Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 1

photo by cikaboca .org

POVRATAK U KOLU

PRIRUNIK ZA NASTAVNIKE ZA RAD

SA DECOM LEENOM OD MALIGNITETA

2 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SADRAJ:
UVOD ....................................................................................................................04
SAVETI ZA NASTAVNIKE ....................................................................................05
PROBLEMI U VEZI SA VRNJACIMA .................................................................06
EMOCIONALNE REAKCIJE NA POVRATAK U KOLU ......................................07
ZABLUDE I STRAHOVI KOLSKIH VRNJAKA .................................................09
PRIPREMITE UENIKE IZ ODELJENJA .............................................................10
KAKO OLAKATI TRANZICIJU IZ BOLNICE U KOLU? ...................................11
KOMUNIKACIJA SA RODITELJIMA ...................................................................12
SUOAVANJE SA IZMENAMA FIZIKOG IZGLEDA..........................................14
ZADIRKIVANJE I MALTRETIRANJE...................................................................17
POSEBNE POTREBE U OBRAZOVNOM PROCESU.............................................19
SPECIFINI PROBLEMI.......................................................................................20
POKRETLJIVOST I FIZIKO VASPITANJE..........................................................22
AKADEMSKO POSTIGNUE I OEKIVANJA......................................................24
PONAANJE I EMOCIONALNE REAKCIJE UENIKA.......................................25
NEKI OD PRINCIPA DOBROG UPRAVLJANJA PONAANJEM: .......................27
SOCIJALIZACIJA I ODNOSI ...............................................................................28
KONCENTRACIJA I PAMENJE ........................................................................31
PANJA UENIKA ..............................................................................................32
SEKSUALNOST I PLODNOST .............................................................................33
PRIPREMANJE ZA SMRT UENIKA ..................................................................34
KORIENA LITERATURA:.................................................................................36

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 3

photo by cikaboca .org

300-350

dece godinje u Srbiji dobije rak

>75%
pobedi bolest

100 %

im treba podrka posle leenja

Malignitet kod dece i mladih do 19 godine je retka bolest. Uzrok nastajanja kod
dece je nepoznat. Deji rak nije kao rak kod odraslih.
LEENJE traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, to zavisi od vrste bolesti
i toka bolesti.
Po zavrenom leenju su kontrole uestale, pa porodica i dalje ivi u stalnom
stresu. Proces vraanja u normalan ivot je uenje ivljenja po novim
pravilima.

4 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

UVOD
Ovaj prirunik je nastao posle nekoliko povratak u kolu pred njih postavlja nove
godina rada sa decom i mladima koji su se izazove. Ovaj proces moe da im pomogne
leili od raka u detinjstvu. Kroz radionice i da povrate oseaj normalnosti, postignua
rad kroz psiholoko savetovalite sa decom i i bliskih veza sa vrnjacima. To je prilika da
mladima uoili smo potrebu da se angaujemo se fokus sa negativnih, stresnih aspekata
u olakavanju procesa ponovnog vraanja bolesti i leenja prebaci na zdrave aspekte
u kolu, posle zavrenog procesa leenja. ivota. S druge strane, taj proces nosi rizik
Proces leenja traje od nekoliko meseci do od potencijalne re-tramuatizacije dece i
nekoliko godina. Prekinuto detinjstvo je roditelja. Zbog toga je vano da postoji
nenadoknadivo. Zato smo tu da olakamo jasna strategija koja e im omoguiti
i njima i vama proces socijalne inkluzije i laku tranziciju kroz ovaj krizni period.
apelujemo da se potencijali deteta maksi- Uvereni smo da ovaj prirunik moe da
malno podstaknu kako u edukativnom pomogne praktinim savetima i u sluajevima
procesu, tako i u odnosima sa vrnjacima. kada dugo odsustvo iz kole nije uzrokoZa decu i adolescente koji su se leili od vano malginitetom, nego nekom drugom
hroninih, retkih i nezaraznih bolesti, bolesti ili stanjem.

Prirunik je nastao kao produkt akcije Klub prijatela MladiCa- pria

2, podran od CIP Centra za interaktivnu pedagogiju, Beograd,
kao deo MREE PRIJATELJA INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA
mart 2015

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 5

SAVETI ZA
NASTAVNIKE

Nastavnici esto imaju vrlo malo ili ni malo znanja o raku i drugim retkim

bolestima kod dece, o leenju i prognozama i ne mogu da prihvate esta odsustvovanja

sa nastave i promenu u fizikom izgledu deteta.

Od nastavnika se oekuje da preuzmu deo odgovornosti za brigu o detetovom

zdravlju; ipak oni nemaju potrebne vetine i znanja, niti su emotivno pripremljeni za
suoavanje sa takvom odgovornou. Njih takoe ograniavaju sopstvene predrasude
i lina iskustva sa tom boleu. Sve ovo moe da utie na sposobnosti nastavnika da
ostvare adekavatan odnos sa leenim uenikom. Najee postanu suvie popustljivi
po pitanju ocenjivanja akademskog postignua deteta. Postavljajui znatno nie standarde za tog uenika, alju time poruku detetu da ne mora da se trudi, ime se dodatno
uruava ve naruena slika o sebi koju dete ima.

Nedovoljno znanje o fizikim i kognitivnim ogranienjima deteta nakon leenja

moe da uzrokuje njegovo iskljuenje iz odeljenskih aktivnosti i dovede do socijalne

izolacije. Ipak treba biti obazriv - neki leeni uenici mogu da pokuaju da iskoriste
situaciju, jer su tokom leenja dobijali mnogo vie panje od medicinskog osoblja i
roditelja nego njihovi vrnjaci. Ovakvoj deci prilagoavanje moe tee pasti i esto su
vrlo osetljivi, emotivni, plaljivi i besni.

Vrlo je teko da nastavnik objektivno proceni sutuaciju kada dete simulira neki

problem ne bi li pridobio vie panje, a kada ponaanje leenog deteta u koli ukazuje
na postojanje realnih potekoa u procesu adaptacije leenog deteta.

6 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

PROBLEMI SA VRNJACIMA

Kao i u sluaju nastavnika, vrnjaci takoe nemaju dovoljno znanja o hroninim

bolestima kod dece i esto se oslanjaju na pogrena uverenja o bolesti koja mogu da
utiu na njihov odnos sa leenim drugom/drugaricom. Rezultati viestrukih istraivanja
ukazuju na podatak da vrnjaci decu i mlade koje su leeni od neke hronine bolesti
ee percipiraju kao socijalno izolovane, bolesne i umorne. Nastavnici, onesposobljeni sopstvenom nesigurnou i predrasudama, nisu u mogunosti da osnae ake
iz odeljenja i da im pomognu da prihvate promenu fizikog izgleda njihovog/e druga/
drugarice. Ako su nastavnici popustljivi prema leenom aku, vrnjaci mogu negativno
odreagovati na to, socijalno ih odbaciti i time dodatno podstai leenog druga/drugaricu da se izoluje. (Ross and Scarvalone, 1982).

Deca i njima znaajni bliski odrasli esto, nakon dueg vremenskog perioda

odsustvovanja iz kole zbog leenja, imaju mnogo briga oko povratka na redovnu
kolsku nastavu. Vano je da vi kao nastavno osoblje obratite panju na specifine
potrebe leenog deteta, ali i na brige roditelja u vezi sa povratkom njihovog deteta u
kolu. Deca se tokom, a i nakon leenja, susreu sa irokim dijapazonom jakih emocija:
sa tugom, osujeenou, ljutnjom, krivicom, zbunjenou. Vrlo je vano da nastavnici
shvate da su ove deije emocije uobiajene i da je detetu potrebna emotivna podrka
u ovom kriznom periodu. Deje poimanje raka i implikacija koje unosi u njihov ivot,
zavise od kalendarskog uzrasta deteta. Ipak, bez obzira na uzrast, svu leenu decu je
potrebno s vremena na vreme podsetiti da rak nije promenio i njihovu linost - oni su
i dalje ista ona deca, samo sa jednim runim iskustvom iza sebe.
MLAA DECA:
Osnovci, I-III razred:
Deca u ovom uzrastu mogu oseati odreenu dozu straha od povratka u kolu. Ako
odsustvovanje iz kole traje dui vremenski period, deca ak mogu razviti i fobine
strahove od povratka u kolu.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 7

EMOCIONALNE REAKCIJE NA POVRATAK U KOLU

Osnovci, IV-VII razred:

Kako odgovoriti na pitanja koja mue vrnjake?

U ovom uzrastu, deca najvie panje obraaju na reakcije vrnjaka i injenicu da u nekim
aktivnostima ne mogu aktivno da uestvuju. Sada ve bolje razumeju ta je rak i kako utie
na njihovo zdravlje (npr. osnovci viih razreda su saradljiviji po pitanju redovnog uzimanja
lekova jer im je jasno da je to u cilju unapreivanja njihovog zdravlja). Deca ovog uzrasta
takoe mogu razviti fobine strahove u vezi sa kolom, anksioznost, depresiju i nedostatak
samopouzdanja.

Da li je rak zarazan kao i grip?

Ne, rak ne moete dobiti kao grip. Rak nastaje kada u telu postoje bolesne elije i one ne
mogu da se prenesu ni na koga drugog.
Zato (bolesni/leeni) ak nema kosu? Da li e da poraste?
Va drug/drugarica je ostao bez kose jer mora da pije specijalne lekove koji unitavaju sve
bolesne elije u telu. Ti lekovi napadaju i zdrave elije, kao to su elije kose, zato to pokuavaju
da to vie pomognu leenom drugu/drugarici da ozdravi. Kada prestanu da piju te lekove,
kosa e opet porasti. Nova kosa moe biti drugaije boje, ravnija ili kovrdavija - to ne treba
da bude predmet ale, ako to ne prija vaem drugu/drugarici.
Da li je drug/drugarica dobio rak jer nije bio dobar/a? Da li je to kazna za to?
Ne, niko nije kriv zbog raka. Ponekad doktori znaju zato je neko dete dobilo rak, ponekad
ne, ali uvek znaju kako mogu da im pomognu.
Da li drug/drugarica vie nee izostajati iz kole?
Ponekad deca ne moraju vie da izostaju iz kole, a ponekad s vremena na vreme moraju
da se vrate u bolnicu da bi im bilo bolje. Ne znamo za sigurno da li e i koliko va drug/
drugarica izostajati sa nastave, ali znamo da e nam biti drago da se druimo sa njim/njom
kada je tu, sa nama.
ta je hemioterapija? ta je zraenje?
Hemioterapija je posebna meavina lekova, a zraenje specijalna vrsta zraka koji se bori protiv
raka. Doktori koriste obe vrste leenja kako bi pomogli pacijentima da se to pre bolje izlee.
Da li od raka moe da se umre? Da li e drug/drugarica umreti kao to umiru moji
baba i deda?
Ponekad neko umre od raka, ali mnogo, mnogo dece ozdravi. Doktori vrlo uspeno pomau
deci da ozdrave i da se vrate svim onim stvarima koje deca rade, a koje privremeno nisu
mogla da rade.
Da li rak posle leenja moe opet da se vrati?
Rak moe da se vrati, ali to se ne deava uvek. Ako se to i dogodi, va drug/drugarica e opet
otii kod doktora da mu/joj pomogne.
Da li drug/drugarica moe da ide na fiziko (vaspitanje) ?
Doktori e im savetovati ta da rade. Ali ak i da im doktor kae da trenutno ne mogu na
fiziko, to ne znai da nee moi kasnije ili da ne mogu na drugi nain da budu deo tima
tokom nastave fizikog (npr. sudija, zapisniar rezultata utakmice itd.)

8 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Adolescenti
(VIII razred osnovne kole i srednja kola):

Adolescenti mogu imati razliite emocionalne reakcije na povratak u kolu.

Neki od njih iekuju s radou svoj povatak u kolu iz dva razloga: kako bi opet bili
sa svojom vrnjakom grupom i kako bi povratili oseaj normalnosti. Neki mogu biti
anksiozni zbog povratka nakon dueg odsustvovanja ili zbog toga to su u situaciji da
ponavljaju istu nastavnu godinu ime se suoavaju sa potpuno novom grupom aka.
Veina adolescenata okleva da krene u kolu jer se boje reakcije vrnjaka na njihov
izmenjen fiziki izgled kao i potencijalne promene svog socijalnog statusa u okviru
svoje vrnjake grupe. Ako je tretman leenja ostavio posledice i na njihove kognitivne
sposobnosti (tekoe pri uenju), to im takoe moe predstavljati dodatnu prepreku.
Posebnu panju treba obratiti na brige koje mue adolescente, a koje oni mogu i ne
moraju uvek da verbalizuju. Zato se oekuje od nastavnika da budu osetljivi i perciptivni ne bi li prepoznali i neverbalizovane tekoe koje adolescent u koli ima.

Odrasli:

Roditelji leene dece takoe emotivno reaguju na povratak njihovog deteta u

kolu. Njih esto brinu rizici od infekcija i posledice stresa kojem je, zbog vraanja na
redovnu nastavu, dete izloeno. Vrlo je uobiajeno da roditelji budu ne samo zabrinuti
za dete (zbog toga i nevoljni da poalju dete na nastavu), ve i za sebe - na njima je da
se izbore sa sopstvenim oseanjem ranjivosti i straha.

Nastavnici takoe nisu indiferentni na injenicu da u svom odeljenju imaju dete

koje se leilo od maligniteta. Najuestalije oseanje koje mui nastavnike je strah od

nepoznavanja fizikih ogranienja/invaliditeta deteta, a zatim i nesigurnost u kognitivne mogunosti koje dete nakon leenja ima i shodno tome, nesigurnost u odluku o
adekvatnom pedagokom i metodolokom pristupu koji treba da zauzmu. Nastavnici
takoe proivljavaju odreene emocije poput oka, brige i tuge zbog bolesti uenika, ali
to ne treba da ih ometa u detektovanju i ispunjavanju POTREBA (ne prohteva) leenog
uenika.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 9

zablude i strahovi kolskih vrnjaka

Nii razredi osnovne kole (I-III razred):

Kao to je ve bilo pomenuto, neka deca ovog uzrasta strahuju da je rak zarazan
kao i grip i da se i oni u kontaktu sa leenim drugom/drugaricom mogu razboleti.

esta zabluda koju vrnjaci imaju je da se njihov drug/drugarica razboleo/la
zbog loeg ponaanja, jer nisu bili dobri (govorili su rune rei) i da sada nakon
bolesti njihov drug/drugarica nije vie ista osoba. Vano je da se na ove strahove i
zablude obrati panja, a onda i da se koriguju davanjem tanih informacija deci time se spreava da leeno dete po povratku meu vrnjake bude socijalno izopteno.

Vii razredi osnovne kole (IV-VII razred):

Uenicima na ovom uzrastu treba pojasniti razlike izmeu razliitih bolesti i principe prenoenja onih koje su prenosive. Deca sad ve shvataju da rak nije
zarazan, mogu da se decentriraju (hodaju u tuim cipelama) i razumeju kako se
leena deca oseaju. I za decu i za nastavnike moe da bude od koristi, ako nastavnik inicira diskusiju u kojoj e pitati uenike. Na primer, nastavnici mogu da
podstaknu uenike da zamisle situaciju u kojoj su oni na mestu druga/drugarice,
tanije da zamisle da su u bolnici i da kroz brainstrom formu podele ideje o
tome ta bi im u toj situaciji popravilo raspoloenje. Uvide do kojih dou, pomoi
e vrnjacima da osete empatiju sa svojim leenim drugom/drugaricom, a nastavniku da uje i razume sve potencijalne zablude o raku koje vrnjaci mogu imati.

Nastavnici mogu da pomognu uenicima da naprave jasnu razliku
izmeu raka kod odraslih i dece kao i da shvate da je svaki sluaj specifian.

Adolescenti (VIII razred i srednja kola):

Starije uenike moe da zanima nauna osnova bolesti i da li leenog
druga/drugaricu treba da tretiraju drugaije. Oni su ve sasvim sposobni da
empatiu sa leenim uenikom i zanima ih kolike su anse da i oni dobiju rak.

Adolescenti koji su upoznati sa injenicama vezanim za rak verovatnije je da
e u odrasloj dobi imati vie saoseanja za ljude kojima je potrebna pomo. Dajui
im jasne i direktne odgovore na sva njihova pitanja, nastavnik utie na to da se
anksioznost kod nekih aka pretvori u elju za podrkom leenom drugu/drugarici.

10 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

PRIPREMITE UENIKE IZ ODELJENJA

- GRUPNA DISKUSIJA

Nastavnik je spona izmeu leenog uenika i ostalih aka u odeljenju i ako procenite

da za tim postoji potreba kod aka, bilo bi poeljno da organizujete grupnu diskusiju
u odeljenju. To je idealna prilika da se uenicima odgovori na pitanja u vezi sa rakom,
leenjem i nedoumicama oko njihovog pozicioniranja u odnosu sa leenim drugom/
drugaricom. Prisustvo leenog uenika toj diskusiji je poeljno jer na taj nain svojim
vrnjacima alje poruku da je OK da se pria o raku, ali treba voditi rauna da takvo
izlaganje ueniku ne predstavlja neprijatno iskustvo. Naravno, pre nego to krenete u
realizaciju te aktivnosti, konsultujte leenog uenika/cu i njegovu/njenu porodicu da
vam daju saglasnost da se diskusija odri. U sluaju da se
porodica ili uenik/ca ne slau sa vaim predlogom, nemojte
insistirati.
Priprema vrnjaka iz odeljenja za povratak leenog druga/
drugarice je vrlo vana. Niz problema koji se mogu javiti
mogu biti anticipirani i preudupreeni. Neki leeni/e
uenici/e se oseaju neshvaeno od strane vrnjaka iz
odeljenja jer smatraju da im je iskustvo bolesti, leenja i
hospitalizacije dalo novi pogled na svet koji njegovi/njeni vrnjaci ne dele i ne mogu da
shvate. Obe strane imaju oseaj velikog olakanja kada se, nakon grupne diskusije, to
nerzumevanje premosti. to se vie informacija otvoreno podeli, to je manje prostora za
nagaanje i irenje glasina meu vrnjacima u koli, koje su esto vrlo bolne za leeno
dete i ometaju proces socijalne inkluzije.
MR, 13 godina- Drugarica na Facebook-u mu napie: Jao, ti ima rak, od toga se
umire!?

Da se ne bi desile ovakve stvari, potrebno je priati sa decom.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 11

KAKO OLAKATI TRANZICIJU IZ BOLNICE U KOLU?

Nastavnici i vrnjaci
iz odeljenja mogu da
pomognu! Evo nekih
predloga kako:
* Podstiite uenike da
iznose i razrade svoje
ideje kroz brainstorming
(oluju ideja) metod o
tome kako bi i na koje
naine mogli da podre
druga/drugaricu koji se
lei ili je nedavno zavrio/
la leenje od raka. Deca esto imaju sjajne ideje!
* Budite u kontaktu sa njima (putem telefona, mejla, facebook naloga ili ih posetite) i
kada zbog leenja nisu u koli. Podstaknite ostale ake da ih obavetavaju o dogaanjima
u koli i drutvu.
* Odvojite jedan kolski as (npr.biologije) za lekciju o zdravlju, bolesti i raku. Ohrabrite
leenog uenika/uenicu da vam pomogne u pripremi tog asa, a ako mu nije neprijatno, i da uzme ulogu predavaa na tom asu.
* Ukljuite leenog druga/drugaricu u sve aktivnosti u kojima moe da uestvuje i
potuje njegove/njene granice ako mu/joj u nekom momentu te aktivnosti budu suvie
naporne.
Ako leeni drug/drugarica nosi kapu jer im kosa jo uvek u potpunosti nije izrasla nakon terapije, imajte na umu da mogu biti osetljivi
na komentare vezane za istu. Svi tinejderi/adolescenti su inae vrlo
osetljivi po pitanju njihovog fizikog izgleda, posebno frizure, tako da
bi preutno odobravanje ili davanje komplimenta bilo poeljno.

12 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

KOMUNIKACIJA SA RODITELJIMA

Komunikacija izmeu nastavnika i porodice leenog deteta je veoma vana i

bitno je uspostaviti otvoren, saradniki odnos. Roditelji su znaajan izvor informacija

o detetu jer upravo oni najbolje poznaju svoje dete i esto e prvi uoiti da dete neto
mui. Neki leeni uenici mogu ostaviti utisak da sasvim uspeno prevladavaju tekoe
koje im povratak u kolu donosi, ali kad dou kui oni otvorenije pokazuju umor,
nervozu i/ili uznemirenost. Tada rad domaih zadataka moe da bude izuzetno naporan
detetu i da utie na skraivanje vremena za zadovoljenje socijalnih potreba. Roditelji
su potencijalno izuzetno korisni saveznici koji brinu o tome da su leenom detetu, u
cilju olakanog ispunjavanja potreba deteta koje imaju u
koli, u potpunosti uvaene i ostale obrazovne i socijalne
potrebe.
Ipak, treba naglasiti da u toj komunikaciji izmeu nastavnika
i roditelja moe da doe i do neslaganja. Roditelji,
nastavnici, kao i samo leeno dete imaju razliita oekivanja
po pitanju njegovog/njenog akademskog postignua. Npr.,
nastavnici mogu imati stav da roditelji
imaju nerealna oekivanja po pitanju
postignua njihovog deteta i da umanjuju stvarne posledice koje je
leenje ostavilo, dok roditelji s druge strane smatraju da kolsko
osoblje olako sniave kriterijume postignua za leenog uenika.
Takoe, deava se da i roditelji i nastavnici nerado jedni drugima
priaju o tome ta ih brine u vezi sa detetom: roditelji, da ne bi ostavili
utisak da su suvie anksiozni ili zahtevni, a nastavnici da, pored
svih stresova koje su zbog bolesti deteta pretrpeli, ne bi dodatno
optereivali roditelje.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 13

Neopravdane brige oko poverljivosti informacije

koje roditelji i nastavnici razmenjuju mogu da slue
kao prepreka u komunikaciji izmeu ove dve strane.
Ako roditelji i leeni uenik/ca odobravaju da se u
okviru kole informacije nesmetano dele, onda bi
nastavnik sve podatke koje je dobio trebalo da prosledi
relevantnom osoblju kole. S druge strane, roditelje
bi trebalo ohrabriti da sa nastavnicima ili drugim
lanovima kolskog kolektiva podele sve vane informacije o medicinskom stanju i merama opreza u vezi sa zdravljem deteta. Neki roditelji
ne ele da otvoreno priaju o detetovoj bolesti i leenju. Ovakvo ponaanje najee
je podstaknuto eljom za povratkom u normalu i minimiziranjem stigmatizujuih
efekata bolesti. Njihovu elju da se o bolesti ne razgovara potujte, iako to moe biti
izvor tenzija, posebno ako to osujeuje vae napore da pomognete leenom aku. Nakon
nekog vremena, porodica leenog uenika moe postati otvorenija za razgovor o tim
temama.

Rak je bolest itave porodice!

Pored deteta i ostali lanovi porodice tokom perioda leenja
doivljavaju traumu.

14 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SUOAVANJE SA IZMENAMA FIZIKOG IZGLEDA

Neki mladi tee prihvataju promene u svom fizikom izgleda. Jo od poetka

puberteta deca i mladi su vrlo osetljivi po pitanju fizikog izgleda, a slika o sebi moe
dodatno biti izmenjena nakon bolesti i precesa leenja. Za veinu, ovo je samo privremeni problem. Ipak odreeni broj mladih, mora da se suoi sa trajnim promenama
slike o sebi i oseanjima koja prate njihovo poimanje kako ih drugi vide.

Navikavanje na ivot sa trajnim oiljcima ili na izmene telesne sheme nakon

amputacije je teko i u odraslom dobu. Suoavanje sa ovim izazovima u periodu

odrastanja, moe u velikoj meri da ugrozi normalni psihofiziki razvoj. Neke promene,
poput variranja telesne teine, izmene u teksturi koe i konstantne potrebe za noenjem
kape ili marame, je izuzetno teko prihvatiti. Mladi mogu biti preokupirani svojim
fizikim izgledom, nainom oblaenja ili telesnom teinom - posebno ako se u obzir
uzme i vanost onog to njihova vrnjaka grupa smatra (ne)prihvatljivim. Iz svih ovih
razloga, promena fizikog izgleda, moe da predstavlja najteu prepreku s kojom se
mlada osoba nakon leenja suoava.
Leenje malig-

Meutim, ako je opadanje kose uzroko-

niteta ima brojne

vano radioterapijom, koren dlaka moe

neeljene efekte.

biti trajno oteen i kosa se ne regenerie.

Jedan od eih

Ovo se uglavnom manifestuje gubitkom

je delimino ili

kose na manjim krunim mestima po

potpuno opadanje

glavi, mnogo ree potpunom elavou.

Hemioterapijski lekovi

Gubitak kose je posebno traumatino

takoe mogu uticati na opadanje i drugih

iskustvo za mlade ljude jer frizura u velikoj

vlasi na telu - obrva, trepavica, vlasi u

meri utie na njihovu sliku o sebi i esto

pazunom i genitalnom predelu tela.

definie pripadnost odreenoj grupi.

Uglavnom, kosa u potpunosti izraste

Frizurom i stilom oblaenja mladi ljudi

nakon zavretka leenja, ali taj proces

istiu svoju nezavisnost i individualnost.

Gubitak
kose
kose.

moe da potraje i do 3 godine.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 15

Va uenik koji se lei ili se leio od maligniteta moe doiveti

intenzivan oseaj sramote i socijalne izolacije koja moe rezultirati

izbegavanjem polaska u kolu iako je to u suprotnosti sa preporukama
lekara i psihologa sa klinike.

Od izuzetne je vanosti da nastavnik razume stigmatizujue

efekte gubitka kose i da izae u susret potrebama uenika da, iako

je moda protiv kolskih pravila, tokom nastave nose periku, kapu
ili maramu. Gubitak kose jednako traumatino utie na deake
kao i na devojice, tako da otpor prema koli nije usko vezan za pol
uenika. Kada kosa ponovo izraste ona moe da bude drugaije boje
ili teksture. Deaci su posebno osetljivi ako im novonarasla kosa
odjednom postane kovrdava.

ako

podrku ?

pruiti

Dozvolite ueniku da nosi kapu, kaket ili

maramu tokom nastave, ak iako se to kosi sa

pravilima kole. Tokom sunanih dana, za uenika
kojima kosa jo uvek nije izrasla, noenje kape na
otvorenom prostoru je obavezna radi zatite od sunca.

Ako se leeni uenik slae, pre njegovog/

njenog povratka obavestite ostale ake iz odeljenja

o promenama u fizikom izgledu njihovog druga/
drugarice. Ako se vrnjacima iz odeljenja objasne
razlozi zbog kojih je dolo do promena u fizikom
izgledu leenog uenika/uenice, raste verovatnoa
da e biti empatini i novonastalu situaciju nee
koristiti da se suprotstave pravilima kole.

16 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Znaajnijim izmenama telesne teine, leeni/a uenik/ca se teko

PR OM E N E
T E L E S N E
TEINE

prilagoava zato to je to jo jedan udarac na samopozdanje i

ve naruenu telesnu shemu leenog aka. Poveanje telesne
teine kao rezultat leenja je ree, ali je mogue isto povezati
sa prepisanim lekovima (posebno steroidima) ili hormonalnom
disbalansu kao sporednom efektu leenja.

Kao neeljeni efekat leenja maligniteta moe doi do pojave oteenja na koi,

svraba, bolnih i/ili crvenih delova na koi. Uobiajeno, ove promene su kratkorone,
ali kod transplantacije alogenih matinih elija (donator je druga
osoba) one mogu postati hronine. Koa u ovakvim sluajevima
moe da povremeno lui gnoj ili limfu, da se ljuti ili menja
boju i postane pegava i suva. U ovakvim sluajevima grubi
i kontaktni sportovi se ne preporuuju. Tokom leta njima je
neophodna pojaana zatita od sunca tokom igara i sportova na
otvorenom.

PROMENE
NA
KOI

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 17

ZADIRKIVANJE I MALTRETIRANJE
Kao to je poznato svakom nastavniku, e-pote, drutvenih mrea ili preko mobilnih
zadirkivanje i maltretiranje moe biti veliki telefona se manifestuje kroz slanje runih
problem kod dece i mladih. Istraivanja ili neprijatnih fotografija i pogrdnih ili
pokazuju da je maltretiranje uenika koji preteih poruka.
su leeni od raka tri puta ee u odnosu Oni koji maltretiraju obino biraju osobe
na njihove zdrave vrnjake. Oni koji maltre- koje vide kao razliite i sa kojima niti imaju
tiraju su obino vrnjaci, ali takoe je iskustva niti ih razumeju. Rak kod dece je
zabeleeno i da neki nastavnici ili drugo na svu sreu veoma redak, tako da veoma
osoblje kole ine isto, javno

mali broj dece uopte

komentariui na neprim-

ima priliku da zaista

eren nain. Maltretiranje

razume kroz ta

se moe videti u razliitim

prolazi vrnjak koji se

formama: fizikoj, verbalnoj

leio od maligniteta,

i emocionalnoj (ukljuujui

zato je drugaiji/a

zadirkivanje, nazivanje raznim imenima, od drugih i ta sve obuhvata tretman. Mitovi

ismevanje, poniavanje, irenje glasina o i zablude kao i strahovi usled nedostatka
nekome i iskljuivanje iz vrnjake grupe). znanja o raku mogu stvoriti atmosferu
Sajber maltretiranje, korienjem interneta, prezira, straha i neprijateljstva.

POSLEDICE: Neko ko je meta maltretiranja e pokazati fizike i emocionalne znake kao to su:
oseanje tuge, depresija, strah, stidljivost, usamljenost i veoma nisko samopuzdanje to dovodi do
znaajnog pogoranja akademskog uspeha. Takoe, mogu imati glavobolje, bol u stomaku, nesanicu
ili poremeen reim ishrane, poriv za samopovreivanjem ( ponekad i sa fatalnim ishodom).

18 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Znaci

prepoznavanja ovakve situacije:

Ne oseaju se dobro ujutru kada se probude ili im se ne ide u kolu.

Nikako ne mogu da zaspe uvee ili se
bude pre zore.
Zabrinuti su za putovanje do kole i
povratak kui.

odgovarajue osobe kojoj moe da se

obrati u poverenju i razgovara o problemima.
Vodite dnevnik dogaaja i incidenata
podstaknite ake da ine isto to.
Pokrenite program vrnjake podrke.

Poderana odea ili oteene knjige.

Obezbedite specijalno potansko sandue

gde aci mogu anonimno da ubace poruku o onome to ih brine.

Nestajanje stvari
ukljuujui novac.

Razuverite aka koji je meta maltretiranja

da to nikako nije njegova/njena krivica.

koje

poseduje,

Neobjanjive rane i modrice.

Promene u raspoloenju poveana
agresija ili povuenost i stidljivost.

Ukoliko otkrijete sluaj sajber maltretiranja (svih oblika, od internet do

mobilnog telefona) odmah prijavite
administratorima sajtova, telefonskim i operaterima internet usluga.

Pronalaenje matovitih razloga da ne

idu u kolu.

Kontaktirajte policiju ukoliko su pretnje

ozbiljne i nelegalne.

Opadanje kolskog uspeha.

K ako se odnositi prema maltretiranju:

Stvorite atmosferu u kojoj se maltretiranje ne tolerie-to treba da bude eksplicitno predoeno kako acima tako i
kolskom osoblju.
Budite oprezni kada istraujete potencijalni sluaj maltretiranja.
Ozbiljno shvatite sve informacije ili prepoznatljive znake maltretiranja.
Razgovarajte sa roditeljima, drugim
nastavnicima i acima, ukoliko je primereno.
Obavestite vrnjake u razredu o raku i
leenju raka (uz dozvolu roditelja i aka
koji je leen od raka).
Menjajte uobiajene rutine, raspored
sedenja u uionici i pravila na sportskom terenu/u kolskom dvoritu.
Obezbedite
pojaanu
superviziju i informiite aka o postojanju

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 19

POSEBNE POTREBE U OBRAZOVNOM PROCESU

Neki od uenika/ca prou kroz tretman leenja bre i sa manjim prekidima tokom

obrazovnog procesa. Drugi se mogu nai u situaciji da izgube godine na proces leenja
ime su oslabljeni i sa velikim rupama u obrazovanju. Jasno je da su njihove potrebe
sasvim razliite. Neki e biti u stanju da se vrate u kolu sa minimalnom potrebom
da naue proputeno gradivo uz malo dodatnog razumevanja. Ostali e imati potrebu
za korienjem Individualnog Obrazovnog Programa (IOP) to jest, za dugotrajnom
podrkom uz mogunost da ona potraje tokom njihovog celokupnog budueg obrazovnog
procesa.

ak i kada je uenik/ca uspeno leen/a od raka i u procesu remisije postoji

nekoliko razloga koji dovode do dugoronih problema u uenju. Radioterapija koja se

primenjuje na predeo glave i neki od hemioterapijskih lekova kao to su metotreksat
mogu ozbiljno i progresivno da utiu na vetine i kapacitet za kognitivni razvoj i uenje.
Na alost, injenica je i da to su deca mlaa kada se lee to je vea mogunost da kasnije
imaju ove trajne posledice. Hronini problemi, iako kod manjine uenika/ca, ukljuuju
hronini umor, psiholoke probleme i probleme sa panjom i koncentracijom.

20 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SPECIFINI PROBLEMI

Umor kod dece koja su leena od raka moe biti oslabljujui faktor jer je esto

povezan sa bolovima, oseajem pospanosti i bezvoljnosti. Uenici mogu da pate od

psihikog i fizikog umora to moe uticati na sve to rade. Zadaci za koje im je ranije
bilo potrebno malo truda mogu sada postati iscrpljujui. Mogu se nai u realnoj
situaciji da im je prenaporno da provedu standardno vreme na asovima i posle toga
da jo rade domae zadatke. Umor moe ugroziti aspekte uenja kao to su pamenje i
koncentracija. Efekti obino traju oko est meseci nakon tretmana, ali mogu da potraju
i due. Mentalni ili kognitivni zamor, kao i prekomerna stimulacija manje su oigledni
i prepoznatljivi nego sam fiziki umor.

Kako

prepoznati znake umora :

Uenik/ca moe rei da se osea umorno ili opisati svoje

trenutno stanje reima poput oamuen/a ili zbunjen/a.
Ako rade sporo ili zaostaju sa radom.
Ako su apatini ili pokazuju znake lenjosti.
Nerazgovetan govor ili zamagljen vid.
Problemi sa dolaskom u kolu ili esto kanjenje na asove.
Nedostatak interakcije sa vrnjacima.
Slaba koncentracija, lako gubljenje panje ili problem sa pamenjem.
Razdraljivost ili loe raspoloenje.

Posle

radioterapije :

Sindrom pospanosti moe da se razvije oko est nedelja nakon radioterapije i uobiajeno
ukljuuje periode pospanosti, letargije, gubitka apetita i razdraljivosti.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 21

K ako

pomoi ?

Organizujte kratke periode intenzivnog rada sa

estim pauzama za odmor.
Smanjite oekivanja u smislu izrade domaih
zadataka ili rada na asu.
Pomozite ueniku da postavi prioritete u radu i
uenju.
Dozvolite ueniku/ci da napusti uionicu pet
minuta ranije kako bi se lake spremio za odlazak
kui ili sledei as u drugoj uionici. Takoe moda

Hronini umor
Manji broj uenika/ca
pokazae znake hroninog
umora koji moe potrajati i po nekoliko godina
nakon leenja. Kod ovih
uenika preporuuje se postepeno poveanje aktivnosti
u njihovom obrazovnom
procesu. Uenik bi trebalo
da pone sa samo jednim
ili dva asa dnevno i potom
prema sposobnostima da se
poveava broj asova. Jutarnje
buenje kod ove grupe dece
moe biti tee, tako da im
jutarnjim asovima treba
davati lake zadatke.

mu/joj je potrebna pomo da ponese svoje stvari,

obezbedite je.
Obezbedite specijalnu karticu u boji za uenika/cu
da je koristi kada mu/joj je potreban odmor bilo
to odlazak sa asa ili prosto sputanje glave na
klupu da se odmori.
Prilagodite vreme rada testova, pismenih ili domaih
zadataka.
Dozvolite kucanje na kompjuteru ukoliko je rukopis
aka suvie neitljiv ili mu/joj je prenaporno da
pie.
Obezbedite im kratke beleke o onome to predajete kako ne bi morali da vas istovremeno sluaju
i belee.
Obezbedite im sredinu u kojoj imaju mir i mogu da
se odmore ako im je potreban tajm aut.
Pitajte ih kako se oseaju ak i kada ne umeju da
vam daju na to odgovor, svaki razgovor vezan za
njihove brige i strahove je dobrodoao

22 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

POKRETLJIVOST I FIZIKO VASPITANJE

Leenje od raka moe dovesti do smanjene sposobnosti na polju fizikog angaovanja.

aci mogu imati problem sa pokretljivou ili sa zamorom. Vano je da se fokusirate

na ono to uenik moe da uradi, a ne ono to ne moe da uradi.
Zagrevanje i oputanje

Neke od strategija za inkluziju u fizike aktivnosti

Dobra praksa je da uvek postoji

i sportove:

period zagrevanja i period

Prilagodite aktivnosti tako da izlaze u susret

oputanja pre i posle fizikih

potrebama pojedinca

aktivnosti i bavljenja sportom

Dozvolite uee u fizikim aktivnostima

jer to smanjuje mogunost

svima, ali sa prilagoenom brzinom i nivoom

istezanja ili povrede miia.

teine.

Leeni aci u ovim vebama

lako mogu da uestvuju, ak

Ukljuite sve ake u fizike aktivnosti iz

praktinog i socijalnog razloga.

i ako, zbog prezahtevnosti ili

Polagano gradite vetine vebajte jedan

rizika od povreda tokom glavne

pokret pre nego to sklopite nekoliko pokreta

aktivnosti, ne mogu da budu

u celinu.

aktivni tokom itavog asa.

Negujte atmosferu ja to mogu kroz kreativne

i prilagoene aktivnosti koje obezbeuju
motivaciju i nude viestruke izbore.

Imajte na umu da odbijanje odlaska u svlaionicu i presvlaenja pred drugima u

okviru vrnjake grupe moe poticati od osetljvosti na eventualne telesne promene
koje dete ima kao posledicu leenja. Mogue je da e biti potrebno da obezbedite
ueniku/ce privatnost u ovom smislu. Neki uenici/ce e moda, koristei bolest kao
izgovor, pokuavati da izbegnu fizike aktivnosti, iako su u sutini potpuno spremni
fiziki da uestvuju. Obratite panju na ove otpore. Razlozi mogu biti promena na
telu, hormonska promena ili nedostatak samopouzdanja kao direktni rezultat leenja
od raka.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 23

kolski izleti i aktivnosti na otvorenom

Dobro planirani i adekvatni kolski izleti su veoma korisni u socijalnom i obrazovnom
smislu. Velika je teta da ih leeni uenici/ce izbegavaju jer im izgledaju kao
preteki izazov. Umesto da dete ne uestvuje na njemu, pozovite roditelja ili drugu
osobu koja moe ii s njim kao pomoni asistent u obrazovnom procesu. U procesu
planiranja izleta i procene rizika, osmislite i alternativne aktivnosti za vreme izleta
(PA Personalni asistent). Tokom procesa planiranja izleta i procene rizika pokuajte
da osmislite i alternativne aktivnosti tokom izleta koje bi fiziki bile dostupne svim
uenicima.

UZIMANJE LEKOVA

Neki aci moraju da uzimaju

redovno lekove kada su u koli. Ako

je procena lekara da je zdravstveno
stanje uenika zadovoljavajue za
polazak na redovnu nastavu, potreba
za lekovima nikad ne sme biti izgovor
da porodica spreava aka da pohaa
kolu.

U zavisnosti od uzrasta aka i postojee strukture podrke u koli, uzimanje lekova

tokom nastave moe da bude obezbeeno od stane ili samog aka, ili nekog od kolskog
osoblja, kao to je uitelj/uiteljica, razredni stareina. Neki od protokola leenja
zahtevaju od pacijenata da, u cilju odravanja remisije, odreene lekove konzumiraju

24 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

AKADEMSKO POSTIGNUE I OEKIVANJA

Ozbiljna bolest i produeni izostanak iz kole svakako imaju veliki uticaj na

akademsko postignue aka. Ovo ukljuuje postojanje rupa u znanju kao i nedostatak
energije, samopouzdanja i motivacije. Oekivanja nastavnika treba da budu u skladu
sa kognitivnim kapacitetima leenog aka, a akcenat rada na aktivaciji potencijala
uenika.

Moe vam se uiniti primamljivo da jednostavno kaete leenom aku da nita

ne brine u vezi za kolom i kolskim uspehom. Za neke ake e ovo doi kao veliko
olakanje, posebno ako kola nije bila ba omiljeni deo njihovog/njenog ivota pre
leenja. Ipak, na taj nain ne inite uslugu tom ueniku/ci, ve samo pothranjujete
model ponaanja koji je neodriv i odlaete proces inkluziju. Za druge ake koji se
vie brinu o tome koliko su zaostali sa gradivom i kolom i razmiljaju kako da to
sve nadoknade kao i o svojoj budunosti i planovima, ovakav pristup stvara dodatne
probleme. Oni mogu da se osete iskljuenim iz kolskog drutva i njihovih socijalnih
mrea i da doive dodatnu traumu.

Ovo nije laka situacija za nasatavnika/cu, naprotiv. Ako je pritisak nastavnika na

aka suvie jak, on/ona moe stei utisak da je pod presijom bezoseajnosti za njegovu/
njenu situaciju a ukoliko se aku suvie gleda kroz prste, ak moe stei utisak da se
odustaje od njega/nje i da niko ne vidi da ima
budunost. Na nastavnicima je da, individualizovanim pristupom, svakom aku koji je zbog
bolesti dui vremenski period bio van kole,
prilagode pedagoki pristup -oekivanja koja
pred njega postavljaju treba da budu objektivna
(u okviru kapaciteta i ogranienja koje dete
trenutno ima) i za uenika/cu motiviua.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 25

PONAANJE I EMOCIONALNE
REAKCIJE UENIKA

Dijagnoza raka kao i leenje zahteva veliko emotivno prilagoavanje za aka i

njegovu/njenu porodicu. Ve same fizike promene koje mogu nastati kao posledica
bolesti i/ili leenja, mogu biti uzrok psihike preosetljivosti deteta. Dodatne promene
kao to je mentalni umor, oteano praenje nastave, kao i tekoe na polju pamenja,
su takoe vrlo stresnogene za aka. Ipak, za neke najtraumatinije efekte izaziva
suoavanje sa mislima o sopstvenoj smrtnosti, kao i ivljenje sa trajnim strahom od
mogueg povratka bolesti nakon leenja. Va ak moe biti anksiozan pri povratku
u kolu i imati oseaj da vie tu ne pripada. Dok neki od njih prou sa nepoljuljanim
samopouzdanjem ili ak i osnaeni iskustvom, mnogi e se pojaviti sa vrlo krhkim
samopotovanjem to stvara potrebu za paljivom i briljivom negom meuljudskih
odnosa od strane nastavnika i ostalih aka u razredu.

Kod uenika koji su zbog leenja od maligniteta dugo odsustvovali sa nastave,

nakon njihovog povratka u kolsku sredinu, moete primetiti da, iako generalno vrlo
zrelo razmiljaju, ponekad je uoljiva doza emocionalne/drutvene nezrelosti u odnosu
na njihove vrnjake. aku moe veoma teko pasti da prihvati injenicu da je njegov
uspeh na mnogim poljima akademskom, socijalnom, na polju sporta moda postao
slabiji. Neki dodue, mogu biti i sasvim sluajno zatieni od ovoga usled sopstvenog
nerazumevanja da su nekakve promene uopte nastale. Drugi e pak doiveti svako
svoje novonastalo ogranienje kroz ekstremno tugovanje. U ovom sluaju se deava
neto slino kao proces tugovanja koji postepeno dovodi do prihvatanja i integrisanja
tih ogranienja u sliku o sebi. Ovo moe biti veoma spor i bolan proces. Najvanije je
da sve u vezi sa oekivanjima od deteta (od strane samog deteta, roditelja i kolskog
osoblja) bude reavano sa dodatnim razumevanjem i panjom. Neophodno je ove
probleme reavati proaktivno i uvremenjeno, jer anksioznost nastala u vezi sa kolom
vrlo brzo moe eskalirati u fobini strah od kole.

26 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

ta moemo uoiti u uionici?

Promene raspoloenja, melanholiju, povuenost, nedostatak radosti ili motivacije,
plaljivost.
Anksioznost, zabrinutost, depresiju i razdraljivost kada je u pitanju postizanje
kolskog gradiva i testova/ispita.
Preterano perfekcionistiki stav ili opsesivno ponaanje.
Emocionalna nezrelost i preterana zavisnost od drugih .
Loa koncentracija i pamenje, uznemirenost, impulsivno ponaanje i neoekivano
lo akademski uspeh.
Frustracija, bes, razdraljivost i agresivnost.
Loije socijalne vetine ili egocentrinost i nefleksibilnost.
Ponaanja u kojima se prepoznaje preterano traenje panje.
Izolovanost- izbegavanje socijalnih aktivnosti i nedostatak interakcije.
Fobini strah od kole.
Psihosomatski simptomi, koji mogu da ukljuuju njihove albe na glavobolju i
bol u stomaku.

NEKE OD STRATEGIJA:
PRAENJE PONAANJA

Pitajte roditelje da li je ak pre

Kod aka koji je leen od

leenja imao emocionalne i druge

raka izuzetno je vano da

probleme sa ponaanjem? Ovi

roditelje odmah obavestite

problemi mogu biti pogorani

o promenama u ponaanju

postojanjem bolesti, opasne po

kako bi se iskljuio

ivot i uzdrmati celu porodicu.

potencijalni zdravstveni

Uputite aka i roditelje na

uzrok.

psiholoko savetovanje kod

kolskog psihologa.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 27

Neki od principa dobrog upravljanja ponaanjem:

Pronalaenje pravog balansa

Dobra komunikacija
Izdvojite vreme da zaista komunicirate
sa akom i sasluate njegove/njene brige.
Razgovor sa roditeljima e vam razjasniti
u kojoj meri su problemi vezani iskljuivo
za kolu. Razgovori sa ostalim lanovima
kolskog kolektiva koji takoe radi sa
leenim uenikom/om e pomoi da
se uspostavi potpunija slika i obezbedi
doslednost u upravljanju ponaanjem.

Razumljivo je da su nastavnici ponekad

neopravdano blagi ili zatitniki nastrojeni
prema uenicima sa rakom. Meutim,
ovakvim stavom se nehotice mogu odravati
ili ak pogoravati problemi u ponaanju.
aku moe biti potreban isti tretman
koji dobijaju i njegovi vrnjaci u veini
aspekata, ali u isto vreme neprimereno je
disciplinovanje aka za ponaanje koje je
organskog porekla ili van njegove kontrole.

Istrajnost i strpljenje

Individualnost

Pokuajte da se koncentriete na

Kao i u sluaju bilo kog aka, strategije

pojedinane probleme u ponaanju

upravljanja ponaanjem koje funkcioniu

uenika i budite konzistentni po pitanju

kod jednih nee funkcionisati kod drugih.

vae dostupnosti detetu i pristupa koju

Neophodno je napraviti individualnu

koristite. Budite savreno jasni da se

procenu za svako dete.

radi iskljuivo o samom ponaanju koje

je neprihvatljivo, a ne o aku u celini.
Svako poboljanje u ponaanju svakako
pohvalite
Potraite savet!
Potraite profesionalni savet za probleme sa kojima se suoavate. Dobro upravljanje ponaanjem u ovim sluajevima podrazumeva da e pomo eksperata i njihovi
saveti spreiti dalju progresiju disfunkcionalnih obrazaca ponaanja.

28 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

SOCIJALIZACIJA I ODNOSI

Leenje od raka moe aka odvojiti na due vreme iz njegovog uobiajenog

socijalnog okruenja. Zatitnika sredina u bolnici sa neprekidnom brigom medicinskog

osoblja, a i poveana zavisnost od roditelja moe dodatno dovesti do otuenosti aka
od svojih vrnjaka u koli. Dubokoseno iskustvo suoavanja sa dijagnozom, leenjem
i ivotom posle raka moe dodatno doprineti izolovanosti. Dobra drutvena inkluzija
u kolsko okruenje je od sutinskog znaaja ukoliko elimo da povratimo oseaj
pripadnosti grupi kod ovih aka. To moe biti presudno za njihov napredak u svim
aspektima ivota i moe da sprei incidente kao to su zadirkivanja i maltretiranje. Ako
primeujete da je dolo do regradiranja ili potpunog gubitka nekih socijalnih vetina,
pomozite ueniku/ci da ih ponovo stekne.

Socijalne vetine koje uzimamo zdravo za gotovo

Razumevanje neverblane komunikacije

Stvaranje i ouvanje prijateljstava.

kao to je govor tela, izrazi lica ili

Razumevanje ala.

ton govora.

Kontrolisanje oseanja i emocija.

itanje socijalnih signala.

Sluanje.

Adekvatno ponaanje u odnosu na

date okolnosti.

Promena uloga i zajednitvo.

Aktivno uestvovanje u procesu inkluzuje druga/drugarice koji se nakon leenja

vraa u kolu, viestruko koristi i ostalim uenicima iz odeljenja: oni se kroz taj proces
ue prihvatanju, toleranciji, unapreuju svoje komunikacijske i organizacione sposobnosti.

Mnogima je teko da pronau prave rei pri susretu sa prijateljem kojem je dijag-

nostifikovan rak. Drugi pokuavaju da izbegnu situaciju u potpunosti ili im se ini da

je njihov pokuaj posete ili slanja estitke tokom leenja odbijen iz nezahvalnosti.
Verovatnije je da se odbijanje posete dogaa zato to se drug/drugarica loe oseao/la
ili je bio/la bio previe zaokupljen/a procedurama leenja u to vreme.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 29

Mnogi aci izgube kontakt sa prijateljima tokom leenja i nailaze na potekoe

kada treba da se vrate i budu ponovo prihvaeni u vrnjaku grupu. Paradoks mladosti
je ovde vrlo jasno u igri: svako tei da uspostavi svoju nezavisnost i individualnost, dok
u isto vreme oajniki eli da se uklopi i oseti pripadnost od strane vrnjaka.

Posle boravka u bolnici i dugotrajnog izostanka iz kole tokom kojeg je ak razvio

izuzetnu bliskost sa roditeljima ili starijima koji su sa njim proveli to vreme, reintegracija u kolu postaje od kljunog znaaja za vraanje u normalne ivotne tokove jedne
mlade osobe. Ukoliko je pohaanje kole preporueno od doktora i tokom leenja i
ak se osea sposobnim za to, treba omoguiti nesmetan povratak u kolu, ak i ako
je pohaanje nastave jo neredovno. kolskom osoblju moe zvuati primamljivije da
se uenik potpuno oporavi i tek onda vrati u kolsko okruenje, ali to moe potrajati
suvie dugo i poveava rizike od razvoja mnogih drugih teih problema kao to je fobija
od kole ili gubljenje samopouzdanja.

Mnogi pacijenti imaju iskustvo izmetenosti u odnosu na svoje vrnjake, koja

moe biti trajnog karaktera. Trauma suoavanja sa potencijalno terminalnom boleu

i ograniavajuim aspektima koje donosi leenje, odvaja ih od vrnjaka koji se u isto
to vreme suoavaju sa potpuno trivijalnim stvarima svakodnevnog ivljenja. esto se
oseaju potpuno drugaiji od drugih-veina mladih posle leenja smatra da je sazrela
vie i bre u odnosu na vrnjake i da to vodi nerazumevanju i poveanju distance izmeu
njih.

ODBIJANJE DA SE IDE U KOLU

Otpor prema povratku u kolu veoma je est kod dece i mladih nakon bilo kojeg

odsustva povezanog sa ozbiljnom boleu, pogotovo onom koja moe imati smrtni ishod.
Otpor moe da se produbi u potpuno odbijanje polaska u kolu ili ak razvoj fobinih
strahova od kole.

30 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Upozoravajui znaci koje treba uoiti:

Odbijanje deteta da krene u kolu, koje esto ukljuuje i
aljenje na neke somatske tegobe (bol u trbuhu, glavobolju, grlobolja)
ak moe iskusiti i fizike znake anksioznosti kao to su ubrzan puls, drhtavica, znojenje,
tekoe s disanjem i muninu. Pre obraanja za pomo profesonalcima iz oblasti mentalnog
zdravlja, prvo razgovarajte sa akom i njegovom porodicom. Kada se kod deteta pojave
neki od ovih simptoma, vrlo je vano da se iskljui mogunost pritajene depresije koja
moe zahtevati psihoterapijski ili savetodavni rad.
Anksioznost zbog povratka u kolu-kako pomoi?
Otvoreno razgovarajte za akom i roditeljima o svim stvarima koje se tiu deteta, a
koje vas brinu.
Insistirajte da i roditelji budu ukljueni u proces reavanja problema. Njihovo uee
i podrka su kljuni.
Kroz razgovor sa akom saznajte koje su obasti
koje mu/joj izazivaju najvei stres, (npr. maltretiranje, nedostatak prijatelja, oseanje razliitosti,
previe ili nedovoljno obaveza, previe aka u
uionici, nedostatak samopouzdanja itd.)
Pregovarajte o promenama u kolskim rutinama ili procedurama. Predloite vreme
kada bi mogli da dou isto da bi se druili s vrnjacima.
Obavestite druge nastavnike ako neka od strategija koju primenjujete u radu sa leenim
djakom daje dobre rezultate, kako bi i oni mogli da ih primene.
to pre ih uputite kod akog savetnika ili psihologa jer to moe biti od velike pomoi.
Pregovarajte sa jednim ili dva prijatelja aka da sa njim redovno provode odmore
izmeu asova (ili stresni deo dana).
Smireno i svrsishodno reagujte na stresne situacije.
Ponite s malim ciljevima, postepeno ih nadograujte i uvek nagradite postignuto.
Svaki plan akcije treba primeniti to pre.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 31

KONCENTRACIJA I PAMENJE

Odreeni protokoli leenja kao to je radioterapija i neke od hemioterapija redukuju

kapacitet pamenja i sposobnost aka da se koncentrie. Oni lako gube panju, posebno
u velikoj grupi i bunim okruenjima. Ovo ograniava njihove sposobnosti da ue i da
dostignu svoje potencijale. Razmislite o metodolokom pristupu i starategijama uenja
Koncentracija

ta

mogu oekivati ?

Pamenje

* Zamiljenost i sanjarenje.

Teko se priseaju nekih infor-

* Poputanje koncentracije.

macija.

* Problemi sa praenjem

Nemogunost da prate instrukcije

jednostavnih instrukcija.

tokom rada.

* Usporenost i povrnost u

Potekoe u memorisanju novih

radu

informacija i uenje novog gradiva.

Problemi sa dolaskom na vreme
na asove i/ili zaboravljanjem
pribora (odgovarajuih udbenika,
svezaka).

Neke

o d s t r at e g i j a z a u i o n i c u :

uz pomo zanimljivog radnog materijala.

* Uenika moete uputiti na rad sa kolskim * Obezbedite beleke sa asa

psihologom u cilju uenja vebi za poboljanje
koncentracije.
* Raslanite zadatak na manje, fokusirane
korake. * Uspenim reavanjem manjih delova
zadataka, kroz manja postignua ohrabrujete
uenika/cu i motiviete ga za dalji rad.
* Pohvalite svako postignue.
* Zadaci treba uvek da budu kratki i praktini.
* Stimuliite interesovanje za odreenu temu

32 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

PANJA UENIKA

Bitno je napraviti razliku izmeu periodinog opadanja panje deteta (deficita

panje) i nedostatkom pamenja (memorijskog deficita), mada nije retko da kod uenika
moete da primetite kombinaciju oba faktora. Situacija u kojima kod uenika dolazi
do deficita panje esto mogu biti i pogorane tokom odreenih delova dana kada je
uenik umoran.

Pamenje?
Obezbedite aku mogunost za repeticiju (ponavaljanje gradiva, vebanje) dodatno
uenje.
Obezbedite alate za lake pamenje, na primer pisane instrukcije, dnevnike, ekliste,
satove, table s podsetnicima, diktafon, digitron, radne listove ili ablone.
Uite ih strategijama poboljanja pamenja, na primer mnemoniku, mentalnu imaginaciju, mape uma, dijagrame (paukova mrea).
Postarajte se da je domai zadatak sa rokovima zabeleen u svesci.
Dozvolite im upotrebu markera - flomastera za obeleavanje teksta.
Ako uenik lako gubi panju:
Smanjite spoljne smetnje tokom asa.
Izbegavajte otvorene i bune uionice.
Smestite uenika u klupu koja se nalazi u prvom redu i gde su smetnje najmanje.
Napravite raspored sedenja u
uionici tako da ohrabrite radne
navike.
Privucite panju aka pre nego to
elite da mu zadate jednostavna
uputstva u radu.
Svedite prisustvo opreme na stolu
na najosnovnije.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 33

SEKSUALNOST I PLODNOST

Seksualni razvoj kod mladih koji su se leili od raka moe biti ozbiljno ugroen.

Za neke od njih, plodnost e biti delimino ili potpuno naruena, dok nekima nee
biti ugroena uopte. Sve promene koje im se deavaju mogu biti fizikog ili psihikog
porekla.
Psiholoki aspekt

Fizioloki aspekt
Mesto na kojem se tumor razvio i
primljena terapija mogu izazvati
hormonske promene / disbalans. Ovo
ponekad dovodi do problema sa preranim poetkom puberteta, promenama seksualnog nagona, seksualnu
inhibiciju ili nedostatak inhibicije.
Do neke mere hormonski problemi
mogu se reavati sa doktorima specijalistima za hormonske problem (endokrinologom). Pacijent moe primati
hormonsku terapiju u formi tableta ili
injekcija, najee doivotno. Devojke
mogu imati neredovne menstruacije,
a mladii smanjen broj spermatozoida. Iako ovo moe dovesti do neplodnosti vano je podsticati da bez obzirana to koriste neki vid kontracepcije
tokom seksa kako bi se zatitili od
trudnoe ili polno prenosivih bolesti.

Samopotovanje i samopouzdanje
kod mladih osoba su blisko povezani
sa njihovim poimanjem sopstvenog
izgleda i vere u budunost. Promene u
fizikom izgledu uzrokovane leenjem
mogu imati veliki uticaj na njihovu
sposobnost da formiraju odnose. Dijagnoza raka moe razruiti njihovo
uverenje da e im se ivot ikada vratiti
u normalu i oni se mogu oseati iznevereno injenicom da su bolesni ili da
su proli proces leenja koji im potencijalno menja ivot u potpunosti.
Njihove socijalne vetine i samopouzdanje mogu biti ometeni dugim
izostankom iz kole. Saznanje da
su njihovi ivotni ciljevi, kao to je
formiranje odnosa ili planiranje porodice ugroeni, moe imati ozbiljan negativan uticaj i aku moe biti
neophodna psiholoka podrka. Ako
u okviru vaeg nastavnog programa
imate lekciju koja moe da dotakne
temu reprodukcije ili plodnosti (npr.
nastava biologije), trebalo bi da
uvaite mogunost da kod leenog
uenika/ce postoji osetljivost na te
teme. Pre tog asa, porazgovarajte
sa leenim akom-ako je to izuzetno
osetljiva tema koja uenika/cu moe
da uznemiri, dopustite im, da kada
im postane neprijatno, napuste as.

34 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

PRIPREMANJE ZA SMRT UENIKA

Veina dece i mladih se uspeno izlee od raka i nastave ivot stremei ostvarenju

svojih ciljeva uprkos eventualnim posledicma bolesti i leenja, te doekaju zrele

godine i starost. Naalost, neki e ipak umreti od ove bolesti. Kada nestane nade u
izleenje i iscrpu se sve mogue opcije, medicinska briga o pacijentima ulazi u fazu
palijativnog zbrinjavanja. Najvaniji cilj tada postaje optimizovanje stanja pacijenta
i obezbeivanje maksimalne mogue dobrobiti u odnosu na simptome koji se javljaju,
ukljuujui medicinski tretman protiv bola. Palijativna nega u terminalnim fazama
bolesti omoguava pacijentu da to je mogue kvalitetnije provede vreme koje ima da
dostojno umre u miru.
Nastavnik/ca e moda morati da ispuni nekoliko uloga u situaciji koja
zahteva podrku povodom smrti uenika:
Zadovoljavanje potreba i elja umirueg aka i njegove porodice.
Razumevanje i podrka vrnjacima i svojim kolegama koji tuguju.
Odgovorite na pitanja uenika.
Organizujte jedan as gde bi kolski psiholog mogao da razgovara sa vaim
uenicima o oseanjima koja ih preplavljuju i prihvatanju smrtnosti kao sastavnog
dela ivota.

ak i ako ak o kojem se radi zna da e umreti, on/a i njegovi/njeni roditelji jo

uvek mogu eleti da povremeno pohaa kolu i socijalizuje se do poslednjeg trenutka.

kola je poznato mesto u kojem ak ima najvei broj prijatelja izvan porodice. Ovo su
vani odnosi koji mogu pomoi da se u odreenoj meri zadri rutina i oseaj normalnosti, da se ni dete ni lanovi porodice ne prepuste samo pasivnom ekanju smrti.
Uz paljivo planiranje i komunikaciju kola moe negovati socijalnu i emocionalnu
dobrobit deteta. Roditelji, braa i sestre mogu takoe da nau utehu u injenici da
postoji drutvena mrea podrke koja je aktivno ukljuena u sve to se deava.

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 35

Bolestan uenik moe biti u stanju da ide u kolu sa skraenim vremenom asova,

ee uglavnom za velike odmore ili na neke od asova koji su mu/joj omiljeni. Ako
ak vie nije u stanju da ide u kolu onda kolsko osoblje treba da obezbedi, naravno
uz dozvolu aka ili roditelja, odravanje kontakta putem kratkih poseta kada god i gde
god je to mogue, putem slanja kartica i pisama, tekstova, e-pote, ili putem socijalnih
mrea.

kolska zajednica treba da pokua da stvori klimu u kojoj se potuju nezavisnost,

nada i dostojanstvo aka. Svest o razliitim kulturama, obiajima i verskim obiajima

moe biti od neprocenjive vrednosti u prevazilaenju razlika izmeu pojedinaca u ovom
veoma vanom trenutku. Nain na koji uenici iz odeljenja i kolsko osoblje odreaguje
na bolest i smrt mlade osobe u mnogome zavisi i od njihovih linih iskustava kao i od
nivoa bliskosti koju imaju sa bolesnim akom. Oni koji su ve iskusili znaajan gubitak
u svojim ivotima moda e imati veu potrebu za podrkom i utehom, iako pojedinana
reakcija nikada ne moe da se predvidi. Znaajan gubitak ne mora biti samo onaj koji se
deava prilikom smrti voljene osobe, on takoe moe biti i iskustvo razlaza ili raspada
porodice (za izbeglice recimo, gubitak jezika, kulture i doma moe biti traumatino).
Onima koji prepoznaju sline zdravstvene probleme u sebi ili u okviru svoje porodice
bie potrebno dodatno razumevanje, kao i onima koji gaje bliski odnos sa osobom koja
umire ili sa njihovom braom i/ili sestrama.

36 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Koriena literatura:
* Pupils with cancer - A guide for teachers - The Royal Marsden NHS Foundation Trust and The Specialist Schools and Academies Trust
* A Meta-Analysis of Interventions to Facilitate School Reentry for Children with
Chronic Health Conditions By Kimberly S. Canter -Psychology and the Graduate
Faculty of the University of Kansas
* Learning & Living With Cancer - Advocating for your childs educational needs
- Made possible by the Lance Armstrong Foundation
* Reintegrating Students With Brain Injury Back To School in B.C.: Taking a Closer
Look by Robyn E. Littleford, M. Ed. Department Head, G.F. Strong School Pro
gram, Vancouver, B.C.
* The adolescent with cancers school re-entry experience : exploration of predictors and successful outcomes, Chasity Brimeyer University of Iowa
* Welcoming the Child with Cancer Back to School - Provided by SCORES-S
(Students with Cancer Outfitted to Reenter School Successfully) Division of
Oncology The Childrens Hospital of Philadelphia September 2013

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 37

38 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Povratak u kolu deteta sa malignitetom | 39

Udruenje
ika Boca

40 | Povratak u kolu deteta sa malignitetom

Vojvode Stepe 298

Vojvode Vlahovia 35e
11000 Beograd
Tel: +381114059414
roditelji@cikaboca.org
www.cikaboca.org

Prevod, adaptacija,
dizajn i priprema:
Katarina Gaevi
Dragana Radulovi
Vladimir Radulovi