SPISAK ISPITNIH PITANjA IZ PREDMETA BERZE

I FINANSIJSKA TRITA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.

Pojam finansijskih trita

Znaaj i uloga finansijskih trita
Vrste finansijskih trita
Istorijski razvoj finansijskih trita
Karakteristike savremenih finansijskih trita
Poslovi na finansijskim tritima
Efikasnost finansijskih trita
Razvijenost finansijskih trita u naoj zemlji
Regulisanje finansijskih trita
Finansijska tednja kao predmet transferisanja na finansijskim tritima
Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankama; Kapital pribavljen u
inostranstvu
Tokovi transferisanja finansijske tednje
Pojam i oblici finansijske aktive
Pojam hartija od vrednosti
Vrste hartija od vrednosti
iralni novac, devize, zlato i plemeniti metali
Uesnici na finansijskim tritima
Vrste finansijskih institucija
Centralna banka
Banka kao uesnik na finansijskim tritima
Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti, sekuritizacija i fiducijarni (trast) poslovi
tedne i kreditne asocijacije, tedno-kreditne zadruge, tedionice, kreditne unije,
finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori
Osiguravajue organizacije
Penzioni fondovi
Pojam investicionih fondova
Oblici investicionih fondova
Posebne vrste fondova
Funkcionisanje investicionih fondova i ostale finansijske institucije
Pojam i vrste berzi
Organizacija berze
Poverenje i sigurnost kao principi poslovanja na berzi
Osnivanje berze
Organi, opti akti i lanovi berze
Berzansko poslovanje
Izvetavanje, nadzor nad poslovanjem i prestanak rada berze
Privredni prestupi berze
Beogradska berza
Nalozi
Kotacija
Obraun berzanskih transakcija i berzanski izvetaji i analize
Formiranje i kretanje cena i pekulativne operacije
Manipulacije na berzi i berzankse krize
1

43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.

Pojam berzanskih posrednika

Osnivanje berzanskih posrednika
Vrste berzanskih posrednika
Vrste brokera i dilera
Pojam i delatnost brokersko-dilerskog drutva
Dozvola za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva
Opti akti i uprava brokersko-dilerskog drutva
Zatita od rizika obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog drutva
Pravila sigurnog i dobrog poslovanja brokersko-dilerskog drutva
Nadzor nad poslovanjem i prestanak obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog drutva
Privredni prestupi brokersko-dilerskog drutva
Ovlaene banke za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva
Kastodi-banka
Privredni prestupi kastodi-banke
Pojam i karakteristike trita novca
Funkcije trita novca
Organizacija i vrste trita novca
Internacionalno trite novca
Pojam i klasifikacija kratkoronih finansijskih instrumenata
Kratkorone dravne obveznice
Certifikat o depozitu
Bankarski akcept
Komercijalni zapis
Blagajniki zapis; Trasirana menica
Saldiranje kratkoronih finansijskih instrumenata
Uesnici na tritu novca
Funkcionisanje trita novca
Pojam i ciljevi trita kapitala
Funkcije i efikasnost trita kapitala
Vrste trita kapitala
Instrumenti trita kapitala
Pojam akcija
Vrste akcija i prava iz akcija
Cene akcija
Pojam dugoronih obveznica
Vrste dugoronih obveznica
Inovacije na tritu obveznica
Rangiranje (rejting) obveznica i odreivanje vrednosti obveznica
Uesnici na tritu kapitala
Funkcionisanje trita kapitala
Uloga investicionog bankara na tritu kapitala
Primarno trite kapitala
Primarna emisija akcija
Primarna emisija obveznica
Sekundarno trite kapitala
Sekundarno trite akcija i sekundarno trite obveznica
Pojam deviznog trita
2

90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.

Funkcije deviznog trita

Ponuda i tranja za devizama
Vrste deviznih trita
Organizacija deviznog trita; Instrumenti deviznog trita
Uesnici na deviznom tritu
Oblici trgovine na deviznom tritu i pekulativne operacije na deviznom tritu
Osiguranje (heding) na deviznom tritu
Hipotekarni kredit
Primarne hipotekarne obveznice
Sekundarno trite hipotekarnih finansijskih instrumenata
Pojam terminskog trita
Instrumenti terminskog trita
Pojam forvord i fjuers ugovora
Vrste fjuersa
Funkcionisanje trita fjuers ugovora
Operacije sa fjuers ugovorima i znaaj fjuers ugovora
Pojam opcije
Vrste opcija
Funkcionisanje trita opcija
Trite svopova
Trite sporazuma o kamatnim stopama
Trite varanta
Trgovina finansijskim defivatima prema naem zakonu
Prospekt za distribuciju hartija od vrednosti
Preliminarni prospekt, odloni prospekt i dopuna prospekta
Distribucija hartija od vrednosti stranog pravnog lica
Postupak distribucije hartija od vrednosti
Izuzeci od obaveze odobrenja prospekta za javnu ponudu
Trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tritu
Obavetavanje javnosti javnih drutava
Privilegovane informacije
Ponuda za preuzimanje akcija
Pojam, delokrug, opti akti i lanovi centralnog registra hartija od vrednosti
Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti
Privredni prestupi Centralnog registra hartija od vrednosti
Nadlenost, akti i sredstva za rad Komisije za hartije od vrednosti
Sastav Komisije za hartije od vrednosti i nadzor nad njenim radom
Princip rada Komisije za hartije od vrednosti
Krivina dela u vezi poslovanja trita hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata
129. Privredni prestupi i prekraji u vezi poslovnih trita hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata

POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA

Robna i finansijska trzista.
U sirem smislu finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske
transakcije.
U uzem smislu organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za
razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili active). Ona su ambijent gde se
kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i
potraznja za finansijskim instrumentima.
Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih
sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve
makroekonomske kategorije - stednju i investicije; na nacionalnom nivou
ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u
odredjenom investicionom periodu (stedno-investicioni ciklus).
Novac (strani i domaci), hartije od vrednosti, potrazivanja.
Glavni elementi finansijsko-trzisnog sistema:
1. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja)
2. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer)
3. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje)
4. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu)
5. finansijska trzista
Funkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata,
smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.
ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA
Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse
uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje,
finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.
Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka
sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog
poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci
prinos od njihove eksterne upotrebe.
Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih
subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za
razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje
akumulacije.
Funkcije:
1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje)
2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)
4. Funkcija efikasnosti
5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
6. Funkcija smanjenja troskova
7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA

1. Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim
novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana
(osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste;
trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine
dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim
instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca
drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).
2. Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c)
medjunarodna.
3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata
kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata
duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija
od vrednosti.
U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su
obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta.
Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog
kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca,
kao i da placa glavnicu.
Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih
hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih
prihoda emitenta.
Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto
vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u
njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).
4. Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna
(gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi
neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne
transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene
transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).
5. Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima se vrsi
prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu
investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se
trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije.
6. Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije i poslovi
obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko
ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde se
transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.
7. Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj koji
ponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista; na kojima se poslovi obavljaju preko
brokera i dilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i
traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.
8. Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama od
vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i
sekundarne, I b) intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale
intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).
5

9. Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana

(institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama,
I po strogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista;
kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri
I na manje organizovanim mestima.
10. Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste.
ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA
Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca.
Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge
proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu
vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile
kao sredstvo placanja; koren bankarskih poslova, I prapoceci hartija od
vrednosti.
Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki
grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani
posrednici (trapezari), koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave
mogli medjusobno da trguju; prapoceci deviznih trzista.
Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga
I depozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog
prometa kroz citavo Carstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista.
Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novac
predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina; dolazi do razvoja
finansijskih I bankarskih poslova; dve grupe poslova menicni I
depozitarni.
15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranja
prekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste
hartija od vrednosti obveznice I akcije.
Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode
racuna o monetarno-finansijskim tokovima; centralne banke (1694 Bank
of England, kraj 18. veka Banque de France, kasni 19. vek Nemacka).
Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste;
Nju Jork postaje najveci finansijski centar.
Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu
I Nemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetskih
finansijskih trzista; razvila su se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja,
Hong Kong I Singaput), i u LAtinskoj Americi (Argentina I Brazil).
KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINASIJSKIH TRZISTA
Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novih
finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista;
usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto
omogucava kontinuirano trgovanje I dematerializaciju trgovine; stalan process
usavrsavanja postojecih I stvaranja novih institucija na trzistu (investicione
kompanije).

Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi,

internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na
razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog
kretanja finansijskog trzista.
Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata,
tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca.
Osnovne karakteristike:
1. Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih
finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se
mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje;
odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznica
(Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom
prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj
zemlji, pri cemu postuju propise HoV te druge zemlje; pruzaju
mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace
valute).
2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih
trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno
raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi
finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve
je aktuelnije trziste HoV,
U okviru trzista kapitala,
Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom
kamatnom stopom
Certifikati na depozite
A u okviru trzista novca,
Kratkorocne obveznice I certifikati na
depozite
Komercijalne hartije od vrednosti
Bankarski akcepti
Drzavne kratkorocne obveznice
Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci
innovator.
Razlog za inovacije?
1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja
2. Tehnicki I tehnoloski razvoj
3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja
4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika
5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja
Neke od inovacija:
Fjucers ugovori
Opcije
Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom
Svop aranzmani
Kreditne kartice

 Elektronski novac
Hipotekarne zaloznice
3. Deregulativni tokovi; nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa
regulative finansijskih trzista I njihovih ucesnika, doslo je do drzavnih
reformi u pravcu deregulacije.
Fakori:
Finansijske krize
Globalizacija
Inovacije
POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA
Svi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma:
1. Prema vremenu; promptne vs terminske poslove; ova podela postoji
radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije
od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa.
2. Prema tipu active; poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa HoV.
Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima:
Na trzistu novca uzimanje I davanje kratkorocnih kredita,
kupovina I prodaja kratkorocnih HoV
Na trzistu kapitala kupoprodaja drugorocnih HoV
Na deviznom trzistu kupoprodaja deviza.
Poslovi posebne vrste:
A.
Poslovi arbitraze istovremeno se odvijaju na vise
trzista, sa istim HoV; zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I
razlika u visini deviznog kursa. Arbitraza opada sa razvojem
informacionih sistema I globalizacijom finansijskih trzista.
B.
Poslovi hedzinga aranzman u kome se potencijalni
gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom
druge strane; ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika; hedgeri
pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok
spekulanti ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka.
C.
Poslovi spekulacija ucesnici nastoje da na osnovu
znanja, informacija, strucnosti I prihvatanja rizika ostvare veliki
profit u kratkom roku.
EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTA
Dve vrste efikasnosti:
A. Interna (operativna) odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na
zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto
nizim troskovima.
B. Eksterna (cenovna) odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na
trzistu na pojavu relevantnih informacija; kako cene active reaguju na I
odrazavaju sve relativne informacije.
Vrste informacija koje uticu na cene:
1) Informacije o proslim cenama
2) Javno objavljene informacije

3) Sve ostale informacije

Tri forme efikasnosti trzista:
1) Slaba forma cene reaguju samo na informacije o proslim cenama;
velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok
2) Polu-jaka forma cene reaguju na sve javno objavljne informacije;
to podrazumeva kako prosle informacije, tako I poslovne planove,
racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim prihodima,
prodaji, itd.
3) Jaka forma cene odrazavaju ne samo prethodne, vec I sve ostale
informacije.
RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRZISTA U NASOJ ZEMLJI
Razvijenost se ogleda kroz nivo razvijenosti finansijske infrastructure, bogatsvo
finansijskih instrumenata, specijalisticko znanje kadrova.
Stanje domacih trzista je negativno.
o Uzroci:
Slaba profitabilnost nase privrede
Nedovoljna sklonost stednji
Medjunarodna ekonomska blokada
Visoke kamatne stope
Izgubljeno poverenje u finansijski sistem (posebno, banke)
Nedefinisani svojinski odnosi
Nedostatak specijalizovanih kadrova
Inflacija
REGULISANJE FINANSIJSKIH TRZISTA
Cilj jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima.
Funkcije drzave:
1) Zastita ucesnika na trzistima javno objavljivanje informacija, kaznjavanje
nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I jacanja medjusobnog poverenja.
2) Odrzavanje makroekonomske stabilnosti
3) Odrzavanje konkurentnosti smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja
ispunjavaju sledece:
a) Da postoji veliki broj ucesnika
b) Da niko od ucesnika nema dominantnu ulogu
c) Da su ucesnici samostalni I nezavisni
d) Da su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa.
4) Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) preko
mehanizma obaveznih rezervi, preko osiguranja depozita, razlicitim propisima.
Nasa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet
Zakon o predzucima, I Zakon o trzistu novca I trzistu kapitala (ovo je osnova za
stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve
institucije; Trziste novca I kratkorocnih HoV, I Trziste kapitala (od 1992. poznato kao
Beogradska Berza BELEX).

POJAM FINANSIJKE STEDNJE

Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost.
Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata
koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva
nedostaju.
Izvori novcanih sredstava:
1. Stednja
2. Transformacija mobilisanog novca u capital
3. Kapital iz inostranstva
Motivi za stednju:
1. Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj,
ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih ciljeva)
2. Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje)
Sklonost ka stednji zavisi od:
1. Visine tekucih prihoda
2. Zivotnog standarda
3. Navika
4. Stabilnosti
5. Poreskih opterecenja
Visina stednje zavisi od:
1. Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca
2. Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele
3. Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje
4. Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV
Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku
za promene u strukturi portfelja HoV, sto podstice razvoj investicione culture
malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista
dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione
svrhe.
Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu:
1. Stanovnistvo (mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego sto
se zaduzuje; podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim
mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje)
2. Privredni subjekti (suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra)
3. Javni sector (rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom
preko finansijskih trzista HoV, a ne preko finansijskih institucija).
TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA;
KAPITAL PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU

Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I

izvor finansiranja. Struktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po
10

vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi

preko godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite
koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok, gde su kamatne stope
vise.
Banke su zainteresovane da imaju sto vise deponenata/stedisa, I da njihove stedise
budu medjusobno poslovno povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do
smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa sredstava
sa jednog racuna na drugi.
Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku; moguce je da dodje do
podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih
depozita I dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke).
U principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku,
zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana, vec I
pracenje njegove naplate (bonitet duznika). Dugorocni plasman moze biti
pokriven hipotekom (ovo je neizvestan metod, zbog trzisnih fluktuacija).

Dva osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste

pozajmljivanje na kreditnoj osnovi (poverilacko-duznicki odnos) I kroz strana
ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickoj/suvlasnickoj osnovi (greenfield
investicije).

Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala,

a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano
zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike;
kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku
kamata, I eventualne otplate glavnice.

Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u

momentu pribavljanja, a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice
(jer se ona ne otplacuje). Dolazi samo do odliva dela neto dobitka.

Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu

novca na finansijskim trzistima, jer se neki deo akumuliranih sredstava, kako kod
privrednih subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalnih dobara I
trajnijih potrosnih dobara. Ovo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu, dok
je plasman istih sredstava na orocenu stednju ili na berzu HoV povecava.

TOKOVI TRANSFERISANJA FINANSIJSKE STEDNJE

Na finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske

jedinice, koji nude svoja sredstva kao investitori I ocekuju prihod putema kamate;
takodje se javljaju I deficitne ekonomske jedinice, koje imaju ideje za ulaganje I
posao, ali potrazuju novcana sredstva za njihovo ostvarenje.
Gradjani, preduzeca, banke + finansijske organizacije, drzavne institucije + javni
sector (pojavljuju se u obe kategorije, sa raznim motivima)

11

Tokovi kretanja finansijske stednje direktni I indirektni

1. Kod direktnog finansiranja, tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka
deficitnim jedinicama, bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija.
Ovo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste.
Kroz zajmovne instrumente (potrazivanja po osnovu direktno datog
kredita, obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje,
komercijalni zapis, drzavna HoV)
Kroz vlasnicke instrumente (akcije)
2. Kod indirektog finansiranja, izmedju davaoca stednje I krajnjeg korisnika
stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako
urednjenih tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci
broj sitnih I kratkorocnih stednih uloga I ta sredstva plasirati deficitnim
ekonomskim jedinicama kupujuci njihove dugorocnije instrumente, I to u
vecim iznosima.
Kod indirektog finansiranja, deficitne ekonomske jedinice kreiraju
I prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim
institucijama, a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju
suficitnim ekonomskim jedinicama, koje tom kupovinom dolaze
do direktnih finansijskih potrazivanja (active).

POJAM I OBLICI FINANSIJSKE AKTIVE

Finansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se
moze razmenjivati. Ona predstavlja neopipljivu aktivu, cija vrednost ne zavisi od
vrednosti fizickih dobara, vec predstavlja prava na neke buduce prihode I koristi.
Finansijski instrumenti predstavljaju aktivu oni predstavljaju plasmane za
subjekte koji ih poseduju, posto imaju prava na buduce prihode od njih oni
predstvaljaju odredjene obaveze za njihove emitente, jer ti instrumenti za njih
predstavljaju finansijsku pasivu. (svaka aktiva ima svoju pasivu)
Oblici active:
1. HoV
2. Depoziti
3. Potrazivanja
4. Finansijska prava
5. Ziralni novac
6. Devizna sredstva
7. Zlato I plemeniti metali
POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI
Nastale u Srednjem veku; njihov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede I
Industrijskom revolucijom; nastanak modernih HoV se vezuje za Italiju, Spaniju I
Francusku; najveci doprinos su dale SAD I V.Britanija; za izgradnju velikih
projekata (PTT, saobracaj, energetska postrijenja) koriscena su sredstva
prikupljena emisijom akcija I obveznica.
Definicija pisani document koji daje svojim vlasnicima odredjena prava; prema
Zakonu o HoV, one predstavljaju prenosivi elektronski dokument izdavaoca, koji
glasi na ime I iz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava.
12

Osnovna obelezja HoV:

1. predstavljaju formalna dokumenta/pisane isprave
2. sadrze odredjena imovinska ili licna prava
3. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu
Elementi koje sadrze HoV:
1. Oznaka vrste HoV
2. Oznaka klase (serije HoV, ako je izdavalac izdao vise klasa)
3. Naziv, sediste I maticni broj izdavaoca HoV
4. Naziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi
5. Nominalna vrednost celokupne emisije HoV
6. Nominalna vrednost HoV
7. Opis prava I obaveza koje ona sadrzi (I nacin njihovog ostvarenja)
8. Datum izdavanja (odnosno upisa u Centralni registar HoV
Nadlezni organ Komisija za HoV RS
Izdavaoci mogu biti:
1. Domaca pravna lica
2. Savezna drzava
3. Republike clanice
4. Autonomne pokrajne
5. Jedinice lokalne samouprave
6. Centralna banka
7. Strana pravna lica
Vrednost se izrazava u CSD ili u stranoj valuti (uz saglasnost NBS); obavezna je
isplata sredstava u valuti koja je na HoV.
Prenos prava HoV vrsi se prenosom HoV na racun novog imaoca u Centralnom
registru. Ta prava su, po defoltu, neograniceno prenosiva, osim u sledecim
slucajevima:
1. Ako zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa HoV
2. Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja HoV
Duznicke HoV (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do 365 dana od dana
izdavanja) ili dugorocne.

VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI

Osnovne podele:
1. po rocnosti (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne)
2. prema emitentu (drzavne, lokalnih organa, firmi)
3. prema mestu emisije (domace, inostrane)
4. prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime, na donosioca,
hartije po naredbi)
5. prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne, izvedene) (najvaznija)
Osnovne HoV se dele na: a) instrumente duga, I b) vlasnicke instrumente.
Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi,
debenture. Instrumente duga mozemo podeliti prema:
1. emitentu (drzavne HoV, HoV privrednih subjekata)
2. roku dospeca (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne)
3. poreklu (domace, inostrane, evroobveznice)
13

4.

osiguranju (neosigurane, osigurane) (osigurane 1. hipotekarne, 2.

kolateralne, 3. certifikati o opremi) (neosigurane kratkorocne su note,
dugorocne su debenture)
5. starosti duga (starije, mladje)
6. nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom,
konsol)
Specificni instrumenti duga:
a) Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije)
b) Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme)
c) Konvertibilne obveznice (zamenjive za akcije)
Najpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije.
Izvedene HoV:
1. Fjucersi I forvordi
2. Opcije
3. Svopovi
4. Sporazumi o kamatnim stopama
5. Varanti
6. LYON-si

ZIRALNI NOVAC, DEVIZE I ZLATO I PLEMENITI METALI

Novac je opsti vrednosni ekvivalent, koji sluzi kao mera vrednosti; on je nastao sa
pojavom robno-trzisne privrede.
Osnovne funkcije novca:
1. prometno sredstvo, odnosno sredstvo placanja
2. obracunsko sredstvo ()
3. sredstvo za odlozena placanja ()
4. sredstvo za cuvanje vrednosti ()
Ziralni novac ima nematerijalni oblik, I nalazi se na ziro razunu privrednog
subjekta. On je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca, iako on po svojoj
prirodi nije finansijski instrument, vec sredstvo placanja. Ipak, buduci da na
medjubankarskom trzistu postoji ponuda I traznja za rezervnim novcem, doslo je
do formiranja kamatne stope.
U novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za
placanje.
Banke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin:
1. Kreditima od centralne banke
2. Emisijom HoV
3. Uplatama deponenata
Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu.
Osnovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji I
inostranstvu, preko deviznih kurseva. Centralna banka svojim ucescem sprovodi
deviznu politiku, odrzava stabilnost deviznog kursa, itd.
Zlato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima, kada su postojali
mehanizmi konvertovanja (kovanja I topljenja zlatnog novca). Danas zlato
uglavnom sluzi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama, gde se cuva u

14

polugama (ingotima). Na zlato mogu da se izdaju I zlatne obveznice (gold bonds),

za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru (silver backed bonds).
UCESNICI NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA
Prema sirem shvatanju svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne zemlje.
Javni sektor; uloga drzave u finansijsko-trzisnim operacijama.
1. Organi centralne vlasti
2. Organi lokalne vlasti
3. Javna/drzavna preduzeca
Ovaj sektor se finansira preko fiskalnih prihoda.
Sektor privrede obuhvata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora.
Sektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje; najcesce investira u
razne oblike finansijske aktive.
Sektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugih
zemalja.
Prema uzem shvatanju ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje
vezuje za samo finansijsko trziste, odnosno finansijske institucije i posrednici.
Finansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima, cija
aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci
ili kao nosioci regulatorne uloge. Njihova osnovna funkcija je da posreduju
izmedju nocilaca i korisnika akumulacije/stednje, preko finansijskih instrumenata.
Finansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. Nisu sve finansijske
institucije posrednici. Kao posebni posrednici se javljaju brokeri, dileri i
investicioni bankari.
Institucije:
1. Centralna banka
2. Komercijalne banke
3. Kreditne i stedne asocijacije
4. Stedionice
5. Investicione kompanije i fondovi
6. Penzioni fondovi
7. Osiguravajuca drustva
8. Finansijske kompanije
Usluge koje vrse ucesnici na trzistu:
1. Transformisanje aktive iz jednog oblika u drugi
2. Razmena aktive u korist svojih klijenata
3. Razmena aktive u svoju korist
4. Pruzanje pomoci u kreiranju novih finansijskih instrumenata
5. Konsalting
6. Upravljanje portfolio aktive
Direktno i indirektno finansiranje:
A. Direktno finansiranje dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava,
prodavajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata.
B. Indirektno finansiranje ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i
investicionih subjekata. Oni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje
15

angazuju i koje plasiraju. Oni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi

subjekata stednje i bolju alokaciju resursa.
VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
Pojedine institucije nastale su pre samih finansijskih trzista (banke i stedionice),
dok su neke tvorevine samih trzista (institucionalni investitori, osiguravajuca
drustva i penzioni fondovi) kao sto postoje i neki finansijski posrednici
(investicione kompanije).
Sve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od
suficitnih ka deficitnim jedinicama.
Podela finansijskih institucija:
A. Prva klasifikacija
1. Intermedijarne (kreiraju sopstvene instrumenet kao
posrednici u transferisanju stednje)
I. Komercijalne banke
II. Stedionice
III. Stedno-kreditne zadruge
IV. Osiguravajuce kompanije
V. Penzioni fondovi
VI. Finansijske kompanije
2. Berze (organizovana mesta za promet instrumenata)
3. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije (svaka je
specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti)
B. Druga klasifikacija
1. Centralna banka
2. Depozitne institucije
3. Nedepozitne institucije
4. Posrednicke institucije
C. Treca klasifikacija
1. Klasicne institucije (banke, stedionice, kreditne zadruge)
2. Institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije,
penzioni fondovi, zaduzbine)
3. Kolektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni
fondovi)
4. Brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici)
D. Cetvrta klasifikacija (Kuliceva debilna klasifikacija! FilipR)
1. Centralna banka
2. Depozitne institucije
3. Nedepozitne institucije
4. Berze
5. Berzanski posrednici
CENTRALNA BANKA
Jedna od najznacajnih finansijskih institucija. Nije obican ucesnik, vec ima i
regulativnu ulogu. Narocito je vazna njena uloga na trzistu novca (oredjuje nivo

16

novcane mase, visinu kamatnih stopa). Emitovanjem kvalitetnih HoV i

operacijama na otvorenom trzistu, ona doprinosi razvoji finansijskog trzista.
Pojam samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema,
odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu.
Instrumenti kojima raspolaze centralna banka:
1. Eskonta stopa
2. Obavezne rezerve
3. Utvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti
4. Kupoprodaja HoV
5. Ucesce u deviznim transakcijama
6. Ogranicavanje plasmana
Funkciije:
1. Emisija novcanica, novca i kredita; (stancuje gotovinu,
kreditira banke; regulise novcanu masu i kamatne
stope)
2. Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike;
(eskontna politika, operacije na otvorenom trzistu,
obavezne rezerve, aktiviranje/gasenje depozita)
3. Odrzavanje spoljne likvidnosti; (stabilnost deviznog
kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, ravnoteza
platnog bilansa, otplata dugova, kontrola poslova sa
inostranstvom)
4. Poslovi za drzavu; (krediti, itd)
5. Ostalo; (kontrola banaka, pruzanje pomoci ostalim
ucesnicima, selektivno kreditiranje privrednih grana,
rezerve plemenitih metala).

BANKA KAO UCESNIK NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA

Pojam institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva, odobrava kredite i
obezbedjuje transakcioni novac.
Delatnost - ona se profesionalno bavi pribavljanjem kapitala preko emisije
sopstvenih akcija, dugorocnih obveznica, uzimanjem dugorocnih kredita i
primanjem u depozit uloga na dugi rok, i javlja se u ulozi trazioca kapitala. Tako
pribavljen kapital, i sopstveni kapital formiran iz akumulacije neto dobitka,
predstavlja ponudu kapitala od strane banke, koju reazlicuje odobravanjem
dugorocnog kredita ili kupovinom dugorocnih HoV.
Poslovanje banke:
1) Agent preduzetnika u prikupljanju i koriscenju informacija (ocena
sposobnosti zajmotrazioca).
2) Prikupljanje depozita (po vidjenju, preko tekucih i ziro racuna, orocenih,
stednih. (Najznacajniji izvor sredstava banke)
Ostali izvori sredstava:
Kreditni izvori
Sopstvena sredstva
3) Multiplikacija depozita! Banka moze stvoriti obavezu prema samoj sebi,
kupovinom aktive kreiranjem depozita. Naime, na ovaj nacin banke
17

ucestvuju u procesu kreiranja novcane mase, zasnovano na tezi da svi

deponenti nece u istom trenutku povuci sredstva sa svojih depozita.
Usluge koje pruza banka:
1) Individualno bankarstvo (poslovi sa stanovnistvm, hipotekarni poslovi,
kreditne kartice, potrosacki krediti, itd.)
2) Institucionalno bankarstvo (kreditiranje nefinansijskih organizacija,
finansijskih organizacija i drzavnih agencija)
3) Globalno bankarstvo (poslovno finansiranje, investiranje u HoV, poslovi
na trzistu kapitala, na deviznom trzistu, na derivativnim trzistima)
Kontrola banaka od strane centralne banke (radi zastite javnog interesa)
Vrste banaka:
Univerzalne tradicionalni oblik, koji obavlja sledece funkcije: obezbedjenje
placanja, depoziti, krediti, operacije sa HoV)
Komercijalne obavljaju placanje, drzanje novcanih rezervi i kreditnu
funkciju. Osnovna funkcija je prikupljanje stednje stanovnista i pretakanje u
privredni sektor. Najvaznije u nasoj zemlji.
Investicione banke posluju sa HoV. Takodje: otkup i distribucija HoV,
organizacija emisije HoV, restruktuiranje preduzeca, konsalting.

UPRAVLJANJE PORTFOLIO HoV, SEKURITIZACIJA, FIDUCIJARNI (TRAST)

POSLOVI
Portfelje francusko portfeulle, engleski portfolio. Predstvalja strukturu
HoV, po rocnosti, stepenu rizika i stopi prinosa, koje drzi jedno fizicko ili pravno
lice. Ponekada se dele na agresivne, konzervativne, itd.
Dve osnovne vrste portfolija kod banaka:
1) Investicioni portfolio (koristi se kao sredstvo upravljanja ukupnom
pasivom i aktivom)
2) Trgovacki portfolio (koristi se samo radi sticanja profita, podrazumeva
veci stepen rizika)
Sekuritizacija pretvaranje kredita u HoV, ciji okovi dospeca odgovaraju roku
otplate kredita.
Banka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope.
Cesta je I razvijena pojava kod hipotekarskih kredita, potrosackih kredita I
kreditnih kartica.
Fiducijarni (trast) poslovi obuhvataju usluge upravljanja imovinom I finansijama
uopste (ukljucujuci HoV), koje banka pruza svojim komitentima.
Trast (engleski trust) poverenje, obecanje.
Poslovi se vrse u ime I na racun komitenta; sa paznjom dobrog domacina.
Ovi poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.
STEDNE I KREDITNE ASOCIJACIJE, STEDNO-KREDITNE ZADRUGE,
STEDIONICE, KREDITNE UNIJE, FINANSIJSKE KOMPANIJE I DRUGI
INSTITUCIONALNI INVESTITORI
Stedne I kreditne asocijacije; starije finansijske institucije, SAD polovinom XX.
veka; dolaze do sredstava preko stednih depozita stanovnistva I emitovanjem
raznih HoV. Primarna delatnost im je kreditiranje stanovnistva, davanjem
18

hipotekarnih kredita za kupovinu nekretnina I ranih potrosackih I nepotrosackih

kredita. Cesto investiraju u HoV koje emitujue lokalni organi vlasti.
Stedno-kreditne zadruge; intermedijarne asocijacije manjeg kapaciteta, koje
prikupljaju stednju (kreiranje nemonetarnih rezervi I kreditiranje deficitnih
jedinica); daje kredite preko hipoteke ili drugim zalogom.
Stedionice; slicne bankama, organizovane na principu kooperativa, pri cemu su
deponenti ujedno I vlasnici; izvori sredstava su stedni depoziti. (Ovi depoziti nisu
novac, iako su a vista). One kreditiraju preko intermedijarnih institucija, cime
doprinose razvoju trzista. Primarno plasiraju sredstva u nekretnine preko hipoteke
i u HoV na osnovu hipoteke.
Kreditne unije; najmladje depozitne institucije; transferisu sredstva izmedju
potrosaca; clanstvo u uniji je zasnovano na zajednickoj vezi (npr. Rad u istom
preduzecu). Odobravaju clanovima manje kredite i rade sa karticama. Moze
investirati slobodna sredstva u kratkorocne plasmane na trzistu. Ona se moze
zaduziti kod komercijalnih banaka. Prihodi unije se isplacuju clanovima u vidu
dividende.
Finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori; izdaju duznicke
instrumente, koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupcima; prikupljaju
finansijsku stednju, koju razmenjuju za potrazivanja ili imovinske objekte od
deficitnih jedinica.

OSIGURAVAJUCE ORGANIZACIJE
Pojam osiguranja uzdruzivanje onih koji su izlozeni istoj opasnosti, sa ciljem da
zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od njih. Ima karakter
dugorocne stednje. Zakljuceni ugovor je polisa osiguranja; mesecna rata je
premija (jednokratna ili periodicna).
Funkcije:
1. Osnovna; zastita imovine i lica
2. Finansijsko-akumulaciona; premije se placaju unapred, a nadoknade
stete se vrse sukcesivno, kad nastanu. U medjuvremenu ta sredstva se
plasiraju preko finansijskih trzista.
Pojam osiguravajucih organizacija finansijske institucije koje za utvrdjenu
premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume, u koliko se desi odredjeni osigurani
slucaj.
o Vrsi se transfer rizika, cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za
korisnika osiguranja, i distribuira se na veci broj nosioca rizika.
o Intermedijarne finansijske institucije; prodaju polise osiguranja, cime
prikupljaju finansijsku stednju (kupuju novac), koji u obliku kredita daju
drugim institucijama (preko obveznica, akcija, zapisa), cime transferisu
finansijsku stednju deficitarnim jedinicama.
o Doprinose diversifikaciji finansijskih trzista i multiplikaciji instrumenata.
Vrste osiguranja prema tipu rizika:
1. Osiguranje zivota (potpuno zivotno i vremensko); nacin da se otklone
rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i
porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom

19

karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera, slicne

zapisima/obveznicama. (americka osiguravajuca drustva).
a) Osiguranje zivota u uzem smislu
b) Nesposobnost za rad (naknada propustene zarade)
c) Anuitetno osiguranje (akumulirana sredstva, povecana za kamatu,
koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu
mesecnih isplata)
d) Zdravstveno (obuhvata naknadu troskova lecenja)
2. Opste osiguranje
a) Pomorsko osiguranje
b) Osiguranje prevoznih sredstava
c) Osiguranje kuce i stanova
d) Osiguranje imovine
e) Osiguranje od elementarnih nepogoda
f) Osiguranje zaposlenih
Koosiguranje predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce
kuce, kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne
stete.
Reosiguranje osiguranje osiguravajucih drustava, jer osiguravajuca kuca ne
moze da podnese visak rizika.

PENZIONI FONDOVI
Pojam institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost prihoda
posle zavrsetka radnog veka. One predstavljaju akumulaciju stednje, koja ce biti
sukcesivno isplacivana u buducim godinama.
One su pod stalnom kontrolom drzave; one predstavljaju neki vid rasterecenja
budzeta. Ovakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju, I transferisu je na isti
nacin kao I osiguravajuca drustva, do deficitnih jedinica.
Finansiraju se a) iz tekucih prihoda zaposlenih, b) kao plasiranje zivotne ustede na
trzistu HoV.
Podela prema osnivacima:
a) Privatni fondovi (preduzeca, organizacije, udruzenja i sindikati)
b) Javne ili drzavne fondove (drzavni organi, lokalni organi vlasti)
Portfolio struktura je jednostavna; HoV sa manjim rizikom (drzavne i lokalne
obveznice), dugorocne HoV sa vecim prinosom (narocito akcije).
(Odgovor nepotpun; obrati se knjizi!)
POJAM INVESTICIONIH FONDOVA
Pojam profesionalno vodjene finansijske institucije, koje mobilisu kapital vise
pojedinaca radi ulaganja u skup HoV razlicitih izdavalaca (portfolio).
Imaju posrednicku ulogu, povezujuci stedne sa investicionim subjektima; do
sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela, i plasiraju ih u razne HoV.
Drustva kapitala-deonicarska drustva, odnosno drustva sa ogranicenom
odgovornoscu, ili kreditna drustva-drustva za uzajamno kreditiranje, ciji organi
utrvdjuju politiku fonda.

20

Fond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je
i osnovala fond (banka, osiguravajuca organizacija, investiciona kompanija,
broker). HoV koje cine portfolio cuva banka-depozitar (kastodi banka).
Kod nas nema takvih fondova, zbog nerazvijenosti trzista.
Obelezja investicionih fondova:
a) Finansijske institucije (okupljaju i plasiraju kapital)
b) Plasiraju sredstva u portfelj HoV
c) Profesionalno su vodjene firme
d) Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na osnovu
zelja ulagaca
e) Imaju poseban oblik pasive
Jedan od glavnih motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika.

OBLICI INVESTICIONIH FONDOVA

Prema nacinu mobilizacije sredstava:
1. Otvoreni (neograniceni) investicioni fondovi (stalno emituju i kupuju svoje
akcije; time obezbedjuju likvidnost svojih akcija)
2. Zatvoreni (ograniceni) investicioni fondovi (izdaju ograniceni broj akcija)
3. Intervalni zatvoreni investicioni fondovi (kombinovani 1 i 2)
Prema investicionoj strategiji:
1. Dohodovni fondovi (maksimizacija dohotka ulagaca)
2. Uravnotezeni fondovi (kombinuje sigurnost, dohodak i porast vrednosti)
3. Specijalizovani fondovi (vezani za jednu delatnost, oblast ili segment trzista
4. Zemljisni fondovi (kapitalnu dobit kroz uvecanu cenu nekretnine)
5. Fondovi novcanog trzista (portfolio kratkorocnih HoV i gotovine)
6. Nacionalni fondovi (ulaze u HoV firmi iz drugih zemalja)
7. Fondovi rizicnog kapitala (investiraju u sitna preduzeca koja nisu kotirana na
berzi)
8. Eticki fondovi (zaduzbinskog karaktera, prema moralnim, religioznim
principima)
Prema ciljevima investiranja:
A. Fondovi koji investiraju u akcije:
1. Fondovi prihoda i rasta (srednja varijanata izmedju visokog prinosa i
niskog rasta)
2. Fondovi rasta (orijentisani na velike stope rasta i kapitalnih dobitaka)
3. Indeksni fondovi (uskladjeni sa prosecnim prihodima na trzistu)
4. Specijalizovani akcijski fondovi (za pojedinacni tip akcije)
B. Fondovi koji investiraju u instrumente duga:
1. Fondovi koji ulazu u drzavne hartije od vrednosti (sa fiksnim
prihodom) (donose siguran ali nizak prinos)
2. Fondovi koji ulazu u obveznice firmi i prioritetne akcije (sigurnost
prinosa)
3. Fondovi koji ulazu u junk obveznice (visok prinos, uz mnogo visi
rizik)
4. Fondovi koji ulazu u obveznice lokalnih organi vlasti (poreski popusti
za vlasnike)
21

5. Balansirani fondovi (istovremeno ulazu u razne HoV)

C. Fondovi koji investiraju u kratkorocne finansijske instrumente (komercijalni
zapisi, zapisi drzavne blagajne, certifikati o depozitima, kratkorocne HoV)
D. Fondovi koji investiraju u izvedene HoV (derivate) (fjucersi, opcije)
POSEBNE VRSTE FONDOVA
Pojavljuju se slozene finansijske institucije (finansijski supermarket), koji svojim
korisnicima pruzaju sirok spektar finansijskih usluga.
1. Familije fondova; skup fondova kojima upravlja jedna investiciona
kompanija; nudie veci broj mogucnosti i finansijskih ciljeva; upravljacka
kompanija stice prednost na trzistu jer poseduje specijalizovano upravljacko
znanje i savremene tehnoloske resurse. Investitor moze da lako prelazi iz fond
u fond, u skladu sa promenana licne investicione strategije.
2. Kantri (country) fondovi; zatvoreni investicioni fondovi, koji ulazu u HoV
odredjene zemlje (zemlje visokog stopa privrednog rasta Juzna Koreja,
Tailand, Brazil, Meksiko).
3. Of-sor (offshore) fondovi; fondovi koje osnivaju i kojima upravljaju ljudi koji
nisu rezidenti zemalja gde fondovi posluju. Najcesce se osnivaju u zemljama
gde postoje niske poreske stope, a sredstva plasiraju u najrazvijenijim
zemljama.
FUNKCIONISANJE INVESTICIONIH FONDOVA I OSTALE FINANSIJSKE
INSTITUCIJE
Za funkcionisanje fonda, znacajni su odnosi izmedju:
1. Investitora i fonda; zasniva se na ugovoru o pristupu fondu, koji ze zasniva
na kupovini akcija fonda. Uskladjen sa statutom i prospektom fonda.
Prospekt sadrzi:
I. Opis fonda i HoV koje fond izdaje
II. Tehnicke detalje o fondu i njegovim metodama investiranja
III. Finansijski izvestaj
IV. Drugi podaci (faktor rizika poslovanja, struktura portfelja, cena akcija,
itd)
2. Fonda i kompanije za upravljanje portfolijom; zasniva se na ugovor o
nalogu; kompanija pruza fonda usluge investicionog konsaltinga, aranzira
transakcije, pikuplja sredstva izdavanjem akcija, plasira sredstva i saradjuje sa
bankom. Upravljacka kompanija naplacuje fondu proviziju.
3. Fonda i banke; svodi se na obavezu banke da primi i cuva HoV iz portfolija,
da vodi drugu aktivu fonda, da izvrsava placanje, i da verifikuje da li su
transakcije upravljacke firme u skladu sa propisima. Banka naplacuje
proviziju.
4. Fonda i okruzenja u kome posluje; moze se posmatrati sa aspekta,
I. Poreskog tretmana fondova (izbegavanje dvostrukog oporezivanja fonda
i ulagaca)
II. Nadzora nad aktivnostima fondova (vrse drzavne institucije)
III. Stimulacija drzave (pogotovo kod zemalja u razvoju)
Ostale finansijske institucije:

22

1. Finansijske kompanije; emituju svoje HoV ili uzimaju kredite kod

komercijalnih banaka. Najcesce emituju instrumente duga, a sredstva plasiraju
u obveznice i akcije preduzeca.
a) Prodajne (pomazu prodaju odrdjene robe)
b) Individualne (odobravaju manje kredite)
c) Komercijalne (odoravaju vece kredite)
2. Fondacije i zaduzbine; imaju tradiciju u mnogim zemljama; nalaze se u
oblastima zdravstva i kulture, osnivacu mogu biti skole, fakulteti, poznate
porodice, itd. Do sredstava dolaze uplatama osnivaca, prijemom poklonal
ulazu u dugorocne HoV visokog ranga.
Zaduzbine u Srbiji datiraju jos iz srednjeg vek (Nemanjici), one su znatno
pomogle razvoj nauke, obrazovanja i kulture. Univerzitet u Beogradu je
snazno podstaknut u svojem razvoju od strane zaduzbina (Kolarcev
univerzitet).
(Ovde treba ubaciti pitanja 29-37, sve o Berzama zakljucno sa Beogradskom berzom;
nalazi se kod Filip na kompu, pod imenom F&G 25. avgust) FR
+
Nalozi + Kotacija (isto na Filipovom kompu, a i prepisano na vrlo losem rukopisu)

OBRACUN BERZANSKIH TRANSAKCIJA I BERZANSKI IZVESTAJI I

ANALIZE
Obracun je zavrsna faza berzanskog ciklusa; to je obracun i izvrsenje
kupoprodajnih operacija, sto se obavlja van berzanskog prostora, u posebnim
odeljenjima berzanskih posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama.
Vrse se razne knjigovodsvtene operacije, a krajnji rezultat je registracija transfera
vlasnistva; na kupca se transferisu HoV, a novcana sredstva na prodavca.
Transakcija je zakljucena na parketu berze, i obavezujuca je za ucesnike. Ove
obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom, bez mogucnosti dalje kontrole
ugovornih obaveza, tako da je potrebno potrvditi trgovinu (cena, ugovorne strane,
vreme, kolicina finansijskih instrumenata, itd.)
Taj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obradu; oni formalizuju
zakljcnu transakciju, posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na
potvrdu i izvrsenje. U isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog
izvrsen, pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema
berzanskom posredniku.

23

Klirinske i depo institucije; posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje

transakcija, i drze u depou HoV. Koriste se prednostima saldiranja medjusobnih
obaveza ucesnika u trgovini, i transfera salda novcanih sredstava na ucesnike.
Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji.
Berzanski izvestaji i analize:
Trzisna cena (kotacija ili kurs) finansijskih instrumenata se objavljuje na
nacin utvrdjen pravilima berze, kao i u specijalizovanim rubrikama
stampe.
Berzanske table i posebna tehnicka sredstva; specijalzovana i obicna
stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama.
Berznaske analize se daju u obliku posebnih izvestaja o ukupnoj trgovini,
kretanju cena; na primer, dnevni izvestaj o trgovanju na berzi.

FORMIRANJE I KRETANJE CENA I SPEKULATIVNE OPERACIJE

Investitor moze, preko sredstava informisanja berze, da uvidi trend u kretanju
cene (prevashodno na gore ili dole) finansijskih instrumenata, i na bazi toga da
rukovodi svojih portfoliom HoV, radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti.
Spekulativne operacije:
o Spekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa
stanovista normalnog investiranja, na osnovu pretpostavke da ce mu
doneti (usled specificnih faktora ili trzisnih okolnosti) prinos veci od
trzisnog proseka. Spekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog
instrumenta u razlicitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trzista.
Arbitraza nije oblik spekulacije, jer koristi razliku izmedju dva trzista, i pri
arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik.
o Spekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistu; ogranicavaju se
pravilima berze i drzavnim propisima (u obliku procenta dozvoljene
promene cena u jednom danu).
o Spekulacija podrazumeva kupovinu HoV na kredit; uobicejano na
razvijenim trzistima, pod strogom kontrolom. Kupovina HoV na kredit se
vrsi preko racuna komitenta kod berzanskih posrednika; komitentu se
odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu, i on je duzan
da deo tih sredstava drzi u likvidnom obliku (tzv. Margina). Ako se ockuje
rast cena, kupuje se na kredit, a ako se ocekuje pad, on ce prodavati na
kredit.
o Prodaja HoV na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje
u trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi
mogao da izvrsi isporuku u roku od 3 do 5 dana. Investitor kasnije vraca
pozajmljeni instrument. Ovo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi
period opadanja cena. Ovo je ograniceno regulativom.
MANIPULACIJE NA BERZI I BERZANSKE KRIZE
o Pojam organizovanje transakcija investitora i berzanskih posrednika, u cilju
neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. Njih
savremene berze zabranjuju.
Vrste:

24

1. Fiktivna prodaja (transakcija u kojoj nema promene vlasnistva; simulirana

kupoprodaja, po ceni iznad preovladjujuce; stvara privid aktivnosti, koji se
ipak izvestava u berzanskom izvestaju; iluzija da cena akcija raste)
2. Suprotni nalozi (istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije)
3. Glasine (sirenje netacnih podataka; neosnovane ocene da se na trzistu
treba kupovati ili prodavati)
4. Pulovi (posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad
cena pojedinih akcija; stalni i povremeni, uvek dobro organizovani)
5. Korner (monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom, tak da ga
investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni)
o Americki tajkun Jay Gould pocetkom 20. veka (fiktivna prodaja); finansijski
gigant James Pierpont Morgan (osnivac kuce J.P. Morgan; suprotni nalozi); afera
South Seas Bubble pocetkom 19. veka (glasine); trziste srebra 1987. godine
(pulovi i korner).
POJAM BERZANSKIH POSREDNIKA
Pojam ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove
posrednika izmedju ostalih ucesnika. Oni ne kreiraju svoje instrumente, vec
svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojecih finansijskih
instrumenata.
o U pocetku je polozaj berzanskih posrednika bio odredjen trgovackim zakonom, a
danas zaokonom o sekundarnim trzistima.
o Oni, kao posrednici, mogu da posluju u ime i za racun drugih lica (brokeri), kao
i na svoje ime i za svoj racun (dileri). Ulogu posrednika pogu vrsiti i banke,
osiguravajuca drustva.
o Posrednici moraju imati dozvolu za rad, koju izdaju nadlezni drzavni organi
(Komisija HoV).
o Poslovi posrednika:
1. Trgovina HoV
2. Davanje konsalting usluga
3. Vodjenje portfolia HoV za racun korisnika usluga
4. Cuvanje HoV
5. (danas, u savremenim uslovima) odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje
slobodnih novcanih sredstava
OSNIVANJE BERZANSKIH POSREDNIKA
(Nema pitanja u knjizi; zovi Anu Muskinju!)
VRSTE BERZANSKIH POSREDNIKA
o Podela: a) brokeri, b) dileri.
o Najveci broj posrednika vrse obe funkcije (brokersko-dilerska drustva).
Ona vrse sledece usluge:
1. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svih finansijskih instrumenata
2. Kratkorocno kreditiranje
3. Cuvanje HoV
4. Pruzanje savetodavnih i konsalting usluga

25

o Pojam brokera
1. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca, i
naplacuje proviziju. Brokeri nisu vlasnici vec samo posrednici; kada se
broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste HoV, oda je rec o agentu,
koji mora biti registrovan na Berzi. (najzastupljenije shvatanje brokera)
2. lice koje u poslovima trgovanja nekretninama predstavlja prodavca, i
uzima proviziju kada proda nekretninu
3. lice koje u poslovima osiguranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja
za klijenta
Po domacim propisima, broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun, uz
naplatu brokerske provizije.
o Pojam dilera
1. lice koje kupuje i prodaje HoV u svoje ime i za svoj
racun; ne radi za proviziju, vec zaradjuje od razlike u ceni
(najzastupljenije)
2. lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim
potrosacima.
Kod nas, diler je cesto shvacen kao ilgalni prodavac deviza.
Dileri su vlasnici svojih HoV, i deluju kao samostalna karika u lancu finansijskih
trzista. Oni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove, kao i
poslove brokera. Oni formiraju posebno medju-dilersko trziste.
Ostvaruju prihode na nekoliko osnova:
a. Na osnovu razlike u ceni HoV
b. Na osnovu kapitalnih dobitaka (razlika u ceni koja nije ostvarena)
c. Na osnovu devizne arbitraze (promena u visini deviznih kurseva)
d. Na osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa
VRSTA BROKERA I DILERA
1) Komisioni brokeri:
Nezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica
(Na NYSE, 1/3 clanova su komisioni brokeri). Oni
posluju kao agenti za svoje klijente, druge brokere, a i
kao dileri.
2) Brokeri na parketu:
Trgovci u Sali za trgovinu na berzi.
3) Trgovci na parketu:
Rade samo za sebe, po cemu se razlikuju od brokera na
parketu. Ne rade sa drugim brokerima.
4) Specijalisti:
a) Aukcionari (utvrdjuju cenu na pocetku radnog
dana)
b) Brokeri
c) Dileri
5) Diskontni brokeri:
Pruzaju samo usluge kupovinu I prodaju HoV, uz
minimalnu proviziju. Nkada nisu savetnici.
6) Brokeri koji nude kompletne usluge
26

7) Odd lot dileri:

Kupuju akcije u okruglim lotovima (npr 100, 1000), pa ih
razdvajaju u neparnim, manjim lotovima. Zadovoljavaju
potrebe malih akcionara.

POJAM I DELATNOST BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVA

Pojam prvno lice, organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom
odgovornoscu, koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu HoV, u skladu sa
zakonom.
Na njih se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca.
Troskovi osnivanje (osnovni kapital):
1. Brokersko drustvo (50.000 evra)
2. Dilersko drustvo (100.000 evra)
3. Market-mejker, portfolio menadzer i agent emisije (200.000 evra)
4. Pokrovitelj emisije (300.000 evra)
Delatnosti:
1. posredovanju u kupoprodaju HoV (brokerski poslovi)
2. kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (dilerski poslovi)
3. obavezna kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (market-mejker)
4. upravljanje HoV u ime I za racun nalogodavca (portfolio menadzer)
5. organizovanje distribucije HoV, bez obaveze otkupa nepordatih HoV
(agent emisije)
6. organizovanje distribucije HoV, sa obavezom otkupa nepordatih HoV
(pokrovitelj emisije)
7. prisanje savetodavnih usluga i konsaltinga (investicioni savetnik)
Neophodna dozvola Konisija HoV.
DOZVOLA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI BROKERSKO-DILERSKOG
DRUSTVA
Sve dozvole izdaje Komisija za HoV.
o Poslove brokera, dilera i portfolio menadzera mogu obavljati samo fizicka lica,
koja imaju dozvolu za te delatnosti.
1. Polozen test za obavaljanje te delatnosti
2. Cist krivicni dosije
3. (za savetnika i portfolio menadzera) visoka strucna
sprema i tri godine radnog iskustva
Za investicionog savetnika nije potrebna dozvola.
Podrazumevaju se opsti uslovi kadrovske, tehnicke osposobljenosti, i tehnicke
opremljenosti brokersko-dilerskih drustava.
o Dozvola se oduzima: 1) ako je nocilac dozvole osudjen na sudu, 2) prekrsio
obavezu cuvanja poverljivih podataka.
o Zahtev za izdavanje dozvole sadrzi:
a) Statut brokersko-dilerskog drustva
b) Pravila poslovanja drustva
27

c) Podaci o clanovima
d) Dokaz o osposobljenosti i opremljenosti
e) Tarifnik
A za osnivanje drustva, podnose se jos i:
f) Ugovor o osnivanju
g) Izvod iz sudskog registra
h) Podaci o clanovima uprave
i) Dokaz za jedno zaposleno lice
OPSTI AKTI I UPRAVA BROKERSKO-DILERSKIH DRUSTAVA
o Opsti akti brokersko-dilerskog drustva su:
1. Statut
2.
Pravila poslovanja:
a) Vrste poslova I nacin obavljanja poslova
b) Vrste naloga, nacin I redosled njihovog izvrsenja
c) Medjusobna prava i obaveze drustva i klijenata
o Saglasnost na opste akte I njihov sadrzaj daje Komisja za HoV, u skladu sa
Zakonom.
o Clanovi uprave moraju biti:
a) Strucno osposobljena
b) Tri godine iskustva
c) Nisu pravosnazno osudjivana
ZASTITA OD RIZIKA OBAVLJANJA DELATNOSTI BROKERSKODILERSKOG DRUSTVA
Komisija za HoV je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na
finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. Brokersko-dilerska drustva moraju da
postuju sledece norme:
o Kapitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se
obezbedilo pokrice mogucih gubitaka. Komisija za HoV utvrdjuje metodologiju
kojom se meri rizik poslovanja i neophodno pokrice rizika.
o Izlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti 25% kapitala drustva.
o Iznos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci 800% visine kapitala.
o Brokersko-dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike, koje se
posebno tretira u knjigama drustva.
o Politika urednog upravljanja likvidnoscu se sastoji od:
a) Planiranje ocekivanih poznatih i novcanih izdataka i priliva
b) Redovno pracenje likvidnosti
c) Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti
o Drustvo mora mesecno da izracunava:
a) Visinu kapitala
b) Visinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedinih poslova
c) Adekvatnost kapitala
d) Izlozenost riziku

28

PRAVILA SIGURNOG I DOBROG POSLOVANJA BROKERSKO-DILERSKOG

DRUSTVA
o Osnovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko-dilersko drustvo je nacelo
ravnopravnosti klijenata. Duzno je da cuva, kao poslovnu tajnu, podatke o
stanju I prometu na racunima HoV svojih klijenata. Ovi podaci se mogu uciniti
dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima:
a) Na osnovu pismenog odobrenja klijenta
b) Tokom inspekcije
c) Na osnovu naloga suda
o Pravila poslovanja:
a) Ne sme davati pogresne podatke o ceni
b) Ne sme siriti lazne informacije
c) Ne sme raspolagati sa HoV klijenta bez njegove saglasnosti
d) Ne sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacin
e) Ne sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijenta
f) Ne sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolija
g) Ne sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije
o Obaveze drustva:
1. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce
2. mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga
3. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama
4. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjenih pravila drustva
5. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga (najkasnije sledeceg dana)
6. mora da, na zahtev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloge
o Drustvo je duzno da kod ovlascene banke (banke-clana Centralnog registra HoV)
mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun, preko kojeg
ce se vrse uplate i isplate vezane za promet HoV.
o Ugovorom o upravljanju HoV propisuje se narocito:
1) Iznoz novcanih sredstava, odnosno vrsta i kolicina HoV
koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu
2) Politika ulaganja u HoV
3) Uslovi pod kojima klijent daje HoV drustvu.
4) Visina provizija
NADZOR NAD POSLOVANJEM I PRESTANAK OBAVLJANJA DELATNOSTI
BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVA
Drustvo Komisiji HoV dostavlja sledece:
1) Godisnji racun sa izvestajem revizora
2) Mesecne izvestaje o poslovanju
3) Podatke o promeni propisanih uslova
Ovlasceno lice Komisije HoV moze, u postupku nadzora:
1) Pregledati akte i poslovne knjige
2) Zahtevati informacije
Ukoliko se utvrdi nezakonitost u poslovanju, Komisija je duzna da primeni najmanje
jednu od sledecih mera:

29

1) Oduzimanje saglasnosti na imenovanje direktora i clanove Upravnog odbora

2) Privremena zabrana poslovanja
3) Privremena zabrana raspolaganja sredstvima
4) Zabrana za isplatu dela dobiti
5) Javna opomena
6) Oduzimanje dozvole
Dozvola drustva se oduzima ako:
1) Ako je preduzece naktivno duze od 3 meseca
2) Ako je dozvola pribavljena na osnovu neistinitih informacija
3) Ako se utvrde nezakonitosti u poslovanju
4) Ako vise ne ispunjava propisane uslove
5) Manpulacije
Kada je drustvu oduzeta dozvola ili se drustvo gasi, njegova dozvola se brise iz registra,
pod uslovom da je drustvo izmirilo sve svoje obaveze.
PRVREDNI PRESTUPI BROKERSKO-DILERSKIH DRUSTAVA
Zakon propisuje kazne za drustvo od 60.000 do 600.000 dinara, a za ovlasceno lice u
drustvu od 10.000 do 100.000 dinara.
Prestupi drustva:
1. Poslovanje bez dozvole
2. Poslovanje bez tarifnika, koji je primila Komisija HoV
3. Izmene opstih akata bez saglasnosti Komisije
4. Nepravilni upis u registar i registracija
5. Izlozenost riziku prema jednom licu preko 25% kapitala drustva
6. Ukupna izlozenost riziku preo 800% kapitala drustva
7. Nepostovanje nacela ravnopravnosti klijenata
8. Neomogucavanje uvida u pravila poslovanja svojim klijentima
9. Ugrozavanje stabilnosti trzista
10. Stavljanje interesa drustva pre interesa klijenata
11. Neadekvatan pismeni ugovor sa klijentom
12. Prihvatanje nezakonitih naloga
13. Zakasnjenje pri izvrsenju naloga
14. Nezakonito raspolaganje sa sredstvima na namenskim racunima
15. Davanje HoV na zajam bez pismene saglasnosti klijenta
16. Ometanje Komisije HoV u vrsenju nadzora
OVLASCENE BANKE ZA OBAVLJANJE BROSKERSKO-DILERSKE
DELATNOSTI
(Na ovlascenu banku se primenjuju isti sulovi, pravila i ogranicenja kao i na
brokersko-dilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste usluge kao i oni.
Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka.)
Ovlascena je ona banka koja ima dozvolu Komisije HoV za obavljanje brokerskodilerske delatnosti prema zakonu.
Uslovi za obavljanje te delatnosti:
1. Da za to ima poseban organizacioni deo
2. Da ima otvoren poseban racun
3. Da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju
30

4. Da je kadrovsko-tehnicki osbposobljena
Kao i drustvo, ona mora da ima:
a) Pravila poslovanja
b) Zastita od rizika
c) Dostava podataka
d) Pravila sigurnog i dobrog poslovanja
e) Izvestavanje o radu
f) Nadzor nad poslovanjem
KASTODI-BANKA
+
PRIVREDNI PRESTUPI KASTODI BANKE
POJAM I KARAKTERISTIKE TRZISTA NOVCA
o Pojam finansijsko trziste na kojem se trguje ziralnim novcem, kratkorocnim
HoV, zlatom i plemenitim metalima; kratkorocno, likvidno trziste, gde su glavni
ucescnici banke.
o Poslovi na ovom trzistu:
1. transakcije sa ziralnim novcem
2. uzimanje/davanje kratkorocnih kredita
3. eskonti poslovi
4. lombardni poslovi
5. poslovi sa kratkorocnim HoV
o Vazna dejstva trzista novca:
1. Novcana masa se ne povecava tokom transferisanja aktive,
sto je bitno za stabilnost novcane jedinice.
2. Istom kolicinom novca u opticaju obavi se vise placanja
transakcija roba i usluga
3. Novac je efikasniji, brze se krece (veci je koeficijent obrta
novcane mase).
o Trziste novca VS novcano trziste (siri pojam, obuhvata sve ukupne novcane
transakcije jedne zemlje)
o Trziste novca je vise-segmentirano; sastoji se od nacionalnog i medjunarodnog,
primarnog i sekundarnog, kao i od medjubankarskog trzista novca (banka koja
ima viska novca pozajmljuje drugim bankama).
o VAZNO ovo trziste je obelezeno hijerarhalnom kamatnom stopom.
o Poslovanje na trzistu novca:
1. Jasna, jednoobrazna pravila
2. Jedinstven nacin poslovanja
3. Internacionalnost
4. Trzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika
5. Efikasnost i preciznost u obavljanju poslova
6. Visoka finansijska disciplina
7. Savremena informaticka, komunikaciona oprema
8. Racionalno i azurno poslovanje

31

FUNKCIJE TRZISTA NOVCA

o Trziste novca formira kratkorocnu kamatnu stopu, koja je indikator cene kostanja
novca i kredita, sto se odrazava i na cenu investicionog kapitala.
o Kroz cenu novca i kratkorocnih HoV uravnotezuje ponudu i traznju za novcanim
sredstvima, kao osnovni stub stabilnosti pivrednog sistema. Omogucuje
privrednim subjektima da dodju do kratkorocnih sredstava koja su im potrebna za
odrzavanje likvidnosti.
o Funkcije:
1. Mobilizacija i alokacija kratkorocnih sredstava (aktivnosti banaka;
prikupljanje depozita i odobravanje kredita)
2. Obezbedjivanje likvidnosti ucesnika (pretvaranje kratkorocnih
instrumenata u HoV, bez vecih transakcionih troskova)
3. Utvrdjivanje cena instrumenata (berzanski VS posrednicki promet;
punuda i traznja formiraju cenu)
4. Transmisiju monetarne politike (centralna banka; operacije na
otvorenom trzistu, emitovanje novca, itd)
5. Formiranje kamatne stope (formira se na bazi ponude i traznje, kao
cena pozajmljivanja sredstava; zavisi od eskotne stope centralne banke
i stope inflacije).
ORGANIZACIJA I VRSTE TRZISTA NOVCA
U nekim zemljhama trziste novca se pojavljuje kao samostalna institucija, dok je u
drugima prisutna u vidu neinstitucionalnog i mesovitog trzista, kao deo berze HoV.
o Institucionalizovano trziste novca koristi posrednicke finansijske
organizacije i posebne berze novca, koja u ime i za racun svojih clanova
obajljaju sve transakcije. Ovo je centralizovano trziste, gde su ponuda i traznja
koncentrisane na jednom fizickom mestu (berzi) i istovremene, sto dozvoljava
efikasnije utvrdjivanje kamate. Medjutim, nedostaje trzisna transparentnost i
likvodnost. Ovakva trzista tesko uskladjuju konkurenciju medju ucesnicima sa
efikasnosti trzista. Troskovi trgovine su ovde nizi, a broj transakcija koje moze
sistem da podnese manji (ovaj oblik je primeren nerazvijenim finansijskim
trzistima).
o Neinstitucionalizovano trziste, (slobodno trziste novca) deluje mnogo brze,
jer se ostvaruje direktan kontakt izmedju suficitnih i deficitnih jedinica, bez
posrednika. Glavno obelezje ovog oblika trzista je disperzija ucesnika i
ugovaranje i izvrsenje transakcije preko informaticke mreze, sto dozvoljava i
daleko veci obim trgovanja. Nivo rizika na ovom trzistu je visok.
o Mesovito trziste je u osnovi neinstitucionalizovano trziste, nad kojim, ipak,
kontrolu vrsi centralna banka. Ostvaruje se direktni kontakt ucesnika, koji
primenjuju kamatnu stopa utvrdjenu preko posrednicke institucije. Sve razvije
zemlje su na ovoj osnovi uredile svoje trziste novca, u zelji da iskoriste
pozitivnosti i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trzista.
Integralni delovi trzista novca:
1. Kreditno trziste ponuda i traznja kratkorocnih kredita; dozvoljava
neometani proces proizvodnje i stabilnost cena.

32

2. Eskontno trziste trziste komercijlanih menica; identifikuje optimalni

nivo novcane mase u zemlji.
3. Lombardno trziste ostvaruje optimalni nivo likvidnosti subjekata
nacionalne privrede.
4. Trziste ziralnog novca ostvaruje veci stepen prinosa novcane imovine;
ovo je najmanje rizicno trziste; decentralizovano primarno
medjubankarsko trziste, sa posredstvom brokera.
5. Primarno i sekundarno trziste kratkorocnih HoV primarna prodaja HoV
i preprodaja; samo za HoV cija je vrednost iskazana u nacionalnom novcu.
6. Trziste zlata i plemenitih metala
Najveca trzista novca New York, Los Angeles, Chicago, San Francisco, London, Paris,
Tokyo, Frankfurt. Kod nas, Beogradska berza i Montenegro-berza.
INTERNACIONALNO TRZISTE NOVCA
Evrodolarsko trziste vrsi utcaj na nacionalna trzista novca, narocito kada je u pitanju
odredjivanje visine kamatnih stopa.
Evrodolari su depoziti banaka, izrazeni u dolarima, koji nisu pod jurisdikcijom
americke monetarne vlasti. Ovi depoziti su predmet medjunarodne razmene, i
preko njih se prevazilaze granice nacionalne akumulacije.
Instrumenti evrodolarskog trzista:
1. Medjubankarski depoziti (trziste rezervi lividnosti banaka; kamata se zove
LIBOR, formirana u Londonu; 16 najuglednijih banaka su ucesnici)
2. Evrodolarski depozitni certifikati (rok dospeca 3-6 meseci, iznos $250.000)
3. Evro-note
4. Evro-komercijalni zapisi
POJAM I KLASIFIKACIJA KRATKOROCNIH FINANSIJSKIH
INSTRUMENATA
Pojam finansijki instrumenti koji imaju rok dospeca do jedne godine. Kod njih ne
postoji formalno osiguranje emitenta da ce izvrsiti svoju obavezu. Oni su visoko likvidni,
dok se razlike u prinosu uslovljene rizikom koji se vezuje za emitenta.
Emitenti: 1) drzava i njeni organi, 2) organizacije i agencije, 3) lokalni organi vlasti, 4)
firme, 5) banke.
Funkcija njima se trziste novca siri, jer se njihovim uvodjenjem mogucnost
kratkorocnog pozajmljivanja znatno povecava.
Klasifikacija:
1. Diskontne HoV; drzavne obveznice, bankarski akcepti, komercijalni zapisi;
prodaju se po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog
investitoru. Diskont zavisi od vremenskog perioda i rizicnosti ulaganja.
2. Kamatne HoV; depozitni certifikati, kratkorocne obveznice paradrzavnih
institucija, srednjorocne obveznice evrodolarskog trzista; imaju rok dospeca, i
nose kamatnu stopu koja se isplacuje po dospecu.
One su najvazniji instrument trzista novca.
Karakteristike kratkorocnih instrumenata :
a) Rok dospeca manji od godinu dana
b) Odrazavaju duznicko-poverilacke odnose

33

KRATKOROCNE DRZAVNE OBVEZNICE

One su kratkorocne obligacije drzavnog budzeta. Izdaju se sa rokom dospeca od 1, 6, 3 ili
12 meseci, kao diskontni kratkorocni finansijski instrumenti. Cilj njihovog emitovanja je
pokrivanje neravnoteze priliva i odliva sredstva (fiskalni deficit), uglavnom zbog
sezonskih fluktuacija. Pokrivanje deficita emisijom centralne banke bi se uvecala
novcana masa, sto bi proizvelo inflatorni pritisak.
Ona nose vrlo nizak stepen rizika i niske kamatne stope, zbog cega ih centralne banke
koriste za operacije na otvorenom trzistu.
Primarno trziste:
Prodaju se preko aukcije, koju organizuju uglavnom centralne banke. Potencijalni kupci
mogu da iskazu ili kompetitivnu ponudu (da navedu prinos obveznice koji zele da ostvare;
ovo rade veliki investitori) ili nekompetitivnu ponudu (da prihvate ponderisan prosecan
prinos utvrdjen aukcijom; ovo rade sitni investitori). Ponude kupaca se nazivaju tenderi.
Kamatne stope svih drugih instrumenata trzista novca su uslovljene kamatnom stopom
ovih obveznica. Dakle, one diktiraju regulatornu kamatnu stopu.
Sekundarno trziste:
Ovo je najefikasniji segment trzista novca. Organizovano je kao dilersko trziste, koji
medjusobno trguju preko brokera.
U vecini razvijenih zemalja, ove obveznice se emituju u obliku knjigovodstvenog zapisa,
odnosno kupci dobijaju potvrdu a ne stampanu obveznicu, cime se smanjuju troskovi
upravljanja javnim dugom.
63. CERTIFIKAT O DEPOZITU
To je instrument duga (kamatna HoV), ciji se emitent obavezuje da ce isplatiti imaocu
certifikata iznos deponovanih sredstava, sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku.
On predstavlja potvrdu o orocenom depozitu kod banke, u kojem je naznacen iznos,
period ulaganja I kamatna stopa. Emituje se po nominalnoj vrednosti, na koju se
obracunava kamata; ona se dodaje glavnici i isplacuje u roku dospeca.
Certifikat VS obican depozit:
a) Prenosivost certifikata (veca likvidnost deponenta)
b) Manji kreditni rizik
c) Predaja iz ruke u ruku i anonimnost vlasnika
d) Mogucnost banaka da upravljaju svojom pasivom
Certifikat izdaje banka, a rokovi dospeca mogu biti kratkorocni (od nedelju dana do
godinu dana) i dugorocni (i po nekoliko godina). Njcesci rok je po tri meseca.
Medjutim, ne spadaju svi certifikati u trziste novca. Tu pripadaju samo oni koji
ispunjavanju sledece uslove:
1. Da su prenosivi
2. Da glase na velike sume
3. Da su im emitenti poznate i velike banke
4. Da su kratkorocne
Kamatne stope su nesto vise od kratkorocne drzavne obveznice, zbog veceg rizika. Ovaj
instrument je pogodan za investitore zbog svoje prenosivosti i funkcije kao sredstva
placanja. Minimalni iznos certifikata je $1,000,000.
Primarno i sekundarno trziste:
34

Samo izdavanje certifikata o depozitu je njegovo primarno trziste, a svaka dalja prodasja
sekundarno. Sekundarno trziste funkcionise kao decentralizovano dilersko trziste.
64. BANKARSKI AKCEPT
To je menica plativa u odredjenom roku, koju izvoznik vuce na uvoznika radi
obezbedjenja placanja, a banka prihvata kao svoju obavezu. Banka prihvata odgovornost
da isplati menciu, cime stiti vlasnika instrumenta (izvoznika); banka preuzima taj rizik jer
moze bolje da oceni sposobnost duznika da plati, jer je on najcesce njen komitent. Ovo je
u stvari trasirana menica na banku, i prihvacena (akceptirana) od banke, kojom se
neopozivo naredjuje isplata menicne sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca
menice na odredjeni dan.
Njen rok dospeca (naplate) moze biti fiksiran ili se racuna od dana akceptiranja. On glasi
na ime i moze se prenositi indosamentom.
Koristi se kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini, kao instrument trzista
novca. Rok najcesce iznosi 90 dana. Ovo je diskontna HoV; prinosi su veci nego kod
drzavnih kratkorocnih HoV, zbog veceg rizika.
Trziste:
Funkcionise kao dilersko trziste.
65. KOMERCIJALI ZAPIS
To je kratkorocni instrument duga, koji emituju preduzeca u cilju prikupljanja sredstava
za finansiranje poslovanja. To je neosigurana menica sa fiksnim rokom dospeca, preko
koje se isplacuje glavnica po kamatnoj stopi na dan dospeca. Prodaje se po ceni nizoj od
nominalne (diskont), kao kratkorocna obveznica bez kupona.
Preduzece tako dobija veliki broj sitnih kreditora (po pravli, fizicka lica), i tako
supstituise kratkorocne kredite banaka. Ovakvo zaduzivanje je jeftinije za preduzeca,
proces izdavanja je jednostavniji. Investitori povecan rizik pokrivaju visom kamatnom
stopom od kratkorocnih drzavnih obveznica. Zapise obicno emituju velika, uspesna
preduzeca, sa visokim bonitetom.
Primarno trziste:
Sastoji se od prodaje zapisa, koje preduzece vrsi samo ili preko banke garanta. Veca je
verovatnoca da ce emisija uspeti ako banka garantuje njihovu isplatu )bankarskim
akreditivom ili kreditnom linijom). Emitenti nude imaocima zapisa svoje proizvode po
nizoj ceni, ukoliko placaju zapisima.
Oblici emitovanja:
1. Direktni zapisi (emitent direktno plasira zapis investitorima)
2. Dilerski zapisi (diler otkupi zapis pa preproda)
Sekundarno trziste:
Sekundarno trziste nije razvijeno, jer investitori najcesce drze zapise do dospeca. Ovo
trziste je ograniceno na najvece emitente, jer je manja verovatnoca njihovog likvidiranja.
66. BLAGAJNICKI ZAPIS; TRASIRANA MENICA
Blagajnicki zapis
To je instrument duga koji se emituje u cilju obezbedjivanja slobodnih sredstava. To je
prenosiva potvrda koja glasi na odredjeni novcani iznos deponovan u banci, sa rokom
dospeca i kamatnom stopom. Iznos na koji glasi odredjuje izdavalac, a moze da glasi na
ime ili donosioca. To je vrsta kratkorocnih obveznica bez kupona, kojese prodaju uz
35

diskont (slicno komercijalnom zapisu, pa se i ne pravi razlika izmedju njih). Razlika, kod
nas, je u emitentu; blagajnici zapis emituju centralna banka i banke, a komercijalni
emituju preduzeca.
Primarno i sekundarno trziste:
Primarno je prodaja zapisa drugim bankama, preduzecima, a sekundarno je njihova dalja
prodaja. Prednosti blagajnickog zapisa identicne su prednostima certifikata o depozitu.
Trasirana menica
Ovo je HoV kojom izdavalac (trasant) nalaze trecem licu (trasatu) da plati menicnu sumu
licu naznacenom u menici (remitent).
Elementi menica:
1. Oznaka da je menica (jasno iskazana)
2. Bezuslopvni uput da se plati novcani iznos
3. Ime trasata
4. Oznacenje dospelosti
5. Mesto gde se vrsi isplata
6. Ime remitenta
7. Oznacenje dana i mesta izdavanja menice
8. Potpis trasanta (izdavaoca)
Trasirana menica je rezultat konkretne trgovacke transakcije. Roovi dospeca su: 1) po
vidjenju, 2) za odredjeni broj dana od izdavanja, i 3) na odredjeni dan.
Indosirati prenos prava koja proisticu iz menice sa imaoca menice na neko drugo lice.
Alonz list vezan za menicu, koji nosi podatke o indosmanu, koji mora potpisati
indosant.
67. SALDIRANJE KRATKOROCNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
Povod transakcioni troskovi.
Svrha saldiranja:
1. olaksanje trgovine
2. ibegavanje troskova izrade, cuvanja i transfera
3. izbegavanje zloupotreba
Resenja: 1) foriranje depoa kratkorocnih HoV, 2) dematerijalizacija.
Depoi su fizicka koncentracija finansijskih instrumenata u banci ili drugoj
specijalizovanoj instituciji. Ako prodavac i kupac imaju u itsoj instituciji racune, onda
prenos jednostavno zabelezi u knjigama. Ako nemaju, onda se saldiraju samo neto
pozicije izmedju depoa.
Dematerijalizaci je emisija koja nije pracena stampanjem HoV, nego kompjuterskim
registrovanjem vlasnistva u knjigama emitenta. Ovo je najrazvijenije na trzistu
kratkorocnih drzavnih obveznica.
Saldiranje:
Za kratkorocne HoV istog dana kada su kupljene.
Za dugorocne HoV u roku od 3 do 5 dana.
68. UCESNICI NA TRZISTU NOVCA
Ono ima karakter otvorenog trzista, u smislu da je dostupno svim ucesnicima bilo
direktnim nastupom na trzistu ili indirektno (preko posrednika).

36

Ucesnici su: a) centralna banja, b) poslovne-depozitne banke, c) posrednicke institucije.

Od njih zavisi rad na trzistu.
Centralna banka
Najvazniji ucesnik, kao monetarna vlast.
Zadaci centralne banke:
1. Banka banaka (vodi evidenciju o poslovanju banaka)
2. Sprovodi pravila ponasanja
3. Utvrdjuje uslove poslovanja:
a) Cenu novca (preko eskontne ili diskontne stope)
b) Obim ponude (preko reeskontnih I relombardnih kontigenata)
c) Obim traznje (preko obaveznih rezervi)
d) Obim javnog duga (preko drzavnih HoV)
Depozitne finansijske institucije
Moraju biti samostalne, imati status pravnog lica, da budu registrovane za obavljanje ovih
poslova, da imaju ziro-racun koji nadzire centralna banka i da imaju razvijene poslovne
odnose sa centralnom bankom, da polazu odredjeni iznos na ime depozita, i da su
kadrovski osposobljene, kao i da poseduju dozvolu za rad.
Sustina: neophodan je visok nivo partnerskog poverenja I razumevanja.
Poslovne banke su najveci ucesnici na trzistu novca. One obavljaju dve vrste poslovnih
odnosa: a) sa centralnom bankom, i b) sa drugim bankama.
Ovi poslovi se obavljaju u svoje ime, za svoj racun, u svoju odgovornost I u svoj rizik.
Razvoj trzista novca je poceo pojavom banaka, u kojima se vrsi koncentracija novca
njihovih deponenata. Banke formiraju kreditni potencijal na bazi depozita po vidjenju
svojih deponenata, i na osnovu tog kratkorocnog potencijala daju kratkorocne kredite
drugim subjektima koji postaju njihovi duznci.
Posrednicke (i druge) organizacije
Obavljaju transakcije za sebe, za depozitne institucije ili za druge ucesnike privrednog
zivota koji nisu direktni ucesnici na trzistu. One moraju imati odobrenje nadleznog
organa (centralne banke) za obavljanje ovih poslova. Specijalizovani i ovlasceni
berzanski posrednici mogu da obavljaju poslove na ovom trzistu, uz dozvolu za
obavljanje bas ovih poslova (ne mogu svi brokeri-dileri da ucestvuju na trzistu novca).
Posrednici se dele na dilere (transakcije vrse u svoje ime i za svoj racun; to je najveci broj
lombardnih i eskontnih firmi, novcanih fondova, ziro-firmi) i brokeri (vrse transakcije u
tudje ime i u tudji racun; vezuju kupce i prodavce, bez angazovanja svojih sredstava i sa
naplatom brokeraze).
Sve veci znacaj imaju investicioni fondovi.
69. FUNKCIONISANJE TRZISTA NOVCA
U principu, funkcionise preko dilerskog nacina trgovanja, a centralnu logu ima tzv.
banka trzista novca (berzanski posrednik koji ostvaruje kontakte sa ostalim ucesnicima
na trzistu.
Ponudu cine viskovi novca u kratkom roku.
Viskovi na ziro racunima poslovnih banaka
Viskovi iznad minimalnog iznosa likvidnih sredstava drugih institucija
Trenutni viskovi kod drugih ucesnika
Dva segmenta trzista novca: a) trziste ziralnog novca, b)trziste kratkorocnih HoV.

37

Trziste ziralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viskovima/manjkovima novcanih

sredstava na ziro-racunima, preko brokera i dilera. Kupci i prodavci se povezuju
telefonski i kompjuterski, a posao se formalizuje putem zakljucnice. Ona sadrzi podatke o
prodavcu i kupcu, iznos sredstava, visinu kamatne stope i rok.
Dve osnovne vrste transakcija na ovom segmentu su:
a) Trgovina dnevnim novcem (promptne transakcije gde se trguje dnevnim viskovima
ziralnog novca i likvidnih sredstava, do 24 sata. Vazni elementi ovde su iznos
kojim se trguje i visina kamatne stope)
b) Trgovina terminskim ziralnim novcem (trgovina viskovima/manjkovima ziralnog
novca koja se vezuje za periode duze od jednog dana; cesto do 3 meseca, i do
godinu dana. Vazni elementi su, pored iznosa i kamate i rok.)(terminski novac
mesecnog ultima VS terminski novac godisnjeg ultima)
Trziste kratkorocnih HoV obuhvata primarnu emisiju HoV i njihovu sekundarnu
prodaju. Subjekat koji ima visak novca kupuje HoV sa ciljem da ostvari prinos (preko
kamate) od kupljene HoV. Primarna emisija se obavlja kao: a) direktno izmedju emitenta
i kupca, i b) putem javne prodaje. Sekundarna prodaja je preprodaja.
Dva nacina obracuna kamata pri trgovini kratkorocnih HoV su: a) obracun kamate na
nominalnu vrednost, i b) diskontni obracun kamata.
Mere regulisanja trzisne zakonitosti su:
a) Borba protiv neregularne privrede
b) Borba protiv monopolskog polozaja
c) Borba protiv nelojalne konkurencije
70. POJAM I CILJEVI TRZISTA KAPITALA
To je institucionalno organizovan prostor, sa svim neophodnim elementima za njegovo
funkcionisanje, u okviru kojeg se u tacno odredjenom vremenu i po precizno utvrdjenim
pravilima organizovano susrecu ponuda i traznja odgovarajuceg trzisnog materijala.
Ovo je drugorocno trziste materijala; dolazi se do investicionih sredstava, u obliku
investicionih kredita, zajmova, depozita ili emitovanjem obveznica ili akcija. Ovako se
brzo menja struktura i smer portfelja, a stedioci bivaju pretvoreni u zajmodavce (tj. Svoja
sredstva upucuju deficitnim subjektima).
Vaznost ovog trzista je u cinjenici da ukoliko je vise kapitala, toliko su veca ulaganja u
razvoj i rast privrede, cime se uvecava nacionali dohoda, nacionalno bogatstvo i zivotni
standard staovnistva.
Trzista novca i kapitala su medjusobno zavisna i uslovljena! Davaoci kapitala mogu svoj
ulozeni novac da pretvore u likvidni novac prodajom svojih HoV; to povecava ponudu na
trzistu novca. S druge strane, kada davaoci kapitala svoj novac pretvore u kapital, ponuda
na trzistu novca se smanjuje. Oba slucaja uticu na stabilnost trzista kapitala (HoV).
Definicija kapitala slobodna finansijska sredstva ciji je rok odlaganja duzi od jedne
godine. To je ukupan iznos odlozene potrosnje preko godinu dana, obelezen slabom
likvidnoscu.
Ciljevi trzista kapitala:
Obezbedjenje kapitala za privredni razvoj
Alokacija kapitala u najrentabilnije projekte
Ostvarivanje najvecih mogucih prihoda
Povecanje novcane stednje

38

 Ostvarivanje maksimalnog obima kapitala

Odredjivanje stvarne trzisne cene
Ostvarivanje optimalne rocne strukture kapitala itd.
71. FUNKCIJE I EFIKASNOST TRZISTA KAPITALA
Funkcije trzista kapitala:
1. Transfer kapitala
2. Razvojna funkcija
3. Funkcija selekcije projekata
4. Kontrolna funkcija
5. Izvrsavanje ugovornih obaveza
6. Smanjivanje rizika
7. Zastita vlasnistva
Efikasnost trzista kapitala se meri prema brzini realizacije i visini troskova sa kojom se
ucesnici suocavaju pri ostavrenju ciljeva. Na efikasnost trzista kapitala uticu sledece:
Visina akumulirane stednje (kapitala)
Razvijenost bankarskog sistema
Podsticanje stednje poreskom politikom
Raznovrsnost dugorocnih HoV
Razvijenost berzi za trgovinu dugorocnim hoV
Efikasnost trzista novca
Ekonomska, politicka i monetarna stabilnost
Otvorenost trzista
72. VRSTA TRZISTA KAPITALA
Kreditno-zajmovno i depozitno-investiciono trziste (trguje se durgorocnim
investicionim kreditima, zajmovima i depozitima; za finansiranje optimalnog
privrednog razvoda iz realnih izvora)
Trziste kapitalnih ucesca (trguje se osnivackim kapitalom u privrednim
subjektima neakcionarskog tipa imovinska transformacija nacionale ekonomije)
Trziste akcija i zajomova efekata (trguje se dugorocnim HoV koje glase na
nacionalni novac, koji se satoji iz : a) emisionog/primarnog trzista, b)
sekundarnog trzista)
Klasifikacija trzista kapitala, sa aspekta mesta:
1. Berzanski promet (sluzbeni deo berze, preko pulta i ringa)
2. Vanberzanski promet (veci od berzanskog)
a) na kulisama ili u predsoblju (van berzanskog pulta, ali jos
uvek u okviru berze)
b) medjubankarski i salterski promet (banke I posrednici)
c) direktno I neposredno, van berze I mimo banaka, telefonskim
prometom.
73. INSTRUMENTI TRZISTA KAPITALA
To su instrumenti ciji je rok dospeca duzi od jedne godine.

39

Nazjzastupljenije su akcije; njih ne emituju samo krajnje deficitne ekonomske

jedinice, vec i intermedijarne institucije. One su znacajne ne samo u
transformaciji finansijske stednje, vec i u formiranju svojinske i upravljacke
strukture i u njihovom restrukurisanju.
Dugorocni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, poslovnih banaka
(nesvojinski duznicki insturmenti).
Dugorocne obveznice i ostale HoV (na srednji i dugi rok)
Polise osiguranja I instrumenti penzionih fondova
Podela intsurmenata:
a) Akcije
b) Dugorocne obveznice
c) Hibridni instrumenti
74. POJAM AKCIJE
Akcija je HoV koju izdaje akcionarsko drustvo (ili komanditno drustvo na akcije) sa
odredjenom nominalnom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. To
je vlasnicki instrument, kojim vlasnik postaje suvlasnik preduzeca, I stice pravo na neki
udeo u eventualnim prihodima. Prodajom akcija preduzece stice sopstveni kapital, koji
predstavlja trajni izvor finansiranja. Pri emitovanju akcija, u slucaju da je nominalna
vrednost akcija manja od prodajne cene pri emitovanju, ta premija se naziva azija ili
kapitalni dobitak.
Akcija VS deonica
1. Akcije su deljive na nepravilne iznose (1.2, itd); deonice se trguju u konacnim
iznosima i nisu deljive.
2. Akcije se vode u poslovnim knjigama, i glasi na ime vlasnika; deonice mogu
glasiti i na donosioca.
3. Naplata emitovanih akcija je promptna; deonice se mogu izmiriti na rate.
75. VRSTE AKCIJA I PRAVA IZ AKCIJA
Vrste (prema Zakonu o preduzecima):
1. prema redosledu emitovanja (osnivacke i akcije sledecih emisija)
2. prema sadrzini prava ucesca u dobiti (obicne ili redovne, i priotitente ili
povlascene)
3. prema pravu glasa (ona sa, one bez)
Najvaznija je podela na obicne i prioritetne.
Obicne akcije su osnovno vlasnistvo drustva, i one se prvo izdaju prilikom formiranja
drustva. One direktno snose rizik poslovanja drustva; cena varira na trzistu, u odnosu na
uspeh poslovanja. One nemaju pravo prvenstva to pripada povlascenim akcijama.
Emisijom ovih akcja se dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a kupci sticu udeo
u vlasnistvu preduzeca.
Obicne akcije se dele po klasama (A, B, itd), a postoje i garantovane akcije (kada su
garantovane od strane neke druge institucije).
Prava obicnih akcija:
1. Pravo kontrole (izbor uprave)
2. Pravo na deo dobiti (dividenda)
3. Pravo prece kupovine akcija (prioritet pri novim emisijama)

40

4. Pravo na pregled poslovnih knjiga (uvid u poslovanje)

5. Pravo na aktivu u slucaju likvidacije (isplata u stecaju)
6. Pravo na transfer akcija (pravo na prodaju i prenos vlasnistva)
Prioritetne akcije se izdaju nakon izdavanja obicnih akcija, a vlasnici nemaju prao
upravljanja u drustvu. Ona nosi pravo prvestva na isplatu dividende i sredstava u
likvidaciji. One su hibrid izmedju instrumenata duga I kapitala. Kreiraju se da bi se
povecala sigurnost u pogledu placanja.
Vrste:
1. Kumulativna (isplata pre obicnih akcija)
2. Participativna (pravo na isplatu dodatnih dividendi koje ne sleduju obicnim
akcijama)
3. Participativno-kumulativna (mesavina)
76. CENA AKCIJA
Nominalna vrednost akcija (cena po kojo drustvo vodi emitovane akcije u svome
knjigovodsvtu)
Knjigovodstvena cena (dobija se deljenjem ukupne vrednosti akcionarskog kapitala
brojem emitovanih akcija).
Trzisna cena (cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom trzistu)
Novcana davanja kupovina akcija
Novcana primanja dividende (eventualno, prodaja akcija po visoj trzisnoj ceni)
Procenu trzisne vrednosti:
1. Model promenljive dividende
2. Model stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi
3. Model visefaznog rasta dividendi
4. Model nepormenljive dividende
77. POJAM DUGOROCNIH OBVEZNICA
Obveznica je HoV odredjene nominalne vrednosti, kojom se emitent obavezuje da ce
datom licu isplatiti datog dana dospelosti iznos u njoj naveden (iznos anuitetskog
kupona). Ona sadrzi najmanje dva elementa: fiksni datum dospeca i iznos kamate. One
odrazavaju duznicko-poverilacki odnos.
Obveznica vlasniku obezbedjuje isplatu kamate i glavnice, po utvredjenom redosledu, u
datom periodu. Za emitenta, to je izvor sredstava za finansiranje poslovanja. Kamata se
placa najcesce dva puta u godini, a glavnica na dan dospeca obveznice. Obveznice imaju
najmanje rok od godinu dana (te se zovu note). Kamate koje se placaju do dospeca
glavnice se zovu kuponska ili nominalna kamatna stopa.
Akcije VS obveznice
1. Obveznice odrazavaju duznicko-poverilacki odnos; akcije su udeo u vlasnistvu
drustva.
2. Imalac obveznice nema upravljacka prava; akcionar ima.
3. Potrazivanja imaoca obveznice je, u glavnom, fiksan i vezan za nominalnu
vrednost i utvrdjen iznos kamatne stope; kod akcionara, sve varira.
4. Akcionar snosi rizik za poslovanje emitenta do iznosa svog uloga; obveznice
mogu bit zagarantovane.
5. Obveznica je dug emitenta; ulog akcionara je, medjutim, imovina izdavaoca.

41

6. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjen garancijom; akcija je uvek

rizik.
7. Dividende je nepouzdan prihod imaocu akcije; kamata na obveznicu je redovna
(izvesna)
8. Vlasnik akcije nema pravnu zastitu prilikom isplate dividende; vlasnik obveznice
moze pokrenuti sudski postupak.
Rizici obveznica
Rizik kamatne stope, rizik reinvestiranja, kreditni rizik, inflacija, fluktuacije deviznog
kursa, likvidnost, promene kamatne stope.
Emisiona cena diskontnih obveznica niza je od nominalne.
78. VRSTE DUGOROCNIH OBVEZNICA
Najpouzdanija podela je prema emitentu.
a) drzavne obveznice, b) obveznice lokalnih organa, c) korporativne
obveznice.
Drzavne obveznice su se prve pojavile (Srednji vek); finansiranje ratova, danas fiskalnih
rashoda. Najkvalitetniji instrument trzista kapitala.
Obveznice lokalnih organa vlasti su cesto oslobodjene poreza, i finansiraju kapitalne
projekte. Stopa prinosa je manja od drzavnih.
Korporativne obveznice emituju preduzeca radi kapitalnih ulaganja.
79. INOVACIJE NA TRZISTU OBVEZNICA
Diskontne obveznice (obveznice sa nultim kuponom) kupuje se po nizoj ceni od
nominalne, a kada dospeju vlasniku se isplacuje nominalna cena. Ta razlika je kamata.
Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom su nastale zbog viskoh stopa inflacija u
nekim zemljama. Ovo dozvoljava da trzisna vrednost obveznice pretrpi promene
uslovljene inflacijom.
Obveznice sa odlozenim placanjem kamate; kamata se placa u neodredjenom roku ili se
placa drugim obveznicama.
Prihodne obveznice su vezane za poslovanje emitenta. Nastale su kod preduzeca koja
nisu uvek prikazivala likvidnost, pa nisu mogla da isplacuju kamate. (slicne prioritetnim
akcijama)
Put obveznice imaju pravo prodaje emitentu (da mu je proda po nominalnoj ceni). Ove
obveznice su jeftinije.
Industrijske razvojne obveznice emituje drzava radi finansiranja poduhvata od opste
koristi za privredu. Kamate su male.
LYON (Liquid Yield Option Note) je tip opozive konvertibilne bezkuponske obveznice.
Vlasnik ima pravo da proda obveznicu emitentu, a emitent ima pravo da opozove
oveznicu pre roka dospeca.
80. RANGIRANJE (REJTING) OBVEZNICA I ODREDJIVANJE VREDNOSTI
OBVEZNICA
Rangiranje je nacin za ocenu verovatnoce da duznik nece izvrsiti obaveze po osnovu
emitovanih obveznica. Procenjuje se finansijska snaga emitenta i kvalitet svake serije.
Obveznice se svrstavaju u rangove (grupe), koje se krecu od AAA (najbolje) do D
(najgore). Obveznice ranga BB nemaju investicioni status (nije dozvoljeno da

42

institucionalni investitori investiraju u njih) (junk bonds). Njih karakterise visok rizik i
prinos. Svrha rangiranja je zastita vlasnika obveznica.
Nominalna vrednost obveznica je jednaka knjigovodsvtenoj vrednosti ili denominaciji.
To je glavnica duga emitenta. Ona je vazna zbog knjigovodstvene evidenceije i
izrazavanja trzisne vrednosti.
Trzisna vrednost se izrazava kao procenat njene nominalne vrednosti. Ova cena se
formira na sekundarnim trzistima. Cesci je slucaj da se prodaja vrsi po ceni koja je niza ili
visa od nominalne.
Kada je (nominalna kamatna stopa)=(kamatna stopa trzista kapitala) --- tada se prodaju
Kada je (nominalna kamatna stopa)>(kamatna stopa trzista kapitala) --- premija
Kada je (nominalna kamatna stopa)<(kamatna stopa trzista kapitala) --- diskont

43