1/11/2013

FUNDIRANJE

FUNDIRANJE (TEMELJENJE)
1. Projektovanje temelja se vri prema graninom stanju
konstrukcije i tla ispod objekta sa osvrtom na ekonomski
faktor u pogledu utroka materijala, obima radova i trokova
gradnje. Postupak obuhvata: prikupljanje potrebne
dokumentacije, procenu svojstava tla ispod objekta, izbor
dubine fudiranja i tipa temelja, odreivanje nosivosti tla
ispod objekta i napona u kontaktnoj spojnici, kontrola
stabilnosti temelja, proraun sleganja i izbor naina izvrenja
radova.
2. Potrebnu tehniku dokumentaciju ine: geodetske,
seizmoloke, hidrogeoloke, geotehnike podloge i
arhitektonsko graevinski projekat.

1/11/2013

Parametri koji utiu na izbor dubine fundiranja

Opasnost od mraza
Sastav i svojstva tla
Hidrogeoloki uslovi
Osetljivost tla na promenu uslova
Dubina fundiranja susednih objekata
Postojee komunikacije i prepreke
Veliina i priroda optereenja
Namena objekta
Dubina erozije renog dna

Dejstvo mraza
Kada se temelj oslanja na stenu mora se spreiti prodor vode
u kontaktnu povrinu ako je ona u zoni zamrzavanja.
Kada se temelj oslanja na sloj peska ili ljunka dubina
fundiranja je najmanje 0.5m a nivo podzemne vode mora biti
ispod dubine zamrzavanja.
Za ostale vrste tla dubina fundiranja zavisi od NPV.
Dubina zamrzavanja je ona dubina na kojoj se moe ostvariti
zamrzavanje tla (-1C za nekoherentno a + 1C za ostale vrste
tla). U naim uslovima min dubina fundiranja je 0.8 1.0m.

1/11/2013

Sastav i svojstva tla

Osetljivost tla na promenu vlanosti

Ekspanzivna tla tla visoke plastinosti su tla koja pri promeni
vlanosti menjaju svoju zapreminu (bubrenje i skupljanje) u
meri koja uzrokuje deformacije tla i oteenja objekata.
Metastabilna tla les: prainasto tlo eolskog porekla, veoma
osetljivo na poveanje vlanosti pri emu dolazi do raskidanja
strukturnih veza i tzv. kolapsa lesa praenog velikim
sleganjima.

1/11/2013

Dubina fundiranja susednih objekata

Df1
Df3

Df2

Df2
Df1

Df3

Vrste fundiranja
plitki temelji
i
duboki temelji
Vrste plitkih temelja
1.
2.
3.
4.
5.

Trakasti temelji
Temelji samci
Temeljni nosai (kontragrede)
Temeljni rotilji
Temeljne ploe
8

1/11/2013

Vrste dubokih temelja

1.
2.
3.
4.

Temelji na ipovima
Duboki masivni temelji
Temelji na bunarima
Temelji na kesonima

Plitki temelji
Plitki temelji prenose optereenje od objekta na tlo
preko kontaktne povrine izmeu temelja i tla

Temeljne trake
Trakasti temelji se postavljaju ispod nosivih zidova
Odreivanje naleue povrine temelja se vri iz uslova
nosivosti tla (irina temelja B se odreuje, duina L je 1 m)

10

1/11/2013

Oblikovanje trakastog temelja

nearmirani beton
a

Df

d
d

11

Oblikovanje AB trakastog temelja

12

1/11/2013

Centrino optereena temeljna traka

V

P
H

a/2

Gde je
P- vertikalno optereenje koje se prenosi sa zida
G-teina temelja i tla iznad temelja
13

Odreivanje irine temelja B

V

Ukupno optereenje u nivou

temeljne spojnice je:
P+G gde je:
G=FHb+Fhzz=F(bH+zhz)

h
G F Df b 1 z 1 z F b Df
hb b
h
Gde je: 1 z 1 z 0,85
hb b

Napon u nivou temeljne spojnice je: P G

PG
F
dop

za =dop

F B 1m B(m2 )

14

1/11/2013

B-irina temelja
P-vertikalno optereenje
dop-doputeni napon u tlu
b-zapreminska teina betona
Df-dubina fundiranja
=0,85

F dop P F b Df

F dop b Df P

P
dop b Df

Ekscentrino optereen temelj u jednoj ravni

ht

Df

hz

B
15

ht

Df

hz

-simetrina stopa temelja

B/2

B/2

Redukcija sila na teite

temeljne spojnice
P-vertikalno optereenje
H-horizontalno optereenje
M-momenat savijanja

ht

Df

hz

M-ukupni momenat u teitu

temeljne spojnice
M

B/2

M M H ht

P
T

B/2

Napon u nivou temeljne spojnice

P G M

F
W

16

1/11/2013

P G M

F
W

G F Df b

F B 1,0 B
W

1,0 B2 B2

6
6

P B b Df 6 M
/ B2
2 dop
B
B
P B B2 dop b Df 6M B2 dop

B2 dop b Df P B 6 M 0

Jednaina iz koje se dobija irina

temelja B

17

-nesimetrina stopa temelja

ht

Df

hz

Temelj se postavlja ekscentrino u

odnosu na osu zida. Razlog tome je
M
P
ujednaavanje napona na kontaktnoj
H
povrini.
Temelj se centrie za stalno
T
e B/2-e
optereenje.
B/2
B/2
MG- momenat usled
M
B
e G
stalnog optereenja
VG
VG - vertikalno stalno
M-ukupni momenat u teitu
optereenje
temeljne spojnice
M M H ht P e

Napon u nivou temeljne spojnice

P G M

F
W

irina temelja B

B2 dop b Df P B 6 M 0
18

1/11/2013

NAPONI NA KONTAKTU TEMELJA I TLA

-centrino optereen temelj

-ekscentrino optereen temelj

R

V=P+G

H
c e
B

2 e=0
1=2=V/B

1
1
1

V=P+G
e= M
V

2 0<e<B/6
1>2

e=B/6

2 1=2N/B 2=0
V

B*

B/6<e<B/2

2 c=B/2-e B*=3c
1=2N/B* 2=0

19

11. Ekscentrino optereen temelj u obe ravni

20

10

1/11/2013

I. Centrino pritisnuta temeljna traka od nearmiranog betona

ZADATAK 1
Izvriti dimenzionisanje trakastog temelja od nearmiranog betona.
Vertikalna sila u zidu
Debljina zida
Dozvoljeno optereenje tla
Zapreminska teina tla
Dubina fundiranja
Marka betona

V
Df

kN/m3

V=80 kN/m
dz=25 cm
zdoz=0.15 MPa =150 kN/m2
=18 kN/m3
Df=1.0 m
MB20

bkN/m3

21

1.1 Odreivanje irine stope B

V
dop b Df

80
0,61m
150 24 1,0 0,85

Usvojeno B=0,65m

1.3 Veliina konzolnog prepusta

a B dz / 2 0,65 0,25 / 2 0,20m

100
Df

V 80

123,07kN/ m2
B 0,65

ht

hz

1.2 Reaktivno optereenje na temelj

20 25 20
a dz a

n
22

11

1/11/2013

1.4 Odreivanje visine temelja

1.4.1 Odreivanje visine temelja prema PBAB87
V 80
z,
123,07kN/ m2
3 z,
ht a
B 0,65
bz
a 0,2m
dozvoljeni napon zatezanja u betonu izazvan savijanjem
MB(Mpa) 10
15
20
30
40
0,20 0,35 0,50 0,80 1,00
bz

ht a

3 z,
3 0,123
0,2
0,2 0,86 0,17m
bz
0,5

Kao uproenje moe da se koristi

ht 2 a
23

1.4.2 Odreivanje visine temelja prema S. Stevanoviu

ctg tg

ht
120 n

n
a
k

k MB

MB(Mpa) 10
15
20
25
30
0,11 0,089 0,078 0,070 0,063

0,078

n 123,07 11,09

ctg 0,078 11,09 0,87

ht 0 ,87 20 17 ,40cm
24

12

1/11/2013

1.4.3 Odreivanje visine temelja prema Johan Sklena

ht a n

n N/ cm2

MB(Mpa) 10
15
20
25
30
0,378 0,293 0,245 0,215 0,194

0,245

n 12,31

ht 20 0 ,245 12 ,31 17 ,19cm

Usvojena visina temelja ht=40 cm
25

1.5 Kontrola napona u nivou temeljne spojnice

Analiza optereenja:
Vertikalna sila
80.00kN/m
Optereenje od zemlje iznad stope
(1.0-0.4)x0.65x18= 7,02kN/m
Sopstvena teina stope
0,65x0.40x24.0
= 6,24kN/m
Ukupno optereenje
V=
93,26kN/m
Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

V 93 ,26

143 ,47kN / m2 150 kN / m2

B
0 ,65

26

13

1/11/2013

II. Centrino pritisnuta temeljna traka od armiranog betona

2. ZADATAK
Izvriti dimenzionisanje trakastog temelja od armiranog betona.
Vertikalna sila u zidu
Debljina zida
Dozvoljeno naprezanje tla
Dubina fundiranja
Zapreminska teina tla
Marka betona
Vrsta elika

V=200 kN/m
dz=20cm
zdoz=0.16MPa=160kN/m2
Df=1.2m
=18 kN/m3
MB30
RA400/500-2

dz

V
Df

kN/m3

bkN/m3

27

2.1 Odreivanje irine stope B

Usvojeno B=1,50m

2.2 Reaktivno optereenje na temelj

V 200

133,33kN/ m2
B 1,50

120

200
1,48m
160 25 1,2 0,85

Df

dop b Df

hz

ht

2.3 Veliina konzolnog prepusta

a B dz / 2 1,5 0,2 / 2 0,65m

65

20

dz

65

n
28

14

1/11/2013

2.4 Usvajanje visine temelja

Usvaja se visina temelja ht=40 cm.
2.5 Kontrola napona u nivou temeljne spojnice
Analiza optereenja:
Vertikalna sila
200,0 kN/m
Optereenje od tla
iznad stope (1.50-0.20)x0.8x18= 18,72kN/m
Sopstvena teina stope
1.50x0.40x25.0
= 15,00kN/m
Ukupno optereenje
V=
233,72kN/m
Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

V 233 ,72

155 ,81kN / m2 160 kN / m2

B
1,50
29

2.6 Dimenzionisanje temeljne trake

Momenat savijanja u preseku I-I

n a2 133,33 0 ,652
MII

28,16kNm / m,
2
2

MU 1,65 28,16 46,46kNm / m,

MB30 fb 20,5MPa 2,05kN / cm2
hz
ht

I
65 I 20
a dz

120
Df

80
40

RA 400 / 500 v 400MPa 40kN / cm2

65

n
30

15

a h
I

Iz tablica
Za k=7,347 itamo:
a / b 10 / 0 ,675 o
b 0 ,978

podeona armatura
glavna armatura

a h

h
35

7,352
Mu
46,46 102
fB b
2,05 100

a h

40

Raunamo:

120
Df

-statika visina (rastojanje od

pritisnute ivice do teita
zategnute armature)

80

-statika visina preseka

h ht a 40 5.0 35cm

40

1/11/2013

glavna armatura
podeona armatura

100

1M 1,879

31

-usvajanje armature
f
1,879
2 ,05
A a 1M b h b
100 35
3,37cm2 / m
v
100
40

Mu
46 ,46 10 2
Aa

3,39 cm 2 / m
b h v 0 ,978 35 40

b h 0 ,978 35 34 ,23cm
b h 34 ,23

0 ,855
ht
40
Zakljuujemo da se moe armatura priblino odrediti
po formuli

Aa

Mu
46 ,46 10 2

3,42cm2 / m
0 ,85 ht v 0 ,85 40 40
32

16

1/11/2013

-usvajamo R10

A 1a 0 ,79 cm2 -povrina jedne ipke armature

-razmak profila glavne armature

A 1a 100 0 ,79 100
ea

23 ,09 cm
A pot
3,42

40

120

80

-usvojeno
Glavna armatura R10/20cm
Podeona armatura R8/20cm

R8/20
R10/15

33

2.7 Kontrola temelja na proboj

n
B dz 2 h 133 ,33 1,5 0 ,2 2 0 ,35 40kN
2
2
,
P
40
p r
0 ,0127kN / cm 2 0 ,13MPa
b z 100 0 ,9 35
RA 5R 10 5 0 ,79

0 ,00112 0 ,112 %
b h 100 35
3500

Pr,

1 1,3 a 1,3 1,3 0 ,112 0 ,56

0 ,7 1 a 0 ,7 0 ,56 0 ,8 0 ,31MPa

0 ,7 1 a p
0 ,31 0 ,13MPa

Nije potrebno ojaanje

34

17

1/11/2013

III. Ekscentrino pritisnuta temeljna traka od armiranog betona

3. ZADATAK
Izvriti dimenzionisanje trakastog temelja od armiranog betona.
Optereenje zida
-stalno
-povremeno
Debljina zida
Dozvoljeno naprezanje tla
Dubina fundiranja
Zapreminska teina tla
Marka betona
Vrsta elika

Vg=120 kN/m
Vp=60 kN/m
Mp=60 kNm/m
Hp=20 kN/m
dz=20cm
zdoz=0.18MPa=180kN/m2
Df=1.2m
=18 kN/m3
MB20
RA400/500-2

35

3.1 Odreivanje irine temeljne stope B

M-ukupni momenat u teitu
temeljne spojnice
M M H ht

V Vg Vp 120 60 180kN

Odreivanje irine temelja B

B2 dop b Df V B 6 M 0

B2 180 0,85 25 1,2 180 B 6 68 0

154,5 B2 180 B 408 0
B1,2

180 1802 4 154,5 408 180 533,40

2 154,5
309

B1 2,31m

Usvojena irina temelja B=2,35 m

36

18

1/11/2013

3.2 Odreivanje kontaktnih napona

Stalno optereenje
g

Vg

120
51,06kN / m2
2,35 1,0

Povremeno optereenje
p ,1 ,2

Vp
B L

6 M
60
6 68

25,53 73 ,87
2
B L 2 ,35 1.0 2 ,352 1,0

p ,1 25 ,53 73 ,87 99 ,40kN / m2

p ,2 25 ,53 73 ,87 48 ,34kN / m2

40

80

Usvojena visina temelja ht=40 cm

235

37

3.3 Dimenzionisanje temelja

40

80

Sile u preseku I-I

MIgI 51 ,06

1,0752
29 ,50kNm / m
2

MIpI 31 ,77

1,0752
99 ,40 31 ,77
2

235

1,075 1
1,075 31 ,38kNm / m
2
3

TgII 51 ,06 1,075 54 ,90kN / m

TpII 31 ,77 1,075 99 ,40 31 ,77

1,075
70 ,50kN / m
2

50.5
158.1

76.9

Ultimativno optereenje
Tu 1,6 TgII 1,8 TpII 1,6 54 ,90 1,8 70 ,50 214 ,74kN / m
Mu 1,6 MIgI 1,8 MIpI 1,6 29 ,50 1,8 31 ,38 103 ,68kNm / m

38

19

1/11/2013

Kontrola smiuih napona

n

TuII
214 ,74

0 ,068kN / cm 2 r 0.08kN / cm 2
b z 100 0 ,9 35

Nije potrebno osiguranje

Dimenzionisanje na savijanje
-statika visina preseka
h ht a 40 5.0 35cm
k

MB 20 fb=1,4 kN/cm2
RA400/500 v=40 kN/cm2

h
35

4 ,067
Mu
103,68 102
fB b
1,40 100

Iz tablica
Za k=4,039 itamo: a / b 10 / 1,375 o b 0 ,957 1M 6,406

A a 1M b h

fb 6 ,406
1,40

100 35
7 ,85cm2 / m
v
100
40

-usvajamo R10

39

A1a 0 ,79 cm 2 -povrina jedne ipke armature

-razmak profila glavne armature

ea

A 1a 100 0 ,79 100

10 ,06 cm
A pot
7 ,85

40

80

-usvojeno
Glavna armatura R10/10cm
Podeona armatura R8/20cm

40

20

1/11/2013

3.4 Kontrola temelja na proboj

Pr, 51 ,06 0.725 53 ,82 0 ,725

90

71.9

0 ,725 92 ,56kN

Pr,
92 ,56

0 ,029kN / cm 2 0 ,29MPa
b z 100 0 ,9 35

RA 10R 10 10 0 ,79

0 ,00225 0 ,225 %
b h 100 35
3500

80
40

72.5

99 ,4 53 ,82

1 1,3 a 1,3 1,3 0 ,225 0 ,8

0 ,7 1 a 0 ,7 0 ,8 0 ,6 0 ,336 MPa
85.6

0 ,7 1 a p

0 ,336 0 ,29MPa

A ka 1,35

p 2 b 0 ,37 1,8 0 ,67MPa

Potrebno ojaanje

Pr,
92 ,56
1.35
3,12cm 2
v
40

R10/20cm glavna
R8/20 cm podeona
41

42

21