fudbalskih navijaa eleti

bar jednom da budu korisnici prostitucije, a tako velika potranja
sasvim opravdava strahovanja enskih grupa da e veliki broj ena i
dece biti trafikovan ba ovim povodom. injenica da drava aminuje
itavu akciju pokazuje njenu nemo da se suprotstavi krupnom
kapitalu, ali i degeneraciju ideala socijalne drave koja bi svojim
graanima/kama trebalo da garantuje osnovna ljudska prava. Zato
dolazi do potpuno apsurdnih situacija: u Danskoj, primera radi,
zvanini institucionalni program podrke osobama s invaliditetom
obuhvata i meseni plaeni odnos sa enom u prostituciji, ak se
angauje i socijalna radnica/radnik da podri osobu s invaliditetom
da izrazi svoje elje. Nedavno su novinske agencije prenele vest da
nezaposlene ene u Nemakoj odskoro u dravnim agencijama za
zapoljavanje mogu dobiti ponude za rad u striptiz baru, bordelu
ili na vruoj liniji (hot-line). Poto prostitucija zakonom nije
zabranjena, ne postoji ni jedan razlog osim dobre volje uprave tih
agencija da se ovi poslovi ne nau u ponudi. Pitanje je ta se deava
ukoliko ene odbiju takvu ponudu vie puta da li i u ovom sluaju
to moe biti osnova za uskraivanje nekih beneficija koje drava
graanima garantuje u sluaju nezaposlenosti?
Legalizacija bi, prema onima koji se za nju zalau, trebalo da:
- Pobolja poloaj ena u prostituciji time to e im obezbediti
bolje uslove rada, bolju zdravstvenu zatitu, veu sigurnost i smanjiti
njihovu drutvenu stigmatizaciju.19
Meutim, legalizacija to ili ne ini ili ini sasvim suprotno:
Internacionalna koalicija protiv trgovine enama (CATW) uradila
je dve velike studije o seks-trafikingu i prostituciji. U tim su
studijama intervjuisane ene u prostituciji ukazale na to da nema
razlike izmeu nivoa zatite koju im pruaju legalni i ilegalni sistem
prostitucije. U oba sluaja zatite praktino nema. Jedini koje su
oni zapravo titili, bili su kupci.20 Uslovi rada ena u prostituciji u
19. Popivoda i Timotijevi, str. 88.
20. Raymond, Janice, Legitimating Prostitution as Sex Work: UN Labour Organization (ILO)
Calls for Recognition of the Sex Industry, na http://www.catwinternational.org
192
Holandiji gde je prostitucija legalizovana, nisu mnogo poboljani

proseno radno vreme je 14 asova dnevno a prosean broj kupaca
16.21 Pogreno se veruje da legalizacija znai davanje dostojanstva
enama koje su u njoj legalizacijom makroi postaju biznismeni,
korisnici postaju cenjeni potroai, a ene ostaju prostitutke.
- Legalizacija bi takoe trebalo da omogui kontrolu drave nad
celokupnom seks-industrijom i ogranii njen rast, kao i da smanji njene
ilegalne delove kao to su trafiking ena i dece i prostituisanje dece.
Pokazalo se, meutim, da legalizacija industrije prostitucije
upravo podstie trgovinu enama i decom u svrhu seksualne
eksploatacije. Izvetaj koji je napravila grupa holandske vlade
navodi da je 80% ena u bordelima Holandije preprodavano iz
drugih zemalja. Samo jednu godinu po ukidanju zabrane na rad
bordela u Holandiji, kako izvetavaju nevladine organizacije,
porastao je broj rtava trgovine enama, a broj rtava u drugim
zemljama je ostao isti.22 Vrlo uznemiravajui trend konstatuje se i
kad je u pitanju trgovina i prostitucija dece.
Rast seks-industrije se nastavlja, broj bordela, salona za
masau i striptiz klubova takoe stalno raste, a postoji tendencija
da se trgovina enama pretvori u dobrovoljnu migraciju zbog
posla budui da inovnici holandske vlade zvanino predlau
omoguavanje enama koje nisu lanice EU pristup holandskom
tritu u cilju reavanja problema nedovoljne radne snage
(!?). Prostitucija se tako zvanino legitimie kao opcija za
siromane.
Poslednji argument u korist legalizacije glasi da je kriminalizacija do sada donela malo uspeha u iskorenjivanju prostitucije. To, meutim, nije razlog da se od kriminalizacije
odustane: posebno su znaajni podaci razliitih istraivanja
koja jednoglasno pokazuju da veliki broj ena eli da izae iz
prostitucije, a ne da ostane u njoj.
21. Licia Brussa, Transnational AIDS/STD prevention among migrant prostitutes in
Europe, TAMPER, 1996.
22. Raymond Janice, 10 reasons why not legalize prostitution,
na http://www.prostitutionresearch.com
193
Seksualni rad? Malo sutra!
Uprkos nedvosmislenim pokazateljima da legalizacija prostitucije ne daje pozitivne rezultate ni u smislu obuzdavanja seksindustrije, ni u smislu poboljanja kvaliteta ivota ena koje su njoj,
postoji jak neformalni blok drutvenih snaga koje uporno lobiraju za
ovo reenje. Razlog za to je pre svega velika zarada koju na taj nain
pojedinci stiu. U ove svrhe vrlo se veto manipulie i liberalnom
tradicijom savremenih demokratija pa se legalizacija prostitucije
prodaje kao pria o ljudskim pravima. Zemlje u tranziciji posebno
su podlone ovakvim pritiscima to se moe primetiti i na osnovu
naeg sopstvenog iskustva i iskustva zemalja iz regiona.23 ak i
ILO, zvanina agencija rada Ujedinjenih nacija u kontroverznom
izvetaju iz 1998. godine, poziva na priznavanje, kako ga oni nazivaju,
seks-sektora kao validnog privrednog sektora zbog brzine irenja
te industrije i njenog nepriznatog doprinosa nacionalnom dohotku
u etiri drave jugoistone Azije.24 Iako su zvanino uzdrani po
pitanju legalizacije prostitucije, kako pie Denis Rejmond, jasno
je da ne moe biti ekonomskog prepoznavanja seks- sektora bez
legalnog prihvatanja same industrije, to dalje znai da UN zapravo
posredno prua podrku seksualnom radu.
Sintagma seksualni rad predstavlja otelovljenje napora da se
prostitucija i novac koji se tako zarauje legalizuju.Termin seksualni
rad za veinu feministikih autorki oznaava normalizaciju nasilja
i eksploatacije koji su prostituciji inherentni. Zahtevi grupa ije
23. U Sloveniji je prostitucija legalizovana pre nekoliko godina. U Hrvatskoj 2002.
godine tadanji ministar unutranjih poslova prvi javno pominje legalizaciju
prostitucije. Vrlo brzo posle toga samostalni sindikat vlasnika striptiz klubova (da,
postoji i takav sindikat!) izlazi u javnost s predlogom zakona pod parolom da je to
jedan od evropskih standarda. Meutim, enska mrea Hrvatske odluno odgovara
da je to neprihvatljvo reenje, zauzimajui stav da je prostitucija muko nasilje
nad enama i zalaui se za uvoenje vedskog modela. U Srbiji e takoe jedan
vlasnik striptiz kluba prvi istupiti s predlogom o legalizaciji s, kako kae, isto
altruistikim motivima. Organizovana reakcija nae enske mree je izostala, ali je
javno upuen itav niz pojedinanih protesta.
24. Raymond, Janice, Legitimating Prostitution as Sex Work: UN Labour Organization
(ILO) Calls for Recognition of the Sex Industry,
na http://www.catwinternational.org
194
lanstvo sainjavaju navodne seksualne radnice su legalizacija i

sindikalizacija prostitucije. Pojava ovih grupa na javnoj sceni unela
je odreenu nelagodnost meu ene koje se bore protiv legalizacije
prostitucije, pre svega zato to su se te organizacije predstavljale kao
autentine predstavnice ena u prostituciji. Meutim, ispostavilo
se da je malo njihovih lanica ikada bilo u prostituciji.25
Reagujui na javne zahteve za legalizaciju prostitucije, aktivistkinje amerikog Centra za istraivanje i edukaciju o prostituciji
sastavile su oglas za posao koji bi u tom sluaju bio sasvim
validan. On bi izgledao otprilike ovako: elite li fleksibilno radno
vreme? Da radite s ljudima? Da nudite profesionalne usluge? Za
ovaj posao se ne zahteva ni iskustvo, ni zavrena srednja kola,
niti postoji donja starosna granica. Ovaj posao podrazumeva
da ete biti penetrirane oralno, analno i vaginalno penisom,
prstima, pesnicom, objektima kao to su flae, etke, pitolji (ili
neim slinim), da ete biti vezivane konopcima, lancima, paljene
cigaretama, veane s drvea, snimane ili fotografisane tokom toga.
Plata se dobija kada i ako je korisnik zadovoljan, dok plata nas,
vaih menadera, iznosi 40-60% vae zarade, s tim da zadravamo
pravo da prisvojimo itavu vau zaradu ukoliko odluimo da je to
potrebno. Menadment ne snosi odgovornost ukoliko ne budete
plaene za vae usluge, niti finansijske trokove vae trudnoe,
bolesti ili povreda na radu koje ukljuuju posekotine, masnice,
unutranja krvarenja, slomljene kosti, guenja, deformacije i smrt.
Optuba za silovanje smatrae se krnjem ugovora s vae strane.
Niko ne bi eleo da radi pod takvim uslovima, zar ne?
Kao to je napisala Duli Bindel ( Julie Bindel) enama u
seks-industriji su potrebna ljudska, a ne radnika prava.26
25. Christine Stark, Girls to boyz: Sex radical women promoting prostitution,
pornography and sadomasochism, Not for sale: Feminists resisting prostitution and
pornography, Spinfex, Melbourne, 2004.
26. Bindel Julie, Sex workers are different, http://www.guardian.co.uk/comment/
story0,3604,992829, 00.html
195
Moe i drugaije
vedska povelja o nasilju nad enama zabranjuje i kanjava

pribavljanje seksualnih usluga. Inovativno u ovom pristupu je to
akcenat stavlja na potranju za prostitucijom. On donosi jo jednu
sjajnu novinu dobro organizovane programe za reintegraciju ena
u drutvo kroz podrku za pronalaenje alternativnog zaposlenja,
obezbeivanje osnovnih ivotnih uslova i rad na psiholokom
oporavku.
Evaluacija rezultata ovog zakona predmet je velikog interesovanja, iako to ne sme biti mera njegove ispravnosti. Ipak, te
provere daju veoma ohrabrujue podatke. Zvanini podaci policija
nordijskih zemalja pokazuju sledee trendove:27 u vedskoj ija je
populacija 9 miliona, godinje se registruje 400-600 rtava trgovine
ljudima; u Norvekoj cija je populacija 5,5 miliona 4500 rtava
godinje; a u Danskoj s priblino istom populacijom 5000-7000
rtava godinje.
Tako velike promene duguju injenici da je zakon u vedskoj
predlagan i usvojen u okvirima promocije rodne ravnopravnosti, a
ne samo u okviru borbe protiv trgovine enama. To podrazumeva
podizanje svesti o tome da je prostitucija deo ire patrijarhalne prakse
i da je kao takva sasvim nepomirljiva s modernim demokratskim
vrednostima. Zato se deava da ujemo da je nekoliko vedskih
vojnika povueno s Kosova da bi im bilo sueno u njihovoj zemlji
zbog korienja usluga prostitucije, ili da predstavnik vedskog
fudbalskog saveza javno apeluje da vedski navijai koji budu
prisustvovali fudbalskom prvenstvu u Nemakoj ne uestvuju u
eksploataciji ena.
Od sedamdesetih godina XX veka, kada se prvi put u vedskoj
javno poveo razgovor o prostituciji, do 1998. godine kada je taj
zakon usvojen, prolo je mnogo vremena. U meuvremenu je broj
ena u skuptini vedske preao 45%, neto kasnije je tu osnovana
27. Transkript izlaganja Marianne Erikson, zastupnice u Evropskom parlamentu i
potpredsednice Odbora za enska prava i jednake mogunosti vedske vlade na
seminaru Trgovina enama i prostitucija, odranog 2005. godine, dostupan autorki.
196
i prva feministika stranka. I vedski policajci, tuioci i sudije

su u poetku pruali otpor. Meutim, sada vie od 80% vedske
populacije u potpunosti podrava ovaj zakon.28 Ovakav model
dobre prakse u borbi protiv prostitucije veliki je podstrek enama
koje se u svojim zemljama bore protiv nje.
III
Prostitucija nije ensko ljudsko pravo
Predrasuda da je prostitucija lini izbor ene koja se nalazi u njoj

postoji oduvek. Neobian preokret, meutim, predstavlja ulazak
takvog tumaenja u feministiki diskurs. Razlog za to je (sasvim
opravdan) strah nekih feministkinja da se novim zabranama
(kao to bi bila rigoroznije primenjivana abolicija prostitucije) ne
ponite one slobode koje su ene stekle seksualnom revolucijom.
No, poneke su otile mnogo dalje tumaei prostituciju kao vrstu
praktikovanja seksualnosti. Takav razvoj dogaaja mogao je da
ima ozbiljne politike reperkusije. anse feministikog pokreta da
u javnosti po pitanju prostitucije nastupi kao relevantan politiki
faktor mogle su time biti oslabljene, poto je na ovaj nain zapravo
slata poruka da se ni same feministkinje ne mogu sloiti oko toga
da li je prostitucija uopte loa po ene, a to je pomagalo da se
pogubnost prostitucije po ene dodatno zamagli i trivijalizuje.29
Tezu o linom izboru uvode pobornici legalizacije prostitucije,
ime pokuavaju da obrazloe zato bi prostuciju trebalo proglasiti
legitimnim zanimanjem. Prema njihovoj viziji, ena jednog dana
sedne i pone da razmilja ime bi se bavila u ivotu, pa tako
odlui da bi najvie elela da to bude prostitucija. Pa kad je ve to
dobrovoljan i spontan in, zato bi im bilo zabranjeno? Naravno,
za veinu ena ulazak u prostituciju nije stvar racionalnog izbora.
ak bi bilo teko rei da je to pitanje izbora uopte. Denis
Rejmond kae da bi takav izbor pre trebalo zvati strategijom
28. Isto.
29. to je, inae, taktika makroa koji politiki delaju u cilju legalizovanja i proirenja
svog biznisa.
30
197
preivljavanja: ene, naime, biraju jedinu

mogunost koja im je dostupna. Veina
intervjuisanih ena u studijama CATW
naglasila je da ene u prostituciji imaju
malo drugih izbora, a tvrdile su da
je prostitucija bila poslednji izbor ili
nemili nain da se spoji kraj s krajem.
injenice da su prosene godine ulaska u
Kirsten Justensen,
Skulpture II,
prostituciju po mnogim studijama ispod
1969
18 godina, te istraivanjima potvrena
iskustva nasilja, siromatva i emotivnih
veza s buduim makroima takoe dovode u pitanje tvrdnju o
slobodi izbora. U takvoj situaciji standard kojim se rukovodimo
kada razmiljamo o legalizaciji ne moe biti pristanak ene, ve
tetnost koju on ima po nju.
Argument slobodnog izbora posluio je i za kreiranje teorijske
podele na prisilnu i dobrovoljnu prostituciju. Priznavanje ovakve
razlike pruilo je seks-industriji odreenu sigurnost, jer ene
moraju dokazivati da su bile prisiljene. To je takoe uinilo i da
se panja svetske javnosti i kljunih politikih aktera usredsredi na
trafiking, dok se pitanje prostitucije guralo pod tepih.
Kao to je pomenuto, postoji i pokuaj tumaenja prostitucije
kao slobodnog praktikovanja sopstvene seksualnosti. Grupa ena
koja sebe naziva seksualno radikalnim feministkinjama promovie
pornografiju i prostituciju kao mogue oblike seksualnosti, dok
zalaganje za iskorenjivanje prostitucije shvata kao neto to je
opreno seksualnosti. Za njih su ene u prostituciji seksualne
pobunjenice i odmetnice od represivne puritanske seksualne
kulture.30 One se, meutim, nikako ne odnose prema injenici da
mnoge ene u prostituciji trpe nasilje (van S&M konteksta). Ova
grupa, ipak, ne uiva veliku podrku, pa i njihova teza ostaje na
margini u smislu politikog uticaja.
0. Christine Stark, Op. cit., str. 278-294.
198
Veza seksualnosti i prostitucije ipak

je neporeciva. Seksualna revolucija
uinila je da seksualnost postaje
intimna, privatna i vezana iskljuivo za
lini uitak i zadovoljstvo. Seksualnost
postaje formalno manje drutveno
kontrolisana,31 a svakako je sve manje
vezana za reprodukciju. Takav naelno
emancipujui kurs imao je i negativne
posledice: rastuu komercijalizaciju seksa porast prostitucije,
pornografije i seks-industrije uopte, kao i brutalizaciju seksualnog
nagona i irenje seksualne eksploatacije na nerazvijeni svet i decu.32
Diskurs seksualnosti konstruie se sve vie kao prostor u kojem
se generie mo i konstituiu odnosi moi,33 pa je i nasilje poelo
da se umeta u kontekst seksualnog. Ipak, jasno je da prostitucija
danas ima veze prvenstveno s mukom seksualnou.
Ali, da li jedino s mukom? Feministkinje jo uvek mui
dilema: da li zalaganje protiv prostitucije moe dovesti do zabrana
i ogranienja koja bi bila korak unazad u odnosu na do sada
osvojene seksualne slobode? injenica da se u sadanjim uslovima
sasvim sigurno moe rei da prostitucija kao institucija seksualno
eksploatie ene, ini da veina feministkinja tu dilemu razreava
zalaui se protiv komercijalne prostitucije, dok enska seksualnost
ostaje otvorena tema.
Umesto zakljuka
Danas postoji trend porasta prostitucije i razgranavanja

seks-industrije koja prelazi nacionalne granice, uprkos jakom
diskursu ljudskih prava, pa i enskih ljudskih prava. Razlog tome
31. Veina autorki tvrdi da je ova sloboda samo formalne prirode i da su sada na delu
samo prikriveniji i sofisticiraniji mehanizmi drutvenog uticaja i modelovanja
ljudske seksualnosti.
32. Mili, Op. cit, str. 126.
33. Fuko, Miel (1978). Istorija seksualnosti I, Prosveta, Beograd;
199
je to savremeno drutvo jo uvek sutinski funkcionie prema

patrijarhalnim principima. Borba protiv prostitucije u takvim
uslovima znai borbu protiv krupnog internacionalnog kapitala,
kao i stalni rizik da se pod parolom efikasnije zatite enama
uskrati i ono malo slobode koju su u XX veku osvojile. To takoe
znai da su lobiranje i podrka nadnacionalnih politikih tela od
sutinske vanosti.
Feministkinje su validirale iskustva ena u prostituciji i uspele
da dokau da prostitucija nije zloin bez rtve. Uz jo vie truda
uspele su da zadre priu o prostituciji u okvirima krenja ljudskih
prava. Da li one imaju resurse i strategije za sledeu fazu borbe?
arna osi
(arna je sedela ispod hrasta na Palikom jezeru s nas nekoliko
kad smo odluile da sastavimo ovu knjigu. elela je da napie
tekst o lezbejkama u Srbiji i taj bi tekst sigurno bio barunast
i prodoran, kao i poezija koju je pisala. Na alost svih nas koje
smo je poznavale, napustila nas je prebrzo.)
NA RUB U P REOBRA AJ A
Iz plemena sam ena

Roenih iz plamena
Muke igre glave nas stajale
i sada smo seme u zemlji
koje eka prolee
Ne zna se ko emo i ta biti
kada do sebe stignemo
P LESA ICA
Devojka sama igra

srce joj kao igra
oi dva granitna kamena
noge planina stamena
od svoga roenja plee
mnoga joj lica se smee
al niko nema hrabrosti
u vratolomnoj igri je omesti
srce joj prazno i puno tue
konano pred oima i njoj pue
a smrt duge rukave sue
al ona je ipak
za poslednji ples spremna
sa oiju pade joj koprena
suludo
odigra nadigra
i smrt izigra
204
Mima Rai
Lezbejska egzistencija,
lezbejska vidljivost
ato se sintagma lezbejska egzistencija nalazi u naslovu ovog

teksta? Egzistencija je postojanje, opstojanost, pripadnost
nekom svetu iskustava, odravanje neeg u vremenu i prostoru.
Lezbejska egzistencija predstavlja izbor ena da budu naklonjene
enama u svim dimenzijama svoga ivota. Lezbejsku egzistenciju
ive ene koje ne zavise od mukarca ni ekonomski, ni emotivno,
ni seksualno.
Da bi egzistencija bila vidljiva u drutvu u kojem je neprihvatljiva,
nenormalna ili kanjiva, treba imati snage i hrabrosti da se uini
prvi i najvaniji korak: uiniti lezbejsku egzistenciju vidljivom
predstavlja revolucionarni in. To je korak ka osloboenju i
samostalnosti. To je borba protiv heteropatrijarhalnih normi, protiv
represije: to je kreativna pobuna u ime sopstvene slobode.
Ljubav koja samo pre jednog veka nije imala ime, sada otvoreno
nazivamo lezbejskom ljubavlju. U knjizi Prisilna heteroseksuanost i
lezbejska egzistencija, Edrijen Ri (Adrianne Rich) pie o odsustvu
205
III poglavlje: identiteti, razlike
lezbejki iz istorije.1 Prema Edrijen Ri, lezbejska egzistencija

brisana je prinudom na heteroseksualnost: ene su, naime, doslovno
prisiljene na ulogu seksualnog, emotivnog i fizikog sluenja
mukarcu (kroz rad u kui i staranje o porodici). S druge strane,
potiskivanje govora o ivotu lezbejki i ena koje su ivele nezavisno
od mukaraca tokom istorije, i verbalni i fiziki napadi na njih,
doveli su do toga da se heteroseksualnost enama oduvek nudila
kao jedina opcija. Ovaj koncept u lezbejskom feminizmu predstavlja
klju za tumaenje naina na koji funkcionie patrijarhat.2
Jedna od prekretnica u istoriji lezbejskog i gej pokreta bila je
Stounvolska pobuna, koja se odigrala kada su tokom noi izmeu
27. i 28. juna 1969. godine policija i agenti Odbora za kontrolu
upotrebe alkohola upali u gej i trans bar The Stonewall Inn u
Njujorku. Umesto da se tiho odunjaju kuama kao to su inili
godinama, gosti bara te noi uzvraaju udarac. Ovakve akcije
policije godinama unazad nisu predstavljale
neuobiajenu pojavu, no ovoga su puta
zateeni u lokalu uzvratili borbom, mnogi
od njih jo uvek oaloeni zbog smrti
Dudi Garland ( Judy Garland), velike
gej ikone. Guva se nastavila i policajci
se zakljuavaju u bar da bi se zatitili od
razularenih demonstranata. Protesti se
nastavljaju i sledee tri noi.
Rezultat te trodnevne akcije bio je
nastanak organizovanog gej pokreta.
Tokom leta i jeseni 1969. i 1970. godine
razvilo se pet frontova borbe za ostvarivanje
gej prava u Njujorku, Berkliju, Los
1. Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija, prev.
Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb.
2. Zanimljivo je da od sredine osamdesetih godina prolog veka ovu ideju sve ee
koriste i gej mukarci da bi opisali automatsku pretpostavku o tome da je svako bez
razlike heteroseksualan.
206
Anelesu, San Francisku i San Hozeu. Do kraja 1970. godine

osnovano je preko tri stotine organizacija koje su na razliite naine
bile angaovane u borbi za ostvarivanje gej i lezbejskih prava.
Od tada pa do danas, pokret za prava i vidljivost lezbejki i gej
mukaraca dostigao je globalne razmere. Meutim, u mnogim
zemljama je i danas revolucionarni in javno izjaviti da je ena
lezbejka ili feministkinja. To nas navodi na pitanje o odnosu
izmeu lezbejskog i feministikog pokreta. Kada in imenovanja
dolazi spolja, uvek postoji rizik etiketiranja, te su stoga mnoge rane
feministkinje tvrdile da enski identitet uopte ne postoji, zato to
je cela enska egzistencija, ukljuujui i njeno prisustvo u jeziku, u
rukama mukaraca. To u jednakoj meri vai i za lezbejke i nain
na koji su njih odreivale definicije heteroseksualnih mukaraca.
Utoliko se od poetka delovanja lezbejskog pokreta naglaavala
vanost da se lezbejke same imenuju i same odrede i izgrade svoje
identitete, to je zahtevalo odbacivanje postojeih, nametnutih
imena. Pored slinosti ranih feministikih i lezbejskih nastojanja,
postojale su, meutim, i izvesne napetosti. Nije, naime, zanemarljiva
injenica da se feministiki pokret u poetku zvanino distancirao
od lezbejki, oseajui da bi ta povezanost tetila onome to se
smatralo osnovnijim projektom obezbeivanjem jednakih prava
za ene uopte.
Kada je re o enskom i lezbejskom pokretu na teritoriji bive
Jugoslavije, oni su od samog poetka bili u neraskidivoj vezi, tako
da su se jaanjem pokreta stvarale nove enske i lezbejske grupe,
od kojih su neke nastavljale da rade zajedno, podravajui jedne
druge. Na teritoriji bive Jugoslavije poeci lezbejskog pokreta i
insistiranje na vidljivosti lezbejske egzistencije javlja se u drugoj
polovini osamdesetih godina XX veka, zajedno s poecima
feministikog pokreta. Pre poetka delovanja feministikog
pokreta, bilo je teko nai podatke o ivotnim iskustvima lezbejki
na teritoriji bive Jugoslavije.
Prvi novinski lanak koji je imao veze s homoseksualnou
u bivoj Jugoslaviji, izaao je 1921. godine u reviji Njiva. U tom
anonimnom tekstu, autor se zauzima za pravo oveka koji je sreu
207
naao u osobi istog pola. Prva knjiga, autora Ivana Podlesnika,

u kojoj se tvrdi da homoseksualnost nije bolest, objavljena je u
Sloveniji 1926. godine. Meutim, do druge polovine sedamdesetih
godina XX veka, homoseksualnost je u SFRJ bila ilegalna i, samim
tim, nije bila vidljiva. Tek nakon ustavne reforme 1974. godine,
Slovenija zapoinje rasprave o homoseksualnom seksualnom inu
i poziva na dekriminalizaciju homoseksualnosti. Hrvatska 1977.
godine dekriminalizuje muku homoseksualnost, odreujui 18.
godinu kao zakonski dozvoljeno doba kada mukarci mogu stupiti
u seksualne odnose, dok je u heteroseksualnom odnosu pristanak
vaio od 14. godine. Isto su uinile Vojvodina i Crna Gora. Srbija
je dekriminalizovala homoseksualnost 1994, Makedonija 1997, a
Bosna i Hercegovina tek 1998. godine. Nuno je napomenuti da se
zakonski propisi nisu odnosili na ensku homoseksualnost, budui
da zakon uopte nije prepoznavao mogunost lezbejskog odnosa,
to posebno govori o nevidljivosti lezbejki u drutvenoj istoriji.
Razvoj i jaanje lezbejskog pokreta na prostorima bive
Jugoslavije radi pregledosti moemo podeliti na tri peroda: pre
rata, tokom rata i nakon njega. Ova razdoblja nije nuno deliti
usled njihove meusobne povezanosti, ali i zbog toga to je
lezbejski pokret ostao povezan uprkos prilikama koje su zadesile
nekada zajedniku dravu. Lezbejke su nastojale da stalno prelaze
granice i da svoju pobunu protiv institucionalne homofobije i
represije ujedine, inei sve da svoje postojanje u drutvu uine to
vidljivijim.
Pre rata
U Beogradu je 1978. godine organizovan prvi Meunarodni

feministiki skup pod nazivom DRUG-CA ENA. To je bila
prekretnica za istoriju civilnog drutva, kao i za feministiki
i lezbejski pokret na teritoriji SFRJ. Posle skupa u Beogradu, u
Zagrebu je nastala enska sekcija Sociolokog drutva Sveuilita
u Zagrebu pod naslovom ena i drutvo, a uz njihovu pomo
u Beogradu je 1980. godine osnovana slina inicijativa s istim
imenom ije je sedite bilo u Studentskom kulturnom centru.
208
KUC (Slovenija) organizuje prvi festival Magnus 1984. godine,

gde su predstavljeni evropski i ameriki filmovi i publikacije s
homoseksualnom tematikom i gde su organizovana predavanja
o gej i lezbejskoj kulturi. Iste godine je ustanovljena i sekcija
Magnus, koja je oznaila zvanian poetak pokreta gejeva i lezbejki
u Sloveniji i bivoj Jugoslaviji. Pored kulturnih i socijalnih ciljeva,
sekcija je imala i politike ciljeve: zahtevalo se reavanje pitanja
diskriminacije homoseksualaca i jednakopravnost. U Ljubljani e
takoe nastati i prva enska grupa Lilith 1985. godine, a samo dve
godine kasnije i prva lezbejska grupa Lilith LL.
Jaanjem solidarnosti meu aktivistkinjama, rasla je i potreba
za povezivanjem, te je 1987. godine odran Prvi jugoslovenski
feministiki skup u Ljubljani. Posle ovog skupa razvile su se mnoge
teme kao to su vrednosti sestrinstva, podrka enskom aktivizmu,
razmatranja o enskoj umetnosti i kulturi, a odran je i prvi radni
sastanak o lezbejstvu. Sredinom 1989. godine u Zagrebu se osniva
lezbejska grupa Lila inicijativa. Odrana su jo tri jugoslovenska
feministika skupa u Zagrebu i Beogradu, a poslednji, pod naslovom
Good girls go to heaven, bad girls go to Ljubljana (Dobre devojke idu
u raj, loe u Ljubljanu), odran je u Ljubljani 1991. godine.
Tokom rata
Novembra 1990. godine, u kafeu beogradskog hotela Moskva,

poelo je okupljanje nekolicine lezbejki i gej mukaraca. Nakon
nekoliko sastanka, 13. januara 1991. godine, oni formiraju grupu
za afirmaciju gej i lezbejskih prava i kulture pod nazivom Arkadija,
a zvanino je registruju 1994. godine. Kako je grupa formirana na
samom poetku rata i raspada SFRJ, prvi javni istup Arkadije
bio je cirkularno pismo u kojem se jasno osuivala radikalizacija
drutva i militarizam.
Od 1991. godine, s poetkom rata i raspadom bive
Jugoslavije, mnogi aktivisti i aktivistkinje su kao prioritet izabrali
solidarnost sa rtvama rata i svojim prijateljicama i prijateljima
u ratom zahvaenim podrujima, te su se stoga angaovali u
209
mnogim antiratnim, feministikim, pacifistikim, humanitarnim,

omladinskim, anarhistikim grupama. ene u crnom su antiratna
i mirovna organizacija iji je angaman tokom rata svakako bio
najzapaeniji. U to vreme ene u crnom odravaju nekoliko
meunarodnih skupova na kojima su, izmeu ostalog, odrane i
radionice o lezbejskim pravima. Lepa Mlaenovi, dugogodinja
lezbejska aktivistkinja i aktivistkinja ena u crnom, uvela je
tri principa ophoenja na ovim radionicama koji saimaju
odnos pacifizma, feminizma i lezbejskog aktivizma: prvo, sve
ene na radionicama ukljuene su u irenje politike mira, koja
podrazumeva zastupanje etike razliitosti. Druga teza se tie
osnovnog feministikog gesla da je lino politiko. Trea se pak
tie podsticanja ena koje vole ene da prihvate svoju lezbejsku
udnju i kau sebi i drugima da su lezbejke, to nije uvek
mogue.
U Zagrebu se 1992. godine osniva prva hrvatska gej i lezbejska
grupa koja je promovisala interese i prava seksualnih manjina,
pod imenom LIGMA (lezbijska i gay-men akcija). U Beogradu
je 1995. godine osnovana grupa Labris grupa za lezbejska
ljudska prava, koja je pre svog osnivanja delovala kao sekcija u
okviru Arkadije. Labris je postao jedna od najaktivnijih grupa za
afirmaciju lezbejskih prava na teritoriji Srbije.
Lezbejska grupa Kontra, osnovana je u leto 1997. godine u
Zagrebu. Neke od lanica bile su osnivaice prve lezbejske grupe u
Hrvatskoj Lila Inicijative (1989), kao i lanice Ligme. Prikljuile
su joj se i pojedine lanice lezbejske organizacije Lori iz Rijeke.
Kontra deluje na feministikim i antimilitaristikim principima i
suprotstavlja se svim oblicima diskriminacije.
Nakon rata
Nakon ratova su na teritoriji bive Jugoslavije stvorene

mnogobrojne organizacije i grupe koje se bave LGBTTIQ pravima
(skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne,
transseksualne, interseksualne i queer osobe).
210
Godine 1999, osnovana je gej-lezbejska grupa New Age

Rainbow u Novom Sadu. Zatim nastaje GAYTEN, organizacija
koja je osnovana u Beogradu u maju 2001. godine. Gayten - LGBT
je takoe proistekao iz Arkadije, kada su osnivai/ce odluili da
ugase rad ove organizacije. Javila se potreba za organizovanjem na
polju lezbejske, gej, biseksualne, i transdender egzistencije, prava i
kulture. Kao jedna od radnih grupa Socijaldemokratske omladine,
2000. godine osnovana je Queeria, grupa iji je osnovni cilj bio
promocija ljudskih prava, drutvena vidljivost osoba/grupa koje
se ne daju podvesti pod heteroseksualno-patrijarhalne koncepte.
Iste godine u Beogradu je osnovana organizacija Deve i nevladina
organizacija Istopolne studije. U oktobru 2001. godine osnovana je
mrea LGBT grupa iz Srbije DP, koja je okupljala osam LGBT
organizacija. Rad ove mree prestao je 2003. godine.
U Beogradu 2001. godine pokuano je organizovanje Gay
Pride-a (Parade ponosa), ali su uesnike i uesnice tukli navijai,
nacionalisti i faisti. Zagrebaki Gay Pride 2002. godine kojem
je prisustvovalo oko 300 ljudi, ukljuujui i tadanjeg ministra
unutranjih poslova i saborske zastupnike/ce, predstavlja izvesnu
prekretnicu u tretiranju LGBT osoba na ovim prostorima.
U Srbiji je 2002. godine osnovana Gayrilla ad hoc, neformalna
grupa LGBT entuzijasta. U oktobru 2003. godine osnovano je
udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih, Pride,
iji je cilj bio realizovanje Parade ponosa sledee godine. U Niu
je 2002. godine poela s radom Lambda. Prva LGBT organizacija
u Crnoj Gori, Slobodna Duga, osnovana je u maju 2004. godine,
iste godine kada je u Novom Sadu osnovan NLO lezbejska
neformalna grupa, a u Kragujevcu grupa KOD, koja postaje sastavni
deo Lambde. Najzad, u Beogradu nastaje Gej-Strejt Alijansa.
U februaru 2004. godine, Udruenje Q je prvo registrovano
LGBTIQ udruenje u BiH. Stvaranjem organizacija koje se bave
zatitom LGBTIQ prava i jaanjem solidarnosti, mnoge grupe
su stvarale svoje mree od kojih je jedna SEE Q mrea. SEE Q
mrea je regionalna mrea LGBTIQ aktivista/kinja iz 20 LGBT
211
organizacija s teritorija bive Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske,

Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije).
Povezanou feministikog i lezbejskog pokreta,organizovanjem
LGBTTIQ pokreta, uzajamnom podrkom, osnaivanjem
organizacija i pojedinaca i pojedinki, stvaranjem koalicija, jaa
otpor nametnutim ulogama, represiji i nasilju. Stvaramo novu
sliku ivota, ruimo norme i postajemo vidljive u drutvu. Stalnim
upoznavanjem okoline s naim postojanjem, menjamo svest i
polako koraamo stazom koju su ve prokrila druga drutva koja
se ne plae lezbejki, feministkinja, drugaijih i razliitih.
U sredini u kojoj ivimo, stvaramo i druimo se, teko je
sakriti ko smo. A samim tim to smo ene koje ne ele da kriju
ko su i ele da njihovo postojanje bude vidljivo a ne maskirano
drutvenim normama, mi to javno pokazujemo, i zalaemo se da
nae postojanje bude vidljivo i prihvaeno.
Mnogo je uinjeno od stvaranja feministikog i lezbejskog
pokreta na ovim prostorima, ene su preivele toliko ratova,
razaranja i nasilja, ali nisu odustajale, stalno su jaale, uile,
osnaivale se, solidarisale se, i sada je na nama da nastavimo ono
to su one poele, ali i da zaponemo nove stvari. Ponosna sam to
sam feministkinja, ponosna sam to sam lezbejka, ponosna sam to
sam deo pokreta koji menja svet.
212
Ve r a K u r t i
ivot Romkinja
omkinje zauzimaju veoma nezavidan drutveni poloaj koji

je svojim veim delom karakteristino preklopljen s rasizmom
i seksizmom. Rasizam, po svojoj osnovnoj karakteristici, dolazi od
veinskog, belog stanovnitva u ijem okruenju Romkinje bitiu,
nikada u potpunosti prihvaene kao ravnopravne lanice. S druge strane,
Romkinje u okviru same romske zajednice, a pod platom tradicije,
oseaju pritisak seksizma koji ima ogroman uticaj na individualne
ivote svake pojedinke, a istovremeno duboko obeleava celokupnu
zajednicu i njen poloaj u irem drutvu.
Poloaj Romkinja u zajednici kroz istoriju
Da bi se pribliio poloaj Romkinja u zajednici, neophodno je

istai neke od bitnih etnolokih injenica o ivotu Roma uopte. Pre
svega, treba objasniti tradicionalnu unutranju organizaciju grupe,
kao i odnos prema tradiciji kao bitan element romskog etosa.1
1. Istorijska graa o Romima upotrebljena u ovom tekstu se oslanja na izvore iz knjige
Romi razlike i netolerancija, Anrzej Mirga i Lech Mroz, Akapit, 1997.
213
Osnovna forma drutvene strukture romske zajednice svodi se

na brojnu porodicu. Romske porodice, po pravilu, imaju mnogo
dece. Brakovi se sklapaju u ranoj mladosti (13-14 godina, a u nekim
sluajevima 11 ili 12 godina kod ena). Brakovi su monogamni, a
sluajevi mnogoenstva su sporadini pod uticajem islama (Turska,
Balkan). Brane zajednice se sklapaju endogamski, unutar sopstvene
grupe ili retko meu grupama koje se smatraju pravim Romima
(chache Rroma), i koje ive slinim nainom ivota, to je sluaj
kod grupe Kalderaa i Lovara. Brani ugovor prati otkup mlade,
o emu odluuju mukarci glava porodice ili roda. Sklapanju
brakova prethode pregovori roditelja i roaka. Glava u romskoj
porodici jeste mukarac, porodice su patrijarhalne i patrilokalne.
Poto brak legalizuje neki od starijih i potovanih mukaraca, ena
odlazi muevljevim roditeljima.
Pored ugovorenih brakova, otmica devojaka je jo jedan od estih
oblika zasnivanja brane zajednice, naroito onda kada se oekuje
otpor devojine porodice ili kada je ona ve sklopila drugi sporazum
o njenoj udaji. Otmica devojke i njen boravak s mukarcem izvan
roditeljskog logora ili kue, nedvosmisleno se shvata kao sklapanje
braka i kasnije ga grupa samo legalizuje. I pri ugovaranju braka i
pri otmici, volja devojke ili ene da ue u brak nije kljuna i esto
se ne razmatra kao bitan faktor za sklapanje braka.
Da bi mogla da ue u brak, mlada mora da ouva svoje
devianstvo, i taj je imperativ ravan kultu. U mnogim grupama
nevinost devojke se dokazuje pred zajednicom, i tada devojina
porodica zadobija potovanje u zajednici jer je pokazala ist obraz.
U sluajevima kada nevinost devojke nije pokazana, zajednica
pristupa sistemu kanjavanja devojke, kao i njene porodice. Kod
grupa koje seksualni in smatraju neistim (Finska), mladi moraju
da pobegnu od kue da bi bili u tajnosti, dok se kod drugih grupa
spremno iekuje ishod prve brane noi. U oba sluaja, starije ene
su zaduene za proveravanje nevinosti mlade.
Mladi spavaju odvojeno, ukoliko za to postoje uslovi (poseban
ator u letnjem periodu), ali sopstvena kola i konje dobijaju tek
214
kasnije. Oni su ekonomski zavisni i tek vremenom sin, kojeg

otac ili drugi mukarac dri stalno na oku, ulazi u ivot, ui da
zarauje i toliko se osamostaljuje da moe odluivati o sebi i o
svojoj porodici.
Kod putujuih grupa osnovni oblik ekonomske organizacije
je tabor. Tabor je privremena veza brojnih porodica koje nisu
nuno u srodstvu i ima za cilj zadovoljenje materijalnih potreba,
moguu zaradu, ali i odbranu od okoline koja esto nije prijateljski
naklonjena. Na elu tabora je stariji, iskusan, potovan mukarac
(shero Rrom/baro shero) koji predstavlja tabor u kontaktu s drugim
grupama (Romima i neromima). On ima odluujui glas o tekuim
pitanjima. Drutvenu strukturu odlikuje dominacija starijih
pojedinaca, iskusnih plemenskih mudraca. Hijerarhija ovih grupa
deli zajednicu na one koje odluuju, one koji raspolau fizikom
snagom stiu vie sredstava za ivot, ali izmiu pred prvom
kategorijom koja je iskusnija i poseduje vie znanja; i na one koji
zbog svoje mladosti nemaju ni poloaj, ni iskustvo, ni snagu, i koji
e tek vremenom stei presti.
Saznanja se stiu u skladu s uzrastom, a usled nedostataka
pisanih izvora stari su iva hronika i plemensko pamenje. Iskustvo
se prenosi usmenim putem, a vaspitanje je zasnovano na instituciji
prosveenih staraca (uitelja). Mladie poduavaju mukarci, a
devojke odrasle ene. Kada je drutveni razvoj, savremeni preobraaj,
razvoj tehnikih mogunosti i specijalizovanih znanja i vetina doveo
do toga da mladi pojedinci postaju najdinaminiji sloj u zajednici,
prosveeni starci gube na znaaju, iako njihova uloga ni danas nije
sasvim nevana. Nepostojanje pisanog, kodifikovanog modela
ivota i ponaanja, makar i u vidu hronike s etnikim junacima iji
ivoti treba da predstavljaju primer za ugled, ini da se zadrava
institucija ive hronike. Oni (stariji) odluuju o principima
ponaanja, o tome ta je dobro, a ta loe ta je autentino romsko,
a ta nije. Jedna od najvanijih normi koja obeleava ponaanje
i princip potovanja ivota, jeste nalog potovanja starijih. Mladi
ljudi se uzdravaju od govora pred starijima, trude se da iskau
215
potovanje ljubei ih u ruku, itd. U

sluaju odsutnosti glave roda, njegov sin
preuzima stareinstvo.
Paralelno sa starosnom kategorijom
ide i podela prema polu mukarac je
glava roda i porodice, aktivna snaga u
grupi, odluuje o putovanjima i mestima
zadravanja, donosi vane odluke i obavlja ekonomske i trgovake
transakcije; on raspolae porodinim imetkom, dok je obaveza
ene obavljanje bioloke i reproduktivne funkcije, zadovoljavanje
potreba porodice i uvanje i noenje nakita.
Uloga ene je staranje o svakodnevoj egzistenciji i organizovanje
porodino-kunog ivota. One su podreene mukarcima znatan
deo eninog ivota je obeleen igom neistoe, pre poroaja,
za vreme poroaja i u vreme menstruacije zbog tih prljavih
svojstava ena moe predstavljati opasnost za mukarce, te mora biti
udaljena od grupe i ograniena zabranama. Ona u ovim periodima
ne moe pripremati jelo, niti sme da bude u dodiru s hranom i u
kontaktu s mukarcima. U vremenu pre prve menstruacije ili nakon
menopauze, ta njena prljava svojstva vie ne postoje ili se bitno
smanjuju. Shvatanje da je ena u reproduktivnom periodu neista,
uslovljava njenu nepovoljnu ulogu u zajednici i pored toga to od
nje neposredno zavisi potomstvo i bioloka egzistencija grupe.
Ova podela nije u suprotnosti prema principu stareinstva:
smatra se da ene, kad proe njihovo vreme neistoe, treba da
budu okruene potovanjem, jer su tada manje ene a vie stari
ljudi. Izrazit primer je institucija phuri daj (stara ena) koja je
obino najstarija u grupi, iji se glas uvaava u doba zajednikog
savetovanja. Ona ima pravo i da uestvuje u instituciji kris,2 naroito
ukoliko se radi o enama. Stare ene, naroito majke i svekrve,
dune su da prenose na mlae pravila ponaanja, u ta spada kult
2. Ova institucija predstavlja nain upravljanja zajednicom, ini ga vee staraca, a,
u nekim sluajevima, njegova forma moe biti slina parlamentu, sa ravnopranim
pravom glasa voa pojedinih grupa i brojnih porodica.
216
nevinosti i odnos prema mukarcima, kao i kako ena treba da se

ponaa prema muevljevoj porodici poto se uda.
Maarski pisac romskog porekla, Lakato (Lakatos), zapisao je
skup saveta kako ena treba da se ponaa prema mukarcu: Ne
budi lenja, jer e brzo dosaditi muu. Potuj mua svoga, jer je
on tvoj gospodar. Ne uputaj se u svae s muem. Ne eli da ima
pravo jer je on mukarac. Ne budi ljubomorna... Ove blagonaklone
savete valja uvek imati na umu. Privezivanje mukaraca za sebe,
osim ljubavi i portvovanja, zahteva surov ivot jer su muevi
po pravilu vetropiri, ali su ipak oni glava porodice. Mukarac u
tradicionalnoj romskoj porodici odluuje o svim pitanjima koja
se tiu kulturnog i drutvenog ivota. Novac koji stekne ena
predstavlja osnovu svakodnevne egzistencije, a onaj koji dobije
mukarac esto uopte ne uestvuje u kunom budetu, nego slui
kupovini prestinih stvari, susretima i gozbi s drugim rodovima i
porodicama, i zadobijanju njihovog potovanja.
enina odea mora odgovarati romskom shvatanju skromnosti
suknja mora da bude duga, bluza zakopana uz vrat; neprihvatljivo
je da udata ena nosi pantalone. Ponaanje ene, koja zbog gatanja
dolazi u kontakt s neromima, a pri tome i s mukarcima, treba da
bude takvo da joj se ne prebaci da je koketna i da je neverna. Ona
se stoga trudi da bude odbojna i agresivna. Treba da bude stalno
na oku i pod kontrolom drugih ena iz grupe, da bi se zatitila
od ogovaranja i optubi za neverstvo. Ogovaranje kod ena stvara
oseaj da privatnost uopte ne postoji, a utisak da su pod stalnom
prismotrom ograniava ponaanje ena i pomae da se dre na
mestu koje im pripada. enska kosa ne sme da bude ni suvie
duga, ni suvie kratka ili moderno oeljana. U sluajevima kazne,
devojci ili eni se kosa odseca i to je peat njene line sramote.
Zabranjuje se i upotreba minke, jer je to nain skretanja panje na
sebe. Izuzetak od ovog pravila skromnosti u odevanju je kada ena
uestvuje u zabavljanju neroma na estradnim priredbama. To se
ini zbog zarade, i odnosi se samo na javne nastupe; van toga ona
nosi isto to i ostale ene.
217
Ovo su neki od kljunih elemenata romskog tradicionalnog

identiteta koji su zadrani i u dananje vreme u veoj ili manjoj
meri, zavisno od regiona, zatvorenosti zajednice prema spoljanjim
uticajima i prihvatanja kulturnih vrednosti neroma, a isto tako
i od inilaca koji se smatraju individualnim karakteristikama
pojedinaca, kao to je nivo obrazovanja, meanje s veinskim
narodima i slino.
Poloaj Romkinja i Roma meu
drugim narodima kroz istoriju
Opisujui ivot Romkinja i Roma, nuno je istai poloaj koji

imaju u iroj, veinskoj zajednici. U ovom delu se, zbog nedostatka
prostora, bavimo istorijskim poloajem Romkinja i Roma samo
meu evropskim narodima. Naime, jo od srednjeg veka postoje
pokuaji da se takozvanom genezom Roma d okvir u kojem bi
se Romima oznailo odreeno mesto, i da bi se shvatilo zato su
Romi odseeni od svega to se smatralo boanskim, pristojnim
i graanskim. Posezano je za osnovnim izvorom Biblijom, i to
ne samo od uenih ljudi, nego i u crkvi koja je raznim ediktima
ili izlaganjima navodila izabrane fragmente protiv Roma. Narodni
foklor mnogih naroda je najdue sauvao predstave te vrste, koje se
mogu susresti i danas. Poreklo Roma se jednoobrazno odreivalo
biblijskim situacijama kazne. Po tim predstavama, Romi su direktni
potomci Kaina, oni su preiveli potop ili unitenje Sodome i
Gomore, oznaeni su kao ostatak egipatske vojske potopljene za
vreme prelaza Izraelaca preko Crvenog mora, kao oni koji su ostali
razbacani po svetu posle unitenja Vavilonske kule i tome slino.
Progoni po Evropi poinju vrlo brzo po dolasku Roma na to
tle, dakle, od srednjeg veka. Romima se zamera da kradu, da su
razuzdani, da vraaju, esto ih veaju, progone preko granica, a
neretko im se dodeljuju naseobine u strogo oznaenim mestima,
namenjenim za Jevreje i druge ljude na margini evropskog drutva.
Jedan od prvih dokumenata neposredno usmeren protiv Roma,
jeste akt iz 1471. godine kojim se Romima zabranjuje stupanje na
218
tlo vajcarske. Slede razni akti kojima im se zabranjuje putovanje i

kojima se to Romie primoravaju da ostanu na jednom odreenom
mestu. Krenje tih akata se sankcionisalo progonom, odsecanjem
udova ili ubijanjem. U drugoj polovini XVIII veka, carica Marija
Terezija je odluila da uspeno rei problem Roma, zapoevi
njihovo masovno pokrtavanje, zabranjijui im lutalaki ivot i
boravak pod atorima, trgovinu konjima, upotrebu sopstvenog
jezika i sklapanje braka. U Rumuniji i Maarskoj Romi postaju
robovi i mogu biti kupljeni, prodavani ili poklanjani.
Najvee stradanje Romi doivljavanju u Drugom svetskom
ratu. Obino se zaboravlja da su osim Jevreja Romi bili ti koji su
bili planirani za totalno unitenje oni su bili deportovani, ubijani,
sakaeni, na sopstvenoj koi su doiveli tragediju razdvajanja
porodica, prinudnog rada i getoizacije. Represija prema evropskim
Romima poinje jo 1935. godine, doivljavajui kulminaciju u
godinama samog rata. Nije tano poznato koliko je Roma izgubilo
ivot u toku rata razliite publikacije navode broj izmeu 300000600000; meutim, ovi podaci ne uzimaju u obzir na stotine hiljada
onih koji su ubijani sporadino u kaznenim ekspedicijama
informacije o ovim zloinima, ukoliko su sauvane, postoje samo
u pamenju sluajnih svedoka, ali ne i u formalnim dokumentima.
Broj nastradalih Roma je veoma vaan kada se uporedi s itavom
romskom populacijom u Evropi. Nedostaju precizniji podaci o
Romima u trenutku izbijanja rata, mada pretee miljenje da
je tada u Evropi bilo neto vie od milion Roma. ak i ako se
sloimo s nemakim podacima da je u ratu poginulo negde oko
trista pedeset hiljada Roma, to sainjava oko 30% itave populacije,
a najverovatnije je da je taj procenat jo vei. Jedna treina unitene,
pobijene zajednice svedoi o veliini zloina. Nijedna druga zemlja,
narod ili zajednica nije imala tolike gubitke u Drugom svetskom
ratu. Romi nisu uspeli da zalee rane iz rata, ostala je trajno oteena
kultura, razbijene su porodine i grupne veze.
Egzodus Roma se nastavlja i posle Drugog svetskog rata.
Jedan od drastinijih primera je prisilna sterilizacija Romkinja u
219
ehoslovakoj, koju dananja Slovaka i eka i dalje odbijaju

da priznaju kao genocidnu praksu usmerenu ka odreenoj
etnikoj grupi. Osim sveprisutne i nediskutabilne svakodnevne
diskriminacije Roma u naem drutvu, koja se ogleda u iskljuenosti
iz glavnih tokova drutvenog ivota, obrazovanja, uslova za zdrav
ivot, zapoljavanja, politike participacije i niskog ekonomskog
poloaja usled velikog siromatva, sve ee se susreemo i s
otvorenom mrnjom i nasiljem koje ostaje nekanjeno, a dolazi
od neonacistikih grupa i pojedinaca podranih konzervativnim,
faistikim i radikalnim politikim strujama.
Od kraja ezdesetih godina XX veka, poinje da se razvija
romski pokret koji ima za cilj emancipaciju Roma i postizanje
njihovog boljeg poloaja u drutvu. Zbog svojih unutarnjih
karakteristika, aktivizam Roma dugo zadrava patrijarhalnu
formu i slabo je okrenut menjanju strukture zajednice, zbog ega
se nastavlja s krenjem osnovnih ljudskih prava, iako je njegov
glavni fokus ostvarenje ljudskih prava lanova romske zajednice.
Romkinje su ukljuene u pokret kao pomagaice mukarcima: iako
su neophodne, ostaju nevidljive. Ipak, krajem devedesetih godina,
Romkinje poinju da se ukljuuju u pokret, otvarajui nove teme
i gradei nov pravac drutvenog delovanja. Jedna od vodeih ideja
za taj novi pravac aktivizma je, svakako, feminizam, koji polako
poinje da ostavlja dubok trag u romskom pokretu.
Uticaj feminizma na poloaj Romkinja
Kako je romska zajednica jedna od najzatvorenijih za spoljanje

uticaje, tako je i menjanje drutvenih odnosa u okviru zajednice
sporo i neprihvatljivo. Savremeni drutveni tokovi su imali sutinski
mali uticaj na promene.
Moe se rei da do Romkinja feminizam dolazi sporo, pre svega
zbog njihove iskljuenosti iz sfere obrazovanja i rada, ali u velikoj
meri i zbog jaza koji postoji izmeu aktivizma Romkinja i samog
feministikog pokreta. Ovde se ima u vidu takozvani salonski
feminizam belih ena iz visoke akademske klase koje imaju visoku
220
drutvenu startnu poziciju. Ovakav feminizam ostaje nedostupan

marginalizovanim enama iz niih klasa, enama koje nisu bele,
itd. Sm feministiki pokret esto ne prepoznaje zajednike ciljeve
sa Romkinjama, ve izjednaava ciljeve borbe Romkinja s ciljevima
Roma generalno.
Velika slinost se pronalazi izmeu romskog pokreta i pokreta
Afro-Amerikanaca, a u okviru toga slinost pokreta crnih ena
i Romkinja. Bitke se biju na dva fronta: za priznavanje Roma i
za prepoznavanje spefinog poloaja Romkinja. U okviru samog
pokreta za osloboenje Roma, esto se ne prepoznaju naroiti
problemi pojedinaca/pojedinki. Uglavnom se govori o tome da nije
pravi trenutak za obraanje panje na pitanja koja se posmatraju
kao usko vezana za ene, kao to je nasilje u porodici. Dok se na
ovaj problem uveliko obraa panja u veinskom drutvu (uvoenje
i primena zakonskih mera i sl.), u okviru romske zajednice to
ostaje pitanje vezano za tradiciju, pa je samim tim nedodirljivo.
Romkinje, kao i pripadnice veinskog stanovnitva, nailaze na
probleme u svim ivotnim sferama, meutim, problemi Romkinja se
znatno uveavaju pod uticajem njima bliskog okruenja, kao i ireg,
veinskog miljea. Stoga romsko-enski aktivizam, iako prilino
marginalizovan i malobrojan, tei da ravnopravno obrati panju na
sve probleme s kojima se Romkinje direktno susreu svakodnevno
i kojito imaju presudan uticaj na njihovu egzistenciju.
Prihvatajui feminizam i njegovu osnovnu parolu uvek nelojalna
kao jednu od ideja vodilja, Romkinje nailaze na konflikt unutar
sebe s usvojenim vrednosnim sistemima. Romkinje aktivistkinje
su esto primorane da preispituju svoju lojalnost pokretu za prava
Roma kao jednom od veoma vanih pokreta za njihov identitet.
Otvaranje odreenih pitanja koja se konkretno tiu tradicije i
tradicionalnog shvatanja ivota u zajednici, vidi se kao direktan
napad na postignua koja Romski pokret ima iza sebe, istovremeno
kvarei imid Roma to se tekom mukom stie kod veinskog
stanovnitva. Ne udi onda da se prilikom definisanja ciljeva
romsko-enskog pokreta uvek navodi potreba za ukljuivanjem
221
enskog pitanja u romski pokret i romsko-enskog pitanja u enski

pokret. Sveprisutna atmosfera odie time da Romkinje i njihova
pitanja nikada dovoljno nisu zastupljena u okvirima ova dva pokreta
kojima one, po prirodi stvari, ravnopravno pripadaju. Specifino
enski problemi, kao to je prisilna sterilizacija Romkinja, nailaze
na podrku romske aktivistike zajednice, smatrajui se jednim
od vanijih pitanja, dok kupovina neveste, kult nevinosti i slino,
ostaju teka pitanja s kojima Romkinje izlaze pred zajednicu i esto
bivaju odbijene.
Jo jedno od pitanja lojalnosti jeste ta zadrati kao izvorno i
autentino romsko, neto to je deo romskog etosa, a istovremeno
ne naruiti enska ljudska prava. Nekako se namee utisak da
je ovo pitanje relevantnije za romske aktiviste i da se manje tie
samih romskih aktivistkinja, jer iskustveno Romkinje lake nalaze
balans izmeu ove dve stvari, postiui da aktivizmom ne narue
sopstveni etniki identitet, istovremeno vodei svoje ivote u skladu
sa sopstvenim izborima.
Romkinje su mnogo toga nauile od feministikog pokreta,
crpei snagu i nalazei saveznitvo kod feministkinja koje su
prepoznale potrebu da se feminizam u okviru srpskog drutva
proiri i na najmarginalizovanije lanice tog drutva. Nasuprot
tome, sve uticajniji feminizam glavnog pravca koji se danas naziva
borbom za rodnu ravnopravnost, permanentno izbegava da
prepozna sve one koji dolaze iz neveinskih grupa: Romkinje,
lezbejke, invalitkinje, itd. Na enskom pokretu ostaje da pomiri
i ujedini front u kojem e sva pitanja biti jednako zastupljena i s
istom panjom predstavljena drutvu.
222
Marina Simi
Kratka skica za pregled

razumevanja pojmova
rase i roda
u zapadnoevropskoj nauci
Uvod
potreba pojma rase u naunom i drugim javnim diskursima

ima dugu i sloenu istoriju, koju je teko jednolinijski
ocrtati. Tumaenjem prirode rasnih kategorija bave se mnoge
discipline, od biologije i genetike do antropologije i politike. U
ovom radu bie dat kratak pregled nekih od vanijih tumaenja
pojma rase i njegovog preplitanja sa znaenjima koja se pripisuju
pojmovima pola i roda (mukog i enskog) u zapadnoevropskoj
nauci, s naglaskom na kritici koje su razliite drutvene nauke
uputile raznim biologistikim i esencijalistikim shvatanjima ovog
pojma.1
1. Pod esencijalistikim shvatanjima rase i roda podrazumevaju se ona stanovita koja

rodne i rasne razlike smatraju nepromenjivim zasnovanim na uroenim ili na
drugi nain fiksiranim kategorijama, kao to su bioloke, koje odreuju sutinu
ili pravu prirodu ovih razlika. Nasuprot njima, konstruktivistiki stavovi, koji
e se u ovom radu razmatrati, polaze od shvatanja da su rasne i rodne distinkcije
proizvod istorijskih i kulturnih/drutvenih okolnosti.
223
Rasna kategorizacija je moda najoigledniji pokuaj da se

razlike meu ljudima objasne bioloki. Meutim, iako mnogima
izgleda oigledna, rasna klasifikacija, kao princip razlikovanja ljudi
zasnovan na pretpostavljenim biolokim razlikama, nije kao takva
uobliena u zapadnoevropskoj misli sve do XVIII veka.2 S velikim
geografskim otkriima i kolonizacijom drugih kontinenata koju su
sproveli Evropljani, u zapadnoevropskim shvatanjima pojavljuje se
pojam rase koji do tada nije korien za opisivanje tamnoputih
drugih, ve su svi ljudi bili podeljeni prema stepenu tamnoe
koe na tri kategorije koje nisu mnogo govorile o njihovom
etnikom poreklu. Evropski ideali lepote cenili su svetliju kou,
pogotovo kod ena, dok je tamna koa kod mukaraca bila znak
snage i seksualne potentnosti.3
Istorijski izvori pokazuju da razliiti etniki konflikti u Evropi
i na Bliskom istoku pre XVII veka, ma kako krvavi i intenzivni
bili, nisu bili postavljeni na ideji rasnih odreenja, sve dok u XVIII
veku novouspostavljena klasifikacija zasnovana na esencijalnim
razlikama meu ljudima, shvatanim kao da su upisane u samu
ljudsku prirodu, ne postaje preokupacija tada-nje nauke. Rasne
razlike tada zamenjuju do-tadanje klasifikacije zasnovane na
religiji, et-nicitetu, obrazovanju, klasi, profesiji i jeziku.4 Osnovna
linija razdvajanja povuena je izmeu crne i bele rase, pri emu je
2. Videti Smedley, A. Race in North America: Origin and Evolution of a Worldview.
CO: Westview Press, 1993. Klasifikacija ljudskog roda na rase nije iskljuivo
zapadnoevropska, ali nije ni univerzalna (vidi na primer Tarkzawa [Race Should be
Discussed and Understood Across the Globe. Anthropology News, 2006, 47(3): 6-7.]
za objanjenje rasnih klasifikacija u japanskoj intelektualnoj tradiciji). U ovom radu,
ja u se fokusirati na (zapadno)evropsko razumevanje ovog pojma.
3. Frost, P. 1990. Fair Woman, Dark Man: The Forgooten Roots of Colour Prejudice.
History of European Ideas, 12(5): 669-679.
4. Smedley (1993) pokazuje kako je invencija bele rase, zapoeta tokom XVII veka,
posluila engleskim kolonizatorima novog sveta da ugue nemire poznate pod
nazivom Bekonova pobuna tako to su podelili radniku klasu na osnovu rasnih
kategorija, dajui belim predstavnicima niih slojeva odreene privilegije i
ograniavajui prava obojenima. Pre toga kolonizatorski predstavnici vie klase nisu
pravili znaajniju razliku izmeu svojih belih i crnih sluga.
224
novonastala kategorija crne rase imala mnogo

toga zajednikog s ranijim zapadnoevropskim
predstavama o tamnoputim ljudima s kojima
su Evropljani dugo vremena bili u kontaktu
ne klasifikujui ih kao drugu rasu. U vreme
intenzivne kolonizacije drugih kontinenata,
starim stereotipima dodati su i neki novi koji su
crne stavili na dno lestvice novouspostavljene
evolutivne nauke o ljudskom rodu, na ijem
su se vrhu nalazili belci. Crnoj rasi su se
takoe pripisivale i mnoge osobine koje su
Gospoda i potrko,
se smatrale enskim, kao to su emotivnost,
mali rob
subjektivnost, submisivnost i druge.5
Krajem XIX i poetkom XX veka zapadnoevropska nauka
prihvatila je shvatanje rase kao bioloke kategorije koja je koriena
kao analitika kategorija za objanjenje razlika meu ljudima.
Naunici su pokuavali da ustanove bioloke razlike meu rasama
na slian nain na koji su pokuavali da uspostave razlike izmeu
polova: merenjem lobanje ili posmatranjem mozga. Tako je na
primer Robert Benet Bin (Bean), anatom s univerziteta Don
Hopkins, merenjem jednog dela mozga poznatog kao corpus
callosum, koji spaja levu i desnu modanu hemisferu, tvrdio da
postoje anatomske razlike u njegovoj grai izmeu mukaraca
i ena, kao i izmeu belaca i crnaca, pri emu je corpus callosum
crnih mukaraca i belih ena bilo sliniji, nego kod crnih i belih
mukaraca.6 Te je razlike Bin dalje povezao s moralnim osobinama
mukaraca s jedne strane, i ena i crnaca, s druge (crnkinje se
eksplicitno ne pominju; one su uopte retko bile u centru naunih
interesovanja) postavljajui ih u otre binarne opozicije, kao to su
muko:ensko=beli:obojeni=objektivno:subjektivno=razum:ludilo .
5. Fausto-Sterling, A. Sexing the Body: Gender Politics and the Construction of Sexuality.
New York: Basic Books, 2000.
6. Navedeno prema Fausto-Sterling, 2000.
225
Rezultati koje je Bin dobio, kritikovao je jo

u to vreme njegov kolega s istog univerziteta,
Frenklin P. Mal (Mall) koji je se koncentrisao
na medicinski deo Binovog istraivanja,
ne dovodei pritom uopte u pitanje Binove
moralne zakljuke. Mal je kritikovao Binovu
metodologiju, osporavajui samu mogunost
uoavanja bilo kakvih anatomskih razlika u
corpus callosum-u meu razliitim ljudima,
tvrdei da su individualne razlike mnogo vee od
grupnih. Njegovoj kritici pridruio se i uveni
Sojourner Truth, tekst
ameriki antropolog, Franc Boas (Boas),7 koji
uvenog govora Zar ja
nisam ena?
je merei veliinu lobanje amerikih imigranta
pokazao da se fizike karakteristike menjaju
ve u drugoj generaciji doseljenika, te da ne zavise iskljuivo od
naslednih faktora.
Eugeniki pokret koji je dovodio u vezu fizike i moralne osobine
ljudi cvetao je u prvoj polovini XX veka, kada je ovakvih primera
bilo mnogo, ali je spor izmeu Bina s jedne, i Mala i Boasa s druge
strane, paradigmatian za razumevanje rase u tom periodu. Iako
su mnogi naunici odbacivali ta shvatanja pokazavi neodrivost
ovakvih pretpostavki, polemika o vezi inteligencije (merene IQ
testovima) i rase jo uvek se javlja u Sjedinjenim Amerikim
Dravama,8 kao i rasprave o razliitim sposobnostima mukaraca i
ena. Danas je opteprihvaeno miljenje da su IQ testovi kulturno
specifini i da njihov rezultat zavisi od niza faktora koji se ni na
koji nain ne mogu dovesti u vezu s bilo kako definisanim pojmom
rase, dok su prirodne predispozicije mukaraca i ena prema
odreenim zanimanjima posledica specifinih drutvenih faktora.
7. Boas, F. Race, Language, Culture. New York: Free University Press, 1966.
8. Videti Wade, P. Race, Nature and Culture: An Anthropological Perspective. London:
Pluto Press, 2002, i Human Nature and Race. Anthropological Theory, 2004,
4(2):157-172.
226
II
Pojam rase zasnovan na biolokim datostima pretrpeo je

ozbiljne kritike, bez obzira na to da li se biologija smatrala
odreujuim faktorom moralnih osobina ili ne. Meutim, postoje
naunici koji veruju da je pojam rase i dalje koristan analitiki
koncept za objanjenje genetikih varijacija meu ljudima. Tako
u mnogim naunim krugovima jo uvek postoji ubeenje da se
pojam rase moe bazirati na naunim dokazima koji prate boju
koe i izgled lica. Entin (Entine), na primer, tvrdi da postoje
znaajne genetike razlike meu razliitim populacijama, zasnovane na genomskim obrascima, pri emu je odluujui genetiki faktor raspored uestalosti genskih alela, to jest naini
na koji geni stupaju u interakciju jedni s drugima, te osobine
na koje oni utiu.9 Prema ovom gleditu, neke grupe ljudi su
podlonije odreenim bolestima ili sposobnije za odreene
sportove. Meutim, i dalje ostaje problematino da li ove grupe
treba smatrati rasama.10 Tako biolog Armand Mari Leroj (Marie
Leroi) tvrdi da, ako se na pravi nain posmatra, genetiki materijal pokazuje da rase postoje.11 Meutim, Leroj dalje tvrdi
da se ljudska vrsta moe podeliti na 10, 1000, ili 10000 grupa,
ako u obzir uzmemo dovoljan broj gena,12 pokazujui time da je
odreenje rase samo pitanje odabira odreene skale.
Oigledno je da postoje znaajne genetike razlike meu
razliitim populacijama, ali je sporno da li se ove varijacije mogu
klasifikovati u odreen broj jasno definisanih kategorija koje se
oznaavaju kao rase, a koje bi imale zajednike karakteristike
kao to su boja koe, tip kose, krvna grupa ili genetiki materijal.
9. Entine. E. The straw man of race. World and I. 2001,16(9): 294-312.
10. Entin navodi primere zapadnoafrikih sprintera i evroazijskih dizaa tegova.
Meutim ovo nam malo moe pomoi u defnisanju pojma rase, jer nisu svi crnci
Zapadnoafrikanci, osim ako Zapadnoafrikance ne smatramo posebnom rasom
(upor. kritiku koju je dao Wade [1994]).
11. Navedeno prema Thompson, E. C. The Problem of Race as a Social
Construct. Anthropology News, 2006, 47(2): 6.
12. Ibid, str. 7.
227
Podela na odelite kategorije koje bi imale ekskluzivne genetike

karakteristike nemogua je s ime se slau i mnogi naunici koji
rasu smatraju upotrebljivim biolokim konceptom.13
Slino biolokom razumevanju rase, savremena istraivanja
corpus callosum-a i dalje se koriste za utvrivanje razlika meu
mukarcima i enama, pri emu naunici pokuavaju da utvrde
takve bioloke razlike meu polovima koje bi odreivale razliite
polno obojene emotivne reakcije, ili nejednake sposobnosti
mukaraca i ena za odreene discipline, kao to su matematika
i fizika.14 Ako bi se polne razlike uspostavile u prirodi, onda bi
svaka emancipatorska politika bila izlina.
Ovakva shvatanja rodnih razlika neodriva su u savremenim
drutvenim naukama. Jo krajem sedamdesetih godina XX veka
u drutvenim naukama se razvija ideja da je pol bioloka kategorija koja je podlona kulturnim interpretacijama, zahvaljujui
kojima se bioloki pol pretvara u kulturno odreeni rod. Drugim
reima, ako su seksualne razlike izmeu polova bioloke, kulturno stvaranje mukog, enskog i ostalih rodova koji postoje
u nekim kulturama, stvar je specifinog drutvenog delanja.15
Time kultura/drutvo postaje determiniui faktor kroz koji se
bioloke datosti interpretiraju. Ovo shvatanje e takoe opstati
uprkos izvesnim kritikama o kojima e biti rei u zavrnom delu
razmatranja.
13. Neki biolozi smatraju koncept rase upotrebljvim u genetrikoj medicini (vidi
Burchard, E. G., et al. The importance of race and ethnic background in
biomedical research and clinical practice. The New England Journal of Medicine
348, 2003 (12): 1170-1175. ), dok se drugi ne slau s tim stanovitem (vidi
Cooper, R. S., J. S. Kaufman, and R. Ward. Race and genomics. The New
England Journal of Medicine 348, 2003 (12):1166-1170.).
14. Vidi Fausto-Sterling, Op. cit.
15. Zapadna kultura je duboko posveena ideji da postoje samo dva pola, ali to nije
jedina mogua klasifikacija. U mnogim kulturama postoji kategorija treeg pola ili
roda, a i neki zapadni autori i autorke koji polaze s medicinskog, dakle, naunog
stanovita, tvrde da govorei bioloki, postoje mnogi stupnjevi izmeu mukog i
enskog pola; i, u zavisnosti od toga kako se kontrolie situacija, moe se govoriti da
du tog spektra lei bar pet polova, a moda ak i vie (Fausto-Sterling 1993: 2).
228
III
Negde izmeu biolokog i sociopolitikog razumevanja

rase nalaze se i odreena psiholoka tumaenja. Neki psiholozi
smatraju da je ljudska predispozicija da se misli na rasni nain,
po sebi prirodna. Tako Lari Hirfeld (Hirschfeld) smatra da je
rasa pre svega specifina i jednistvena kategorija ljudskog uma.16
To u stvari znai da su ljudi predodreeni da meusobne razlike
svrstavaju u rasne kategorije, te da nejednaki (rasni) odnosi moi
proistiu iz bioloke klasifikatorne predispozicije ljudskog mozga.
Ovaj argument slian je argumentu koji iznosi Levi-Stros (LeviStrauss),17 a koji i sam Hirfeld esto istie, da rasa nije prirodna
kategorija uma koja je kao takva univerzalna, ve da su univerzalni
oni apstraktni principi koji proizvode sisteme klasifikacije kao to
je rasni. Ali, za razliku od Levi-Strosa, Hirfeld smatra da postoji
specifino ontoloka predispozicija ka rasnoj klasifikaciji koju dele
sve ljudi.
Ovo miljenje pretrpelo je kritike brojnih sociologa, istoriara,
antropologa, politikologa i teoretiara kulture, koji su kritikovali
konkretne Hirfeldove nalaze,18 traei korene rasne klasifikacije
u nejednakim odnosima moi.19 Rasa je, prema Henriju Gejtsu
(Gates), metafora za konane, nesvodive razlike izmeu kultura,
jezikih grupa ili pristalica specifinih verskih sistema koji najee
imaju fundamentalno razliite ekonomske interese.20 Gejts
upuuje na sveobuhvatnu socijalnu prirodu rasnih klasifikacija.
Socijalne grupe koje su ukljuene u drutvenu borbu, definiu
rasne granice u kontekstu te borbe, a grupe koje poseduju mo
onda koriste biologiju za post hoc opravdanje razlika koje su
napravljene.21 Oni koji poseduju mo elaboriraju fizike razlike, ma
koliko one bile neodreene u objanjenju, afirmaciji i opravdanju
nejednakosti i opresije. Jednom kada je ovaj posao zavren i kada
su rasne granice uspostavljenje, rasne teorije proizvode celovite
opise kultura i linosti vezanih za odreene kulture, koristei Boju
volju, biologiju ili prirodu za opravdanje injenino zasnovanih
deskripcija i objanjenja rasnih razlika. Rasa je deo dravnih
229
diskursa koji se koriste za uspostavljanje binarnih opozicija izmeu

bioloki shvaenog drugog i drutva koji se od tih drugih mora
zatiti.22
Polazei od radova Fukoa (Foucault) i Ane Stoler (Stoler),
anklin (Shanklin) istie da se rasa javlja paralelno sa seksualnou
kao instrument biologizujue moi moderne drave.23 Tako Fuko
objaanjava da su pol i seksualnost istovremeno kontrolisani
i proizvedeni u diskurzivnim procesima XIX veka.24 Drugim
16. Hirschfeld, L. Race in the Making: Cognition, Culture, and the Childs Construction
of Human Kinds. Cambridge: Massachusetts Institute of Technology Press, 1996,
str. 64. Videti i Hirschfeld, The Conceptual Politics of Race: Lessons from Our
Children Ethnos, 1997, 25(1): 63-92.
17. Levi-Stros, Divlja misao, Beograd: Nolit, 1978.
18. Dominguez, V. R. The Racialist Politics of Concepts, or Is It the Racialist
Concepts of Politics? Ethnos 1997, 25 (1): 93-100.
19. Stoler, A. L. On Political and Psychological Essentialisms. Ethos, 1997, 25(1):
101-106.
20. Gates, H. L. Jr. Writing Race and the Difference it Makes, in Race, Writing,
and Difference. Ur. H.L. Gates, 1-20. Chicago: University of Chicago Press, 1985,
str. 3.
21. O proizvoljnosti rasnih kategorija govore i brojni primeri osoba, klasifikovanih kao
pripadnici jedne rase, koje tokom ivota promene svoju rasnu kategoriju ili se pak
smatraju pripadnicima razliitih rasa u zavisnosti od kulture u kojoj ive (vidi neke
od primere u Wade 2002).
22. U mnogim delovima sveta pojam rase usko je povezan s razumevanjem naroda i
nacije. Nacionalni identitet u zemljama kao to su Velika Britanija, Francuska i
Nemaka formiran je na implicitnoj ideji da su Britanci, Francuzi i Nemci beli i
da nebeli stanovnici ove zemlje nisu istinski pripadnici nacije (Gilroy, Op. cit).
Slino vai i za ene s kojima se crni emigranti nekada dovode u vezu, pri emu
se koriste isti stereotipi (odreene osobine, sposobnosti) koji se prepisuju enama
(Linke, U. Gendered Difference, Violent Imagination: Blood, Race, Nation.
American Anthropologist, 1997, 99 (3): 559-573). U ovakvim tumaenjima, jezik
rase esto je u novije vreme zamenjen jezikom naroda ili nacije, a umesto o
biolokim govori se o nepromenjivim kulturnim razlikama. Premise su, meutim,
ostale iste. O rasnim razlikama se i dalje razmilja kao o biolokoj kategoriji koja je
usko povezana s kulturnim razlikama, pri emu se kultura uzima kao determiniui
faktor koji ljude razlikuje jedne od drugih, a kultura i rasa se stapaju u jedno.
23. Shanklin, E. Anthropology and Race. Belmont, CA: Wadsworth, 1994.
24. Pod pojmom diskursa, kako ga razumeva Fuko, podrazumeva se velika grupa
iskaza koja omoguava i odreuje nain na koji govorimo i percipiramo odreene
istorijske pojave. Fuko shvata iskaze kao dogaaje koji se stalno ponavljaju i koji
su povezani specifinim istorijskim kontekstom. U svojim radovima Fuko je tragao
za vezama izmeu iskaza koji formiraju diskurzivne formacije kao to su medicina,
kriminalistika, ludilo. Fuko je posebno bio zainteresovan za poziciju subjekta
odreenog iskazima i naine na koji je subjekt diskurzivno konstruisan. Videti
Fuko, M. Istorija seksualnosti: staranje o sebi. Beograd: Prosveta, 1988.
230
reima, koncepti kao to su ludilo ili seksualnost

su proizvodi drutvenih procesa konstrukti koji
moraju biti analizirani u specifinom istorijskom
kontekstu u kojem se pojavljuju. Tomas Laker
(Laqueur) daje pregled tumaenja razlike izmeu
polova u zapadnoj Evropi, pokazujui kako
je seksualni dimorfizam koji muki i enski
pol razume kao opozite, nastao tek u periodu
prosvetiteljstva. Laker pie: U tekstovima pre
prosvetiteljstva, pa ak i u nekim kasnijim,
ono to nazivamo polom mora se shvatiti kao
epifenomen onoga to nazivamo rodom, a to
Bievanje
smatramo primarnim i stvarnim.25 Novi naini
Zambo ropkinje
interpretacije tela bili su rezultat ireg politikog i
epsitemolokog razvoja iz kojeg se nauna praksa
ne moe izdvojiti. Epistemoloka promena koja je u XVIII veku
omoguila da nova biologija razvrsta muki i enski pol kao
meusobno suprotne, nije bila mogua bez promene politike
situacije koja je ovu interpretaciju uinila moguom.
Prihvatajui ovakva, istorijski/drutveno uslovljena tumaenja
pojma pola, Simon de Bovoar (De Beauvoir) u svojoj uvenoj
knjizi Drugi pol tvrdi da se enom ne raa, nego postaje. Meutim,
de Bovoar smatra da to postajanje ne nastaje ni iz ega, ve da se
zasniva na biolokim (anatomskim) razlikama koje po sebi nemaju
znaenje, ve zahtevaju drutveno tumaenje da bi dobile smisao i
otelovljenje u subjektu. Tako kultura postaje determiniui faktor
zahvaljujui kojem pol postaje rod.
Nastavljajui se na Simon de Bovoar, ali pomerajui njenu
tezu korak dalje i naslanjajui se na ve pominjane radove Fukoa
i Lakera, koji smatraju da je rodni diskurs kljuan za formiranje
pola, Dudit Batler (Butler) smatra da nikakva bioloka, psiholoka
25. Laqueur, T. Making Sex: Body and Gender from Greeks to Freud. Cambridge, Mass.
and London, Eng: Harvard University Press, 1992, str. 8.
231
ili ekonomska sudbina ne odreuje razumevanje pojma ene/

mukarca, ve civilizacija kao celina proizvodi rodne diskurse.26 Rod
je trajna diskurzivna praksa otvorena za intervencije i upisivanja
razliitih znaenja, tako da rodni identitet nije ono to jesmo, ve
ono to inimo (performans). Batler, meutim, ne smatra da je
rodni identitet rezultat performansa, ve, da naizgled paradoksalno,
performans (mogue diskurzivne prakse) prethode subjektu koji ih
izvodi.27 A kako je postojanje drutvenog bia izvan kategorija
roda nemogue rod, slino kao i rasu, moemo razumeti kao in
(seriju inova) koji se uvek i neizbeno dogaaju. Time se dalje
implicira da sam pol, to jest ono to smatramo biolokom datou,
u stvari ne postoji van (heteroseksualnog) rodnog diskursa, jer
upravo taj diskurs odreuje nain na koji shvatamo pol.
Batler naglaava da se polnost i pol, to jest polni/rodni
identitet, ne uspostavljaju pre rasnog identiteta, ve rasni i
heteroseksualni imperativi zajedno deluju u reprodukciji rodnih/
polnih/rasnih razlika.28 Prakse kroz koji se uspostavlja podela na
polove osiguravaju opstanak heteroseksualnog imperativa, u isto
vreme konsolidujui i rasne razlike. To znai da se neko ne raa
po prirodi kao muko ili ensko, crnac ili belac, ve da takav
postaje prolazei kroz drutvene prakse koje odreuju njegovu/
njenu rasu i rod, ime se formira i oseaj sopstva kod svakoga
od nas. Kroz diskurzivne prakse, rasni i rodni identitet postaju
otelovljeni u nama samima i deo su naeg svakodnevnog iskustva
van kojeg je formiranje subjekta nemogue. Naini na koji se rasa
i pol/rod proizvode nisu istovetni ili analogni, ali se u oba sluaja
radi o identitetima koji su u neprekidnom procesu formiranja i
definisanja.
26. Butler, J. Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity. London and New
York: Routledge, 1990.
27. Ako bi subjekt-inilac koji performans izvodi, prethodio samom performansu,
to bi onda vodilo nekom obliku esencijalizma, kojim se uspostavlja subjekat pre
diskursa, to je suprotno onome to Batler tvrdi.
28. Batler, D. Tela koja neto znae: o diskurzivnim granicama pola. Beograd:
Samizdat B92, 2001.
232
Mnoge autorke i autori kritikovali su ovakvu vrstu

sociokonstruktivistikih objanjenja smatrajui ih apolitinim,
i naglaavajui da ovakvi pristupi negiraju materijalnost tela.
Kao iroko prihvaeni okivr savremenih drutvenih nauka,
sociokonstruktivizam (u iji se okvir svrstava i rad Dudit
Batler) doveo je do toga da se i rod i rasa razumeju kao produkt
socijalizacije upisan u telo, dok se smo telo tretira kao objekt
kulture i kao taka u kojoj se uspostavlja borba za mo oko
znaenja.29 Fenomenoloka kritika diskurzivnih pristupa naglaava da svaka analiza mora da uzme u obzir specifinost
linog iskustva kroz koje se subjekt formira, istiui pitanje
subjekta kojem se negira mo delovanja u mnogim socijalnokonstruktivistikim tekstovima.30
Zakljuak
Savremene drutvene nauke dekonstruisale su pojmove rase i

roda odbacujui svaki oblik esencijalizma i pokazujui da je analiza
drutvene prakse nuna za njihovo razumevanje. Vano je naglasiti
da stanovite koje polni/rodni i rasni identitet (kao i svaki drugi
identitet) posmatra kao drutvene konstrukte, ne podrazumeva
shvatanje da su pol i rasa na bilo koji nain lani (to moe da
implicira ideja konstrukta), te da se rasni i polni identitet mogu
na jednostav nain izbrisati njihovom dekonstrukcijom. Rasna,
kao i polna/rodna pripadnost, predstavlja duboko utelovljeni
identitet koji formira nau svest o sebi. Ne postoje crnci, mukarci
ili berdai u svojoj sutini postojee rasne i rodne klasifikacije
su posledica diksurzivnih praksi, ali upravo posledice tih praksi
formiraju nau stvarnost i svest o sopstvenom identitetu.
29. Csordas, T. J. Embodiment as a Parading for Anthropology. In: Ethos, 1990,
18(1)
30. Videti, na primer, Jackson, M. Knowledge of the Body. Man, New Series, 1983,
18(2): 327-345; i Sharma, U., Bringing the Body Back into the (Social) Action:
Tehniques of the Body and the (Cultural) Imagination, Social Anthropology, 1996,
4(3): 251-264.
233
Ideja da rodni i rasni identiteti nisu esencijalne, jednom date

i fiksirane kategorije, ve da su, nasuprot tome, konstruisane kroz
diskurzivne (drutvene) prakse u velikoj je meri oslobaajua, jer
omoguava dekonstrukciju mehanizama kroz koje su identitetske
prakse formirane. Sagledavanjem drutvenih procesa i praksi
koje omoguuju normalizaciju (esencijalizaciju) rasnih i rodnih
identiteta kroz njihovo otelovljenje, dobijamo mogunost da ih
radikalno rekonstruiemo i da stvorimo neke nove identitetske
strategije.
236
Hana opi
ene i jezik
deo ena u svetskoj populaciji pokazuje da su brojke

ravnopravne: pola-pola. Meutim, u raznim sferama ivota o
ravnopravnosti jo uvek nema ni govora. Kada je o jeziku re, stvari
nisu ni blizu jednakosti, to vie govori o nama, odnosno o naem
miljenju, nego o jeziku samom. Pitanje je, dakle, na koji se nain
ene pojavljuju u jeziku, kako one govore i kako se u razgovoru
ponaaju spram mukaraca. Da li su one podreene u komunikaciji
s mukarcima i, ukoliko jesu, na koji nain do toga dolazi?
Nije svejedno kako se neko ili neto naziva, odnosno oznaava.
Na bilo kom jeziku. I to zaista nije novina. No, injenica je da
ako dosledno nastojimo da koristimo enski rod, osobito ukoliko
nam jezika sredstva ostavljaju tu mogunost kao to je sluaj sa
srpskim jezikom nailazimo na bezgraninu jednostranost, pa ak
i na podsmeh enski rod u srpskom jeziku ipak ume da para
uho ili se njime, pak, siluje jezik (!). Nije ovde re o zabrinutim
jezikim istuncima (u redu, moda ponekad; no, ta emo sa
237
IV poglavlje: glasovi, odjeci
svim onim rafcigerima, kuplunzima, supermarketima i tako u

nedogled?), niti o prekomernoj osetljivosti na nasilje, osobito
ne jeziko, ve o strukturama moi. Re je, dakle, o politikom.
Ne-imenovanje osobe ili nekog segmenta stvarnosti takoe nosi
znaenje i to je nesporno pitanje moi.
Feministika lingvistika
Pre vie od dvadeset godina u okviru nauke o jeziku nastalo

je novo polje istraivanja: feministika lingvistika. Ona svoje
integralno mesto nalazi u enskom pokretu, jer sadri politiku i
socijalnu komponentu, i za razliku od lingvistike glavnog toka ne
pokuava samo da opie jeziku normu i jeziki sistem, ve i da ih
kritikuje, da ukae na njihove nedostatke. Feministika lingvistika
postavlja pitanje na koji se nain enski rod, odnosno ene,
pojavljuju u jeziku. Ona zastupa stanovite da se ene posredstvom
jezika sistematski tlae, i eli da kritiki doprinese promeni ove
pojave.
Feministike lingvistkinje zahtevaju da se ene u pisanom i
govornom jeziku tretiraju kao samostalna i ravnopravna ljudska
bia. Poto cilja u sr patrijarhalnog drutva, otkrivajui da je pozicija
ena dananjice u jeziku i dalje loa, ova oblast nauke o jeziku izazvala
je uglavnom negativne reakcije lingvista. Budui da njen cilj nije puki
opis jezika nego drutveno-politikih promena koje su u njemu
ogledaju, ovom je cilju podreena i tobonja nauna neutralnost,
to joj zvanina lingvistika takoe zamera.
Feministike lingvistkinje osobitu vanost pripisuju snazi
jezika. One smatraju da jezik kao istorijsko-drutveni fenomen
podlee kritici, da je promenljiv i da se posredstvom jezika moe
menjati i drutvo. Pojedine lingvistkinje, dodue, priznaju da ta
drutvena promena ne moe uslediti samo jezikim putem, ali u
jeziku prepoznaju jedan od kljunih faktora koji determinie nain
na koji drutvo funkcionie: jezik, naime, potvruje preovlaujue
norme i iskljuuje manjine, odnosno umanjuje njihovu vrednost i
znaaj. Uticaj jezika na drutvo se, prema tome, nikako ne treba
238
umanjivati. Prema Luize Pu (Luise Pusch), posredstvom jezika

nastaju predstave koje utiu na nae delanje, a delanje utie na na
politiki i ekonomski poloaj. Taj poloaj, sa svoje strane, utie na
na jezik.
Jezik ena vs jezik mukaraca
Izuzme li se injenica da je imenica koja ga oznaava (u srpskom

jeziku) mukog roda, postavlja se pitanje da li jezik kao takav ima rod.
Lingvistkinje su odavno ustanovile da jezik odraava patrijarhalnu
strukturu drutva, odnosno da se u jezicima koji razlikuju sistem
roda, to vai i za jezike bez gramatikog roda, odigrava nejednaki
tretman ena. Odreeni rod se podrazumeva i taj rod je muki:
ene, pak, nemaju jednaku mogunost da se podrazumevaju, te
im se posredstvom jezika umanjuje vrednost, njihova vidljivost je
ograniena, i u jeziku su latentno diskriminisane.
ene su, prema tome, i u jeziku izloene nasilju: posredstvom
jezika i odnosa u okviru njega mukarac ispoljava svoju
vlast(oljubivost) i nasilje nad enom, i tlai je. Stvari zapravo
stoje jo gore: sam jezik, odnosno jeziki sistem predstavlja izraz
patrijarhalnog drutva i stavlja svoj peat na taj vladalaki odnos.
Ovako zaprepaujue teze iznele su osamdesetih godina XX veka
feministike lingvistkinje. Metafora je snana ne kaem da je
ravna batinama, no rei, primera radi, za nekoga da je rasputenica
(vezanost je enska vrlina, pa je samim tim ono suprotno
razvezanost greh? Osim toga, takvom kvalifikacijom razvedene
ene ukazuje se i na njenu sopstvenu odgovornost za postojee
stanje neko ju je raspustio, otpustio), ili usedelica (jasno aludira na
uzaludnost postojanja ensko bie i nema svrhu ukoliko se nije
ostvarilo u branoj zajednici!) svakako jeste jedan vid nasilja.
Reima nemake feministike lingvistkinje, Sente TremelPlec (Senta Trmel-Pltz), feministika lingvistika nastaje kada
su pojedinke poele kritiki da posmatraju svoju struku, ili, pre,
kada su odreene lingvistkinje poele da primenjuju feministike
ideje na nauku kojom se bave. Feministika lingvistika pre svega
239
podvlai injenicu da je generiki rod muki rod.1 Izmeu (mukog)

gramatikog i biolokog roda postoji previe tesna veza, jer se
semantiko poreklo veine imenica jednoznano izvodi iz mukog
roda. Feministike kritiarke jezika zahtevale su simetrinu jeziku
strukturu, ili bar oblik koji e jasno ukljuivati i ene. To je izravno
politiki gest: ukoliko nekog sistematski neutralizujete u jeziku,
upravo ga (!) inite nevidljivim.
Vratimo se psiholingvistikom procesu: na osnovu iskazanog,
iskorienog jezikog materijala u procesu verbalizacije, moemo
suditi o miljenju, te oekivati odgovarajui prijem poruke kod
recipijenta/kinje. Tu nema mesta podrazumevanju: Ako je osoba u
mukom rodu, kako znamo da je u mislima autora enskog pola?...
[K]riju se ne gramatiki nego vangramatiki, tanije ideoloki
aspekti, koji se proglaavaju imanentnim strukturi jezika.2
Moda je zbog toga i danas mnogim enama vano da se jeziko
otelotvorenje njihovih pozicija u drutvu oznaava mukim rodom.
Neretko se od samih ena moe uti da im ne pada na pamet da
budu poslanice, politiarke, ininjerke ili novinarke, jer se na taj
nain devalvira znaaj onoga to rade. One, zaboga, muki rade
svoj posao. Izborivi se za poziciju u mukom drutvu, takorei
dosegavi pomenuti generiki rod, one kao da trae neku vrsta
odlikovanja da se nazivaju poslanicima, politiarima, ininjerima
ili novinarima. Uz to obino ide opaska, Ja sam se za to sama
izborila, odnosno Sve se moe kad se hoe, kao da je princip
jednakih mogunosti za sve posve prirodna stvar, zaboravljajui da
je majka moje majke do okonanja Drugog svetskog rata mogla
samo da sanja o pravu glasa, a o poslu u brani po izboru da i ne
govorimo.
Zbog ega muki rod dominira jezikom, skriven pod platom
neutralnog ljudskog roda? Najee se plasira da se ene pod1. Senta Trmel-Pltz, Frauensprache. Sprache der Vernderung; Fischer Taschenbuch
Verlag, 1996.
2. Svenka Savi, ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe
jezika; str. 6. Na stranici http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/
zs_s10/svenka.html
240
razumevaju, poto su i ene ljudi. Drugo objanjenje jeste da jezik

tei ekonominosti, to znai da ima zadatak da iznedri iskaz u
optimalnom, odnosno minimalnom broju jezikih jedinica, te se
zbog toga koristi samo jedan (neutralni, univerzalno vaei) rod.
Vodei lingvisti u ovoj oblasti ak tvrde da u pojedinim sluajevima
kada treba izvesti neku imenicu enskog roda, sam jezik postavlja
barijeru. Nije nego miljenje je postavlja. Kako je mogue da je
jezik propusan kada treba rei prodavaica, ali se njegove granice
naglo uspostavljaju kad koristimo izraz predavaica?!
Ja nisam korisnik, ve korisnica, niti sam vlasnik, nego
sam vlasnica. Kao ena, ne oseam potrebu da se podrazumevam.
I kako onda rei za ensku osobu da je prodavaica nije
problematino, dok predavaica jeste?!Zato ena uvek treba
da razmilja da li se podrazumeva? Ovo, htele mi to ili ne, utie
na nas na nau sigurnost u sebe i ravnodunost prema svetu
oko nas. Do nedavno je postojala praksa da se pri popunjavanju
linih dokumenata izmeu imena i prezimena upisuje ime oca. Na
tom mestu sada pie ime jednog roditelja. Kljuno je pravo na
izbor: stvari ne smeju ii nekakvim automatizmom koji, navodno,
samog sebe generie. ta bi se dogodilo kada bismo pokuale da
izvedemo eksperiment koji je predlagala nemaka kritiarka Luize
Pu: da okrenemo stvari i pokuamo da zamislimo lingvistiku u
kojoj e se muki rod podrazumevati, a enski biti neutralan i
univerzalno vaei? Kako bi se oseali doktori koji bi trebalo
da se podrazumevaju pod neutralnim terminom doktorka? Ako
paljivije oslunemo jezik danas, opet emo doi u situaciju da se
zamislimo: da li je to podrazumevanje zaista prirodno?3
Gramatiari zapravo tvrde da je u pitanju priroda jezika koja
odraava diskriminaciju prema polu... [N]ormativna pravila,
koja su obrazovani gramatiari sainili za veinu neobrazovanih,
ne predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u pravcu vee
tolerancije i demokratinosti uopte, pa i polne, u smislu da bi
3. Luise Pusch, Das Deutsche als Mnnersprache, Suhrkamp, 1984.
241
se nekom dugoronom jezikom politikom smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane prirodi srpskog jezika.4
Etablirana lingvistika prebacuje feministiko-politikoj varijanti
nedostatak naunog standarda: poto slede unapred odreeni cilj,
feministike lingvistkinje nisu u stanju da se bave istraivakim
radom bez predrasuda. S druge strane, neki delovi feministikog
pokreta kritikuju pretpostavku o determiniuem uticaju jezika
na drutvenu realnost nema, kau, uporite u realnosti. Osobito
manjkavim se smatra zapostavljanje slobode delanja i odluivanja
koju bi trebalo da poseduju drutveni akteri/ke u odnosu na jezik.
U poreenju s istinskim uesnicima/cama drutvenog ivota,
jeziku se, kao instrumentu, pripisuje prevelik znaaj, tako da on
u analizama feministikih lingvistkinja esto iz pozicije objekta
preuzima ulogu subjekta (Jezik vri nasilje nad nama, kako kae
Senta Tremel-Plec,5 saimajui brojne teorijske postavke koje
polaze od ove teze). esto se moe uti da takve teze zapostavljaju
dijalektiku izmeu jezikih i drutvenih promena jezik utie na
drutvenu promenu, ali ona ipak snanije utie na promenu jezika.
Dakle, ne konstruie jezik stvarnost, ve subjekti koji govore.
Kritika feministike analize komunikacije prevashodno se
odnosi na injenicu da se previe insistira na formi nautrb sadraja
pre svega se ispituje kako se govori, ali ne i ta je reeno. ene,
dakle, nisu potlaene samo posredstvom jezika, ve i posredstvom
diskursa koji ga prati. Stoga postoji osnovana opasnost da se,
ukoliko se cilj ogranii samo na promenu jezike upotrebe
(recimo, samo zbog politike korektnosti), mogua pozitivna
dejstva odreene jezike pojave pretvore u sopstvenu suprotnost.
Postojee nekorektnosti ne mogu se ustanoviti (samo) u reima i
reeninim konstrucijama, ve (i) u sadrajima. No, ukoliko je iko
doista pomislio da su feministkinje zaboravile da iskazu prethodi
formulacija u miljenju, sklona sam da pomislim kako je ta vrsta
kritike nain diskvalifikacije enskih glava.
4. Savi, nav. delo, str. 5.
5. Senta Trmel-Pltz (ur.), Gewalt durch Sprache: Die Vergewaltigung von Frauen in
Gesprchen. (novo izdanje) Fischer TB, 1997.
242
Govor i miljenje
Jezik u sebi i dalje uva patrijarhat, i to ne vai samo za

srpski jezik. Tanije, ne uva ga jezik, ve oni koji se njime slue:
domain i domaica imaju isti koren, ali su semantiki na potpuno
suprotnim krajevima vrednosne skale; mukarci i ene su hiponimi
u odnosu na pojam ovek/ljudi ali se zato nikada ne kae da su
svi ljudi sestre, ve su uvek braa (da su im ene pale na pamet,
ne bi uopte ni mogli da postanu braa); takoe, kada koristimo
neodreenu zamenicu za ljudsko bie, opet emo kazati ovek re
koja se u naem jeziku odve esto koristi kao sinonim za mukarca
(pa ete na raznim, ponekad i sasvim neoekivanim mestima
uti ovek i ena, kao da ene nisu ljudi samim tim to nisu
mukarci). Pritom, ima enskih poslanika koji (evo, i kongruencija
pravi problem!) ele da budu poslanice, a onda ujete da je ta re
zauzeta pojmom poslanice koju alje, primera radi, patrijarh! Ne
kaem da ne postoji odreen broj rei koji je zauzet, ali nita nas
ne spreava da ih ispunimo uslovno reeno novim znaenjem,
odnosno pre novim predznakom i kvalitetom, a jo manje da im
pronaemo alternativu (primera radi: trener-trenerka/trenerica;
obe rei enskog roda rezervisane su za odevni predmet, ali i za
enu koja se bavi razliitim oblicima treniranja).
Jezik slui i prikrivanju sadraja pod krinkom neutralnosti. To
je duboko ukorenjeno u jeziki sistem, te se jednako esto pojavljuje
u jezikoj praksi, tako da ene to uglavnom i ne primeuju. Jezik
mukaraca takoe voli da prikriva da ne bi oznaio poinioce.
Naravno, kada mu (jeziku, odnosno mukarcima koji ga oblikuju)
to odgovara. Primera radi, rat ne moe da izbije sam od sebe, niti
da odnosi rtve. Odvie je to metaforian iskaz s obzirom na nasilje
koje se ovakvom formulacijom podrazumeva. Uopte uzev, poto je
nasilje toliko esto i doputeno, preesto se verbalizuje neutralno. S
druge strane, ukoliko je ena poiniteljka, kako u javnom tako i u
privatnom kontekstu, ili pak ne ispunjava oekivanja, maske nestaju,
i tu se retko kad javlja problematika njenog oznaavanja u enskom
rodu (setimo se poslanice ne patrijarhove Natae Mii, koja je
243
kratko vreme vrila dunost predsednika Srbije; srpski establiment

je svima jasno stavio do znanja kako je to najvea sramota za srpski
narod i pre nego to je ona na toj funkciji nainila bilo kakav potez
stavljajui njene noge na naslovnicu uglednog nedeljnika; ena
se lako d diskreditovati standardnim metodom nizak udarac
usledie zavirivanjem pod suknju).
Diskreditovanje isto tako moe uslediti posredstvom jezikog
porobljavanja dok mukarci imaju i ime i prezime, pri emu
prezime fleksijom ne ukazuje na oblik zavisnosti (oni su to to
jesu, ne pripadaju nikome), u srpskom se jeziku i dalje neguje
vazalsko-robna tradicija koju odraava preoblikovanje prezimena
ene razliitim sufiksima. Oni jasno ukazuju na pripadnost ocu
ili suprugu, pa bi se moje ime tako, u zavisnosti od toga kome
u datom trenutku pripadam, menjalo iz opieva u opika.
(Ovde mi se obino kae da preterujem i da je tako nekada bilo.
Ja samo kaem da vie ne sme biti.) Feministkinje su se odavno
pobunile i protiv otkrivanja branog statusa ene oslovljavanjem
s gospoica ili gospoa, to je, primera radi, ulo u upotrebu u
standardizovanoj varijanti nemakog i engleskog jezika, ili dama,
to pak ukazuje na njeno klasno odlije.
Feministika analiza konverzacije
Analizirajui konverzaciju, feministkinje su pod lupu stavile

ponaanja odreenih grupa ili osoba u toku razgovora, odnosno
ispitale razliite naine na koje komuniciraju mukarci i ene.
1. ene ee biraju formulacije koje slabe njihove iskaze: estom
upotrebom deminutiva ili relativizacijom, ee nego mukarci
formuliu iskaz u obliku pitanja (ini se da..., rekla bih da...,
zar nije sluaj da..., ...zar ne?)
2. ee koriste oblike koji im oduzimaju vrednost (Ma, ja sam
samo domaica..., ta ja znam..., To je samo moja ideja...)
3. ene daleko manje koriste vulgarne izraze od mukaraca; one
ree psuju, a ako to i ine upotrebljavaju primerenije izraze.
(Sve se priseamo onih vaspitnih naloga da dame ne psuju; da
244
rune rei koristi primitivni puk; ti si, pobogu, ensko! Meni je

i dalje omiljeni komentar moje drage bake, koja uporno tvrdi
kako ne razume da ja, kao intelektualka, mogu da psujem. Da
i ne pominjem izraze lica skandalizovanih mukaraca kada
primete da ak ni psovke vie nisu rezervisane samo za njih. Ili
njih samo nema ko da opomene da su rune rei rune rei,
bez obzira na to iz ijih usta izlaze?)
4. ene imaju drugaiji vokabular; u oblastima koje tradicionalno
spadaju u njihove dunosti i obaveze (domainstvo, vaspitavanje
dece, moda), njihovi termini daleko su precizniji od onih koje
koriste mukarci.
5. ene se u razgovoru daju prekinuti mnogo ee nego mukarci,
ute ee i due, odevaju svoje iskaze u pitanja.6
Sve u svemu, u veini studija dolo se do istog zakljuka: razgovor
ena i mukaraca uglavnom se oznaava kao kooperativan, odnosno
onaj koji izbegava konflikt (kod ena) naspram konfrontativnog
(kod mukaraca).
Moramo se zapitati na koji se nain objanjavaju razliiti oblici
komunikacije ena i mukaraca. U tu svrhu se obino navode
postojee predrasude, koje im se prenose tipino mukom, odnosno
tipino enskom socijalizacijom, te je ona odgovorna za ponaanje
u razgovoru. Naredno objanjenje tie se pozicije ene u drutvu:
ene su u razliitim drutvenim situacijama naprosto deficitarne
(!). Na taj nain, enama se pripisuje slabana, infantilna pozicija u
odnosu na mukarce. Dakle, i to utie na njihov uobiajeni pristup
komunikaciji.
Na koji nain ovakva nejednakost nastaje i postaje drutvena
prinuda, te da li promene u jeziku istovremeno znae da se pomou
njih moe promeniti i poloaj ena? Je li nasilje nad enama nestalo
ili je potisnuto, zahvaljujui nastojanjima feministkinja, odnosno
6. Najkompaktniji pregled feministike analize konverzacije uz preporuke za

neseksistiku upotrebu jezika dat je na stranici: http://de.wikipedia.org/wiki/
Feministische_Linguistik (poseene 05.03.2006.). Videti takoe Dale Spender,
Man Made Language, Pandora, New York i London, 1985.
245
feministikih lingvistkinja? Predstave o snazi jezika pojanjavaju

zbog ega neke lingvistkinje smatraju da posredstvom jezikih
promena enama ukazuju odluujuu ast, jer se ini da vide manje
ili vie jak automatizam drutvenih promena putem promene
jezika. No, takav automatizam ne postoji. Ono to je nesporno
pozitivno u feministikoj lingvistici jeste injenica da ona svojim
ispitivanjima i provokativnom jezikom upotrebom senzibilie
problematian odnos meu polovima, ali ne smemo dozvoliti da to
ostane na nivou povrne konstatacije ili da se pretvori u sopstvenu
suprotnost, ograniavajui se samo na izmenjenu upotrebu jezika.
Stvarnost konstituiu subjekti koji delaju i govore. No, to se ne
deava bez ikakvih preduslova i ne moe se kazati da oni slede svoje
ciljeve i namere sasvim autonomno. Tanije, ti su subjekti upleteni
u diskurse, institucionalizovane naine govora, pomou kojih se
stvaraju, istovremeno ih konstituiui.7 Osnovno pitanje u analizi
diskursa pojednostavljeno se moe formulisati na sledei nain: ta
se gde d izrei, ko i kada govori? Na taj nain se tematizuje i u igru
uvodi i ono to nije izgovoreno, odnosno ono to se ne d kazati.
Znaajno je da diskursi dakle, naini na koji se u drutvu,
primera radi, govori o enama, naini na koje im se izvesne
osobine pripisuju, dok im se druge zabranjuju znatno doprinosi
formiranju subjekta u zajednikom, opteprihvaenom miljenju.
Ne samo da diskurs odslikava realnost, nego je on i stvara, time
to formulie pravac prema kojem se drutveni inioci/subjekti koji
delaju orijentiu. Diskurs postulira (jeziku) normalnost. Ukoliko
se itav ovaj proces razume na sveobuhvatan nain, promena u
jezikom ophoenjenju svakako moe doprineti potiskivanju
negativnog dejstva moi. Zato su nastojanja feministikih
lingvistkinja i ostalih koji se prema jeziku odnose kritiki, od
prvorazrednog znaaja. Ona ne vode samo ka senzibilizaciji nekih
ve postojeih struktura moi, nego i irenju prostora u kojem e
ena delati, potiskivanjem negativnih upisa.
7. Jrgen Link, Elementare Literatur und generative Diskursanalyse, Wilhelm Fink
Verlag, Mnchen, 1983.
246
Kada se raspie konkurs za odreeno radno mesto i kada se

eksplicitno naglasi da se za taj posao trae mukarci i ene, jasno je
da se time ne stvaraju dodatna radna mesta, niti se garantuje da e ih
popuniti ene. No, vano je to se na ovaj nain pokazuje da i ene
imaju mogunost pristupa svim pozicijama. Osim toga, uzajamno
dejstvo nije iskljueno: to vie ena ne pristaje na pozicije koje im
se pripisuju, uzurpirajui do skora neprikosnoveni muki domen,
utoliko e se lake novi jeziki elementi uvrstiti u diskursu.
Zakljuak
Jezik neprestano odslikava nae miljenje, te nove i drugaije

jezike formulacije svakako mogu da oblikuju stavove na isti
nain na koji se i one same odraavaju na izgovoreno. Jasno je
da se strukture patrijarhata gnuaju jezikih policajki, koje e u
svakoj diskusiji pre svega istai kako je govornik/ca nebrojeno
puta propustio/la enski rod. Naravno da se pripadnici struktura
moi bune kada dolazi do promena. A to znai da se nita ne sme
podrazumevati. Ni u jednom trenutku ne treba gubiti iz vida da
je jezik iva i dinamina kategorija, podlona promeni koja ne
iskljuuje (drutveni) uticaj. Naprotiv. Svako od nas ima pravo da
bira odgovarajuu jeziku oznaku. I makar se ona u poetku inila
sitniavom ili banalnom primedbom, pria o jeziku jeste pria o
miljenju, a to moe imati i dalekosene afirmativne posledice po
sve nas.
Rasprave oko feministikog jezika dovele su do znaajnog
broja jezikih reenja koja se opiru iskljuivanju, marginalizaciji
i diskriminaciji. Dakle, nije re samo o enama, a jo manje o
odreenoj grupi ena, ve o tome da feministika nastojanja
vode promeni svih diskriminatornih elemenata i loih praksi. U
zasluge feministkinja spada i dragoceni uvid u injenicu da se na
diferencijacije moi ne nailazi samo kada je re o mukarcima i
enama, ve i meu razliitim drutvenim slojevima, generacijama,
izmeu zdravih i bolesnih, pripadnika/ca razliitog porekla,
odnosno etnikih grupa. Nije nevano naznaiti da se pozicija ena
247
kao pripadnica razliitih slojeva drutva ili etnikih grupa razliito

odraava na njihov pristup diskursu i pozicioniranje u njegovim
okvirima. Pitanje je u kojoj je meri ovaj uvid, koji su feministkinje
usvojile ne bez sporenja i koji ih je (skupo) kotao, postao deo
feministike lingvistike, odnosno lingvistike uopte, te unapreenog
naina promiljanja drutva i meusobnog ophoenja.
248
Jelena Vinji
Mirjana Mirosavljevi
Problem reprezentacije
roda u medijima
ediji predstavljaju javni ivot, uglavnom kroz debate i

dijaloge, i pokazuju ta se trenutno deava u drutvu. Ako
vas nema u medijima, kao da i ne postojite. Zato je iz perspektive
jednakih prava vano da ene i mukarci pod istim uslovima mogu
da okupiraju medijski prostor. U jednom drutvu koje eli da se
predstavi kao demokratsko, i muka i enska stvarnost trebalo bi
da bude jednako vana i u jednakoj meri vidljiva. Uprkos tome,
masovni mediji u svetu su i dalje indikatori muke dominacije,
iako postoji i drugaiji trend i potvrda da ene postepeno osvajaju
medijski prostor i profesije.
Mediji su ogledalo drutvene stvarnosti, ali i njeni primarni
projektanti koji definiu nae ivote, modele ponaanja i vrednosne
sisteme. Kroz politiku medijske reprezentacije moemo rasvetliti
paradigmatine predstave o enama, kao i simboliki kapital
koji se prenosi patrijarhalnom matricom i inkorporira u njihova
249
delovanja, uloge i tela. Reprezentacija predstavlja proces u kojem se

stvaraju i transferu izlau razliita znaenja u okviru jedne kulture.
Njena sutina lei u graenju veza izmeu pojmova i znakova,
odnosno u korienju jezika da se kae neto smisleno o svetu, ili
da se svet smisleno predstavi drugim ljudima.1 Ona je iznad svega
konstrukcija stvarnosti, u kojoj smo mi direktno posredovani u
proizvodnji subjektiviteta, procesa socijalizacije i mrei drutvenih
odnosa.
Reprezentaciju je mogue definisati kao deo kulturne prakse
u kojoj se odreuju i proizvode znaenja, ali i kao polje u kojem
se ta znaenja troe i konzumiraju. Termin naglaava da slike i
tekstovi nisu nikakva ogledala sveta, puki odrazi svojih izvora.
Reprezentacijom se naglaava da je neto preoblikovano, kodirano
teorijskim, tekstualnim ili likovnim terminima, neto posve razliito
od svog drutvenog postojanja.2 Istovremeno, reprezentaciju
moemo prepoznati kao neto to artikulie drutvene procese koji
reprezentaciju pokreu i definiu, ali kroz njenu praksu, delovanje i
rezultate i sami postaju izloeni promeni.
Medijska (re)prezentacija ena
Dominantne predstave o enama velikim su delom determinisane

nainima njihove medijske (re)prezentacije. Mediji su trbuhozborci
jedne kulture koja je, sudei po medijskim sadrajima, izuzetno
patrijarhalna. Odailjanje u etar sadrinski slinih poruka i modela
prezentacije s ideoloki razliito profilisanih medija, govori o
opstajanju i postojanju vladajue politike predstavljanja koja
korespondira vaeim kulturnim obrascima.
Vladajui stereotipi u drutvu prvenstveno se tiu nacionalne
pripadnosti, ali i ostalih manjinskih identiteta (homoseksualci,
generacijske i potkulturne grupe). Iz tog razloga se u kreiranju novih
produkata masovne kulture vodi rauna da se negativne odlike,
1. Hall, Stuart (1994), Representation: Cultural Representations and Signing Practices,
The Open University, London, str. 15.
2. Nav. prema Chris Barker (2000), Cultural studies - Theory and Practice, Sage
Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, str. 1.
250
prepoznatljivi znaci vezani za njihovu kulturu i njihov izgled ne

upotrebljavaju u manipulativne i potcenjivako-degradirajue svrhe
da se pripadnici tih manjina ne bi oseali povreenim. Politika
korektnost ukljuuje i brigu o nainu predstavljanja ena (kao
jo jedne marginalizovane grupe), njihovog lika i tela, biolokih
i drutvenih razlika. No, mizoginija je odavno inkorporirana
u kulturu, njen je sastavni deo, tako da ni kod samih ena nije
esto prisutna autorefleksija u njenom prepoznavanju, ve je one
pomirljivo prihvataju, esto nesposobne da redefiniu uvreena
shvatanja o svom mestu i poloaju u drutvu. Paradoks je da i same
ene, svesno ili ne, prenose u etar mizogine sadraje. Bez obzira
na veliki broj ena u medijima, njihovo obrazovanje i kreativnu
energiju, seksistike poruke su i dalje prisutne. One, dakako, nisu
vie toliko transparentne, suptilne su i sve tee uoljive, takorei
projektovane za podsvest, kao i ostale manipulativne i represivne
sile u postmodernoj civilizaciji.
Lice i telo vs lik i delo
Oblikovanje enske rodne uloge u medijskim obrascima nikad
nije bilo problematino. Rodne uloge su dosledno podeljene, i
dugo se prezentacija ene svodila na njene porodine i seksualne
funkcije. Namera kreatora medijske stvarnosti bila je da ena,
bez obzira na svoje raznorodne pojavne manifestacije, ostane u
domenu lika i tela, odnosno da i u medijskoj prezentaciji ispuni
svoju anatomsku misiju. Rastavljajui enu na njeno telo i lice
dobijamo rekonstrukciju drutvenih stereotipa o eni, odnosno
potvrdu drutvenog poretka i zadatih kulturnih znaenja. Kada
enu odreujemo iskljuivo njenim telom (to, na primer, ini
modna fotografija, reklamno-propagandni materijal itd.) mi
joj istovremeno oduzimamo lice, koje je simbol razliitosti i
subjektiviteta. Izraavanje enskog tela, svejedno da li obnaenog ili odevenog, neposredno je u skladu sa nerazvijenim i
degeneriranim erosom, u sredini koju je stvorio mukarac.3 Lice,
3. Katunari, V. (1984), enski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, str. 174.
251
s druge strane, predstavlja prostor s kojeg se oitava sopstvenost

koja je zbir stavova steenih u interakciji s vlastitim telom, linim
potencijalima, te odnosima s razliitim objektima, pojedincima i
socijalnim grupama, ciljevima i institucijama. Odsustvo lica brie
njen identitet, svodi je iskljuivo na reproduktivnu ulogu ili na
ulogu seksualnog objekta, obnavljajui tradicionalni obrazac u
kojem enu identifikujemo s prirodom, a mukarca s kulturom.
Skandal u kojem majkama nije mesto
ena je putujui cirkus koji se u medijskom prostoru veoma
kratko zadrava, kreui se uglavnom na putanji od 7. do 26. strane
(najee na levim stranicama, koje su po pravilu rezervisane za
manje vane dogaaje) i ne ostavlja nikakvog znaajnijeg traga.
Sem kada poini neki zloin. Tada se predstavlja kao monstrum ili
kao nekakvo udo nevieno, a u najboljem sluaju kao muenica
kojoj je prekipelo. Kada ena nekog prevari, povredi ili ubije, to
je onda vie od skandala: takve su ene unapred osuene, njihove
ivotne okolnosti se nikada ne uzimaju u obzir. Umesto da se o
tome izvetava u duhu objektivnosti i nepristrasnosti, pribegava
se etiketiranju i igosanju; medijski izvetaji tada ponekad zbilja
podseaju na hukaku propagandu, dok se medijska publika
poziva da im se u tom linu pridrui. Zbog ega je tako? Zato to
se takav in kosi s neprikosnovenom ulogom koju mediji dodeljuju
enama, ulogom besprekorne majke i domaice, valjane supruge,
neujne pratilje mukaraca bezgrene, iste, svijaice porodinog
gnezda koja, ako kojim sluajem jo nema decu, za njima duboko
ezne. Novinarski gnev prema onima koje to ve nisu (ili ne ele
da budu) utoliko je vei, jer, gle uda, i novinari/ke su samo ljudi
od krvi i mesa s ponekom predrasudom vika. Prisetimo se da
ak i ako se prikae kao profesionalno uspena, ena uz to mora
biti i supruga i majka koja gotovo uvek ponosno otkriva svoj recept
za pomirenje karijere i porodice. Za mukarca deca su osnov
ugleda, moi i bogatstva; za enu, deca su sve.4
4. Ederton, R. (2001), Interseksualnost kod Pokota, Antropologija tela, ur. arevi
P. i Z. Ivanovi, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, str. 143.
252
Zabavljaice: srozavanje seksualnosti

Pored porodine uloge koja ostaje u domenu privatne sfere,
najznaajniji enski javni angaman je zabavljaki (odnosno
seksualni). Obino je oko polovina, u nekim novinama ak i do
dve treine ena s fotografija zabavljaice, pevaice, modeli, tv
linosti.5 Tu masku (jednu od tri koje se stalno pojavljuje u
medijima majka-zloinka-zabavljaica) mediji najvie vole. To je
mlada, lepa, raskona i toplokrvna ena (valjda zbog toga vazda
goliava), predstavljena sama ili u drutvu mukaraca koketna u
prvom, i srameljiva u drugom sluaju. Kada je u drutvu druge
ene, njihov odnos neretko odailje neverovatnu telesnu prisnost,
te ti dodiri igraju na staru muku fantaziju o mnage trois. Takvim
prizorima enska seksualnost se identifikuje kroz tipino muke,
tipino heteroseksualne fantazije. Jer, na kraju krajeva, seksualnost
je u ii svega i to ona koja mukarcu treba da prui zadovoljstvo,
a enu da degradira. Dejn Kaputi ( Jane Caputti) se slae s Odri
Lord (Audre Lorde) da takvo predstavljanje ena nije erotika:
Erotika je snaga slobode, ekstaza, bujnost i kreativnost, snaga
koja nam omoguava da delujemo i stvaramo, da se razvijamo i
menjamo i pruamo otpor ugnjetavanju.6 Pre bi se moglo rei da
je to ista pornografija, koja ide ruku pod ruku s eksploatacijom,
objektivizacijom i klevetanjem ena, a sama je proizvod straha i
mrnje prema enskom telu.
Nasilje
enska seksualnost se anatemie ili potiskuje u patrijarhalnom
drutvu; ena se diskredituje upravo na temelju svoje seksualnosti
to je, u stvari, samo jedan od posrednih naina medijske negacije
postojanja problema incesta, silovanja i prostitucije. Primera radi,
ukoliko se u medijima prikazuje nasilje nad enama, ono mora da
5. Milivojevi, S (2004), ene i mediji: strategije iskljuivanja u Genero, Centar za
enske studije, Beograd, str. 17
6. Caputti, J. (2003), Everyday Pornography, Gender, Race and Class in Media: a
Text-Reader, ur. Gail Dines i Jean M. Humez, Thousand Oaks, London and SAGE
Publications, New Delhi, str. 435.
253
bude praeno razmetljivom seksualnom ekspresijom. Neretko su

scene silovanja prikazane kao scene uspostavljanja brutalne muke
moi koje nose seksualno stimulativne poruke, umesto da upuuju
na nepravdu, diskriminaciju, zloin, i da izazovu stid zbog injenice
da su mukarci na to spremni i za to sposobni, i saoseanje sa rtvama
silovanja. Medijske reprezentacije, umesto toga, kao da tee da dre
ene u konstantnom strahu, zahtevajui od njih da shvate da je
jako vano da budu oprezne s mukim biolokim instrumentom
koji se odjednom (ako ne budu poslune) moe pretvoriti u mono
oruje. Pornografski kd se u medijima, meutim, ne koristi samo
da bi se legitimisalo nasilje nad enama i da bi se ono pretvorilo
u seksualni stimulans, ve i da bi se predoio stav da su ene te
koje trae nasilje ili seksualno zlostavljanje. Pretvarajui nasilje u
pornografiju, mediji pospeuju tendenciju da se ensko odbijanje
interpretira kao puki enski trik za zavoenje.
Estetizacije: plastina savrenstva
Evidentan je i porast modnih magazina, kao i TV emisija i
asopisa o savremenoj eni, koji uspostavljaju nove kriterijume i
tendencije u (kvazi)emancipaciji ena, stvaraju moderne enske
arhetipove i svojim sadrajem formiraju jednu paralelnu realnost
koja se ne moe indukovati u pojedinanim ivotima prosenih
ena. Njihove autorke konstruiu jedan novi enski stereotip, koji
je naizgled potpuno osloboen svih tradicionalnih obrazaca. Slika
idealne ene kakvu reprodukuju ovi anrovi, potpuno je neostvariva
i frustira ene ba kao i njen preanji drugorazredni poloaj.
Vizuelna metamorfoza simbolizuje mogunost transformacije,
odnosno stvaranja nove linosti posredstvom spoljanjih efekata.
(Samo)proizvodnja forme bez sadraja emancipatorske ideologije
proizvela je novo polje drutvene stvarnosti u kojem je puritanska
zamenjena jednom suptilnijom represijom, a to je represija
plastinih savrenstava.
Visoka estetizacija ena u medijima je imperativ. Da li je
Sindi Kraford (Cindy Crawford) bila neverovatno hrabra kada
254
nije pristala na retuiranje onog odvratnog mladea ili je imala

zatitu nekog monog mukarca koji je verovao da e njena vrsta
teksaka guza biti prepoznatljiva (u moru slinih) kao guza s
mladeom? To je ideologija veite mladosti, hirurkih intervencija
u prilagoavanju tela estetskom stereotipu, stanjivanje enske
siluete i sledstveno tome stalnog masovnog izgladnjivanja da bi se
nalikovalo savrenom serijskom kost i koa modelu.7
Jezik u slubi diskriminacije
Osnovno je pitanje kako i posredstvom ega procesi reprezentacije

deluju u okviru kulturne prakse? Polazne i pojednostavljene
pretpostavke su da reprezentacija povezuje znaenja i jezik meu
ljudima koji dele zajedniki kulturni prostor.
Jezik je taj koji daje formu, sadraj i smisao stvarima kojima smo
okrueni, ali jezik nije neutralan medijum za formiranje znaenja
i znanja o nekom nezavisnom svetu i objektu koji postoji izvan
jezika, ve je konstitutivan za sama ta znaenja i za smo to znanje.
To jest, jezik daje znaenje materijalnim predmetima i drutvenim
praksama koje su postavljene u vidno polje zahvaljujui jeziku, i
koje nam postaju razumljive u svetlu jezika. Procesi proizvodnje
znaenja su prakse oznaavanja, zbog ega razumevanje kulture
znai istraivanje naina simbolike proizvodnje znaenja u jeziku
kao sistem oznaavanja.8
Jezik je iv, promenljiv i trebalo bi da se razvija tako da
korespondira sa stvarnou i drutvenim promenama. Meutim,
nije tako. injenica je da se forme enskog roda ee pojavljuju
u neformalnom govornom jeziku no to bi se to mogo zakljuiti
iz medija. To je jo jedan dokaz da mediji pre kreiraju drugaiju
stvarnost, nego to prezentuju postojeu. Upotrebom mukog
roda za neku ensku osobu najee se izraava potovanje i
pozitivan stav prema toj enskoj osobi o kojoj mediji izvetavaju
7. Slapak, Svetlana (2001). enske ikone XX veka, Biblioteka XX vek, Beograd, str. 79.
8. Barker, C. (2000). Op.cit., str. 8.
255
(irli Templ, ambasador u Pragu).9 Ukoliko se u medijskom

izvetaju pojavi oblik enskog roda za titulu i zanimanje, autori
tih izvetaja najee izraavaju negativan stav prema eni o kojoj
piu, implicirajui izvesnu inferiornost (Direktorkina savest u
papuama, Predsednica nee s funkcije).10
Oblici verbalnog seksizma zavise od strukture
jezika koji se koristi izmeu ostalog i u medijima,

ali i od stepena svesti govorne zajednice koja ga
koristi da takva pojava postoji u jeziku. Gramatiari
...tvrde da je priroda jezika zapravo ta koja odraava

diskriminaciju prema polu, a ne jezikoznanci koji
pravila upotrebe jezika propisuju i koji uopte ne

predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u
pravcu vee tolerancije i demokratinosti, u smislu

da bi se nekom dugoronom jezikom politikom
smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane
prirodi srpskog jezika. Ovim pozivanjem na prirodu

jezika se u stvari eli sakriti delovanje ideologije i
jezike politike ene su manje vaan deo stvarnosti.

Jezika elita uva jezik kako se vidljivost ena na
vlasti ili u hijerarhiji moi ne bi potvrdila jezikom

koji je sam po sebi mo.11
Poznato je, naime, da standardizacija nekog jezika esto

gotovo uopte nije jeziko, ve pre svega politiko i drutveno
pitanje. Dakle, ukoliko je propisano korienje mukog roda da
bi se oznailo zanimanje koje obavlja enska osoba, ta e osoba
9. Primer preuzet iz: Svenka Savi, ena sakrivena jezikom medija. (Kodeks neseksistike
upotrebe jezika), Futura publikacije, Novi Sad, 2005, str. 14.
10. Ibid.
11. Ibid., str. 5.
256
jeziki ostati nevidljiva u drutvenoj i politikoj sferi, to samo

potkrepljuje patrijarhalno shvatanje ene u drutvu. Ovo ak ni
gramatiki nije ispravno, jer naruava pravilo o strukturi reenice
i slaganja u rodu, broju i padeu nije u duhu srpskog jezika rei/
napisati Predsednik je dola, niti na to tako esto nailazimo u
govornom, spontanom jeziku. No, jezik medija je veoma daleko od
spontanosti.
Dominantne jezike struje dre da, kada se govori o profesiji,
zanimanju ili tituli, valja koristiti generiki, opti rod, koji se po
pravilu poklapa s mukim rodom. Meutim, o nekoj profesiji se
ne moe govoriti uopte uzev ve samo u odreenom kontekstu,
koji podrazumeva da je osoba koja tu profesiju obavlja mukog
ili enskog roda. Uobiajeno pozivanje na rezervisano znaenje,
primera radi, u sluaju ministarke (imenice koja se odnosi na
suprugu ministra, a ne na enu koja obavlja ovu funkciju), vraa nas
najmanje jedan vek unazad, u Nuievo doba, kada en, za razliku
od danas, zaista i nije bilo u redovima ministara. S druge strane,
jezikoslovcima ne smeta re menja koja se koristi za osobu koja
radi u menjanici (i muku i ensku), ali istovremeno oznaava i
spravu za menjanje brzina u automobilu. Da li je opet u pitanju
priroda jezika? Ne, mora biti da je neto drugo.
Analizom jezika moemo dopreti do naina na koji su
proizvedene mape znaenja (kao jedna od centralnih kategorija
studija kulture) i videti kako se ta ista znaenja upisuju u diskurzivnu
praksu ili regulisani nain govora, ije je poreklo u odnosima znanja,
ideologije i moi.
Feminizacija medija: zamke i zablude
Uprkos nepokolebljivom uvanju starih struktura u medijima,

danas svedoimo o feminizaciji medija, to potvruju i sledei
podaci: prema istraivanju koje je 15. februara 2006. godine
objavio Inter Press Service,12 od ukupnog broja subjekata u vestima,
12. Pogledati stranice http://www.wunrn.com; http://www.whomakesthenews.org/.
257
ene ine 21%. Ovi nalazi predstavljaju proizvod ispitivanja vesti

u jednom jedinom danu (16. 2. 2005.), kada je u 76 zemalja
istraivano preko 13000 razliitih vesti. Od tih 21% medijskog
prostora koji zauzimaju, enske prie otpadaju na prie o zvezdama, limunade kojima se obino zavravaju ozbiljne vesti radi
razbibrige (da ne ostane gorak ukus), ili na neku socijalnu tubalicu, ili na pravno neugodnu situaciju u kojoj se neka ena
nala. ene su neuporedivo manje prisutne u vestima s politikom
ili ekonomskom tematikom, odnosno u udarnim vestima. Meutim, broj ena iza vesti, to jest novinarki ili spikerki stalno raste.
Taj se broj od 31% u 2000. godini popeo na 37% u 2005. godini.
Da li nam to govori o feminizaciji profesije? Da, ali samo
donekle. U tampi koja se po pravilu smatra najozbiljnijim medijem,
en je brojano daleko manje od mukaraca: oko 29% svih ena iz
novinarske profesije nalazi se u tampi, dok na televiziji broj ena
nadmauje broj mukaraca 58%. Ali o kakvim je enama re?
One imaju ispod 35 godina i krasi ih izuzetno prijatna spoljanost
godine i izgled su, prema tome, i dalje glavni kriterijum za ene
u novinarstvu.
Kako je kod nas? Prema jednom istraivanju o lokalnim medijima,
izmeu ostalog je istraivan i broj zaposlenih ena i pozicije koje
one zauzimaju. Vano je napomenuti da ak 40% ispitanika nije
elelo da prui ove podatke (pored ostalih), navodei ih kao
poslovnu tajnu. U domaim elektronskim medijima zaposleno je
48% ena: to se upravljakih pozicija tie, njih 20% su urednice,
dok je direktorki svega 2%. to se tampanih medija tie, 52%
zaposlenih ine ene od kojih su 22% urednice i 1% direktorke.
Kao ilustracija vlasnike strukture moe posluiti podatak da je
jedna jedina ena u Srbiji stoprocentna vlasnica nekog medija.
Dakle, feminizacija novinarstva je oigledna, ali je naalost u
direktnoj vezi s feminizacijom siromatva, jer je novinarstvo danas
jedan od najloije plaenih poslova. Idui tragom novca, mukarci
su naputali novinarsku profesiju. Oni koji su u njoj ipak ostali,
vrsto su se drali svojih fotelja.
258
Nije li jedan od uobiajenih stereotipa da su novinarke

mukarae (da bi opstale u poslu moraju biti vei mukarci i od
samih mukaraca)? Vole da popiju, loe su partnerke i jo loije
majke umesto da svojoj deci itaju bajke pred spavanje, one po
kojekakvim bircuzima sede s polusvetom koji e kasnije preimenovati
u svoje tajne izvore informacija. A i to mogu samo one najbolje
meu njima, koje zaslue politike ili ekonomske rubrike i uspeju
da izbegnu getoizaciju enskog iskustva i saznanja i smetanje na
enske strane meu erpe, lonce, hortenzije i modnu konfekciju.
Nebrojeno puta je majinstvo neke novinarke bilo tema broj jedan
na raznim redakcijskim kolegijumima, ili pak razlog zbog ega
ena nije mogla da se zaposli kao novinarka. Za enu bi se esto
vrata redakcije otvarala tek ukoliko bi svoje reproduktivne moi
iskoristila na drugi nain (itaj: spavala s urednikom, direktorom,
vlasnikom). I opet se krug zatvara sa enskom seksualnou i
napadom na nju.
Bez obzira na veliki broj ena u medijima, jo uvek ne postoji
jasno artikulisano i neprestano ukazivanje na mali broj ena na
pozicijama odluivanja u svim drutvenim oblastima; niko ne
opaa, pa onda i ne kritikuje rairenu pojavu da se ene sluaju
s manje panje, da ih ee i lake prekidaju dok govore, da se
ee i lake oslovljavaju samo imenom (dok se mukarci nazivaju
prezimenom, uz funkciju ispred).
Prema Deklaraciji o principima postupanja novinara/ki, novinar/ka mora biti svestan/a opasnosti od diskriminacije koju
mogu da prouzrokuju mediji, i uinie sve da se izbegne opasnost
od takve diskriminacije, zasnovane, pored ostalog, na rasi, polu,
seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju,
nacionalnom ili drutvenom poreklu.13 Pitamo se, meutim, postoji li ijedna deklaracija koja propagira ensku solidarnost.
13. Deklaracija je usvojena na Drugom zasedanju Svetskog kongresa Meunarodne
federacije novinara/ki, aprila 1954. godine, sa amandmanima usvojenim na 18.
zasedanju Meunarodne federacije, juna 1986. godine.
259
Na tragu maskuliniteta i femininiteta
Iako je objektivno predstavljanje stvarnosti medijski posao,

mediji je zapravo prikazuju i predstavljaju u odsustvu. Za odreenu
publiku re-kreiraju predstavu, re-prezentuju objekat, osobu, proces
u njegovom odsustvu. Prepoznaju, imenuju i simboliki fiksiraju
stvarnost.14 Kao medijski analitiki objekat, stvarnost je raznolika
i viestruka, te stoga predstave koje mediji obrauju bivaju izloene
procesu tipifikacije. Rezultat je simplifikovana slika naspram
raznovrsnosti realnosti, proizvodnja stereotipa umesto kritikih
predstava razliitosti.
Medijsko pojavljivanje ena najee je u skladu s tradicionalnim
okvirima i ima zadatak revitalizacije patrijarhalnih odnosa rodne
podele uloga u drutvu. U konzervativnim sredinama u kojima
preovladava tradicionalno shvatanje poloaja ena, mediji i dalje
projektuju uvreene stereotipe, ime direktno deluju na usporavanje
procesa rekonstrukcije rodnih uloga. Takvo simboliko odravanje
nejednakosti usporava i oteava stvaranje drugaijeg sveta, sveta
jednakosti. Implementacijom definisanih poeljnih rodnih uloga
i svakodnevnim ponavljanjem uvreenih predstava o mukosti i
enskosti, mediji socijalizuju za nejednakost.
Maskulinizacija medija je karakteristina za patrijarhalne
sredine (kakva je i naa), kao i odsustvo edukativnog sadraja o
odnosu polova koji bi vrio iri uticaj na javno mnjenje kroz
pomenute kanale komunikacije. U ovoj konstelaciji odnosa, ene u
medijima slue da bi se pojaala muka mo i dominacija. Uzmimo
za primer sport: mukarci sportisti postaju poasni ambasadori
svojih drava, njihovi uspesi ili neuspesi vode nacionalnoj ekstazi
ili alosti. Sport je neodvojiv od politike, nacionalizma i rata.
Sportske pobede doprinose nacionalnom ponosu; pobednici
u raznim sportskim takmienjima postaju nacionalni heroji, a
politiari koji ih prime i odlikuju, zarauju veliki politiki kredit
svoje nacije. U kontekstu sporta, ene mogu da se nadaju da e
na sebe privui panju jedino ukoliko medijskom oku izloe svoja
14. Milivojevi, nav. delo, str.12.
260
tela, svoju seksualnost, senzitivnost i krhkost, bilo kao takmiarke

ili kao navijaice, dekorativni seksualni objekti koji popunjavaju
poluvremena mukih borbi za prevlast.
Bez obzira na to u koju svrhu se, dakle, slika ene u medijima
koristi (zarad publiciteta ili reprezentacije), ona bi uvek trebalo
da predstavlja samo jedno objekat zadovoljstva, elje, uivanja.
Mediji nagovetavaju da je jedina publika zainteresovana za
ozbiljne nacionalne vesti u stvari muka, heteroseksualna publika
i da se samo njoj vredi obraati i podilaziti. A kako to uiniti bolje
do medijskom ekploatacijom enskih polunagih tela? Imperativ
heteroseksualnosti! Jer su mukarci subjekti koji posmatraju. Taj
njihov status dodue nije apsolutan. U konzumentskoj kulturi
kakva je dananja, i muko telo se moe pretvoriti u stvar, ali
gotovo uvek s predznakom homoseksualnosti, to uva ekskluzivno
pravo mukaraca da imaju svoj objekat elje. Dakle, objektivizacija
mukaraca u medijima ne pretvara ene nuno u subjekte koji
posmatraju, dok je obratni sluaj pravilo. ene imaju ekskluzivno
pravo na funkciju prizora, ak i kada ostvaruju visok drutveni
status, znaajne drutvene uloge (politiarke, poslovne ene,
ak i kandidatkinje za predsednika drave). Kandidatkinja za
predsednicu Francuske, Segolen Roajal (Sgolne Royal), dospela
je na naslovne strane tek kada su njene muke stranake kolege
poele u medijima da raspravljaju o tome da li je prilikom posete
ileu trebalo da obuje cipele s visokim potpeticama, ili o tome
ko e voditi brigu o njeno etvoro dece ukoliko se kandiduje za
predsednicu. Zvui poznato? Da li je neko rekao... Nataa Mii?
Heteroseksualnost, ekonomska nezavisnost, sposobnost da
izdravaju porodicu, fizika mo, racionalnost, hrabrost, uspeh i
kontrola nad enama, jesu odlike hegemonije maskuliniteta koja se
propagira u medijima. U skladu s tim se i prave televizijski programi
za razliitu publiku muku i ensku. Sapunice predstavljaju
ensku televizijsku formu, dok se akcione i avanturistike serije
prave za mukarce. enske televizijske forme se fokusiraju na
emocije i line odnose, a muke na akciju i fiziki obraun oko moi,
261
jednih nad drugima (sportski program)

ili nad enama (pornografski sadraji).
Jer takmienje (nadmetanje) i borba su
zakon patrijarhata. Ovakvim odnosom
medija prema enama samo se potvruje
vera mukaraca u njihovu sopstvenu
snagu i mo: kad god mukarac posumnja
u svoj seksualni identitet i time se oseti
manje monim, on prelista novine,
ukljui televizor i dobije potvrdu da je
maskulinitet snaan, odluan i borben,
spram zbunjenog, trapavog, plaljivog,
srameljivog, ogoljenog feminiteta.
I na kraju..
Medijska metamorfoza enskog tela

i identiteta kree se od rehabilitovanog
patrijarhata u hipererotizovanoj slici
ene kao objekta, do osloboene i nezavisne enstvenosti koja prati globalni imperativ jednakosti kroz politiku
rodne ravnopravnosti. Tako danas, s
jedne strane, imamo revitalizovanu tradicionalnu drutvenu ulogu ene, kao
i nakon Drugog svetskog rata kada
dominantni enski modeli vie nisu bile
emancipovane ene s ekonomskom i
politikom moi ili ratnice s oruem/
orujem koje se privremeno odriu svoje
enstvenosti zarad oekivane jednakosti u svetlijoj budunosti, ve poslune, disciplinovane, bezbrine, negovane
ene, posveene deci i muevima u carstvu kunih aparata (poneka srenica),
simbolima ekonomskog blagostanja.
262
Na drugoj strani je savremena ena koja pokuava da

prevazie tradicionalnu ulogu i poredak, kojoj se esto dogaa da,
oslobaajui se svih spoljanjih represivnih mehanizama, upadne
u zamku samorepresije. Ideal savremene ene, u branoj zajednici,
naravno sa decom, koja ima karijeru, a ipak je i dobra domaica,
pri emu je doterana, naminkana i obuena u skladu s modnim
trenutkom, jeste slika koja predstavlja stub drutva. Mediji na
svim nivoima instrumentalizuju i eksploatiraju upravo enski
lik (lepota, harmonija, kohezija) za davanje samozadovoljne i
neupitne slike drutva, koje potvruje poredak.15 Bez obzira na
logiku emancipacije i masovno odbijanje objektifikacije, ene
ostaju instrumenti, a ne subjekti u medijskom kreiranju i testiranju
drutvene stvarnosti.
Otpor instrumentalizaciji moe biti poetak uruavanja jo
uvek vitalnog patrijarhalnog sistema. Ako svaka od nas vlastitoj
istoriji i praksi da karakter subverzivnog, koje se oslikava u
stalnom preispitivanju unutranjih i spoljanjih granica, ako
poziciju delovanja i miljenja upie na koordinati izmeu fobije
i filije, uz stalnu budnost naspram drutvenih kretanja, duboko
verujemo da e proces proizvodnje slike biti blii enskoj stvarnosti
i potrebama.
15. Ivekovi, R. (2000), (Ne)predstavljenost enskog u simbolikoj ekonomiji: ene,

nacija i rat nakon 1989, u ene, slike, izmiljaji, str. 17.
263
Iva Neni
Matrica
koja obeava?
Predstavljanje i uee ena u popularnoj kulturi
lobalna popularna kultura, shvaena u najirem smislu

kao skup drutvenih praksi koje dominiraju u popularnoj
umetnosti (muzika, knjievnost, film), oblika reprezentacija u
medijima (novine, radio, televizija, Internet) i kulturnih artefakata
mahom namenjenih irokoj upotrebi, predstavlja vaan prostor za
nastanak, menjanje i sukob razliitih formi enskih identiteta. Sam
pojam popularne kulture esto se koristi sinonimno sa izrazima
masovna/medijska kultura ili kultura (post)industrijskog doba, ime
se prevashodno referira na ulogu savremenih medija u procesima
kulturne proizvodnje, ali se podrazumeva i opozicija prema tzv.
visokoj kulturi u koju ulaze specijalizovane drutvene prakse
poput visoke umetnosti delatnosti koje su istorijski proizvod
zapadnoevropskog drutva i preimustvo elita koje poseduju
264
odgovarajua znanja, vetine i kompetencije. Popularna kultura

u irem smislu obuhvata sve istorijski i kulturno razliite prakse
pojedinanih drutava koje su nekada odreivale svakodnevicu
irokog broja ljudi. U uem smislu, pod popularnom kulturom
se misli na materijalne i simbolike oblike i iskustva proizvodnje
i potronje koji se razvijaju poev od XVIII veka i industrijske
revolucije, i koji su kroz razvoj medija i tehnika masovne distribucije
roba i informacija postali integralni deo globalne svakodnevice.
Istorijski gledano, privilegovani prostor visoke kulture bio
je javni prostor, dok se popularna kultura mogla proizvoditi i
zbivati podjednako u javnom i privatnom okruenju. ene su
tradicionalno mahom iskljuivane iz visoke kulture, ali su se u
granicama privatnog prostora izraavale brojnim sredstvima (u
ruralnim predindustrijskim drutvima to su inile kroz muziku,
izradu razliitih predmeta; u odreenim istorijskim trenucima,
opet, stvaranjem umetnikih dela koja su prvo odbacivana
kao nedovoljno kvalitetna da bi docnije ula u kanon, itd.).
Procese transformacije popularne kulture u globalni fenomen i
jednovremeno preispitivanje rezova izmeu oblasti popularnog i
elitnog, pratilo je i ensko osvajanje javnog prostora i ulazak ena
u sve one drutvene prakse koje su im (u zapadnoevropskoj, ali i u
drugim kulturama) vekovima bivale uskraivane. Popularna kultura,
nasuprot elitistikom shvatanju po kojem iskljuivo predstavlja
laku zabavu, ki ili profit monih industrija, podjednako moe biti
i aktivan proces stvaranja i prenoenja znaenja unutar odreenog
drutvenog sistema,1 drugim reima mesto borbe za znaenja, i
kao takva ima vanost za artikulaciju enskih identiteta. U lepezu
moguih predstavljanja ene podjednako ulaze patrijarhalni
konstrukti od kojih su najei dobro poznati ena-kao-seksualniobjekt ili ena kao idealna domaica/supruga/majka, ali i svi oni
oblici izraavanja koji na vrlo razliite naine rade sa specifino
enskim iskustvima, potrebama i znaenjima. Mizoginija prisutna
1. Don Fisk, Popularna kultura, Klio, Beograd, 2001, str. 31.
265
u popularnoj kulturi ne umanjuje njene kreativne potencijale za

zastupanje i/ili izmenu realnih i simbolikih aspekata enskih
identiteta, subverziju postojeih i stvaranje novih modela.2
ene u popularnoj kulturi mogu delovati kao akterke i/ili
recipijentkinje: obe pozicije mogu podrazumevati aktivan ili pasivan
odnos. ena koja aktivno stvara preispituje postojee paradigme
(ne nuno samo enskog iskustva) i postavlja se kao autorka.
Nasuprot tome, mnoge ene pasivno prihvataju uloge oblikovane
patrijarhatom, kojima se ensko telo i subjektivitet formira u odnosu
na zahteve popularne industrije kao roba za mukog konzumenta.
Feministika teorija popularnu kulturu na osnovu ove podele
tumai kao spontano kreiranu zabavu od strane ena za ene, ali
i masovnu zabavu koju takoe mogu da stvaraju ene, finansiranu
ili potpomognutu od strane drave ili nastalu na komercijalnim
motivima.3 Pozicija ene kao konzumentkinje u uvreenom
patrijarhalnom shvatanju podrazumeva da je enska publika
najprijemivija za potronju kulturnih proizvoda poput sladunjave
pop muzike i sapunskih opera, ili rba kao to su kozmetika i
garderoba. Ovakvo pojednostavljivanje za cilj ima omalovaavanje i
svoenje ene na slepu i pasivnu potroaicu, ali i previa da mnoge
ene ak i banalne tekstove i artefakte popularne kulture esto
koriste na nepredviene i originalne naine: enski auditorijum
drugaije tumai ak i sasvim otvorene poruke i podriva znaenje
ponuenih kodova stvarajui novu stvarnost kroz sopstveni nain
itanja, nevidljivu na prvi pogled i smetenu u domen popularne
kulture.4 Jeftini ljubavni romani, poznati kao ljubii, primer su
paraliterature ije heroine uglavnom slede konvencionalni sled
dogaaja od pronalaenja mukarca, preko reavanja peripetije
(sukob sa suparnicom, oteavajue okolnosti, spletka) do udaje i
2. Popularna kultura odraava standarde, verovanja i prakse kulture u celini; stoga se u
njoj podjednako pojavljuju generalne kulturne diskriminacije i stavovi o enama. Mary
Magoulick, Women in Popular Culture (entry for Encyclopedia of Womens Folklore and
Folklife), 2003. http://www.faculty.de.gcsu.edu/~mmagouli/popculture.htm
3. Zorica Mrevi et al., Renik osnovnih feministikih pojmova, IP arko Albulj, Beograd,
1999, str. 109-110.
4. Ibid, str. 110.
266
srenog kraja. Ipak, kako Don Fisk ( John Fiske) navodi, redovna
kupovina ljubavnih romana za enu koja je domaica moe da
poseduje i drugaije implikacije: kupujui ljubavne romane ona
troi novac na sebe umesto na porodicu (samoivo izbegavanje
ideologije domaice) i istovremeno kupuje samoj sebi kulturni
prostor.5 Naravno, veina fenomena popularne kulture, bilo da je
re o ljubavnim romanima, pop muzici ili stilovima odevanja, ne
poseduje jedinstvenu ideologiju: sve to industrija kulture moe
da proizvede jeste repertoar tekstova ili kulturne grae koju e
razliite formacije ljudi koristiti ili odbaciti u trajnom procesu
stvaranja vlastite popularne kulture.6 Ideologije potekle iz okrilja
patrijarhata, neosporno dominantne u globalnoj popularnoj kulturi, ne umanjuju injenicu da u okviru istih anrova u kojima
se (latentno ili otvoreno) propagiraju patrijarhalne vrednosti,
deluju i veoma razliiti oblici otpora hegemoniji kroz specifine
reprezentacije ena ili pak reprezentacije koje proizvode ene.
Kaem veoma razliiti, jer nain na koji se predstavlja i
razumeva enski identitet, iskustvo i pria, zavisi od kulture
kojoj se pripada, medija koji je sredstvo izraza, i od linog iskustva i istorije, u ijim susretima se artikulie odreena forma
predstavljanja. Takoe, raznorodni su i sami enski identiteti,
koji ukljuuju razliite elemente (rodne, rasne, klasne, etnike),
i gde je smo ensko razumevanje identiteta viestruko i ak
kontradiktorno unutar sebe.7
Naposletku, nerealno bi bilo oekivati da e sama popularna
kultura pruiti ideoloki jedinstven prostor za glas ena, jer glasovi
ena ni u kom sluaju nisu ideoloki jedinstveni. Iako je u velikoj
meri proeta patrijarhalnom svakodnevicom, popularna kultura
otvara iroko polje delovanja za ene podjednako kao autorke i
interpretatorke, a njeni kritiki potencijali i mogunosti koje
ene uveliko preuzimaju, mimo uloga tradicionalno dodeljivanih
5. Op. cit. str. 1, 67.
6. Ibid., str. 32.
7. Ibid., str. 2, 55.
267
enama, promoviu heterogenost identiteta, tema i sadraja. U

poslednjem vidim prednost savremene popularne kulture vis--vis
enskog iskustva koliko god da istrajno obnavlja patrijarhalne
i mizogine predstave, popularna kultura sa druge strane ukazuje
na viestrukost bivanja enom, a odsustvo strogih kanona
(disciplinujuih praksi patrijahata) poput onih u viim sferama
kulturnog izraza omoguava enama da se lake aktivno ukljue u
kulturnu proizvodnju znaenja.
Glasovi ena
ene su uvek bile prisutne u popularnoj muzici, ali se kao

afirmisani izvoai, poznati iroj publici pojavljuju ezdesetih
godina XX veka, u vremenu kada su razliiti supkulturni pokreti
(hipi, rok, bitnik) uticali na ideologiju zapadne popularne
muzike i otvorili brojne anrove za ene. Prve autorke su
delovale mahom u oblasti rok i pop muzike (Denis Doplin
[ Janis Joplin], Doan Baez [ Joan Baez], Dasti Springfild
[Dusty Springfield] i druge), ali i u drugim, marginalizovanim
anrovima kao to je folk i tradicionalna muzika. U Americi
su 1974. godine organizovani prvi enski muziki festivali
National Womens Music Festival u Ilinoisu, The Amazon Music
Festival u Kaliforniji i Womansphere u Merilendu. Razvoj i
divergencija popularne muzike u narednim decenijama uticali
su na ukljuivanje veeg broja ena kao izvoaica/autorki/
producentkinja/menaderki, pri emu je ovaj proces uglavnom
sledio iri kulturni model po kojem ene tradicionalno ulaze
u oblasti koje donose manje profita, ili pak radi uspeha slede
patrijarhalne modele enskosti (tj. konstruisanje enskog tela i
glasa na nain podoban zahtevima komercijalne industrije).
Sa pojavom pank muzike i srodnih supkulturnih pokreta,
profilisale su se i nove teme u kojima dominira otpor, agresivnost
i snano isticanje sopstvenog (enskog) identiteta. Hardkor/rok/
pank grupe L7 i Bikini Kill su redefinisale girl-style snano se
suprotstavivi stereotipima o enskom muziciranju kroz osoben,
268
agresivniji stil izvoenja, tematiku pesama, ali i

razliite forme aktivizma.8 Ponaanje na sceni,
standardna rok postava benda (L7 ine vokali,
elektrina i bas gitara i set bubnjeva) i vizuelni
elementi (odevanje u crno, majice sa sloganima
i dr.), u prvi mah upuuju na karakteristine
modele muke rok kulture, koja je u velikom
delu obeleena ovinizmom i mizoginijom. U
sluaju ovih grupa, opisani elementi slue da se izvri svojevrstan
upad u samu matricu rok ideologije preotimanje sredstava izraza
i narativizacija specifino enskih tema slue promovisanju jakog
enskog glasa i koncepta sestrinstva. Ovaj model se oigledno
suprotstavlja komercijalnoj paradigmi koju zastupaju sastavi poput
Spice Girls, a sama opozicija je artikulisana kao Girl nasuprot
Grrrl identitetu.
Za girl (devojica) kulturu karakteristino je vrednovanje
dobrog izgleda, sentimentalnosti i romantine ljubavi, drugim
reima patrijarhalnog razumevanja enskih vrednosti koje
su komercijalno preoblikovane tako da na poeljan nain predstavljaju savremenu enskost. Globalni tokovi kapitala koriste
ene za reprodukciju patrijarhalne ideologije, podjednako putem
mehanizama izvoakog uspeha za ene i obezbeivanjem stalnog
priliva enske publike koja prihvata patrijarhalne vrednosti
upakovane u novo ruho. Ipak, ni u irokom podruju pop muzike
nije izostala kritika ovakvih predstava enskosti, gde prenaglaeno
isticanje seksualnih atributa i ironino poigravanje muzikim i
tekstualnim ablonima esto slui podrivanju rodnih stereotipa.
Primer potonjeg je Madona, iji su muziki radovi i pratei
video radovi, provokativni i ponekad kontradiktorno orijentisani
naspram seksualnosti i moi, podloni razliitim tumaenjima u
8. Amerika grupa L7, poev od 1991. godine, aktivno sarauje sa organizacijom Feminist
Majority Fund i u okviru te saradnje realizuje seriju koncerata iji prihodi idu u fond
za reproduktivna prava. Prema: Lisa Soccio, (Sub)Cultural Intervention and Political
Activism in the Time of Post-Feminism, Invisible Culture, Issue 2 (Interrogating
Subcultures), 1999. http://www.rochester.edu/in_visible_culture/issue2/soccio.htm
269
kojima samo znaenje zavisi od prihvatanja ili odbacivanja njenih

spotova kao ironinih, kao destabiliuih u odnosu na tradicionalne
predstave o seksualnosti i rodu kroz poigravanje iskrivljavanjem
feminizovanih slika.9
Riot grrrl koncept je takoe zasnovan na drugaijem
razumevanju rodnih uloga, ali se za razliku od kritikih uinaka u
sferi pop muzike koji polaze od preteranog naglaavanja poeljnih
karakteristika enskosti, u veoj meri oslanja na saznanja i prakse
feminizma. Ova enska supkultura nastaje poetkom devedesetih
godina XX veka, i pripada irem podruju indie (independent label)
muzike, uz produkciju prateih artefakata poput fanzina, postera i
odevnih predmeta, te organizaciju dogaaja (koncerata, festivala,
skupova). Trenutak zvaninog nastanka grrrl pokreta je avgust 1991.
godine, kada se odigrao muziki dogaaj pod nazivom Love Rock
Revolution Girl Style Now u okviru Pop anderground konvencije
(The International Pop Underground Convention (IPU)).10 Jedna
od osnovnih ideja pokreta je da ene ne moraju imati formalno
obrazovanje niti znaajno prethodno iskustvo da bi muzikom,
ali i drugim sredstvima, sauestvovale u javnoj enskoj kulturi i
govorile o problemima koji ih se tiu, u rasponu od silovanja do
enske afilijacije i sticanja moi.
Razlika izmeu girl i grrrl kulture nije samo u njihovim
pozicijama unutar ireg diskursa pop kulture respektivno kao
mainstream i alternativne varijante, ve i u nainu na koji tretiraju
naslee patrijarhata i (post)modernu viziju enskog identiteta. Kao
to zakljuuje Liza Soo (Lisa Soccio), devojatvo (girlishness)
je transgresivno jedino kada su njegove tradicionalne konotacije
izmetene i uslonjene alternativnim modusima produkcije koji
ukljuuju kreativno prisvajanje i kontrolu.11
9. Sheila Whiteley, Madonna, Eroticism, Autoeroticism and Desire, Women and
Popular Music: Sexuality, Identity and Subjectivity, Routledge, London and New York,
2000, pp. 136-151, 137.
10. O nastanku i opisu pokreta vie na sajtu:http://www.emplive.org/explore/riot_grrrl/
index.asp
11. Op. cit. str. 8
270
Na slian nain funkcionie i podela unutar hip-hop kulture,

koja je nastala kao prevashodno muki prostor, da bi se ulaskom
ena-izvoaica profilisale suprotstavljene pozicije, repliciranje
standardnih tema poput ljubavi/seksualnosti i otvoreno i
provokativno negiranje rodnih stereotipa. Kao odgovor na opte
mesto rep muzike mukih izvoaa gde je ena esto prikazivana
kao puki seksualni objekat, reperka Kvin Latifa (Queen Latifah)
u spotu za pesmu U.N.I.T.Y. iz 1994. godine podsmeljivo kae
Kome kae kuko?!, dok pratei vokali govore enskoj publici
Ti nisi ni kuka ni kurva.12
Pored sastava koji se iskljuivo sastoje od ena, ili su izvoaice
u prvom planu, posebno mesto u popularnoj kulturi zauzimaju i
autorke koje nastupaju samostalno, i iji se rad zasniva na stalnom
i iscrpnom propitivanju enskih pozicija i uloga u kulturi. U
odnosu na all-girl sastave koji su najee definisani pripadnou
odreenom anru i stilu zvuka (usled ega su donekle prijemiviji za
iru publiku), izvoaice poput Trejsi epmen (Tracy Chapman),
Tori Ejmos (Tory Amos) i kej di lang (k. d. lang) razvijaju osobene
poetike, muziki izraz i govore o razliitim aspektima enskog
iskustva. Za ovu vrstu autorstva u muzici najee se vezuje
autentinost, originalnost, individualnost i dr., poto su udeo i
kontrola izvoaa znaajno vei u odnosu na uobiajenu raspodelu
uloga u pisanju stihova, stvaranju muzike
i procesu produkcije. Kanadska pevaica
kej di lang u svojim pesmama spaja
kantri, dez, pop i rok muziku, i spada u
krug poznatih izvoaa nove generacije
kantrija. Nain na koji se lang predstavlja
vizuelno, ali i specifina boja njenog
glasa, nagle promene vokalnog registra
i druge tehnike koje koristi, stiu poseK. D. Lang
bno znaenje u kontekstu injenice da
12. Daglas Kelner, Medijska kultura, CLIO, Beograd, 2004, str. 303.
271
je lezbejka i da pripada kantri sceni koja je smetena u zaseban

i zatvoren okvir gde se biologija izjednauje sa sudbinom, i gde
je rod kulturno konstruisan kao koherentan i stabilan.13 Radovi
amerike pevaice, pijanistkinje i kantautorke Tori Ejmos su
velikim delom autobiografski i bave se seksualnou, abortusom,
silovanjem i masturbacijom. Tori Ejmos je i jedna od osnivaica
i aktivnih lanica amerikog udruenja The Rape, Abuse & Incest
National Network (RAINN). Pored autorskih tekstova pesama
koji su po kvalitetu povremeno bliski umetnikoj poeziji, ona
takoe razvija i karakteristian stil pevanja koristei dinamiku,
promene registra, apat, uzdahe i druge naine oneobiavanja
vokalnog izraza koji nisu esti u pop muzici. Glas Tori Ejmos
je enski glas ije se konotacije emotivnosti veoma razlikuju od
oekivanih ispoljavanja emocija u enskom pevanju. Jedinstven
spoj elemenata razliitih anrova i istraivaki odnos u kojem se
sa stanovita rodnog identiteta preoblikuju kategorije izvoatva
i enskog autorstva ine opus Tori Ejmos pravim reprezentom
samosvojnog enskog izraza u popularnoj muzici.
Vizuelno predstavljanje ene
Popularni asopisi, gradski bilbordi, reklame, komercijalni

filmovi i tv serije prikazuju ensko telo najee u vidu erotizovanog
objekta, bilo da je re tek o naznakama erotinosti ili o eksplicitnim
mizoginim predstavama ene. Kao i u popularnoj muzici, ove slike
slue da se enskoj publici nametne ideal mladosti, vitkosti, nege
i estetizacije tela ukratko, muka fantazija enske privlanosti
karakteristina za zapadnu kulturu. Idealno ensko telo popularne
kulture je stoga telo mlade bele ene, telo koje se (kako to uporno
ponavljaju reklame i naslovne stranice asopisa) stie upotrebom
odgovarajuih preparata, podvrgavanjem nunim aktivnostima
(fitnes, korektivni hirurki zahvati) i permanentnom brigom o
13. Sheila Whiteley, k.d.lang, a certain kind of woman, Women and Popular Music:
Sexuality, Identity and Subjectivity, Routledge, London and New York, 2000, pp.
152-170, 155.
272
telu.14 Sve reeno zapravo predstavlja nain na koji patrijarhalna

kultura disciplinuje i kontrolie, iz muke perpektive neumereno
ensko telo, ujedno ga kroz medijske slike pretvarajui u robu
za muke i enske potroae: sve to je izvan kontrole uvek
predstavlja moguu pretnju, i uvek priziva moralne, zakonske
i estetske sile koje bi trebalo da uvedu disciplinu.15 Popularni
asopisi namenjeni mukarcima i reklame na bilbordima najee
su obeleeni mizoginijom, poto prikazuju poluodeveno ili nago
ensko telo kao objekat mukog pogleda i udnje, ili reklamiraju
odreeni proizvod preko enskog tela i time ga stavljaju u jednaku
ravan s njim (primer za to je fotografija tela mlade ene na ijem
se stomaku vide tragovi automobilskih guma, uz reklamni slogan
Zgazi me neno).
Lik ene na filmu preao je dug put od prvih femme fatale
iz holivudskih ostvarenja, do savremenih heroina poput Lare
Kroft ijom popularizacijom globalna industrija pokuava
da pomiri imperativ lepog tela s potrebom enske publike za
idealom snane ene koja je u punoj kontroli nad svojim ivotom.
Primeri poput Lare Kroft ili junakinje serije
Bafi, ubica vampira (Buffy The Vampire
Slayer) svakako nude aktuelnije oblike
enske identifikacije, ali podleu diskusiji
i iz feministike perspektive. Kao to istie
Dilejni Vudlok (Delanie Woodlock), Bafi je
svoju izuzetnu sposobnost stekla roenjem,
i koristi je da bi se borila s natprirodnim
stvorenjima: ovakvi programi nam govore
da su jedine stvari kojih treba da se plaimo
bauci i vampiri, dok su prava opasnost za
14. Premda je formulisana kao zahtev za zdravim ivotom, ova briga najee
se svodi samo na odravanje izgleda, a ne na konkretne predloge i sredstva
kojima je mogue poboljati zdravlje ene. Veina popularnih enskih asopisa
posveuje daleko iri prostor savetima o minkanju nego npr. lancima o enskim
oboljenjima, njihovoj prevenciji i leenju.
15. Op. cit. pp. 1, 83.
273
ene najee mukarci koje znamo.16 Za potrebe interpretacije

slinih fenomena pop kulture, Vudlok uvodi termin power pop
feminizam, u koji ulaze sve savremene invencije mone ene
koje u prvi mah deluju kao da zastupaju sasvim korektnu viziju
jakog enskog identiteta. Sam termin (eng. pop pui, rasprsnuti
se) ironino sugerie ta ine ovi oblici feminizma kada pokuate
bilo koju realnu analizu njihovog sadraja i teorije.17
Suprotni primeri afirmisanja enskih identiteta koji nisu
odreeni patrijarhalnom ideologijom znatno su rei, i najee
ih realizuju umetnice/ci koji zalaze u oblast popularne kulture.
Rad Barbare Kruger (Barbara Kruger) sa sloganom Tvoje telo je
bojno polje (Your Body Is a Battleground) prikazuje ensko lice
vizuelno podeljeno na simetrine polovine (fotografski pozitiv
i negativ). Intervencija (ispisivanje navedenog slogana preko
enskog lica) i nain prikazivanja (isticanje simetrije) za cilj imaju
kritiku uloge medija u irenju rodnih stereotipa. Ovaj rad, nastao
kao plakat za mar Pravo na izbor (Pro-choice) iz 1989. godine,
tampan je na seriji potanskih razglednica pod naslovom Podrka
abortusu, kontroli raanja i enskim pravima (Support Abortion,
Birth Control, and Womens Rights).
Sukob power pop i girl kulture, s jedne strane, i riot grrrl
fenomena,kao i aktivistikih i umetnikih praksi pozitivno odreenih
u odnosu na feminizam s druge, moe se interpretirati kroz razliite
subjektne pozicije pre svega kroz kritiku patrijarhalnih stereotipa,
ali i ensko iitavanje tekstova popularne kulture koje ne mora
biti jednoznane prirode. Vaan deo feministike prakse danas je,
pored iniciranja ire javne debate o eksploataciji enskog tela u
formi slike i predstavljanju ene u medijima i industriji kulture, i
diskusija o nainima na koji ene mogu menjati postojea i ispisivati
nova znaenja, koristei popularnu kulturu kao svojevrstan strateki
prostor borbe za afirmaciju enskih identiteta.
16. Delanie Woodlock, A Call for Young Woman to Get Mad!, Feminista, Volume 4,
no 2 http://www.feminista.com/archives/v4n2/woodlock.html
17. Ibid, p. 17.
276
I v a n a Ve l i m i r a c
Feminizam i knjievnost
nekoj televizijskoj reportai, tri figure, kao sa starinske

praznine fotografije, odgovaraju na pitanja. Pomalo zbunjene
i u radosnom gru. Dva mukarca i jedna ena. ena ima duge
i na krajevima istanjene brkove koji stoje ukrueni, potpuno
horizontalni. I kada mikrofon doe do nje, mukarac zaklonjen
njenim ramenom, kae: ,,ta ene znaju! A ena uz osmeh
odgovara: ,,ta mukarci znaju! Reportaa, ili je to bio jedan od
onih jutarnjih snova iz kojih se naglo budimo, spavaica je mokra,
a san se zaboravlja u trenu.

Dve ene sede i dogovaraju se oko ovog teksta. Odavno
nije udno da ovako pone pria ili kritika ili pesma. Teorijsko se
proelo s fikcionalnim i pesnikim, kao to se te dve ene dogovaraju
oko teksta ili rade bilo ta drugo, a da to nije vie provokacija,
senzacionalizam ili tekst s tezom. Mesto na kojem su ene gledano
je izbliza, direktno, bez posredstva kljuaonice.
277
V poglavlje: slike, pokreti
Pitamo se, bez tog posredstva, ta je to feministiki tekst, ensko

pismo ili kako odgovoriti na datu temu o feminizmu i knjievnosti.
Kako su se od te teme branile knjievnice, kako su je produbljivale
ili odbacivale. Pisanje teksta o feminizmu i knjievnosti ili o
feminizmu u knjievnosti, pisanje iz duha feminizma, iz itanja
feministikih tekstova, najee kree od uvoda koji objanjavaju,
koji se zahvaljuju ili raduju, svedoe o sebi kao o poduhvatu nad
kojim se treba zamisliti i obradovati i preispitati. Tako tekst izvodi
na scenu svoju autorku, ne ostavljajui nezatalasano ogledalo
objektivne misli. Tekst kao odgovor na temu, zadatu temu ili
zadatak, odgovor na traenje teksta ili na postavljena i nepostavljena
pitanja.
Te dve ene to sede i dogovaraju se, saglasne su: tema je
preiroka, ali teme su kao predrasude, kao i institucije, otporne i
ilave, i mogue ih je iznutra podrivati. Da li mi ova feministika
itanka nalae da drugaije piem tekst koji je od mene zatraen?
Da dam ritam svojim pasusima, da ispiem na marginama njegov
tekst, svesno, s namerom, da moje pisanje lii na ono koje bih
zamislila, koji bismo zamislile sledei sopstveno ulo, oslukujui
profetske i utopistike reenice o tome kako emo pisati. Sedimo,
to vie nikoga ne udi, i razgovaramo o ovoj feministikoj itanci,
a ako meu nama i ima jadanja, ona su na onim mestima gde se
formiraju vrsta tela zadobijenih moi tako da na razgovor skree
ka problemima iskljuivosti i u okvirima feminizma.
Zato nije lako odgovoriti na temu i dati odgovor na pitanje?
Zato to ne mogu a da ne nadoveem niz pitanja na to prvo pitanje
i da ne vidim da drugoj uskraujem da bude na mestu gde se daje
odgovor. Da umesto odgovora elim da ujem polilog i umesto
normativnog glasa autopoetike izreene u vieglasju. Da je
mogunost da druga da odgovor na ono to nas ovde zanima. Da
predstavi sebi kako je konstruisana, da sebe predstavi sopstvenom
dekonstrukcijom koja se postie metaforikim jezikom, izvrtanjem
postojeih metafora ija je metaforinost iilela ostavljajui privid
pojma. Da time ne ostane druga, a da uvek zadri svoju razliku.
278
A postoji i ta zadrka, nelagoda ili ve nekakav okvir, pred-tekst,

tekst pre teksta, u koji se smeta dobar deo feministikih radova,
zapoinjui od oklevanja, od zapitane samorefleksije, od pisanja o
pisanju, od proimanja razmiljanja i oseanja u datom trenutku, od
povoda, poziva i prizivanja, od prethodeeg. Od napora i mogueg
nerazumevanja.
,,Na stolu, u dnu sobe, prazan list hartije na kojem je
krupnim slovima napisano ENE I KNJIEVNOST
i nita drugo.
Odgovor-na-temu jedne knjievnice i sam je bio
fikcionalizovan, smeten u narativni okvir, dodeljena
mu je junakinja, jedna koja bi bila erka svoga
vremena i druga, erka vremena u kojem je mogla
samo da bude sestra. I to ekspirova.
,,Razmiljala sam o tome kako je neprijatno kada su
vrata za tebe zakljuana; i o tome kako je moda gore
biti zakljuan unutra.
Zakljuane unutra ili iznutra, u jezik koji moraju da prisvoje

otmicom kraom subverzijom, ene su bile eksces u knjievnosti,
mesto oko kojeg se formira znak pitanja i znak uzvika. Eksces je
vodio u druge ekscese, u ludila ili samoubistva. I ludilo je pisalo. I
tekstovi su odlazili u svet. Ali izgon ima dva lica onaj izabran i
onaj naknadno konstruisan brisanje iz kataloga.
Kanoni, institucije i tradicije uvaju kljueve. I kao u bajci
o Plavobradom, prizivaju da se upotrebe da bi se otkljualo,
deifrovalo, dekonstruisalo. Zato je jedna od prvih potreba, da bi
se na pitanje dao odgovor i tekst napisao, potreba da se ispita i
preispita tradicija, izbeljena mesta i utiani enski glasovi. I da se
uz tradiciju preispita i jezik.
U meuvremenu, otkljuana su mnoga vrata; neka su i dalje
ostala teka, prisvojile smo mnoge kljueve zahvaljujui trudu
prethodnica, ali svakoj od nas ostaje kao lini podvig otkljuavanje
same sebe. U svetu i u jeziku. U pismu. U tekstu.
279
Arheologija ili speleologija u biblioteci, u potrazi za autorkama,

pokazae nepravilne praznine pre nego opte odsustvo ena. I
opet se postavlja niz pitanja zbog ega je to tako i onda moramo
pozvati i sociologiju da nam prui svoje uvide. I zato feminizam
u knjievnosti, kao teorija i kao kritika, ne izoluje itanje teksta
od konteksta, od drutva, kulture, institucije, porodice. Tri novia
egzotinog naslova. Brojanje vekova, brojanje je novia. I malo
zlatno ogledalo. Speculum.
Jer ne pie se iz iskustva koje nije i italako. ak i iskustvo
nedovoljnosti i teskobe koje daje proitano moemo sagledati kao
dragoceno. Sastaviti sopstvenu biblioteku, dopisati imena i naslove
knjiga, proglasiti srodstvo po izboru i obreti se u prostoru pisanja.
Po vorovima po kojima e se kretati sobni nomadizam. Jer soba
nije mesto mirovanja, ni poetak, ni kraj puta.
Prostor pisanja sagledati najpre u proitanim tekstovima.
Kako su i koliko mogle one pre nas, na Lezbosu vie nego moda
u Parizu. A onda su se setile i u Parizu. Posle biblioteke, posle
traganja za literarnim majkama (jer s oevima su problemi druge
vrste), eka nas beli papir. Pobediti strah od autorstva, od paranja
i prljanja beline, od gubljenja nevinosti, uz zagluujue glasove
kanona i napamet nauenih stihova. U toj tekstomahiji izmeu
beline i buke, kako pisati?
Pisati telom, pisati ulima
Pisati belim mastilom
U pokuaju da se govori maternjim jezikom,
pisati maijim noktima
Pisati halucinacijama instinktom snagom
oseaja snagom ludila
Pisati iz svih pisanja, pisati eljom
ta ini da ene piu? Da znaju ta ele i ta znaju? I ta dolazi
prvo, saznanje o svom polu i rodu ili potreba za pisanjem? S kojeg
mesta e da zakorae iskorae i prekorae u iskustvo i u prostor.
280
Kao to je potrebno zadobiti iskustvo i opisati prostor, tako i

iskustvo treba da pronae izraz, prostor, mogunost da se stalno
preobraava. Opipljivo.
Dotakle smo se papira. A gde lei taj papir? U dnu sobe. Da li
je dno sobe, dno hartije, margina, ono to treba postaviti naopake
ili je svesno ironijski negovati da nikada ne bismo izgubile taj
vidoviti pogled koji margina upuuje? I kakva je ta soba u kojoj
piem, u kojoj prevodim, razbacujem papire rukopisa u nastajanju
i fotokopije teorijskih tekstova na nekoliko jezika. erka moje
prijateljice kae: ,,Zamiljam te u polumraku, na ljubiastom
tepihu, kuca na crnom lap-topu. A kada joj kaem da je princeza,
ona mi odgovara: ,,Nisam princeza nego poison girl.
Uzdrmati diskurs i njegove postavke ne znai liiti se i njegovih
pojmova i ne poznavati ih: feministiki diskurs je zato diskurs poznavanja svih onih govora s centrom kako bi se ti centri mogli pomerati i umnoavati. Pisanje nije naivna aktivnost i jo vie je nalik
na stare diskurse ukoliko oni nisu proitani i protumaeni, jer e se
takvi smestiti u stara korita i ljebove misaonog toka i reenice.
Istovremeno, in pisanja in je usamljenosti i in bez porekla. S
tim odsustvom koje je druga strana sveprisutnog jezika i svega to je
na njemu reeno, suoavamo se pri svakom pisanju. Nismo u posedu
jezika koji ve ne bi bio zaposednut. Ali pokret koji u njemu znai i
nae prisustvo, pokret je koji se ne zaustavlja, ne okonava, ne trai
poinak. Njegovo pruanje u budunost objanjava utopijski ton
usvojen u senci feminizma u cvetu. Pokret je zapuenost. Slutnja
kopna na vidiku. Slutnja kontinenta koji je itav ovo moje telo koje
ispisuje ove reenice.
enski kontinent Judite algo zato je ocrtavanje i upoznavanje
tog puta ,,kao ifra/oznaka nekad davno zaboravljenog polazita
ili nejasnog, jedva nasluenog cilja, putovanje koje poinje kao
putovanje organa po telu, neizleene histerije uvene Frojdove
pacijentkinje i narasta do utopijske prie i kartografije udnje.
Julija Kristevabi rekla da tako ene piu, da ispisuje telo nainjeno
od organa. Iskustvo lino i kolektivno seksualno je iskustvo, jer
281
je enska seksualnost mesto iz kojeg su ene bile konstruisane.

U traganju za identitetom, ene stvaraju enske figure, pandane
junaka isprianih pria, uobliujuih naracija: Mesijana Prometeja
Genija Ulisa Prometeja Orlanda. Mesto se protee i unutra i spolja
mesto materice, lutajue, i mesto crnog, plutajueg kontinenta.
Figura straha postaje figura smeha.
ta se sve moe kroz smeh? Odbiti da se bude ena, da se bude
ena pisac, odbiti i ne pristati na podelu uloga i na kategorije,
na same rei 'ena' i 'mukarac', na mogunost definisanja u
dvojnom okviru, radikalno je reenje Monik Vitig, ali zato to je
svesno miljeno u prekoraenju, u okuavanju. Sve su to mogui
putevi iskustva, ono to se osea na sopstvenoj koi. U samom
izrazu 'ensko pismo' istovremeno se zadrava ensko kao drugo
i drugaije, ali se u tom drugaijem omoguava prisustvo drugaijeg
od drugog.
Trebalo bi da imam bronzani kljun, misli Virdinija Vulf. Da
bi se progovorilo na tom jeziku od bakra, koji je u stanju da zasee
i da raspoluti stabilan logian razumski falocentiki govor, da bi
zvono odjeknulo iz svoje unutranjosti, zvono tela i zvono iskustva.
Iskustvo koje nije odvojivo od telesnog, erotskog, i koje pronalazi
naine da ne ostane nemo, neizreeno ili da svoju nemost iskae
kako se uobiajeno ne govori, ni u poeziji. Zato je takav nain
pisanja nehronoloki, anrovski neodrediv, ironijski. Trza se u
fragmentima. Ruak i bezrepi maak, ironino zapaa Virdinija
Vulf, o tome se ne pie. Pisati o onome to se ne pie. O jedenju
jezika.
O iskustvu nataloenom vekovima ili onom od jutros, iz
kuhinje, iz svakodnevice. Kao kada Silvija Plat posee prst i razlista
metaforu. Kada oljuti luk i od prezrenog kuhinjskog carstva
banalnog stvori umetniki prostor slobode. Ironijom preoblikuje
iskustvo, iskoraenjem iz iskustva samog ili njegovim snanim
oseanjem i osmiljavanjem, da bi se videlo i da bi se pisalo. Iskustvo
koje prenose mitske slike moemo da odgonetamo, sklapamo i
rasklapamo, u strahu nalazimo radost, na Meduzinom licu osmeh,
282
u nevinosti perverziju i obratno. Iskustvo je privezano za prostor

i oni se meusobno produbljuju. Make s ostrva Men skrivaju
svoj rep, spisateljice skrivaju svoje viktorijanske rukopise, osmeh
Meduze je osmeh Elen Siksu kada otkrije Klarisu Lispektor iji je
glas dugo ekala, kada Virdinija Vulf sretne svoju Klarisu koju je
dugo zamiljala, kada se zamiljeno i stvarnosno dodirnu.
Koliko je tih dodira? Koliko ena toliko feminizama.
Ali s najmanjim zajednikim sadraocem, ocem razlike.
ika Frojd i tatica Silvije Plat oliavaju figure dekodiranog
diskursa. Feministiki diskurs nam opet pokazuje da nije lien
intertekstualnih mrea, da nije diskurs istog odbacivanja i
vrtoglavog poetka. Kada Elen Siksu ispisuje poetsko-teorijski
Meduzin smeh, isti smeh se upisuje u itanje Frojdovog itanja
mitoloke Meduze, uvlaei u igru postavke ne samo njegovog
tumaenja, ve svakog onog koji je svesno ili nesvesno utemeljen
na strahu od enske seksualnosti, na ograniavanju te seksualnosti,
njenom jednostranom predstavljanju.
Primamljivost mita i njegovih obrada poiva u optim mestima,
poznatim priama i snanim zapletima isto koliko i u praznim
mestima koja pozivaju da se popune i da se iz njih iitaju
drugaije prie. Uz Medeja Krista Volf dopisuje naslov Glasovi.
Ali i u trenutku razobliavanja, razobliujui diskurs zadrava
neke od premisa onog to razobliava. Dekonstrukcija mita nije
jednostavan postupak obrtanja uloga, ak nije ni pokuaj davanja
glasa bezglasnom ona je kopanje iznutra, iznoenje na svetlo
skrivenog i provuenog.
Zato je Meduza tako privlana zato to je ve u njoj
mogunost drugaijeg itanja. Njen smeh nasluujemo i kada
Silvija Plat pie:
...cipelo crne masti,
u kojoj sam ivela poput stopala
Trideset leta, sirota i bela,
Jedva se usuujui da udahnem ili uinim api-i-i.
283
Ovo simboliko ubistvo ini da jezik vie ne bude zaglavljen

u vilici, ve da bude roen i da raa. Da bude pojeden. U punom
zamahu samoostvarenja, u iskazivanju koje polazi od sebe, od
ispovednog tona, ali razvija i negativnu sposobnost, sposobnost da
se bude drugi i razliit i da se kazuju nizovi realnosti. I to nije
nuno ja u tekstu, ali je obaveza da se ne zanemari to ja u njegovoj
avanturi otkrivanja drugaijeg ja.
Beg u jezik od tela ili od tela u jezik, ak i izvren i okonan,
ostaje povlaena tema u knjievnosti. Stajati u mestu, telesnom
prostoru mestu iskustva i iz njega govoriti. I uvideti razlike od
tela do tela koje nije uvek isto zato to je ensko. Ubrzanje koje je
zahvatilo enski pokret i teorije koje su se iz njega ili iz njegove
blizine raale, umnoile su se i feminizam odavno vie nije jedan.
Niti su paradoksi manji. Ali su uvek plodonosni. Feministiko se
moe proitati u tekstu koji eli da iskae i ispie sopstvenu elju i
zadovoljstvo, elju i zadovoljstvo u pismu. U tekstu ija autorka nije
feministkinja, iako tekst jeste. U tekstu u kojem se pie enskim
pismom iako je autor roen u mukom polu. ensko je oznaka
za drugost, zadrana na metaforikoj ravni i pismo koje je ensko
ispisuje onaj ko opaa i promilja drugost. Neartikulisanost pojma
(ili termina) ene koji se u feministikim tekstovima pojavljuje
zadravajui naslage onoga to mu je pripisivano i igrajui se
s tim naslagama egzemplarne drugosti, nastoji da drugost lii
ograniavajue konotacije, negativne ili pozitivne.
Piui erosom, energijom libida, ene redefiniu identitet koji je
bio itan u seksualnom kljuu, stupaju nogom na tlo samodefinisanja.
Metafora pisanja telom obrtanje je onog postupka koji svodi ensko
na telesno a telesno na drugo, na nerazluivo zadovoljstvo, na
nedostatak i na zavist. Ironija ovog obrata duboko je subverzivna,
dalekosena i zbunjujua, jer pored redefinisanog uvek ive i stare
definicije. Mehanizmi tog pisanja su subverzija, parodija, ironija,
a njegovi anrovi dnevnici, pisma, katalozi, eseji, takoe ironino
preuzeti jer su prvobitno bili dati kao ogranienje. Zato prostor tog
pisma i jeste prostor slobode, zato njegova poetika nije normativna.
284
Litografija, bez naziva, Nikola Stevanovi, 2004
Pisanje kao potraga za najpreciznijim, najpronicljivijim izrazom.

Za dovoljnim prostorom svoje reenice. Razmena vremena u
prostoru. U sopstvenoj sobi iji je prostor traila i or Sand, u
budoaru svoje bake u koji niko nema posebnog razloga da zalazi
ili kroz njega prolazi, bez suvinih vrata koja vode u hodnike.
Zadobijanje prostora pisanjem slino je vraanju sopstvenog
tela i sopstvenom telu. Skrivan prostor narasta, iri se i trai sve
vee prostiranje, nesmirenje i nomadsko svebivanje. Od sobe do
kontinenta. Utopija zamisli o enskoj knjievnosti, ali i njena
ostvarenja, zamiljala je i ispisivala prostore kao okonanje jednog
doba, jedinstvenog govora i jednog sveta koji e biti zamenjen
mnotvom, nizom umnoenih stvarnosti. Budue vreme kao
obeanje u eksploziji prostora i eksploziji pisanja. Ono to tekstu
daje potencijal prevrata ne lei u njegovoj temi, ve u jeziku i
sintaksi. Ironija posekotine otvara se u jeziku, na neloginom mestu
i iz tih virova gradi znaenja.
Feministiko itanje i dalje nastoji da preispituje, da ne postane
iskljuivo da bi, dok prevrednuje kanone i nalazi zaboravljene ili
285
priguene glasove, bilo u stanju da ostane otvoreno za razliite

tonalitete unutar korpusa raznolikih feministikih pristupa.
Feministiki pristupi metaforinou teorijskog ili manifestnog
jezika treba da budu kritika jezika humanistikih nauka u meri u
kojoj metaforu zadravaju kao igru, ne prevodei je u ist pojam.
Linearnost miljenja, filozofije i literature, njegova logocentrinost,
odbijaju se u glasu drugog, drugaijeg, odbijaju se o glas koji ne
posee za kanonskim, ne neguje istotu anra, u tekstu koji se
esejizuje, u hibridu koji tka i dnevniko i epistolarno afirmiui
razliku. Njen anr je esej jer obuhvata druge anrove, jer se ne
odrie ni pesnike slike ni teoretizacije ni prisustva sasvim svog ja
u tekstu, jer je stvaralaki i kritiki. Zato, kada Virdinija Vulf kae
da e ona, ta budua, dolazea ena i spisateljica pisati poeziju,
dodajemo da e ona pisati esej, da e spojiti teoriju i poeziju. I
dodajemo jo da ono to izraavamo u buduem vremenu jeste
ono to se zbiva u sadanjem ali se uvek obeava dolazeem, jo
nerealizovanom, uvek novom obeanju.
U Parizu je osmi mart, moj trideseti roendan. Ve je pao mrak,
presree me ena i pita da li znam gde je skup, miting, protest
i dodaje, pomalo ljutito, na moj izraz lica da ne mogu da joj
pomognem: ,,Da li znate koji je danas dan? Na to se osmehujem,
vadim iz depa par lanih brkova i stavljam ih sebi iznad usana.
Recite mi neto o tome.
286
Naa Duhaek
Istorija (ne)vidljivosti ena:

ene, pozorite
i feminizam
vaj tekst se nee baviti celokupnom istorijom pozorita, niti e

nastojati da prui kompletnu sliku pozorinog XX veka, koji
odlikuje mnotvo teorija i praksi enskih, feministikih i mnogih
drugih zanimljivih koje se moda ne mogu uklopiti u neku od te
dve kategorije. U ovom tekstu u izabrati pojedine primere koji
ilustruju na koje sve naine uenjem o pozoritu i konstruisanjem
njegove istorije nastavljamo da reprodukujemo rodne stereotipe, i
kako ih lako ugraujemo u pozorine (i svakodnevne) prakse. Na
kraju teksta u dati primere kako neki pristupi pozoritu otvaraju
druge mogunosti, i postaju jedan od naina da se stereotipi,
nejednakost i razliiti drutveni problemi koji iz njih proistiu,
dovedu u pitanje, a moda ak i promene.
Pozorite je iva umetnost, dogaaj koji se menja od izvedbe
do izvedbe. Meutim, istorija pozorita se konstruie na osnovu
nekih drugih tragova zapisanog teksta, izgleda pozornice i ne
287
nuno na osnovu samog dogaaja. Istorija pozorita se stoga esto

stapa s istorijom knjievnosti i gubi u njoj. Kada se kroz kolski
sistem ue aspekti kulturne, odnosno drutvene istorije, izdvajaju se
zlatna doba kada je kreativnost imala svoje najvie uzlete. enama
su ona, naalost, uglavnom donosila ukidanje ili smanjenje i inae
ogranienih sloboda.
Iako su feministika istraivanja od sedamdesetih godina XX
veka do danas jasno pokazala ovu tendenciju, kolski sistemi koji
formiraju vrednosti veine ljudi,nisu promenili svoj pristup kulturnoj
i svim drugim istorijama, kao ni sadraje koji se predaju. Tako,
ako kolski sistemi uopte ostavljaju prostora za ene koje su dale
poseban doprinos pozoritu, ili za enska, feministika ili lezbejska
pozorita, one po pravilu zavravaju u posebnim poglavljima na
kraju knjiga zajedno sa svim drugim egzotinim primerima
(crnaka pozorita u Americi ili pozorine prakse razliitih azijskih
kultura). Na ovaj nain, one se smetaju u kontekst neega to nije
osobito vano, o emu se moe itati u slobodno vreme, dok je
poznavanje Aristofana ili ekspira (Shakespeare) ono to osobu
ini obrazovanom. Sve drugo se postavlja u odnosu na imena
velikana i genija (po pravilu mukaraca) koji su obeleili takozvana
zlatna doba. A prvo takvo doba, od kojeg poinje evropska kulturna
i politika istorija, smeteno je u antikoj Grkoj.
Izostavljene i/ili izbaen e
U antikoj Grkoj, drutveni i politiki ivot odvijao se

na pijaci. U njemu su ene mogle da uestvuju, i dok su neke
dolazile samo da kupuju ili prodaju, druge su razvijale posebnu
vrstu izvoake umetnosti pantomimu. Na trgovima, ili ak na
ulazima u pozorita ili amfiteatre, one su izvodile kratke satirine
komade koji su se najee bavili dnevno-politikim zbivanjima.
Ova forma bila je dostupna svima, dok su u sama pozorita mogli
da uu jedino bogati, slobodni i punoletni mukarci.1
1. Case, Sue-Ellen (1988). Feminism and Theatre, Routledge, New York, str. 20.
288
Pantomima ne ostavlja pisani trag, pa tako ova forma nije ni

imala priliku da postane deo one istorije koju susreemo u kolama,
istorije u kojoj su imena Eshila, Sofokla, Euripida ili Aristofana
nezaobilazna. Teme kojima se bave njihove drame i danas se na
asovima knjievnosti opisuju kao univerzalne i vanvremenske.
Meutim, realnost u kojoj nastaju ove drame, kao i ozbiljnija analiza
(koja se ne zavrava samo na feministikoj kritici), prethodne
tvrdnje lako mogu dovesti u pitanje. Sju-Elen Kejs (Sue-Ellen
Case), naime, navodi da je Perikle, uspostavljajui demokratiju
koja je Atinu uvela u zlatno doba, takoe posebnu panju obratio
na ograniavanje uea ena u proslavama u ast Dionisa, boga
vina i slavlja: samo e najsiromanije ene biti slobodne da same
idu ulicama, dok e bogatije ene ostati gotovo zarobljene u kui.
Dakle, u okviru antike istorije, ono razdoblje koje se smatra
najzanimljivijim i najproduktivnijim, poetkom umetnosti i nauke,
filozofije i politike, jeste razdoblje kada ene po zakonu ne mogu
da uestvuju u javnom ivotu.
ta to znai za pozorite? Mukarci su ti koji su pisali drame,
mukarci su u njima igrali i to pred iskljuivo mukom publikom.
Praksa da mukarci igraju i enske uloge verovatno je podstakla
stvaranje enskih uloga koje su podlone stereotipizaciji i
generalizacijama. Kejs to objanjava na sledei nain:
Klasici atinskog, rimskog i kasnije elizabetanskog
pozorita su nastali iz kultura koje nisu dale
enama pristupa sceni, ostavljajui im malo pravnih
i ekonomskih mogunosti. Vrednosni sistem
patrijarhalnog drutva je upisan u tekstove iz tih
perioda. enski likovi odraavaju odsustvo realnih
ena sa scene i razloge za to odsustvo. Svaka kultura
koja smatra posebnom vrednou oivljavanje ovih
klasinih dela, zapravo aktivno uestvuje u istom
patrijarhalnom podtekstu koji je stvorio te enske
likove i od njih stvorio enu.2
2. Ibid., str. 12.
289
Ponaanje enskih likova u tim pozorinim

komadima, kao uostalom i u grkim mitovima, nema mnogo zajednikog s iskustvima i
priama stvarnih ena, iako se u nedostatku
drugih izvora esto koristi kao istorijska graa
upravo u te svrhe. Feministkinje e sedamdesetih godina XX veka poeti da dovode u pitanje status kanona i klasika, ali e uporedo
zapoeti i istraivanja o enama, autorkama
iz tog vremena. Upravo su na taj nain ponovo otkrivene ve pomenute pantomimiarke
koje su, zabavljajui ljude na trgovima, koGrko pozorite
mentarisale i kritikovale tadanja politika i
drutvena pitanja.
Sju Elen-Kejs ukazuje na jo jedan nain na koji se pozorina,
odnosno umetnika praksa upisala u evropsku kulturu. Re je o
Aristotelovim delima u kojima je on jasno i detaljno opisao kakvo
ponaanje, odnosno kakve vrline pripadaju mukarcu, a kakve eni.
Kejs citira nekoliko reenica iz 15. poglavlja Poetike, gde Aristotel
navodi da veruje da je mogue da ene i robovi imaju vrline. U
sledeoj reenici on, meutim, objanjava da je ena inferiorna u
odnosu na mukarca, a rob potpuno bedan.3
Danas i ene i mukarci uestvuju u pozorinoj produkciji,
mada ne ravnopravno, jer su mukarci i dalje ee reditelji, dramski
pisci i profesori na dramskim akademijama. Uprkos tome, mnogi
pozorini profesionalci tvrde da rod ne igra nikakvu ulogu u raspodeli
moi i uloga u funkcionisanju pozorita danas. I mada su neke
patrijarhalne pretpostavke upisane u dramske tekstove (od kojih
klasino pozorite zavisi u velikoj meri), one su esto dvosmislene
i kriju se izmeu redova, dovoljno da ih u svakodnevnom ivotu
poriu i mukarci, a ponekad i ene. Moram da priznam da sam
osetila olakanje kad sam prvi put itala Aristotela, zato to vie
nije bilo prostora za poricanje.
3. Ibid., str. 16.
290
Sledee zlatno doba
Tokom srednjeg veka pozorina istorija je tia i mirnija, iako

crkva oraganizuje sopstvene izvedbe biblijskih pria, a ljudi iz
naroda polako poinju i sami da postavljaju predstave tokom
verskih praznika u kojima uestvuju i ene. Prvo sledee doba
koje zavreuje lekciju u svakoj koli jeste elizabetanska Engleska,
a dramski pisac koji je obeleio ovu epohu svakako je Vilijem
ekspir. Ove je prvi put u istoriji da nastaju profesionalna pozorita
i da produkcija nije vezana za verske ili druge praznike. enama
je u ovo doba zakonom zabranjeno da piu i nastupaju,4 mada
im je ovog puta bar dozvoljeno da budu u publici. Obrazloenje
za ove zabrane je zatita morala. Zakonska zabrana koja je u
ekspirovo vreme podrazumevala da mlai deaci igraju enske
uloge, nee se promeniti sve do vremena arlsa II (Charles II).
Meutim, privatno preduzetnitvo u oblasti pozorita jenjava pod
pritiskom Puritanaca, pa tako i pisanje novih tekstova. Tekstovi
koji su ve napisani tokom takozvanog zlatnog doba, igrae se
irom Engleske i sveta.
Vremenom e se meu feministkinjama iskristalisati dve
interpretacije, odnosno dve faze u kritici ekspira. U prvoj su
feministkinje pokuavale da prisvoje ekspira i da pokau, naroito
koristei komedije, da su heroine u njegovim delima zapravo
primeri pozitivnih enskih likova. Meutim, kasnije detaljnije
analize pokazuju da je ovaj pristup bio previe optimistian. Iako
je ekspir odlino opisao opasnost i destrukciju koja dolazi iz
maskuliniteta, on nije ponudio enskost kao alternativu.5 Karen
4. Virdinija Vulf (Virginia Woolf ) govori o fiktivnom liku, ekspirovoj sestri, koja
je u svemu slina njemu (talentovana, sposobna, vredna), ali je ena. Za razliku
od Vilijema koji je imao uspenu karijeru i ija se dela izvode i danas, da je zbilja
postojala, ona ne bi imala priliku da se koluje, ni da radi, a svaki pokuaj da se
ostvari u Vilijemovoj karijeri morao bi se zavriti neuspehom. U prii Virdinije
Vulf ekspirova sestra tragino zavrava zato to je ena, te ona stoga ostaje simbol
nevidljivog i neprepoznatog enskog stvaralatva kroz istoriju. Vidi Virdinija Vulf,
Sopstvena soba, prev. Jelena Markovi, Plavi jaha, Beograd, 2000.
5. Newman, Karen (1985). Comment on Heilburns Review of The Womans Part,
Shakespeares Division of Experience, and Mans Estate. U Signs, Spring 1985, str. 601.
291
Njuman (Karen Newman) na kraju zakljuuje da je potreban

kritiki pristup koji bi dozvolio da se prikae i razotkrije eksplicitno
patrijarhalna ideologija koja stoji iza govora koji dri Kata na
kraju Ukroene goropadi, ali istovremeno i da se pokae podtekst,
implicitna poruka koju on kao autor alje publici tako to eni daje
najdui govor u tako vanom trenutku u predstavi.6
Elejn Aston (Elaine Aston) u Uputstvu za feministiko
pozorite dovodi u pitanje nain na koji je ekspir predstavljen
u kolskom kurikulumu kao neko ijem se jeziku moramo diviti
zato to je to deo svetske kulturne batine i univerzalne lepote
bez obzira na kontekst iz kojeg dolazimo.7 Ona predlae kritiki
pristup koji izmeu ostalog znai i da sebi moemo da dozvolimo
da priznamo da nam je tokom prethodne izvedbe Kralja Lira
bilo dosadno, ili da prosto ne moemo da se identifikujemo s
pojedinim postupcima likova iako su oni van vremena. Ona se
na kraju i pita kako se ene koje se bave pozoritem oseaju pod
pritiskom da cene svet traginih heroja koji redom ubijaju svoje
ene (Otelo), dovode svoje devojke do ludila (Hamlet) ili kanjavaju
svoje nevine kerke (Lir)?8 Jedan mogui izlaz je istraivanje koje
ona predlae pre bilo kakve sledee produkcije jednog klasinog
dela, koje e onda pokazati na koji nain se bilo koja drama ve
mnogo puta menjala. Na taj nain, uz bolje razumevanje istorijata
bilo koje produkcije, feministika rediteljka ili glumica ima priliku
da iskoristi ovu dinaminu perspektivu i ugradi je ono to stvara.
XX vek
Proli vek je posebno zanimljiv zato to se prvi put zlatno doba

preklapa s periodom kada se polje enskih prava i sloboda poveava
i razvija. Izuavajui istoriju, ovo je prvo razdoblje na koje nailazimo
kada se vie ne mora govoriti o pojedinkama koje su autorke,
rediteljke ili vode sopstvena pozorita, nego o itavom pokretu koji
6. Ibid., str. 603.
7. Aston, Elaine (1999). Feminist Theater Practice: A Handbook, Routledge, London, str. 85.
8. Ibid., str. 86.
292
e dovesti do temeljitih promena za ene (bar u

zapadnoj Evropi i severnoj Americi). to se tie
pozorita, ovo je raznolik i kontradiktoran period
kada se javljaju najrazliitije nove forme, ali e
i mnoge stare ostati da postoje simultano i da
tako istovremeno iznova konstruiu rodne uloge
iz prethodnih doba ili da pak pomau njihovom
uruavanju. U irem istorijskom kontekstu, XX
vek je, naravno, vreme fantastine kreativnosti, ali
i doba do tada nepojmljene destrukcije.
Queer Beograd,
Temeljite promene u nainu na koji se pozorite
Live act Viva La Diva.
(foto: Biljana Rakoevi)
izvodi ali i koncipira, koincidiraju s poetkom XX
veka. Meutim, tek je esta decenija XX veka,
koju obeleavaju borbe za drutvene promene, studentski protesti
i aktivizam za enska, crnaka i druga prava, period kada nastaju
pozorine trupe koje e prvi put dosledno sprovoditi neke od
ideja potpuno novog i drugaijeg pozorita. Meu njima su i prve
feministike pozorine trupe koje e svojim (ponekad, naalost,
odve kratkim) delovanjem ozbiljno dovoditi u pitanje rodne uloge
u drutvu, ali i u radu pozorita. Neke radikalne feministkinje e
zabraniti prisustvo mukaraca u publici, inspirisane teorijom o
mukom pogledu koji oblikuje sve to vidimo i radimo. Mnoge
feministkinje e se koncentrisati na kritiku kanona, ili na pronalaenje i istraivanje autorki koje su do tada bile nevidljive.
Krajem osamdesetih e se pojaviti i feministika teorija izvedbenih
umetnosti, inspirisana teorijama knjievnosti i filma, kao i tada ve
postojeom feministikom pozorinom praksom.
Sandra Bemis (Sandra Bemis) insistira na injenici da je
feministiko pozorite politiko pozoriste,9 Dok Alisa Solomon (Alisa Solomon) tvrdi da je iz feministike ideje o povezanosti linog i politikog proisteklo i brisanje jasne granice izmeu
9. Bemis, Sandra (1987). The Difficulties Facing Feminist Theater: The Survival of
At the Foot of the Mountain. Na stranici http://www2.edutech.nodak.edu/ndsta/
bemis.htm, pristupila 15. septembra 2007.
293
performansa i aktivizma. Ona daje raznolike primere, od Majki s

majskog trga u Argentini do ena u Grinam Komonu (Greenham
Common) ili grupe Ekt ap (Act Up). ene su iz potrebe i/ili elje
za javnim angaovanjem koristile znanje o pozoritu ili naprosto
stvarale nove prakse da bi skrenule panju na najrazliitije probleme,
od nestalih ljudi u autoritarnom reimu, preko problema nuklearnog
naoruanja, do bolesti koje izaziva HIV.10 Jedna druga grupa je
moda jo bolji primer tanke linije izmeu pozorita i aktivizma,
i mogunosti koje proizlaze iz poigravanja s uvreenim rodnim
ulogama. To je grupa u kojoj veinu ine gej mukarci, koji u slobodno
vreme stoje ispred klinika za abortus i pruaju podrku enama koje
koriste to svoje pravo. Oni se oblae slino konzervativnim enama
koje redovno idu u crkvu, i pevaju parodije na poznate pesme da bi
lake preneli svoju poruku. Svojim, na prvi pogled, konzervativnim
izgledom i duhovitim tekstovima oni zabavljaju prolaznike i daju
nedvosmislenu podrku enama i njihovoj slobodi izbora.11
Istovremeno, ak i u istoriji XX veka u kojoj su ene nesumnjivo
ostavile traga, bile one feministkinje ili ne, neto ih vraa u jo
jednu tradicionalnu ulogu. Patrijarhat namee dihotomije kao to
su priroda i kultura, telo i um, i te dihotomije opstaju od antike do
danas. U okviru izvedbenih umetnosti, od Isadore Dankan (Isadora
Duncan), preko Pine Bau (Pina Bausch) do mnotva savremenih
koreografkinja i plesaica, ene se najee pominju u oblasti
plesa.12 One su u ovoj oblasti u veini, i dale su neosporiv doprinos
razvoju modernog i savremenog plesa. Zanimljivo je, dakle, da su
ene inovatorke kada se radi o telu i plesu, dok mukarci i dalje ine
veinu inovatora u oblasti pozorita, ako na umu imamo reditelje,
direktore pozorita ili selektore festivala (kako u klasinom, tako i
u savremenom pozoritu).
10. Solomon, Alisa (1998). AIDS Crusaders ACT UP a storm. U Radical Street
Performance, Routledge, London.
11. Cohen-Cruz, Jan (1998). At Cross-purposes: The Church Ladies for Choice. U
Radical Street Performance, Routledge, London.
12. Huxley, Michael and Noel Witts (1996). The Twentieth-Century Performance
Reader, Routledge, London.
294
Prostor slobode i mogunosti
Augusto Boal (Augusto Boal), jo jedan inovator koji je

obeleio XX vek, nazvao je pozorite probom za menjanje sveta.
Za njegove metode, objedinjene pod nazivom pozorite potlaenih
pitanje tlaenja koje specifino pogaa ene samo je jedna od
moguih tema kojima pozorite moe da se bavi.13 Danas se njegov
pristup pozoritu i edukaciji koristi irom sveta, i kroz pozorine
tehnike preispituju se razliite pretpostavke o drutvu u kojem
ivimo. Uz male modifikacije, njega koriste i mnoge feministike
grupe i trupe. Jedna od tih metoda je i forum teatar u kojem se
igraju kratke scene iz realnog ivota izvoaa/izvoaica, a publika
ima priliku da stupi na scenu i da promeni krajnji ishod. Voditelj ili
doker koji pomae u komunikaciji izmeu publike i izvoaa/
izvoaica, uvek naglasi da u konfliktnim situacijama nema reenja,
ali ima bezbroj otvorenih mogunosti za drugaiji vid ponaanja.
Uzmemo li za primer nasilje nad enama, publika ima priliku da
vidi nekoliko puta ponovljenu scenu koja im je ve poznata iz
svakodnevnog ivota, ili da u tu scenu ue i oseti kako je biti ena
koja trpi nasilje u porodici ili zlostavljanje na poslu. ene koje
su i same kroz to prole imaju priliku da u bezbednom prostoru
vebaju kako bi se u takvoj situaciji sledei put drugaije ponele
i time se osnauju. A drugi mukarci i ene, glumci/ice i publika,
stiu drugaije znanje i razumevanje problema, koje nije bazirano
samo na injenicama nego i na emocijama.
U tekstu Tekoe s kojima se suoava feministiko pozorite,
Sandra Bemis polazi od pretpostavke da feminizam radi za jednakost
svih, ali se onda pita kako je mogue da ga onda ljudi tako esto
pogreno razumeju? Iako deo odgovora moda lei u raznolikosti
unutar samog feministikog pokreta, Bemis naglaava da ljudi
neretko razumeju zahteve feministkinja za socijalnom pravdom
kao napad na sopstvene vrednosti i nain ivota. Dakle, pominjanje
feminizma samo po sebi izaziva negativnu reakciju. irli Henigen
13. Boal, Augusto. (1979). Theater of the Oppressed, Pluto Press, London.
295
(Shirlee Hennigan) nudi dobro objanjenje ovog nesporazuma.

Ona podsea na to da kada u razgovoru s mukarcima nudite jasne
dokaze, oekujui da e oni sami uvideti sve svoje greke i od sutra
prestati da diskriminiu ene, rasprava retko ode tim putem. Nije
tako funkcionisalo ni kod rasne diskriminacije ni kod ERA,14 i to
se pokazalo kao teka lekcija. Ipak, ene su nauile da nije vano
koliko se dokaza iznese, jer su logika i racionalno zakljuivanje
nevani kada slualac funkcionie na emotivnom nivou. Na
sluaoce koji imaju drugaiji sistem verovanja, koji se oseaju kao
da su njihove vrednosti i shvatanja ugroeni i napadnuti, logika
nee uticati. Sandra Bemis zakljuuje da je feministiko pozorite
vano za feministiki pokret ba zato to publici prua priliku da
se identifikuje s dramskom akcijom kroz stanje emotivnog oka
i lino prepoznavanje. Tako se sprovodi drutvena promena.15
Dakle, pozorite ne samo da moe da uestvuje u drutvenim
promenama, ve ono predstavlja jedan od najboljih naina da se
one izazovu.
Iako sam u ovom tekstu izostavila razliite vane i zanimljive
autore/ke, pozorine teoretiare/ke i praktiare/ke, istoriju i
sadanjost pozorita van Evrope i Amerike, nadam se da sam kroz
neke izabrane primere ipak uspela da pokaem koliko je vana
istorija pozorita koju uvek iznova konstruiemo kada o njoj uimo
ili je istraujemo. To jo i vie vai za pozorinu praksu koja je toliko
fleksibilna i promenljiva, upravo stoga to je svaka izvedba drugaija
i zato to na nju (mogu da) utiu i izvoai/ce i publika, i mnogi
divni ljudi iza kulisa koje pominjemo jo ree nego ene. Pitanje je
samo koliko ove prilike koristimo. Koliko esto dozvoljavamo da
udobne stolice i mrak u sali budu prilika za dremanje, umesto da
pozorite bude prilika da se poigramo i moda probudimo?
14. ERA - Equal Rights Amendment, Amandman za jednaka prava u SAD.

15. Bemis, Sandra. (1987). The Difficulties Facing Feminist Theater: The Survival of
At the Foot of the Mountain. Na stranici http://www2.edutech.nodak.edu/ndsta/
bemis.htm, pristupila 15. septembra 2007.
296
Jelena Mileti
Feminizam i
vizuelne umetnosti
ada uporedimo umetnika dostignua s principima feminizama, uoiemo da je predstavljanje ene prisutno od
samih poetaka umetnosti, iako prve autorke susreemo tek u XVI
veku nove ere. Takoe, ako otvorimo preglede svetske umetnosti
uoiemo da njima dominira evropska kultura. Cilj ovog teksta je
da problematizuje sam prikaz enske figure, status ena koje su se
bavile ili se bave umetnou, i istorije umetnosti kao nauke.
Ako uzmemo da istorija poinje pojavom pisma oko 5000.
godine pre nove ere, period koji prethodi pismu poznajemo samo
na osnovu materijalne kulture. U periodu mlaeg kamenog doba,
neolitu, pojavljuje se prikaz ene, poznat kao Vilendorfska Venera
(oko 25000-20000 godina pre nove ere, kamen, visina 11,1 cm,
Prirodnjaki muzej, Be). Figura prikazuje nagu enu, naglaenih
materinskih i reproduktivnih delova tela i bez karakternih crta
lica. Naziv koji je figura dobila ukazuje na funkciju koju je ona
kao ena mogla da vri, ali nam ukazuje i na nameru istraivaa
297
da figuri nametne izvesno znaenje.

Poto figura pripada periodu pre pisma,
moglo bi se rei da se znaenje figure
moe itati kao konstrukcija kulture kojoj
pripada istraiva. Na osnovu navedenog,
figura oznaava plodnost i materinstvo,
ali je ona istovremeno deifikovana i
depersonalizovana, budui da je imala
i izvesnu ritualnu funkciju. Utoliko,
figura Vilendorfske Venere ima status
boanstva.
Kod starih civilizacija figure ene se
takoe pojavljuju, obino kao deo prikaza
branog para, recimo faraonske porodice Princ Rahotep i njegova
ena Nofret (oko 2580. godine pre nove ere. Obojeni krenjak,
visina 120 cm, Egipatski muzej, Kairo). Ove su figure obino bile
prikazivane kao monumentalne i statine, oliavajui boanski
status koji im se pridavao. Takoe, poznato je da su grobnice
faraona imale kraljevu i kraljiinu odaju i da su obe, uz pomo
otvora, komunicirale s bogom Ozirisom i boginjom Izidom iji
su oni pandani bili na zemlji. Polna razlika ogledala se u boji:
enska figura bila je bela, dok je muka bila tamnija. Ovakvo
razlikovanje pola nastavie se i u minojskoj kulturi sve do pojave
Niobe u klasinoj grkoj kulturi. U osnovi, sve enske figure imale
su status boanstva, zbog ega nisu bile prikazivane kako neto
rade, ve kakve jesu.
Klasina grka skulptura unosi promenu u prikazu figura.
Polikletov kanon donosi kontraposto, istiui harmoniju i ritam.
Figura je slobodnostojea i u pokretu je. Sama mitologija antikih
Grka sagledavala je enu na razliite naine: od Atene, budue
device u hrianstvu, preko Amazonki koje su predstavljale realnu
opasnost po kulturu, do Niobe, grenice koja biva nemilosrdno
kanjena. Grka je umetnost u najuoj vezi s njenom mitologijom,
to nam reito pokazuje Periklov projekat izgradnje Akropolja:
298
Atena Partenos, zatitnica grada i samog poretka

nije sluajno prikazana kao devica; Erehtejev hram
nose Karijatide, ene-stubovi koje e u budunosti
zloupotrebiti totalitarni reimi XX veka, a na frizu
Partenona prikazana je scena amazonomahije.
Svi su elementi na Partenonu povezani. Erehtej
je osniva atinskog polisa, a Amazonke su po
predanju oskrnavile prvobitni Partenon, tako da
je statua device boginje Atene trebalo da bude u
funkciji zatite poretka.
Helenska umetnost donosi i prikaz prvog
enskog akta u umetnosti Niobe na umoru (oko
450-440 godine pre nove ere, Mermer, Muzej
Termi, Rim) smrtnice koja je nemilosrdno kanjena zbog ponosa i hvalisanja. Njena nagost nije
u funkciji oboenja figure, ve je naprotiv odraz
borbe i patnje koju ranjena smrtnica proivljava.
Poznato je da je Nioba otelotvorila tako uzvienu
osobinu tragedije (pathos), koja u nama izaziva
saoseanje.
Pojava hrianstva i uopte monoteistikih religija e na vie
naina nastaviti postojeu tradiciju prikazivanja ene. Bogorodicu,
enu nad enama, po predanju je prvi put naslikao Luka, jedan od
apostola i evanelista. Na III vaseljenskom saboru odranom 431.
godine, ustanovljena je dogma Marije kao bogomatere i device, uz
priznanje njene uloge u spasenju. Ikoninost prikaza Bogorodice
kao nedeljive prirode ponavljae se vekovima i ponavlja se jo
uvek. Iako sama Bogorodica ima mnogo atributa, njena osnovna
funkcija konstruisana je fantazmatinom ljubavlju oca-sina i
majke, bez obzira na to da li se radi o roenju sina, oplakivanju
ili o samom Uspenju/Vaznesenju (zavisno od toga da li se radi
o pravoslavnoj ili rimokatolikoj dogmi). Sve marijanske teme
koje su se razvijale tokom razvoja hrianstva bile su uzor koji je
trebalo slediti.
299
Materinska ljubav, kao jedina prava ljubav ene, u osnovi je

obeleila kulturu Evrope. Iako su u istoriji umetnosti poznati prikazi
i drugih ena koje su bile svetiteljke, za sve njih je karakteristian
zajedniki konani cilj sjedinjenja sa Bogom-ocem-sinom. Setimo
se Marije Magdalene koja, oplakujui Hrista-sina i celivajui
ga suzama mimetira pietu Bogorodice, iako joj u sceni kada on
postaje otac, poznatoj kao Noli me tangere (Ne dodiruj me), dodir
nije dozvoljen. Takoe, svetiteljka Tereza Avilska, koja za ivota
obnavlja karmelianski red, ostaje upamena po svom konanom
cilju svetom venanju kojim je nagraena kao vatrom ljubavi u
kojoj ekstaza sagoreva njeno telo.
Obine ene, smrtnice, u srednjem veku dobijaju status dame,
po uzoru na Bogorodicu, nau damu (notre damme), te je i njihov
konaan cilj (udaja i) materinstvo. Meutim, ta se deava sa
enama koje se nisu saobraavale ovom modelu? Poznato je iz
mnogih izvora da su ene koje nisu imale dovoljan miraz za udaju,
ili nisu bile date u manastir, nakon 35-40 godina ivota, same i
obino siromane, bile proglaavane veticama. Postoje jasni razlozi
zbog ega su one bile tako igosane: bile su ve seksualno zrele,
nezavisne od mukarca, preputene sebi, siromane i razumljivo
kivne, to je bila posledica njihovog poloaja i tretmana koji
im je pridavalo drutvo. Same te karakteristike predstavljale su
opasnost po kler i poredak, te su i one,
poput Amazonki, bile stigmatizovane
u sredini koja nije uspevala da ih
kontrolie.
Setimo se nekih prikaza ovih ena
u vizuelnim umetnostima. Bogorodica
je od poetka bila ikonina i njen
se prikaz ne menja, ona jeste, ona je
oboena. Karavao (Carravagio), recimo, prikazuje Mariju Magdalenu,
rasputene plave kose, kako odbacuje
bisere, u nadi da e dostii konaan
300
spoj s Hristom. Najpoznatiji prikaz Tereze Avilske je Berninijeva

(Bernini) skulptura iz kapele Kornaro (1645-1652, mermer,
prirodna veliina, crkva Santa Marija dela Viktorija, Rim), koja
prikazuje ensko telo koje ne samo da gubi putenost, nego gubi i
fizionomiju, lebdei poput Bogorodice u cilju konaenog ostvarenja
svetog venanja. Prikaz svetovnog venanja nalazimo u kalendaru
vojvode od Berija, braa Limburg (Limbourg), Molitvenik.
Prebogati asovi vojvode od Berija, (1413-1416, 22,5x13,7 cm,
Muzej Konde, antili) na kojem dama dobija prsten od verenika,
a Franc Hals (Frans Hals) verno prikazuje zlo koje vetice ire u
sceni uasa na platnu Vetica iz Harlema (oko 1650, ulje na platnu,
75x63,5 cm, Galerija slika, Berlin).
Prva umetnica koju znamo po imenu potie iz XVI veka, mada
se zna da kolovanje ena na likovnim akademijama poinje tek u
XIX veku. Zvala se Sofonisba Anguisola (Sophonisba Angvssola).
Plinije Stariji, dodue, u svom Opisu prirode pominje ene i
u antikoj Grkoj i u Rimu; poznato je takoe da je bilo ena
koje su se bavile iluminiranim rukopisima i ikonopisom, ali ih
istorija nisu upamtila po imenu. Sofonisba Anguisola bila je prva
umetnica koja je priznata za svog ivota. Poznato je da je svoje
crtee razmenjivala s Mikelanelom, da je slavu stekla slikajui
dvorske portrete, dok nam je njen lik poznat s autopotreta na
301
kojima sebe prikazuje kao humanistkinju. Promena poloaja ene

u umetnosti logina je posledica duha doba u kojem se pojavila.
Meutim, iako je feminizmima koji se bave otkrivanjem
zaboravljenih ili namerno prikrivanih ena, ime umetnice vano,
poloaj ene u vizuelnim umetnostima razvija se uz mnogo prepreka
i borbi koje su, pre svega, uslovljene mehanizmima obrazovanja
i vrednovanja profesionalki. Naime, prve Akademije ene retko
upisuju, one ne ue slikanje akta ve slikaju mrtvu prirodu i pejza.
Na Akademijama e dugo opstajati hijerarhija tem po vanosti, i
prvi bunt protiv toga usledie tek s pojavom moderne. Valorizacija
umetnosti zavisila je od tekovina humanistikih umetnikih
teorija XVI veka, koje su na Akademijama imale status dogme.
Na osnovu tih pravila istorijsko slikarstvo (religiozne i mitoloke
teme) smatralo se najuzvienijim; zatim su sledili portreti, a potom
mrtve prirode i pejzai. ene su gotovo ceo XIX vek slikale mrtve
prirode i pejzae, jer su im asovi anatomije bili nedostupni, i tako
ostaje sve do pobune kada umetnost poinje da odbija da bude
samo mimesis i okree se sebi i sopstvenim naelima.
Iako se za modernu umetnost smatra da je zapoela proces koji
je iao od samodovoljnosti (lart pour lart) do smrti slikartstva,
ona je istovremeno donela i jasnu svest o potrebi za prikazom
ene iz ugla ene. Vremenom, Akademije
postaju sve otvorenije prema enama, pa
umetnost potpisana enskim imenom
vie ne predstavlja umetnost nieg ranga.
Zajedno s impresionistima pojavljuje se
Mari Kasat (Mary Cassatt), koja slika svakodnevne scene u kojima su ene, a i sama
umetnica, glavne akterke. Docnije u XX
veku, pojavljuju se ene koje opserviraju
same sebe i sopstveno telo, postavljajui
ga kao nosioca poruke. Frida Kalo (Frida
Khalo), kao nova Nioba, ispisuje bol i
patnju koju nosi njeno telo (Autopotret,
302
1944, uraen zajedno s Tinom Modoti; Autoportret sa oianom

kosom, 1940). enska seksualnost, toliko opasna u falocentrinoj
kulturi, subverzivno se pojavljuje u slikarstvu Dordije O Kif
(Georgia OKeeffe), koja slika ljiljane i irise (Crni ljiljan III, 1926,
ulje na platnu, Metropoliten, Njujork) aludirajui na klitoris i
vulvu, dok Tamara de Lempicka (de Lempicka) slika glamur i
dekadenciju drutva izmeu dva svetska rata (Portret Madame M,
1930), gde joj glamur slui kao subverzija u kojoj se pojavljuje
cross-dressing, lezbejski parovi, itd.
Pojavom performansa telo ulazi u fokus umetnosti, ali postaje
i medijum kojim se prenosi poruka. Marina Abramovi koja na
poetku deluje kao umetnica iza gvozdene zavese, vremenom
postaje umetnica koja svoj performans izvodi u Metropoliten
muzeju i smeta sebe i svoju umetnost izvan i unutar muzeja kao
simbola institucije umetnosti. Barbara Kruger (Barbara Kruger)
svojim magnetima za friider, poput
Marsela Diana (Marcel Duchamp),
problematizuje upotrebnu vrednost
objekta i pretvara ga u ready-made.
Ali ako zaista stvaramo kontinuitet
enske, feministike umetnosti,
onda shvatamo da je to umetnost u
303
procesu, to posebno pokazuje rad Dudi ikago ( Judy Chicago)

The Dinner Party (instalacija zavrena 1979).
Konano, ako se zapitamo na kom se nivou razvoja nalazi
istorija umetnosti kao nauna disciplina, onda moemo da
zapazimo da je od Vinkelmanove (Winkelman) Istorije umetnosti
antike Grke do danas, kada je pre dve godine dodeljeno priznanje
za ivotno delo Barbari Kruger (dok je Linda Noklin [Nochlin],
najpoznatija feministika teoretiarka umetnosti, na tom
Venecijanskom bijenalu bila selektorka), istorija umetnosti prela
dug put koji predstavlja jedan oslobaajui proces. Ako, meutim,
umetnost ne posmatramo kao istorijsku vertikalu, uoiemo da
poloaj umetnosti i autora i autorki zavisi od mnogo razlika koje
ih pozicioniraju u odnosu na imperijalnu politiku savremene
umetnosti.
306
Marija Perkovi
enska mirovna
politika
Ja sam neprijateljica rata zato to sam feministkinja
Elen Brio
enska mirovna politika, kao i sami enski pokreti, ne poseduje

dugu istoriju. Ta istorija, stara tek neto vie od stotinu godina,
belei i uspone i padove. Podele unutar pokreta delom oslikavaju
i netrpeljivosti i predrasude, koje su karakteristine za poslednja
dva veka u naelu. Jedna od takvih duboko ukorenjenih predrasuda
koja nam se neupitno namee, krije se u samom naslovu ovog
teksta: mir i ene su neraskidivo vezani i drugaije ne moe biti, jer
ene su one koje daju ivot, te su samim tim automatski protiv
rata koji predstavlja smrt. Kao i veina drugih stavova zasnovanih
na navodnoj nepromenljivosti prirode oveka ili grupe ljudi,
307
VI poglavlje: teorije i prakse
i ovaj stav zapravo slui tome da ene oslobodi svakog oblika

odgovornosti i delovanja koje bi moglo dovesti do nekih drastinih
promena u drutvu. Jer, ve time to sam roena kao ena, ja sam
nesumnjivo miroljubiva kae nae drutvo i ono uvaava tu
moju miroljubivost, ali samo dotle dok je drim kao ukras na opisu
ene, bezbedno po drutvo i sistem. Meutim, potreba za mojom
prirodnom, enskom miroljubivou prestaje onog asa kad od
nje pravim jasan vrednosni stav i odluan politiki in, ime se
zarivam u kompaktno telo kapitalistikog patrijarhata.
Zato naslov ovog teksta treba uzeti s oprezom, zbog ega mu je
i dodat podnaslov izjava feministkinje i pacifistkinje Elen Brio
(Hlne Brion). Naime, enska mirovna politika ne proizlazi iz
proste bioloke injenice to smo roene kao enska bia, ve iz
dubokih politikih uverenja, iz injenice da delimo feministike
vrednosti koje prepliemo s antimilitarizmom, iz ega je proizala
jedna specifino mirovna politika ena u crnom.
Kratka istorija enskog mirovnog pokreta
Proe li se kroz istoriju mirovnih pokreta, i specifino enskih

mirovnih pokreta, postaje oigledno da miroljubivost i ene,
pa i miroljubivost i feminizam, nisu u nunoj vezi. Iskustva dva
svetska rata u XX veku, oslobodilakih ratova u bivim kolonijama,
radikalnih leviarskih grupa u Evropi, kao i iskustva oficijelnih
politika pojedinih drava na ijem su elu bile ene (poput Margaret
Taer [Thatcher]), demantovalo je prirodnu miroljubivost ena,
kao to je i pokazalo da nisu sve emancipovane ene (pa ak ni sve
feministkinje) nuno pacifistkinje.
Prvu vezu feminizma i pacifizma moemo locirati u 1891.
godinu. Tada Nacionalni savet ena Amerike i Hrianska enska
organizacija alju peticiju protiv rata s ileom; etiri godine
kasnije pojedine enske grupe pozivaju tadanju ameriku vlast
na pregovore oko sporova u vezi s venecuelanskom granicom, a
1899. godine pacifistkinje, Austrijanka Berta fon Sutner (Bertha
von Suttner) i Nemica Margareta Selenka (Margarethe Selenka)
308
organizuju prve meunarodne demonstracije u Hagu. Meutim,

ovi primeri vie predstavljaju izuzetak nego pravilo, poto je uvaavanje svakog ljudskog ivota kao elementarne i maksimalne
vrednosti u ratu i izvan njega, to bi mogla biti poetna premisa
pacifizma, za feministkinje prvog talasa samo delimino vailo.
Borba za pravo glasa istorijski je ponekad bila vrlo iskljuujua
(na klasnoj i rasnoj osnovi, pre svega), a ponekad i izrazito nasilna
(strategije britanskih sifraetkinja).1 Ve pripreme za Prvi svetski
rat, a i sam njegov tok, pokazae da feminizam nipoto nije u
nunoj vezi s pacifizmom.
U tekstu Raanje enskog mirovnog pokreta, Dil Lidington
( Jil Liddington) navodi da je Prvi svetski rat podelio aktivistkinje
Meunarodne alijanse za ensko pravo glasa (International Woman Suffrage Alliance): Kao i mnoge druge patriotkinje iji
su muevi odmah po objavi rata stupili u vojne jedinice, one su
radile u njegovu korist... Druge ene su bile ogorene videvi
svoju zemlju obuzetu ratnikim ludilom. Mnoge istaknute sifraetkinje su se suprotstavile ratu i verovale su u postizanje mira
putem sporazuma. Za njih je bilo vano da se zadobije podrka
ljudi iz neutralnih zemalja, kao to su bile Sjedinjene Amerike
Drave.2 Meunarodna alijansa za ensko pravo glasa je inae 31.
jula 1914. godine uruila manifest ministarstvu spoljnih poslova
Velike Britanije kao i stranim ambasadama u Londonu, u kojem
je stajalo:
Mi, ene sveta, doivljavamo s gnuanjem i strepnjom/strahom
sadanju situaciju u Evropi, koja preti da ceo kontinent, ak i ceo
svet bude zahvaen nesreom i strahotom rata. U ovom uasnom
trenutku, u kojem sudbina Evrope zavisi od odluka na koje ene ne
mogu da utiu, a svesne nae odgovornosti kao majki ljudskog roda,
ne moemo to pasivno posmatrati i ostati po strani. Iako nemamo
1. Adriana Zaharijevi, Feminizam i pacifizam: (ne)lagodna koegzistencija?,
neobjavljen tekst dostupan autorki.
2. Dil Lidington, Raanje enskog mirovnog pokreta, enska mirovna politika, prir.
Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2002.
309
politiku mo, upuujemo poziv vladama u svojim zemljama da se

izbegne ova, do sada neviena katastrofa Mi, ene iz 26 zemalja
zahtevamo da se ne odbaci nijedna mogunost za pomirenje ili
arbitrau koje mogu da doprinesu reavanju meunarodnih
sporova, ime bi se izbeglo da se polovina civilizovanog sveta utopi
u lokvama krvi.3
Uprkos tome, poetak rata donosi ve pomenute podele, te e
pojedine aktivistkinje praktino podrati svoje militantne vlade.
Pitanje mira za jedan deo emancipatorskog enskog pokreta ostaje
drugorazredno, i on ostaje usredsreen na pitanje prava glasa. Tek
manji broj feministkinja uvia vanost pitanja mira i povezivanja
pacifizma s feminizmom. (Prvi veliki rat u XX veku pokazao
je da su ga ene podravale, ako nikako drugaije, onda i samo
zamenjujui mukarce koji su bili na frontu, upregnute u privredu
koja je sluila u militantne svrhe.)
Potreba povezivanja dva pokreta e nakon okonanja Prvog
svetskog rata okrenuti napore feministkinja ka ubeivanju
drava da odustanu od svog razornog oruja i da se razoruaju.
Dvadesetih godina ene su se za taj cilj borile na razliite naine.
Neke su odluile da rade iskljuivo u enskim grupama kao to su
radile u vreme borbi za ensko pravo glasa, jer su smatrale da se
iskustvo i stav mukaraca prema ratu sutinski razlikuje od stavova
ena i da ene mogu da unesu novine i lucidnost u pitanja mira i
nenasilja. Druge su pak smatrale da sada, poto su ene osvojile
politika prava, logika odvojenih organizacija gubi na uverljivosti,
te je po njima bilo najvanije pokrenuti iroku antiratnu kampanju
i podstai ene da se pridrue ostalim grupama za pritisak u kriku
nikad vie. Ove ene su se prikljuile lokalnim grupama Unije za
drutvo naroda, osnovane 1918. godine, pokuavajui da obezbede
uee ena u raspravama te organizacije u enevi. Neke druge
ene su se prikljuile manjim grupama kao to je Pacifistiki pokret
3. Ibid.
310
protiv rata, pokrenut tri godine kasnije.

Sve ove organizacije su se zalagale
za spreavanje rata po svaku cenu.
Godine 1925, stvorena je komisija
za razoruanje pri Drutvu naroda,
to je dalo novi podsticaj zahtevima
Lige za univerzalno razoruanje. Prva
Konferencija za razoruanje odrana je
1932. godine, a aktivistkinje su predale
osam miliona potpisa to, naalost,
nije dalo nikakvog rezultata, jer je svet
lagano ulazio u novi krug uasa koji e
doneti Drugi svetski rat.4
Nakon Drugog svetskog rata
mirovni pokreti jaaju irom sveta
Plakat iz Drugog svetskog rata (SAD):
(istom merom kojom se umnoavaju
ene u ratu
Ne moemo pobediti bez njih
ratovi, manjih razmera ali ne i manje
brutalnosti). Od prve organizovane
enske mirovne mree, enske mirovne lige (1915), koja je i danas
aktivna u pedeset zemalja sveta, u drugoj polovini XX veka nastaju
nove grupe i mree. Taj period odlikuje pojavljivanje pokreta
protiv atomske bombe, odnosno protiv politike hladnog rata. Ve
ezdesetih godina se javlja masovni mirovni pokret protiv rata
u Vijetnamu, dok osamdesetih godina jaaju grupe koje se bore
protiv nukleranog naoruanja.
Ruenjem Berlinskog zida dolazi do krize u mirovnom pokretu.
Nestanak bipolarnog sveta vodi hegemoniji SAD, krizi Ujedinjenih
nacija i sistema meunarodnog prava. Uvoenjem pojmova
humanitarni rat i humanitarna vojska, mirovni pokret poinje
da se deli na reformistiku struju koja eli da povrati poverenje u
meunarodne institucije, i antimilitaristiku struju koja je protiv
svih vidova rata, pa bili oni i humanitarni.5 Krajem devedestih
4. Ibid.
5. Staa Zajovi, enska mirovna politika, ene u crnom, Beograd, 2006.
311
godina jaa globalni antiratni pokret (nakon skupa alterglobalista

u Sijetlu 1999. godine) kojeg odlikuju akcije protiv globalizacije
i neoliberalne ekonomije, i protiv novih oblika ratova za vojnu
i ekonomsku prevlast. Inae, novi oblici ratovanja se prepoznaju
upravo u preventivnom ratu, humanitarnim intervencijama i
ratu protiv terorizma.6
Struje u enskom mirovnom pokretu
Kljune odlike enskog mirovnog pokreta odraavaju stavovi

da je svaki rat zloin sam po sebi i da je nenasilje osnovni princip
rada. Iskustva feministikog pokreta koji se sudario s Prvim
svetskim ratom i, uopte uzev, iskustvo XX veka, pokazalo je da
se opredeljivanje za mir ne moe izvesti bez ideje solidarnosti
koja e zbilja ii preko svih drutvenih podela, dakle, bez ideje
internacionalizma, bez solidarnosti sa svim ugnjetavanima. enski
mirovni pokret je, naravno, dodao rodnu dimenziju analizi i kritici
rata, povezujui rat s patrijarhatom, odnosno, s iskljuivanjem ene
iz javne sfere. Vana odlika enskih mirovnih pokreta ogleda se i u
njihovoj autonomiji u odnosu na drave i partije, i veoma vano
u etici odgovornosti u odnosu na ono to inim i to se ini u
moje ime.
U velikom broju mirovnih mrea i grupa koje se vode navedenim
principima, mogu se razlikovati i dve podstruje:
- Maternalistika struja koja insistira na majinskim
kvalitetima i potencijalima ena za mir (briga,

portvovanost, saoseajnost). Ova struja uglavnom
ima poverenje u institucionalne mirovne dogovore i
pregovore. Simbolika ovih grupa esto je vezana za

porodicu i decu, te je njihova osnovna poruka: Bolji
svet za nau decu.
6. Staa Zajovi, neobjavljen lanak dostupan autorki.
312
- Feministiko-antimilitaristika struja koja insistira
na tome da je vojska kljuni oslonac militarizma i

nasilja, i da kao takva nijedna vojska ne moe da uva
mir. Ova struja daleko vie poverenja ima u civilno

drutvo nego u institucije, i promovie graansku
neposlunost dravi, naciji, vojsci.7
Te dve struje nisu formalizovane, ali se tako mogu podeliti

po svojim specifinim pristupima. Naravno, ti specifini pristupi
nisu prepreka zajednikom delovanju. Iz razliitih iskustava, iz
potrebe da se rat predstavi kao interes nekolicine, da se razotkrije
licemerje vlad i patrijarhalne kulture, ali i da se ponude drugaiji,
alternativni modeli organizovanja, delovanja i vrednosti koje nee
biti u meusobnom sukobu, izrastala je i mirovna politika ena u
crnom.
Kratki istorijat ena u crnom
Prva grupa ena u crnom nastala je u Izraelu 1988. godine.

Stvorile su je feministkinje leviarke koje su se protivile okupaciji
Palestine i represiji koju je sprovodila izraelska drava, zahtevajui
da se do reenja doe pregovorima, a ne ratom. Ubrzo se formiraju
i grupe podrke u Italiji, SAD i Nemakoj. Birajui crnu boju, boju
alosti na Mediteranu koju su ene morale da nose kada im umiru
ili ginu muki srodnici, feministkinje Izraela i Palestine su taj
tradicionalni simbol pretvorile u politiki simbol. Crna boja, kao
nametnuta boja za ene (poto mukarci odigraju svoju okrutnu
ratnu igru), ovde postaje boja upozorenja, boja zahteva koji se ne
postavlja nakon ina (rata), ve pre njega.
irei se iz Izraela po celom svetu, prelivajui se, dakle, iz jednog
kriznog podruja u sigurna mesta, ova enska mirovna grupa se
oformila i u Beogradu 1991. godine, u specifinom trenutku srpske
istorije. Za svoj protest protiv rata u bivoj Jugoslaviji, ene u
7. Ibid.
313
crnom iz Beograda dobijaju podrku

irom sveta i na taj nain podstiu
nastanak novih grupa, koje danas
postoje u 250 taaka na planeti.
Beogradska grupa je dala
znaajan doprinos teoriji i praksi
mirovne politike ena u crnom:
pokrenule su Meunarodnu mreu
ena u crnom, organizovale deset
skupova Mree enske solidarnosti protiv rata, stvorile mirovnu
Mreu ena u crnom u Srbiji. Iz rada na terenu, tokom sedamnaest
godina aktivnog uenja, sluanja, usvajanja, ali i iz meunarodnog
iskustva, proizila je mirovna politika ena u crnom u kojoj se
kao neprikosnoven izdvojio princip Ne u nae ime. Promoviui
feminizam i an-timilitarizam, ene u crnom ine vidljivim
nenasilni otpor militarizmu, ratu, seksizmu, nacionalizmu
ukratko, svim vi-dovima nasilja i diskriminacije nad enama i
svim drugaijima i razliitima u etnikom, verskom, kulturnom,
seksualnom i ideolokom pogledu. Takoe, grupa permanentno
zahteva suoavanje s prolou, priznanje odgovornosti za rat i
ratne zloine, to podrazumeva kako izruivanje svih osumnjienih
za ratne zloine Hakom tribunalu, tako i priznanje kolektivne
politike odgovornosti. ene u crnom stvaraju ensku alternativnu istoriju, upisivanjem drugih i razliitih, posveene organizovanju permanentne mirovne edukacije zasnovane na zahtevima za demilitarizacijom drutva i razoruanjem.
Principi mirovne politike ena u crnom
Kao to se istorija enskih emancipatorskih pokreta ipak nije

zaustavila samo na borbi za pravo glasa, ve su se zahtevi proirili
na izmenu temelja itavog drutva, tako je i antimilitarizam
prekoraio zahteve pacifizma koji se manje ili vie lagodno
zaustavljao na uzrocima rata, zatvarajui pred njima oi. Feminizam i antimilitarizam (pacifizam) nisu, kako smo videli, ni na
314
poetku bili u nunoj vezi, a nisu to ni danas (nisu sve feministike

grupe antimilitaristike, kao to ni sve antimilitaristike grupe nisu
feministike). Izostanak nune veze izmeu ta dva pokreta zapravo
do-datno potcrtava drutveni karakter sveta u kojem se ovek
kree, a koji odraavaju feministiki stavovi da se enom ne raa,
nego se enom se postaje; da se feministkinjom ne raa, nego se
feministkinjom postaje; i da se antimilitaristkinjom ne raa, nego
se antimilitaristkinjom postaje.
Preplitanje feminizma i mirovnog aktivizma, upuivanje
feministikih zahteva skupa sa zahtevom da se okona neki rat,
esto ne nailazi na prihvatanje u javnosti. Pa ipak
ene se ponajmanje moraju braniti zbog nametanja
feministikih zahtjeva, jer im je reeno da su u
igri neodgodivi nacionalni ciljevi. One naprotiv,
moraju ispitati kontekst i strukture koje omoguuju
militarizam. Feministika kritika militarizma trebala
bi iskljuiti esencijalistiku kategoriju miroljubivih
ena. Nije dovoljno raditi sa i meu enama, ak i
kad se radi o podjelama i premoivanju podjela.
Feministkinje moraju pokazati da je njihova briga o
smrti, zlostavljanju i nasilju ira od enskog pitanja,
da se zapravo radi o politikom pitanju. Drugo,
feministkinje moraju uiniti maksimalan napor
u cilju postizanja politike moi kako bi mogle
postati dijelom svih slubenih mirovnih procesa. I
na kraju, ene moraju zajedno poraditi na pisanju i
predstavljanju alternativnog, odroenog mirovnog
plana, onog kojeg nisu osmislili vojnici, nego nesukobljene ene, mirovnog plana u kojemu sigurnost
ne bi bila jedini, privilegirani cilj, nego onog koji bi
pokrivao i razliite oblike nejednakosti: socijalne,
etnike, rodne, klasne i spolne orijentacije.8
8. ene i politika mira prilozi enskoj kulturi otpora, prir. Biljana Kai, Centar za
enski studij, Zagreb 1997, str. 63-74.
315
Vanost spajanja feminizma i

antimilitarizma vidna je i u stavu
feministkinje i pacifistkinje Beti
Riardon (Betty Reardon), koja tvrdi
da je patrijarhat izmislio rat i da se
njime slui da bi ouvao poredak
koji je stvorio.9 Patrijarhat, kao
sistem dominacije, podreenosti
Stajanje na Trgu Republike u Beogradu
i nadreenosti jednog pola nad
drugim, jedne klase, rase, nacije nad drugom/drugim, starih nad
mladima, roditelja nad decom, jeste generator rata, tvrdi i slavna
feministkinja Kejt Milet (Kate Millet).
Istorija otpora ratu tokom XX veka moda bi se na izvestan
nain mogla saeti u radu ena u crnom. Iskustva, inovi i stavovi
koji su odlikovali mirovne grupe i pokrete, preispitivani su,
produbljivani i pretoeni u principe (iji broj nije ogranien), od
kojih je kljuan ve pomenuti princip Ne u nae ime.
Ovaj princip razotkriva injenicu da vladajue elite jedne
drave svoje ratne pohode pokrivaju navodnim pristankom
graanki i graana, da time u nae ime brane i nae interese.
Meutim, injenica je da se interesi graana i graanki, s jedne
strane, i interesi vlada s druge, drastino razlikuju, da su ak
najee suprotstavljeni. Princip Ne u nae ime podrazumeva da
je neophodno zauzeti kritinu distancu prema svakoj vlasti, ali i
radikalni raskid s politikama zloinakih reima, kao to ene u
crnom Srbije to zahtevaju u sluaju reima Slobodana Miloevia.
esto isticani principi ena u crnom su i Uvek neposlune
(patrijarhatu, ratu, nacionalizmu, militarizmu) i Uvek nelojalne
(naciji, oevima nacije, glavi porodice). Princip Ne u nae ime
vezan je za pozicije graanki/graana u odnosu na dravu/vlast i
poziva na graansku odgovornost, te je za njega vezan princip Uvek
neposlune, koji podrazumeva otpor sistemima i mehanizmima
9. Betty Reardon, Sexism and the War System, Syracuse University Press, 1996.
316
dominacije. S druge strane, princip Uvek nelojalne iziskuje

razgradnju onih identiteta koji deluju organski i neraskidivo
(porodica, nacija, vera), koji imaju emotivni naboj, te samim tim
nose i mogunost emotivne ucene.10
Princip koji donekle objedinjuje prethodna tri jeste Ne dajmo
se od svojih prevariti. Zahtevnost ovog principa (kao, uostalom,
i svih prethodnih) vidljiva je u radu ena u crnom na terenu. S
jedne strane, razgrauje se itav svet i pokuavaju prevazii i
preskoiti granice rodnih, nacionalnih, verskih, seksualnih i drugih
identiteta, a da se istovremeno zadri puna odgovornost za pozicije
u kojima se nalazimo. To, dakle, vai i za one identitete koji su
nam nametnuti, ali i za one koje smo same izabrale. Izdaja koju
zahtevaju pobrojani principi trai da sruimo dobar deo vrednosti
kojima su nas uili (meu kojima je za takav vrednosni sistem ba
izdaja potpuno neprihvatljiva i nemoralna). Istovremeno, izdajui
svet patrijarhalnih vrednosti, trebalo bi da izgradimo svet sasvim
drugaijih vrednosti, ali ne paralelno, ne murei, ve aktivno i
odgovorno ba za to okruenje protiv kojeg nastupamo.
Meu ostalim principima mirovne politike ena u crnom valja
navesti i sledee:
Feminizam je na izbor
Raspolaemo svojim telom, umom i novcem
Neemo da raamo za crkvu, naciju, dravu, armiju
Sve za mir, zdravlje i znanje, nita za naoruanje
Nijedan ratni zloin ne sme ostati nekanjen
10. Nacionalizam kao kljuna ideologija koja je Slobodanu Miloeviu omoguila
dolazak na vlast u Srbiji, pljaku i izgovor za ratove i zloine, ni danas zapravo
nema veliki broj kritiara. S nacionalizmom koketiraju praktino sve stranke
i nakon svrgavanja Miloevia. Kako navodi Teodora Tabaki u svom eseju
Perpetuiranje etnikih podela (Profemina, prolee-leto, 2004): Etnika
pripadnost je do te mere samopodrazumevajua i naturalizovana da se esto
zaboravlja da istorijski predstavlja poznu tekovinu. Svakodnevno se s njome
suoavamo i uestvujemo u njenom funkcionisanju, paradoksalno, ak i onda kada
preuzimamo politiku odgovornost za borbu protiv nacionalizma.
317
Ni u nae ime, ni sa naim novcem

Solidarnost je naa snaga, antifaizam je na izbor
Nijedna ena, nijedan mukarac, ni jedan dinar za rat i
militarizam
Nijedna vojska ne uva mir
Nisam odgovorna samo za ono to ja inim, nego i za ono
to se ini u moje ime
Gradimo drutvo bez vojnika i vojnikinja
Svaki rat je zloin, nema pravednog i opravdanog rata
Nema demokratije bez istine o svim ratnim zloinima
poinjenim u nae ime
enska solidarnost iznad svih granica i podela
Osuditi prvo one koji su poinili zloine u nae ime, a potom
i sve druge
Proterajmo rat iz istorije i naih ivota
U metode mirovne politike ena u crnom koje su izale
iz principa (kao to su i principi proizlazili iz metoda) spada
izraavanje telom (stajanje u crnini na javnim mestima i tome
pripadajue utanje), poseivanje tegobnih mesta kao in enske
solidarnosti kojim se eli izbei logika prijatelj/neprijatelj.
Novina koju su u mirovni pokret unele ene u crnom u tome je
to se takvi inovi solidarnosti odigravaju usred rata, a ne tek kad
se on okona. Takoe se insistira na diplomatiji odozdo, odnosno
na enskoj diplomatiji. ta znai enska diplomatija? Osobe
suprotstavljenih/zaraenih strana sednu zajedno, traei nenasilna
reenja, pre svega meu enama.11 Na ovaj se nain, izmeu
ostalog, odaje priznanje radu ena u tekim okolnostima.
Budui da se organizovanje i rad ena u crnom poklopio s padom
Berlinskog zida, koji je sa sobom doneo uspostavljanje hegemonije
SAD i marginalizovanje UN, odbijanje militarizacije i njeno
11. ene u crnom, Italija, prezentacija odrana 26. 03. 2005. godine u Beogradu u
okviru seminara Suoavanje sa prolou feministiki pristup u organizaciji ena u
crnom.
318
prepoznavanje u svim sferema drutva

postalo je izuzetno vano. U svetu u
kojem je nakon prestanka hladnog
rata rat postao legitimno sredstvo
politike (preventivni rat, humanitarne
intervencije, antiteroristiki rat) militarizacija se prelila preko vojnih
institucija,12 pre svega u medije koji
vre znaajan uticaj na javnost. Na taj
nain, stvara se drutveni pristanak koji
rat predstavlja kao navodno legitimno
sredstvo. Tako se okupacije Avganistana i Iraka (koji su daleko, ili u
svakom sluaju izvan Evrope i SAD)
predstavljaju kao oslobaanje staPlakat ena u Crnom
novnitva, a vojnici koji su u sutini deo
lanca brutalnog nasilja, bivaju predstavljeni kao graditelji mira i
osobe koje donose humanitarnu pomo.
Uz rastuu militarizaciju drutva u poslednje dve decenije, jaa
i patrijarhat. Zemlje zapadne demokratije u kojima se donekle
uspela razgraditi vrsta patrijarhalna kultura, time se takoe
vraaju jedan korak unazad. To se pre svega vidi u socijalnim i
ekonomskim uslovima u kojima ive ene, posebno emigrantkinje
u evropskim dravama. Zajedniki hod militarizma i patrijarhata
se u SAD ogleda u Buovom (Bush) Patriotskom zakonu, kao i u
osporavanju prava na legalan abortus.
Analiza feministkinja je nedvosmisleno pokazala da e, ako se
rat vodi negde spolja, militarizacija nuno zahvatiti i nau kuu:
taj je proces uvek dvosmeran. Stoga je kredo ena u crnom da
samo dosledno protivljenje sopstvenom vojnom sistemu moe
doprineti jaanju enske internacionalne politike koja se zasniva
12. ene u crnom iz Italije su registrovale pojavu militarizovanja umetnosti,
kao i agresivne kampanje koje mladim Italijanima nude kolovanje u vojnim
institucijama.
319
na odbijanju svake vrste nacionalizma i svake ratne opcije raznih

dravnih tela.13
Najzad, treba pomenuti da u odlike mirovne politike ena u
crnom spada i politika svakodnevnog koja ih razlikuje od drugih
mirovnih pokreta (meovitih ili mukih). Naime, dok drugi pokreti
i grupe najee ostaju u sferi velikih, spektakularnih manifestacija
koje se deavaju dva puta godinje, enska mirovna politika osim
tog, meunarodnog plana, insistira i na internom koji podrazumeva
svakodnevni aktivistiki rad na terenu.
Principi i metode koje su ene u crnom unele u mirovni pokret
oslanjaju se na istoriju tog pokreta, ali i na terenski rad samih
ena u crnom. U tom smislu, oni nisu potpuno novi, ali je, s druge
strane, pokuaj sveobuhvatne analize i jedne drugaije prakse
ve, ini mi se, vana novina kojom su ene u crnom doprinele
mirovnom pokretu. Biti prekriteljka svih naloga, kako to kae
Staa Zajovi, aktivistkinja ena u crnom, jeste novina u enskom
mirovnom pokretu, kao i u mirovnom pokretu uopte.
13. ene u crnom, Italija, prezentacija odrana 26. 03. 2005. godine u Beogradu u
okviru seminara Suoavanje sa prolou feministiki pristup u organizaciji ena u
crnom.
320
D O D ATA K 5 .
Krat ke bio g raf ije Nobel ov ki z a mir
Berta
fon
Z u t n e r (B e r t h a
von
S u t t n e r ) , 1905
Berta fon Zutner (1843-1914), austrijska grofica, knjievnica

i pacifistkinja, autorka svetskog bestselera Dole oruje!,
osnivaica austrijskog (1891), nemakog (1892) i maarskog
(1895) drutva za mir, istorijska organizatorka meunarodnog

enskog mirovnog pokreta. Uspela je da nagovori vedskog
fabrikanta dinamita Alfreda Nobela da osnuje fond za nagradu

koja e se dodeljivati osobama istaknutim u zalaganju za solidarnost meu narodima, smanjenje vojnih trokova i podsti-
canje mirovnih aktivnosti. Bila je prva ena kojoj je dodeljena

Nobelova nagrada za mir.
D e j n A d a m s ( J a n e A dd a m s ), 1 9 3 1
Dejn Adams (1860-1935) postala je uvena po svom
angaovanju za ensko pravo glasa, ali i po svom antiratnom

angamanu u Prvom svetskom ratu, zbog ega je proglaena
najopasnijom enom u Americi, jer se smatralo da je svaka

antiratna aktivnost ekstremistika i nepatriotska. Dejn
Adams je bila jedna od organizatorki Meunarodnog kongresa

ena u Hagu (1915) i osnivaica prve enske mirovne globalne
mree Meunarodne lige za mir i slobodu (WILPF, 1915) koja

i danas aktivno deluje u oko pedeset zemalja sveta.
321
E m i l i G r i n B a l (E m i l y G r e e n e B a l c h ) , 1946
Emili Ba (1867-1961), sociolokinja, ekonomistkinja, pacifistkinja, veoma bliska saradnica Dejn Adams. Bila je profesorka
na Univerzitetu u Masausetsu, odakle je izbaena zbog svog
antiratnog angamana u Prvom svetskom ratu. Radila je i kao

urednica naprednih njujorkih novina The Nation.
B e t i V i l i j a m s i M e r d K o r i g a n (B e t t y W i l l i a m s
M a i r e a d C o r r i g a n ), 1 9 7 6
Ove dve Irkinje podelile su 1976. Nobelovu nagradu za
mir.Obe su roene u Belfastu, Severna Irska.Nakon jedne
saobraajne nesree, izazvane sukobom izmeu Irske
republikanske armije (IRA) i britanske vojske, u kojem su
nastradala tri srodnika Merd Korigan, one su pokrenule
mirovne kampanje po celoj Severnoj Irskoj. Merd, katolkinja
i Beti, protestankinja, uspele su da zajedno pokrenu mirovni
mar u kojem je uestvovalo 10000 ena obe veroispovesti, to
ima izuzetan znaaj u Severnoj Irskoj, decenijama razdiranoj
krvavim etnikim i verskim sukobima.
Te r e z a B o j a d i j u - Te r e z a
M a j k a Te r e z a , 1 9 7 9
iz
Kalkute-
Roena je u Skoplju 1910. godine, u albanskoj porodici. U
osamnaestoj godini prikljuila se kongregaciji sestara irskog

reda, a u dvadesetoj odlazi u Kalkutu da poduava asne
sestre u jednom koledu. Kad je jednog dana putovala vozom

po predgraima Kalkute, videla je prizore najstranije bede i
odluila da prekine da poduava bogate devojke iz koleda i da

posveti svoj ivot siromanima. Osnovala je novu kongregaciju
u kojoj se sada hiljade osoba posveuje leenju siromanih.
Nobelovu nagradu za mir dobila je 1979, a umrla je 1998.
322
A l v a M i r d a l (A l v a M y r d a l ), 1 9 8 2
Roena je 1902. u Upsali u vedskoj. Studirala je folozofiju,
psihologiju i politike nauke u vedskoj i SAD. Nakon rata,
uestvovala je na brojnim konferencijama kao predstavnica
vedske vlade. Od 1945. do 1950. godine radila je kao vi-
soka funkcionerka OUN. ezdesetih godina se zalagala za
razoruanje u svojstvu visoke funkcionerke vedske vlade. Od

1966. do 1973. godine bila je ministarka za mir i razoruanje
u vedskoj vladi. Kao predsednica Foruma za mir vedskog
radnikog pokreta, izradila je plan Mirdal kojim se predvia
zona bez nuklearnog oruja od vedske do Bugarske, ukljuujui

i obe Nemake. Godine 1982, dobila je Nobelovu nagradu za
mir zajedno sa Meksikancem A. Garsijom Roblesom.
A u n g S a n S j u i (A u n g S a n S u u K y i ) , 1991
Roena je 1945. godine u Burmi, kao erka lidera burman-
skog otpora britanskom imperijalizmu i japanskoj okupaciji,
ubijenog 1947. godine. Po zavretku studija na Univezitetu u

Oksfordu, vraa se u Burmu gde se bori protiv vojne hunte.
U svojoj borbi bila je inspirisana idejama Martina Lutera
Kinga i Mahatme Gandija. Osnovala je Nacionalnu ligu za
demokratiju i 1990. godine pobedila na izborima. Meutim,

vojna hunta je odbila da prizna pobedu i osudila Aung na
estogodinji kuni pritvor. Vojni reim joj nije dozvolio ni

da primi Nobelovu nagradu za mir. Bila je primorana da
ivi odvojeno od svoje porodice, dece i mua, koji su ostali
u Engleskoj. Vojna hunta ju je oslobodila iz kunog pritvora
maja 2002. godine, ali je ponovo vrlo brzo zatvorena, tako da

se i dalje nalazi u kunom pritvoru.
323
R i g o b e r t a M e n u Tu m ( Rigoberta Menchu Tum), 1992

Roena je 1959. godine u planinskom delu Gvatemale, u
domorodakoj porodici. Ve u petoj godini je morala da
zarauje za ivot, radei s roditeljima na plantaama kafe i
pamuka. Jedan od njene brae umro je od pesticida dok je radio

na plantaama. U trinaestoj godini otila je u grad da radi;
vratila se iscrpljena, ogorena i bez novca. Njeni roditelji su
oduvek bili aktivni u domorodakom pokretu za ljudska prava,
oduvek su bili izloeni represiji gvatemalske vojne hunte. Njen

brat je bio muen i spaljen iv zbog svoje politike aktivnosti.
Njena majka je takoe bila muena. Rigoberta je nastavila
borbu za prava domorodakog stanovnitva i za svoj angaman

dobila je Nobelovu nagradu u 33. godini ivota.
D o d i V i l i j a m s ( Jody Williams) , 1 9 97
Pokrenula je organizaciju Meunarodna kampanja za zabranu
nagaznih Mina 1991. godine. Ciljevi kampanje su bili da se
vlade nateraju da potpiu sporazume kojima se zabranjuje
upotreba, pravljenje i prodaja nagaznih mina (do sada su
sporazum potpisale 142 vlade), nadgledanje zemalja kako

bi se osiguralo sprovoenje sporazuma, podizanje svesti o
problemu postojanja mina irom sveta, medicinska i novana

pomo rtvama nagaznih mina irom sveta. Jedan od velikih
mitova modernog vremena jeste da kada se rat zavri, prestaje i

ubijanje. Realnost je ipak drugaija nagazne mine nastavljaju
da ubijaju dugo poto su mirovni ugovori potpisani, a svakih
dvadeset minuta jedan civil postaje rtva nagazne mine, kojih u

svetu ima preko 100 miliona.
324
i r i n E b a d i ( Shirin Ebadi), 2 0 0 3
Roena u Hamedanu (severozapadni Iran) 1947. godine u
akademskoj i muslimanskoj porodici. U martu 1969. godine

postala je sudijka, ime postaje prva ena sudija u istoriji
Irana. Meutim, posle revolucije 1979. godine, zajedno s
nekoliko koleginica premetena je na drugo radno mesto zato

to vera zabranjuje enama da budu sudije. Posle izvesnog
vremena, zbog toga daje ostavku. Konano, 1992. godine
dobija pravniku licencu i otvara svoju advokatsku kancelariju.

Zastupala je porodice ljudi koji su ubijeni za vreme napada na
studentski dom. Takoe je imala sluajeve zlostavljanja dece.
Sada zastupa majku fotoreportera koji je ubijen u Iranu. Dri
treninge iz ljudskih prava i predaje na univerzitetu. Izmeu ostalog radila je za UNICEF i suosnivaica je Centra za odbranu
ljudskih prava. Autorka je nekoliko knjiga o ljudskim pravima,
pravima ena, izbeglica, dece, radnika/ca.
Va n g a r i M u t a M a t a i ( Wangari Muta Maathai), 2004

Osnivaica je pokreta Green belt (Zeleni pojas) koji je tokom
gotovo 30 godina angaovao siromane ene koje su zasadile
30 miliona stabala, ime je spreeno pretvaranje terena u
pustinje. Na taj nain je u Keniji zaposleno na hiljade ena. Na

udar svoje vlade dola je zbog protivljenja ideji da u najveem
parku u Najrobiju bude izgraen ogroman poslovni kompleks
na 62 sprata. Stvar je bila tim gora to je ona ena koja se u
tradicionalnom drutvu suprotstavila mukarcima. Matai je
prva ena iz Afrike koja je dobila Nobelovu nagradu.
Katarina Lonarevi
Globalizacija, ene i feminizam:

globalno sestrinstvo
vs.
strateko sestrinstvo1
lobalizacija ne samo to ima razliita znaenja u razliitim

kontekstima, ve je i relativno nova ideja na polju drutvenih
nauka. Kao centralnu osobinu ideje globalizacije mogli bismo
izdvojiti tezu da se mnogi savremeni problemi u svetu ne mogu
vie adekvatno prouavati na nivou nacionalnih drava, odnosno
njihovih meudravnih odnosa, jer se problemi savremenog sveta
moraju razmatrati kroz prizmu globalnih procesa.2
Veliki deo literature o globalizaciji je prilino konfuzan ne
samo zato to se taj termin koristi kao neka vrsta kiobrana za
1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u
Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj (pod rednim brojem 159011), Centra za rod i
politiku Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke.
2. Sklair, L. (1999). Competing Conceptions of Globalization. Journal of WorldSystems Research (V, 2, Summer, str. 143-163).
326
sve postojee globalne procese koji se vezuju za neoliberalizam, ve

i zato to se esto ne pravi razlika izmeu termina globalizacija
i internacionalizacija, pa neki autori i autorke koriste te termine
kao meusobno zamenjive. U nastavku ovog teksta, pod izrazom
globalno nasuprot internacionalnom, podrazumevae se procesi
i odnosi koji se ne zasnivaju na sistemu nacionalnih drava.
Za razliku od veine konvencionalnih pristupa globalizaciji,
koji su uglavnom rodno slepi, feministike teorije prouavaju
globalizaciju pre svega kao rodni proces, ne gubei iz vida da se
ujedno radi o sloenom ekonomskom, kulturnom i geografskom
procesu u kome je mobilnost kapitala, organizacija, ideja, diskurs
i ljudi dobila globalni ili transnacionalni oblik.
Iako enski pokreti imaju dugu istoriju organizovanja
na meunarodnom planu, smatra se da tek od devedesetih
godina XX veka poinje organizovanje ena i feministkinja na
transnacionalnom nivou. Zajedno s drugim transnacionalnim
nevladinim organizacijama, mreama i drutvenim pokretima, one
stvaraju takozvano globalno civilno drutvo koje ne bi trebalo
shvatiti kao monolitnu celinu iji akteri imaju jedinstvene ciljeve.
U literaturi koja se bavi globalizacijom esto se moe nai teza
da je globalizacija odozgo (odnosno, neoliberalna ekonomija i
politika, kao i rastua mo meunarodnih finansijskih institucija,
trgovinskih organizacija i drugih dominantnih meunarodnih sila)
izazvala kolektivne odgovore radnikih, enskih, feministikih
i drugih grupa, odnosno globalizaciju odozdo. Globalizacija
odozdo, prema tome, oznaava stvaranje globalnog civilnog
drutva, nove javne sfere, to se obino definie kao veliki,
povezan i vieslojan drutveni prostor koji obuhvata stotine
hiljada nevladinih organizacija i institucija. Ove mree imaju mo
oblikovanja novih identiteta, pa ak i mo stimulisanja svesti meu
ljudima da je razvijanje uzajamnog razumevanja za razliite naine
ivota praktino nunost.3
3. Keane, J. (2001). Global Civil Society?. U: H. Anheier, M. Glasius i M. Kaldor
(ur.). Global Civil Society. Oxford University Press. poglavlje 2, str. 23-47
327
Tema ovoga teksta bie kako je globalizacija odozgo izazvala

razliite oblike globalizacije odozdo, odnosno razliite feministike
odgovore, organizacije i pokrete u kasnom dvadesetom i ranom
dvadeset prvom veku. Prvo e biti razmatran dominantan pristup
globalizaciji u feministikoj literaturi, a zatim e biti predstavljeno
mogue alternativno promiljanje kako globalizacije tako i njenih
posledica po ene i organizovani feminizam.
Globalno sestrinstvo?
Ne samo to se istorija feminizma i

enskih pokreta najee opisuje pomou
metafore talasa, ve se moe govoriti i o
povratku odreenih tema za koje se mislilo
da su odavno zaboravljene, koje se ipak, u
talasima vraaju u iu feministikog interesovanja. Jedna od takvih ideja je i ideja
globalnog sestrinstva koja je poslednjih
godina, naroito pod uticajem feministikih
teoretiarki globalizacije to deluju u okviru politike ekonomije, ponovo prisutna u
Zakivaica Rozi postaje
feministikom diskursu.
globalni fenomen
Najranija vizija univerzalnog globalnog
sestrinstva moe se nai u dokumentima koje su ostavile
feministkinje prvog talasa, to se najee locira u period od sredine
devetnaestog veka do 1945. godine. U tom periodu, evropske ene
su dominirale meunarodnim enskim organizacijama, a njihova
vizija me-unarodne zajednice ena pretpostavljala je univerzalnu
istost svih ena svuda. Tadanje meunarodne enske organizacije,
osnovane uglavnom u Za-padnoj Evropi,4 objavljivale su tekstove
i poruke upuene svim enama svuda u svetu, nazivajui ih
uvarkama, negovateljicama i zatitnicama, majkama ljudske
rase, nositeljkama ivota i majkama nacije.
4. Na primer, enska meunarodna liga za mir i slobodu, Meunarodni savet ena,
Meunarodni savez ena, i druge.
328
Ova najranija ideja globalnog sestrinstva bila je donekle

prisutna i u feminizmu drugog talasa, koji je poeo u Severnoj
Americi i Evropi tokom ezdesetih godina XX veka,5 ali je dobila
estoku kritiku od Afro-Amerikanki, drugih tamnoputih ena i
lezbejki kao pokuaj iskljuivanja svih onih ena koje nisu bele,
heteroseksualne pripadnice srednje klase. Moda se iz tog razloga
u novijim prikazima istorije feminizma i enskog pokreta koje
predstavljaju feministike politike ekonomistkinje drugi talas
opisuje kao period u kojem je dolo do velikih podela meu
feministikim teoretiarkama i aktivistkinjama.
Obino se u literaturi navodi dvostruka podela unutar
feminizma drugog talasa. S jedne strane, politike razlike su dovele
do nastanka liberalne, radikalne i marksistike ili socijalistike
ideologije meu feministkinjama. S druge strane, govori se o
razlikama izmeu feminizama Severa i Juga, ili Prvog i Treeg
sveta u pogledu prioriteta problema.6 Naime, mnoge feministkinje
iz takozvanog Prvog sveta su smatrale da su jednakost pred
zakonom i reproduktivna prava kljuni feministiki zahtevi i
ciljevi, dok su mnoge feministkinje iz Treeg sveta naglaavale
nerazvijenost, kolonijalizam i imperijalizam kao sutinske prepreke
napretku ena. Neslaganja povodom prioriteta u meunarodnom
enskom pokretu naroito su dola do izraaja na poetku decenije
Ujedinjenih nacija posveene enama, pre svega na prvoj i drugoj
Svetskoj konferenciji, u Meksiko Sitiju 1975. i u Kopenhagenu
5. Neke autorke za poetak drugog talasa enskog organizovanja uzimaju 1945.
godinu. Tripp, A. M. (2006). The Evolution of Transnational Feminisms:
Consensus, Conflict, and New Dynamics. U: M. M. Ferree i Aili Mari Tripp (ur.).
Global Feminism: Transnational Womens Activism, Organizing and Human Rights.
NYU: str. 51-75
6. Zanimljivo je primetiti da se u svim ovim opisima nikada ne pominje Drugi svet
koji je svojevremeno bio oznaka za zemlje Istonog bloka. Posle sloma socijalizma,
veliki broj zemalja Istone Evrope i drave koje su nastale raspadom Sovjetskog
Saveza, zapoele su proces tranzicije ka kapitalizmu, ali je i danas njihov status
nejasan. Dihotomija Prvi svet-Trei svet ne obuhvata bive socijalistike zemlje
Evrope, jer one sigurno ne pripadaju jezgru Prvog sveta, ali ne pripadaju ni
zemljama Treeg sveta. Nalazim da je problematino to se njihov status uopte ne
problematizuje u feministikim sporenjima oko globalizacije.
329
1980. godine. Meutim, tokom osamdesetih, a naroito tokom

priprema za treu svetsku konferenciju, odranoj u Nairobiju
1985. godine, dolo je do uspostavljanja novih veza i konsenzusa,
kao i do pojave novih vrsta enskih organizacija takozvanih
transnacionalnih feministikih mrea.
U feministikoj politikoj ekonomiji najee se navode tri
kritina ekonomska i politika procesa na nivou drava, region i
sveta koji su doveli do znaajnih promena u enskom pokretu:
1. Tranzicija iz kejnzovske u neoliberalnu ekonomiju, zajedno
s novom meunarodnom podelom rada koja se u velikoj
meri oslanja na jeftini enski rad;
2. Nestanak drave blagostanja i razvitka;
3. Pojava razliitih oblika fundamentalistikih pokreta.
Tokom sedamdesetih godina meunarodna ekonomija je
poela da se transformie iz kejnzovskog sistema kapitalizma
koji je kontrolisala drava, zasnovanog na principima pune
zaposlenosti i velikih javnih sektora, u sistem takozvanog turbokapitalizma,7 odnosno neoliberalne ekonomije sa strogom
monetarnom politikom i politikom smanjivanja trokova u javnom
sektoru. Turbo-kapitalizam se esto opisuje kao period u kojem
trita postaju sve vie odvojena od kontrole drava, i u kome
se podstie slobodno kretanje kapitala u traganju za profitom.
Tokom osamdesetih godina ovaj proces globalnog restrukturiranja
zadobija formu reganizma u SAD, taerizma u Velikoj Britaniji,
politike strukturnog regulisanja i strogih ekonomskih mera u
zemljama u razvoju, da bi tokom devedesetih dobio novu formu
formu tranzicije iz komunizma u kapitalizam u bivim zemljama
Sovjetskog Saveza i u Istonoj Evropi.
Najvanijim posledicama postkejnzovske i postkomunistike
tranzicije u neolibileralni kapitalizam smatraju se globalna
feminizacija radne snage, odnosno stalno poveavanje broja ena
7. Keane, Op. cit.
330
u jeftinoj radnoj snazi u svetskoj kapitalistikoj ekonomiji, ali i

globalna feminizacija siromatva, odnosno poveavanje udela ena
u populaciji koja ivi ispod granice siromatva.
Drugi vaan fenomen na nivou drava, region i sveta, koji
je doveo do smanjivanja ideoloke i politike podele meu
feministkinjama Prvog i Treeg sveta, ogleda se u rastu islamskog
fundamentalizma u muslimanskim zemljama. Fundamentalistiki
pokreti zahtevaju u sve veoj meri jaanje tradicionalnih normi,
ukljuujui patrijarhalne zakone i porodine uloge ena, stroiju
kontrolu nad enama, jaanje javnog morala u cilju zatite nacija
ili kultura od sve jaih stranih uticaja i navodnih zavera.8 Imajui
sve ovo u vidu, brojne feministike teoretiarke argumentiu da su
se tokom osamdesetih godina XX veka smanjile razlike izmeu
feministkinja na globalnom planu, tako da za mnoge feministkinje
Prvog sveta ekonomska pitanja i pitanja razvoja zadobijaju sve vei
znaaj, dok mnoge feministkinje Treeg sveta poinju da obraaju
panju na pitanja enskog statusa u zakonima, na pitanja autonomije
i enskih ljudskih prava.9 Ovo smanjivanje razlika i pribliavanje u
stavovima koincidira s pripremama za Treu svetsku konferenciju
Ujedinjenih nacija posveenoj enama u Nairobiju 1985. godine,
kada se znaajno i poveala participacija ena s june hemisfere.
U istom periodu dolazi i do formiranja brojnih transnacionalnih
feministikih mrea, odnosno novih vidova enskih organizacija
i pokreta, koje su, prema zastupnicama feministike politike
ekonomije, ujedinile ene iz razvijenih i zemalja u razvoju iz potrebe
da se doe do reenja za rastue ekonomske pritiske i patrijarhalne
pokrete.10 Pribliavanje feministkinja Severa i Juga kulminiralo je
na konferenciji u Pekingu 1995. godine, donoenjem zajednike
deklaracije i platforme za akciju.11 Pribliavanje u stavovima
izmeu feministkinja Severa i Juga je rezultiralo pojavom novog
kolektivnog identiteta globalnog feminizma,12 dok se novostvorene
transnacionalne feministike mree mogu posmatrati kao izraz
globalnog drutvenog pokreta ena.
331
Transnacionalne feministike mree predstavljaju nov oblik

enskog organizovanja iznad nacionalnog nivoa, koji ujedinjuje
ene iz tri ili vie zemalja oko zajednikog programa. Poput drugih
organizacija koje pripadaju takozvanom globalnom civilnom
drutvu, transnacionalne feministike mree su logini rezultati
svetske kapitalistike ekonomije u eri globalizacije i univerzalne
injenice rodne nejednakosti. Takoe, poput ostalih nevladinih
organizacija globalnog civilnog drutva, one nastaju kao direktni
odgovori na nejednakost i nepravde koje je izazvala globalizacija
odozgo, s krajnjim ciljevima koji ukljuuju drutvenu promenu,
ljudska prava, povratak drave blagostanja i razvitka,13 i transformaciju rodnih relacija iz patrijarhalnih u egalitarne.
8. Drugim reima, po ko zna koji put u istoriji oveanstva se nacija i nacionalni
identitet grade i brane na enskim telima, koja se postavljaju kao uvari granica
nacionalne drave i garanti nacionalnog jedinstva.
9. Moghadam, V. (2005). Globalizing Women: Transnational Feminist Networks. The
John Hopkins University Press; Tripp, Op. cit.
10. Meu najpoznatijim transnacionalnim feministikim mreama su sigurno DAWN
(Development Alternatives with Women for a New Era) koja se bori za rodnu i
ekonomsku pravdu, reproduktivna prava i ensko zdravlje, naroito s akcentom
na siromane ene Treeg sveta; WIDE (Women in Development Europe) koja
naglaava vanost feministikih alternativa evropskim i amerikim ekonomskim
i trgovinskim politikama; WLUML (Women Living under Muslim Laws) koja
promovie enska ljudska prava naroito u muslimanskim zemljama i zahteva
implementaciju CEDAW u svim muslimanskim zemljama; SIGI (Sisterhood is
Global Institute) koji promovie enska ljudska prava svuda u svetu, iako je od
devedesetih godina primarni cilj ove mree promovisanje prava ena u zemljama
Bliskog Istoka.
11. Iako je kritika ovog dominantnog feministikog pristupa procesu globalizacije
predmet sledeeg odeljka, ovde u samo naglasiti da neke feministike teoretiarke
imaju potpuno drugaije vienje dogaaja na konferenciji u Pekingu. Naime,
Spivak (Gayatri Spivak) je kritikovala ovu konferenciju nazivajui je nekom vrstom
globalnog pozorita koje prikazuje globalno jedinstvo dok, u stvari, koristi
kolonijalne strategije i odnose moi. Naime, Spivak smatra da je konferencija u
Pekingu predstavila fiktivno jedinstvo Severa i Juga dok su najsiromanije ene
Juga bile potpuno iskljuene. S druge strane, preutna premisa i Ujedinjenih nacija
i uesnica je bila jasna Jug nije u stanju da upravlja sobom. Spivak, G. (1996).
Women as Theatre: United Nations Conference on Women, Beijing 1995.
Radical Philosophy 75 (January-February): 2-4.
12. Moghadam, Op. cit., str. 88.
13. Ovaj zahtev je prilino udan, ako se ima u vidu da je drava blagostanja i razvitka
bila karakteristina za zemlje Zapada posle Drugog svetskog rata. Postavlja se
pitanje kako jedna organizacija s globalnog Juga, kakva je DAWN moe da zahteva
povratak kejnzovskom sistemu koji kao takav nije ni postajao izvan zemalja Zapada.
332
Prethodne oblike feministikih i enskih organizacija, nastalih jo

poetkom dvadesetog veka, karakterisala je birokratska i hijerarhijski
organizovana struktura s lokalnim kancelarijama,nacionalnim telima
i meunarodnom federacijom. Podsticaj za akciju na meunarodnom
nivou dolazio je s meunarodnih sastanaka na kojima su davana
uputstva za budui rad, koji su odravani na svakih tri, etiri ili
pet godina. Kraj dvadesetog veka svedoi o novom obliku enskog
organizovanja, jer se mree na transnacionalnom nivou pojavljuju
kao vodei oblik feministikog organizovanja u eri globalizacije.
Njihova fleksibilnost i prilagodljivost brzim promenama vie
odgovara duhu vremena, a njihova struktura vie odgovara irim
feministikim ciljevima, zato to su mree kao nehijerarhijske i
decentralizovane strukture demokratskije i inkluzivnije.14 S druge
strane, nove informacione i kompjuterske tehnologije su omoguile
transnacionalnim feministikim mreama da odre prilagodljivost
i nehijerarhijske osobine uz poveanu efikasnost u komunikaciji i
osmiljavanju programa i akcija. Za mnoge feministike politike
ekonomistkinje, transnacionalne feministike mree odslikavaju
novu ensku kolektivnu svest, kolektivni identitet, iskustvo i aspiracije.
Nastale kao odgovor na procese globalizacije u kasnom kapitalizmu,
transnacionalne feministike mree ponovo uvode u feminizam
ideju o globalnom sestrinstvu za koju se do nedavno smatralo da je u
potpunosti stvar prolosti.
Alternativni feministiki pristupi gl obalizaciji:
strateko sestrinstvo?
Alternativni feministiki pristupi globalizaciji nastaju kao

direktan odgovor na dominantan diskurs feministike politike
ekonomije. Naime, sm okvir politike ekonomije je problematian
zato to vidi ene kao sutinski iste, kao one koje dele jedan
univerzalni ili globalni identitet. Iako se u feministikoj politikoj
14. Zanimljivo je da DAWN na svakih nekoliko godina menja ne samo celokupnu
radnu grupu ve i sedite mree, tako da sve lanice mree mogu da uestvuju
podjednako u kreiranju programa i u kontroli njegovog sprovoenja.
333
ekonomiji prepoznaju razlike meu enama, te razlike se ne

artikuliu kao dovoljno i podjednako vane kao njihove slinosti.
Prema tome, analiza feministike politike ekonomije je izuzetno
ranjiva na kritike koje naglaavaju pokuaj ovog dominantnog
pristupa u feministikom teoretisanju o globalizaciji da nametne
jedan (Zapadni) model feminizma na sve (druge) ene, poto
zanemaruje njihove razliite kontekste, brige, probleme, sklonosti
i interese.
Uticaj globalizacije na ene je sporan i on se kao takav razlikuje
na razliitim mestima kao i meu enama koje ive na istom mestu
(u istoj regiji ili dravi).15 Iako ene irom sveta imaju u proseku
manje finansijskih sredstava od mukaraca, to ne znai da postoji
univerzalna pozicija koju zauzimaju sve ene, pa ni sve feministkinje.
Alternativni feministiki pristupi globalizaciji naglaavaju da su
ekonomski procesi globalizacije nejednaki i neravnomerni tako da
se i njihove implikacije po ene razlikuju. Oni kritikuju feministiku
politiku ekonomiju koja vidi globalizaciju kao brzu integraciju
sveta u jedan ekonomski prostor, kao proces koji predstavlja silu
koja oblikuje sve ekonomske, politike i kulturne forme s kojima se
susree. Vodea ideja konvencionalne politike ekonomije, u koju
je upisana i feministika politika ekonomija, glasi da je globalni
kapitalizam nezavisna, gotovo prirodna sila izvan svake kontrole.
Takva ideja, meutim, u potpunosti ograniava nau sposobnost
da zamislimo alternative koje bi bile izvan dometa globalizacije
stvorene u okvirima transnacionalnog kapitala. Zato ni ne udi to
feministika politika ekonomija argumentie da masovni ulazak
ena u globalnu ekonomiju ini nejasnim granice koje su razdvajale
ene u prolosti (poput rase, klase, etniciteta), i da upravo to ini
osnovu za globalni enski pokret. Naime, ekonomska globalizacija s
15. Drugim reima, bez obzira na to koliko se feministika politika ekonomija trudila
da brani i opravda globalni i univerzalni kolektivni identitet svih ena koji nastaje
kao posledica razliitih procesa globalizacije, i dalje ostaje injenica da razliiti
vidovi globalizacije ne pogaaju na isti nain belu enu srednje klase i siromanu
nezaposlenu Afro-Amerikanku na Zapadu, kao to potpuno razliito deluju na belu
enu srednje klase na Zapadu i na enu srednje klase u Indiji ili Iranu.
334
idejom o globalnom kapitalu kao odreujuem faktoru, priziva svog

drugog globalni enski pokret, kao navodno jedini mogui izvor
efikasnog otpora.
Globalizujui kapital bi trebalo denaturalizovati tako to bi se
pokazalo da je on drutveno konstruisan. Na temelju odbacivanja
preovlaujueg miljenja o tritu kao o prirodnoj i nezaustavljivoj
sili, mogli bi se zamisliti drugi i drugaiji naini na koje ene
mogu da igraju znaajnu ulogu u oblikovanju trita i ekonomij,
ulogu koja ide preko pukog snalaenja s ve unapred odreenim
rezultatima, ulogu koja ih nee unapred postaviti kao rtve
globalnog kapitala.
S druge strane, mo multinacionalnih kompanija bi takoe
trebalo predstaviti u denaturalizovanom svetlu. Njihovu mo bi
trebalo shvatiti kao ogranienu na osnovu jezika, kulture i zakona.
One su locirane na odreenim mestima, dok na drugima nisu, to
znai da takozvani turbo-kapitalizam jo nije rezultirao potpuno
globalizovanom svetskom ekonomijom, da nije doveo do globalnog
trita ili globalnog sela. Posledice turbo-kapitalizma bi trebalo
sagledati kao izuzetno promenljive, od vrlo slabih ili nepostojeih
formi integracije do vrlo snanih oblika ili pune integracije.16
Rasvetljavanje neravnomernog razvoja neoliberalne ekonomije
na svetskom nivou doprinosi osporavanju dominantnog scenarija
globalizacije koji zastupa i konvencionalna i feministika politika
ekonomija.
Rastakanje jednog pola dominantog pristupa globalizaciji
globalne ekonomije i moi globalnog kapitala, takoe vodi
ka ponovnom promiljanju njegovog drugog globalnog
sestrinstva kao najbolje strategije otpora za ene. Nasuprot ideji o
transnacionalnom feminizmu koji bi se zasnivao na homogenom
identitetu enskih interesa protiv globalnog kapitalizma, trebalo
bi naglasiti da su enske borbe uvek borbe protiv povezanih, ali
ipak ratrkanih hegemonija globalnih ekonomskih institucija,
nacionalnih drava, patrijarhalnih domainstava i drugih struktura
16. Keane, Op. cit.
335
koje podupiru eksploataciju. Nasuprot ideji globalnog sestrinstva

neke feministike teoretiarke globalizacije zagovaraju strateko
sestrinstvo, koje predstavlja itav niz razliitih feministikih
identiteta, saveza i oblika otpora globalizaciji.17
Feministika politika ekonomija ne uvia da transnacionalizam
feminizma ili enskog pokreta ne transcendira razliku, ve da je
umetnut unutar nje.18 Transnacionalna javna sfera, ako postoji,
jeste sfera zasnovana na rodnim, rasnim, klasnim i etnikim
razlikama. Prema tome, graenje transnacionalnih feminizama
i transnacionalnih veza predstavlja izuzetno sloen proces poto
nema jedne lokalne, nacionalne ili globalne ene, niti jednog
jedinstvenog univerzalnog feministikog pristupa. Postoje,
meutim, brojne razliite strategije i iskustva koje ene donose u
globalnu arenu. Globalne feministike veze nisu utopijske i mogu
se zasnivati na uenju jednih od drugih razliitih naina pruanja
otpora, na razumevanju koje strategije uspevaju, a koje ne i u kojim
kontekstima.
Ne moe se prosto pretpostaviti da proces globalizacije utie na isti
nain na sve ene svuda, i da se nuno moraju pronai jedinstveni
zajedniki ciljevi ili univerzalni interesi... [Postoji] potreba da se
nastavi dalje od devetnaestovekovne vizije globalnog sestrinstva ka
razumevanju obima i sloenosti lokalnih i globalnih feminizama.
Iako je realnost da je enama irom planete gore nego mukarcima,
budue mogunosti za graenje globalnih veza mogu se s veom
verovatnoom pronai u posmatranju zajednikih odlika otpora,
nego pomou pretpostavke o istosti u potinjenosti.19
17. Bergeron, S. (2001). Political Economy Discourses of Globalization and Feminist
Politics. Signs, 26:4 (Summer): 983-1006.
18. Drugim reima, ne osporava se mogunost transnacinalnih feministikih mrea, ve
tumaenje koje naglaava da njihovo postojanje svedoi o globalnom, univerzalnom
enskom (feministikom) identitetu to stoji nasuprot isto tako globalne i
monolitne moi neoliberalnog kapitalizma.
19. Flew, F. (1999). Introduction: Local Feminisms, Global Futures. Womens Studies
International Forum, vol. 22, No. 4, str. 402. Vidi i Bergeron, Op. cit.; Lyons,
L. (2004). Organizing for Domestic Worker Rights in Singapore: The Limits of
Transnationalism. U: L. Ricciutelli, A. Miles and M. McFadden (ur.). Feminist
Politics, Activism and Vision: Local and Global Challenges. Zed Books: str. 149-166.
336
Jana Baevi
Antropologija (,)
ene i feminizam1
Uvod
ntropologija se kao zasebna disciplina u zapadnoevropskom i severnoamerikom kontekstu razvila tek krajem XIX
i poetkom XX veka, tako da je u odreenom smislu vrnjakinja s
feminizmom. U ovom tekstu pokuau da u kratkoj i preglednoj
formi pokaem neke od meusobnih uticaja, dodirnih taaka,
ali i sukoba i razilaenja ove dve oblasti. irli Ardener (Shirley
Ardener) razlikuje antropologiju ena od feministike antropologije;2
prva se odnosi na oblast istraivanja, dok druga podrazumeva
specifian pristup, metodologiju, a esto i etiko i politiko op1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u
Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj, Centra za rod i politiku Fakulteta politikih
nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke.
2. Shirley Ardener, The Social Anthropology of Women and Feminist
Anthropology, Anthropology Today, vol. 1 No. 5 (Oct. 1985), 24-26.
337
redeljenje. U prvom delu e biti vie rei o antropologiji ena,

odnosno, upadu ena u antropologiju; u drugom i treem e
biti rei i o feministikoj antropologiji i odnosu feministike
teorije s mainstream antropologijom. Istorija i savremene debate u
razliitim verzijama antropologije i razliitim verzijama feminizma
kao teorije i prakse dovoljno su komplikovane da svaki pregled
neizbeno biva parcijalan; ovde u se stoga truditi da ocrtam samo
glavne trendove, uticaj koji su oni imali na drutvene i humanistike
nauke, kao i na poloaj ena uopte, a radovi na koje sam u tekstu
referirala, uglavnom veoma uspeno, sumiraju razliite druge
aspekte enskog pitanja u antropologiji.
I
Poeci
Rana istorija antropologije vezana je za geografska otkria

i projekte kolonizacije koji su usledili. Istraivai, putnici,
administratori, vlasnici plantaa i naroito misionari bili su prvi
proto-antropolozi,3 zapisujui razliite podatke i utiske o kulturama
s kojima su dolazili u kontakt. Ovakvi etnografsko-amaterski
poduhvati naroito su bili karakteristini za Ameriku i druge
britanske kolonije. Ubrzo e, meutim, doi do akademskijeg i
formalnijeg interesovanja za udne, primitivne i egzotine
narode. Evolucionistika paradigma u drutvenim naukama
pod uticajem biolokog evolucionizma arlsa Darvina (Charles
Darwin) postulirala je da su naini ivota primitivnih ljudi
analogni odreenim takama u razvoju ljudske civilizacije
(ijim su vrhuncem smatrana tadanja industrijski najrazvijenija
drutva). ensko pitanje u ranoj fazi tih istorijskih prouavanja
u antropologiji podrazumevalo je razmatranje ideje o matrijarhatu
kao moguoj univerzalnoj fazi organizacije ljudskih drutava
u praistoriji. Ova pretpostavka, koju su u razliitim varijantama
3. Upotreba iskljuivo imenica mukog roda je namerna; naime, uglavnom se jeste
radilo o mukarcima.
338
izneli Morgan (Morgan), Bahofen (Bachofen) i Engels (Engels),

zasnivala se s jedne strane na analizi istorijskih i arheolokih
izvora, mitova (najpoznatiji je mit o Amazonkama) i legendi, a s
druge na etnografskoj evidenciji o drutvima s karakteristikama
koje odstupaju od ortodoksne verzije partijarhata (radi se o
matrilinearnosti raunanju porekla po enskoj liniji, matrilokalnosti
doseljavanju mua u domainstvo enine rodbine, i matrifokalnosti
obino kombinaciji ovih dveju karakteristika uz dodatno isticanje
uloge ene u ekonomskom, politikom, religijskom ili ritualnom
kontekstu).4 Mada privlana ranim feministkinjama i nekim
socijalnim teoretiarima, teza o prvobitnom matrijarhatu ubrzo je
odbaena u ozbiljnim naunim krugovima, delimino zbog svoje
beskonane hipotetinosti, a delimino zato to je zakljueno da
je ak i u drutvima s relativno visokim stupnjem enskog uticaja
patrijarhat, odnosno koncentrisanje javne (drutvene i politike)
moi u rukama odraslih mukaraca, univerzalna pojava.5
Uz odbacivanje evolucionistikih i difuzionistikih pokuaja
istorijskih rekonstrukcija nastavlja se zasnivanje antropologije
kao posebne naune oblasti, koja je u prvom periodu (naroito
u amerikoj varijanti) ukljuivala razliita fiziko-bioloka
prouavanja, izuavanje primitivnih jezika, i najvanije
kulturu pojedinih naroda. Kultura kao predmet izuavanja (po
definiciji jednog od osnivaa antropologije, E. B. Tajlora (Edward
Burnett Tylor), sloena celina koja obuhvata znanje, verovanje,
umetnost, moral, zakon, obiaj i sve druge sposobnosti i navike
koje je ovek stekao kao lan drutva6) postae differentia
specifica socijalne ili kulturne antropologije. Bronislav Malinovski
(Bronislaw Malinowski), osniva funkcionalizma u antropologiji,
postavie osnovne kriterijume antropolokog istraivanja: boravak
4. V. i tekst Lidije Vasiljevi u ovom zborniku.
5. V. Ernestina Fridl, Spor o determinantama polnih uloga i Doan Bemberder,
Mit o matrijarhatu: zato u primitivnom drutvu vladaju mukarci?, u:
Antropologija ene (II izdanje), ur. arana Papi i Lidija Sklevicky, Beograd: XX
vek.
6. Citirano u Thomas Hylland Eriksen (1995). Small Places, Large Issues: An
Introduction to Social and Cultural Anthropology. London: Pluto Press.
339
na terenu, odnosno ivot s prouavanima to obino traje dugo,

uz obavezno uenje njihovog jezika i uzimanje uea u to
veem broju njihovih aktivnosti drugaije reeno, posmatranje
s uestvovanjem. Malinovski, i mnogi posle njega, shvatali su
kulturu kao kompleksnu celinu, sistem u kojem svaki element
(obiaj, verovanje, institucija, tip srodnikog odnosa, brano
pravilo, artefakt, nain pripremanja hrane, itd.) ima svoju funkciju
u odranju i reprodukciji grupe. Tako je antropologija napravila
konaan otklon od istorijskih prouavanja, usredsredivi se na
elemente kulture u funkciji zadovoljenja ljudskih, odnosno (u
strukturalno-funkcionalistikoj varijanti Redklifa-Brauna [A.R.
Radcliffe-Brown]) drutvenih potreba. Meutim, u ovim analizama
ene su gotovo potpuno odsutne: ne raunajui nekoliko retkih
izuzetaka, etnografski opisi kultura gotovo su se u potpunosti
usredsreivali na muke informante, te tako i na muku verziju
sveta, i doprinos mukaraca odravanju kulture.
Jo bitniji momenat za definiciju antropologije kao discipline
desie se u Americi. Franc Boas (Franz Boas), osniva amerike
antropologije, imao je karakteristino za vreme u kojem
je iveo iroka interesovanja, ali je vrlo rano poeo da u svim
svojim radovima insistira na kulturnoj determinaciji ponaanja.
Teza o kulturnoj determinaciji ponaanja predstavljala je opoziciju
biolokom i sociobiolokom determinizmu u tzv. nature-nurture
(uroeno/steeno) debati, insistirajui na tome da se raznolikost
ljudskih kultura moe objasniti samo specifinostima drutvenih,
istorijskih i nadasve kulturnih okolnosti njihovog nastajanja i
postojanja, a nikako njihovim pozicioniranjem na neku taku
zamiljene evolutivne linije celog oveanstva ujedinjenog
biolokim faktorima. Ovako su se Boas i njegovi naslednici
suprotstavili i konceptu rase i razliitim, tada popularnim,
eugenikim prouavanjima. Kljuni momenat u razvoju ili
afirmaciji boasovske kulturno-deterministike paradigme desie
se kada Margaret Mid (Mead) poetkom dvadesetih godina
odlazi na Ameriku Samou da istrauje kulturnu konstrukciju
340
procesa sazrevanja, odnosno puberteta. Njena teza bila je sledea:

ako su pubertet i proces sazrevanja rezultati biolokih, odnosno
hormonskih faktora, socijalna manifestacija ovih procesa trebalo
bi da bude relativno uniformna u svim kulturama: odnosno, slino
kao u amerikoj, i u samoanskoj kulturi ovaj period bi trebalo da
bude karakterisan burnim promenama i sukobima adolescenata s
okolinom, naroito autoritetima svih vrsta. Meutim, Mid na Samoi
nalazi potpuno drugaiji socijalni okvir adolescentne devojice
preputene same sebi, odnosno slobodne da uivaju u razliitim
vidovima drutvenog i naroito seksualnog eksperimentisanja,
nezamislivog za javni diskurs tadanje, jo uvek prilino puritanske
Amerike to rezultuje potpunim odsustvom kulturne i psiholoke
problematizacije puberteta.7 Ovo otkrie e predstavljati konaan
dokaz u prilog kulturno-deterministikoj paradigmi. Monografija
napisana na osnovu ovog istraivanja, Sazrevanje na Samoi,
postae najprodavanija antropoloka knjiga svih vremena, a Mid
glasnogovornica i istaknuta linost antropoloke zajednice.8
Meutim, istraivanje Margaret Mid na Samoi imae jo jedan
bitan rezultat: ona e prva jasno i glasno istai neophodnost
prouavanja enske potkulture odnosno, korienje ena kao
informantkinja i potrebu za pribliavanjem enskog pogleda na
svet kako bi se stekla potpuna slika o nekom drutvu, odnosno
kulturi. Mid je i sama bila feministkinja, koja se zalagala ne samo
teorijski ve i vrlo praktino, u profesionalnom i u privatnom ivotu
za ensku ravnopravnost.9
Jo jedna studija Margaret Mid predstavljae znaajan doprinos
kulturno-deterministikoj paradigmi, i biti jo vanija kada je u
7. V. Margaret Mid (1978). Sazrevanje na Samoi. Beograd: Nolit.
8. Za opsenu analizu Sazrevanja na Samoi, nature-nurture debate koja joj je
prethodila, Mead-Freeman kontroverze koja je usledila, implikacij ovih dogaaja
za antropoloku teoriju i metodologiju ali i znaaja za drutvene nauke uopteno,
v. Milo Milenkovi (2003), Problem etnografski stvarnog. Beograd: Etnoloka
biblioteka Srpskog genealokog centra.
9. V. Mary Catherine Bateson (1980), Continuities in Insight and Innovation:
Towards a Biography of Margaret Mead, u: American Anthropologist, Vol. 82 No.
2, 270-277.
341
Kraljevska garda iz
Dahomeja,
zapadna Afrika
pitanju pitanje polova. Naime, u monografiji Spol i temperament u

tri primitivna drutva, Mid je istraivala povezanost koncepcije o
temperamentu i rodnim ulogama s tipom drutva, odnosno kulture.
Tako je dola do zakljuka da postoje drutva kao to su planinski
Arapei s Nove Gvineje, gde briga o deci jednako pripada i oevima
i majkama; odnosno, i mukarce i ene karakterie blag, materinski
temperament. Kod Mundugumora, koji ive malo junije,
pripadnike i jednog i drugog pola karakterie agresivno ponaanje,
kakvo bi se u zapadnoj koncepciji povezivalo samo s mukarcima; i,
konano, u treoj zajednici, kod ambula, rodne uloge su potpuno
preokrenute. Naime, ene vode glavnu re, dok su mukarci manje
odgovorne i emocionalno zavisne osobe.10 Spol i temperament bio je
jo jedan ekser zabijen u koveg biolokog determinizma: naime,
doslovno shvaeni rezultati Margaret Mid govorili su da zapadne
koncepcije mukog, enskog, oinstva i majinstva nisu
univerzalne, te da ove prirodne kategorije imaju mnogo vie veze
s kulturnim kontekstom nego s biolokim univerzalijama. Samim
tim, stvoren je prostor za preispitivanje svih ostalih razlika izmeu
ena i mukaraca, odnosno njihovih socijalnih uloga, koje su do
tada objanjavane nekom vrstom bioloke uzronosti. Kulturnodeterministika agenda ostae okvir antropologije u najirem
smislu, s retkim izuzecima, sve do kasnog XX veka.
10. Margaret Mead (1968). Spol i temperament u tri primitivna drutva.
Zagreb: Naprijed.
342
II
Revolucionarne ezdesete i vesele sedamdesete
Poetkom druge polovine XX veka antropologija je tek poela da

otkriva nova i zanimljiva pitanja. Naime, prihvativi primat kulturne
determinacije ponaanja, antropolozi su usvojili tezu da drutvene
uloge polova nemaju veze s biolokim karakteristikama, ili da bar
ne proishode direktno iz njih. Razliita kulturno-materijalistika
prouavanja, uglavnom meu amerikim antropolozima, koja su
se koncentrisala na odnos ekonomije, tehnologije i idejnih sistema
razliitih drutava, pokazivala su kako u mnogim kulturama ene
zapravo imaju kljunu ulogu u nabavci ili proizvodnji hrane, ali
to i dalje ne menja njihov podreeni status u javnoj, politikoj
a esto i ritualnoj sferi. Dakle, antropologija se i dalje suoavala
s problemom objanjavanja gotovo univerzalne podreenosti
ena, a naroito takvih radikalnih praksi kao to je sati11 u Indiji,
podvezivanje stopala u Japanu, da i ne govorimo o uoptenom
poloaju ena na Bliskom Istoku.
Jedan od najinteresantnijih i najkontroverznijih odgovora
ponudie strukturalizam Kloda Levi-Strosa (Claude Levi-Strauss).
Levi-Stros je postulirao da je univerzalna mentalna karakteristika
ljudskih bia potreba za organizacijom, odnosno strukturiranjem
sveta. Strukturno ureivanje predstavlja osnovu drutvenosti:
ureenost je neophodna da bi drutvo opstalo. Princip organizacije
sveta je princip binarnih opozicija, odnosno dihotomija. Ovaj
princip ureivanja moe se uoiti u svim kulturnim artefaktima:
kosmologiji, mitovima, pravilima ishrane, organizaciji prostora i,
meu najvanijim, branim pravilima. Levi-Stros podrazumeva
da se komunikacija meu ljudskim grupama izmeu ostalog
obavlja putem razmene ena. Ali, ene nemaju samo konkretnu
ekonomsku i komunikativnu funkciju, ve i simboliko znaenje.
Kako je osnovni princip strukturiranja dihotoman, ensko
zauzima jedan kraj opozicije ensko:muko, koja je analogna
11. Sati je obiaj spaljivanja udovica zajedno s muevljevim telom, koji se britanska
kolonijalna administracija trudila da iskoreni. Meutim, postoje indicije da nije u
potpunosti iezao ak ni danas.
343
opoziciji priroda:kultura, odnosno, uoptenije, haos:red.12 Tako se u

simbolikom univerzumu enski princip izjednaava s prirodnim,
odnosno biolokim funkcijama, dok se muki princip povezuje s
drutveno i kulturno modifikovanim, javnim funkcijama. Ovo je
ujedno moglo da objasni i povezanost izmeu enskih biolokih
karakteristika (menstruacija, trudnoa, dojenje) i sekundarnosti
ena u javnoj, odnosno njihovo prevashodno ograniavanje na
privatnu sferu porodice i domainstva.13
Mada je Levi-Stros pretrpeo znatne kritike, naroito s
feministikih pozicija,14 distinkcija izmeu prirode i kulture koju
je operacionalizovao15 imala je odjek u jednoj od najznaajnijih
analitikih distinkcija druge polovine XX veka: onoj izmeu pola
i roda. Naime, distinkcija izmeu prirode i kulture omoguila je
konceptualizovanje pola, kao biolokog, i roda, kao kulturnog
instrumenta razlikovanja ljudskih bia. U tom smislu, znaajan
deo antropologije tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog
veka usmerava se na prouavanje procesa kulturnog konstruisanja
kategorija enskog i mukog, a zatim i kategorija koje izlaze
iz ovog okvira (trei, etvrti rod).16 Ovo je prilino interesantan
period u disciplini: naime, socijalni (ili kulturni) konstrukcionizam
obezbeivao je dovoljno irok teorijski okvir za istraivanja,17
a etnografska evidencija o razliitim sistemima i reimima roda
12. V. eri Ortner, ena spram mukarca kao priroda spram kulture?, u:
Antropologija ene...
13. V. Michelle Z. Rosaldo (1974), Woman, Culture and Society: A Theoretical
Overview, u: Woman, Culture and Society, eds. Michelle Z. Rosaldo and Louise
Lamphere. Stanford: Stanford University Press, prema Eriksen, n.d. i Ortner, n.d.
14. V. arana Papi, (1997). Polnost i kultura: telo i znanje u socijalnoj antropologiji.
Beograd: XX vek.
15. Pod ovim podrazumevam da je nije uveo opozicija izmeu prirode i kulture,
najire shvaena, po mnogim autorima (ukljuujui i samog Levi-Strosa)
fundamentalna je distinkcija u zapadnoj misli; znaaj Levi-Strosa, meutim,
izmeu ostalog je u tome to je ovu opoziciju podigao na nivo jednog od glavnih
organizujuih mentalnih principa cele ljudske vrste to je i jedna od osnova po
kojima je bio kritikovan.
16. V. tekstove i Uvod u: Zorica Ivanovi i Predrag arevi (ur.), Antropologija tela,
Kultura 105/106, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.
17. V. Zorica Ivanovi, Pogovor, u: Antropologija ene...
344
se umnoavala.18 Takoe, antropologija ima znaajan udeo u

interdisciplinarnim projektima razvijanim u ovom periodu kao
to su enske studije, studije roda i kulture.19 Proliferacija ovih
interdisciplinarnih projekata i interesovanja za problem roda nije
bez politike pozadine: naime, delimino je i rezultat injenice da
od ezdesetih godina raste broj ena koje se ukljuuju u visoko
obrazovanje i istraivanje.
III
Stvari se komplikuju
Antropologija ne bi bila antropologija kad ne bi problematizovala

sopstvene koncepte. Naime, kao disciplina usmerena ka prouavanju
kulturnih razliitosti, antropologija vrlo brzo poinje da kritikuje
esencijalizaciju i univerzalizaciju pojmova na kojima se zasnivala
dotadanja kulturna teorija ukljuujui tu i pojam ene, odnosno
ideju o univerzalnosti enskog identiteta. Pojavljuju se autorke
koje istiu da se ne moe govoriti o identinosti iskustva, recimo,
siromane crne lezbejke i pripadnice srednje klase u Engleskoj.
Dakle, u antropologiju ena ukljuuju se dodatni identitetski
parametri kao to su rasna, nacionalna, etnika, klasna i lokalna
pripadnost, seksualna orijentacija, obrazovanje itd. Naroita panja
usmerava se na odnose moi, pitanja uticaja i raspodele materijalnih
i simbolikih resursa, i strategije subverzije koje postoje u razliitim
kulturama. Samim time, napada se univerzalnost dihotomne
koncepcije po kojoj postoji svet ena suprotstavljen svetu
mukaraca, pa i istraivaki projekti koji su iz ovakvog pogleda
proizlazili, podrazumevajui da je dovoljno samo opisati ensku
perspektivu i pridodati je mukoj koja je ve opisana, da bi se dobila
sveobuhvatna slika o nekom drutvu, odnosno kulturi. Jo Edvin
Ardener (Edwin Ardener)20 pominje mogunost nesamerljivosti
18. Dobar pregled daje Ernestina Fridl, n.d.
19. V. Ardener, n.d.
20. Edwin Ardener (1977), Belief and the Problem of Women, u: Perceiving Women,
ed. Shirley Ardener. London: J.M.Dent & Sons, prema Eriksen, n.d.
345
enskog i mukog pogleda na svet, a tokom sedamdesetih i

osamdesetih godina gomila se etnografska evidencija o drutvima
ije koncepcije pola, roda, rodnih identiteta i odnosa pokazuju
znaajna odstupanja od evroamerikih.21 Jedna od najozbiljnijih
kritika upuenih dihotomnim koncepcijama jeste da su preslikale
opoziciju izmeu enskog i mukog, odnosno prirode i kulture, koja
postoji samo u zapadnoj misli, upisujui je i u kulture gde o njoj
ne moe biti govora bar ne u tako bukvalnom smislu te da
su tako esencijalizovale koncepte kako enskosti tako i mukosti.
Implikacije ove kritike su da je antropologija kao disciplina ne samo
androcentrina, u davanju primata mukim informantima, ve i
evrocentrina, u korienju koncepcija i dihotomija karakteristinih
za zapadnu epistemologiju. Od jednog boljeg opisa koji tei
egalitarizmu, stiemo do ozbiljne kritike koje antropologe podsea na
to da su zaboravili da i sami govore s odreenih pozicija moi. Ova
kritika imala je iroke implikacije za pretpostavljenu objektivnost
i neutralnost zapadne nauke generalno, postavljajui pitanje da li
bi istorija nauke i sama ideja o prirodi znanja izgledale drugaije
da ih nisu prvenstveno stvarali beli, evroameriki, heteroseksualni
mukarci, odnosno, raspravljajui o mogunosti i prednostima
feministike epistemologije.22
Dakle, u poslednjoj etvrtini XX veka odnos izmeu feminizma
i antropologije postaje sve komplikovaniji. Antropologija nije
vie samo disciplina ija etnografija i kulturno-relativistiki okvir
pruaju zgodne (ili kljune) ilustracije za feministike politike
projekte, ve disciplina iji koncepti postaju podloni feministikoj
kritici. Zapravo, feministika kritika predstavlja jedan od uvoda u
kritiku antropologije kao discipline koju sprovode sami antropolozi
i antropolokinje, prema trendu koji se razliito oznaava kao
postmodernizam, kriza etnografske reprezentacije ili kriza
21. Vrlo opsean i koristan pregled odnosa rodnog pitanja i antropolokog diskursa
daje Zorica Ivanovi, n.d.
22. V. Henrietta Moore, Feminism and Anthropology (1988); takoe npr. Sue Curry
Jansen, Is Science a Man? New Feminist Epistemologies and Reconstructions of
Knowledge, Theory and Society, Vol. 19, No. 2 (Apr. 1990), 235-246.
346
disciplinarnog identiteta u antropologiji.23 Pored ve pomenutih

pitanja identiteta i autoriteta, ovaj trend stavlja u fokus jo jedan
kljuni problem: pitanje objektivnosti. Naime, deo antropoloke
zajednice otvoreno se distancira od ideje da antropologija treba da
bude objektivna, to jest nezainteresovana nauka, i podrava tezu
da je dunost antropologa da zastupaju one koje prouavaju; mada
je u skladu s feministikim aktivistikim projektima, ovakav stav
sukobljava se s tradicionalnijim strujama u samoj antropologiji
koje tvrde da se autoritet svake nauke (pa i antropologije) mora
zasnivati na empirijski demonstrabilnim istinama, te da
nauka mora biti odvojena od aktivizma, mada se meusobno ne
iskljuuju;24 s druge strane, angaovana antropologija dolazi u
sukob i s feminizmom kada brani koherenciju i tradicionalne
prakse svojih prouavanih u sluaju kada, recimo, te prakse
osuuje veina ne samo feministikog, zapadnog sveta (na primer,
kliteridektomija25). Merilin Strathern (Marylin Strathern) zato, na
primer, negira mogunost postojanja feministike antropologije;
meutim, mnoge druge autorke brane ovu struju upravo, izmeu
ostalog, i tezom da antropologija nije nezainteresovana disciplina,
ve da njeno praktikovanje podrazumeva etiku angaovanosti.26
Opta kritika klima tokom osamdesetih i devedesetih godina
predstavljala je plodno tlo za pomeranje, preispitivanje i dalju
relativizaciju dotadanjih dominantnih koncepata u antropologiji
roda, ukljuujui i samu opoziciju pol/rod. Naime, nove
reproduktivne tehnologije, otkria u domenu genetike i kibernetike
i neofenomenoloka filozofija, svaka na svoj nain, ponovo vraaju
u fokus pitanje apsolutne kulturne determinacije, podseajui na
to da proces oroavanja predstavlja stalnu interakciju izmeu
23. V. Milo Milenkovi, n.d., i Zorica Ivanovi, n.d.
24. V. Roy DAndrade, Moral Models in Anthropology, Current Anthropology, Vol.
36, No 3 (Jun 1995), 399-408.
25. V. Lynn Walter, Feminist Anthropology?, Gender and Society, Vol. 9 No 3 (Jun,
1995), 272-288, i Dodatak 4 u ovom zborniku.
26. Klasian tekst je Nancy Scheper-Hughes, The Primacy of the Ethical: Propositions
for a Militant Anthropology, Current Anthropology, Vol. 36, No 3 (Jun 1995),
409-440.
347
velikog broja faktora, ukljuujui tu i bioloke, materijalne i

kulturne, u najrazliitijim znaenjima, te da jednostrani socijalni
konstruktivizam kao i sve metanarativne teorije zanemaruju znaaj
iskustva razliito rodno oznaavanih subjekata. S druge strane, ove
kritike imaju znaaj i za feministiku teoriju i praksu, upozoravajui
jo jednom da je neophodno u svakom opisivanju i delovanju
uzimati u obzir individualne razlike. Istovremeno, feministika
kritika doprinela je trendu refleksivnosti u antropologiji, tako da u
XXI veku vie ne moe biti govora o jednostavnom, jednostranom
bavljenju enama kao objektom antropolokog istraivanja. Pre
bi se moglo rei da je u toku aktivno ispitivanje i preispitivanje
procesa i aktivnosti u kojima se stvaraju rodno oznaeni subjekti,
naina na koje oni percipiraju, prihvataju i menjaju znaenja, i tako
zamiljaju, izmiljaju, stvaraju, menjaju, dele, reprodukuju ili negiraju
kulturu.27 Jedino to moemo da zakljuimo jeste da poetkom
treeg milenijuma pitanje roda i rodnih odnosa u antropologiji, kao
i odnos feminizma i antropologije, deluju kao da e jo dugo biti
izazov za istraivanje i promiljanje. Ili, da pozajmim rei Dejn
Fleks ( Jane Flex), ako na posao dobro radimo, stvarnost e biti
jo nestabilnija, sloenija i nesreenija nego sada.28 Ovo deluje kao
interesantan poziv i teoretiarkama i aktivistkinjama.
27. Za interesantnu savremenu raspravu v. Svetlana Slapak (2007), Mala crna haljina:
eseji o antropologiji i feminizmu; za primer subjektivistikog, osveenog pristupa
etnografskom radu Miroslava Maleevi (2004), Didara: ivotna pria jedne
Prizrenke.
28. Jane Flax, (1999). Postmodernizam i rodni odnosi u feministikoj teoriji, u:
Feminizam/postmodernizam (ur. Linda J. Nicholson). Zagreb: Liberata/enski
studiji, 53.
348
Ksenija Perii
Ana Bukvi
Feminizam
i
psihologija
ada postoji raskorak izmeu sveta kako ga ene doivljavaju i

rei koje su im date da razumeju svoje iskustvo, ene imaju malo
alternativa da se ne oseaju ludim.
Penfold i Voker1
Dok smo u Beogradu krajem devedesetih sluale predavanja iz

psihologije, oko nas je bilo stotinak studentkinja i svega desetak
studenata. to gledamo vie ka vrhu akademske lestvice, vidimo kako
se odnos menja: polovina asistenata su asistentkinje, a od profesora
samo treina su profesorke. itajui literaturu za ispite nailazile
smo na jedva poneko ensko ime, a gotovo nita to je nueno tokom
studija nije ukazivalo na postojanje bilo kakve feministike misli...
1. Penfold, P. S. and Walker, G. (1984). Psychiatric Ideology and Its Functions In P.
S. P. a. G. A. Walker (Ed.), Women and the Psychiatric Paradox. Milton Keynes:
Open University Press.
349
Iako ene danas brojano dominiraju profesijom, nisu u veini

u pogledu pristupa pozicijama moi unutar profesije. Psiholoke
teorije koje se smatraju istorijski kljunim gotovo su iskljuivo
stvorili mukarci. Vie decenija postojala je zabrana uestvovanja
ena u stvaranju ove nauke. Istraivanja ena su potiskivana jer
nisu potvrivala dominantne teorije, nisu bivala zvanino priznata,
njihove publikacije nisu tampane. Sasvim predvidljivo, ene kao
naunice u psihologiji prvo su zastupljenije u disciplinama koje
naglaavaju tradicionalno enske uloge, kao to su razvojna i
pedagoka psihologija. Meutim, poetkom sedamdesetih godina
prolog veka, feministiki upliv u zvaninu nauku postaje sve jai, a
samim tim i pokuaji uutkivanja.
Uvod za priu o feminizmu i psihologiji ne poinje s nastankom
prve psiholoke teorije, ve s nastankom patrijarhata. Od nastanka
drutva postojale su norme i kriterijumi drutveno prihvatljivog
ponaanja i sa njima neraskidivi koncepti normalnog i
nenormalnog, zdravog i bolesnog. Zajedno s njima javili su
se i naini postupanja sa osobama koje se ne uklapaju u te norme.
Patrijarhalno drutvo propisuje jedna pravila i oekivanja za
ene, a druga i razliita za mukarce, to jednako vai i za naine
sankcionisanja odstupanja od normi.
Davno pre nastanka psihologije kao nauke postojao je
koncept normalne i zdrave ene i zamisli kako ona treba da se
ponaa, osea, misli i izgleda. Samim tim, stvorena je i kategorija
problematinih ena, ena koje su od tih normi odstupale. To
su bile ene koje su moda bile previe ili premalo besne,
bune, samostalne, povuene, brine i negujue, agresivne, hladne,
tune...
Razlika izmeu problematinih mukaraca i ena bila je,
pre svega, u tome to su oekivanja vezana za ene formulisana
u odnosu na njenu funkciju u patrijarhalnom drutvu u odnosu
sa mukarcem, a zatim i s potomstvom koje se podrazumevalo.
Ta nekorisnost ene kao ljubavnice, domaice i majke se ispravljala
i kanjavala na razliite naine. Jo Hipokrat spominje fenomen
350
histerije (rehabilitovan u Frojdovo [Freud] doba), lutajue materice

koja eta kroz telo i, poput sunera, isisava ivotnu energiju i
ono malo intelekta iz ene, koja je ve po svojoj prirodi slaba i
nesposobna za znaajnije intelektualne napore. Od stare Grke do
XIX veka, ovo shvatanje se nije mnogo promenilo Hipokrat lek
za to vidi u udaji ili preudaji, ali su kasnije primenjivani i neki
drugi metodi, poput paljenja klitorisa ili odstranjivanja materice i
jajnika... Pored toga, histerine ene su odbacivane, iskljuivane iz
drutva i izolovane u specijalne ustanove. Najzad, kada je lekar XIX
veka sumnjao na histeriju, on bi eni koja ima psihike probleme
savetovao da se u potpunoj izolaciji i samoi kloni razmiljanja,
kako ne bi otetila matericu. Vek kasnije, ene su leene elektrookovima i insulinskom terapijom, a potpuna senzorna izolacija,
prethodnica dananjih psihijatrijskih institucija, i dalje je smatrana
efikasnom metodom.
Istorija je enama dodelila ulogu pacijentkinja, a mukarcima
ulogu doktora. Kada se pojavila u formi psihoanalize, psihoterapija
je nekim enama donela poboljanje, ali je i ona zapravo bila sredstvo
odranja postojeeg stanja u drutvu, sluei tome da se ene vrate
na mesto koje im tradicionalno pripada uz decu, u kuhinju i u
spavau sobu. Kljuna razlika u modernom tretiranju ene koja
je ula u sistem psihijatrije, jeste to se efekat izolacije i odvajanja
od moguih sistema podrke koje ena moe pronai u kontaktu sa
socijalnom sredinom, postie upotrebom lekova koji enu od sveta
odvajaju iznutra. Vie nisu neophodni zidovi sanatorijuma.
Antipsihijatrijski pokret ukazivao je na nepopravljivu tetu koju
ovo nanosi svaka osoba izloena izolaciji psihijatrijskih bolnica i
efektima lekova, postaje umrtvljena, ima rupe u pamenju, usporava
joj se miljenje, menja svoje i usvaja tue ponaanje koje namee
institucija, a lini kapaciteti za promenu postaju nedostupni, ba
kao i spoljni svet.
Kad pogledamo podatke o leenju ena danas, upadljiva je
nejednakost vie ena nego mukaraca je leeno od psihijatrijskih
poremeaja; duplo vie ena nego mukaraca pati od depresije; ene
351
ostaju due u terapijskom procesu i dobijaju vee koliine lekova.

70% psihijatrijskih lekova (sedativa, stimulanata, antidepresiva,
trankvilizatora) dobijaju ene; a 20% ena dobija jake lekove za
smirenje za iste tegobe (bolovi u stomaku, glavobolje, iscrpljenost)
za koje mukarci dobijaju odgovarajue lekove.
Bolest kao pobuna
Dolaskom drugog talasa feminizma, feministkinje su otvorile

nove teme o problemima koji se posebno uestalo javljaju kod
ena: nasilje nad enama, depresivnost i tugovanje, nezadovoljstvo
svojim telom i seksualnou... Posebno se istiu pojave koje su
tradicionalno posmatrane u medicinskom svetlu, i koje su do tad
oznaavane kao patoloke i kao rezultat nekih bolesti i poremeaja:
predmenstrualni sindrom, postnatalna depresija, frigidnost,
sindrom menopauze, anoreksija, bulimija i drugi problemi vezani
za ishranu. Feministika kritika u ovim ponaanjima i problemima
prepoznaje, s jedne strane, rezultat identifikacije s ulogom ene
kakvu namee drutvo (uz kontradiktorne zahteve koje ta uloga
donosi), a sa druge, reakciju i otpor ene protiv takve drutvene
uloge koju vie ne moe da tolerie.
Feministiki pokret zahteva da se preispitaju odnosi moi u
drutvu i naini na koje utiu na ivot ene koja je oznaena bilo
kojom od psihijatrijskih dijagnoza. Uzmimo za primer postnatalnu
depresiju da bi se odista pomoglo eni koja se osea psihiki loe
posle poroaja, moraju se postaviti sledea pitanja: kako se menjaju
oekivanja od nje sada, kakva su oekivanja vezana za ulogu majke
u kulturi iz koje potie, kako se prema njoj ponaa okolina, partner,2
porodica, kakvu podrku ima za podizanje deteta, da li je majka
koja e se sama starati o detetu, kako vidi sebe pre, a kako posle
poroaja, da li je elela dete i ulogu majke u uslovima i na nain
2. Veliki broj ena koje su preivele nasilje govori o tome da je nasilje njenog
partnera poelo ili se drastino pojaalo sa njenom trudnoom, a da se sa
poroajem, kada je bila i fiziki najslabija, situacija pogoravala.
352
na koji se to dogodilo, kakve su poruke

koje je dobijala o majinstvu od svoje
porodice i svoje majke, koje su poruke koje
je dobijala od osoba u porodilitu, kakva
su njena iskustva i oseanja vezana za sam
poroaj itd. Za tu enu je vano da bude
svesna onoga kroz ta prolazi, koji su sve
faktori koji utiu na nju i kako ona na njih
reaguje kako svoja oseanja moe da vidi
kao otpor propisanoj ulozi, i ta moe da
promeni. Meutim, umesto toga, deava
se da joj se na osnovu njenih oseanja i
Zakivaica Rozi susree
raspoloenja posle poroaja jednostavno
Sigmunda Frojda.
dodeli dijagnoza i prepiu lekovi: ona
se ostavlja u neizmenjenoj situaciji s nejasnim doivljajem da je
problem u njoj, da je neadekvatna majka. S druge strane, doktora
koji ima autoritet nauke iza sebe i polazi od toga da on ve zna ta
je njoj potrebno, ne zanima ta ona zaista eli.
Funkcija psihijatrije u odnosu na ene kroz istoriju veim
delom je bila usmerena ka pomoi eni da svoju ulogu lake
prihvati, odnosno da ostane u situaciji koja joj i uzrokuje probleme.
Psihijatrijsko leenje, prema tome, kao tradicionalna institucija i
inkarnacija patrijarhalne moi i organ drutvene kontrole, kanjava
pobunu i nudi enama prilagoavanje, a ne osloboenje. Najugroenije
su siromane ene, pripadnice manjinskih etnikih grupa, lezbejke,
ene sa istorijom psihijatrijskog leenja, ene sa invaliditetom.
to neka grupa ima manju drutvenu mo, vei je rizik da bude
potisnuta i izloena tretmanima koji e je odrati na marginama
drutva, u koje, izmeu ostalog, spada i psihijatrijski tretman.
Za razliku od veine psiholokih teorija koje uzrok ljudskih
psiholokih konflikata smetaju u individuu, feministika
psihologija istie sociokulturni i sistemski pristup. Stvarna opresija
nad enom na osnovu njenog roda, klase ili rase vaan je izvor
konflikata, niskog samopouzdanja i bespomonosti koje mnoge
353
ene doivljavaju. Fokus feministike terapije je na okruenju koje

izaziva tekoe, ali on ne slui kao alibi za odbacivanje individualne
odgovornosti. Feministika terapeutkinja eni pomae da razume
izvore svoje opresije kroz paljivu analizu rodnih uloga i, suprotno
starom principu doktor zna ta je najbolje za tebe, podrava enu
da konceptualizuje sopstvene autentine alternative.
Psiholoki mitovi o enama
Mukarac je merilo ene
Tenja psihologa je bila da prue sveobuhvatne teorije ljudske

linosti, da objasne zato se ljudi ponaaju tako kako se ponaaju.
Ove teorije su pretendovale da budu to istinitije, nauniki
idealno liene subjektivnosti, pretpostavki i vrednosti njihovih
autora. Dakle, psiholozi su teili da daju objektivan i univerzalan
model ljudske linosti. Taj apstraktni cilj se ispunjavao tako to
su kreatori teorija uzimali za model odraslog, fiziki zdravog,
heteroseksualnog, belog mukarca srednje klase. Drugim reima,
upravo suprotno svojoj navodnoj nameri, stvarali su teorije prema
svom iskustvu ili iskustvu grupe kojoj su pripadali.
Nije bila retkost da se itava istraivanja sprovode iskljuivo
na mukim ispitanicima. U ovu grupu spadaju, na primer, jedna od
iroko prihvaenih teorija razvoja ljudske linosti koju je stvorio
Erik Erikson (Erik H. Erikson) i najuvenije istraivanje razvoja
moralnosti Lorensa Kolberga (Lawrence Kohlberg). Obe ove
teorije su nastale na osnovu prouavanja psihikog razvoja deaka.
Zakljuci vezani za ene izvoeni su na osnovu poreenja sa mukim
normama, bez ikakvog prouavanja samih ena, ili na osnovu
anegdotskih studija sluaja, od kojih su Frojdove najpoznatije.
Feministika psihologija je obratila posebnu panju na ulogu
koju vrednosti i pretpostavke psihologa imaju na razne aspekte
procesa istraivanja i izgradnje teorije. Izbor teme, metoda i
uzoraka predstavlja izbor nainjen u drutveno-istorijskom
kontekstu, pa prema tome i pod uticajem odnosa u patrijarhalnom
354
drutvu, i duboko utiu na ono to znamo o nekoj grupi ili

temi. Na ovaj nain su ene (i manjine) iskljuene iz prouavanja,
ostavljene nevidljivima, a ensko iskustvo se posmatra(lo) ne samo
kao drugaije od mukog, ve i kao inferiorno i/ili devijantno i
patoloko.
Neudata ena nije kompletna linost
Da li oseate da niste potpune, da, ma koliko da ste postigle,

vama ipak uporno neto nedostaje? Da li vam partner/ka prebacuje
da ste previe zahtevne i zavisne? Da li biste se oseale drugaije da
ste mukarac? Psiholozi imaju objanjenje i za to i dok je zdravo
biti nezavisan, za ene je to moda ipak nedostian cilj...
Po Eriksonovom modelu razvoja linosti upravo izgradnja
autonomije vodi ka zrelosti. Ideal zrele, potpuno razvijene osobe je
za njega autonomna individua idealni pripadnik kapitalistikog
patrijarhalnog drutva. On dodaje da je mogue da se razvoj ena
odvija drugaije, a da razvoj u adolecenciji moe biti problem
posebno poto jo uvek nisu nale mukarca iji bi identitet bio
integralni deo njenog.3 Dakle, vrlo eksplicitno navodi tezu da
se enin identitet konstruie oko toga za koga je (aktuelno ili
potencijalno) udata. Uprkos ovome, on je faze razvoja predstavio
kao neutralne i univerzalne.
Feministkinje su ga kritikovale zbog predstavljanja mukarevog
identiteta kao odvojenog, autonomnog i samodovoljnog, a enskog
kao neodvojivog i stopljenog sa mukarevim.4 Ipak, njegova
teorija je jo uvek jedna od centralnih i opteprihvaenih teorija
razvoja u psihologiji, pogotovo u zemljama kao to je naa, ka
kojoj feministika kritika polako putuje. I kada traite usluge
psiholokinje, moe se vrlo lako desiti da vau zrelost procenjuju u
skladu sa tim na kojoj ste zamiljenoj fazi ovog modela...
3. Weisstein, N. (1968). Psychology Constructs the Female. URL www.cwluherstory.
org/psychology-constructs-the-female.html
4. Gilligan, C. (1982). In a Different Voice: Psychological Theory and Womens
Development. Cambridge, MA: Harvard Univ. Press
355
Jo jedan zakljuak se moe izvesti na osnovu Eriksonove

teorije: mi nikada nismo sposobne za zrelu ljubav; s obzirom na to da
nemamo vrste identitete neophodne za pravi odnos, enski razvoj
je odreen kao odloen ili nepotpun. Kada je cilj separacija, onda
se potreba za povezanou oznaava kao neto patoloko, brinost
se tumai kao zavisnost i simbioza, povezivanje kao stapanje,
obezbeivanje sigurnosti kao prezatiivanje, a odravanje odnosa
kao izbegavanje konflikta.
Istraivanja ukazuju na to da su ene prisutnije od mukaraca u
statistici o mentalnom zdravlju, ali i to da udate ene imaju najvie
problema ove vrste. U statistikama su ubedljivo najmanje zastupljeni
oenjeni mukarci.5 Oigledno je da brak ini vie dobra mukarcu
nego eni! Kroz ulogu majke, supruge, partnerke, itd., ene uglavnom obavljaju propisanu drutvenu ulogu emotivne brige i
negovanja. Prepoznato je da u okviru porodice briga o emotivnim
potrebama partnera i dece tradicionalno pripada eni, i da je brak
ustanova u kojoj mukarac ovu potrebu moe da zadovolji. Zavisnost
koju na ovaj nain mukarac ispoljava, ne istie se kao problem.
Socijalizacija zaista zahteva od ene da je uvek povezana sa
drugima, da oblikuje svoj ivot u skladu s potrebama drugih, to
posledino odreuje njen socijalni status kao zavisan od mukarca
oca/mua, koji je ini celom, daje joj identitet i svrhu. Zavisnost
od mukarca je zahtev drutva, koji se zatim kontradiktorno
predstavlja kao norma mentalnog zdravlja ene se karakteriu ili
kao po prirodi previe zavisne, ili kao previe nezavisne u odnosu na
mukarca (primera radi, psihijatri, manje ili vie eksplicitno, tretiraju
ene u lezbejskim odnosima kao devijantne, zbog same injenice
da lezbejska egzistencija enu ini autonomnom u odnosu na mukarca). Uprkos tome, meutim, u svojim ulogama negovateljica ene
se karikaturalno prikazuju kao zavisne, nesamostalne, bespomone
i slabe, te je ta dodeljena drutvena uloga u sebi kontradiktorna i
negativno konotirana.
5. Gove (1972) prema: Ussher, J. (1991). Womens Madness, Misogyny or Mental
Illness? Hemel Hempstead, Harvester Wheatsheaf.
356
ene se unutar patrijarhalne strukture nalaze najee u poziciji

ekonomske zavisnosti, a u psihologiji su zbog psiholoke zavisnosti
patologizirane. Odnos izmeu ekonomske i line zavisnosti treba
sagledati u drutvenom kontekstu u kojem se on odvija, a ne kao
lini izbor ene. Bez te perspektive, psihologija ne uzima u obzir
uzroke, ali od ene oekuje da se nosi s posledicama.
Din Bejker Miler ( Jean Baker Miller),6 znaajna za feministiku razvojnu psihologiju, razvoj ene posmatra u odnosu
na njenu sposobnost i potrebu da ostane u emocionalnom odnosu
povezana sa drugima. ene formiraju svoj identitet u kontekstu
odnosa s drugima. ena oekuje da uzajaman i empatian odnos
podstie razvoj, osnaivanje i samospoznaju osoba koje su u njega
ukljuene. Miler smatra da je ovo karakteristika koja pomae eni
da se izbori s podreenou, te se zalae za negovanje uzajamnosti,
brige i empatije kao pozitivnih razvojnih vrednosti suprotno
tradicionalnom naglasku na separaciji i individuaciji.
Anatomija kao sudbina
Frojdov uticaj je, naravno, bio najvei i najpresudniji na kasniji

razvoj psihologije. Po njemu, centralna razlika psiholokog
razvoja za devojicu i deaka jeste u nainu na koji prolaze kroz
fazu Edipovog kompleksa. Strah od kastracije (strah od oca) je
presudan za deake i predstavlja osnovu za razvoj njegove savesti
i moralnosti u budunosti, odnosno za razvoj njegovog super-ega.
S druge strane, devojice se suoavaju sa onim to je Frojd nazvao
zaviu za penisom kada otkrivaju da im se pia razlikuje od
deakove, devojice, prema Frojdu, dolaze do zakljuka da s njima
neto nije u redu i da su osakaene.
Njegovi sledbenici i kasniji psiholozi shvatali su ove koncepte
kao nepromenjivu sliku normalnog i prirodnog razvoja ljudske
linosti, a ne kao neto to je odraz patrijarhalnog drutva u kojem
ive. Sve je vodilo odsustvu razmatranja i nekritikom prihvatanju
6. Baker Miller, J. (1986). Toward a new psychology of women. Boston: Beacon Press.
357
drutvenih odnosa moi koji su zapravo kljuni za psiholoki razvoj.

Jedna od prvih i najznaajnijih kritika ove teorije dolazi od Karen
Hornaj (Karen Hornay) koja je jo tridesetih godina XX veka u
zavisti za penisom prepoznala zavist za drutvenom moi ona
smatra da nije penis neto na emu devojice zavide deacima, ve
da one rano primeuju da njihova braa ili drugovi imaju povlaen
poloaj i da odrasli prema njima drugaije postupaju.
Postoje i teorije koje na jo radikalniji nain povlae paralelu
izmeu anatomije i psiholokog razvoja. U svom kasnijem radu,
Erikson je razvoj linosti direktno povezivao sa oblikom genitalija
koje neko poseduje. Kod ena, po njemu presudno utie unutranji
prostor koji je projektovan za noenje i donoenje potomaka, a sa
njim joj pripada i bioloka, psiholoka i etika posveenost da se brine
o ljudskom potomstvu. On je, naime, posmatrao devojice i deake
u igri, pravei analogije tipina enska igra je mirna i statina, te
brina, nalik na matericu, dok je kod deaka ivahna, pokretna i
nestana (i okrenuta ka okolini) dakle, oponaa penis! To kasnije
odreuje njihove razliite prirodne puteve razvoja.
I dok ovakve hipoteze danas deluju apsurdno i smeno, pre
kritikih glasova iz redova feministkikih psiholokinja, one
su prihvatane doslovno i s krajnjom ozbiljnou: sada moemo
samo da zamislimo kako je bilo otii na terapiju na kojoj e vas
konfrontirati sa vaom genitalnom inferiornou, ili pokuavati
da nau korene zavisti za penisom!
Nasuprot ovome, feministkinje su nastojale da osvetle naine
na koje nas drutvo oblikuje. Dudit Dordan ( Judith Jordan)7
istie da se deaci i devojice razliito vaspitavaju i socijalizuju
deaci ka tome da doivljavaju sebe kao mone i dominantne,
podrazumevajui razdvojenost izmeu sebe i drugih, a devojice
kao kontinuirano povezane s drugima u modusu ljubav-empatija.
U teoriji, deca se odgajaju kao deca, ali u realnosti, vaspitavaju se kao
deaci i kao devojice. Na primer, kada se prvi put suoe s agresijom
7. Jordan J. (1997). Womens Growth in Diversity. The Guilford Press.
358
druge dece, deaci se najee podstiu da budu aktivni i uzvrate

istom merom, dok e devojice neretko dobiti savet da razumeju
ili da ignoriu.
Dok neka rana iskustva ena i nose oekivanja da e kao odrasle
imati istu slobodu delovanja kao mukarci, odrasla iskustva ova
oekivanja demantuju. Moderna ena je stavljena u jo licemerniju
poziciju s jedne strane, drutvo je podstie da veruje da je u
svakom pogledu jednaka sa mukarcem i da moe da misli o sebi
kao jednakoj, a s druge strane joj oduzima mogunost da bude
jednako tretirana. Za istraivanje ovih tema moemo posebno
zahvaliti feministikim grupama za podizanje svesti. Kako je cilj
psihoterapije da pomogne ljudima da budu svesniji protivrenosti
u svojim ivotima da bili i u stanju da se nose sa njima, ova pitanja
su posebno vana.
ena je kriva za nasilje koje trpi
Ideja da ene mogu izvui zadovoljstvo iz situacija koje su

bolne ili poniavajue zaogrnuta u teorijski koncept mazohizma
znaajno je unazadila pokuaje da se razumeju i podre ene
rtve nasilja. Uvoenje mazohizma kao objanjenja uzroka za
probleme sa kojima se susreu ene nastalo je iz verovanja da je
razlog za nasilje u samoj eni i vodilo je okrivljavanju ene za nasilje
koje je preivela. Takoe, Frojd je seanja svojih pacijentkinja i
pacijenata o seksualnom zlostavljanju tumaio kao izmiljene
fantazije, odnosno kao prieljkivanja same ene. Ovo je presudno
uticalo na stvaranje atmosfere nepoverenja u odnosu na osobe koje
su preivele incest i svaki drugi oblik seksualnog nasilja.
U naem sistemu institucionalne zatite i dalje je uobiajen
ovakav pristup eni koja je rtva nasilja se ne veruje, ona se
osuuje, a nasilje se ocenjuje kao njen izbor. Na ovaj nain, svaki put
kada se psiholozi ili psihijatri bave enama koje su preivele nasilje
koristei ove koncepte, oni pojaavaju oseaj njen krivice, slabe
samopouzdanje, i tako oteavaju eni da izae iz pozicije rtve.
Nasuprot ovome, osnovni feministiki princip u terapeutskom
359
i konsultantskom radu jeste da ena nije kriva za nasilje koje je

preivela i da joj je kljuno verovati!
ene imaju materinski nagon
esto se podrazumeva da ene imaju materinski nagon. Ovaj

termin se odnosi na vie pretpostavki: da ene oseaju uroenu
udnju da rode i odgajaju decu, da su spremne da se rtvuju za
svoje potomstvo, a ponekad i da gotovo telepatski predviaju deje
potrebe... Ova predrasuda je u psihologiji potvrivana ili na
osnovu istraivanja na ivotinjama (enkama pacova i majmuna)
gde su zakljuci preslikani na ene, ili na osnovu posmatranja
devojica u igri, gde se biranje lutke smatralo dokazom uroenosti
negujueg ponaanja i materinskog nagona, iako je to nain igranja
na koji se devojice podstiu i rezultat programiranja za ulogu
majke.
U patrijarhalnom drutvu, ena koja ne moe da rodi ili je donela
odluku da nema decu, kao da nije prava ena ona gotovo uvek
nailazi na saaljenje ili na osudu. Ipak, da odnos prema raanju
nije dat i nepromenjiv, pokazuju skorija istraivanja: sada, uz
potpuniji pristup kontracepciji, 12-20% ena u Zapadnoj Evropi
i Severnoj Americi odluuju da uopte ne raaju, u poreenju sa
1% od pre 20 godina.8
Tokom prethodnog veka, feministkinje su pokazivale kako
ideologija oblikuje norme o polovima i kako drutvena oekivanja
od ene oblikuju njena oekivanja od same sebe i svog tela.
Traile su jednak pristup drutvenoj moi i pravo na posedovanje
sopstvenog tela. Neke feministkinje, kao to je Doroti Dinerstin
(Dorothy Dinnerstein), istiu da mit o materinskom instiktu ima
funkciju da ene zadri u privatnoj sferi i zaokupi brigom oko
dece, te da dok mukarci u jednakoj meri ne ponu da uestvuju
u podizanju i vaspitavanju dece, nee biti preduslova za razvoj
istinski ravnopravnog drutva.
8. OPCS, 1993
360
ene su manje moralne
Frojdova teza o nerazvijenosti morala i savesti kod ena kasnije

je uticala na favorizovanje mukih modela pravinosti. Jedan od
najznaajnijih teoretiara u ovoj oblasti je ve pomenuti Lorens
Kolberg (1981).9 On je smatrao da se moralnost razvija kroz est
sukcesivnih stadijuma: deca prvo rasuuju o tome ta je dobro a
ta loe postupanje samo na osnovu straha od kazne ili elje za
nagradom, da bi kasnije eventualno doli do najvieg stadijuma na
kojem tee formulisanju univerzalnih moralnih principa.
injenica je da je ova teorija stvorena na osnovu ispitivanja
koje je sprovedeno na uzorku iskljuivo muke dece. Kerol Giligen
(Carol Gilligan)10 ukazuje na njenu pristrasnost u korist mukaraca.
Ona se suprotstavila teorijskoj (i drutveno podravanoj) tendenciji
da se enske vrednosti smatraju manje moralno razvijenima od
mukih vrednosti, na primer da se briga i saoseajnost vide kao
moralno deficitne u odnosu na individualno postignue. Giligen
istie da se deaci i devojice vaspitavaju na razliite naine i da tako
razvijaju razliite modele moralnog rezonovanja. Ona pokazuje
da prema ovom modelu ene ostaju zaustavljene na treem
stadijumu razvoja moralnosti, koji pripada nivou konvencionalne
moralnosti, na kojem su najvaniji dobri meuljudski odnosi, a
dobro je izjednaeno s pomaganjem i zadovoljavanjem drugih, to je
tradicionalno enska karakteristika.
Teorija razvoja moralnosti koju ona predlae, pretpostavlja
da devojice polaze od odgovornosti prema drugima. Devojice
u reavanju moralnih problema imaju uvek u vidu drutveni
okvir u kojem problem nastaje (to ona naziva etikom brige), a
deaci imaju politiku prava, pravila i nemeanja bez obzira na
kontekst, apsolutno i apstraktno rasuivanje (etika pravde). Tako
deak, mukarac, razvija etiku pravde koja zahteva autonomiju i
zakonitost, a devojica, ena, etiku brige u ijoj su osnovi empatija
9. Kohlberg L. (1981). The Philosophy of Moral Development: Moral Stages and the
Idea of Justice. Harper and Row.
10. Gilligan, 1982.
361
i odnosi podrke. Ona sugerie da je povezanost polazna taka

razvoja. Njen model za centralnu vrednost ima odnos sa drugima
i po ovom modelu ene se plae konkurencije i rivalizma, jer oni
mogu voditi usamljenosti i izolaciji.
Teoretiarke kao to su Din Bejker Miler i Kerol Giligen
ukazuju na to da su enske osobine kooperativnost, povezanost
i briga kreativne snage koje su korisne u reavanju problema.
Koncept meuzavisnosti, povezanosti, odgovornosti i brige o
drugim ljudima su centralni za razvoj ene. Ipak, drutvo u celini
te vrednosti vidi kao slabosti, koje su inferiorne u odnosu na
individualno postignue.
Prava priroda ene
ta je to sutina ene? Koji je to najmanji psiholoki imenilac

koji nas sve ini slinima, a razliitima u odnosu na mukarce? Neki
od teoretiara linosti su se uhvatili u kotac sa ovim pitanjima u
nastojanju da odrede sutinske psiholoke razlike izmeu ena i
mukaraca. Ovaj napor je izrodio koncepte koji su bili jasno razliiti
za mukarce i ene u stvari, ovi teoretiari su nekada jasno opisivali
drutvo u kojem su iveli i odnose moi u okviru njega, ali uzimajui
tu sliku kao ideal prirodnog, nepromenjivog poretka. Uprkos
dokazima o istorijskim varijacijama i bogatoj kulturnoj raznolikosti,
interpretacije zapadnih teoretiara i dalje esto uzimaju kulturne
obrasce kao prirodnu datost, povezujui femininost s pasivnou,
mazohizmom, negujuim altruizmom, empatijom, emocionalnom
ekspresivnou, povezanou (tendencijom ka stvaranju odnosa),
tendencijom ka depresiji i poslovinom intuicijom, a maskulinost
s aktivnou, kompetetivnou, ambicijom, autonomijom,
racionalnou i intelektom.
Orijentacija veine psiholokih teorija je na unutranje
psiholoke koncepte, razlozi za odreena ponaanja i izvor
psiholokih problema se vide uglavnom u intrapsihikim uzrocima,
u vakuumu, bez povezanosti sa sistemom u kojem ivimo. Ove
teorije su po svojoj prirodi deterministike pretpostavljaju da ljudski
362
razvoj nije proces koji se odvija celog ivota, da su karakteristike

linosti i obrasci ponaanja fiksirani u ranim formama razvoja.
Dakle, odgovor psiholokih teorija na postavljena pitanja bio bi
sledei: normalnu, pravu enu odreuje skup psiholokih osobina
(nabrojanih pod pojmom femininosti), i ona ostaje takva od
detinjstva pa zauvek, nezavisno od toga u kojoj kulturi ivi.
Psiholoke teorije nisu samo apstrakcija koja odraava postojee
stanje, ve su sila koja ima nauni autoritet i drutvenu mo da
konstruie drutvenu stvarnost, podrava i ojaava ili da menja!
drutvenu nepravdu i stereotipe. Vodee psiholoke teorije imale
su stvaran uticaj na realnost ena tokom itavog jednog veka i
pomagale drutvu da kontrolie i kanjava ene koje pokazuju otpor
ili odstupaju od propisanih rodnih normi, s ciljem da se zatiti i
odri nepromenjena mizogina patrijarhalna drutvena struktura.
Sistem zatite mentalnog zdravlja patologizira drutveno stvorene
probleme sa kojima se ene suoavaju i ojaava rodne uloge koje
patrijarhat koristi. Bez obzira na to da li je sprovodi ena ili
mukarac, psihoterapija je u takvom sistemu patrijarhalna institucija
ije vizije i ciljevi doprinose infantilizaciji i obesnaivanju ene.
Tradicionalna psihologija je posluila da obezbedi objanjenja
za nejednakosti i tako opravda razlike u ivotnim mogunostima
za ene, razlike koje zapravo imaju drutvene, ideoloke, politike
i ekonomske korene. Psihologija i psihijatrija deluju kao istaice
drutva pomau represivnoj drutvenoj strukturi da se odri
uklanjajui problematine, one ije probleme drutvo proizvodi,
a koji zauzvrat mogu naruavati iluziju stabilnosti, pravednosti i
zadovoljstva.
Kerol Giligen vidi ensku snagu kako se vraa prisvajanjem
uutkanog autentinog enskog glasa i kapaciteta da se on izrazi.
Glas je sinoniman autoritetu, a tiina viktimizaciji, nesposobnosti
ili nespremnosti da se iskae. utanje je simbol pasivnosti i nemoi:
one kojima je uskraen govor ne mogu da iskau i objasne svoje
363
iskustvo i, prema tome, ne mogu da utiu. enska snaga dolazi kroz

mo da govorimo i budemo sasluane, kroz mo da autonomno
definiemo svoje iskustvo sveta.
U poslednje tri decenije, teorija, istraivanje i praksa u
feministikoj psihologiji znaajno sazrevaju. Uinak enskog
pokreta se vidi u zapoetoj promeni stavova i naina interakcije sa
enama u terapiji. Nainjeni su mnogi teorijski pomaci, a promene
su najznaajnije zbog svake ene kojoj se u praksi pomoglo
majkama koje bi inae moda zavrile kod tradicionalnih terapeuta
koji bi je rtvovali u ime porodice; enama koje su preivele incest
kojima se ne bi verovalo; enama koje bi nazvali histerinim;
lezbejkama; enama koje imaju probleme sa ishranom, i mnogim
drugima. Nasilje nad enama je prepoznato kao iskustvo koje je
centralno za ensku egzistenciju i koje nikada vie ne sme biti
marginalizovano.
Feminizam nije jedinstvena kategorija, ali feministike
psiholokinje imaju isti cilj okonanje opresije ena, omoguavanje enama da dostignu svoj puni potencijal kroz pristup
razliitim mogunostima i izborima. One se trude da glas ene
bude jai, ohrabruju ene da veruju u sebe, ali se zalau i za
promene patrijarhalne hijerarhijske strukture koja generie podreenost ena.
Psihologija ene za koju se feministkinje zalau nije samo
tradicionalna teorija kojoj je dodata svest o rodu, ve predstavlja
potpunu transformaciju naina na koji se psihologija razume. Uslov
da feministiki model postane koristan i efektivan jeste njegovo
integrisanje u glavne tokove, bazu znanja, stavove i verovanja onih
koji pruaju pomo u zajednicama, zbog ega on mora prestati da
funkcionie kao alternativna teorija. Psihologija en nastavlja da
se razvija i redefinie. Danas je legitiman deo studija psihologije na
veini severnoamerikih i zapadnoevropskih univerziteta, napisane
su brojne knjige i to nam daje nadu da ova postignua nikada vie
nee nestati iz istorije psihologije.
364
D O D ATA K 6 .
ene ko je su osvo jil e

nobel ovu nag rad u
Fizika:
1.
2.
1903
1963
Marie Sklodowska Curie

Maria Goeppert Mayer
Hemija:
3.
1911
1935
5. 1964
4.
Marie Sklodowska Curie

Irene Joliot-Curie
Dorothy Crowfoot Hodgkin
Medicina:
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
1947
1977
1983
1986
1988
1995
2004
Gerty Radnitz Cori

Rosalyn Sussman Yalow
Barbara McClintock
Rita Levi-Montalcini
Gertrude Elion
Christiane Nusslein-Volhard
Linda B. Buck
1905
1931
1946
1976
1976
1979
1982
Bertha von Suttner

Jane Addams
Emily Greene Balch
Betty Williams
Mairead Corrigan
Mother Teresa
Alva Myrdal
Mir:
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
365
20.
1991
21. 1992
22.
1997
2003
24. 2004
23.
Aung San Suu Kyi

Rigoberta Menchu Tum
Jody Williams
Shirin Ebadi
Wangari Maathai
ene u crnom iz Izraela i Srbije

nominovane su 2001. godine za
Nobelovu nagradu za mir; godine
2003, Meunarodna mrea ena u
crnom nominovana je za Nobelovu
nagradu za mir; godine 2005, Staa
Zajovi, koordinatorka Mree ena
u crnom iz Srbije, nominovana je za
Nobelovu nagradu za mir.
Knjievnost:
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
1909
1926
1928
1938
1945
1966
1991
1993
1996
2004
2007
Selma Ottilia Lovisa Lagerlof

Grazia Deledda
Sigrid Undset
Pearl Buck
Gabriela Mistral
Nelly Sachs
Nadine Gordimer
Toni Morrison
Wislawa Szymborska
Elfriede Jelinek
Doris Lessing
368
Marija Mijatovi
ene izmeu
privatnog i javnog
tekstu Feministike kritike dihotomije javno/privatno,1

Kerol Pejtmen (Carole Pateman) tvrdi da je razlikovanje
i razdvajanje javne i privatne sfere sredinja tema feministikog
pokreta. Moemo se sloiti da, ako uopte postoji jedna osnovna
tema i problem za sve ono to ini feminizam, Pejtmen jeste u
pravu: subordinacija ena u najtenjoj je vezi s konstrukcijom
podele na privatnu i javnu sferu, starom skoro koliko i antiki
polis. Preuzimamo ovaj njen stav kao polaznu taku za raspravu
o problemu odnosa javnog i privatnog u feministikoj teoriji kako
bismo pokuali da pokaemo u emu je vanost i koje su posledice
pomenute dihotomije. Iako problem odnosa javno/privatno,
kako je koncipiran i artikulisan u mainstream politikoj filozofiji
od Platona i Aristotela do savremenog doba, svakako prevazilazi
1. Carole Pateman, Feminist critiques of the public/private dichotomy, Public and
Private in Social Life. Ur. S. Benn i G. Gaus. (St. Martins Press, 1983).
369
VII poglavlje: preseci, pavork
okvire feminizma, ovaj tekst je primarno fokusiran na feministike

interpretacije problema i mogue strategije dekonstruisanja i
rekonstruisanja pomenute dihotomije.
Ve za antiko shvatanje politike vai razlikovanje javne
i privatne sfere ivota kao uslov mogunosti kako politikog
delovanja tako i artikulisanja pojma politikog. Preciznije reeno,
uspostavljanje ove dihotomije jeste pretpolitiki uslov politike.
Kod Aristotela je odnos oikosa i polisa shvaen upravo na ovaj nain
dok je za privatni domen oikosa, domainstva, paradigmatian
odnos vladanja izmeu nejednakih, sutinsko obeleje polisa je
jednakost slobodnih graana mukaraca koji uestvuju u donoenju
odluka od opteg interesa. Aristotel, dakle, odreuje politiku kroz
suprotstavljanje javnog/politikog i privatnog, gde je prvo domen
slobode recipronog pokoravanja priznatim pravilima, a drugo
domen nunosti (re)produkcije prirodnog ivota. ene mogu
da egzistiraju iskljuivo u privatnosti kue, jer su one nepotpuni
mukarci i bilo bi besmisleno pretpostaviti da inferiorni pol
moe da ima uea u onoj vrsti ivota u kojoj se ispunjava jedna
od najviih svrha ljudske egzistencije. Ipak, i pored vrednosnog
prvenstva koje Aristotel daje javnoj nad privatnom sferom, to
ne znai da je prva mogua bez druge. Nunost je neumoljiva, a
koliina slobode meri se sposobnou da se egzistencija odredi
nezavisno od gvozdenog rvnja nunosti. Sloboda graanina,
glave porodice i vlasnika doma, utemeljena je u neslobodi ene,
dece i robova; bez strogo utvrenih odnosa dominacije, sam ivot i
njegovo odranje bili bi ugroeni.
Aristotelovo odreenje, razlikovanje i razdvajanje javnogpolitikog i privatnog nije, meutim, u potpunosti odgovaralo
stvarnosti grkog polisa. Ipak, Aristotel je jasno istakao osnovnu
tezu: ene su po svojoj sutini privatna, mukarci politika bia.
Ovakva karakterizacija rodnih uloga opstae i nakon odbacivanja
same Aristotelove koncepcije politikog.
Promene znaenja javnog i privatnog mogu da poslue kao
ilustracija poimanja politike, porodice i ekonomije u razliitim
370
istorijskim razdobljima. Feudalna privatizacija javne sfere u

srednjem veku ukazuje na drastinu promenu u shvatanju javnog i
privatnog i na potpuno zamagljivanje granica izmeu njih. Svakako
da je nestanak polisa, formiranje novih socijalno-politikoekonomskih zajednica i njima primerenih obrazaca ponaanja
i delovanja, doveo do sloma koncepta politike kao zajednikog
delovanja radi opteg dobra. Ipak, verovatno kljuna promena
deava se izlaskom ekonomije iz privatne sfere i uspostavljanjem
drutva u modernom smislu, ime se oblast privatnog redefinie u
svetlu intimnog i porodinog ivota, a oblast javnog ostaje vezana
za politiku, ali se i proiruje, ne samo ukljuenjem ekonomije, ve
i aktiviranjem raznovrsnih mehanizama regulacije stanovnitva,
kakve opisuje Miel Fuko (Michel Foucault). Dodue, tzv. socioekonomska sfera, strogo gledano, ne spada ni u sferu javnog ni
u sferu privatnog, iako se moe, u zavisnosti od datog konteksta,
svrstati u jednu ili u drugu.
Dodatni razlog zbog kojeg linija razgranienja javnog i privatnog
nije i ne moe biti precizno ustanovljena nalazi se i u neizbenoj
isprepletanosti ovih sfera i njihovoj meusobnoj uslovljenosti.
Javno i privatno su pojmovi koji se odreuju jedan preko drugog.
Pozivajui se na Vajntajna (W. L. Weinstein), Suzan Moler Okin
(Susan Moller Okin) ukazuje na vieznanost i korelativnost
pojmova privatnog i javnog.2 Iako je Vajntajn u pravu kada istie da
distinkcija javno/privatno ima mnogostruka znaenja, u politikoj
teoriji se ipak izdvajaju dva najvanija: javno/privatno se javlja kao
drava/drutvo i javno/porodino-intimno-domae. Prvo znaenje
odgovara razlici izmeu politikog i nepolitikog, dok u drugom
znaenju javno obuhvata sve oblasti ivota koje prevazilaze domen
linog i porodinog ivota.
Moderno doba donelo je redefinisanje odnosa privatnog i
javnog, s formiranjem organizovane kapitalistike ekonomije, centralizovanjem dravne uprave i nastankom graanskog drutva.
2. Susan Moller Okin, Gender, the Public and the Private, Political Theory Today,
Cambridge Polity Press, 1990. str. 69.
371
XVII vek je vreme poetka raskida sa

starom patrijarhalnom paradigmom
politike, u kojoj je Aristotelov
pojam politike vlasti poistoveen sa
oinskom vlau. U uvenoj raspravi
sa Robertom Filmerom (Filmer),
Lok (Locke) artikulie principe
modernog poimanja vladanja kao
potinjavanja putem individualnog
pristanka. Autoritet svemogueg pater familias-a razoren je
emancipacijom sinova, koji sa pozicija prirodne jednakosti sklapaju
drutveni ugovor kojim se meusobno priznaju kao slobodne linosti
i podanici zajednike vlasti. Teorija ugovora implicitno je ukazala
na mogunost istovetne emancipacije ena: sama logika ugovora
nalae da pristanak bude univerzalan. Meutim, u stvarnosti se
nita slino nije dogodilo. enama nije priznata individualnost,
ne zato to su polovini mukarci, ve zato to su ene bia
koja naelno ne mogu da transcendiraju sferu partikularnosti
i da se uzdignu do nepristrasnog i racionalnog uvianja, to ih
diskvalifikuje kao potencijalne subjekte ugovora. Sa izvanrednom
istrajnou se kroz spise Loka, Hobsa (Hobbes), Rusoa (Rousseau),
Kanta (Kant) provlai ideja o rodno ustrojenom drutvu, koja je u
oiglednoj suprotnosti sa diskursom moralne i politike jednakosti
naizgled bespolnih osoba koje sklapaju drutveni ugovor.
Ipak, ova inherentna nedoslednost moderne politike filozofije
nije posledica sluajnog previda ili puki recidiv patrijarhalne
prolosti naprotiv, iskljuivanje ena iz bazinog ugovora deluje
kao anomalija samo ako se zanemari ono to Pejtmen naziva
drugom polovinom prie o ugovoru, postojanje polnog ugovora
kojim se patrijarhalno pravo potvruje u novom istorijskom
kontekstu. Polni ugovor je skriveno nalije drutvenog ugovora,
pakt kojim mukarci reguliu pristup enskim telima i polnu
podelu rada. Jedna od neposrednih posledica polnog ugovora je
ponovno uspostavljanje granine (polno odreene) linije izmeu
372
javnog i privatnog, koja je u patrijarhalnoj politikoj filozofiji bila

zamagljena usled nerazlikovanja javne i privatne vlasti vlast oca
i vlast kralja bile su istog tipa. Lokov argument protiv Filmera
poiva na razlikovanju politike i roditeljske (kao i brane) vlasti,
ime i jedna i druga stiu svoje samostalno pravo. Tako se dogaa
da se vlast oeva zamenjuje vlau mukaraca, to jest, da se klasini
patrijarhat transformie u moderni ili bratski patrijarhat.3
Pria o polnom ugovoru je jedan od naina da se ispria politika
istorija roda. U nastavku teksta bie rei i o drugim varijantama iste
prie. Polni, kao i drutveni ugovor je politika fikcija, ali ta fikcija
opstaje kao uzorni model ensko-mukih odnosa do duboko u XX
vek.
Moderna javna sfera se uspostavlja i iri na raun privatne,
kako drutvo i drava preuzimaju funkcije koje su ranije primarno
pripadale porodici (ekonomija, vaspitanje i obrazovanje dece). S
druge strane, privatna sfera postaje takorei identina sa intimnom
sferom porodinog ivota, koja e u literaturi XIX veka biti
predstavljena kao sklonite mukarca od surove sfere javnog, rada i
politike. ena je po svojoj prirodi namenjena za ivot u privatnosti,
u toplini i tiini mukarevog doma u kojem je on gospodar.
Mukareva vlast nad enom i decom (i eventualno poslugom)
nije vie neprikosnovena vlast oca-patrijarha prerogativi te moi
postepeno, jedan za drugim, iezavaju sve do dananjih dana
ali je vrsto utemeljena i podrana javnim pravom i stabilnim
socijalnim praksama. Tako je privatna sfera, u liberalnom
diskursu, prostor slobodnog delovanja pojedinca, gde javna vlast
ne intervenie dok god se ne naruava simetrina sloboda svakog
drugog. Ipak, privatnost je u ovakvoj konstelaciji mogua samo
za mukarce; za ene se podrazumeva da uvek treba da se stave
na raspolaganje drugima i njihovim potrebama. Upravo zato to
su liene socijalne i politike egzistencije, ene su liene i vlastite
privatne egzistencije.
3. Carol Pateman, Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd,
2001, pogl. I.
373
Bilo bi ishitreno zakljuiti da su stvarni ivoti ena i mukaraca

odgovarali teorijskim modelima razvijenim u filozofiji i pravu, a
potom i u humanistikim naukama i biologiji, koji su pretendovali
na to da stvarnost objasne ali i da je normiraju. Istorijska
istraivanja po uzoru na genealogiju Miela Fukoa4 pruaju
mogunost sagledavanja konstrukcije roda u judeo-hrianskoj
civilizaciji iz neto drugaije perspektive, koja razotkrivanjem
potisnutih istorijskih sadraja pokazuje kako doprinos ena
toj civilizaciji, tako i disonantne glasove u odnosu na glavni tok
tradicije. Polna rasprava (Querelle des sexes) je naziv koji Gizela
Bok (Gisela Bock) koristi da bi opisala niz razliitih dijaloga koji
su se u Evropi vodili od renesanse do savremenog doba oko toga
ta ili kako ene i mukarci jesu, treba ili mogu da budu.5 ene,
kao i mukarci, uestvovali su u raspravama kroz koje su se rodni
identiteti konstruisali ali i dekonstruisali, potvrivali i dovodili u
pitanje. Rasprave o rodu neizbeno su se ticale odnosa javnog i
privatnog, i mesta ene izmeu ovih razliitih sfera.
Problem enskog identiteta esto je izraavan kroz razliite
paradokse: s jedne strane, verovalo se da su ene blie prirodi nego
mukarci, njihovim telima su vladale misteriozne sile koje su daleko
nadvladavale mo razuma i savesti, to su distinktivni atributi
ljudskosti, te se stoga enama odricala pripadnost ljudskom rodu na
onaj nain na koji se potvrivala mukarcima; s druge strane, ene
su imale ulogu primarnih prenosnika kulture i njenih vrednosti
sa narataja na narataj. Smatralo se da su ene opasne zbog svoje
nekontrolisane seksualnosti a istovremeno su doivljavane i kao
aseksualne majke-svetice, stubovi moralnog sveta porodice. Najzad,
ene nisu stranke u drutvenom ugovoru i stoga nemaju ni prava
ni dunosti, ali se od njih ipak oekuje da dobrovoljno sklope
ugovor (brani), kojim obeavaju trajno potinjavanje volje, koju,
zapravo, ni nemaju. Protivrene predstave o enama reflektovale su
4. Videti Miel Fuko, Istorija seksualnosti, Prosveta, Beograd, 1988.
5. Gizela Bok: ena u istoriji Evrope. Od srednjeg veka do danas, Clio, Beograd, 2005,
str. 13.
374
njihov ambivalentan status u okviru civilizacije ene su bia koja

ne spadaju ni u domen prirode ni u domen kulture.
Same ene, ali i neki mukarci, ukazivali su jo od poetka prve
querelle na unutranje protivrenosti ove konstrukcije, u kojoj su
liberalni elementi bili pomeani sa patrijarhalnim. Meri Astel
(Mary Astell) je jo 1706. godine ukazala na problem asimetrinog
statusa enskog pola u graanskom poretku: Ako su svi ljudi
roeni slobodni, kako je onda mogue da su ene roene kao
robinje? Isti argument e se, u razliitim varijacijama, pojavljivati
tokom naredna dva i po veka. Liberalno-demokratska ideja je
sama po sebi imala potencijal za istinsku univerzalizaciju, koja je
ostala nedovrena i polovina, jer je enama uskraena mogunost
da izgovore ja, da govore u svoje ime. Godine 1791, Olimpija
de Gu (Olympia de Gouges) pie Deklaraciju o pravima ene i
graanke, po uzoru na revolucionarnu deklaraciju koju su mukarci
namenili mukarcima. Upotreba pojma homme u smislu mukarac
dovodi istovremeno u pitanje navodnu univerzalnost Deklaracije
iz 1789. godine, te joj autorka (de Gu, prim. M.M.) suprotstavlja
pravu univerzalnost. 'Individua' ovde obuhvata oba pola: ustav je
nitavan ukoliko veina individua koje ine naciju nije uestvovala
u njegovom ostvarivanju (lan 16).6 Ipak, Olimpija de Gu ne
prihvata naprosto ideju o neutralisanju roda reinterpretacijom
pojma individue, ve nastoji da ukljui i polnu razliku u politiki
poredak i zahteva konstituisanje zasebne enske skuptine. Ve
se ovde nazire pravac kojim e se kretati budui feminizam, ali i
razliite mogunosti tumaenja polne razlike i njenog teorijskog i
praktinog znaaja.
Rasprava se nije vodila samo sa zagovornicima velike, muke
tradicije ve i unutar ovih paralelnih tokova miljenja i delovanja
koji su osporavali patrijarhalne rodne konstrukcije. Da li je
reformisanje privatne sfere uslov mogunosti reformisanja javne,
ili obrnuto? Da li se najpre treba okrenuti poboljanju socijalnog
statusa ena, liberalizaciji braka i porodinih odnosa, problemima
6. Ibid., str. 87
375
enskog obrazovanja i izdravanja, ili odmah zahtevati politika

prava? Zatim, zato su reforme potrebne: da li je to zbog materinstva
i uloge ena u porodici, koja se sve vie poima kao bazina socijalna
institucija i stoga ene kao majke i supruge zasluuju punopravan
status, ili bez obzira na specifinu povezanost ene sa privatnom
sferom?
U sreditu svih ovih pitanja bilo je pitanje o tome ko (ta) je
ena. Takozvani viktorijanski ideal XIX veka izlae predstave o
sutini enskog (i, korelativno, mukog) karaktera koje su podrane
naunim autoritetom medicine, psihijatrije i, kasnije, psihoanalize.
ene su odreene prema biolokoj funkciji reprodukcije i stoga
im po prirodi sleduje bivstvovanje u privatnosti porodice, briga
o mukoj udobnosti i deci. Gomilaju se dokazi o intelektualnoj
i moralnoj inferiornosti ena u odnosu na mukarce, to nalae
dunost enske poslunosti jaem partneru. Posebna opasnost
lei u enskoj seksualnosti i principijelnoj nesposobnosti ene
za samokontrolu, te se najvea mogua panja mora pokloniti
nadzoru nad seksualnou i podsticanju vrlina stidljivosti i ednosti.
Iskljuenost iz javne sfere koja vie ne podrazumeva samo politiku,
ve i ekonomiju neto je to se podrazumeva, imajui u vidu
odreenje ene kao iracionalnog, pasivnog i zavisnog bia. Novina
koju donosi XIX vek u odnosu na ranije elemente polne rasprave tie
se upravo utemeljenja polnih atributa u nepromenljivoj ljudskoj (tj.
enskoj) sutini ili karakteru: Polni karakter se, kao kombinacija
biologije i usuda, izvodi iz prirode i kao bitna karakteristika odmah
se prenosi na unutranji ivot ljudi.7 Moderni ili bratski patrijarhat
uvruje se totalnom redukcijom enskog identiteta na biologiju, a
samim tim i (doslovnim i metaforinim) zatvaranjem ena u vrsto
postavljene granice privatnog. Definicija ene je data iskljuivo
preko pojmova braka i porodice, i obratno brak i porodica se
mogu definisati samo preko pojma ene.8 Mukarac se, nasuprot
7. K. Hauzen, Polarizacija polnih karaktera, Raanje moderne porodice, ZZUNS,
8. Ibid., str. 216.
376
tome, odreuje svojom ulogom u javnom ivotu; njegova dunost

je izdravanje ene i porodice i zastupanje njihovih interesa u
javnosti.
Viktorijanski ideal je ipak samo polovina prie o enama u
XIX veku. Druga polovina govori o aktivnom ueu ena u ranoj
fazi industrijalizacije, ali i o narastajuem enskom pokretu i sve
brojnijim glasovima u korist oslobaanja ena brane, ekonomske
i politike potinjenosti. U drugoj polovini XIX i poetkom XX
veka osnivaju se mnogobrojna lokalna, a potom i nacionalna i
transnacionalna udruenja i pokreti. Problemi koje su oni videli
kao prioritetne ticali su se socijalnog i graanskog poloaja ena i
politike participacije.9 Sifraizam, koji je krajem XIX veka postao
transnacionalni aktivistiki pokret, zalagao se za puno uee ena u
politikom i javnom ivotu. Don Stjuart Mil ( John Stewart Mill),
koji je 1869. godine s Herijetom Tejlor napisao Potinjenost ena,10
1867. godine u Donjem domu britanskog parlamenta trai birako
pravo za ene kritikujui koncept virtuelnog predstavljanja, po
kome su interesi ena bili sadrani u ili poistoveeni sa interesima
mukaraca (oeva, brae i mueva) koji su imali pravo da ih
zastupaju u javnosti. Aktivistkinje poput Lujze Oto (Luise Otto),
Elen Lange (Elen Lange), Hedvig Dom (Hedwig Dohm), Ibertin
Okler (Hubertine Aucklert), Milisent Foset (Millicent Fawcett)
i mnogih drugih isticale su nekonzistentnost i nepravinost
virtuelnog predstavljanja: s obzirom na polnu razliku, mukarci
nisu i ne mogu biti prirodni predstavnici ena; sem toga, puko
poverenje u benevolentnost mukarca-zastupnika nema nikakvog
racionalnog osnova i ne garantuje ostvarenje enskih interesa.
9. Britanke su 1857. godine osvojile pravo na razvod, a 1882. je udatim enama
priznato pravo na prihod i posed; u Francuskoj je razvod legalizovan 1884, a pravo
raspolaganja vlastitim prihodom udate ene stiu 1907. godine; Nemice su tek u
periodu od 1900. do 1913. godine osvojile pravo na univerzitetsko obrazovanje, a
tek 1957. godine ukinuta je odredba po kojoj je saglasnost mua bila neophodna
da bi ena-supruga mogla da se zaposli (Bok, Ibid., str. 196-197.)
10. D. S. Mil i Herijeta Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova, prev. Ranko
Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995.
377
Razmatranje argumenata kojima su

sifraistkinje opravdavale svoje zahteve,
ukazuje na dalekosenost uticaja dominantnog patrijarhalnog diskursa. Naime,
sifraistkinje su uglavnom prihvatile vladajue polne karakterizacije, a naroito
viziju enske moralne i kulturne uloge
(utemeljene u privatnom) u reformi koEngleske sifraetkinje
rumpirane politike sfere. Polazilo se
od toga da su ene moralnije od mukaraca i njihov doprinos
politici moe biti samo blagotvoran, jer e doneti proienje i
transformaciju javne sfere. Muki element je destruktivna sila,
surova, sebina.... naklonjena ratu, nasilju, pobedi, sticanju, koja i
u materijalnom i u moralnom svetu neguje razdor, nered, bolest i
smrt, pisala je Elizabet Kejdi Stenton (Elisabeth Cady Stanton)
apelujui za ...novo jevanelje enskosti, radi irenja istote,
vrline, moralnosti, prave religije, kako bi se mukarac uzdigao u
vie predele misli i delovanja. Kako primeuje Din B. Eltajn
( Jean B. Elshtain), polno manihejstvo XIX veka bilo je tako
duboko ukorenjeno da sifraistkinje, uz nekolicinu izuzetaka, nisu
razmatrale nain na koji je ova slika sluila osnaivanju muke
dominacije.11
Konano osvajanje birakog prava dogodilo se, ili bolje
reeno zapoelo je, tek nakon Prvog svetskog rata. U Irskoj,
Holandiji i Finskoj uvoenje enskog birakog prava vremenski
je koincidiralo sa uvoenjem univerzalnog mukog, dok su
u drugim evropskim zemljama razlike iznosile izmeu 10
(Britanija, Austrija) i 120 godina (vajcarska).12
Osvajanje politikih sloboda nije nipoto predstavljalo kraj
delovanja enskog pokreta. Trebalo je prei dug put u borbi
za stvarnu ravnopravnost ena i mukaraca, koja i dalje traje.
11. J. B. Elshtain, Public Man, Private Woman. Women in Social and Political Thought,
Princeton University Press, Princeton, 1981, str. 233.
12. Bok, Op. cit., str. 235.
378
Turbulentni i krvavi XX vek doneo je nova iskuenja i izazove

za oba pola. Iskustva svetskih ratova, diktatorskih i totalitarnih
reima dovela su do novih preispitivanja rodnih identiteta,
odnosa i razlike izmeu privatnog i javnog. Mobilizacija mukaraca za Prvi, a kasnije i za Drugi svetski rat, otvorila je enama mogunost rada van kue; meutim, povratak mukaraca
sa fronta znaio je masovno otputanje ena i njihov povratak
u privatnu sferu.13
Za periode diktatura XX veka, karakteristino je potiskivanje
rodne razlike iz domena politikog, poziv na borbu za naciju, rasu
ili klasu, upuen kako mukarcima tako i enama, to je dovelo
do cepanja unutar enskih pokreta po ideolokim avovima.
Faizam i totalitarizam (uz sve razlike meu njima) nastojali
su da privatno podrede politikom i da tako praktino ukinu
samostalnu vrednost privatnosti. Smisao i svrha politikog u
nacizmu redukovani su na ouvanje rase, to je izmeu ostalog
ostvarivano upotrebom tehnologija regulacije privatnosti
(pri-nudnom sterilizacijom ena, proverom potencijalnih suprunika, zabranom braka i seksualnih odnosa s pripadnicima
nie rase, itd.). Sem toga, enama je esto postavljan dvostruki
zahtev: da zadre svoje, manje ili vie tradicionalne porodine
dunosti i da se ukljue u ekonomsku i politiku arenu, i to kada
su i pojam privatnog i pojam javnog (na primer, u totalitarizmu)
u potpunosti izgubili svoj stari sadraj.14
13. Kako istie Gizela Bok, ekspanzija zapoljavanja ena nije se mogla zaustaviti i
pored ovih okolnosti. Godine 1921, u Velikoj Britaniji je bilo registrovano 35%
zaposlenih ena (od toga 10% udatih), u Francuskoj je iste godine njihov procenat
iznosio 54, u Nemakoj 48% 1925. godine (od toga 29% udatih, a ve 34% 1939.
godine). Ibid., str. 281.
14. Ova konstatacija ne vai sasvim samo za period postrevolucionarnog boljevizma,
gde je tradicionalna enska uloga u porodici radikalno dovedena u pitanje
prenoenjem dela porodinih funkcija na drutvo, tj. dravu. Uz to, liberalna
seksualna politika trebalo je da obesnai graanski ideal braka. Godine 1917.
uveden je besplatan i jednostavan razvod, 1918. dozvoljen je abortus, iste godine
su priznate vanbrane zajednice (Bok, Op. cit., str. 305-306.) Nacistiki ideal
takoe eliminie veinu funkcija tradicionalne porodice, i to u ime nove, rasno
iste porodice koja je od sutinske vanosti za rasu samu.
379
Lino je politiko
Drugi talas feministikog pokreta ezdesetih i sedamdesetih

godina bio je internacionalan i masovan. On se ne moe redukovati
na simboliku poruku koju su Amerikanke poslale spaljivanjem
grudnjaka, to jest, na totalnu negaciju koncepta enstvenosti koji je
definitivno uoblien u XIX veku, zahvaljujui brzom razvoju medija
i masovne kulture, kao i intenziviranoj transnacionalnoj kulturnoj
razmeni, postao dominantna (beskonano reciklirana) predstava
o eni.15 Beti Fridan (Betty Friedan) je 1963. predlagala potpunu
integraciju ena u sve oblike javnog ivota (equal partnership with
men) i kritikovala ideju o eni-domaici koja interiorizuje sliku
o vlastitoj bespomonosti i zavisnosti.16 Nova samosvest ena
oitovala se u nizu kampanja za priznavanje i plaanje rada u kui,
za zatitu zlostavljanih ena, za liberalizaciju abortusa itd., od
kojih su neke rezultirale novim, po ene povoljnijim, zakonskim
reenjima.
Feministiki pokret se u ovom periodu diferencirao u vie
ideoloki suprotstavljenih tabora: radikalni, anarhistiki, liberalni,
socijalistiki ili marksistiki feminizam. Feministkinje su imale,
kao to je to i danas sluaj, razliite vizije o tome u emu se sastoji
enska subordinacija, koji su adekvatni metodi za osloboenje ena
i kako treba odrediti politiko znaenje roda u pravedno ureenom
drutvu. Kao to je ve nagoveteno, razmotriemo neke odgovore
na ova pitanja koje su dale same feministkinje, s posebnim obzirom
na fundamentalni odnos privatnog, javnog i roda.
Radikalne feministkinje preuzimaju bioloka i ontoloka
objanjenja polne razlike, ime zapravo samo izvru stari
patrijarhalni argument. Shvatanje muke i enske prirode ini
sr radikalnog feministikog miljenja.17 ene i mukarci su
15. Svakako da koncept enstvenosti o kome se govori nije jednoobrazan, ve
polivalentan i divergentan, a predstave formirane u XIX veku ve su u velikoj meri
odredile mogue budue interpretacije ovih predstava.
16. Vidi Betty Friedan, Feminine Mistique, Penguin, New York, 1963.
17. J. B. Elshtain, Op. cit., str. 205.
380
razliiti do nepomirljivosti, s tim to su sada

mukarci obeleeni izvornim grehom:
neograniena udnja za moi uroena
mukarcima, kao i bioloka sposobnost za
silovanje ini ih prirodnim neprijateljima
ena. Deviza lino je politiko za radikalni
feminizam znaila je brisanje svake razlike
izmeu linog i politikog, a time i razaranje
konvencionalnog smisla i jednog i drugog.
Po reima N. Henli (Henley), postupanje
Da imam malj
RAZVALILA bih patrijarhat
ljudskih bia, u domenu intimne kao i
nala sam ga
svake druge sfere ivota, determinisano je
uestvovanjem u nekakvom sistemu moi,
dominacije i subordinacije.18 Kako je osnova muke opresije nad
enama prepoznata u braku i porodici, paradigmatino privatnim
institucijama, ulamit Fajerston (Shulamith Firestone) predlagala
je njihovo unitenje, ime bi i drutvo i kultura kakve poznajemo
takoe doiveli krah.
Slabosti radikalnog feminizma svode se na primenu izokrenute
logike patrijarhalnog diskursa, naturalizam u shvatanju rodnih
identiteta, i viktimizaciju ena kao posledici pojednostavljene
koncepcije rodnih odnosa. Ipak, radikalni feminizam je razotkrio
problem odnosa prema tradiciji, to jest pitanje da li se pojmovi
javnog, privatnog, individue i mnogi drugi, mogu, i na koji nain,
zadrati, s obzirom na njihovo poreklo i znaenje u dominantnoj
maskulinistikoj tradiciji. Dok su mnoge feministkinje smatrale da
je potpuni raskid sa prolou neophodan (mada su retko nudile
realne i primenljive alternative), druge su nastojale da pronau
srednji put i da preuzmu one elemente tradicije koji su mogli da
se inkorporiraju u viziju rodno pravednog drutva.
Ovo poslednje svakako vai za liberalne feministkinje.
Rodna razlika ima odluujui uticaj na ivote ena i mukaraca
18. Ibid., str. 216.
381
i put ka enskom osloboenju vodi preko prevrednovanja (pa

ak i ukidanja) te razlike. Liberalni feminizam sledi ideju o
doslednoj univerzalizaciji osnovnih principa slobode i jednakosti
samostalnih individua, zbog ega mu se esto upuuju istovetni
prigovori kao i mukom liberalizmu na primer, da zanemaruje
kulturne, socijalne i druge pripadnosti u koncepciji samodovoljne
jedinke. Feministike kritiarke liberalnog miljenja esto su
napadale navodno iskrivljenu predstavu o rodu kao sluajnom
svojstvu koje se moe odgovarajuim zakonskim i socijalnim
reformama uiniti beznaajnim. Insistirajui na tipino enskim
karakteristikama kao to su staranje i briga za druge, davanje
prioriteta partikularnim naklonostima nad nepristrasnou (kao
pravinou), saradnja, empatija itd., ove teoretiarke su svakako u
opasnosti da negiranjem zapravo potvruju patrijarhalne predstave
o eni. Meutim, liberalni feminizam ne mora da usvoji, kao to
uglavnom i ne usvaja, pretpostavku o politikoj irelevantnosti roda.
Istinska jednakost slobode podrazumeva uraunavanje razlika, a
time omoguuje uzimanje u obzir nekih osobenosti ena kao grupe
(materinstvo), kao i tradicionalno definisanih rodnih identiteta
teret patrijarhalne istorije koji nosimo u sadanjosti iji uticaj
treba minimizovati (npr. politikama afirmativne akcije). Drugim
reima, liberalni (ali ne i libertarijanski) feminizam ima, po miljenju
autorke ovog teksta, vei potencijal od alternativnih feministikih
ideologija da ukljuivanjem ena u drutveni mainstream pobolja
njihov status u sferama privatnog, socio-ekonomskog i politikog
ivota. Moda najvaniji argument u prilog ovoj tezi je taj da
liberalizam ne postulira individualni identitet kao sadrajno
odreenu datost, ve preputa enskoj ili mukoj osobi da sama
odabere vlastitu koncepciju dobrog ivota, a time i da samostalno
kreira sopstveni identitet.19
19. Ovde se, naravno, ne govori o liberalizmu, ili liberalnom feminizmu uopte to
ne bi ni bilo mogue, s obzirom na divergentnost unutar same ove tradicije, ve
o mogunosti tumaenja osnovnih liberalnih principa kao univerzalnih, vaeih
bez obzira na rod (i upravo zato je rod politiki relevantan, kao to nas je nauila
filozofija razlike).
382
Marksistiki feminizam podreuje ensko pitanje klasnom

pitanju, jer je klasna eksploatacija sutina kapitalistikog drutva.
Jo je Klara Cetkin (Klara Zetkin) 1907. godine bila podozriva
prema buroaskim sifraistkinjama zbog njihove borbe za
politika prava. Graanska, kapitalistika klasa poiva na porodici
kao elemetarnoj jedinici reprodukcije ivota, koja pripada privatnoj
sferi; od nje je otro razdvojena javna sfera rada i trita. Kao i
radikalne, i marksistike feministkinje su krajnje sumnjiave prema
ovoj dihotomiji. ene su klasa unutar klase kojoj je namenjen rad
u kui i obnavljanje radne (muke) snage. Slom klasnog ustrojstva
omoguio bi enama, kao i mukarcima, slobodno razvijanje
sopstvenih potencijala. Poto je politiko u marksistikoj teoriji
samo epifenomen ekonomskog, proleterska revolucija e dovesti
kako do ieznua politike (drave), tako i do ukidanja najamnog
rada i, sledstveno tome, transponovanja u privatnu sferu ideala
zajednitva i saradnje, ime e se ona sutinski izmeniti i najzad
ieznuti. Jednom reju, eliminacija ekonomske dominacije bie
eliminacija dominacije uopte.
enska privatnost
Patrijarhalna priroda liberalnih pojmova privatnosti

domainstva znaajno se dovodi u pitanje rastuim zahtevima
feministkinja i advokata/ica koji se bave dejim pravima, po
kojima individue unutar porodica imaju pravo na privatnost
kojem je nekada potrebna zatita od same porodice.20 Kritika
privatnosti u poslednjoj etvrtini XX veka traila je intervenciju
drave u domenu porodice, koji se ranije smatrao neprikosnoveno
zatienim od spoljanjeg uplitanja. Borba za suzbijanje nasilja
u porodici, samoorganizovanje i samopomo ena, borba za
legalnu kontracepciju i abortus, za priznavanje kunog rada kao
(produktivnog) rada i mnoge druge aktivnosti imale su isti cilj: da
osvoje privatnost i za ene.
20. S. Moller Okin, Op. cit., str. 85
383
Nesumnjivo je da su ene i dalje u podreenom poloaju u odnosu

na mukarce, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi.21 Globalna slika
nije uniformna: kulturne i socijalne osobenosti pojedinih drutava
dalekoseno utiu na stepen enske subordinacije. Ipak, primetna je
tendencija sve veeg ukljuivanja ena u javni ivot i sve izraenijeg
pozitivnog vrednovanja enske privatnosti, to se ipak ne moe
konstatovati kao globalna tendencija. Pored homogenizujueg i
ujednaavajueg delovanja, globalizacija uzrokuje produbljivanje
ekonomskih, socijalnih i kulturnih razlika, to se odraava na
rodne odnose. ene kao ranjiviji deo populacije snose vei teret
nepovoljnih efekata globalizacije (ali i drugih drutvenih promena,
kao to je tranzicija).
Najzad, da li polni ugovor jo uvek vai (ako je ikada vaio)?
Bez pretenzije da odgovorim na ovo komplikovano pitanje,
primetiu samo da je jasno uoljivo postepeno pranjenje
njegovog sadraja, apriorne vladavine mukaraca nad enama.
to svakako nije loa vest.
21. Amartja Sen (Amartya Sen) razlikuje vie tipova nejednakosti, to jest specifinih
oblika diskriminacije sa kojima se ene kao ene suoavaju: na primer,
favorizovanje raanja muke dece u mnogim zemljama, oteane mogunosti
obrazovanja i razvoja individualnih sposobnosti ena, rodna diskriminacije
prilikom zapoljavanja, napredovanja u karijeri, razlika u platama ena i mukaraca
za isti posao, nejednakost vlasnitva nad dobrima i nejednakost ena u porodici.
(http://www.globalpolicy.org/socecon/inequal/gender/2001/11sengender.pdf )
384
Adriana Zaharijevi
Kratka istorija sporova:

ta je feminizam?1
I ta je, na kraju krajeva, feminizam?
o se pitanje feministkinjama esto upuuje, kao da bi se jednom definicijom, jednim jednostavnim zahvatom, moglo
obuhvatiti obilje praksi i iroko teorijsko polje koje se otkriva
u ovom pojmu. Feminizam kao i mnogi drugi -IZMI jeste
pokret, ideologija, lino uverenje, mrea teorijskih pozicija, polazna
taka u razmatranju fenomena koji se vie ni ne moraju ticati
ena, pojmovni okvir, skup razliitih (ponekad izrazito kreativnih,
ponekad teskobno arhivarskih) aktivnosti iji je cilj pospeenje
poloaja u kojem se ene danas nalaze, a neretko i pokuaj da
se istorija proita drugaije, da se iz njenog tkanja izvuku neka
nevidljiva mesta koja bi mogla da poslue kao putokaz za budue
prakse. Katkad se tokom tog preitavanja povesti potkrade i neka
greka, sluajna ili namerna, katkad naunost ustupi mesto mati.
1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u
Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj (pod rednim brojem 159011), Centra za rod i
politiku Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke.
385
Sve to ostaje ukljueno u feminizme, to njih ne ini nita manje

verodostojnim.
Feminizam nije lako zahvatiti jednom definicijom. Najzad,
to moda nije ni mogue. Razlozi za to su viestruki. Pre svega,
feminizam se nikada ne moe svesti bilo na teoriju bilo na praksu.
Odnos teorije i prakse, sa svoje strane, ni u jednom trenutku ove
burne istorije nije bio jednoznaan i lien spora. Inter/multidisciplinarnost koja lei u temelju (ako je o temelju ovde uopte
umesno govoriti) feministike teorije, takoe oteava objanjenje
ovog fenomena. Teko je, zatim, rei da li je dobrobiti savremenih
ena vie doprineo liberalni ili, recimo, radikalni feminizam.
Jednako je teko tvrditi da su osetniji uticaj na promenu svesti
pojedinaca i pojedinki imale izmene u zakonima od ulinog teatra
i proznih tekstova, kakav je, primera radi, Sopstvena soba Virdinije
Vulf (Virginia Woolf ).2 Najzad, a to svakako nije zanemarljivo,
feminizam predstavlja svaka ena koja sebe smatra feministkinjom.
Neizmerne razlike meu konkretnim pojedinkama, epohama u
kojima su delovale i kulturama iz kojih su dolazile, klas, ras i
seksualnosti koje su predstavljale i ije su interese esto promovisale,
ostavljaju neizbrisiv trag na celokupan razvoj onoga to nastojimo
da odredimo kao feminizam.
Utoliko, umesto da pokuam da ponudim jednu i jedinstvenu
definiciju koja bi postavila temelje ovom, inae teko utemeljivom
projektu, trudiu se da pokaem njegovu procesualnost i naelnu
nedovrivost. Feminizam ima svoje poetke u koje je upisana
njegova budua istorija, a to je istorija stalnih uspona i padova,
ponekih izneverenih, ponekad ostvarenih oekivanja, konstruisanja
novih poredaka i dekonstruisanja postojeih, istorija spora s
pisanom istorijom, sporova s ustanovljenim sistemima vrednosti,
i sporova meu samim enama koje su gradile feminizam irom
sveta u poslednja tri stolea.3
2. O uticaju i znaaju pozorita za feministiki angaman, videti tekst Nae Duhaek
Istorija (ne)vidljivosti ena: ene, pozorite i feminizam u ovoj knjizi.
3. U ovom tekstu u se ograniiti na zapadni feminizam, odnosno na feministiku
praksu i teoriju u tri dominantne regije francuskoj, britanskoj i amerikoj.
386
Kako je sve poelo?
Reima jedne engleske prostitutke:

Samo se s mukarcima i jedino s mukarcima moramo
hvatati u kotac! Najpre sam zgreila poto sam elela

da zadovoljim jednog mukarca, da bih se potom
potucala od jednog do drugog. Mukarci nas u
policiji dre u aci. Mukarci nas pregledaju, dodiruju

nas rukama, lee i odbacuju. U bolnici nam opet
mukarac ita molitve i Bibliju. Vode nas sudijama
koji su takoe mukarci... A ovaj zakon koji me ini

izgrednicom donelo je Parlament u kojem sede samo
mukarci.4
No, pre nego to se vratimo u viktorijansko doba kojem

pripada glas ove bezimene ene, u doba kada je donet sporni
Dekret o zaraznim bolestima koji je u izvesnom smislu inicirao
dugotrajnu borbu britanskih sifraetkinja, treba se podsetiti
vremena Revolucija.
U XVIII stoleu jenjava neprikosnoveni uticaj religije u
svetovnim stvarima. Prosvetiteljska reforma javnog mnjenja sve
vie uzima maha, a tampane informacije postaju prvi put iroko
dostupne. U Evropi polako poinju da se formiraju nacionalne
drave, a gradovi se uveavaju velikom brzinom usled sve brojnijih
migracija. Kapitalistiki nain ubrzano istiskuje sve ranije oblike
proizvodnje, raznovrsna otkria se nezaustavljivo umnoavaju
napravljeni su prvi klaviri, parne maine, termometri, telegrafi,
podmornice, katanci, bicikli, litografije i baterije a apsolutni
vladari prvi put oseaju masovno nezadovoljstvo naroda. Dve
revolucije Amerika i Francuska sasvim e izmeniti tok istorije
zapadnog sveta, a samim tim i sveta uopte.
4. Phillips, Melanie (2003). The Ascent of Women. A History of the Suffragette
Movement and the Ideas Behind It. Little, Brown, str. 92.
387
Uprkos tome to se oveanstvo priziva razumu i, kako bi

prosvetitelji rekli, najzad odluuje da ga samostalno koristi, jedan
od najdrevnijih temelja drutvene kohezije dominacija mukaraca
nad enama ostaje nepoljuljan. Polna razlika koja enama dodeljuje
nie mesto u vrednosnom smislu, i dalje slui kao objanjenje zbog
ega enama nije mesto u javnosti u politici, zakonodavstvu,
obrazovnim, kulturnim i verskim ustanovama. ene su, tako se od
pamtiveka nauava, po prirodi slabiji pol, i tu prirodnu/boansku
hijerarhiju ljudi ne mogu i ne treba da menjaju.
Upravo na osnovu razliitih, a opet slinih tumaenja polne
razlike, vajcarkinje nisu osvojile pravo glasa sve do 1971. godine;
ene irom Evrope nisu mogle da budu svedokinje pri potpisivanju
dokumenata (poetkom XX veka Austrijanke su to pravo imale
samo u sluaju da se radilo o testamentu napisanom na puini,
a panjolke samo ukoliko je testament pisan tokom epidemije);
Francuskinje nisu imale pravo staranja nad sopstvenom decom
sve do 1907. godine; francuski zakon je propisivao obavezne
razliite obrazovne sisteme za deake i devojice sve do 1925.
godine; Englezi su do 1870. godine odgovarali za sve zloine koje
bi poinile njihove supruge, osim za kapitalni zloin; a do pred
Drugi svetski rat mnoge Evropljanke nisu mogle da rade, odlaze
na lekarski pregled, upiu fakultet, otvore raun u banci, dobiju
paso ili vozaku dozvolu bez muevljeve dozvole.5 A kada se u
pravnom smislu uopte govorilo o eni kada ju je, dakle, javnost
prepoznavala kao subjekt gotovo uvek se radilo o udatoj eni,
supruzi belog, heteroseksualnog pripadnika srednje klase.
Feminizam se, dakle, javlja u doba kada se sve menja sve osim
poloaja ena. Uprkos tome to su 5. oktobra 1789. godine, ene
prve krenule ka Versaju,6 zapoevi tako Francusku revoluciju,
baklje Francuske nisu dobile status graanina, a samim tim ni
oveka kako ga je definisala slavna Deklaracija o pravima oveka
5. Arnaud-Duc, Nicole (1993). The Laws Contradictions, prev. Arthur
Goldhammer, A History of Women in the West IV, str. 80-113.
6. Godineau, Dominique (1993). Daughters of Liberty and Revolutionary
Citizens, prev. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West IV, p.16.
388
i graanina. Olimpija de Gu (Olympia

de Gouges) upravo stoga pie paralelnu
Deklaraciju o pravima ene i graanke.
Pitanje koje pola stolea ranije postavlja
Meri Astel (Mary Astell) ako se svi
ljudi raaju slobodni, kako to da se sve
ene raaju kao robinje?7 sve je blie
stvarnim okolnostima, jer XVIII stolee
Glavni tab asocijacije protivne
bar u teoriji okonava tiraniju oeva,
enskom pravu glasa(SAD)
zamenjujui je vladavinom slobode,
jednakosti i bratstva. ene, koje zbog svog pola ne mogu biti
adekvatna braa, ostaju, meutim, liene i slobode i mogunosti da
se raaju i ive jednake u pravima.8
Prvi put se, dakle, u doba Francuske revolucije pojavljuje
konzistentna ideja o neophodnosti da ene istupe iz prostora
privatnosti (doma i porodice), iako se zahtevi za njihovo uee
u javnoj sferi razlikuju. De Gu, naime, insistira na politikim
pravima ena koja e ih uiniti jednakima s mukarcima, dok se
Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) u prosvetiteljskom
duhu pre svega zalae za obrazovanje ena, koje bi pokazalo da
slabijem polu ne nedostaje ni razuma ni vrline.9 Meutim, po
svretku revolucija, ene su neslavno vraene u kuu, ostavi bez
politikih prava i s vrlo ambivalentnim graanskim statusom.
7. Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94,
Beograd, str. 99.
8. Prvi lan Deklaracije prava oveka i graanina glasi Ljudi se raaju i ive
slobodni i jednaki u pravima, cit. prema Mrenovi, Duan (1989). Temelji
moderne demokratije. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga,
Beograd, str. 137.
9. Vulstonkraft pita: Ako, dakle, ene nisu roj kratkotrajnih leptirica, zato ih treba
drati u neznanju, pod privodno lepim imenom ednosti?; vidi Vulstonkraft,
Meri (1994). Odbrana prava ene, prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd,
str. 45. Meutim, iako zduno brani ideju obrazovanja ena, ona ostaje u
dozvoljenom registru svog doba, jer trai samo ono to je za ene toga vremena
mogue. Kada pita: Da li se od njih (ena) moe oekivati da razumno upravljaju
porodicom ili da se staraju o sirotoj deici koju donose na svet? (Isto: 30), ona
sasvim udovoljava revolucionarnom duhu koji je ene na oba kontinenta tolerisao
samo kao majke valjanih republikanaca (v. Godineau: str. 28-29).
389
Viktorijanci, ropkinje i sifraetkinje
XIX stolee ostaje upameno kao vek progresa, optimizma,

naizgled nezaustavljivog uspona nauke, nastanka svetskih imperija,
i prvog organizovanog delovanja ena u istoriji. Pitanje graanstva
i politikih prava i dalje ostaje u prvom planu ove borbe, iako se
u XIX veku o njima pre svega govori iz vizure institucije braka,
moralnosti i seksualnosti. Da bi ene bile graanke, odnosno da bi
imale mogunosti uea u javnoj sferi, mogunosti odluivanja o
njoj i njenog definisanja, one su morale biti prepoznate kao pravni
subjekti. Ta mogunost, meutim, u anglosaksonskom delu sveta
de jure nije pripadala udatim enama, ali se isto odnosi de facto
na najvei deo ena irom sveta. Utoliko se pria o feminizmu
u XIX stoleu naelno vezuje za pitanja nezavisnosti, prava na
posedovanje i nasleivanje imovine, na rad, obrazovanje i razvod.10
Drugim reima, sve dok je vaila maksima po kojoj su mu i ena
jedno, a to jedno je mu,11 pitanje enske emancipacije nije se
moglo razluiti od pitanja branog ugovora.
Iako se njena patrijarhalna priroda ne menja, brana ustanova
u XIX veku ima vrlo protivrean poloaj u odnosu na ranija
razdoblja. Ideal pobone majke valjanog republikanca koja treba
da razvije i ouva moralne vrednosti i vrlinu mukarca/graanina,
u javnom diskursu se nikada nije vie podsticao. S druge strane,
nova nauna objanjenja evolucionog rasta, isprva primenjivana
samo na prirodni svet, dala su podstreka da se na nov nain objasni
socijalna dinamika i hijerarhijska uslojenost drutva. Brano
zdruivanje jemilo je napredak vrste (reprodukcija van braka nije
se, u drutvenom registru, prepoznavala kao legitimno produenje
vrste!?), dok je probitano spajanje suprunika jemilo njeno
zdravlje. Isti nauni model nudi, meutim, i opravdanje odsustva
heterogenih socijalnih grupacija s politike i ire drutvene scene:
10. O svakom od ovih prava pojedinano videti tekstove Marije Perkovi, Tijane Krstec
i Diane Miladinovi u ovoj knjizi.
11. Arnaud-Duc: str. 107.
390
iracionalnost i nepodobnost za razvoj dodelie enama, radnikoj

klasi i sirotinji, kolonizovanim narodima (osobito crncima)
predistorijski, atavistiki prostor na evolutivnoj lestvici.12 Najzad,
nove naune discipline i prakse, poput medicine, psihijatrije,
antropologije i demografije, iji je cilj opis i popisivanje moguih
oblika ljudskosti, samo su ojaavale postojee shvatanje polne
razlike (nauno ga podupirui), koje nije ilo u prilog liberalizaciji
braka i polnoj ravnopravnosti.13
Feministiki aktivizam izrasta iz ove duhovne klime. Prve
feministkinje su mahom udate, ugledne bele ene iz srednje ili vie
klase, iji uticajni supruzi (i/ili oevi) odobravaju njihovo delovanje
(to vai, primera radi, za Herijetu Tejlor Mil [Harriet Taylor Mill],
Milisent Foset [Millicent Fawcett] i Emelin Pankhrst [Emmeline
Pankhurst]). Ne udi stoga da upravo one teme iz kojih se britanski
i ameriki feminizam pomalja otkrivaju svu njegovu unutranju
napetost. U SAD je to ropstvo, u Engleskoj prostitucija. Iako se
razvijao uporedo s abolicionistikim pokretom,14 rani ameriki
feminizam ni u jednom trenutku nije teio zbilja univerzalnom
enskom pravu glasa, niti je u svom napadu na ropstvo uinio
dovoljno da se rasizam u amerikom drutvu smeka ili sasvim
poniti.15 A kada je 1864. godine engleski Parlament doneo Dekret
12. Mek Klintok, En (2005). Genealogija imperijalizma, prev. Veljko Antonijevi i
Adriana Zaharijevi, III Program I-II, br. 125-126: 151.
13. tavie, ilo se upravo u suprotnom smeru. Brak je oduvek predstavljao primarno
drutvenu instituciju (bez obzira na duhovne i emotivne veze izmeu dvoje ljudi
koji u brak stupaju) koja slui utvrivanju i razvoju srodstva, prenoenju imena
i dobara, v. Fuko, Miel (1982). Istorija seksualnosti I. Volja za znanjem, prev.
Jelena Staki, Prosveta, Beograd, str. 94. U XIX veku je ekonomska, politika i
medicinska socijalizacija gotovo sasvim fiksirala uloge branih drugova, ojaavajui
predstave o svrsi branog zdruivanja kao brizi o plodnosti i razvoju nacije/
imperije, inei suprunike tako neposredno odgovornim za proizvodnju drutveno
poeljnih jedinki.
14. Veza feminizma i pokreta za ukidanje ropstva veoma je snana. Reima Ebi Keli
(Abby Kelly), bele abolicionistkinje: Imamo dobrih razloga da budemo zahvalne
robu zbog koristi koja je pripala nama dok smo radile za njega. udei da udarimo
na njegove bukagije, shvatile smo da smo i same okovane, v. hooks, bell (1981).
Aint I a Woman: Black Women and Feminism, South End Press, Boston, str. 126.
15. V. hooks 1981: pogl. 4
391
o zaraznim bolestima,16 malo je ena bilo spremno da ustane

protiv njega i da se zaloi za tako kakljivu stvar kakva je dobrobit
moralno posrnulih ena.
Prve feministkinje su zapravo veoma taktino manevrisale
pitanjima morala, paljivo birajui retoriku koja je najee
iskljuivala i inae drutveno neprihvatljive prakse i slojeve.
Kad su prvi put organizovano poele da lobiraju za pravo glasa,
moralna superiornost ena, ije se poreklo trailo u bitno enskim/
majinskim vrlinama estitosti, nenosti, brizi za druge postala
je glavni adut u ovoj borbi. Ukoliko se enama da pravo glasa,
drava e biti ureena kao porodica (u kojoj e mukarac biti glava,
a ena srce), to dravi obeava moralnu i nacionalnu obnovu.
Moralnost je klju za razumevanje razliitih stavova i praksi prvih
feministkinja: iz naina na koji se moralnost tumaila, formirao se i
njihov odnos prema braku, enskom ropstvu, mukoj seksualnosti,
ali i nain formulisanja zahteva za pravo glasa.
Ve tada se postavlja pitanje koje e pratiti itavu istoriju enske
emancipacije: ta ene hoe? Da budu kao mukarci? Da reformiu
postojee (muko) drutvo? Da ostvare drutvo bez mukaraca?
Iako su razliite ene imale na umu razliite strategije kako da
ostvare svoje tenje, Viktorijanke su se nekako najvie pridravale
umerene, moralno-reformatorske retorike, bilo da su se odluivale
na militantne akcije, bilo da su pokuavale da sprovode ustavne
reforme.17
16. Policiji je davao pravo da privede prostitutku, da je primora na pregled
spekulumom i da je pritvori ukoliko je obolela. Nekoliko godina kasnije,
lekari su nastojali da proire svoje pravo i na preostalu ensku populaciju izvan
zanata. (Phillips: 76-78). O prostituciji naelno, videti tekst Milene Timotijevi
Prostitucija na feministikoj politikoj agendi u ovoj knjizi.
17. O tome reito govori jedan od najdugotrajnih sporova koji je zahvatio prvi talas
feminizma pitanje da li i udate ene treba da steknu pravo glasa ili ne. Prvi
zahtev za pravo glasa (u Engleskoj formulisan 1866. godine) nije potovao ideju
polne ravnopravnosti: peticijom koju je potpisalo 1499 ena (Phillips 2003: 97),
zahtevalo se da se glas odobri svim vlasnicima nepokretnosti, bez obzira na pol.
Graanski status se, prema tome, traio samo za vlasnice svojine, to udate ene
toga doba nisu mogle biti. Ovaj stav je opstajao decenijama, da bi konano podelio
sifraetski pokret u vreme njegove najvee snage.
392
Prelaz vekova
Seljanke su stajale predamnom irom otvorenih usta
dok sam im govorila o pravu glasa. Radnice su se
smejale, trgovkinje slegale ramenima, a gospoe iz
viih klasa sklanjale sa zgraavanjem.18
Organizovana i politiki profilisana borba sifraetkinja,

predvoenih enskim delom porodice Pankhrst,19 simboliki
oznaava kraj XIX veka, ali i jedne znatno postojanije epohe.
Odnosi koji su do tada delovali toliko prirodno, uprkos vatrenom
protivljenju mukaraca, ali i nemalog broja ena, vie se nisu mogli
naprosto vratiti na staro.
Meutim, prvi talas feminizma koji se moe svesti na razliite
vidove borbe za sticanje legitimnog prava na uee u politikom
ivotu, ni u jednom trenutku svog razvoja nije bio jednoznaan.
Zadrimo se na primeru Britanki: naime, sve su se ene borile
za pravo glasa, ali su njihove strategije, ideoloke pozicije i
politika opredeljenja esto bila sasvim nepomirljiva. Militantnost
jednih stajala je u otroj suprotnosti prema sporoj i postepenoj
pregovarakoj taktici drugih; malobrojni zahtevi za univerzalnim
enskim pravom glasa bili su nespojivi s kompromisnim zahtevom
za deliminim politikim pravom koje bi pripalo samo neudatim
18. Sohn, Anne-Marie (1993). Between the Wars in France and England, prev.
Arthur Goldhammer, A History of Women in the West V, p. 116.
19. U Velikoj Britaniji je delovalo nekoliko organizacija koje su se borile za pravo
glasa. Umerene i politiki srodne liberalima bile su sifraistkinje (suffragists),
predvoene Milisent Foset. Emelin Pankhrst, uz svoje tri keri, Sliviju, Adelu i
Kristabel (Sylvia, Adela, Christabel Pankhurst), bila je idejni voa organizacije
koja je strateki pribegavala nasilju i zastraivanju (paljevini, unitavanju imovine,
napadima na javne linosti, masovnim protestnim skupovima, remeenju javnog
reda itd.). Daily Mail je za ovu skupinu ena skovao pogrdan naziv sufragettes.

Pored ostalog, ova podela odraava i prvi sukob generacija u istoriji feminizma.
Tereza Bilington (Teresa Billington), jedna od aktivnijih mlaih suffragettes, iz
zatvora pie o tome kako su starije sifraistkinje verovale u snagu argumenata,
utivosti i razuma. Razoaranje je mlae feministkinje navelo da u povesti svog
pokreta prepoznaju skandalozni niz izdaja, podlih taktika i izneverenih obeanja
(Phillips: 182).
393
enama i udovicama (odnosno vlasnicama imovine, to iskljuuje

zamani deo siromanijih ena); najzad, lojalnost liberalima (a
kasnije i laburistima) nailazila je na otpor kod feministkinja koje
su podravale konzervativnu politiku Torijevaca.
Ako je postojala ijedna taka u kojoj se veina opet, ne sve
prvih feministkinja slagala, onda je to bio zajedniki impuls za
seksualnu i moralnu reformaciju ljudskog roda, to je esto vodilo
krajnje regresivnom shvatanju enske seksualnosti i seksualnih
sloboda. Taj recidiv viktorijanske polne politike, toliko nespojiv
s dananjim predstavama o feminizmu, opstajae u razliitim
vidovima sve do revolucionarnih ezdesetih godina XX veka.
ene i ratovi
Rat iz 1914. godine bio je 1789. godina za ene.20

Tik pred pobedu sifraetkinja u Evropi, izbija prvi rat svetskih
razmera. Feminizam tada na svojevrstan nain biva skrajnut s
politikih, ali i s naelno enskih agendi. Uzroci za to su viestruki
i ponovo odraavaju udnovatu, nelinearnu prirodu enskog
pokreta.
Temeljno neslaganje oko toga da li svaka ena (zato to je ena
ili zato to je ovek) treba da bude politiki aktivna graanka, ili to
pravo valja nekako ograniiti, poetkom Prvog svetskog rata dobija
sasvim novu dimenziju na meunarodnom planu, kad feministkinje
biraju da li e ostati odane naciji ili e se boriti za globalni mir.
Patriotkinje, blok koji okuplja gotovo sve uvene sifraetkinje,
u predstavnicama neprijateljskih nacija takoe prepoznaju
neprijatelje,21 ime se jasno distanciraju od svojih uverenja da samo
ene, ujedinjenim naporima, mogu voditi poboljanju celokupnog
20. Legrave, Rose-Marie (1993). A Supervised Emancipation, prev. Arthur
Goldhammer, u A History of Women in the West V, p. 455.
21. Urednica vodeeg francuskog umereno feministikog asopisa, La Franaise, an
Mizm (Jeane Misme), 1914. godine autoritativno izrie: Sve dok rat traje, ene
neprijatelja takoe e biti neprijatelji, vidi Thbaud, Franoise, ur. (1993). A
History of Women in the West V, Harvard University Press, Harvard, p. 58.
394
ljudskog roda. Sve dok traju patnje nae

zemlje, pie an Mizm, govorei tako
u ime brojnih feministkinja iz razliitih
zaraenih nacija, nikome nije dozvoljeno
da govori o pravima. Sada imamo samo
dunosti.22 Pacifistkinje kojih je bilo
nesrazmerno manje, te se njihov glas
znatno tee mogao uti jer je bio u opreci
sa zvaninim politikama, bile su vesnice
onog zbilja internacionalnog pokreta s
kakvim se danas poistoveuje feminizam.
Od feminizma se, meutim, nije
odustajalo samo iz usko patriotskih razloga.
Engleski plakat iz I sv. rata
Na prvi je pogled udnovato da je drugi
Pomoni korpus Vojske
snani internacionalni pokret socijalizam
kraljice Meri
koji je u to vreme imao osobit zamah,
d evo jka
iza mukarca
u feminizmu prepoznavao buroasku
iza puke.
ideologiju koja je pogreno tumaila
preraspodelu moi u drutvu. Socijalisti su drali da bi polne
nejednakosti nestalo ukoliko bi se ukinula klasna nejednakost,
zbog ega se borba za ravnopravnost polova, odvojena od globalnih
revolucionarnih stremljenja, smatrala izlinom i nepotrebnom.
Ne treba posebno isticati da su prve slavne feministkinje
uglavnom pripadale srednjoj ili vioj klasi,23 i da su njihova ideoloka
polazita esto sasvim iskljuivala stvarnost onih ena koje e prvo
nematina, a potom i rat primorati na emancipaciju. Jer, dok su se
ene iz srednje i vie klase borile za jednake drutvene pozicije, to se
moglo ostvariti promenom postojeeg odnosa javnog i privatnog,24
ene iz niih drutvenih slojeva su tu mogunost osvojile moda i
22. Thbaud: 27.
23. Sifraetkinje, posebno pod uticajem Kristabel Pankhrst, tendenciozno su radile na
tome da pridobiju podrku aristokratkinja, ostavljajui radnice i siromane ene po
strani, poto je to davalo vei legitimitet kako pokretu, tako i samom enskom cilju.
24. O ovom problemu videti opirnije tekst Marije Mladenovi ene izmeu
privatnog i javnog u ovoj knjizi.
395
protiv svoje volje, nagnane siromatvom i oskudicom. U Francuskoj,

primera radi, do 1914. godine radi ve 7,7 miliona ena, a 1918.
godine ene predstavljaju 40% ukupne radne snage. Mnoge su
ene, dakle, bile prisiljene na to da preuzmu one obaveze koje su
do tada suvereno pripadale mukarcu u porodici, ali i izvan nje.
Prvi svetski rat je tome dao poseban zamah. Kada je postalo
oevidno da e rat potrajati due od nekoliko meseci, kako se isprva
mislilo, i da e novo leto zatei polja neobraena, britanska vlada
poziva ene da se late pluga. Ubrzo potom, kada ratna industrija
poinje da trpi zbog manjka muke radne snage, ene ulaze u
fabrike i jednako veto i efikasno proizvode oruje. Najzad, kako
rat nikako ne prestaje, enama se nudi da osvoje i poslednji bastion
muke nadmoi u prolee 1917. godine osniva se enski britanski
korpus koji e do kraja rata brojati oko 40000 ena.25
I premda je zvanina politika inila sve da ovaj istup uini
to manje vidljivim,26 ili da bar umanji njegove mogue uinke,
ovaj rat je nedvosmisleno dokazao da je stoletna podela rodnih
uloga na temelju fizikih i intelektualnih sposobnosti bila pogrena
i nametnuta bezupitnim i drutveno poeljnim odnosima.
Neposredne posledice rata dramatian skok u broju razvoda brakova, nesluene promene u doivljajima erotinog, moderni par
koji zamenjuje tradicionalnu mnogolanu porodicu, novi modni
trendovi koji toleriu kratku kosu, pantalone, odbacivanje korseta
i podsukanja itd. sasvim su poremetile vaee standarde mukoenskih odnosa.
Da li je feminizam doprineo tim promenama? Danas, kada
nam se ini da sve navedene stavke spadaju u zasluge feministikog
pokreta, rekli bismo da jeste. Meutim, kako je ve naznaeno,
25. Thbaud: 33.
26. U asopisu Jai vu (16. jun 1917.) pod crteom koji prikazuje nasmeenu radnicu
kako levom rukom obgrljuje artiljerijsku granatu, dok desnicom dri puku, pie:
Odgovarajui na poziv ugroene otadbine, ene u Velikom ratu daju sve od sebe.
Vidimo ih kako nose muke kombinezone u fabrikama gde obrauju granate, prave
topovsku ulad i eksploziv. Pa ipak, dok u toj atmosferi smrti izvode teak rad koji
pristaje samo mukarcima, krei svoja nena tela, one uspevaju da ostanu ene, ne
rtvujui nimalo svoje ljupkosti. (Thbaud: 36)
396
Ameriki plakat iz II sv. rata
Nala sam posao gde se

najbolje uklapam!
NAI SVOJ RATNI POSAO
u industiji-poljoprivredi-biznisu
malo je feministkinja prvog talasa tako zamiljalo emancipaciju.

A kada je rat okonan i kad je mnogim Evropljankama dodeljeno
pravo glasa,27 feminizam je polako poeo da iezava s javne scene.
Dobile su zahtevano; ta je enama jo preostalo da trae?
Poratna politika, ili kako ene vratiti u kuu
Posleratna politika prema enama se zasnivala na dva principa:

tamo gde su stekle pravo glasa, enama se jasno stavljalo do
znanja da im to pravo pripada zato to su majke i/ili supruge
palih heroja. Na taj nain se, na materijalnoj ravni, kompenzovao
broj glasaa, dok se na simbolikoj upuivalo na ulogu koju ene
treba da zauzmu prema trajno oteenoj dravi. Da bi opravdale
steeni graanski status, ene su se morale oduiti dravi, to se
moglo uiniti samo njenim ponovnim omasovljenjem. U tu svrhu,
poratna propaganda intenzivno radi na istiskivanju ena iz svih
sfera javnog ivota, sluei se razliitim dostupnim sredstvima:
javnom osudom ene koje posle rata ne naputaju radna mesta
svojevoljno u Nemakoj se nazivaju Totengrber (grobari), a u
Italiji se po svom moralu izravno poistoveuju s prostitutkama;28
demobilizacijom brzim i bespotednim ukidanjem svih radnih
povlastica na temelju navodne nestrunosti ena; slavljenjem uloge
27. Videti Dodatak 1. u ovoj knjizi.
28. Thbaud: 37, 43.
397
majke i supruge na dravnom nivou u Francuskoj je 1920. godine

ustanovljena Porodina medalja, dodeljivana mnogorodnim
majkama,29 dok je 1934. godina u Nemakoj proglaena godinom
domaice;30 promovisanjem nove moderne ene ameriki model
dvadesetih koji se poput poara iri zapadnim svetom, enu vraa u
dom nudei joj domainstvo iz snova, poniklo iz jedne sasvim nove
konzumeristike kulture.31
Isti trend ma kolike razlike postojale izmeu dva svetska
rata ponavlja se i posle Drugog svetskog rata. Kada su sa zidova
skinuti plakati sa kojih je snana Zakivaica Rozi pozivala
Amerikanke da odmene mukarce u fabrikama, dokazujui im da
ene to mogu, usledila je jo jedna, jednako regresivna faza po
ensku emancipaciju, poznata kao Baby boom.32
Po svretku ratova, zapadne drave planski rade na posvemanjoj
normalizaciji ivota, organizujui ga u poznate i poeljne matrice.
U sreditu tog biopolitikog projekta je vraanje ene u privatnost
doma i porodice, iji je cilj rast nacije i revitalizacija njenog zdravog
tkiva. Jer za bolest drave, jednom kada ratovi prou, odgovara pre
svega enski deo populacije: niko drugi ne moe snositi krivicu za
opadanje nataliteta, porast mortaliteta novoroenadi, propadanje
porodice, izopaenje moralnih vrednosti i neprikladno vaspitanje
dece33 do ene, i to pre svih, udate ene.
29. Isto: 69.
30. Legrave: 457.
31. Videti izvanredan tekst Nancy F. Cott The Modern Women of the 1920s,
American Style, A History of Women in the West V. Tradicionalni status ene
u domainstvu i njene heteroseksualne usluge poele su da se brane od napada
i ak da se agresivno reklamiraju kao enski izbor, stvar njihove slobode i
racionalnosti. Reklame su bez prestanka obraivale ideju da je domen kupovina
domen u kojem ene odluuju i imaju kontrolu nad stvarima, gde ene mogu
da izraze svoju razboritost i vrednosti. (89) Poto joj je omogueno da ivi
lagodnije, da bira koji e tip friidera i maine za ve ivot njene porodice uiniti
kvalitetnijim, modernoj eni je uloga domaice predoena kao izvor nove snage i
radosti. Isti trend se jo snanije ponavlja tokom pedesetih godina XX veka, posle
Drugog svetskog rata.
32. O tome videti slavnu knjigu Betty Friedan, The Feminine Mistique, Penguin, New
York and London, 1963.
33. Legrave: 456.
398
I premda su uinci ratne emancipacije

posle ratova splanjavali, feministika bi
revolucija ezdesetih bez njih bila potpuno
nezamisliva. Iako je teko premeriti konkretne
zasluge ena za promene koje su se odigrale
tokom prve polovine XX veka, moe se
tvrditi da su glasovi feministkinja u ovom
periodu bili toliko prigueni i retki, da su se
Amerika potanska markica
kljuni aspekti emancipacije, pre konane
emancipacije ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, odigrali
izvan feminizma.
Ovo nas, konano, ne sme zauditi ukoliko imamo u vidu
da se feminizam do sada svodio gotovo iskljuivo na praksu,
ostavi rastrzan izmeu meusobno nekoherentnih pojedinanih
formulacija koje su pristajale uz postojee teorijske i/ili politike
okvire. Feminizam nije imao sopstvenu teoriju. Njegova teorijska
opravdanja od XIX veka gravitiraju izmeu liberalne teorije i
socijalistikih doktrina, ne iscrpljujui se ni u jednoj od njih,
a razmimoilaenja koja se neprestano nameu kada je re o
sukobljenim shvatanjima identiteta ene, to samo produbljuju
jaz izmeu ena i mukaraca, i egalitarnih tenji da se ta razlika
sasvim prenebregne, onemoguuju produktivan teorijski spoj koji
bi na zadovoljavajui nain opisao i objasnio stvarnost i mogunosti
ena.
Sam pojam feminizam... oznaavao je skueno, antidemokratsko i zbilja buroasko stanje duha, koje je za sobom
nosilo nezahvalno ponavljanje starih tegoba s kojima je ve davno
trebalo svriti.34 Tako bi verovatno i ostalo da Simon de Bovoar
(Simone de Beauvoir) 1949. godine nije objavila Drugi pol.
34, Riley, Denise (1988). Am I That Name?, University of Minnesota Press,

Minneapolis, str. 59.
399
Ja sam feministkinja, ali, ta sad?
Ujedinjeni drugi talas

One nemaju vlastitu prolost, istoriju, religiju:
nemaju, kao proleteri, solidarnost u radu i interesu.

Meu njima nema ak ni one prostorne pomeanosti
koja od amerikih crnaca, Jevreja iz geta, radnika iz

Sen Denija ili fabrike Reno, ini jednu zajednicu. One
ive rasute meu mukarcima, vezane kuom, radom,

ekonomskim interesima, drutvenim poloajem za
izvesne mukarce oca ili mua mnogo vre nego
za druge ene. Burujke su solidarne sa burujima a
ne sa proleterkama; bele ene s belim mukarcima a
ne sa crnkinjama.35
Simon de Bovoar uinila je presudni korak za feministiku

teoriju: definisala je uzrok podreenosti ena i naine na koje je
podreenost jedne polovine oveanstva opstajala kroz vekove.
Feministkinje drugog talasa mahom Amerikanke i Francuskinje
(i u neto manjoj meri Britanke) gradile su na ideji da se enom
35, De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol, prev. Zorica Milosavljevi i Mirjana
Vukmirovi, BIGZ, Beograd, str. 15.
400
ne raa, nego se njom postaje, izvodei iz toga razliite, no bar

u poetku neprotivrene teze o enskoj istoriji i poloaju ena u
savremenom drutvu. Pored osnaujue ideje da je lino politiko,
koja se tako esto mogla uti u raznovrsnim enskim aktivistikim
grupama,36 Simon de Bovoar je feministikoj teoriji u naslee
ostavila tri polazne take na kojima se dalje moglo graditi u
nesluenim pravcima:37
- izmeu mukaraca i ena postoji temeljna razlika koju je
nemogue prenebregnuti. Polna razlika je utoliko osnova
svakog poreenja, vrednovanja i analize hijerarhijskog
sistema odnosa moi. Razlika izmeu mukarca i ene
je osnovna razlika ljudskog roda;38
- ensko (polna razlika) nije, meutim, po sebi ne/bezvredno. Drutvo, kultura, istorija i civilizacija u celini ga
je takvim uinila. ena je (kao i mukarac, uostalom)
skup dodeljenih, drutveno nametnutih, steenih odlika,
nekakav rodni okvir u koji se svaka pojedinka uklapa
s manje ili vie uspeha. Rod (gender) utoliko postaje
kategorija kojom se opisuju uinci patrijarhata na svako
ensko bie;
36. Neformalne grupe za podizanje svesti (consciousness raising groups) koje su poele
da iskrsavaju krajem ezdesetih godina u SAD, voene su upravo ovom idejom.
Iznoenje linih iskustava trebalo je da pokae da ene samo na osnovu svog
pola dele slina ili ista iskustva podreenosti. Cilj ovih sesija utoliko je bio
neposredno osnaenje ena koje su na njima uestvovale, ali je zajednikost
njihovih iskustava predstavljala i podlogu za razvijanje radikalne feministike
teorije, brojnih oblika feministike umetnosti i feministikih inicijativa (kursevi
samopomoi, borilakih vetina, to je kasnije vodilo osnivanju sigurnih kua za
pretuene i silovane ene, ene rtve porodinog nasilja i incesta, itd.). Te su grupe
direktno odgovorne za revolucionarnu ideju sestrinstva.
37. Odmah valja istai da su sve tri premise na mnogovrsne naine i u razliitoj meri
eksploatisane u feministikoj teoriji. To nam, pored ostalog, govori da je teko
tvrditi postojanje celovitog i jednoznanog korpusa feministikog znanja. Pored
toga, feministika teorija, suprotno ishitrenim oekivanjima, ne gradi na nekim
sasvim novim temeljima, ve preuzima postojee modele miljenja nastojei da
im prui drugaije znaenje. Ovu tendenciju osvetlie, meutim, tek feminizam
treeg talasa, ukazujui uvek iznova na to da u tome ne lei nekakav nedostatak
feministike teorije, nego njena najvea vrlina.
38. Rivolta femminile cit. prema Ergas, Yasmine (1993). Feminisms of the 1970s, A
History of Women in the West V, p. 539.
401
- najzad, sistem vrednosti u kojem enska i muka bia (pol)

postaju mukarci i ene (rod), naziva se patrijarhatom.
To je sistem u kojem mukarci imaju mo da negiraju
ensku seksualnost ili da nameu njene poeljne okvire;
da upravljaju radom i proizvodom enskog rada; da
kontroliu ensko potomstvo; da ih fiziki ograniavaju
i spreavaju njihovo kretanje; da ih koriste kao objekte
u mukim transakcijama; da dtaju na put njihovoj
kreativosti i da im uskrauju pristup drutvenom znanju
i kulturnim dostignuima.39
Da bi se izgradila konzistentna teorijska oblast feministika
teorija prvi teorijski pokuaji, u sutini esencijalistiki,40 ili su u
nekoliko pravaca. Pre svega, ponovo se itala istorija (history njegova
pria postaje herstory njena pria): ovde se katkad doitavalo, s
ciljem da se postojea istorijska graa ispuni previanim, preutanim
mestima, a katkad se i uitavalo. Ukoliko se istorija tumaila
recimo, u nastojanjima da se objasni kako je patrijarhalno drutvo
postalo tako stabilno i sveprisutno pribegavalo se sociolokim i
antropolokim nalazima. Poetkom sedamdesetih, na feministiku
teoriju posebno snano utie knjievna kritika, odnosno pokuaji
novih interpretacija kulturne batine, i veoma mona psiholoka
itanja postojeih psihologija, poput Frojdove psihoanalize, koja e
ubrzo iznedriti i feministiki orijentisane psihologije (etika brige,
39. Gough cit. prema Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska
egzistencija, prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb, str. 36-39.
40. Esencijalizam, jedna od odlika teorije drugog talasa koju su feministkinje ve
osamdesetih godina otro osuivale, odnosi se na pretpostavku da postoji sutina ili
esencijalno svojstvo koje tako dominantno odreuje neki entitet da ga je zapravo
mogue svesti samo na njega. Ako kaemo da je sutina ene njena mogunost da
bude majka, dok bi sutina mukarca bila, na primer, da je po prirodi tlaitelj, time
govorimo da se svaka ena moe u krajnjoj instanci redukovati na materinstvo,
a svaki mukarac na sopstvenu tlaiteljsku prirodu. Drutveni konstruktivizam,
veoma pomodna struja sedamdesetih koja je umnogome zasluna za teorijsko
izumevanje roda, s druge strane insistira na tome da sutinskih svojstava
nema, ve da je svaka tobonja sutina zapravo proizvod drutva i kulture kojoj
pripadamo. Vano je, meutim, upamtiti da je rana feministika teorija spajala ove
dve tendencije, insistirajui na biolokoj datosti pola i drutvenoj konstruisanosti
roda.
402
primera radi).41 Multidisciplinarnost feministike teorije postaje

i vie no oigledna, kada se sredinom sedamdesetih ustanovljuju
programi enskih/rodnih studija na univerzitetima irom Sjedinjenih Amerikih Drava.42
Podeljeni drugi talas
Polna razlika, rod i patrijarhat ujedinili su bar na

anglosaksonskom govornom podruju feminizam, ujedinjujui
tako prvi put i feministiku teoriju i praksu. ene koje su organizovale sahranu tradicionalne enskosti, bacajui grudnjake i
lane trepavice u kantu slobode, vrlo verovatno su poznavale ideje
ulamit Fajerston (Shulamith Firestone), koja usklikuje: Ljudski
rod je poeo da nadrasta prirodu vie ne moemo opravdati
odranje diskriminatornog polno-klasnog sistema samo zato to
se zasniva na Prirodi.43
injenica da delimo istu bioloku strukturu, pruala je prirodnu
osnovu za ujedinjenje svih ena, bez obzira na razlike koje meu
nama postoje. injenica da jo uvek ivimo u patrijarhalnom
41. O antropologiji i psihologiji i njihovom znaaju za feminizam, videti tekstove
Jane Baevi Antropologija (,) ene i feminizam i Ksenije Perii i Ane Bukvi
Feminizam i psihologija u ovoj knjizi.
42. Na ovom mestu valja pomenuti razliku izmeu amerikog i francuskog feminizma,
koja se esto svodila na veoma pojednostavljenu predstavu o tome kako su sve
francuske feministkinje teoretiarke, a sve amerike feministkinje aktivistkinje,
v. Marks, E., De Courtivron, I., ur. (1981). New French Feminisms: An Anthology,
Harvester, University of Massachusetts Press, str. x. Tekstovi francuskih
feministkinja odista su kasno doprli do amerike publike, a i tada samo do
akademskih krugova uz druge uticajne strukturalistike i poststrukturalistike
tekstove. Francuska filozofija XX veka, uz izrazito snaan uticaj psihoanalize, bila
je izvorite avangardnih i alternativnih itanja humanistikih nauka, a francuske
feministike teoretiarke za tim nisu zaostajale. Najpoznatije meu njima, de
Bovoar i Lis Irigaraj (Luce Irigaray) bile su filozofkinje, Julija Kristeva (Julia
Kristeva) psihoanalitiarka i lingvistkinja, Elen Siksu (Hlne Cixous) teoretiarka
knjievnosti odgovorna za ideju feminine criture (ensko pismo). Sve one imae
presudan uticaj na formiranje amerike teorije kasnih osamdesetih godina, kada
takozvani postmodernizam zahvata feminizam u SAD, v. Snitow, Ann (1990). A
Gender Diary, Conflicts in Feminism, str. 18.
43. Firestone, Shulamith (1997). The Dialectic of Sex, The Second Wave, ur. Linda
Nicholson, Routledge, New York, str. 24.
403
sistemu, ali da smo prozrele da je rod drutveno konstruisana

kategorija, omoguuje nam sestrinsku solidarnost u borbi protiv
nametnutih zahteva enskosti i osnovu za stvaranje nekog boljeg
ili sasvim drugaijeg sistema vrednosti. Budui da smo sve u
biolokom smislu ene i samim tim rtve patrijarhata na isti
nain (ovaj neopravdani zakljuak mesto je pucanja svih teorijskih
nastojanja drugog talasa), to nam pokazuje feministika teorija
svima nam je zajedniki impuls da ovo stanje promenimo, to pada
u deo feministikom aktivizmu.
Sr feminizma ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka
esencijalistika politika identiteta, zasnovana na pretpostavci
da je za sve ene ovoga sveta odluujue to su ene, a da su
odlike poput boje koe, klasnog statusa, sposobnosti tela i duha,
seksualne orijentacije, starosne dobi, dela sveta iz kojeg dolaze itd.,
sekundarne, pa ak i sasvim nebitne zajednika je, uz neznatna
odstupanja, svim njegovim vidovima. Drugim reima, ak i kada
se javljaju kritike razliitih feministikih pozicija, ta kritika nije
kritika iznutra, ve je to kritika teorijskih i ideolokih okvira u
koje se feminizmi smetaju.
Ti okviri ve su nam poznati od ranije, iako ezdesetih godina
stiu nove zastupnice. Naime, u doba kada se u Sjedinjenim
Amerikim Dravama rasplamsava antiratni aktivizam, hipi
kontrakultura koja sa sobom donosi seksualnu revoluciju, crnaki
Pokret za graanska prava i Stounvolska pobuna, nastaju i dva
mona enska pokreta. Liberalni Pokret za enska prava koji
zastupa interese zaposlenih ena i belih dobrostojeih domaica,
ija retorika ne odstupa odvie od opteprihvaenih amerikih
vrednosti, i Pokret za osloboenje ena koji e, nastavi kao
ogranak Nove levice, pod snanim uticajem marksizma iznedriti
prve feministike teorijske tekstove.44
Iz marksistikog feminizma e, u naletu teorijske kreativnosti
i revolucionarnog ara ezdesetih, proizii radikalni i socijalistiki
44. Nicholson, Linda (ed.). (1997). The Second Wave. A Reader in Feminist Theory,
Routledge, New York, str. 1-2.
404
feminizam,45 koji isprva zadravaju marksistiki metod, jer je

pruao metanarativ o drutvenoj celini koji je mogao da objasni
sva ranija drutva, pokazujui istovremeno njihove razlike i
istorijske promene, i ostavljajui otvorenu mogunost postojanja
nekog budueg drutva u kojem ranije nepravde vie nee vaiti.46
Ono to je u njima bitno feministiko jeste teza oko koje su se
ranije socijalistkinje snebivale, teza da je polna nejednakost starija i
dugovenija od klasne nejednakosti.
A pominjanjem ne/jednakosti, ponovo se dotiemo bolne take
feminizma od njegovog nastanka do danas. Dilema jednakost ili
razlika proima, kako je na nekoliko mesta naznaeno, itavu
povest feminizma, te je ni drugi talas nipoto nije ostao poteen.
Malobrojnije liberalne feministkinje podupirane, meutim,
itavom armijom ena koje su ubirale plodove emancipacije izvan
feministikog pokreta, zadovoljavale su se time da se enama
omogui jednak pristup svim poloajima koji su inae pripadali
mukarcima, bez osobene strategije korenitog menjanja drutva. S
druge strane, revolucionarne feministkinje, kojem god teorijskom
taboru pripadale, nisu se zadovoljavale odranjem statusa quo, ve
su teile temeljnoj promeni drutvenog stanja koje je vekovima ilo
na tetu ena (ideje o tome kako do te promene treba da doe bile
su tako raznovrsne i esto nepomirljive kao i, u naelu, sva bitnija
mesta feministike teorije, poput pitanja seksualnosti i enske
reproduktivne funkcije).
I, ta se tano podrazumeva pod jednakou? ta pak pod
razlikom? enama koje tee jednakosti s mukarcima nedostaje
ambicija,47 glasio je jedan radikalno-feministiki slogan. No,
nisu li ene morale da dosegnu bar izvestan stepen jednakosti s
mukarcima, da bi uopte mogle isticati sopstvenu razliitost u
odnosu na njih, kao neto to ima pozitivnu vrednost? Zato je
razlika (bilo polna, bilo rodna) neto to staje na put jednakosti?
45. O slinostima i razlikama meu dominantnim feministikim okvirima videti
Dodatak 7. u ovoj knjizi.
46. Nicholson, Isto,str. 2.
47. Isto: 3.
405
Kada je iskljuenje ena iz pojma graanina legitimisano

upuivanjem na razliite bioloke strukture ene i mukarca, polna
razlika je ustanovljena ne samo kao prirodna injenica, ve i kao
ontoloka osnova drutvene i politike diferencijacije... Feminizam
je bio protest protiv politikog iskljuivanja ena: njegov je cilj bilo
eliminisanje polne razlike u politici. No, on je morao da proizvodi
zahteve u korist ena. I u meri u kojoj je predstavljao ene, sam
feminizam je proizvodio polnu razliku koju je pokuavao da
ukloni.48
Sedamdesetih godina nije bilo nita drugaije: zahtevalo se da se
prepoznaju neke bitno enske odlike, potrebe i zasluge na temelju
kojih e se organizovati drutvo, da bi ene i mukarci mogli imati
ravnopravan status u neravnopravnom drutvu.49 Ovoj zbrci
prilino je doprinosila i viesmislenost pojmova jednakosti i razlike
jednakost se odve esto poistoveivala s istou, to je osobito
uslonjavalo stvari u kontekstu ravnopravnosti, kao pravnog
koncepta; dok se pod razlikom toliko esto isticala razliitost
mukaraca i ena, da se razlika meu samim enama gotovo sasvim
zanemarivala. Ta inicijalna pojmovna ambivalentnost ostavljala je
irok prostor za disparatna tumaenja: Jednakost, primera radi,
moe znaiti bilo ta od najumerenije liberalne reforme (ovo je onaj
48. Scott, W. Joan (1999). The Conundrum of Equality, tekst dostupan na stranici
www.sss.ias.edu/ publications/papers/papertwo.pdf, str. 6-7.
49. Ovde je re o takozvanoj pozitivnoj diskriminaciji (ili afirmativnoj akciji). Uzmimo
jedan primer iz radnog prava: ranije, kada ene po pravilu nisu radile, drugo
stanje i staranje o potomstvu neproblematino su se uklapali u ivot u kojem
je jedino mukarac zaraivao za sve lanove porodice. Kada ene, meutim, sve
masovnije poinju da rade, postavlja se pitanje kako tretirati period u kojem je
ena opravdano onesposobljena za rad. Neke ene e se tada odluiti na to da ne
zasnivaju porodicu, ime su im poetne pozicije pri zapoljavanju jednake kao i
pozicije mukaraca. Sve one koje su se pak odluivale na to da rade i istovremeno
osnivaju porodicu, pravno su morale biti prepoznate kao posebni sluajevi
(posebni, naravno, u odnosu na pravilo na mukarca). Da bi se pravo proirilo
tako da mukarac vie ne predstavlja normu, odnosno da bi ene imale ravnopravne
uslove pri zapoljavanju, feministkinje su zahtevale da se trudnoa i porodiljsko
odsustvo tretiraju kao neto to enama posebno pripada kao enama. U tom
smislu, da bi se dolo do naelne jednakosti mukaraca i ena u svetu rada, radno
pravo se moralo proiriti povlasticama u korist ena, zasnovanih na njihovim
razliitim potrebama.
406
feminizam koji se zadovoljava delom kolaa, po kojem ene treba

samo ukljuiti u svet kakav ve jeste) do najradikalnijeg svoenja
roda na neto potpuno nevano. Razlika se moe odnositi na bilo
ta od uverenja Meri Dejli (Mary Daly) u prirodnu superiornost
ena, do psihoanalitikih teorija o tome kako su ene nuno Drugi,
poto nemaju penis.50
Sve dugine boje enskog pokreta
Jedna grupa feministkinja koja je ezdesetih godina poela da

daje jasne obrise svojoj vekovima sistematski brisanoj egzistenciji,
osobito se dri teze o korenitoj razlici meu enama i mukarcima,
koju ne samo da nije mogue, nego nije ni neophodno poravnavati.
Lezbejski feminizam istovremeno i jeste i nije izdvojeno
poglavlje unutar drugog talasa. Iako neretko ostaju na marginama
feministikog pokreta, lezbejke su na njemu i voljno i nevoljno
ostavile neizbrisiv peat.
Izrazi lavender menace (ruiasta napast) i lavender herring
(ruiasta varalica),51 aktuelni ezdesetih godina XX stolea,
doaravaju odnos ire javnosti, ali i heteroseksualnih feministkinja
prema lezbejkama u pokretu. Kako se za feminizam od njegovih
najranijih poetaka vezuju stereotipi o muevnim enama koje kre
naloge sopstvenog pola i ugroavaju stabilnost osnovne drutvene
jedinice, feministiki pokret se oduvek s nelagodom vezivao uz
lezbejke, paradigmu ene koja, uslovno reeno, uopte ne zavisi od
mukaraca. Ruiasta varalica odnosi se utoliko na esto veoma
uspenu taktiku kojom se heteroseksualne ene u javnom diskursu
odvraaju od feminizma, njegovim potpunim poistoveivanjem s
lezbejstvom. Druga je anegdota svoju upotrebu nalazila i u samom
feministikom pokretu: Beti Fridan (Betty Friedan), osnivaica
Amerike nacionalne organizacije za ene (NOW), i danas naj50. Snitow: 26.
51. Ruiasta
boja se dovodi u vezu s lezbejstvom. Idiom red herring upuuje na neto
.
uzgredno ime se skree panja sa same stvari, dok medijski esto koriena fraza
red menace u doba hladnog rata upuuje na opasnost koja dolazi iz Rusije.
407
brojnije enske organizacije u SAD, 1969. godine u lezbejkama

prepoznaje ruiastu napast koja je koila ostvarenja interesa
celokupnog enskog pokreta.52
Gledan sa strane, najee mukim oima, feministiki pokret
nije mogao izbei ovakvo etiketiranje. Lezbejka je etiketa koju je
izmislio mukarac, nametnuta svakoj eni koja se usuuje da bude
jednaka, da se usprotivi njegovim preimustvima ... da istakne
prvenstvo sopstvenih potreba... Starije ene e se prisetiti da je
donedavno svaka uspena, nezavisna ena iji se ivot ne okree
samo oko mukarca, o sebi mogla uti tako neto. Jer ako je ena
nezavisna u ovom seksistikom drutvu, ona ne moe da bude ena
ona mora biti lezbejka.53 Etiketiranje je imalo dvostruko negativne
uinke po feministiki pokret: ono je odista usporavalo realizaciju
enskih zahteva, ostavljajui pritom specifino lezbejske probleme
na rubovima opteenskih okvira.
Pristanak heteroseksualnih feministkinja, odnosno veinske
grupe, na ovu patrijarhalnu strategiju iskljuivanja, direktno je
doveo u pitanje smisao sestrinstva. Jer, kako god da se definie
lezbejski identitet (ena koja se identifikuje kao ena, ena koja
voli enu, ena koja je u potpunosti nezavisna od mukarca, samo
su neke od tadanjih definicija), on je pre svega enski, a za politiku
identiteta ovo je bilo presudno odreenje. Zbog toga e Beti Fridan
kasnije povui re, a feministiki pokret e se tokom sedamdesetih
godina umnogome otvoriti prema lezbejkama, iako to ponekad
nije prelazilo prag politike korektnosti. To ne treba da nas zaudi,
ukoliko imamo na umu da je teza o prisilnoj heteroseksualnosti,
primera radi, objanjavala nain na koji funkcionie patrijarhat,
s ime se nikako nisu mogle sloiti mnogobrojne ene koje su
doslovno spavale s neprijateljem. Iako je, dakle, sm pokret davao
osnova za teze kakva je ona o lezbejskom kontinuumu,54 budui da
su ene u ovo doba intenzivno otkrivale ensko prijateljstvo i, uopte
52. Videti www.wikipedia.org/wiki/lavender_menace, stranica poseena 5.5.2006.
53. Radicalesbians (1997). The Woman Identified Woman, The Second Wave, ur.
Linda Nicholson, Routledge, New York and London, str. 154.
54. V. Rich 2002.
408
uzev, odnose koji nisu ogranieni na tradicionalne heteroseksualne

odnose (gde se ne misli nuno na seksualni odnos dveju ena),
zakljuci do kojih su dolazile lezbejske feministkinje neretko su
bili odve radikalni i za najradikalnije meu heteroseksualnim
enama.55
I upravo e ta dvosmislena pozicija koju su lezbejke zauzimale
u enskom pokretu njima omoguiti da, s jedne strane, na
najkonsekventniji nain izvedu esencijalistike odlike enskog
identiteta (lezbejka je zapravo jedina prava ena, budui da se
investira iskljuivo u ene), i da, s druge, identitet ene dovedu
u pitanje, ne prepoznajui se u njemu.56 Uz rasprave o pornografiji
i takozvane seksualne ratove koji otpoinju krajem sedamdesetih
godina,57 upravo e ova praznina lezbejskog iskustva u univerzalnom
iskustvu ene zapoeti dugu fazu unutranje kritike feminizma.
Zar ja nisam ena? O granicama sestrinstva
Feminizam je politika teorija i praksa koja predstavlja
borbu za osloboenje svih ena: tamnoputih, radnica,

siromanih ena, hendikepiranih ena, lezbejki,
starih ena kao i belih, ekonomski privilegovanih,

heteroseksualnih ena.58
Poetkom osamdesetih godina XX veka javljaju se sve brojniji

glasovi crnih feministkinja koji e doprineti temeljnoj promeni
kursa feministikog pokreta. Ideologija sestrinstva je toliko
dovedena u pitanje tekstovima crnih feminstkinja, da je ova kritika
iznutra pretila razaranjem svega steenog i zaustavljanjem naizgled
nezaustavljivog hoda feministikog pokreta. Frazu Sisterhood is
global (Sestrinstvo je globalno), crne feministkinje su najotrije
suoile s pitanjem: Kada kaemo sestrinstvo, na koje mi to sestre
tano mislimo?Slavni izraz Beti Fridan, problem koji nema ime,
esto navoen da bi opisao stanje ene u ovom drutvu, zapravo
se odnosi na nezgodu izdvojene grupe visoko obrazovanih, udatih
409
belih ena koje pripadaju srednjoj ili vioj klasi. On se, dakle,
odnosi na domaice kojima je dojadilo slobodno vreme, dom,
deca, kupovina raznih proizvoda, na domaice koje ele vie od
ivota.59
Pitanje rasizma unutar feminizma postalo je jedno od
najkakljivijih pitanja u kojem se umnogome oituje paradoksalnost pokreta. ene koje su se u XIX i poetkom XX veka borile
za pravo glasa, retko su, kako bismo danas mogli pretpostaviti, na
55. Sugestivni tekst kolektiva Radicalesbians govori upravo o tome. Posle sjajne analize
(ljubavi, seksualnosti, svojine) koju je mogue primeniti u optem feministikom
kontekstu, sledi zakljuak s kojim se ne mogu sloiti sve ene, ma koliko uverljivo
i konsekventno bio izveden: Sve dok pokret za ensko oslobaanje nastoji da
oslobodi ene ne sueljavajui se s osnovnom heteroseksualnom strukturom
koja nas vezuje za nae tlaitelje, ogromne koliine energije oticae na pokuaje
da se usklade svi pojedinani odnosi s mukarcem (...) u nastojanju da se od
njega stvori novi mukarac, u zabludi da e nam to omoguiti da budemo nove
ene. To oito deli nau energiju i zalaganja, onemoguujui nam da se predamo
konstruisanju novih obrazaca koji e nas osloboditi. (Radicalesbians: 157)
56. V. Wittig, Monique (1997). One is Not Born a Woman, The Second Wave, ur.
Linda Nicholson, Routledge, New York and London.
57. Ako se kontroverzno pitanje pornografije ostavi po strani (v. Zaharijevi, Adriana
(2005). Fenomen pornografija, ene u javnom prostoru: od nevidljivosti ka
vidljivosti i nazad, ur. Marija Luki, Glas razlike, Beograd), sex-wars nam reito
govore o moguim tipovima praktinih sporova koji e kasnije izroditi plodne
teorijske potomke. Queer teorija, recimo, svoje zaetke nalazi upravo u ovom esto
marginalizovanom problemu.

Lezbejski feminizam sedamdesetih bio je, naime, usredsreen na kritiku
penetrativnog seksualnog odnosa, koji je predstavljan kao paradigma mukoenskog odnosa uopte. Insistiralo se na seksu u kojem nema odreenih uloga,
u kojem se podstie iskljuivo nenost, koji zapostavlja ili ak ponitava
mogunost vaginalnog orgazma zbog drugih aspekata seksualnog uitka, to se
u prenesenom smislu moe poistovetiti s idejom lezbejskog kontinuuma Edrijen
Ri (Adrienne Rich). Takozvane pro-seks lezbejke, koje se pojavljuju poetkom
osamdesetih godina, otro se suprotstavljaju ovoj ideji, insistirajui na tome da
je klju lezbejstva upravo seksualna elja prema drugoj eni, pokreui pitanje
radikalnih seksualnih praksi u lezbejskom odnosu, kakve su SM, butch/femme
uloge, pornografija itd., to kasnije nalazimo na krajnje neoekivanim mestima
kakva su hermetine filozofske konstrukcije teoretiarki poput Dudit Batler (v.
Batler, Dudit (2001). Tela koja neto znae, prev. Slavica Mileti, Samizdat B92,
Beograd).
58. Bhavnani, Kum-Kum i Margaret Coulson (2001). Transforming Socialist
Feminism: The Challenge of Racism, Feminism & Race, ur. Kum-Kum Bhavnani,
Oxford Univerity Press, Oxford, str. 65.
59. hooks, bell (2001). Black Women: Shaping Feminist Theory, Feminism & Race,
ur. Kum-Kum Bhavnani, Oxford Univerity Press, Oxford, str. 33.
410
umu imale univerzalni zahtev koji je u svim enama prepoznavao

ljude, pa samim tim, na nekoj hijerarhijskoj lestvici vrednosti ni
svim enama nije dodeljivao jednak status. Britanske sifraetkinje
su tako pruale zdunu podrku brutalnoj imperijalistikoj politici, koju je gotovo po pravilu pratila politika naunih dokaza
o inferiornosti osvojenih rasa.60 Priklanjajui se socijaldarvinistikim i eugenikim naunim trendovima XIX veka, prve feministkinje su moralnu superiornost ena neretko dovodile u
vezu s idejom istote rase i primarnom enskom dunou da
je unaprede, istiui da e se tako unaprediti Imperija, pa i itav
ljudski rod. Amerikanke, u iju je istoriju upisana vievekovna
tradicija ropstva, esto su svoje zahteve formulisale u izravno
diskriminatornoj formi, bilo da su odista bile rasistkinje, bilo da
su samo koketirale s dominantnim politikim strujama u zemlji.
Od poetka pokreta za enska prava, njegove nepopustljive
zagovornice insistirale su na tome da je drutvena jednakost za
ene nuan korak u patriotskoj izgradnji nacije. Naglaavale su
da se ene ne suprotstavljaju amerikom drutvenom ili politikom
poretku, ve da naprosto ele da prue aktivnu podrku postojeem
sistemu vlasti.61
Pola stolea kasnije, crne ene su se nale usred dva revolucionarna
pokreta pokreta za enska prava i Pokreta za graanska prava
crne amerike populacije. U jednom su bile skrajnute zato to bile
crnkinje, u drugom zato to su bile ene. I kao to su lezbejke u
feministikom pokretu previane svaki put kada bi se sudbina
ene poistovetila sa sudbinom supruge, tako su i crnkinje isputane
iz vida kad god bi se iskustva bele ene postavljala kao iskustva
ena uopte. A u robovlasnikoj Americi, koja je sve do sredine
ezdesetih godina XX veka sprovodila otru segregaciju u veini
60. Pojam rase danas se uobiajeno koristi pod znakovima navoda, zbog njegove
bitno rasistike istorije, te ga esto odmenjuje neutralniji termin boja koe ili
etnicitet. O rasi videti tekst Marine Simi Kratak pregled razumevanja pojmova
rase i roda u zapodnevropskoj nauci u ovoj knjizi. O problemu rasizma videti i
tekst Vere Kurti ivot Romkinja.
61. hooks 1981: 175.
411
junjakih drava, ta su iskustva ponekad bila toliko nesamerljiva,

da je njihovo asimilovanje pod optu kategoriju ene moglo samo
da vrea zdrav razum brojnih crnih aktivistkinja. Jer nemogue je
govoriti o istim iskustvima svih ena i njihovoj istoj istoriji, ako u
toj istoriji s jedne strane stoji ropkinja, s druge pak robovlasnica.
Da bih opisala razlike u tim iskustvima, uzeu za primer dve
gorue teme u enskom pokretu sedamdesetih godina porodicu i
seksualnost. Ropstvo i segregacija temeljno su uticali na strukturu
crnake porodice. injenica da su ropkinje pripadale samo
belom gospodaru koji je imao puno pravo da ih ubije, obogalji ili
siluje,62 da im u svakom trenutku oduzme potomstvo koje mu je
po zakonu pripadalo, da nadeva imena robovima i da ih po volji
menja, da prekine i osujeti svaki oblik udruivanja meu njima,
da zahteva seksualne usluge od verenih ropkinja, emu njihovi
muevi nisu mogli da se suprotstave osim po cenu ivota, odnos
crnih mukaraca i ena sutinski se razlikovao od patrijarhalno
strukturirane, jednosmerno monogamne bele porodice. Kada je
ropstvo stavljeno van zakona (1865), crne ene, koje su i do tada
pomagale u kuama svojih vlasnika, to nam, recimo, upeatljivo
predoava rani holivudski film, mnogo e lake od crnih mukaraca
dobiti posao, dodue najnie vrednovan i najtee odriv, zbog
ega e esto biti jedine koje u porodici zarauju, sasvim suprotno
belim enama.
62. Prisilno seksualno optenje je, izmeu ostalog, predstavljalo doputeni vid omasovljenja
radne snage na plantaama, posebno kad je obustavljena prekookeanska trgovina
robljem. Godine 1662, generalna skuptina Virdinije donosi ukaz kojim se dete
roeno od majke ropkinje takoe proglaava robom, bez obzira na pravni status oca,
ime ropstvo postaje pravno definisano kao doivotno, dok su praktine implikacije
ovog dekreta bile podsticanje belih robovlasnika na beskrupulozno seksualno
zlostavljanje crnih ena radi ubrzane proizvodnje radne snage. S druge strane, ubrzo
se uvode i zakoni koji zabranjuju rasno meanje (miscegenation laws), iako se oni
oito odnose samo na zajednice belih ena i svih tamnoputijih mukaraca. Kako je
brak jedan oblik ugovora, a robovi, kao svojina, nemaju mo da ih sklapaju, brakovi
meu robovima nisu imali pravno vaenje, a deca roena u takvim zajednicama,
pripadala su robovlasniku koji je imao pravo da ih proda ili ubije. (Zaharijevi i
Mladenovi. Ropstvo i Segregacija u Renik multikulturalizma, u tampi) Razliite
nijanse tamnoputosti, kakve primeujemo u savremenoj Americi, duguju upravo tim
beskonanim meanjima koja su svojevremeno podizala cenu robovima.
412
Odnos prema crnkinjama u robovlasnikom sistemu, gde se

pristup njihovom telu zakonski ne ograniava (a danas je oito da
su i druge institucije, poput crkve, zatvarale oi ili posticale ovu
profitabilnu praksu), u kojem one postaju maine za raanje
novih robova, dostupne svim mukarcima bez razlike, bitno je
definisao drugaija shvatanja seksualnosti kod crnih i belih ena.
Belaka kulturna uobrazilja ni danas se nije sasvim oslobodila
mita o egzotinoj, uvek dostupnoj crnoj eni (kao ni mita o crnom
silovatelju, kojim se dugo odravala drutveno poeljna distanca
izmeu crnih mukaraca i belih ena),63 kojoj ne pristaje estitost i
devianski status, tako cenjen kod belkinja.
Iskustva crnih ena i gotovo svih pripadnica marginalizovanih
slojeva, kakvo je, na primer, prisilna sterilizacija, kojom se sprovodila
dravno projektovana selekcija poeljnih rasa, klasa i seksualnosti,
ila je ruku pod ruku s a priori neuspenim pokuajima asimilacije.
To kolebanje izmeu izgradnje i odranja sopstvenog identiteta
(linog ili grupnog), i priklanjanja vaeim standardima dominantne
grupe, proizvelo je itav niz malih politika identiteta, koje su
tokom sedamdesetih ostajale na margini feministike politike
sestrinstva. Odri Lord (Audre Lord), jedna od prvih crnkinja koju
su belkinje ule, o tome kae: ene bele rase koncentriu se danas,
unutar enskog pokreta, na represiju koja se nad njima vri kao nad
enama, i ne uzimaju u obzir razlike u rasi, u polnim sklonostima,
u klasnoj pripadnosti i starosnom dobu. One stvaraju iluziju da
re sestrinstvo podrazumeva homogenost iskustva koje, u stvari, ne
postoji.64
Osamdesete stoga poinju ponovnim preispitivanjem iskustva,
odnosno razliitih iskustava uglavnom s margine, ime se odluno
nalae odustajanje od nekakvog enskog iskustva na kojem je
potom izgraena fiktivna, apstraktna konstrukcija nazvana enom.
Da bi sestrinstva uopte moglo biti to je bila poruka crnih
63. Davies, Angela (1997). Rape, Racism and the Myth of the Black Rapist,
Feminism & Race.
64. Lord, Odri (2002). Sestra autsajderka, prev. Dragana Starevi, ene u crnom i
Feministika 94, Beograd, str. 147.
413
feministkinja mora se odustati od iluzije da postoji

jedinstveni identitet ene. No, kakva je alternativa
politici identiteta? Zbog ega ba sada, kada je
feminizam najzad dobio svoj konani oblik, treba
pristupiti njegovom podrivanju iznutra?65
U ta se to pretvara feminizam? Rastoen brojnim
protiv-renostima i naizgled oslabljen kako udarima
iznutra, tako i konzervativnom politikom klimom
osamdesetih,66 ini se da feminizmu preti uruavanje.
Sve snanije postmodernistike teorije koje pri povrnom itanju
ponekad deluju veoma reakcionarno, i prakse multikulturalizma
kojima se na dravnom nivou gui revolucionarni naboj
marginalizovanih grupacija, dovode femi-nizam u najozbiljniju
krizu do sada. Gubitak teorijskog temelja (identitet ene, ena
kao teorijski/politiki subjekt) koji je na pomolu, potencijalno vodi
beskonanom umnoavanju feminizama, a sredinom osamdesetih
godina u tome malo ko vidi neto dobro.
ena i ene
Ako je sedamdesetih godina feministika praksa dobila

adekvatno teorijsko utemeljenje u ijem je sreditu bila kategorija
roda,67 devedesete svedoe o postepenom, ali sveobuhvatnom
rastemeljenju feminizma. Teoretiarke, sve izrazitije suprotstavljene aktivistkinjama, na ta utie otkrie francuskog feminizma, poststrukturalistike filozofije i, u naelu, sve vei otpor
esencijalizmu, esto tako znaajnom za bilo kakvu udruenu
65. Ovde parafraziram rei Nensi Hartsok (Nancy Hartsock), koja e poetkom
devedesetih postaviti slino pitanje u kontekstu feministike teorije treeg talasa.
Ona kae: Zato su koncept subjekta i mogunost otkrivanja/stvaranja oslobaajue
istine postali sumnjivi u zapadnoj povjesti ba u trenutku kad su prethodno utiane
populacije poele govoriti u svoje ime na temelju vlastite subjektivnosti? (cit.
prema Di Stefano, Christine (1999). Dileme razlike: feminizam, modernitet i
postmodernizam, prev. Lidija Zafirovi, Feminizam/ postmodernizam, ur. Linda
Nicholson, enski studiji, Zagreb, str. 68)
66. V. Faludi, Susan (1991). Backlash, Doubleday, New York.
67. Kornel, Drusila (2003). Rod, prev. Ranko Mastilovi, Genero 2, 2003.
414
aktivnost,68 ine sve da feministiku teoriju lie njenog dugo

traenog i teko uspostavljenog subjekta. Njihov motiv za to
deluje udnovato: ponekad veoma sloenim i neprozirnim jezikom
koji ne komunicira s veinom ena, one zapravo pokuavaju da
feminizam vrate enama svim onim enama koje su iz njega de
facto bile iskljuene. Alternativa politici identiteta koja se mnogim
feministkinjama drugog talasa uopte ne doima kao alternativa
izumljena je na univerzitetima, uz raanje novih teorijskih
disciplina, kakve su queer i postkolonijalna teorija, crnake studije
ili studije etniciteta. A ta defragmentacija znanja sasvim odgovara
novoj ideji politika razlike.
Svi ti teorijski izumi nastaju u svojevrsnom otklonu od vrstih
identitetskih pozicija, tako vanih za revolucionarne sedamdesete,
u nastojanju da se pronau neki drugaiji oblici odnosa i afilijacija
koji e politiki biti jednako delotvorni ili delotvorniji od politike
identiteta. Feministkinje treeg talasa zalau se za to da neke nove
koalicije od sada treba zasnivati na inkluzivnom afinitetu, a ne na
iskljuujuem identitetu.69
Iako je jednim potezom nemogue obuhvatiti sve projekte
dekonstruisanja kategorije ene/roda, budui da je mozainost i
razjedinjenost njegova sr, moglo bi se tvrditi da je osnovni cilj
savremenih teoretiarki liavanje feminizma njegovih metafizikih
temelja i pokuaj stvaranja jednog novog i bitno drugaijeg polazita
za ensku politiku.70
Opte je mesto savremene teorijske misli da je svaka, naizgled
apstraktna i neideoloka kategorija, zapravo iznutra proeta
drutvenim odnosima i politikim stremljenjima dominantnih
socijalnih grupacija. Stari slogan da su sve ene rtve patrijarhata
poeo je da funkcionie kao vanvremeni, vanprostorni, metafiziki
temelj. ena=rtva patrijarhata, kao i svaki aksiom, tako
ne podlee preispitivanju. Feministika teorija otuda postaje
zasnovana na fiktivnom entitetu ene koji, iako bi trebalo da bude
primenljiv na sve pojedinane ene, zapravo ne pristaje nijednoj
od njih. Ili pak pristaje samo onim enama koje su ga i uzdigle
415
na nivo principa. A kako je ve pokazano na primeru crnkinja i

lezbejki, u tu toboe praznu, uplju formu (ena), u koju se mogla
uliti svaka ena, mnoge se ene uopte nisu mogle prepoznati.
Stvaranje tog prostora prepoznavanja i inkluzivnosti postaje cilj
feminizma treeg talasa.
Na poetku XXI veka, kad ene irom sveta uivaju prava i
mogunosti o kojima prve feministkinje nisu mogle ni da sanjaju,
za feminizam jo uvek ima mesta. Za to je zasluno drutvo koje se
i dalje sporo menja i teko odrie tradicionalnih obrazaca; za to su
odgovorne ene i mukarci koji razliito ive promene uslovljene
feminizmom; za to je, najzad, odgovoran sporni karakter elja koje
u enski pokret ulaemo, mogunosti koje nam se nude, vizija
budueg drutva i feministike prolosti koja nam slui kao uzor.
Umesto zakljuka, politika lokacije
Pokret za promenu je pokret koji se menja, menjajui sebe...

postajui kritina masa koja kroz toliko glasova, jezika, gestova i
inova izrie: mora se promeniti; mi ga moemo promeniti.
Mi koje nismo iste. Mi kojih je mnogo i koje ne elimo da
budemo iste.71
68. Ti ne moe govoriti u moje ime. Ja ne mogu govoriti u nae ime. Dve misli: nema
osloboenja koje zna kako da kae samo ja; nema kolektivnog pokreta koji sve vreme
govori za svaku od nas (Rich, Adrienne (1987). Notes toward a Politics of Location
(1984), Blood, Bread, and Poetry, Virago Press, London, str. 224).
69. Haravej, Dona (2002). Manifest za kiborge, prev. Ivana Spasi, Uvod u feministike
teorije slike, Centar za savremenu umetnost, Beograd, str. 316. Dona Haravej u svom
uticajnom Manifestu za kiborge zamilja drutvo koje e biti posveeno izgradnji
takve politike forme koja e uspeti da udrui vetice, inenjere, starce, perverznjake,
hriane, majke i lenjiniste, drei (ih) na okupu dovoljno dugo da izazovu razoruanje
drave (315).
70. Valja odmah istai da je terminologija koju koristimo u kontekstu feminizma treeg
talasa uvek izvor potencijalnih problema, budui da je ovde i sm jezik podvrgnut
najtemeljitijoj analizi. Dakle, kada se kae da je ovaj projekt nov, s tim valja biti oprezan,
jer to novo ovde nastoji da u sebe obuhvati sve staro, neprestano ga preispitujui; kad
kaemo da je u re o enskom pokretu, moramo imati na umu da u njemu, s jedne strane,
nikada nije bilo vie mukaraca, a i da sm taj pokret nikada vie nije ispitivao enskost
enskog i otvarao nebrojene mogunosti za umnoavanje rodnih odreenja. Najzad, iako
bi se moglo rei da nikada pre nije bio tako decidno politiki, ovaj projekt stalno insistira
na redefinisanju politike i ponovnom promiljanju njenih mogunosti.
71. Rich, 1987: 225.
416
D O D ATA K 7 .
Feministike teorije,
pozicije i teorijski okviri 1
priredila:
Adriana Zaharijevi
Liberalni feminizam
smatra da se jednakost ena i mukaraca moe postii pravnim
sredstvima i postepenom socijalnom reformom, naglaavajui
prava pojedinaca i pojedinki. Kako je ponikao iz tradicije liberalizma
XVIII veka kada su preovlaivala shvatanja o nepremostivoj razlici
meu mukarcima i enama (razlici koja je enama uskraivala
pristup obrazovanju, javnoj sferi, mogunosti jednake zarade ili
zarade uopte), liberalne feministkinje su se borile protiv razlike,
insistirajui na tome da su ene i mukarci u sutini jednaki,
odnosno da su njihove sposobnosti iste ne muke ili enske,
ve ljudske. Kada se danas govori o ovoj istosti, pre svega se misli
na ravnopravnost ili jednak tretman pred zakonom. Liberalni
feminizam se stoga protivi svakoj diskriminaciji, ak i ako je u korist
ena. Jedna od osnovnih pretpostavki liberalnog feminizma je da
reforma drutvenih vrednosti koju potpomae reformisani pravni
sistem, svakoj eni omoguuje lino poboljanje i uspeh. Svaka ena,
samim tim, ima mogunost da odluuje u svoje ime kao celovita
individua (u tom smislu, liberalne feministkinje vatreno podravaju
1. Redosled kojim se ovde navode feministike teorije i okviru u principu odgovara
vremenu u kojem su se pojavljujujivale.
417
pravo na abortus i, istovremeno, dekriminalizaciju prostitucije, zato

to svaka ena ima pravo na izbor vlastite profesije i naina staranja
o sopstvenom telu). Nain da ene steknu ravnopravan poloaj u
drutvu, ova struja prepoznaje u iskorenjivanju rodnih stereotipa i
promeni vrednosnih hijerarhija koje enama odriu sposobnosti
i mogunosti, na kojima poiva specifina podela rada (muki i
enski poslovi), nie plate koje ene dobijaju radei isti posao kao
mukarci, ogranien pristup odreenim poloajima moi itd.
U trenutku kada feministiki pokret zahteva okvire koji e i teorijski
zasnovati njegove tenje i ciljeve, marksizam nudi obuhvatnu
istorijsku sliku sveta koja je primenljiva na sva drutva, podstie
na promenu zateenog stanja, i otvara mogunost postojanja
jednog budueg drutva u kojem e postojee nepravde nestati.
M a r ks i s t i k i f e m i n i z a m polazi od Marksove (Marx) i
Engelsove (Engles) teze po kojoj je izvorna podela rada zasnovana
na podeli porodinog rada, iz ega sledi da je kimeni stub u razvoju
kapitalizma opstanak posednikog odnosa u porodici. Marksistike
feministkinje se, prema tome, zalau za ukidanje kapitalistikih
drutvenih odnosa, to e u krajnoj instanci dovesti i do ukidanja
patrijarhata. Drugim reima, klasne hijerarhije po njima prethode
rodnim hijerarhijama ili se s njima mogu izjednaiti. I kako je
tlaenje na temelju roda vid klasnog tlaenja koje opstaje poto slui
interesima kapitala i vladajue klase, jednakost meu mukarcima i
enama moe se dostii jedino revolucionarnim inom svrgavanja
kapitalizma.
Anarhistiki
feminizam
spaja anarhizam i feminizam, koji korene drutvene i ekonomske

nejednakosti vide u institucionalnim odnosima moi. I feminizam
i anarhizam istiu da je nuno menjati te odnose, jer je to uslov
za osloboenje. Meutim, anarho-feministkinje smatraju da nije
dovoljno stati na put patrijarhatu da bi se postigla lina autonomija
i sloboda u zajednici. Patrijarhat valja prepoznati kao dominaciju
nad enama koja se sprovodi silom, a drava je najmoniji organ za
418
njeno nesmetano sprovoenje. Zbog toga se anarho-feministkinje

bore za ukidanje drave, kao i za temeljne promene u porodinim
odnosima, jer je porodica model patrijarhalne dravne vlasti. U
tom smislu treba razumeti protivljenje enskom pravu glasa Eme
Goldman (Emma Goldman), verovatno najuvenije anarhistkinje
i feministkinje, koja je u tome videla pristanak ena na postojeu
konstelaciju drutvene moi.
Pacifistiko-antimilitar istiki
feminizam
polazi od pretpostavke da je patrijarhat idejni tvorac rata i da

se njime slui da bi ouvao vlastiti poredak. Rodna analiza
rata pokuava da pokae da su ratovi realnost i zbog toga to
su ene iskljuene iz sfere javnosti i odluivanja. Tri su naela
koja u izvesnom smislu povezuju feministike mirovne napore u
poslednjih stotinu godina: budui da je svaki rat nepravedan, ratu
se u naelu treba protiviti (drugim reima, nema opravdanog rata,
bilo da ga vode nai ili njihovi); postoji politika ili graanska
odgovornost za ono to drava ili nacija ini u moje ime, i, najzad,
enski napori su sutinski internacionalni, jer je enska solidarnost
iznad svih granica i podela, iz ega proizlazi i solidarnost sa svim
ugnjetanim (na rasnoj, klasnoj, etnikoj i seksualnoj osnovi). Dok
pacifistika struja esto ima poverenje u institucionalne mirovne
dogovore i pregovore, antimilitaristika struja insistira na tome
da je vojska glavni oslonac militarizma i nasilja, da nijedna vojska
ne uva mir, i stoga promovie graansku neposlunost dravi,
vojsci, naciji.2
Egzistencijalistiki feminizam
je filozofska pozicija nastala pod uticajem Simon de Bovoar
(Simone de Beauvoir). U svojoj knjizi Drugi pol ona pokazuje
kako se ene pos-matraju i tretiraju kao Drugi u patrijarhalnom
sistemu koji poiva na mukim vrednostima. Normativna razlika
2. Zahvaljujem se Stai Zajovi na konciznom spisku osnovnih principa i karakteristika
pacifistikog-antimilitaristikog feminizma.
419
meu mukarcima i enama opstaje zbog drutvene strukture

koja ene sistematino ostavlja u inferiornijem poloaju, ali i zbog
pristanka ena na nametnutu Drugost. Kako je ponikao iz veoma
uticajne francuske koncepcije egzistencijalizma, egzistencijalistiki
femi-nizam je ostavio dubokog traga na francuski i psihoanalitiki
feminizam.
Radikalni feminizam
militantni ili jedini izvorni feminizam, u zavisnosti od
toga ko tumai nastaje potkraj ezdesetih godina kao reakcija
na postojea objanjenja odnosa meu rodovima. Za radikalne
feministkinje, uzrok potlaenosti ena nije ni u neuravnoteenom
pravnom sistemu koji favorizuje mukarce, ni u klasnim sukobima.
Potlaenost ena je, prema njima, bazinija od svih drugih
oblika potlaenosti i predstavlja model za sve oblike dominacije.
Radikalni feminizam (od latinske rei radix koren) nastoji da
pronae korene muke dominacije i da pokae da su mukarci
odgovorni za opstanak patrijarhata, poto su samo oni na dobitku
od odravanja nepravednih hijerarhijskih odnosa. Temeljna teza
radikalnih feministkinja jeste da patrijarhat opstaje usled kontrole
i eksploatacije enske seksualnosti i enskih reproduktivnih
sposobnosti. Zbog toga se radikalni feminizam zalagao za
globalno sestrinstvo, odnose meu enama koji e se suprotstavljati
nametnutnim rodnim uzusima (tzv. female bonding), oslobaanje
ena od ustanovljenih rodnih uloga itd. Pod geslom lino je politiko,
radikalne feministkinje su organizovale kruoke za podizanje
svesti (consciousness-raising groups) gde su ene podsticane na
razmenu miljenja i iskustava, ijim se uporeivanjem moglo
dokazati da veoma razliite ene imaju jednaka ili veoma slina
iskustva koja definie patrijarhat. Rani radikalni feminizam
imao je odluujuu ulogu u pokretu za oslobaanje. Iz njega je
proistekla prva koherentna feministika teorija, kao i disciplina
enskih (kasnije rodnih) studija.
420
L e zb e j sk i
feminizam
je najradikalniji, a stoga moda i najkonsekventniji oblik feminizma

(radikalan toliko da ak ni same lezbejke koje su feministkinje nisu uvek
i jednoglasno i lezbejske feministkinje). Poiva na idejama da su seksizam
i heteroseksizam beznadeno udvojeni i ispreplitani svaki oblik zloina,
nejednakosti i nesree vodi poreklo od mukog nametanja moi enama,
a jedini nain da se ta mo odri jeste institucija heteroseksualnosti.
Patrijarhalna drutva ine sve da ene stupe u heteroseksualne odnose,
stigmatizujui, obezvreujui i sankcioniui sve alternative toj praksi.
im stupe u takve odnose, ene potpadaju pod kontrolu mukaraca
koji ih primoravaju na primerno ponaanje pretnjama ili seksualnim ili
fizikim zlostavljanjem, ekonomskim sankcijama, nasiljem nad decom
itd. Postigavi pokornost en posredstvom prinudne heteroseksualnosti,
patrijarhat ini sve da bi se korist mukaraca (bili oni gej ili strejt)
uveala i umnoavala. A kako je muka dominacija kljuni mehanizam
za odranje patrijarhata, proizlazi da nije mogue istovremeno biti ena
heteroseksualne orijentacije i feministkinja. Zbog toga se lezbejske
feministkinje zalau za duhovno i moralno separatisanje od patrijarhalnih
i generalno mukih vrednosti.
Socijalistiki feminizam
predstavlja spoj teza marksistikog i radikalnog feminizma, poto
proiruje tezu u ulozi kapitalizma u tlaenju ena na strukturno
shvatanje rodnih uloga i patrijarhata. On se usredsreuje na javnu i
privatnu sferu ivota ene, zalaui se za to da se osloboenje moe
postii jedino okonanjem ekonomskih i kulturno nasleenih
oblika dominacije nad enama. Nije, dakle, dovoljno preispitivati
samo ulogu kapitalizma u tlaenju ena, nego treba zahvatiti
iri sistem u kojem su patrijarhalne privilegije jednako vane za
drutvo koliko i njegova ekonomska struktura. Uverenje da e
ukidanjem klasnih hijerarhija nestati i rodna hijerarhija (odnosno,
da je tlaenje na osnovu roda podgrupa klasnog tlaenja), jedno
je od kljunih mesta koje socijalistiki feminizam kritikuje u
tradicionalnoj marksistikoj teoriji.
421
Spiritualistiki feminizam
se odnosi na tumaenja tekstova velikih monoteistikih religija
(feministika teologija), ali i na ponovna otkrivanja i interpretacije
kultova u kojima je nekad dominiralo ensko boanstvo.
Afro-ameriki feminizam
je posebna struja u amerikom feminizmu drugog talasa, nastala
zbog nezadovoljstva crnih ena Pokretom za graanska prava
i Pokretom za osloboenje ena. Afro-amerikanke su prve
dovele u pitanje politiku identiteta za koju se zalagao radikalni
feminizam, odnosno ideju da postoji jedno univerzalno ensko
iskustvo koje sve ene bez razlike dele. Time je nainjen prodor
u feministikom pokretu i u feministikoj teoriji koja je obeleila
osamdesete godine XX stolea. Izraz vumanizam (womanism),
koji je skovala Alis Voker (Alice Walker), alternativni je naziv
za specifino crni feminizam. Vumanizam unosi rasno i klasno
iskustvo u rodno iskustvo koje opisuje feminizam, i dovodi ga u
vezu sa marginalizovanom afro-amerikom istorijom, kulturnim
nasleem i ropstvom.
Ekofeminizam
je drutveni i politiki pokret zasnovan na ideji da izmeu tlaenja
ena i degradiranja prirode postoji unutranja veza. Drugim
reima, drutvena svest koja podrava i podstie dominaciju
mukaraca nad enama neposredno je povezana s neosetljivou
prema ivotnoj sredini. Ekofeministkinje razmatraju simbolike,
psiholoke i etike obrasce destruktivnih ljudskih odnosa prema
prirodi, i nastoje da ih zamene kulturom koja potuje i afirmie
ivot. Ekofeminizam se javlja u razliitim vidovima ponekad
je veoma blizak spiritualistikom feminizmu, a ponekad poiva na
vrstim teorijskim postavkama.
Indvidualistiki feminizam
je savremeni oblik liberalnog feminizma. Individualistiki feminizam
poiva na pluralistikom shvatanju enske prirode. Drugim reima,
422
istie se da se da je svaka ena jedinstvena i da ima sasvim osobene

ivotne ciljeve, nasuprot preovlaujuem feministikom stavu da
ene u naelu ive u istim/slinim okolnostima (patrijarhatu), koje
bitno odreuju njihove mogunosti i stvarnost.
Postkolonijalni f eminiz am
se pojavljuje sredinom osamdesetih godina XX veka kao feministika
reakcija ena koje ne dolaze sa Zapada. Kako je feminizam bitno
zapadnjaki fenomen, i kako do osamdesetih godina feminizmom
dominira teza da sve ene dele jedno, univerzalno iskustvo (iskustvo
patrijarhata), postkolonijalni feminizam se javlja kao jedna od
najsnanijih kritika pretpostavke da je rodna dominacija u sri svih
oblika tlaenja. Mnoge postkolonijalne teoretiarke smatraju da je
kolonijalno tlaenje starosedelaca na temelju rase, klase i etniciteta,
u uskoj i nerazluivoj vezi s rodnim, i da ih je nemogue razloiti.
Savremene teze o ukrtanju razliitih faktora marginalizacije
bile bi nezamislive bez postkolonijalne teorije, koja je u naelu
osetljiva za rodna pitanja. Postkolonijalne feministkinje takoe
ukazuju na sutinske razlike koje postoje u ivotima dobrostojeih
ena sa Zapada koje su zaslune za stvaranje feministike teorije,
i ena irom sveta koje su suoene sa mnogobrojnim lokalnim
religijskim, kulturnim i politikim zahtevima. Feminizam Treeg
sveta i transnacionalni feminizam se umnogome preklapaju s
postkolonijalnim feminizmom.
F e m i n i z a m Tr e e g s v e t a
je jedan od vidova postkolonijalnog feminizma. On poiva na tezi
da globalna ekonomija, ustanovljena na dihotomnom principu Prvi
svet/Trei svet (kojem donekle odgovaraju podele Zapad/Istok i
globalni Sever/Jug), definie ivote ena i mukaraca u hijerarhijskom
odnosu. ene Treeg sveta tlaene su kako patrijarhatom, tako i
oblicima regulacije ivota koji dolaze iz Evrope i Severne Amerike,
te je stoga neophodno ustanoviti razliite kriterijume tumaenja
i praksi kada se govori, recimo, o enama u Finskoj i enama u
Mozambiku ili Indiji.
423
Tr a n s n a c i o n a l n i f e m i n i z a m
poiva na ukrtanju nacionalnosti, roda, seksualnosti i ekonomske
eksploatacije na svetskom nivou u kontekstu globalnog kapitalizma. Transnacionalne feministkinje razmatraju drutvene, politike i ekonomske uslove imperijalizma; njihov odnos prema
kolonijalizmu i nacionalizmu; ulogu roda, drave, rase, klase i
seksualnosti u organizaciji hegemonija u stvaranju nacija i drugih
(neprijatelja).
Queer teorija
izrasta iz gej i lezbejskih studija i feminizma osamdesetih godina
XX veka (postkolonijalnog, afro-amerikog i svih drugih oblika
feminizama koji destabilizuju politiku identiteta). Opirui se
ideji o fiksiranim identitetima koje odlikuje neko nepromenljivo,
sutinsko svojstvo (bilo da je re o identitetu ene/mukarca ili
homo/hetero-seksualne osobe), queer teorija polazi od ideje da je
polni/rodni identitet delimino ili sasvim drutveno konstruisan.
To, meutim, ne znai da se identiteti mogu po elji i olako
menjati, ve da je neophodno promiljati ire drutvene strukture u
kojima se oni formiraju i opstaju, i pronai unutranje mogunosti
njihove destabilizacije. To uslonjavanje i umnoavanje identiteta
ima za cilj remeenje ustanovljenih rodnih uloga i oslobaanje od
obrazaca normalnog, prirodnog i poeljnog.
Po s t f e m i n iz a m
predstavlja poslednju fazu feminizma, te se zbog toga ponekad
poistoveuje s takozvanim treim talasom (meutim, o postfeminizmu se govorilo i posle prve dobijene bitke za pravo glasa).
Post u postfeminizmu retko ukazuje na to da doba feminizma
prolazi; pre e biti da se time implicira da su neki od feministikih
zahteva ispunjeni i da je drutvo u naelu postalo osetljivije na
potrebe za koje su se borile feministkinje prethodnih generacija.
Postfeministika teorija razmatra identitete (enske, ali i sve druge
koji se ne mogu lako uklopiti u poznatu dihotomiju mukarac/
424
ena, zbog ega se esto dovodi u vezu s queer teorijom), koji su

bitno izmenjeni u savremenom postmodernom, informatikom
drutvu. Jedno od temeljnih polazita postfeminizma je protivljenje
esencijalizmu (uverenju da postoji nekakva sutinski enska/
muka priroda ili neko sutinski ensko iskustvo itd.) i nastojanje
da se razviju i razmotre sloeniji, mnogovrsniji oblici odnosa i
mogunosti razliitih rodnih (postpatrijarhalnih) identiteta.
Kiberfeminizam (sajberfeminizam)
povezuje istorijske i teorijske feministike prakse i savremene
feministike projekte i mree na internetu ili van njega. Koristei
se metaforama kakva je kiborg, hibrid maine i ivog organizma
(termin uvodi Dona Haravej [Donna Haraway]), kiberfeminizam
pokuava da locira iskustva ena u novom svetskom poretku, u
njegovim razliitim topografskim, kulturnim, klasnim i rasnim
manifestacijama. U teorijskom smislu izrazito interdisiplinaran,
kiberfeminizam preispituje razliite mogunosti i potencijale
linih i drutvenih identiteta, afilijacija i formi grupisanja u
visoko tehnolokom dobu oveanstva, i u tom smislu predstavlja
poslednju fazu razvoja feministike misli.
425
D O D ATA K 8 .
Kratki istorijski pregled

vanih datuma za feminizam
u Srbiji i svetu
1694
1698
1784

1791
1792
1793
1803
1804
priredile:
Adriana Zaharijevi
Katarina Lonarevi
Meri Astel: Ozbiljan predlog damama o unapreenju njihovog

istinskog i najveeg interesa (A Serious Proposal to the Ladies for
the Advancement of Their True and Greatest Interest).
U Berlinu osnovana Prva enska realka.
U Rusiji se osnivaju osnovne i srednje kole za ensku decu.
Dositej Obradovi pie: Nek se ne uzda jedan narod do
veka k prosveteniju razuma doi u kojemu ene u prostoti i
varvarstvu ostaju.
Olimpija de Gu objavljuje Deklaraciju o pravima ene
i graanke (Dclaration des droits de la femme et de la
citoyenne).
Meri Vulstonkraft: Odbrana prava ene (A Vindication of the
Rights of Woman). Na srpski jezik prevedena 1994. godine.
U novembru Olimpija de Gu osuena na smrtnu kaznu
giljotinom.
U Srbiji spaljena poslednja vetica.
U Francuskoj donet Graanski zakon (Napoleonov zakonik
po ijem je uzoru pisano mnotvo evropskih zakonika,
meu ostalima i srpski iz 1844. godine) u kojem stoji:
426
1823
1825
1830
1833
1837
1839
1840

1843

ena, deca, maloletnici i sluge nemaju svojine, jer oni su

sami svojina: ena zato to je deo mukarca, deca zato to su
njihov proizvod, sluge jer su prosto orue.
Don Stjuart Mil utamnien poto je delio pamflete o
kontroli raanja.
Ana Viler/Vilijem Tompson Obraanje jedne polovine ljudskog
roda (Appeal of One Half of the Human Race).
Ukinuta obaveza po kojoj su srpske ene maramom morale
da kriju lice, a feredom telo i odeu.
Oberlin Koled postaje prvi fakultet u Sjedinjenim Amerikim
Dravama na kojem studiraju i mukarci i ene. Godine
1841, Oberlin dodeljuje prve diplome trima enama.
Anelina Grimke, borkinja za ukidanje ropstva i za pravo
glasa: Pisma o jednakosti polova i stanju u kojem se nalaze
ene (Letters on the Equality of the Sexes and the Condition of
Women).
Dekret o starateljstvu nad decom u Engleskoj (od sada
postaje mogue da i majka bude starateljka nad detetom koje
ima manje od sedam godina).
Prvi akt Popeiteljstva prosvetenija (Ministarstva prosvete)
izrie da mu je cilj da osniva dobro ureene vie i nie kole,
radi obuavanja mladei srpske obojega pola.
Svetska konvencija protiv ropstva u Londonu; enama pristup
zabranjen na temelju pola.
U Zemunu osnovana Prva srpska enska osnovna kola.
Katarina Jovanovi i Sofija Anastasijevi prve su glumice koje
se pojavljuju u enskim ulogama u pozorinim komadima u
Srbiji.
Ustanovljena britanska Asocijacija za pomo krojaicama i
eirdijkama.
U delu Radnika unija, Flora Tristan tvrdi da najugnjeteniji
mukarac ugnjetava svoju enu. Ona je proleter proletera.
427
1844
1845
1846
1847

1848

1849
1850

1851

Donet srpski Graanski zakonik (koji e vaiti do 1945.

godine). l. 920: Mladoletnima upodobljavaju se svi oni
koji ne mogu ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem
rukovati; takvi su svi uma lieni, raspikue sudom proglaene,
propalice, prezaduenici kojih je imanje pod stecite potpalo,
udate ene za ivota muevljeva.
Osniva se prva javna enska osnovna kola u Parainu.
Otvorena je prva enska osnovna kola u Beogradu sa
uiteljicom Natalijom Petrovi.
Hloroform se prvi put koristi tokom poroaja.
Dekreti o fabrikama u Engleskoj (radni dan za ene i decu
ogranien je na 10 sati).
Pokrenut prvi enski asopis u Srbiji, Vospitatel enskii.
Prva konvencija o enskim pravima u Seneka Folsu, gde je po
uzoru na Deklaraciju o nezavisnosti doneta prva Deklaracija o
enskim pravima.
Astronomka, Marija Miel, postaje prva lanica Amerike
akademije umetnosti i nauka; itav vek je trebalo da proe
do sledee ene na Amerikoj akademiji.
U Londonu otvoren Kraljiin koled (Queen's College) za
poduavanje uiteljica.
Amelija Denks Blumer objavljuje i ureuje Lily, prvi
istaknuti asopis o pravima ena u Americi.
Kvekeri ustanovljavaju prvi enski medicinski koled u
Filadelfiji. Usled pretnji, prve ene su diplomirale pod
pratnjom policije.
Milica Stojadinovi-Srbkinja, jedna od prvih ena koja stupa
u javni ivot Srbije, objavljuje svoju prvu knjigu stihova.
Herijeta Tejlor Mil: ensko pravo glasa (The Enfranchisement
of Women).
Peticija za ensko pravo glasa prvi put predoena Gornjem
domu engleskog parlamenta.
428

1855

1857

1859
1860
1863

1865
1866

Sojerner Trut dri govor Zar ja nisam ena? (Aint I a

Woman?) na Konvenciji o enskim pravima u Ohaju.
Lusi Stoun je prva ena u Americi koja zadrava sopstveno
prezime po stupanju u brak.
U sluaju Missouri v. Celia, robinja, crnkinja se proglaava
svojinom bez prava na odbranu u sluaju da je gospodar
siluje.
Ustanovljena Asocijacija za unapreenje zaposlenosti ena u
Engleskoj.
Veliki protest tekstilnih radnica u Njujorku koje su zahtevale
bolje radne uslove, odran 8. marta.
Pouzdana kontracepcija se prvi put nudi enama. Broj roene
dece se u narednih pedeset godina smanjuje s prosenih 5-6 s
poetka XIX veka, na 2-3.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama od 2225086 crnkinja
njih 1971135 su ropkinje.
Ciriki univerzitet je prvi evropski univerzitet koji omoguuje
enama da studiraju.
U Srbiji se osniva trorazredna Via enska kola u kojoj se
predavala hrianska nauka, srpski jezik s literaturom, opta i
srpska istorija, zemljopis, raunica, prirodopis, pedagogika s
metodikom, lepo pisanje, enski rad, igranje, gotovljenje jela
s dijetetikom.
Luize Oto (uiteljica Klare Cetkin) osniva Optenemaki
enski savez.
Barbara Li Smit Bodion: Razlozi za ensko pravo glasa
(Reasons for the Enfranchisement of Women).
U Nemakoj osnovan Savez za unapreenje enskog pola (na
ijem e elu od osnivanja uvek biti mukarac).
Prema popisu zanimanja iz 1866. godine, u zanimanjima van
poljoprivrede u Srbiji radi 20328 ena, a samo 2700 ena
radi van svoje kue.
429
1868

1869

1870
1871

1874
1875
U Italiji poinje da izlazi prvi feministiki asopis,

La Donna.
Na Univerzitetu u Cirihu diplomirala Nadeda Suslova, koja
je prva ena proglaena doktorkom medicine, hirurgije i
babiluka.
U Vojvodini uvedeno obavezno kolovanje dece oba pola od
est do dvanaest godina posebnim propisom ugarskih vlasti.
Osnovan prvi enski koled u Kembridu (Girton College).
U Engleskoj odobreno pravo glasa na optinskom nivou za
ene, pod uslovom da su poreske obveznice.
Don Stjuart Mil: O potinjenosti ena (On the Subjection of
Women).
Ustanovljene Amerika asocijacija za ensko pravo glasa i
Nacionalna asocijacija za ensko pravo glasa.
U dravi Vajoming, SAD, ene stiu pravo glasa.
U dravi Ajova, SAD, otvorena prva advokatska kancelarija
koju vodi ena.
Draga Dejanovi, prva srpska feministkinja, objavljuje knjigu
Emancipacija enskinja.
U Engleskoj ene stiu pravni status. Do tada su, prema
postojeem sistemu predstavljanja (coverture) supruzi bili
odgovorni za sve zloine koje poine, osim kapitalnog.
Upisana prva studentkinja na srpsku Veliku kolu, Draga
Ljoi, koja je na predavanja dolazila u pratnji profesora
(prva sledea upisana je tek 1887. godine).
Postignuto je konano izjednaenje nastavnih planova
mukih i enskih osnovnih kola u Srbiji.
U Srbiji se pojavljuje Milova knjiga, Potinjenost enskinja u
prevodu Svetozara Markovia, velikog borca za enska prava.
Osnovano prvo ensko drutvo u Beogradu Jevrejsko ensko
drutvo.
Osnovano srpsko ensko drutvo.
430
1876
1877
1878
1879

1881
1882
1887
1899
1899
/
1900
1900

Srpsko ueno drutvo, pretea Srpske akademije nauka,

prima Katarinu Ivanovi, prvu slikarku u Vojvodini, za svoju
vanrednu lanicu.
Helen Magil je prva doktorantkinja u Americi.
Draga Ljoi zavrava studije medicine u Cirihu i postaje
prva lekarka iz Srbije.
August Babel: ena i socijalizam (Frau und Socializmus).
Prema statistikim podacima o nastavi u kolskoj 1879/80. u
Srbiji postoji 558 mukih i 17 enskih osnovnih kola.
ensko drutvo otvara prvu Radeniku ensku kolu (u kojoj
se uilo krojenje, ivenje i vez).
Katarina Milovuk, osnivaica enskog drutva i prva
upraviteljka Vie enske kole, osniva i list Domaica koji je
do 1941. godine bio vodei enski asopis u Srbiji.
U statutu novoosnovane Narodne radikalne stranke tvrdi
se da lan moe biti svaki srpski graanin i graanka koji
usvoje program stranke.
Ilka Markovi pokuava atentat na kralja Milana zato da bi
mua osvetila, tiranina ubila i zemlju spasila.
ensko drutvo osniva sopstvenu biblioteku koja je brojala
oko 400 knjiga.
Prve meunarodne demonstracije pacifistkinja u organizaciji
Berte fon Sutner, odrane u Hagu.
Ove kolske godine u Srbiji je radilo 1101 kola, s 1940
uitelja i 102408 aka, od ega ih su samo 165 bile enske
kole, uiteljica je bilo svega 296, na 14727 uenica (valja
uoiti napredak u odnosu na kolsku 1869/70, kada je
enskih kola bilo samo 39, od ukupno 342 kole; u njima su
radile 63 uiteljice, a pohaalo ih je svega 2438 uenica).
ensko drutvo osniva Dom starica u Beogradu.
Katarina Milovuk prevodi prvi pacifistiki roman, Dole oruje
Berte fon Zutner na srpski jezik.
431
1902
1903
1904
1905
1906
1908
1909

1910

1911
1912
1913

Jelisaveta Nai, prva arhitektkinja u Srbiji, zaposlena je u

Beogradskoj optini.
Na inicijativu Nadede Petrovi osniva se Kolo srpskih sestara.
Nadeda Petrovi jedna je od organizatora prve Jugoslovenske
izlobe.
Otvorena je Prva enska gimnazija u Beogradu na predlog
tadanjeg ministra prosvete. Iste godine otvorena je i privatna
enska gimnazija Kleopatre Baji.
Objavljujui lanak pod naslovom Obrazovanje enskinja u
Srbiji u Politici, Maga Magazinovi postaje prva novinarka
u Srbiji.
Berta fon Zutner je prva ena koja dobija Nobelovu nagradu
za mir.
15000 ena protestuje u Njujorku, zahtevajui pravo glasa,
krai radni dan i bolju platu.
Socijalistika partija Amerike prvi put predlae da se ustanovi
Meunarodni dan ena.
Na Kongresu Meunarodne Alijanse za ensko pravo glasa u
Londonu, Ana Hristi govori o srpskim enama i njihovim
pravima.
Klara Cetkin predlae da 8. mart bude Meunarodni dan
ena u seanje na protest tekstilnih radnica u Njujorku 1857.
godine za ravnopravnije uslove rada.
Maga Magazinovi otvara avangardnu kolu plesa.
U SAD se osniva Nacionalna asocijacija koja se protivi
enskom pravu glasa.
U SAD se ustanovljuje Dan majki kao deo pronatalistike
predratne politike.
Antiratne demonstracije ena irom zapadnog sveta.
Jelica Belovi-Bernadikovska prireuje publikaciju pod
nazivom Srpkinja, koja sadri oko 50 biografija istaknutijih
ena iz Vojvodine i Srbije.
432
1914

1915
1917

1919
1920
1922
1924
1928
Manifest ena protiv Prvog svetskog rata koji je potpisalo 12

miliona ena u Evropi.
Smilja Jovanovi je prva ena koja zavrava Pravni fakultet u
Beogradu.
arlota Perkins Gilman objavljuje Herland (Njena zemlja),
utopijski roman o svetu bez mukaraca.
trajk za hleb i mir ena Rusije, kojom poinje prva faza
Ruske revolucije.
Sovjetska vlast zakonima regulie sklapanje i razvod braka,
izjednaava status brane i vanbrane dece, materinstvo
proglaava drutvenom funkcijom ene i stavlja ga pod zatitu
drave, donosi propise o porodiljskom odsustvu i o zatiti
zdravlja ene, i dozvoljava prekid trudnoe u zdravstvenim
ustanovama.
U Srbiji osnovano feministiko, nestranako Drutvo za
prosveivanje ena i zatitu njenih prava iji je cilj bilo
ostvarivanje graanskih i politikih prava ena.
U Francuskoj ustanovljena Porodina medalja koja je
dodeljivana majkama sa petoro ili vie dece.
Osnovano Udruenje studentkinja Beogradskog univerziteta,
koje je promovisalo emancipaciju ene, uzajamno usavravanje
i solidarnost, i socijalna pitanja koja su od interesa za ene.
Osnovan Narodni enski savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenki,
koji okuplja oko 200 enskih drutava. Dve godine kasnije
on postaje deo Meunarodnog enskog saveza.
Ksenija Atanasijevi postaje prva docentkinja na Beogradskom
Univerzitetu, na katedri za filozofiju. Dve godine ranije,
Ksenija Atanasijevi je doktorirala s tezom o Brunovom
uenju o najmanjem: to je prva doktorska disertacija na
Filozofskom fakultetu o metafizici, i esta po redu od kako je
uvedeno zvanje doktora nauka.
Osnovana Liga ena za mir i slobodu, protopacifistika
feministika organizacija.
433
1929
1930-te
1932

1934
1936

1938
1939
1941
1942
1945

Virdinija Vulf objavljuje Sopstvenu sobu (A Room of One's

Own).
Period poznat kao Povratak kuhinji, u kojem se ene,
emancipovane tokom Prvog svetskog rata, pozivaju da se
vrate svojoj drutvenoj ulozi majke i supruge.
Amelija Irhart je prva ena koja prelee Atlantski okean.
Objavljena knjiga Julke Hlapec-orevi Jedno dopisivanje.
Nemaka proglaava ovu godinu Godinom domaice, ime
poinje organizovana natalistika i patrijarhalna politika
nacionalsocijalista.
U Beogradu odran veliki zemaljski zbor ena, gde su
govornice branile pravo ene na rad i na jednakost s
mukarcima u dravnoj slubi.
U Beogradu pokrenut leviarski i profeministiki asopis
ena danas.
Udruenje univerzitetski obrazovanih ena objavljuje
Bibliografiju knjiga enskih pisaca u Jugoslaviji.
U Jugoslaviji, na 27 postojea fakulteta, studira 3987
studentkinja (22,5% od ukupnog broja studenata).
Na Kongresu Meunarodne Alijanse za pravo glasa u
Kopenhagenu usvojena je Deklaracija naela kojom se izrie
da se borba za pravo glasa mora dovesti u vezu s demokratskim
pokretima naroda.
Plakat Zakivaica Rozi (Rosie the Riveter) pojavljuje se irom
SAD kao poziv enama da zamene mukarce u fabrikama.
Ovaj e poster kasnije postati simbol feminizma i slogana
ene to mogu (We can do it!).
U Bosanskom Petrovcu odrana Prva zemaljska konferencija
AF na kojoj je uestvovalo 166 delegatkinja iz cele zemlje.
ene na prostorima FNRJ prvi put uestvuju na optim
izborima i to za Ustavotvornu skuptinu.
Prvi meunarodni kongres ena u Parizu kojem prisustvuje
434
1946

1948
1949
1950-te
1951

1952

1953
850 delegatkinja iz etrdeset zemalja, od toga 6 ena iz

FNRJ.
Ujedinjene nacije osnivaju Komisiju o statusu ena da bi
zatitile enska prava i pratile njihov status irom sveta.
Ustavom FNRJ ustanovljeno je naelo ravnopravnosti polova
(ene su ravnopravne sa mukarcima u svim podrujima
dravnog, privrednog i drutveno-politikog ivota).
Savezna skuptina FNRJ donosi Osnovni zakon o braku
kojim je ustanovljen graanski brak, enama i mukarcima se
dodeljuju jednaka prava i obaveze (puna poslovna sposobnost,
ekonomska nezavisnost, pravo na izbor prezimena i jednaka
prava i obaveze prema deci).
Donet Zakon o socijalnom osiguranju radnika, nametenika
i slubenika, kojim se enama dodeljuje pravo na pomo za
novoroene, pravo na plaeno porodiljsko odsustvo i pravo
na odsustvovanje s posla zbog nege obolelog deteta. Ova
prava od poetka mogu koristiti oba suprunika.
ene u Srbiji su izjednaene u naslednom pravu s
mukarcima.
Doneta Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.
Objavljen Drugi pol (Le Deuxime Sexe) Simon de Bovoar.
Period poznat kao Baby boom u SAD, u kojem je znaajno
skoila stopa nataliteta zahvaljujui poratnoj pronatalistikoj
politici.
U Srbiji postaje legalan abortus uz odreene restrikcije.
Zavrena viegodinja akcija skidanja zara i ferede koju je
1947. godine pokrenuo AF.
Doneta Konvencija o politikim pravima ena.
U Srbiji je zaposleno 139000 ena (taj broj progresivno raste:
godine 1962. on iznosi 338000).
Okonava se inicijativa prosveivanja ena na podruju
Kosova i Metohije u kojoj su na inicijativu Centralnog odbora
435

1955

1956
1958
1959
1962
1963

1966
1967
AF-a Jugoslavije uestvovale ene iz cele zemlje. Odrano je

9000 teajeva koje je pohaalo 229000 omladinki.
Ukida se AF i istovremeno se osniva Savez enskih
drutava.
Roza Parks odbija da ustupi mesto belcu u autobusu, ime
zapoinje proces okonavanja rasne segregacije u Americi.
Osniva se prva lezbejska organizacija, Daughters of Bilitis
(Keri Bilitisa) u San Francisku.
Donet je Zakon o nasleivanju SFRJ kojim se etablira
jednakost mukarca i ene u pravima na nasleivanje, a u tim
pravima izjednaava i branu i vanbranu decu.
Prezbiterijanska crkva u SAD prva odobrava svetenice.
U Programu SKJ izrie se da ravnopravnost ena vie nije
ni politiki ni pravni problem, ve je problem ekonomske
nerazvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja i drugih
konzervativnih predrasuda... koji jo dejstvuju na ivot u
porodici. Posledica ovog stava je postepeno ukidanje Saveza
enskih drutava (1961) i prenoenje enskih pitanja na
dravne organe.
U Jugoslaviji postoji preko 1000 enskih udruenja (samo u
Srbiji 472).
Doris Lesing objavljuje Zlatnu belenicu.
Objavljena knjiga Mistika enstvenog (The Feminine Mystique)
Beti Fridan.
Ameriki Kongres usvaja Dekret o jednakim platama (Equal
Pay Act).
Osnovana Nacionalna organizacija za ene (NOW),
kojom predsedava Beti Fridan. To je i danas najvea enska
organizacija u Americi.
Osnovana ikaka grupa za oslobaanje ena, gde se re
oslobaanje (liberation) prvi put koristi u kontekstu enske
emancipacije.
436

1968

1969

1970

Areta Franklin je snimila feministiku verziju pesme Otisa

Redinga Respect, za koju dobija i nagradu Grammy 1968.
godine.
Neuwirth zakon dozvoljava prodaju kontraceptiva u
Francuskoj.
Osnivaju se feministike grupe Fminin-Masculin-Futur i
Fminisme-Marxisme u Francuskoj.
Nastaju prve grupe za podizanje svesti.
U Americi nastaje Nacionalna liga za prava na abortus.
Masovni studentski protesti i radniki trajkovi koji su veoma
uticali na razvoj drugog talasa feministikog pokreta.
En Koedt objavljuje Mit o vaginalnom orgazmu.
Sahrana tradicionalne enstvenosti na nacionalnom groblju
Arlington u SAD.
Feministkinje prvi put koriste slogan Sestrinstvo je mono
(Sisterhood is powerful).
Bostonski enski kolektiv objavljuje slavnu knjigu Our Bodies,
Our Selves: A Book by and for Women (kod nas prevedena kao
Naa tela, mi).
Stounvolska pobuna, poetak modernog pokreta za gej i
lezbejska prava.
Ujedinjene nacije proglaavaju sedamdesete Decenijom
ena.
Objavljena knjiga Seksualna politika (Sexual Politics) Kejt
Milet koja udara temelje radikalnom feminizmu.
Objavljena knjiga Dijalektika pola (The Dialectic of Sex)
ulamit Fajerston.
21. maja osnovan je prvi program za enske studije u SAD
na Dravnom koledu u San Dijegu (dananjem Dravnom
univerzitetu u San Dijegu). Nekoliko nedelja kasnije osnovan
je slian program na koledu Rimond Gradskog univerziteta
Njujorka (dananjem Stejten Ajlend koledu)
437
1971

1973

1974

1975

1976

Prvi put objavljen asopis Ms.

Francuski Manifest 343: Milion ena abortira u Francuskoj
svake godine... Izjavljujem da sam jedna od njih, imala sam
abortus. Kao to zahtevamo slobodan pristup metodama za
kontrolu raanja, zahtevamo i slobodu na abortus (Manifest
su potpisale Simon de Bovoar i Margaret Diras, meu
drugima).
Erika Jong objavljuje roman Strah od letenja.
Objavljena knjiga S one strane Boga oca (Beyond God the
Father) radikalne teolokinje Meri Dejli.
Otvorena prva sigurna kua u Urbani, drava Ilinois.
Objavljena knjiga Spekulum druge ene (Speculum. De lautre
femme) Lis Irigaraj.
Osnivanje Ligue du droit des femmes kojom predsedava Simon
de Bovoar.
Doneta Deklaracija o zatiti ena i dece u sluaju opasnosti i
u oruanom sukobu.
U Bostonu (SAD) osnovana je feministika grupa Combahee
River koja se borila za prava crnih lezbejki. Svoj manifest
pod nazivom Combahee River Collective Statement
objavila je 1977.
Ujedinjene nacije organizuju Prvu meunarodnu konferenciju
o enama u Meksiko Sitiju.
Ujedinjene nacije proglaavaju 1975. godinu Meunarodnom
godinom ena, a 8. mart postaje Meunarodni dan ena.
Objavljena knjiga Protiv nae volje: mukarci, ene i
silovanje (Against Our Will: Men, Women, and Rape) Suzan
Braunmiler.
Izlazi prvi broj asopisa o enama u kulturi i drutvu Signs.
U dravi Nebraska usvaja se prvi zakon o silovanju u braku.
Objavljena knjiga Sirena i minotaur (The Mermaid and the
Minotaur) Doroti Dinerstin.
438
1977
1978
1979
1980
1981

1982

1985

U SFRJ prestaju da vae pravna ogranienja za pobaaj do

deset nedelja starosti ploda.
Meunarodni skup Drug-ca ensko pitanje enski pristup
odran u Beogradu; to je prvi feministiki skup u Istonoj
Evropi.
Objavljen esej Prinudna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija (Compulsory Heterosexuality and Lesbian Existence)
Edrijen Ri.
Doneta Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije
ena (CEDAW), koja stupa na snagu 1981. godine.
Ujedinjene nacije organizuju Drugu meunarodnu
konferenciju o enama u Kopenhagenu.
Katrin Salivan, astronautkinja, i Silvija Irl, roniteljka, prve su
ene koje su primljene u prestini, do tada iskljuivo muki
Explorers Club (Klub istraivaa).
Objavljena knjiga Zar ja nisam ena? (Aint I a Woman?)
bel huks.
Objavljena knjiga Pornografija: mukarci poseduju ene
(Pornography: Men Posessing Women) Andreje Dvorkin.
Na XII Kongresu SKJ zahteva se da se feministika shvatanja,
koja se uvoze sa podruja kapitalistikih zemalja, eliminiu
organizovanom borbom.
Objavljena knjiga Drugaijim glasom: psiholoka teorija i
razvoj ena (In a Different Voice) Kerol Giligen.
Ujedinjene nacije organizuju Treu meunarodnu konferenciju o enama u Najrobiju.
Amerika psihijatrijska asocijacija uklanja homoseksualnost s
liste kategorija mentalnih oboljenja.
Dona Haravej objavljuje Manifest za kiborge: nauka,
tehnologija i socijalistiki feminizam u 1980-tim.
Trejsi Turman iz Konektikata prva je ena u Sjedinjenim
Amerikim Dravama koja je dobila sluaj na osnovu tube
da je zlostavljana u porodici.
439

1986

1987

1988

1989
1990

U Njujorku je osnovana radikalna feministika umetnika

grupa Guerrila Girls.
U Zagrebu osnovana prva feministika grupa Trenjevka.
Istovremeno u Ljubljani nastaje feministika grupa Lilit.
Ureivaki odbor New York Times-a odluuje da koristi
neutralni naziv MS. umesto Mrs i Miss.
U SAD poinje da izlazi asopis za feministiku filozofiju
Hypatia.
Beogradske feministkinje definiu svoju organizaciju ena i
drutvo kao feministiku.
Prvi put u istoriji feministikog politikog okupljanja,
politika partija enska alijansa Islanda osvaja 10% glasova.
Prvi jugoslovenski susret feministkinja u Ljubljani.
Prvi SOS telefon na prostorima SFRJ, otvoren u Zagrebu.
Drugi jugoslovenski susret feministkinja u Zagrebu.
ene u crnom u Izraelu poele s nenasilnim protestima protiv
okupacije Palestine i militaristike politike izraelske vlade.
Demonstracije u Vaingtonu za enska reproduktivna prava
okupljaju vie od 600000 ena i mukaraca.
Ranih 1990-tih poinje underground feministiki pank
pokret Riot Grrrl.
Formiranje globalne Organizacije enskih studija.
U februaru na konferenciji posveenoj lezbejskoj i gej
seksualnosti odranoj na Kalifornijskom univerzitetu u Santa
Kruzu (SAD), Tereza de Lauretis je prvi put upotrebila izraz
queer teorija.
Prva enska politika stranka u Srbiji, EST.
Prvi SOS telefon u Srbiji, Beograd.
Objavljena knjiga Nevolje s rodom (Gender Trouble) Dudit
Batler.
Od 1945. do 1990. godine zvanje doktora nauka na
prostorima bive Jugoslavije steklo je 4420 ena.
440
1991

1992
1993

1995
1996

2000

2001
2003
2004
2005
ene u crnom iz Beograda zapoele permanentni nenasilni

protest protiv rata.
Na predlog Centra za ensko globalno liderstvo na
Univerzitetu Ratgers (SAD) organizovana je prvi put
meunarodna kampanja pod nazivom 16 dana aktivizma u
borbi protiv nasilja nad enama.
Objavljena knjiga Backlash Suzan Faludi.
U Beogradu poinje s radom Centar za enske studije i
komunikaciju.
Osnovan Autonomni enski centar za ene rtve nasilja.
enske studije se prvi put uvode kao izborni predmet na
osnovnim studijama na Beogradskom univerzitetu (Filozofski
fakultet).
Ujedinjene nacije organizuju etvrtu Meunarodnu
konferenciju o enama u Pekingu.
Objavljeni Vaginini monolozi (The Vagina Monologues) Iv
Ensler.
Doneta Pekinka akciona platforma.
Odran svetski mar ena protiv rata, siromatva i nasilja.
Savet bezbednosti OUN usvojio Rezoluciju 1325 o enama,
miru i bezbednosti.
U Tokiju odran enski meunarodni tribunal za ratne
zloine.
ene u crnom dobijaju prvu milenijumsku nagradu za mir
koju dodeljuje OUN (UNIFEM).
Studije roda postaju deo magistarskog programa na
Univerzitetu u Novom Sadu, godinu dana kasnije i
doktorskog programa.
Studije roda i kulture postaju deo specijalistikog programa
na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
Angela Merkel postaje prva kancelarka u istoriji Nemake.
441
2006
2007
Realizuje se prvi magistarski program enskih studija pod

nazivom Rod i politika na Fakultetu politikih nauka u
Beogradu.
RTV B92 formalno usvaja upotrebu enskog roda za
zanimanja koja obavljaju ene.
Frensis Elizabet Alen, amerika naunica poznata po svojim
dostignuima iz oblasti nauke o kompjuterima postaje prva
ena u istoriji koja je osvojila Turingovu nagradu.
27. decembra na politikom skupu u Pakistanu, ubijena je
Benazir Buto, prva ena koja je ak dva puta pobedila na
izborima u jednoj muslimanskoj dravi.
442
ko je ko u ovoj knjizi ?
Jana Baevi, roena 13.02.1981. u Beogradu, gde trenutno ivi.

Diplomirala (2004), magistrirala (2006) i doktorirala (2008)
na Univerzitetu u Beogradu, deo doktorskog istraivanja radila
na Univerzitetu u Oksfordu, Velika Britanija. Antropolokinja
u teoriji, feministkinja u praksi, veruje u neodvojivost teorije
od prakse. Zato se bavi obrazovnim politikama, medijima i
drutvenom transformacijom.
Ana Bukvi, feministkinja, aktivistkinja, a jo i psihoterapeutkinja
u nastanku.
Hana opi, ki avgustovskog sunca roena u Beogradu 1978.
godine. Germanistkinja, prevoditeljka, feministkinja. Uvek u
nekim akcijama. ivot provodi u neprekidnom preispitivanju sebe
i ostatka sveta, uglavnom u Beogradu.
Naa Duhaek, roena 1981. godine u Beogradu. Pohaala
bezbroj pozorinih radionica u Centru za kulturu Stari Grad.
Igrala je u nekoliko predstava u produkciji PostPessimista,
mirovne omladinske mree iz bive Jugoslavije. Takoe, od
1999. godine uestvovala je u radionicama studijske grupe
443
Plavog Pozorita. Tokom studija na Amerikom univerzitetu u

Bugarskoj, imala je priliku da glumi i reira klasine predstave.
Jedna je od osnivaica grupe RAFT (Realni Artistiki Forum
Teatar). Od 2005. godine, uestvuje u razliitm aktivnostima
ena u crnom, a najvie voli da vodi radionice u kojima koristi
igre koje je nauila u pozoritu. Sada studira u Ljubljani.
Tijana Krstec, studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu.
Rasla i sazrevala uz liberalne ideje beogradskog duha u izolaciji
devedesetih. Godine 2004., upoznala se sa feministikim
teorijama u Centru za enske studije i u toku 2006. godine
volontirala u Autonomnom enskom centru. U ivotu trai
inspiraciju u idealima slobode, ljubavi i jednakosti meu ljudima,
te svoj doprinos vidi u nesebinom radu u oblasti ljudskih prava.
Vera Kurti, aktivistkinja. Roena u Niu gde je i studirala
sociologiju. Aktivno je ukljuena u enski/romski/lezbejski
pokret od 1997. godine. Angaovana je na nacionalnom i
internacionalnom nivou na temama enskih ljudskih prava i
politike participacije.
Milica Lezaji, roena 1977. godine u Beogradu. Posle
zavrene Filoloke gimnazije, upisala studije sociologije na
Filozofskom fakultetu u Beogradu, koje je uspeno zavrila
2002. godine. Nakon toga, specijalizirala Studije roda na
Fakultetu politikih nauka. Trenutno radi na magistarskoj tezi
na Fakultetu politikih nauka na smeru Rod i politika. Ve pet i
po godina radi u novinskoj kui Politika; pre toga je objavljivala
tekstove u nedeljniku Vreme, i bila istraivaica u redakciji
NIN-a. Uestvovala na brojnim seminarima, letnjim kolama i
konferencijama u zemlji i inostranstvu. Aktivna u vie nevladinih
organizacija u Srbiji.
444
Katarina Lonarevi, filozofkinja. Zavrila je filozofiju

na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na
magistarskim studijama na Fakultetu politikih nauka u
Beogradu, na Odeljenju za Rod i politiku. Bavi se feministikom
epistemologijom i politikom teorijom.
Diana Miladinovi, pravnica i aktivistkinja s dugogodinjim
iskustvom u nevladinom sektoru u oblasti enskih i ljudskih
prava. Dva puta je boravila u SAD na studijskom usavravanju.
Zavrila je enske studije (generacija 1999/2000) u Beogradu.
Trenutno radi na projektima zatite od nasilja u porodici i LGBT
prava.
Milo Mili (1979): maina, nastavnik filozofije, muziarzanatlija i prevodilac. Dui niz godina antiautoritarni i
antihijerarhijski aktivista, usmeren na de-kon-strukciju svih
normativizujuih i stabilizujuih diskursa i struktura. Prosenog
obrazovanja, prosenog rasta, prosenih pogleda na svet, Mili
je sasvim prosean. Budui da je nepoznat kako iroj, tako i uoj
javnosti ponekad i samom sebi ni kratkom biografijom ne
moe da se preporui tritu.
Jelena Mileti (1975), istoriarka umetnosti, vizuelna umetnica i
feministika aktivistkinja. ene u crnom, Bor.
Mirjana Mirosavljevi (Uice, 1976), feministika aktivistkinja,
novinarka po obrazovanju i relativno kratkom iskustvu, zaposlena
u Rekonstrukcija enskom fondu. Na stajanjima ena u crnom,
uvek u zelenom (bez posebnog razloga).
445
Marija Mijatovi, dipl. filozofkinja iz Beograda. Oblasti

interesovanja: politika filozofija, feminizam.
Iva Neni (1979), peva u sastavu Arhai, redovito konzumira
sajber pank i radove SF (spisateljica). Ureuje web asopis
E-volucija http://www.bos.org.yu/cepit/evolucija/.
Etnomuzikolokinja, teoretiarka kulture/medija, feministkinja.
Oblasti interesovanja: popularna i sajber kultura, semiotika
muzike, antropologija muzike.
Dragana Obreni (1981), feministkinja, ivi u Beogradu,
apsolventkinja Fakulteta organizacionih nauka. Vodolija je
u horoskopu i prava je predstavnica ovog znaka. Veoma je
svestrana i naalost ne moe da nae dovoljno vremena za sve
to je zanima. Svira klavir i kontrabas. Bavi se politikom i to
oboava. Zalae se za sprovoenje ideja rodne ravnopravnosti i
socijaldemokratskih principa u naem drutvu. Iskreno i duboko
veruje da e svojim radom u ovim oblastima dovesti do pozitivnih
promena.
Ksenija Perii (1979), feministkinja i psiholokinja.
Konsultantkinja u Autonomnom enskom centru za rad
sa enama koje su preivele nasilje. Getalt terapeutkinja u
nastajanju. Posveena upornom pokuaju da razume sebe, a
pomalo i ostatak sveta. Takoe, fascinirano ui od svoje radosne,
drueljubive, odlune estomesene erke, koja zna tano ta hoe,
a ta nee u ivotu.
446
Marija Perkovi (1970), leviarka, feministkinja, aktivistkinja,

nesigurna u to da li moda uzurpira te termine. ivotari u
Vrbasu, ali ima i gorih mesta. Nosi arene arape i gorinu. Boje
na arapama blede, gorina naprotiv.
Sanja Petkovska roena je 1982. godine u Lazarevcu. U
procesu je zavravanja Master studija na Filozofskom fakultetu
u Beogradu, gde je i diplomirala. Podruja interesovanja:
sociokulturna antropologija, obrazovanje i kibernetika. Pomalo se
bavi i pisanjem poezije i proze, i saradnica je nekoliko nevladinih
organizacija. U fazi je odrastanja i reavanja egzistencijalnih
problema.
Paula Petrievi, roena 1978. godine u Kotoru, Crna Gora.
Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Trenutno je na zavrnoj godini magistarskih studija, odsjek
Teorija kulture, na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na
kom je 2005/6 zavrila i alternativni kurs enskih studija. Bavi se
i umjetnikom keramikom.
Mima Rai, roena 1986. godine u Zajearu. Aktivistkinja ena
u crnom. Ponosna na svoj feministiko-lezbejski angaman. Od
malih nogu buntovna i neposluna.
Marina Simi, roena u Beogradu 1978. godine. Zavrila osnovne
studije na Filozofskom i Filolokom fakultetu Univerziteta u
Beogradu (grupe za etnologiju i antropologiju i sprsku i optu
knjievnost) i magistrirala na odeljenju za socijalnu antropologiju
Univerziteta u Manesteru (Velika Britanija), gde trenutno radi
doktorsku tezu. Dugogodinja saradnica Istraivake stanice
Petnica, Beogradske otvorene kole i Centra za enske studije.
Objavila je vie strunih tekstova i dve zbirke poezije.
447
Jasmina Stevanovi, roena 1982. godine u Pritini, ivi (sa

osobom koju voli) i radi u Beogradu. Mrzi nepravdu, lane
osmehe, jak stisak ruke, lenjost, nasilje, rat, bol... Voli da voli, voli
ivot, ljubav, smeh, ivotinje, voli prirodu, iskrene i oseajne ljude,
voli godinji odmor... Planira da upie fakultet i da ga zavri.
Feministkinja, antimilitaristkinja, antifaistkinja...devojica,
devojka i ena!
Milena Timotijevi, feministkinja, apsolventkinja sociologije;
angaovana u Autonomnom enskom centru i Glasu razlike
u nekoliko navrata od 2002. godine; bavi se jo i prevoenjem,
pisanjem i uopte promiljanjem tema neravnopravnosti ena,
prostitucije, i drugih oblika mukog nasilja nad enama, te
temama odnosa moi, socijalne pravde i generalno konceptima
i mogunostima pravednog drutva u razliitim istorijskim i
teorijskim projektima.
Lidija Vasiljevi, psiholokinja, psihoterapeutkinja i studentkinja
magistarskog programa Rod i politika. Bavi se terapijskim
radom, treninzima, edukacijom i istraivanjima u oblasti ena
i medija. U radu koristi rodno inkluzivni i feministiki pristup,
stavljajui naglasak na individualno vienje reenja. Dugogodinja
aktivistkinja i saradnica AIN-a i mnogih drugih enskih
nevladinih organizacija. Bavi se istraivanjima i edukacijom u
enskom INDOK centru. Oblasti posebnog interesovanja: rodno
senzitivna psihoterapija, osnaivanje ena i LGBT populacije,
queer, alterglobalizam, barok u svakom pogledu, kabaretske
forme kao i muzika na jidiu. Pristup ivotu maksimalistiki i
blagonaklono-ispitivaki.
448
Ivana Velimirac, diplomirala je na Filolokom fakultetu, na

grupi za Optu knjievnost i teoriju knjievnosti, magistrirala
na Sorboni, kao stipendistkinja Francuske vlade. Pie izmeu
anrova tako je napisala Drevnog deaka (KOV, 2003) i za
njega dobila Brankovu nagradu, tako i ivi, izmeu Beograda i
Pariza. Diplomirala i na Vioj politehnikoj koli na odseku za
Grafiki dizajn. Jedna od urednica antologije Diskurzivna tela
poezije (AIN, 2004). Objavljivala je u veini domaih knjievnih
asopisa, a fragmenti iz Drevnog deaka prevedeni su na engleski i
poljski jezik. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika i priprema
doktorsku tezu o Montenju na Sorboni. Roena je u Beogradu
1976. godine, na Dan ena.
Jelena Vinji, roena u maju 1976. godine. Trenutno mjesto
prebivalita Beograd. Sociolokinja, teorijski i aktivistiki
uronjena u feminizam. Radi u Glasu razlike, grupi za promociju
enskih politikih prava. Studentica je Magistarskog programa
Studije roda i politike Fakulteta politikih nauka u Beogradu.
Adriana Zaharijevi, roena u Beogradu 1978. godine, gde
namerava i da ostane. esto se poistoveuje s likovima iz stripa
i kontrakulturnim junacima; zavrila je filozofiju, a sada je ita
i pie kao istoriju ideja. Otkako je rodila Dunju, jo je dublje
uverena da je prijateljstvo meu enama vrhunski doivljaj, da su
pisanje i prevoenje jedan oblik aktivizma, i da se prave stvari u
ivotu nikada ne mogu proraunati.
Nataa Zlatkovi, 1977. Zavrila medicinu, a bavi se nekim
drugim stvarima.

Adriana Zaharijevic Feminizam

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Adriana Zaharijevic Feminizam

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NEKO JE

Predgovor drugom izdanju

Milo Mili i Sanja Petkovska,

Jelena Vinji i Mirjana Mirosavljevi,

Ksenija Perii i Ana Bukvi,

Adriana Zaharijevi i Katarina Lonarevi,

Pr e d govor dru gom i z da nju

Adr iana Z ahar ije v i

Kome je namenjena ova knjiga?

va knjiga je namenjena prvenstveno enama. Ovoga puta,

uticaj feminizma na svoje ivote. Ako se krug pak proiri na sve

Na neki udnovat nain, gotovo se po pravilu dogaa da kada se

sopstvenom reproduktivnom zdravlju i, za ne daj boe, lako bi se

nedeljna okupljanja jedne grupe za podizanje svesti.

da se promeni u naim ivotima? A. je rekla: Sada

poniavajue. Mogu prestati da potajno fantaziram

da sam mukarac to sam inila ranije, pre nego to

onome od ega sam se ranije stidela. Njen odgovor

okupljanja tih godina, bile gotovo sasvim suprotne:

oduvek je bila poniavajua, ali sam mislila da odatle

initi ta nam je volja. 'ena' je moje ropsko ime;

Kada se ovde kae feminizam, misli se na vremenski i

oekivanja od feminizma se od ene do ene razlikuju u onoj meri

svet, itd.). Ponueni raspored poglavlja takoe predstavlja samo

izdvojena da bi se na taj nain istakla njihova vidljivost. etvrto

Pre nekoliko decenija, injenica da su u pisanju ove knjige

samorazumljiva. Svima nam je, drugim reima, zajedniko da esto

Glasovi dvadeset i est mladih ena a u drugom izdanju i jednog

sredine (ravnopravnost versus retradicionalizacija), poruke spolja

Pravo glasa ena

ravo glasa je politiko pravo i ubraja se u red osnovnih ljudskih

Pojam birakog prava

Da bi se uopte govorilo o pravu glasa i istoriji borbe koje su

Kada govorimo o birakom pravu, potrebno je definisati njegove

Postoje etiri osnovna svojstva birakog prava:6

svi graani stiu ovo pravo pod jednakim

svaki glas ima istu teinu i svaki bira ima

svaki bira lino koristi svoje pravo;

tajnost glasanja titi slobodu biraa da

Birako pravo manifestuje se u vidu dva prava: kao aktivno

U antikoj Grkoj, odnosno pre svega u grkom gradu-dravi

Kada je pravo glasa u pitanju, postojala su ozbiljna ogranienja

Najzad, pomenimo i ene u Egiptu kojima je pripadao najvei

Novi vek donosi velike promene u nainu proizvodnje i

udi za napretkom i kojoj je preko glave stare, krute i korumpirane

U svim onim etapama oveanstva u kojima ima smisla govoriti

U Velikoj Britaniji se o enskom pravu glasa sve vie govori

oformljen je u Manesteru 1865. godine, a Mil e 1867. godine

istih zakona i uestvuju.15 Iako je uspela

su amce i plovile Temzom u toku zasedanja Parlamenta, a

prvu i jedinu muenicu.17 Meutim, taj je in verovatno naneo

Od osnivanja Sjedinjenih Amerikih Drava ene su bile

druila i Elizabet Kejdi Stenton (Elizabeth Cady Stanton). Ona

(Carrie Chapman Catt), imala je naziv Nacionalna amerika

Ovi lanovi Kongresa su zbog toga na neki nain bili obavezni da

nakon donoenja Deklaracije nezavisnosti, amerike ene konano

Sifraetski pokreti javili su se i u drugim zapadnim zemljama

Posle Drugog svetskog rata najvei broj drava

Zemlje u kojima ene nemaju pravo glasa ili postoji cenzus27

Saudijska Arabija ene nemaju pravo da biraju niti da budu

Liban za ene je utvren obrazovni cenzus. Takoe, mukarci

Danas su ene u formalno-pravnom smislu izjednaene s

Danas se u svetu posveuje velika panja ovom problemu i u

veoma vano, jer se pokazalo da nisu sva prava zagarantovana i da