Konvencionalni izvori energije-nafta

i prirodni gas

Pregled

Poreklo,
Karakteristike,
Klasifikacija,
Rezerve,
Potronja.

Poreklo
Teorija o organskom poreklu (1757. Mikhail Lomonosov)

Postanak od biljnih i ivotinjskih ostataka, masti i ugljenih

hidrata pod dejstvom bakterija koje su ivele u mirnim
vodama
Katalitiko delovanje sredine

Poreklo
Teorija o neorganskom poreklu bazira na pretpostavci o
postojanju ugljovodonika neorganskog porekla

Dimitri Mendeleev, Marcellin Berthelot

Nikolai Kudryatsev 1951. godina
The Deep Hot Biosphere, Tomas Gold,1999. godina

Karakteristike
Hemijski sastav
Nafta predstavlja sloenu smeu ugljovodonika sa primesama
kiseonika, azota i sumpora. Moe biti u gasovitom, tenom ili
vrstom stanju u zavisnosti od temperature i pritiska u leitu.
Osobine nafte odreuju elementarni i komponentalni sastav
Elementarni sastav nafte

Ugljenik 83-88%
Vodonik 11-15%
Sumpor 0,1-5%
Azot 0,1-2,5%
Kiseonik 0,1-3,5%
Mineralne primese 0,1-1,2%

Karakteristike

Komponentalni sastav nafte

Najei sastojci su ugljovodonici parafinske, naftenske i
aromatske serije.
Podela na osnovu sastava:

metanska,
metansko-naftenska,
naftenska,
naftensko-metansko-aromatska,

naftensko-aromatska.

Podela na osnovu sadraja sumpora:

Slatka,
Kisela,

Karakteristike

Klasifikacija na osnovu specifine teine

Lake nafte 0,7-0,8 (u odnosu na specifinu teinu vode)
Srednje teke nafte 0,80-0,90
Teke nafte 0,90-1

Laka nafta

Teka nafta

Kvalitativne osobine opredeljuju energetsku i

petrohemijsku vrednost nafte (API, GOST, ISO)

Klasifikacija
Naftna privreda klasifikuje sirovu naftu na osnovu mesta
porekla.
Cude Oil Benchmarks:
Brent Crude, odnosi se na naftu iz Severnog Mora.
Specifina teina 0,835. Sadri oko 0,37% sumpora.
Idealna je za proizvodnju benzina.
West Texas Intermediate (WTI) za naftu iz Severne
Amerike. Laka nafta specifine teine 0.827, sadraja
sumpora 0,24%. Obino je cena po barelu 1$ via u
odnosu na Brent, a 2$ u odnosu na OPEC. Idealna za
rafinerije.
Dubai, Specifina teina 0.871, sumpor do 2%.
Tapis Malezija, laka nafta sa Dalekog Istoka
Minas Indonezija, teka nafta sa Dalekog Istoka
OPEC (The Organization of the Petroleum Exporting
Countries). Nafta je tea od Brent i WTI

Rezerve nafte-Mapa dokazanih rezervi na kraju 2006. godine

Izvor BP

Rezerve

1.400,0
1.200,0

Milijarde barela

1.000,0

Azija Pacifik
Afrika

800,0

Srednji Istok
Evropa i Evroazija

600,0

Juna i Centralna Amerika

Severna Amerika

400,0
200,0

2006

2004

2002

2000

1998

1996

1994

1992

1990

1988

1986

1984

1982

1980

godina

Rast dokazanih rezervi nafte u svetu

1

barel=158,99dm3

Potronja 2005. godine 27,611

milijardi barela

Rezerve-Raspodela

Izvor BP

Najvei proizvoai i potroai nafte

Najvei proizvoai nafte

Najvei potroai nafte

(106bbl/dan)

(bbl/dan)

(10m3/dan)

(m/dan)

1 Saudijska Arabija(OPEC)

10.37

1,649

1 SAD

20,030,000 3,184,516

Rusija

9.27

1,474

2 Kina

6,391,000 1,016,088

SAD

8.69

1,382

3 Japan

5,578,000 886,831

Iran (OPEC)

4.09

650

4 Rusija

2,800,000 445,164

Meksiko

3.83

609

5 Nemaka

2,677,000 425,609

Kina

3.62

576

6 Indija

2,320,000 368,851

Norveka

3.18

506

7 Kanada

2,300,000 365,671

Kanada

3.14

499

8 Juna Koreja

2,061,000 327,673

Venecuela(OPEC)

2.86

455

2.76

439

9 Francuska

2,060,000 327,514

11 Kuvajt (OPEC)

2.51

399

10 Italija

1,874,000 297,942

12 Nigerija(OPEC)

2.51

399

11 Saudijska Arabija

1,775,000 282,202

13 Velika Britanija

2.08

331

12 Meksiko

1,752,000 278,546

14 Irak(OPEC)

2.03

323

13 Velika Britanija

1,722,000 273,776

14 Brazil

1,610,000 255,970

10 UAE

(OPEC)

Neravnomernost proizvodnje i potronje

Potronja nafte po stanovniku

Izvor BP

Glavni tokovi trgovine naftom

Izvor BP

Potronja primarne energije

Udeo nafte u potronji primarne energije

Izvor IEA

Proizvodnja sirove nafte

Izvor IEA

Struktura finalne potronje nafte u svetu

Prirodni gas

Karakteristike

Hemijski sastav
Prirodni gas predstavlja smeu uglavnom ugljovodonika,
koji su na ptitisku i temperaturi okoline uglavnom u
gasovitom stanju, od kojih je najzastupljeniji metan, a
zastupljeni su i etan, propan, butan i neki vii
ugljovodonici. Pored ugljovodonika u prirodnom gasu se
nalaze ugljendioksid, sumporvodonik, azot i helijum, koji
predstavljaju balast.

Tip leita odreuje sastav gasa

Podela na osnovu tipa leita:

Gas
Gas
Gas
Gas

iz
iz
iz
iz

gasnih leita,
gasno-kondenzatnih leita,
naftnih leita sa rastvorenim prirodnim gasom,
naftnih leita sa gasnom kapom

Karakteristike
. Hemijski sastav gasa iz razliitih tipova leita
Komponente

Suvi gas mol %

Vlani gas mol

%

Gas iz
gasokondezatnih
leita mol %

metan

94,41

78,87

70,96

etan

1,44

6,61

8,21

propan

0,34

3,32

3,37

i-butan

0,07

0,71

0,76

n-butan

0,10

1,32

1,61

i-pentan

0,04

0,57

0,77

n-pentan

0,64

0,60

0,54

heksan

0,04
0,44

0,92
3,34

1,47
10,88

azot

0,30

1,79

0,88

ugljendioksid

2,78

1,94

0,53

sumporvodonik

0,11

0,02

27600

2720

heptan i vii
ugljovodonici

gasni faktor*
3

1140
3

*odnos proizvedenih m gasa prema proizvedenim m tenosti

Karakteristike gasa

Ilustracija sastava gasa koji ide u transportnu i distributivnu

mreu
Komponenta
metan
etan
propan
butan
azot
ugljendioksid

mol %
94,59
3,02
0,44
0,14
1,00
0,81
100,00

Ostali pokazatelji kvaliteta isporuke: pritisak i temperatura

gasa, taka rosita gasa na vodu, taka rosita na
ugljovodonike, prisustvo vrstih materija, prisustvo, sumpora i
ugljendioksida, toplotna mo i Wobbe-ov broj

Karakteristike gasa

Taka rosita definie temperaturu na kojoj e vodena para na datom

pritisku poeti da se izdvaja iz gasa u vidu tene faze
Dehidracija gasa-Dozvoljen sadraj vode je od 0,10,13kg/1000Nm3 gasa

Fizike i termodinamike karakteristike prirodnog gasa

Gustina prirodnog gasa,

Viskoznost prirodnog gasa,
Kritina temperatura, pritisak i zapremina,
Toplotna mo prirodnog gasa,
Specifina toplota,
Wobbe-ov broj

Prirodni gas ekoloki prihvatljivo gorivo

K

,
kgCO2/GJ

109,6

106,0

101,2

77,4

74,1

73,3

71,5

63,1

56,1

+* ,

Rezerve

Rezerve-Raspodela

>

%
5
7

Rezerve
200,00
180,00

10 milijardi m

160,00
140,00

Azija Pacifik

120,00

Afrika
Srednji Istok

100,00

Evropa i Evroazija

80,00

Juna i Centralna Amrika

60,00

Severna Amerika

40,00
20,00
2006

2004

2002

2000

1998

1996

1994

1992

1990

1988

1986

1984

1982

1980

0,00

godina

Rast dokazanih rezervi prirodnog gasa

Godinja potronja prirodnog gasa je oko 2900 milijardi m3

Proizvodnja prirodnog gasa

Potronja prirodnog gasa

Potronja prirodnog gasa

Prirodni gas je gorivo koje ima izrazite tehnike,
ekonomske i ekoloke prednosti

Struktura
potronje
prirodnog gasa

Transpotrt
Neravnomerni raspored potencijala i
potroaa
Problem transporta i skaditenja gasa

Gasovodni transport
TNG (LNG)(Teni prirodni gas) Prirodni gas
ohlaen na -160C na atmosferskom pritisku
CNG (Komprimovani prirodni gas)-Prirodni
gas komprimovan na pritisak 200-250bar

Potrebni dugoroni ugovori kako bi se

obezbedilo sigurno snabdevanje
LPG-Teni naftni gas razlikuje se od LNG!