Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Drustveni Ugovor PDF

    Uploaded by

    gazija1958
    10 views17 pages

    Original Title

    Drustveni_ugovor.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    10 views17 pages

    Drustveni Ugovor PDF

    Uploaded by

    gazija1958

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 17
    LE CONTRAT SOCIAL DISCOURS SUR LOKIGINE ET LES FONDEMENTS DISCOURS SI LE RETABLISSEMENT DES SCIENCES, ET DES ARTS A CONTRIQUE A EPURER LES MOFURS, Preval Tihomir Markovie Radmilo Stojanovic Mira Vukovic Zan-Zak Ruso DRUSTVENI UGOVOR O POREKLU I OSNOVIMA NEJEDNAKOSTI MEDU LJUDIMA RASPRAVA. O NAUKAMA I UMETNOSTIMA Predgovor Ljubomir Tadié Filip ViSnjic, Beograd, 1993 NAPOMENA Ova mala rasprava je izvod iz obimnijeg dela, koje sam, ne odmcravajuci svoje snage, zapogeo nekada, a koje sum dani na- pustio. Od raznih odlomaka koji su se mogli izvuci iz voe napisano- a, ovaj je najznaéajniji i ucinio mi se najmanje ncdostojan da bude predat javnosti, Ostalo vise ne postoji. KNJIGA PRVA SF Se ee et art ak pet tC 1 ee a ten, hal ea wari nd th GLAVAT PREDMET OVE PRVE KNJIGE Govek je roden slobodan, a svuda je w okovima. Ona} Koji ve rye da je gospodar dnugih, wistini je vise rob od njih. Kako je 7 Pan Zak Ruso doslo do te promene? Ne znam. Sta je moze uéiniti legitimnom? Verujem da mogu resiti to pitanje. Kad bih uzeo w obzir samo silu i njene postedice, rekao bib Dok je narod prinuden da se pokorava i dok se pokorava, on do- bro Cini; acim moze da zbaci jaram i zbaci ga, on éini jo8 bolic: jer, povrativsi svoju slobodu na osnovu istog onog prava na osovit ojea mu je oduzcta, ili je on w pravu da je povrati, ili drugi ms bili u prava da mu je oduzmu,” Ali, drustveni poredak predstavija jedno pravo koje je osnova svih drugih. Medutim, ovo pravo ni Kom slucaju ne proisti¢e iz prirode; ono se, prema tome, zasniva na sporazumima. Treba pronaci koji su (0 sporazumi. Pre no sto predem na to, trcba da obrazlozim ovo svoje twrdenie GLAVA IL © PRVIM DRUSTVENIM ZAJEDNICAMA Najstarja i jedina prirodna drustvena zajednica joste porodica: pai doce estaj tz aca sano dotle dok je on potreban 2a nyihov op- Mianak, Gin te powrebe nestane, Faspada se. prirodna vera. Tako pO- Muu opet_nezavisni i deca, oslobodena poslusnosti Koj st Gupovals oct | tac, osloboden brige koju je dugovao deci. Ako i dlalje ostanu arent, to vise nije zat0 So priroda tako trazi, voo Sto oni to hocer tada se {sama porodica odrzava jedino putem spo- Ta opsta sloboda posledica je Covckove prirode. Covckov prvi zakon jeste zakon samioodr2anja, njegova prva briga je staranje 0 Zehr samony; | im dospe w doba razuma, buduei da on jedini sud 0 Sredstvima Ua se drei, on samim tim postaje svoj sopstveni pospodar Tako se mode resi da je porodica prvi model potitckin inustventh zajednica: Sef zajednice je ncka vrsta oca, narod — de- {ar a svi zajedno, ravnopravni i stobodni po rodenju, otwduju svojt Sloboda jodino u lic korist, va je razika u tome sto, w porodici ceva Tiubav prema deci predstavlja njegovu nagradu za brigu kojt tin poklanja, Jok Sef Urzave naknaduje liubav Koj ne oseéa za svo- je narode zadovoljstvom koje mu pruza vlast, ‘Grocijs porice da je svaka Ijudska vlast ustanovljena u korist conih nad Kojima se viada: kao primer on navodi ropstvo. Njezov Stalni natin dokazivanja sastoi se w tome da pravo zasniva uvek 1 29 injenicama.! Mogao bi se upotrebiti metod dosledniji, ali nikako povoljniji za titane. Neizvesno jc, dakle, prema Grocijusu, da li Ijudski rod pripa- da jednoj stotin’ ljudi ili ta stotina {judi pripada fjudskom rodu: po {colo} njegovo} knjizi izgleda da on naginje prvome shvatanjul; a to je i Hobzovo mislienje. Eto, dakle, ljudskog roda podeljenog u sta~ Ua stoke, od kojih svako ima svog Cuvara, koji ga Cuva da bi ga proadrao. ‘Kao §o je pastir po svojoj prirodi iznad svoga stada, tako st i liudski pastiri, ti. njihovi poglavari, po svojoj prirodi iznad svojily naroda, Tako je, po priéanju Filonovom, mislio car Kaligula, koji je iz te analogije dosta pravilno izveo zakljuéak da su kraljevi bogo- vi, ili da su narod stoka. ‘Ovo Kaligulino mislienje svodi se na Hobzovo ,i Grocijusovo shvatanje. Pre svih njih, Aristotel je isto tako rekao” da Ijudi nisw niposto po prirodi jednaki, veé da se jedni radaju da budu robovi, a drugi da im budu gospodari ‘Aristotel je bio tt pravw; samo, postedicu je smatrao za wzrok. ‘Svaki Govek Foden w ropstvu, roden je za ropstvo; nista nije izve~ sinije od toga. Robovi guibe sve u svojim okovima, pa éak i 2elju da iz okova izidu; oni svoje ropstvo vole onako kao Sto su Odiscjevi Urugovi voleli’svoje zaglupliivanje.? Ako, dakle, ima robova po prirodi, to je stoga sto je bilo robova protiy prirode. Sita je stvorila ipeve robove, a njiliov Kukavieluk ih je odréavao. Nisam rekao nista o kralju Adama, niti o caru Noju, ocu triju velikih vladara koji podeliSe izmedu sebe svet, kao to to utinise Satumova deca, kojtt neki veruju da prepoznaju uw njima, Nadam se dda ée mi se odati priznanje za ovu umerenost, jer, kako neposredno potiéem od jednog od tih viadara, i mozda od najstarije grane, ko ‘ma da li se proveravanjom porekla ne bih nasao u svojstvu legitim- hog Kralja Hjudskog roda? Kako god bilo, ne moze se sporiti da je ‘Adam bio suveren sveta, kao Robinzon suveren svoga ostrva, dok te na njemu bio jedini stanovnik, i zgodno u tome carstvu bilo je to Mto vladar, bezbedan na svom prestolu, nije imao da se boji ni po- thune, ni ratova, ni zaverenika. [Nauta Biesdivanjn ujvnom pravu gesto su samo istorja star vp: zsta suse glapo upiajl ada su se tui da th sve proueavaj” ( na Francuske sa njenim eucedima, eaisao matkiz ArPanson, Stampano Kod nu Amsterdam) A bao fe éinio Grocins, Poitika, kas La. 3 Vist mai Plutathowu rasprava pod naslovon: 2ivotinje se slate razumom. 2an-2ak Reso GLAVA IHL O PRAVU JACEG. Najaéi nije nikad dovolin jak da uvek bade gospodar, ako ne pretvori svoju snag pravo, 2 poslusnost u duanost. Ota pravo Facog; pravo koje fe prividno primljeno s podsmehom, a uw sustini tuvedeno kao natclo. No, hoce fi nam se ikada objasniti ta ree? Snaga je fiitka sila, ne vidim nikako kakva pouka moze da se ize ‘ede iz njonih dejstava, Ustuknuti prod silom jeste akt nuade, a ne Wolj; to Je u najbolja ruku akt mudrost, U kone bi smi to da brie duos? Preipostavimo za jean trenutak da to tobo2nie pravo posto ‘Tvrdim da iz njega proistive samo jena neobjasnjiva zbrka; jr chm sila Gini pravo, postedica se menya sa warokonn: svaka sila koja ou prvw savhada, nasleduje i njeno pravo. Cim se pokomost moze ot Kazati nokaanjena, moze se otkazat i egitim; a posto je jadi wek 1 prava, treba sano udesiti da se bude jaci. A kakvo je to pravo koje istezava kad prestaje sla? Ako treba slusati pod prinudon, ni je potrebno slusat po di2nosti: a ako nismo prinaden da slusaino, hismo na to vise mi obavezn. Vidino, dakle, data ree prave nist ne dadaje pojm se; ona ovde bas nita ne zn Pokoravajte se vlastinia, Ako to treba da znaci: popustate pred silom, — pravilo je dobro, ali izligno; ja ma to pravilo odgovaran dda ono wikad nece bit povredeno, Svaka slast poice «ul boga, 10 priznajom; no i svaka bolest pote od njega; da Hi to 2a da je 23- branjeno zvatiIckara? Ako me razbojnik iznenadi pokraj sue, ja abit prinnden ne samo da dam svo} novéanik, vee i Kad bit mo- fga0 da mi ga oduzmem, zar sam po savesti bio duzan da ga pre- ddan? Jer, najzad, pistol; koji on dri predstavja takode jednu vias Usvojimo, dakle, da silane éini pravo i da smo di pokora~ vati se samo lgitimno} vias. Tako se opet vragamo na moje prvo- bitno pita GLAVAIV © ROPSTVU Posto niko nema prirodmu vlast nad svojim bliznjim, i posto iz sile ne proizlazi nikakvo pravo, ostaju sporazumi kao osnova svake legitimne vlasti modu Tjudim, Drustvent ugove 3 Ako pajedinac, po Grocijusovim retima, mote da otudi svoju slobodu i da scbe ucini robom jednog gospodara, zasto i tay ma- rod ne bi mogao svoju slobodu da otudi i scbe ueini podanikon kog kralja? Ima ovde dosta dvosmistenih roti koje bi trebalo objasniti; no dreimo se izraza otudic. Otuditi znati pokloniti itt prodati. Mcdutim, onaj koji sebe natini tudim robont ne poklanja Se; on sc, t najmanju rukt, prodaje radi obezhedenja svog opstan- ka: ali, zasto li se éitav jedan narod prodaje? Daleko od toga da svojim podanicima obezbeduje materijalan opstanak, kralj samo od nijib Zivk; a kako reve Rable, kralj se ne zadovoljava matim, Poda~ nici dakle, poklanjaj lignost, pod uslovom da se wzme i njihovo dobro, Ne vidim sta im onda ostaje za éuvanje. Neko ée reéi da despot obezbeduje svojim podanicima gradan ski mir; ncka je tako: ali sta time dobijaju, ako ratovi koje im na~ micée njegova ambicija, ako njegova nezajazljiva pohlepa, ako tlacenje njegove vlade bacaju podanike 1 jo8 veée oajanje neko Sto bi to winile njihove ncsloge? Sta w njemu dobijaju, ako je sam ta mir jodna od njihovih nedaca? I u zatvorima se mimo zivi: zar je t0 dovoljno da se covek u njima dobro oscéa? Grei zatvoreni Kiklo- povo} pesini ziveli su u njoj mimo, Cckajuéi da dode i na njih red da bude prozdrani. Rei da covek sche poklanja besplamo, znati rosi besmistenu i epoimiljivu stvar; takav éin je nezakonit i nistavan samim tim 810 ‘onaj koji ga ve8i nije pri Cistoj svesti. Reti to isto za ceo jedan narod, ‘znaei pretpostaviti da je to narod Iudaka. A fudilo ne stvara pravo. Ba’ i kad bi svako mogao da sebe samog otudi, on ne bi mw- ‘ao da otudi svoju decu; ona se radaju kao judi i kao slobodna bica; njihova sloboda pripada njima, i niko sem njih nema prava da nnjom raspolaze. Pre no sto deca stignu u doba razuma, otac moze, u njihiovo ime, da ugovara pogodbe za njihiov opstanak, za njihovo biagostanje, ali ih ne moze pokloniti neopozivo i bezuslovno, jer tukav poklon je protivan ciljevima prirode i prelazi otinska prava, Da bi, dakle, jedna samozvana vast bila legitimma, trebao bi da svakom pokolenj narod bude u stanju da je privat ili da je odba- ci ali tada ova vlast ne bi viSe bila samozvana. Odreéi se svoje stobode, to znati odresi se svog svojstva Cove: ka, Covetanskih prava, Cak i svojili duanosti. Nije mogucna nikakva codsteta 2a svakog onog koji se svega odrice. Takvo odrivanje nije skladu sa ljudskom prirodom; oduzeti svaku slobodu svojoj volji znadi oduzeti svaktt moralnost svojim delima. Najzad, waludan je i protivrecan sporazum koji predvida s jedne strane apsolutnu:viast, a BanZak Reso s druge bezgranienn pokornost. Zar nije jasno da govek nema akvih obaveza prema onome od Koga ima prava da traai sve? I zar ad postoji samo ta jedna odredba, bez odredbe o protivnaknadi druge strane, bez razmene uzajamnim pojedinatnim ushgana, poviaci za sobom nistavnost tog sporazuma? Jer, kakvo bi pravo oj rob imao prenia meni, kad meni pripada sve Sto on ima i kad, buduci da je njogove pravo istovremeno i moje, to moje pravo pre~ ‘ma meni samom predstavija reé bez ikakvog smista? ‘Grocijus i ostali izvlage iz rata jodno drigo porcklo tobozsijex prava ropstva. Po njima, pobedilac ima prava da ubije pobedenos, 2 ovaj opet moze svoj Zivot da otkupi Zrtvovanjem svoje slobode; Sporazum je utoliko legitimniji 80 obojica imaju koristi od njewa. ‘Tasno je, medutim, da ovo toboznje pravo ubijanja pobedenih ne proistige ni na koji natin iz ratnog stanja. Sama éinjenica da Iju- di, Ziveéi u svojoj prvobitno} nezavisnosti, nemaju medu sobons do- volino stalnih odnosa da bi ovi mogli ciniti stanje mira ili stanje rata, pokazuje da oni nist prirodni neprijaelji. Rat je odnos izmedu stvari, a ne izmedu Tjudi; | posto ratno stanje ne moze da nastane iz prostih licnih odnosa, vee samo iz stvarnih odnosa, to privatni rat ili rat pojedinca sa pojedincem ne moze da postoji ni u prirodnom stanju, uw kome nema stalne svojine, niu drustvenom stanju, w ko- ‘me je sve pod vlascu zakona. Pojedinacne borhe, dvoboji, megdani, sve su to akti koji ne sadinjavajw jedno stanje; a Sto se tite privatnih ratova, dopustenitt propisima Luja IX, kralja Francuske, i obustavijanity .bozjim mi- Tomi", to su zloupotrebe feudalnog sistema viadavine, sistema tako pesmislenog, kakvog nikad nije bilo, protivnog naéclima prirodnog prava i svakoj dobro} politici. Rat, dakle, ni kom slu¢aju nije odnos Coveka prema covcku, veé dreave prema dréavi, u kome pojedinci postaju neprijatclji sa~ mmo sluajno, ne kao Ijudi, pa tak ni kao gradani, veé kao vojnici; | Rimljans Koj su shvalilj potoval tno pravo vile no idan narod aa svete, ill 20 ton pgled tol obi da isu dozvoljval gradanina! da suzi seat vote, ake Se ivtito ne obavets da go so bort protly nepttela i to Foinnes proietop i tog noprijatljs. Kada je bil preuredens edna beg u Kojo} Be ieuton Mtiads prot pot sluzio vwopsku pod Popiiem, Katon Starig nape Popiliie ee ede nlepny sin tdalj Sadi pod jim, oFa teba da poloFi nove vojnicku sas tt t lts fe pve aakletva ponitens,njogov sin ne bi vite mogno da se Paar raid sebeitl} ajati Raton nape svome sinu da nikako ne ou bo} pre Petaganje te nave. zakltve. Zhan da mi se mogu Keo suproino ovome, navesti sae Riusije? Seuph posed dogadaje no jx navodin zakone, obi. Rim ani seer oh najmanie kesit svozakons ini Koji su mali tako Tepe zakone, niposto ne kao pripadnici naroda, veé kao njegovi branioci. Najzad, svaka dreava mode za neprijatelje da ima samo druge dreave, ane ‘jude, posto izmedn stvari po prirodi razliitih ne moze da se usta hovi nikakay pravi odnos. Ovo nagclo je éak w skladw sa utvrdenim pravilima svih vreme~ nna i ustaljenom praksom svih kultumnih naroda. Objave rata nisu to- liko opomene dreavama koliko njihovim podanicima. Stranac, bio ‘on kralj, pojedinac ili narod, koji krade, ubija iti zarobljava podani- ke bez abjave rata vladaocu, nije neprijatel) vee razbojnik. Cak iw jckw rata ispravan vladalac prisvaja s pravom sve sto w neprijatel- jsko} zemji pripada zajednici, ali postje litnost i imovinw pojedi~ aca; on postuje ona prava na Kojima zasniva svoja sopstvena, Bucduci da je cilj rata razaranje neprijateliske drzave, mii imamo pra- ‘0 da ubsjamo njene branioce sve dok drze onuzje uw ruci; no im ga ppoloze i prodajn se, oni prestaju biti neprijate}ji ili neprijatelisko ‘onude, opet postajn prosto naprosto Tjudi i tada vi8e nemamwo pravo nna njthove Zivote, Ponekad mozemo da ubijemo draavu, a da pri tom te ubjjemio ni jednog jedinog njenog Clana; rat, medutim, ne dlaje nikakvo pravo koje ne bi bilo potrebno za njegovu svrhu. Ovo nis magela Grocijusova; ona nisu zasnovana na pesni¢kim autorite- tim, alt proisticw iz prifode stvari i zasnivaju se na razumu ‘Sto se tice prava osvajanja, ono nema drugog osnova do prava jacega. Ako rat ne ovlaséuje pobednika da pobedene narode pokol- ic. iz tog prava, koji on i nema, pobednik ne moze izvuci pravo da ith porobi. Neprijatelj se sme ubiti tek kad se ne moze pretvoriti w roha; pravo da se on pretvori roba ne potice, dakle, iz prava da Se of ubije: prema tome je stamina zamena kad se nateruje da po ‘nu slobode otkupliuje Zivot, na koji nemamo nikakvo pravo. Za- Snivajuci pravo na zivot i smrt na pravu porobljavanja, a pravo po- robliavanja na pravu na Zivot i smrt, zar otigledno ne padamo w cacarani krug? Cak i ako pretpostavimo da postoji to strasno pravo da sve vohijemo, ja twrdim da Covek koji postane rob za vreme rata, ili po- tobljeni narod, nije ni w kakvoj obavezi prema svom gospodant, cin da mu se pokorava onoliko koliko je na to prinuden. Uzima- hiici nesto sto. vredi isto toliko Koliko i njegov 2ivot, pobedilac mu hnne ucinio nikakvw mifost; umesto da ga ubije bez Koristi, on ga je vio wz korist, Dalcko od toga da je nad njim stekao ikakvu vlast ‘ruzenu sa silom, — izmedu njih postoji i dalje rato stanje i nji- how je odnos éak postedica tog stanja; a koriséenje ratnim pravom ne protpostavija nikakay agovor 0 mint, Oni su sklopili jedan spo arin; dobro no taj ugover, daleko od toga da unisti amo stanje, pretpostavija njegovo produzegjc. T tako, sa koje god bilo tacke da se posmatraju stvari, pravo porobljavania nistavno je, me samo zato 810 je nezakonito, ves zato Sto je besmisleno i ne znaci nista. Reti rob i prave protivretne su; fone se uzajamno iskljueuju, Bilo da to kaze Covek coveku, ili Covek natodu, ovakay govor biée uvek besmisten: .Sklapam sa tobom sporazum éiji sav teret pada na tebe, a sva korist na mene, i koji tt poitovati dok mi se t0 svida, a i ti ée8 ga postovati dok se meni GLAVAY © POTREBI DA SE UVEK VRATIMO NA NEKI PRVOBITNI SPORAZUM Cak i kada bih prihvatio sve sto sam dosad pobijao, zastitnic! despotizma ne bi tine nista dobili, Bige uvek velike razhike ized poteinavanja gonile | upravijanja drustvon, Kada nstrkani di Patan 2a dnigim dolaze pod vast jdiog jodinog Zoveka, ma koliko xe ima, jeu nin vidim samo robove i gospodara, me narod i sjezovor wpravljaca to je ako hogete, povezivane, ali ne i zajed- teas mma ty a opsteg dobra, ni pobiickog tela, Cak i kad bi potting pola sveta, taj covek uvek Ostaje samo pojedinac; njegor fateres, odvojen, a interesa ostalih, i dalje je Samo privatn int ‘ko taj it Govek prepadne,njegova driava ostae poste njcga Taspareana I nepovezana, kao Sto se rst raspada i pretvara gon In popela posto ga vata gor. Groctjus kaze da narod mote sebe da pokloni kal, Prema Grocjusu,dakle, narod je narod pre nego sto se da kralju. Cak i ta pokion jes jedan pradanski akt; on petpastavia javno odlvivan- Fetpre nego so hismo, dakle,iopitaltaktkojim narod bira kala, {fobro bi bilo da isptamo akt na osnova koga narod postaje naro- dont jer tj aki, prethodeel nuano onome drugom, predstavia ravi temely drusva Borsa, kad ne bi bilo prethodnog sporazoma, u gemu bi bila cbaveza 28 al bro} dase potcin’i2boru welikog broja — da iz temo slucajednogtasnog izbora? I po cen nih stotina kojt ote Jednog.gespodara imaju pravo da glasaju u ime desctorice dragih koji tog gospodara nese? 1 sam zakon vecine plasova jeste ugovorna uustanova i pretpostavlja, bar jedanput, jednoglasnost GLAVA VI © DRUSTVENOM UGOVORU Pretpostavijam da sw Ijudi dospeli w polo2aj u kome prepreke koje ometajn njihovo samoodr2anje u prirodnom stanju prevazilaze snage koje svaki pojedinac moze da upotrebi da se u tome stanju ixlrzi, Tada to prvobitno stanje ne moze dalje da opstane; a Ijwdski tod bi uginuo Kad ne bi promenio natin zivota Medutim,, kako [judi nc mogu da stvarajui nove snage, voé sa- nw da sjedinjujt one koje postoje i da njima upravijaju, ne ostaje in nista dnigo za ajihovo samoodreanje nego da udruzivanjem ubrazuju 2bir snaga koje mogu da nadjataju suprotan otpor spolja, Ula te stiage stave w dejstvo jednim pokretom i da ih w njilhovom ra- cl usklade, Taj zhir snaga moze nigi samo iz saradnje vise njih; no posto su snaga i sloboda svakog Coveka prva oruda za njegovo odrzanje, ako ce ih on upotrebiti a da sebe ne o8teti i da ne prenebregne sta- anie © sebi samom, koje predstavlja njegovur duanost? Ta tesko«a, wedena na moj predmet, moze da se iskaze ovako: 'Naci jedan oblik truzivanja koji bi branio i stitio svom 2a- readnickom snagomt fignost i dobra svakog lana drustva, i kroz koji Inn svako, wdruden st svima, ipak sluSao samo sebe, i tako ostao isto toltko slobodan kao i pre." Takay je osnovni problem éije resenje ‘Odredbe tog ugovora toliko su odredene prirodom samoga ak- ‘a, da bi ih i najmanja izmena weinila izlignim i nistavnim; tako da si one, iako moada nikad nisu bile formalno iskazane, svuda iste, ‘oda precutno usvojene i priznate, sve dok se drustveni ugovor ne inovredi, te svako ponovo stekne svoja prvobitna prava i svoju pri- Hiiduu slobodu, gubeéi ugovornu slobodu, zbog koje se prve i bio sabrckao, Sve te odredbe. pravilno shvagene, svode se na jednu jedin ‘oa potpuno odricanje svakog Clana drustva svih svojih j~ va u ko- lust cele zajednice: jer, najpre, posto se svaki daje ceo, polozaj je hstt_ca sve: a buduei da je polo2aj jednak za sve, niko nema raduna Js sa oe2a drugima Dan 2ak Russ Stavise. posto se prenosenje prava vrsi bez ogranitenja, zajed- nica ne nde biti saveenia + eit chan drwstva noma vise $a da tri jt, hada bi pofedincima dale pripadala ka prava, bude dancing nikakwog zajednickog pretpostavjenog_kojt bi mogao bit Sudia izmedi afi 1 zijodnice, Svaki bi, posto jew nekim stvarina Su sopstvon sua, uskoro iteo da bude isa w svima ostalim; tako ii dalje pestoilo priroduo slanje, a drstvo bi neminovno pestalotiranske i ils. ‘Naja, svako, dayucisebe svakom, ne dae se nikon; a kako hema nekog elana drustva nad koji se ne sti ono st pravo koje tn se daje nad svojom sopstvenom osobon, to se doa prowuvrod- host svega sto s¢-Bubi, kao sto se sie | vise snage da se sacuva ono Sto se ia ‘Ako se. dakle,izbaci iz drubtvenog wigovora ono Stone spala uu njegowu sittin, videdemo dase on svod! na ovo: .Svaki od nas tinost'w Zajenie svoju Hichost eet svaju snag pod vthosnom upravom opste vole; Ios svakoga Clana snatrame kao notazdvejan deo celine." Saminy tim ugovomim aktom stara se stg trenka, mamssto pesclme licnostisvakop igovaraca,jedno moran i KoIKtNO t= fo, sasavjeno od roliko Canova koliko njegova skupstina ina gla sova, i koje od samog. tog akta-dobija svoje jodinstvo, svaje dajeanicko fa, sv Zivot | svoju vot, Ta opsta leno, Koja set ko sara spajanjem svik pojedinagnih licnosti, 2vala se nckada pra, a saa se 20ve republika ii politike elo, koje njegow él fovi narivaju dr2avors, ka gra pasion log, suverenom kad je kiivno, a stlom kad ga uporcduj sa njem sliim, Sto se tte Cae nova ovog tola, oni skupio dobijju naziv naroda i zovu se pojed- voce ee Tana taal ta tabu gina. On aaj do ch seers eee ce al Ge grade eda au je Skade le ener Naan Gh du ng aber tad bo at ponilinn a EO arti ear de of Vckcloncina sts pl ata Eagles, ako ok TRESS aoa i's Rance) nasa eobnom gore ae es ame nmr ntakv para pred an Mo et obs del Fekete ice nae he proves ove} oak, ail soi weeds ae eeu ities tol fibrin spe paves Kad Bolen No da Boot arugime: Gale stom oglets separ, |e vom tak is dei ances to oda I ek po dso urcinasoe wea kelxe peal poems nleden dg, Vrncuitpow ai teaimco hatno gradané, kao udesnici u suverenoj vlasti, a podanici, kao ppoteinjeni dreavnim zakonima, No ti se nazivi esto miesaju i za~ menjuju jedan druginr, dovoljno je da éovek zna da ih razlikuje ka~ dda se upotrebljavaju w svom najtaenijem smist GLAVA Vil © SUVERENU Iz ove formule vidi se da akt udruzivanja sadr2i wajamnu oba- verw izmodu politickog (ela i pojedinaca, i da svaki pojedinac skla- jpajnci takoreéi ugovor sa samim sobom, ima dvostruke obaveze: kao clan suvercnog tela obaveze prema pojedineima, i kao gradanin obaveze prema suverenom telu kao celini. No ovde ne moze da se primeni pravilo gradanskog prava da niko nije vezan obavezama pprcma samiome scbi; jer je velika razlika da li se Covck obavezuje jprema sebi ili prema jednoj celini éiji je on sastavni deo. Treba primetiti jos da zvanigna odluka, koja moze da obaveze swe podianike prema suverenu usted dva razlicita odnosa prema koji- nu se svaki od ayih posmatra, ne mwo2e — naprotiv — da obaveze raverenat prema sebi Samom; protivno je, prema tome, pritodi poli tickog tela da suveren sebi nameée zakone koje ne moze da prekrsi. Kaki on moze sche da gleda samo u jednom istom odnosu, on sc ‘nua nalazi w polozajte pojedinea koji wgovara sa samim sobom,; iz cra se vidi da nema i ne moze biti nikakave vrste osnovnog zako- vu» ohaveznog za celokupan narod, pa cak to ne moze biti ni ustveni ugavor. Sto opet znati da se politicko telo ne moze sa- in lepo da obaveze prema drugome u onome Sto ni w kom pogle- via tie _vreda taj ugovor; jer, w odnosu na stranca, ono postaje eno (ne slozeno) bie, prost pojedinac. No politieko telo ii suveren, tije se biée rada iskljudivo iz ‘tinge ovog ugovora, ne moze nikada da se obavezuje, éak ni pre- sn dnugom, na ma sta Sto odstupa od tog prvobitnog ugovora; kao su bi, na primer, bilo da otudi jedan deo samoga sebe ili da se acini drugom suverenu, Povrediti ugovor na osnovu koga se iz- Lact samo Svoje postojanje znatilo bi unistiti samog sebe; a ono 810 sone nista, nigta i ne stvara Cu je to munostvo na taj natin skupljeno w jedno telo, sucno” povroditi jednog lana a da se ne povredi telo, a jos dan ak Rus nuanje da se povtedi telo, a da to ne osete i njegovi ckanovi. T tako, dudnost i interes podjednako ohavezuju obe ugovarajuce strane ta medusobno pomiagane; i isti judi moraju se truditi, u tom dvostri- kom odnost, da spoje Sva preimuéstva koja od njega i zavise. Suvereni narod, dakle, posto je sastavljen samo od pojedinaca koji ga sadinjavaj, nema niti moze da ima interes suprotan nijiho- vom interes; prema tome, suverena vlast nema nikakve potrebe dat daje jemstvo svojim podanicima, jer je nemoguéno da telo hoce da skodi svima svojim delovima; a videcemo malo nize da ne moze da skodi nijednom poschno. Suveren, samim tint Sto jeste, uvek je i ‘ono Sto treba da bude. No nije isti shieaj i sa podanicima w odnosu na suverena, ko- me, uprkos zajednickog interesa, nista ne bi jeméilo da ce oni ispunjavati svoje obaveze, kad ne bi naéao sredsiva da sebi obezbe~ di njibovu vernost. Svaki pojedinac moze, doista, kao Covek da ima svoju Ticaw volju, suprotm: ili razlicit od opite volje u Gijem stvaranju Lutestvuje kao gradanin: njegoy posebui interes moze mu trait sa- svimi drugo nego sto traai opsti interes, njegova bezuslovna i pr rodno nezavisna egzistencija moze ueiniti da ono sto dugujc zajednitkoj stvari shvati kao doprinos bez protivnaknade,

    You might also like