Digitalna Fotografija

Najee postavljana pitanja
o digitalnoj fotografiji
1999-2006 OLYUMPUS IMAGING
EUROPA GMBH. Sva prava zadrana.
Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo
kog njegovog dela nije dozvoljena
bez prethodne pismene saglasnosti
vlasnika autorskih prava.
FA Q
Olympus je robna marka kompanije

OLYMPUS IMAGING CORP.
Nazivi i imena drugih kompanija i
proizvoda predstavljaju svojinu
njihovih vlasnika.
Najee postavljana
pitanja o digitalnoj
fotografiji
Olympus - Digitalna biblioteka 5. izdanje
Peat prodavca
OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH

www.olympus.co.yu
Najee postavljana
pitanja o digitalnoj
fotografiji
Digitalna biblioteka, 5. izdanje
Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloen

maksimalan napor da informacije u ovoj brouri
budu u potpunosti tane, kompanija Olympus ne
snosi nikakvu odgovornost za eventualne
tipografske greke, omake ili tehnike netanosti.
Koncept i ureivanje: united communications GmbH, Berlin
Sadraj
1.
arobni svet digitalne fotografije
2.
Tehnologija digitalnih fotoaparata
2.1
2.2
2.3
8
9
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9
Kako radi digitalni fotoaparat?

CCD senzor
Na ta treba obratiti panju prilikom
kupovine digitalnog fotoaparata
Faktori koji utiu na kvalitet slike
Zato je vaan dobar objektiv?
Dugotrajno skladitenje digitalnih fotografija
Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu?
uvanje i odravanje digitalnog fotoaparata
Izvori napajanja
14
16
19
22
23
26
27
3.
Snimanje digitalnih fotografija
30
3.1
3.1.1
3.1.2
3.1.3
3.1.4
3.2
3.3
3.3.1
3.3.2
3.3.3
3.3.4
3.3.5
3.4
3.5
3.5.1
3.5.2
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
3.11
Sistemi za merenje svetlosti

Sistemi za merenje ekspozicije
Sistemi za fokusiranje (izotravanje slike)
Balans belog
Osetljivost
Blic
Sistemi za optimizaciju slike
TruePic TURBO
Rredukcija uma
Mapiranje piksela
Bright Capture tehnologija
Stabilizacija slike
Programi za snimanje prizora
Manuelne kontrole
Blenda
Zatvara
Histogram
Zum
Makro snimanje (iz neposredne blizine)
Panorama
Snimanje u sekvenci
Samookida
30
30
33
34
37
38
40
40
41
42
42
43
46
46
47
48
48
49
50
52
54
54
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
Crno-belo i sepia
Crna tabla / Bela tabla
Snimanje video zapisa
Snimanje zvuka
Podvodna fotografija
Trikovi i saveti za bolje fotografije
55
56
57
57
57
59
4.
tampanje digitalnih fotografija
62
4.1
4.2
4.3
4.4
Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62

tampanje slika kod kue
62
Usluge tampanja digitalnih fotografija
66
Uvelianje digitalnih otisaka
68
5.
Arhiviranje digitalnih fotografija
72
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
Softverska reenja
Preporueni hardver
Preuzimanje slika sa memorijskih kartica
Povezivanje digitalnog fotoaparata sa raunarom
Najvaniji formati digitalnih datoteka
Kopiranje slika na DVD i CD
72
74
75
76
77
80
6.
Kompresija podataka
82
6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
Potrebe za skladitenjem
Uobiajene metode kompresije
Izbor odgovarajueg nivoa kompresije
Programi WinZIP i StuffIt
Broj piksela i kompresija
Snimanje slika u razliitim formatima
82
83
86
87
88
88
7.
Ureivanje digitalnih fotografija
90
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
Programi za ureivanje digitalnih fotografija

Slanje fotografija elektronskom potom
Prebacivanje podataka mobilnim telefonom
Digitalne fotografije za internet
Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu
90
91
92
93
94
8.
Digitalna fotografija od A do
96
1. arobni svet digitalne fotografije

arobni svet digitalne fotografije
Slika vredi hiljadu rei. Ova izreka je svakako

jedan od razloga zbog ega fotografija ni nakon
skoro 200 godina postojanja, nije izgubila svoju mo
da fascinira i oara.
Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoaparati i dalje bili skupi, teki i prilino komplikovani
za upotrebu, ovi nedostaci skoro da nisu imali
nikakvog uticaja na privlanost ovih ureaja. Razlog
je bio prilino jednostavan: po prvi put je bilo
mogue sauvati trenutak od zaborava i ilustrovati
elje, oseanja i raspoloenja manje-vie jednim pritiskom na dugme. Fotografija je zauvek ula u nae
ivote.
Digitalna ili filmska, snimljena u studiju ili napolju na
otvorenom, fotografija je oduvek bila mnogo vie od
puke reprodukcije realnosti. Ona predstavlja realnost vienu oima fotografa i transformaciju ove vizije u novu, dvodimenzionalnu stvarnost koja vraa u
ivot trenutke otrgnute od zaborava
Zaista je teta to kod konvencionalne filmske
fotografije, rezultate ne moemo da vidimo odmah i
to ne moemo da proverimo ili popravimo sliku pre
nego to film ode na razvijanje.
Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delimino reila ovaj problem, tek je uvoenje digitalne
fotografije zaista donelo revoluciju u fotografsko
iskustvo.
Na poetku je ova nova tehnologija bila veoma
skupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnim
korisnicima. Meutim, tehnoloki bum koji je izazvala masovna upotreba elektronske pote i interneta, doveo je do nevienog porasta u zahtevima za
jednostavnim i pristupanim digitalnim fotografijama.

Ovaj pritisak, kao i neprekidni pad cena elektronskih
komponenti (LCD ekrana, CCD senzora, itd.), doveo
je na trite, sredinom 90-ih godina prolog veka,
prve pristupane digitalne fotoaparate..
Poput personalnih raunara, digitalna fotografija je
doivela dramatian porast performansi i snage. Na
primer, dok je prvi digitalni fotoaparat za iroku
potronju imao rezoluciju od oko 300,000 piksela,
dananji modeli, koji zadovoljavaju kako potrebe
profesionalnih fotografa, tako i platene mogunosti
amaterskih korisnika, poseduju senzore od osam i
1. arobni svet digitalne fotografije

vie miliona piksela.
Podjednako je impresivan i porast broja funkcija
koje se mogu runo podeavati. Prvi modeli digitalnih fotoaparata imali su skoro iskljuivo automatske
funkcije, dok se manuelne kontrole na modernim
modelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoaparatima.
Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav nain snimanja fotografija postao tako popularan. Ovo su
samo neki od njih:
1. Nema potrebe za kupovinom filma.
2. Mediji za skladitenje se mogu uvek iznova
koristiti.
3. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon
snimanja.
10. Fotografije se mogu odmah odtampati ili poslati

elektronskom potom.
Nije, dakle, nikakvo udo to je trite digitalnih
fotoaparata doivelo tako vrtoglav rast. Dok je 1996.
broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetu
iznosio svega 1.2 miliona (u Evropi oko 100,000),
2005. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona, od
ega je u Evropi prodato 24 miliona komada.
Tako veliki broj novih korisnika, kao i nagli razvoj
tehnologije u ovoj oblasti, doveo je do pojave novih
pitanja na koje je trebalo pruiti odgovore. ak i
veoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poele
da obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije.
Zato smo pokuali da u ovoj knjiici damo kratke i
precizne odgovore na najee postavljana pitanja.
Iako ne moe da pokrije sve aspekte ove kompleksne teme, nadamo se da e vam posluiti kao uvek
spreman podsetnik, i da e vam omoguiti da
napravite jo bolje fotografije.
4. Izuzetno visok kvalitet optikih sistema. Da bi

ispunili zahteve koje nameu CCD senzori, soiva
objektiva moraju imati rezoluciju koja je superiorna u odnosu na one koji su izraeni za filmske
modele.
5. Beuman rad omoguava diskretno
fotografisanje.
6. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokom
samog fotografisanja.
7. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija
slajdova).
8. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitka
kvaliteta.
9. Jednostavno naknadno ureivanje slike.
6
2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

conductor) senzori. U sutini, senzor je poluprovodniki element koji je osetljiv na svetlost i izraen je
od miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodioda predstavlja jednu taku, odnosno jedan piksel na
fotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu
diodu, ona generie elektrino pranjenje koje
registruju elektronske komponente na fotoaparatu.
Procesom konverzije analognog u digitalni signal,
milioni ovakvih pranjenja pretvaraju se u digitalne
(binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, proraunava procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASIC
ipa i softvera za poboljavanje slike (na primer, za
optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja).
Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u
memoriju fotoaparata.
2.1 Kako radi digitalni fotoaparat?
U sutini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo

od svog 35 mm roaka. I jedan i drugi su sastavljeni
od objektiva, blende i zatvaraa; jedina i najvanija
razlika je u nainu na koji snimaju i skladite informacije. Dakle, ako umete da koristite klasian filmski fotoaparat, umeete da slikate i sa digitalnim.
Pogledajmo, najpre, kako funkcionie filmski fotoaparat.
Filmski fotoaparat
Fotoaparat se sastoji od sistema

objektiva, blende i zatvaraa. Objektiv se stara za otrinu slike, dok zatvara i
blenda kontroliu koliinu
svetlosti koja dolazi do
filma. Nakon oslobaanja zatvaraa, svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objektiva i blende i zavrava na fotosenzitivnom filmu.
2.1 ta je CCD senzor?
Zahvaljujui hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostaje

zabeleena na povrini filma. Fotografija se, potom,
dobija kroz proces razvijanja filma.
Digitalni fotoaparat
Iako digitalni fotoaparati esto lie na

filmske i poseduju mnoge zajednike
komponente, kao to je objektiv,
blenda ili zatvara, njihov nain snimanja fotografija se sutinski
razlikuje.
Umesto filma koji je osetljiv na
svetlost, digitalni fotoaparati
koriste kombinaciju CCD senzora, procesora za obradu slike i
medija za skladitenje. Ovaj senzor, koji se nalazi
iza zatvaraa, predstavlja srce digitalnog fotoaparata. Velika veina fotoaparata opremljna je CCD
(Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad se
koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi-
Piksel:
Kovanica koja
je nastala od
rei element slike.
(engl.
pix + element)
Ovo je najmanji
element rastera
na digitalnoj slici,
i sadri
informacije
o boji i koliini
svetla.
CCD je elektronski ureaj veliine nokta na ijoj se

povrini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, poreanih u redove i kolone; slino kao i take, odnosno
pikseli, na monitoru raunara.

Svi senzori na CCD ipu reaguju na svetlost na isti
nain i da nema kolor filtera kojima su prekriveni,
fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju
filterima razliite boje RGB (crvena, zelena, uta)
ili CMY (cijan, magenta, uta). Postavljaju se i
dodatni zeleni filteri koji poboljavaju kvalitet reprodukcije boja.
digitalni fotoaparat koristi mehaniki zatvara da bi

spreio da do senzora doe prevelika koliina svetla. Zahvaljujui odlinim performansama, relativno
jednostavnoj konstrukciji i malim trokovima proizvodnje, video CCD ipovi se nalaze u velikom broju
modela digitalnih fotoaparata.
Drugi tip CCD ipa, koji se naziva CCD sa progresivnim skeniranjem, ili samo progresivni CCD,
moe u jednoj sekundi da snimi vei broj kompletnih
slika. Poto se slika snima i obrauje u jednom
potezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehaniki zatvara postaje suvian, a vreme ekspozicije
moe da se kontrolie elektronskim putem, to omoguava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati koji
poseduju ovakvu vrstu ipa idealni su za snimanje
pokreta ili sportskih dogaaja.
Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne

i informacije o koliini svetlosti. Za svaku od tri boje,
jaina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacija
od 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona moguih nijansi.
Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje
mogu da obrade ostale elektronske komponente na
digitalnom fotoaparatu. U sutini, postoje dve vrste
CCD ipova koji se koriste na digitalnim fotoaparatima. Prvi je originalno napravljen za televizijske i video kamere, a kasnije je doraen za
potrebe fotoaparata.
Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD,
izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili
CMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere.
Iako ovaj CCD hvata sliku u jednom koraku, obrada
podataka se vri kroz dve sekvence, i to tako to se
najpre obrauje slika iz parnih, a zatim iz neparnih
redova dioda.
Da bi omoguio neometano oitavanje podataka,
Video CCD
10
Podaci se itaju odvojeno iz parnih i neparnih

redova
Progresivni CCD
Podaci se
obrauju
u
jednom
prolazu
Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima.

Poto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri
vrste CCD piksela, svaka od taaka snima samo po
jednu boju. Procesor za obradu slike proraunava
podatke o bojama koje nedostaju i dovrava sliku.
to je bolji procesor za obradu slike, to e zavrni
rezultat biti kvalitetniji.
Jo jedno poboljanje kvaliteta slike postie se uz
pomo relativno jednostavnog trika. Promenom proporcije piksela na CCD ipu tako da na svaki crveni ili
plavi filter dolaze po dva zelena, postie se znatno
vernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: ne
samo to je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, ve
ova boja znaajno utie na nae opaanje svetla.
11

Kvalitet slike ne ini samo ispravan izbor
filtera za boje. Na krajnji rezultat u velikoj
meri utiu kanali za prenos podataka i
raspored komponenti na senzoru,
odnosno fotodiodi na kojoj se generiu
signali. Razlika se moe videti na primeru
dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji
se koristi na veini modela digitalnih fotoaparata, i
Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz
Olympus E-Sistema.
Kao to se vidi na ilustraciji, Full Frame Transfer
CCD poseduje veu povrinu pokrivenu pikselima,
vee fotodiode i vee kanale za prenos podataka.
To znai da e ovaj senzor uhvatiti vie elektrona
(svetla) uz visok odnos signal/um i bolji dinamiki
opseg, ime se dobija vie detalja, sa veom irinom ekspozicije i manje uma. Ili, jednostavnije: jasnije slike, bogate detaljima.
tome to su relativno jeftini i troe relativno malo

energije, mnogi proizvoai u svoje modele fotoaparata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbog
toga to CMOS ipovi obino proizvode previe
uma, to znaajno utie na kvalitet slike.
Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, ni
CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jednoj od osnovnih opasnosti praini. Dok trunica
peska ili praine ne predstavlja veliki problem za
filmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvim
druga pria. ak i najmanja estica praina moe
da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno prisustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastom
rezolucije koja donosi sve vei broj piksela na istoj
povrini problem praine postaje jo ozbiljniji.
Ipak, poto veina digitalnih fotoaparata ima zatvorena kuita, korisnici e izuzetno retko morati da
brinu o praini koja zavrava na senzoru. To, na
alost, nije sluaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima
sa izmenjivim objektivima. Ma koliko paljivo menjali
objektive, uvek postoji ansa da estice praine
slete na povrinu CCD senzora. Kada se ovo dogodi, fotoaparat se obino alje u servis.
Na sreu, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz
E-Sistema razvio jedinstveni sistem zatite od praine - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj
sistem generie seriju nadzvunih
vibracija koje otresaju i najmanju koliinu praine ili drugih stranih estica
sa filtera ispred senzora.
Alternativu CCD ipu predstavlja CMOS senzor, koji

takoe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike.
Iako CMOS senzori imaju odreene prednosti u
odnosu na CCD ipove, koje se ne ogledaju samo u
12
13

Dakle, kakve karakteristike digitalnog fotoaparata
treba da traite?
2.3 Na ta treba da obratim panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?
Pre nego to se
opredelite za model
digitalnog fotoaparata, razmislite za
ta elite da ga
koristite. Ako, na
primer, traite aparat za pravljenje
neobaveznih fotografija na porodinim okupljanjima ili
na odmoru, najvie e vam odgovarati potpuno
automatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat,
koji sm podeava sve vane parametre slike.
Korisnicima koji ele da uivaju u svim pogodnostima koje donosi kompaktan i jednostavan model, ali,
takoe, ele da ponekad naprave i sopstvena fina
podeavanja, na raspolaganju stoji veliki broj veoma
pristupanih i jednostavnih fotoaparata koji nude
itav niz funkcija koje mogu sami da podese, kao
to je brzina zatvaraa, otvor blende ili balans
belog, kao i odreeni broj efekata poput sepia snimka (v. odeljak 3.12 i renik pojmova).
Digitalna fotografija se previe esto opisuje kao

digitalna tehnologija sa neto foto tehnologije. U
stvari, u pitanju je foto tehnologija koja koristi digitalnu tehnologiju. Zato su objektivi visoke rezolucije,
efikasan sistem blica i, ako je potrebno, runo podesive kontrole veoma vani za digitalni fotoaparat.
Zum objektiv pribliava udaljeni subjekt. U principu,
to je zum vei i snaniji, to je aparat tei i skuplji
(premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparatima znatno kompaktniji i laki nego oni koji se ugrauju u filmske fotoaparate).
Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnu
upotrebu. U situacijama gde je prilaenje subjektu
Razliiti poloaji zuma
Meutim, fotoaparat koji eli da ispuni

zahteve za kvalitetom i performansama
koje postavljaju profesionalni fotografi,
mora da poseduje veoma visoku rezoluciju i precizne objektive sa sveobuhvatnom kontrolom snimanja. Ovakav
model, takoe, mora da omoguava i
povezivanje spoljanje dodatne opreme
i pribora, kao to su konverzioni objektivi ili blic, ukljuujui tu i studijske bliceve
koji se povezuju preko x kontakta.
Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj,
uglavnom D-SLR, modela.
14
15

suvie komplikovano ili suvie opasno, kao to je
snimanje akcija na velikim sportskim dogaajima ili
fotografisanje ivotinja u divljini, od velike pomoi je
8x ili 10x zum.
Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum.
Iako ovi sistemi omoguavaju dodatno uveanje, njihov rad prati smanjenje rezolucije, to dovodi do pada kvaliteta slike.
Fotografisanje subjekata koji se brzo
kreu, kao to su ptice ili automobili, zahteva velike brzine zatvaraa, do 1/1000
sekundi. Sa druge strane, ako nameravate
da snimate u uslovima slabog osvetljenja ili
nou, bie vam potreban aparat koji moe
znaajno da smanji brzinu zatvaraa.
Po pravilu, ako se uverite da digitalni fotoaparat koji elite da kupite poseduje sve
karakteristike koje biste zahtevali i od filmskog fotoaparata, teko da se moete prevariti.
Pa ipak, ako pogledate proizvode koji su u ponudi ili

proitate prikaze u specijalizovanim magazinima,
ubrzo ete videti da postoji prilino velika razlika
izmeu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. Ova
razlika naroito dolazi do izraaja u kvalitetu odtampanih slika. Zato je to tako?
Postoje razliiti razlozi. Jedno od objanjenja je u
razliitim nainima rada koje koriste senzori za sliku
na primer CCD ipovi (v. odeljak 2.2) i kvalitetu
njihove izrade. Uz milione piksela stenjenih na
minijaturnoj povrini, teko da nas moe zauditi
podatak da veina proizvedenih CCD ipova ima
odreeni broj neispravnih piksela. Funkcija mapiranja piksela (v. odeljak 3.3.3) moe da kompenzuje
neke od greaka na pikselima. Meutim, ako je
CCD suvie slabog kvaliteta i sadri preveliki broj
neispravnih piksela, moe da doe do primetnog
pada u kvalitetu slike.
Iako je cena, van svake sumnje, vaan faktor prilikom izbora fotoaparata, ovo svakako ne bi trebalo
da bude i jedini kriterijum. U fotografiji je vaan
rezultat i zato treba da obratite panju na kvalitet
slike pre nego to odluite koji model elite da kupite.
2.4 Koji faktori utiu na kvalitet slike?
etiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrivanju kvaliteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzora, nain rada CCD senzora, inteligencija procesora za obradu slike i, najvanije od svega, optiki
sistemi na fotoaparatu.
Rezolucija fotoaparata, uglavnom vidno oznaena na
kuitu i prikazana u milionima piksela ili megapiksela, slui kao poetni pokazatelj kvaliteta.
16
17

Zato je kritiko poreenje razliitih modela jedini
nain da izaberete zaista najbolji proizvod. Posebno
obratite panju na jasnou slike i otrinu piksela.
Ako su rezultati zadovoljavajui, proverite kako se
fotoaparat ponaa u razliitim svetlosnim uslovima.
Ako je mogue, odtampajte jednu fotografiju. Sada
bi trebalo da budete u mogunosti da procenite koliko su zaista dobri CCD senzori koji su ugraeni u
fotoaparat koji elite da kupite.
Jo jedan faktor koji znaajno utie na kvalitet fotografije je procesor za obradu slike. Ovaj elektronski
sklop, sastavljen od ASIC ipa i seta softverskih rutina, odgovoran je, izmeu ostalog, za poboljanje
kvaliteta slike (npr. interpolacija, gama konverzija i
reprodukcija boja). Koristei posebne programske
instrukcije i proraune, procesor dodaje informacije
podacima o delimino snimljenoj slici, a zatim odvaja bitne od nebitnih podataka. to su procesor i softver efikasniji u izvravanju ovih zadataka, to je brzina obrade podataka vea, a kvalitet slike bolji. Za
vie informacija o ovoj temi, pogledajte odeljak 3.3.1
(TruePic TURBO). Pored rezolucije i kvaliteta CCD
ipa i softvera, veoma vanu ulogu igra i optiki sistem, odnosno soiva objektiva. U narednom odeljku
emo se detaljnije pozabaviti ovom temom.
cenu ili druge karakteristike. Ovakva praksa je prilino iznenaujua, naroito

ako imamo u vidu da digitalni
fotoaparati zahtevaju znatno
precizniju optiku od svojih
kompaktnih filmskih roaka,
pa ak i od filmskih SLR
modela.
Evo i zato: Objektivi na digitalnim fotoaparatima moraju
da usmere svetlost na znatno
manju povrinu nego oni koji se nalaze na filmskim
modelima. Dok je dijagonala CCD senzora, u nekim
sluajevima, svega 0.55 cm, veliina 35 mm filma
iznosi 4.3 cm. Pored toga, poveanje rezolucije
CCD senzora ne prati i poveanje povrine, to
znai da se veliina pojedinanog piksela smanjuje
kako bi mogao da stane na istu, ili priblino istu
povrinu. Na CCD ipu ija je dijagonala manja od
jednog ina (2,54 cm), a rezolucija, na primer, 4
megapiksela, irina jednog piksela iznosi samo est
mikrona ili manje (1 milimetar - 1,000 mikrona). Dok
filmski fotoaparati zahtevaju optike sisteme koji
mogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikrona, CCD ip iz naeg primera zahteva objektiv koji
moe da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili etiri
mikrona.
2.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu?
Kao to smo pomenuli u odeljku 2.4, sistem objektiva na digitalnom fotoaparatu esto ne posveuje
dovoljno panje. Mnogi proizvoai skreu panju
potroaa sa objektiva, naglaavajui rezoluciju,
Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne moe da usmeri svetlost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinani senzor na
CCD eliji. Kao to se vidi na slici desno, objektivi koji se koriste na digitalnim
fotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbede
rezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u.
18
19
FourThirds
Standard
Ovaj novi
tehnoloki standard koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i
Kodak, i koji se
pojavio na tritu
tokom 2002.
godine, posveen
je potrebama digitalnih SLR sistema. FourtThirds
predstavlja skup
mehanikih,
optikih i komunikacijskih standarda koji treba
da poboljaju performanse i do
kraja iskoriste
mogunosti senzora i objektiva.
Ove specifikacije
odreuju, na
primer, vrstu i
veliinu navoja za
objektiv, kao i
nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparata. Samo
godinu dana od
debitovanja na
tritu, pojavio se
Olympus E-System, prvi DSLR
sistem fotoaparata zasnovan na
FourThirds standardu.
Pored toga, zbog specifine konstrukcije pojedinanih senzora koji su sa sve etiri strane okrueni
zidom, CCD nije u stanju da primi svetlost koja
dolazi pod uglom. Dakle, da bi se svetlost usmerila
tako da pogaa povrinu senzora pod manje ili vie
pravim uglom, soiva moraju da imaju skoro telecentrinu konstrukciju. Ovo je izvodljivo na veini
kompaktnih modela iji su CCD senzori relativno
mali (tek deli povrine koju zauzima 35 mm film).
Meutim, izrada skoro potpuno telecentrinih objektiva za digitalne SLR aparate, iji su CCD senzori
zasnovani na veem, 35 mm formatu, je suvie
nepraktina. Ovakvi objektivi bi bili veoma teki i
skupi, pa je veina proizvoaa prosudila da im je
upotrebljivost vanija od kvaliteta.
Meutim, novi, FourThirds, standard stavio je
taku na ovaj neugodni kompromis. Ovaj potpuno
novi standard, koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i Kodak, izmeu ostalog odreuje
optimalnu veliinu senzora za D-SLR fotoaparate
koja omoguava izradu gotovo telecentrinih
objektiva. Pored toga, FourThirds standard opisuje nain komunikacije izmeu objektiva i tela
fotoaparata kojim se, elektronskim putem, koriguju neke, naalost neizbene, optike aberacije.
FourThirds standard je otvoren za sve proizvoae koji ele da se pridravaju njegovih specifikacija. Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate i
objektive razliitih proizvoaa.
Objektiv za 35-mm
fotoaparate
Objektiv za 35-mm
fotoaparate
Skoro telecentrini objektiv,

kao ZUIKO DIGITAL
20
Film
CCD
CCD
Film dozvoljava da svetlost na

njega padne pod razliitim uglovima. ak i pri visokim rezolucijama,
film moe da uhvati svetlost bez
dramatinog gubitka osvetljenosti.
Kada svetlost padne na senzor pod

razliitim uglovima, moe da doe
do sledeih pojava:
1. Refleksija na okolne piksele.
2. Meusobna komunikacija izmeu
okolnih piksela.
3. Gubitak osvetljenosti zbog toga
to senzor ne uspeva da uhvati
deo svetlosti.
Ovakvi efekti smanjuju napon na
pikselu, to dovodi do slabijeg odnosa signal/um, senki u uglovima i
slabe reprodukcije boja.
Skoro telecentrina konstrukcija

objektiva koji su optimizovani za
Four Thirds standard omoguava da
svetlost uvek padne na senzor pod
gotovo pravim uglom. Ovakvo konstrukciono reenje garantuje pravilnu
reprodukciju boja od ivice do ivice,
istou i osvetljenost slike.
21
Olympus
E-System
Postoji jo jedan razlog zbog kojeg uvek treba traiti

opremu sa dobrim optikim performansama. Pored
otrine slike, sistem objektiva znaajno utie na vernost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja u
uslovima slabog osvetljenja. I na kraju, pogreno bi
bilo rei da se sve greke u fotografisanju mogu
popraviti uvek novim i naprednim programima za
obradu slike. Iako su mogunosti koje nude razliiti
programi svakako fascinantne, one ipak ne ine
uda. Ono to nije snimljeno, ne moe se ni popraviti. Retko kada je mogua napraviti dobru sliku od
fotografije koja je podeksponirana, preeskponirana
ili loe digitalno obraena. Zbog toga je ljudima koji
insistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne ele da
gube vreme sa naknadnim korekcijama potreban
fotoaparat sa veoma kvalitetnim optikim sistemom.
ine ga digitalni
SLR fotoaparati,
izmenjivi objektivi i
itava paleta
dodatne opreme i
pribora za profesionalce i veoma
ambiciozne i
napredne fotoamatere. Ovo je
prvi sistem na
svetu koji je u potpunosti zasnovan
na FourThirds
standardu.
Fotografima
naroito odgovaraju posebno
izraeni optiki elementi koji, zahvaljujui primeni
standarda, mogu 2.6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj kartida kombinuju ci? ta se deava sa digitalnim fotografijama kada se
velike otvore aparat due vreme ne koristi?
blende sa kompaktnom formom i
malom teinom Nita posebno. Slike ostaju sauvane na memorij-
skoj kartici. Kod veine modernih fotoaparata nema

opasnosti od gubitka podataka ak ni kada se baterije isprazne. Posebno treba napomenuti da dananja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. xD-Picture kartice, SmartMedia, Compact-Flash, SD
kartice ili Memory Stick prua relativno bezbedan nain skladitenja podataka, dok je tehnologija skladitenja na magnetne
diskove (npr. Microdrive)
neto manje pouzdana. Ipak,
veoma je vano da vane i
nezamenjive fotografije prebacite na hard disk raunara, ili, jo
bolje, na medij koji pred-
stavlja izuzetno sigurno reenje za skladitenje podataka, kao to je, na primer, CD oili
DVD (v. Poglavlje 5).
Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku, CD
ili DVD mediju, multimedijalni softver, kao to je
Olympus Master, vam pomae da ih sa lakoom
organizujete, pregledate, tampate i arhivirate.
2.7 Koje su prednosti LCD ekrana?
Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od kljunih

faktora koji ine digitalne fotoaparate tako privlanim, jer korisnicima omoguava da svoje fotografije
pregledaju odmah nakon snimanja to nije mogue kod klasinih filmskih fotoaparata. Kod velike
veine modela, LCD ekran omoguava i pregled
slike uivo; drugim reima veliki i jasan prikaz onoga
to e biti snimljeno. Na ovaj nain se znaajno olakava kadriranje, a fotograf oslobaa potrebe da
neprekidno gleda kroz okular. Zahvaljujui prikazu
slike na LCD ekranu fotografi mogu da navedemo
samo par primera slobodno da prate pokrete
modela u studiju, ili, kada slikaju napolju, da uoe
objekte koji se nalaze izvan kadra, to je naroito
korisno prilikom slikanja pod vodom. Neki modeli
ekrana su pokretljivi gore/dole ili
levo/desno, to korisniku omoguava
da zadri jasan pregled situacije ak i
kada fotografie iz neuobiajenih
uglova.
Donedavno je prikaz
slike uivo bio iskljuivo vezan za kompaktne fotoaparate,
dok su korisnici digitalnih SLR modela
morali da se oslanjaju
23

na trailo. Poetkom 2006. godine, Olympus je tritu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreview
tehnologiju. Model E-330 je bio prvi digitalni SLR
fotoaparat u koji je ugraena ova nova tehnologija.
Uvoenjem drugog senzora za sliku, koji je postavljen na optiku putanju traila, omoguen je neprekidni prikaz slike uivo uz odravanje pune funkcionalnosti autofokusa (nain rada A). U nainu rada B,
ogledalo je zakljuano u gornjem poloaju tako da

Live MOS senzor omoguava prikaz Makro slike
uivo, u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izotravanja.
Moda ste uli ili i sami primetili da neki LCD ekrani
imaju potekoa da prikau jasno vidljive slike pri
jakom svetlu. Razlog za ovaj problem lei u injenici
da se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranima
slika prikazuje uz pomo pozadinskog svetla. Kako
bi potronja struje bila to manja, potrebna jaina
svetla se proraunava tako da slika na ekranu bude
vidljiva u uobiajenim situacijama ali ne i po jakom
24
A: nain rada
B:nain rada
suncu ili pri snanom direktnom svetlu. Ipak, ovo

nije kraj prie. Pojedini modeli fotoaparata poseduju
HyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu sliku
ak i po jakom suncu. Ova inovativna LCD tehnologija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljenje, ve poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlost
iz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatno
osvetljenje ekrana. Zahvaljujui kontroli prozirnosti i
upotrebi niskotemperaturnog polisilikona, postignut
je ugao preglednosti od 170 horizontalno i vertikalno, kao i visok kontrast i veoma velika brzina odziva.
Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja,
kada se slika na ekranu jedva raspoznaje, moe da
bude prilino teko. Ovde na scenu stupa BrightCapture tehnologija, kojoj je za jasan prikaz slike
dovoljna samo petina inae potrebnog svetla. Ova
tehnologija ne samo da poboljava osvetljenost slike
na ekranu, ve i smih fotografija.
25

2.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se odravaju u servisu?
Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebno

odravanje. Naravno, potrebno je da uvate svoj
digitalni fotoaparat i vodite rauna o njemu ba kao
to biste to inili sa filmskim aparatom ili bilo kojim
drugim elektronskim ureajem. uvajte svoj fotoaparat od udaraca, padova, vode i obavezno koristite
poklopac objektiva kada ga ne koristite.
Ako vam fotoaparat due vreme nee biti potreban,
izvadite baterije i odloite ga na sigurno i suvo
mesto. Prirunik koji ste dobili uz fotoaparat pruie
vam brojne korisne savete za odravanje.
Preporuujemo vam da redovno (npr. jedanput
meseno) proveravate baterije, da biste uvek bili
spremni za fotografisanje. Stanje baterija se moe
jednostavno proveriti uz pomo pokazivaa, koji je
sastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata.
Ako va model aparata poseduje indikator datuma i
vremena, ne treba da strahujete od gubitka ovih
podataka nakon promene baterije. Veina modela
digitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja koji
ih titi od neeljenog brisanja memorije. Rezervnu
bateriju treba zameniti prema uputstvima proizvoaa fotoaparata (napomena: ovo se radi nakon
zamene glavne baterije.)
2.9 Punjive baterije, nepunjive baterije ili strujni adapteri: koji

izvor napajanja mi najvie odgovara?
to ee slikate, to se baterija bre prazni. Prema

tome, ako volite esto da fotografiete, trebalo bi da
razmislite i o kupovini punjivih baterija i
punjaa.
Mnogi modeli
Olympusovih
digitalnih fotoaparata isporuuju se sa punjivim
litijum-jonskim
baterijama velikog kapaciteta i
odgovarajuim
punjaem. Za
modele koji koriste
klasine baterije, preporuujemo upotrebu
Olympusovih punjivih NiMH
(Nikl-Metal Hidrid) baterija. Ove
dugotrajne baterije su ekoloki ispravne, bez prisustva kadmijuma i predstavljaju savren izbor za uposlene fotografe. Punja koji poseduje sistem za zatitu predstavlja
dobru investiciju, jer ovakav ureaj produava ivotni vek baterija.
Za neto manje aktivne foto-amatere, kompaktno i
kvalitetno reenje predstavlja jednokratna litijumska
baterija CR-V3. Ova izuzetno snana baterija za
digitalne omoguava sate i sate neometanog fotografisanja.
Iako se punjive NiCd, obine alkalne i litijumske
26
27

baterije koriste u veini modela digitalnih fotoaparata, one ne poseduju snagu i izdrljivost NiMH ili CRV3 litijumskih baterija. Neki od digitalnih SLR modela koji su vie okrenuti ka profesionalnim
korisnicima, omoguavaju upotrebu dodatnog pakovanja baterija. Ovaj sistem snabdeva fotoaparat
neophodnom energijom tokom maratonskih snimanja i posebno je pogodan za fotografe koji rade van
studija.
28
Postoji nekoliko naina na koje moete da smanjite

potronju struje u vaem fotoaparatu.
Na primer, neprekidna ili veoma esta upotreba
blica, zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterijama bre nego to je to sluaj prilikom normalne
upotrebe. Duina trajanja baterija moe se znaajno
produiti paljivom upotrebom ovih funkcija.
Poslednja, ali nita manje vana stavka u naoj prii
o izvorima napajanja je strujni adapter. Ovaj ureaj
predstavlja idealno reenje za fotografisanje u
zatvorenom prostoru, ili na bilo kom drugom mestu
gde je utinica za struju relativno blizu. Strujni adapter omoguava neprekidno napajanje bez potrebe
za kupovinom i promenom baterija.
29
3. Snimanje digitalnih fotografija

3.1 ta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim
optimalno dobre slike?
Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje nekoliko sistema koji mere svetlosne uslove. Uz pomo
ovih oitavanja, fotoaparat bira optimalne uslove za
snimanje prizora. Ovi sistemi nisu namenjeni iskljuivo poetnicima koji ele da dobiju dobre fotografije
bez mnogo podeavanja. Otrina, jasnoa i kvalitet
reprodukcije boja koji pruaju precizni elektronski
sistemi merenja vredna su pomo za iskusne amatere, pa ak i za vrhunske profesionalce.
3.1.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije
Za fotografa, svetlost predstavlja sirovi materijal.

Izgled fotografije zavisi od naina na koji fotograf
koristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je
vidi. Bez obzira da li se nazivaju sistemima za
merenje svetlosti ili za merenje ekspozicije, ovi elektronski i optiki sklopovi se koriste za merenje osvetljenosti unutar kadra, i slue za odreivanje odgovarajueg otvora blende i brzine zatvaraa. Veina
digitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem za
merenje ekspozicije, dok su drugi opremljeni sa vie
razliitih sistema. Zahvaljujui tome, korisnici mogu
Kada fotografiete
subjekt koji se nalazi ispred svetle ili
tamne pozadine,
odreeni sistemi
merenja prosenih
vrednosti, mogu da
odrede pogrenu
ekspoziciju. U
ovakvim sluajevima, merenje u
taki, koje oitava
vrednosti sa subjekta, prua znaajno
bolje rezultate. Ako
sistem za merenje i
pored toga ne
uspreva da odredi
optimalnu ekspoziciju, pa subjekt
ostaje u tami, aktivirajte dopunski
bljesak , kako bi
va subjekt dobio
dovoljno svetla.
da izaberu sistem koji im omoguava da postignu optimalne rezultate. Najee i najpraktinije reenje za uobiajene svakodnevne
potrebe predstavlja Merenje proseka i Merenje sa teitem u centru.
Kao to i njihovi nazivi sugeriu,
prvi sistem vri ravnomerno oitavanje svetlosti iz svih delova kadra
i podeava ekspoziciju tako da
odgovara prosenoj koliini svetlosti u kadru. Drugi sistem, takoe
meri svetlost iz svih delova kadra,
ali prilikom odreivanja ekspozicije
posebnu vrednost daje koliini
svetla u centru kadra. Meutim, u
situacijama kada glavni subjekt
ispunjava relativno mali deo kadra
i/ili reflektuje znaajno manje ili
vie svetla od okoline npr. crna
maka na svetlom, belom pokrivau merenje ekspozicije na osnovu proseka nee dati ba dobre rezultate. U ovakvim sluajevima je Merenje u taki znatno efikasnije,
poto ovakav nain merenja svetlosti oitava vrednosti samo iz centra kadra i odreuje ekspoziciju
prema dobijenim rezultatima. Ovakav nain merenja
predstavlja idealno reenje za izdvajanje odreenih
motiva.
Ipak, ak ni merenje u taki ne moe precizno da
odredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjekte, kao to je tamno crna ili sneno bela maka.
Razlog za ovakve greke u proraunu lei u injenici da je sistem merenja kalibrisan tako da radi sa
prosenom vrednou odbijanja svetlosti od objekata koja iznosi 18%. Meutim, tamno crna maka ne
odbija toliko svetla pa sistem za merenje preeksponira fotografiju pa dobijamo sliku sive make. Sa
druge strane, sistem pogreno proraunava koliinu
svetlosti na i sneno beloj maci pa ovaj put dobija31

mo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima.
Imajte ovo na umu kada fotografiete ovakve subjekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije.
Ako ne elite da glavni subjekt bude u centru kadra,
najpre odredite ekspoziciju tko to ete postaviti
subjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvaraa
napola. Zatim, ne otputajui dugme zatvaraa,
ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme do
kraja. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja u
vie taaka, koja korisnicima omoguava da postave odreeni broj taaka sa kojih e aparat izvriti
oitavanje, kao to je najsvetliji i najtamniji deo subjekta. Aparat izraunava prosenu vrednost sa svih
izabranih taaka.
Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata
opremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja.
Ovaj naziv predstavlja skraenicu od engleskih rei
digital Electro-Selective Pattern metering. Ovaj
sistem analizira distribuciju svetlosti, kao i njen
intenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvrenih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podeava
postavke snimanja prema dobijanim rezultatima.
Ovaj nain merenja efikasan je u mnogim situacijama, a posebno za snimanje fotografija sa jakim kontrastom.
Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani, dobro
reenje predstavlja auto bracketing. Ova funkcija
pravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatno
izmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima neznatno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije moete
da izaberete onaj koji vam najvie odgovara i izbriete ostale. Pored toga, moete da koristite korekciju ekspozicije, poveanje ili smanjenje originalnog
nivoa ekspozicije za odreeni broj unapred utvrenih koraka.
Neki modeli fotoaparata nude korisnicima mogu-
32
nost da naknadno osvetle tamne delove slike. Kod

Olympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva
Perfect Fix.
3.1.2 Kako radi autofokus?
Postoje dve osnovne tehnike autofokusa:

aktivni i pasivni. Jedna od ovih tehnologija emituje,
na primer, infracrveno svetlo, snop vidljivog svetla ili
ultrazvuni signal. Na osnovu prijema povratnog
signala, fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjekta
i vri odgovarajue podeavanje soiva objektiva.
Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus.
Iako poseduje oigledne prednosti, kao to je,
na primer, rad u mraku, ovaj sistem ima i
neke nedostatke jer ne moe da se koristi na
objektima koji su previe udaljeni ili se nalaze
iza stakla. Kod pasivnog sistema autofokusa,
fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti.
Umesto toga na primer, kod sistema detekcije kontrasta aparat ispituje kontrast na
slici koja je zabeleena na CCD senzoru, pre
nego to napravi snimak. Nakon toga, sistem
vri korekciju soiva kako bi dobio najotriju
sliku. Za razliku od aktivnog sistema autofokusa, sistem detekcije kontrasta moe uspeno da izotri sliku udaljenih subjekata. Ipak, ovaj
sistem zahteva odreenu koliinu svetla, kao i prizore sa dovoljno kontrasta (na primer, moe da ima
probleme u izotravanju belog subjekta koji se nalazi na beloj pozadini). Da bi izali na kraj sa ovim
problem, neki modeli fotoaparata opremljeni su lampicom koja nakratko osvetljava subjekt, tako da
sistem moe da podesi otrinu slike. Jo jedan
sistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike.
Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi proraunao faznu razliku u slici i na taj nain odreuje
rastojanje subjekta.
Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostruki
sistem autofokusa. Ovo obino funkcionie tako to
aparat, uz pomo jednog sistema, najpre odredi pri33
blino rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugi

da bi izvrio fino podeavanje.
3.1.3 ta je balans belog?
Razliiti izvori svetla, kao to je sunce na istom

nebu, sijalica ili neonska lampa, daju svetlost razliitih temperatura. Dok se ljudski mozak lako i brzo
privikava na ove promene, zbog ega i ne primeujemo ove varijacije, to (ovo) nije sluaj sa fotoaparatima. U zavisnosti od izvora svetla, fotografija moe
da prikae isti objekat u primetno razliitim bojama.
Na primer, prizori snimljeni pod svetlou sijalice,
ako se ne koriguju, prikazuju uto-narandastu
nijansu. Prema tome, pored merenja intenziteta
svetlosti, aparat mora da odredi temperaturu boje
ambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje.
34
Levo: Postavke za
dnevno svetlo upotrebljene pod svetlou sijalice.
Desno: Balans
belog za svetlost
sijalice upotrebljen
za snimanje pod
svetlou sijalice.
Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoaparate.

Kod filmskih fotoaparata, da biste postigli optimalne
rezultate morate da izaberete onu vrstu filma koja
odgovara vetakom ili dnevnom svetlu. Ako napravite fotografije sa pogrenom vrstom filma, onom
koja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja, fotografije e dobiti plavu, zelenu ili crvenu auru. Digitalni fotoaparati nemaju ovakav problem. Gotovo svi
modeli poseduju automatski balans belog koji odreuje postavke CCD senzora prema datoj temperaturi boje. Mnogi modeli nude korisnicima mogunost
da sami podese balans belog. Kada je digitalna tehnologija jo bila u povoju, postojale su samo video
kamere koje su morale runo da se podeavaju
prema temperaturi boje u okruenju. Obino se list
belog papira drao ispred kamere da bi senzor
35

mogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupa
od neutralnog belog svetla. Uz pomo dobijenih
rezultata, kamera se podeavala prema ambijentalnom osvetljenju.
U dananje vreme i kamere i digitalni fotoaparati
poseduju automatski balans belog. Pojednostavljeno, ovaj sistem funkcionie na sledei nain: integrisani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. Uz
pomo ovih prorauna, kamera, odnosno fotoaparat,
precizno odreuje temperaturni opseg, a zatim,
nizom komplikovanih algoritama, kompenzuje bilo
kakva odstupanja u bojama. Na ovaj nain, kamera,
odnosno fotoaparat, postie vernu reprodukciju
boja, uprkos komplikovanim uslovima.
Kelvinova
skala:
Koristi se za opisivanje temperature
boje. Kada se
crno telo zagreva, njegova temperatura se menja
od crne ka crvenoj, utoj, plavoj i
na kraju beloj.
Temperatura boje
odgovara stvarnoj
temperaturi zagrejanog crnog tela.
Na primer, temperatura dnevne
svetlosti po sunanom danu iznosi oko 5,500 K;
dok se svetlost
sijalice izraava
temperaturom
izmeu 3,200 K i
3,400 K.
36
Velika veina digitalnih fotoaparata je podeena

tako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od
3,000 i 6,700 Kelvina. Ove vrednosti se poklapaju
sa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od priblino 6,400 Kelvina odgovara oblanom danu, dok
3,200 Kelvina odgovara predveerju sa dominantnim crvenim tonovima. Ako merni instrument oita
vrednost od oko 3,200 Kelvina, fotoaparat odmah
izvri odgovarajua podeavanja. Rezultat je slika
sa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijom
boja. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 poseduje ak dva sistema za merenje balansa belog i spoljanji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutku
snimanja fotografije.
Mnogi digitalni fotoaparati omoguavaju manuelno
podeavanje balansa belog i uglavnom nude odreeni broj unapred podeenih parametara koji odgovaraju sunanom ili oblanom danu, neonskom ili
klasinom osvetljenju. Ako je va model fotoaparata
opremljen funkcijom balans belog jednim dodirom
moi ete sami da podesite balans belog koji najvie odgovara svetlosnim uslovima. Dovoljno je da
usmerite objektiv prema neem belom i pritisnete
dugme. Aparat e automatski sauvati nove vrednosti.
3.1.4 ta je osetljivost?
U konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji, osetljivost

filma igra kljunu ulogu (Osetljivost filma igra kljunu
ulogu u konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji). Ljudi
koji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvek
pri ruci imaju nekoliko vrsta filmova razliite osetljivosti ISO 100 za snimanje po jakom suncu, ISO
200 za svakodnevnu upotrebu, i ISO 400 ili 800 za
snimanje po slabom svetlu. Filmovi velike osetljivosti, kao na primer 3,200, koriste se za fotografisanje
velikom brzinom.
Kod veine digitalnih fotoaparata, nivo osetljivosti se
moe podesiti tako da odgovara onoj koja se koristi
na filmskim aparatima. Zato se, radi lakeg razumevanja, ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoaparata. Na primer, ako elite da pustite vie svetla, a
vie ne moete da poveate otvor blende ili duinu
ekspozicije, dovoljno je samo da promenite osetljivost. Na ovaj nain moete da radite sa dostupnim
podeavanjima blende i uz vee brzine zatvaraa.
Podrazumevana osetljivost kod veine digitalnih
fotoaparata je ISO 100, a neki modeli omoguavaju
i manuelno podeavanje osetljivosti na primer,
izmeu 100 i 400. Sa poveanjem ISO vrednosti,
poveava se i broj situacija u kojima moete da koristite postojei opseg otvora blende i brzine zatvaraa. Ipak, ovakva strategija ima i jednu manu to je
vea osetljivost, vea je i koliina uma. Vie o
ovome proitajte u odeljku 3.3.2.
37

3.2 ta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen?
Odgovor na ovo pitanje dae sam fotoaparat tako

to e aktivirati blic. Ugraeni blic predstavlja nezamenjivu pomo za svakog fotografa i velika veina
fotoaparata poseduje blic sa razliitim reimima
rada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima.
Pored uobiajenih naina rada, kao to su automatski, redukcija efekta crvenih oiju, ili dopunski bljesak, kod pojedinih modela blic moe da radi u reimu spore sinhronizacije to omoguava naroito
interesantne rezultate kada se blic aktivira na poetku ili na kraju veoma dugake ekspozicije.
Gore: Spora sinhronizacija blica

Dole levo:
Noni prizor snimljen bez spore sinhronizacije blica
Hot shoe
38
Na neke modele fotoaparata spoljanji blic moe da

se postavi preko Hot Shoe spojnice. Drugi omoguavaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv. x
kontakta. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCapture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima slabog osvetljenja bez upotrebe blica pogledajte odeljak 3.3.4.
x-kontakt
kabl
39

3.3 Zato je softver koji je ugraen u fotoaparat toliko vaan?
Nije vaan samo nain na koji fotoaparat prikuplja

informacije o slici. Nain obrade podataka ima, takoe, znaajan uticaj na kvalitet slike na primer,
vani sistemi za obradu slike su TruePic TURBO i
BrightCapture tehnologija, redukcija uma i mapiranje piksela.
3.3.1 ta je TruePic TURBO?

Osvetljenost
Konvencionalna
obrada slike
Osvetljenost
TruePic
obrada slike
TruePic TURBO je inteligentni sistem za

obradu slike koji je razvila kompanija
Olympus, koji poboljava reprodukciju boja
i otrinu slike (opseg, zasienost i osvetljenost) uz pomo algoritma i procesora (uz
pomo algoritma i procesora poboljava
reprodukciju boja (opseg, zasienost i
osvetljenost) i otrinu slike). Ovo se postie usklaivanjem svih informacija koje prikupi CCD senzor sa onim
Algoritam:
koje dolaze s
Set izuzetno preciznih
pojedinanih
radnih instrukcija koje se
piksela. Truemogu nezavisno izvriti
Pic TURBO
na elektronskom ili
mehanikom ureaju. Na
ak i ubrzava
primer, algoritmi su praviobradu slike i
la sabiranja i oduzimanja
rad ureaja,
ili drugih raunskih opetako da je
racija. Algoritmi su, takofotoaparat
e, i instrukcije definisaznaajno bre
ne programskim jezikom
spreman za
i omoguavaju raunaru
naredni
da rei odreene probleme. U programima za
snimak.
obradu slike, algoritmi se
koriste za razliite vrste
efekata i korekcija, kao
to je, na primer, 3-D
Cubic.
40
Uklanjanjem znaajne koliine uma, funkcija redukcije
uma dramatino poboljava
kvalitet fotografija, naroito

onih koje su snimljene nou .
3.3.2 ta je um i kako ga izbei?
um je vidljivi efekat interferencije do koje dolazi

izmeu elija CCD senzora. Prikazuje se u obliku
neeljenih obojenih taaka na slici, a posebno je vidljiv
na nonim fotografijama, koje su snimljene sa malom
brzinom zatvaraa.
U osnovi, um moemo podeliti na dve kategorije.
Pozabavimo se, najpre, tzv. fiksiranim umom. Ova
vrsta uma se, tokom dugotrajnih ekspozicija, uvek
pojavljuje na istim pikselima koji se ponekad nazivaju i vrui pikseli. Zbog toga veliki broj fotoaparata
poseduje sistem za redukciju uma, koji funkcionie
tako to aparat pravi dve slike: normalnu sliku i sliku
sa identinom duinom ekspozicije, ali sa zatvorenim
zatvaraem. Na osnovu poreenja dva snimka, program za redukciju uma utvruje koji su delovi slike
podloni umu i izvrava odgovarajuu kompenzaciju.
Uklanjanjem veeg dela uma, ova funkcija dramati41

no poboljava kvalitet fotografije, naroito prilikom
nonog slikanja.
Druga vrsta uma se naziva nasuminim. Ovakav
um nastaje, na primer, prilikom fotografisanja sa
visokom ISO vrednou i pojavljuje se u tamnijim
delovima slike. Inteligentnom analizom i obradom
informacija neki modeli fotoaparata uspevaju da
uklone vei deo ovakvog uma i umekaju ivice
objekata. Prednosti ovakvog sistema za redukciju
uma naroito su vidljivi u delovima fotografije sa
slabijim kontrastom, kao to je plavo nebo.
3.3.3 ta je mapiranje piksela?
Uprkos velikoj panji koja se posveuje preciznosti

izrade, CCD senzori e uvek imati manji broj
neispravnih piksela. Poto ovakvi pikseli ne mogu
da prenesu informacije o slici, njihovo prisustvo na
fotografiji vidljivo je u obliku taaka pogrene boje
na inae ujednaeno obojenom delu slike. Da bi
izbegli ovakve probleme, neki modeli fotoaparata
koriste svoje snane procesore za obradu slike da
prepoznaju i zabelee poloaj mrtvih piksela. Nakon
ove operacije, aparat popunjava rupu uz pomo
podataka sa oblinjih piksela. Isto reenje, takoe,
otkriva vrue piksele u fiksiranom umu i pomae
u njihovom uklanjanju.
3.3.4 Na koji nain BrightCapture tehnologija pomae prilikom
snimanja po slabom svetlu?
tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzoru, a ne samo sa jednog dela, kao to je inae sluaj. Ova tehnologija ne samo da poboljava vidljivost subjekta na ekranu, ve, takoe, prua dobro
osvetljene fotografije bez upotrebe blica. Pojedini
programi za snimanje koriste samo ambijentalno
svetlo i poveanu ISO osetljivost kako bi proizveli
fotografije jasnih boja, kontrasta i visoke definicije.
Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni bljesak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slike
koji bi, inae, ostali u mraku. Iako je u ovim programima sniena ukupna rezolucija slike, poveana
osetljivost koja se na ovaj nain dobija, omoguava
bre fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja i
otvara mogunost upotrebe vee brzine zatvaraa.
Na ovaj nain se efikasno umanjuje zamuenost
slike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekata
koji se kreu velikom brzinom ili podrhtavanja aparata.
3.3.5 Tehnologije stabilizacije slike
to je vea ina daljina ili snaniji zum, to je tee

izbei efekat podrhtavanja aparata i dobiti savreno
otre slike bez neeljenog zamuenja. Pravilo kae
da kada drite fotoaparat u ruci, normalno podrhtavanje nee dovesti do zamuenja slike ako ekspozicija nije dua od reciprone vrednosti ine daljine
soiva; npr. ako koristite objektiv od 200mm, najmanja brzina zatvaraa uz koju moete da napravite
jasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgovaraju 35mm filmskom formatu). Ako svetlosni uslovi,
BrightCapture tehnologija posebno je napravljena za

potrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja,
kao to su barovi, ili koncertne dvorane. U ovakvim
situacijama je uglavnom veoma teko razaznati ta
je prikazano na LCD ekranu. Bright-Capture tehnologija, zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje je
inae neophodno za prikazivanje jasne slike na
ekranu, to omoguava jednostavno kadriranje ak i
po mraku. Da bi postigao ovaj efekat, fotoaparat oi42
43

kao to je, na primer, slikanje u zatvorenom prostoru, u predveerje, ili po loem vremenu, zahtevaju
due vreme ekspozicije, najlaki nain da izbegnete
zamuenost slike je da postavite fotoaparat na stativ
ili neku ravnu povrinu. Ponekad, meutim, ovako
neto nije izvodljivo. Ponekad neete ni primetiti da
je ekspoziciju podeena na vrednost gde je neophodno da fotoaparat bude potpuno miran. Za ovakve
situacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabilizaciju slike.
Digitalna stabilizacija slike
Ovo je poseban reim snimanja u kom aparat automatski poveava osetljivost kako bi omoguio veu
brzinu zatvaraa i na taj nain izbegao zamuenje
do kojeg dolazi usled podrhtavanja.
Levo: Zamuena
slika
Desno: Slika
nakon obrade
funkcijom
Ureivanje
digitalne
stabilizacije slike
Ureivanje digitalne stabilizacije slike

Ovde se zamuenje popravlja uz pomo posebnog
programa nakon fotografisanja. iroskopski senzor
prati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata.
Informacije se belee u obliku vektora kretanja i
zapisuju u EXIF podatke na fotografiji. Kada korisnik
odlui da koriguje otrinu slike, ove informacije se
uitavaju u mikroprocesor koji proraunava korekcije
uz pomo specijalnog algoritma. Korigovana slika se
uva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao posebna datoteka. Kod pojedinih modela Olympusovih
fotoaparata, ovaj proces predstavlja deo funkcije
Perfect Fix.
Mehanika stabilizacija slike

Trenutno su u ponudi dve vrste ove napredne tehnologije stabilizacije slike. U jednoj, iroskopski senzori ugraeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objektiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela)
registruju pokrete aparata, a mikromotori u objektivu
pomeraju posebne elemente soiva tako da se efekti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni na
sliku. Ovakva vrsta objektiva produava vreme
ekspozicije za jednu ili dve veliine otvora blende u
odnosu na pravilo objanjeno na poetku ovog
odeljka. Iako je veoma efikasan i uglavnom se koristi na objektivima sa velikom inom daljinom ili
snanim zumom, ovaj metod poveava veliinu
objektiva, a ako zaista elite da se oslonite na ovu
funkciju, svi vai DSLR objektivi e morati da je
poseduju.
Druga metoda mehanike stabilizacije ne koristi
pomeranje delova objektiva, ve CCD senzora.
Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanje
funkcionie bez obzira na vrstu objektiva koji je
montiran na fotoaparat.
Dvostruka stabilizacija slike
Ova specijalna funkcija koju poseduju pojedini
modeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehaniku stabilizaciju na nivou CCD senzora, gde ugraeni iroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vri
odgovarajua podeavanja, sa poveanim ISO vrednostima. Ovakav sistem dodatno smanjuje mogunost nastanka zamuenih slika.
45

3.4 ta su programi za snimanje prizora?
Programi
Noni prizor i
Pejza.
Poznati su vam po svojim nazivima - Sportovi, Pejza, Portret, itd. koji jasno opisuju njihovu namenu. Ovi programi poseduju unapred odreene parametre snimanja koji odgovaraju odreenim,
uobiajenim prizorima. Na primer, program Sportovi
automatski podeava veliku brzinu zatvaraa jer zna
da fotograf eli da uhvati akciju koja se odigrava u
deliu sekunde. Sa druge strane, program Portret
koristi veliki otvor blende, ime pozadina ostaje van
fokusa a naglaava se otrina subjekta.
Ovi programi vam mogu sauvati mnogo vremena i

truda. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta koji
elite da slikate i fotoaparat e, uglavnom, napraviti
prvoklasne rezultate.
3.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije?
Automatska kontrola je savren izbor za trenutke

oputenog i bezbrinog slikanja, dok su programi za
snimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisanje sa fotografijama. Ali ako zaista elite punu kreativnu kontrolu, onda va fotoaparat obavezno mora
da omoguava runo podeavanje otvora blende i
brzine zatvaraa.
46
3.5.1 Kakav je efekat otvora blende?

Veliina otvora
blende utie na
veliinu oblasti
koja se nalazi u
fokusu. Mali otvor
blende (veliki Fbroj) daje veliku
dubinsku otrinu;
dok veliki otvor
blende (mali Fbroj) daje malu
dubinsku otrinu.
Pojednostavljeno, blenda je otvor kroz koji svetlost

prolazi na putu do CCD senzora. Poveanje otvora
blende izborom manjeg broja (F-stop), kao to je
2.8 proputa vie svetla u fotoaparat. Pored kontrole ekspozicije, otvor blende kontrolie i tzv. dubinsku otrinu fotografije, tj. stepen otrine oblasti
izmeu prednjeg plana i pozadine snimka. Veliki
otvor blende, tj. mali F broj, daje veoma plitku
dubinsku otrinu. Na ovaj nain se panja usmerava
na sam subjekt, dok oblast ispred i iza ostaje izvan

fokusa. Ovakva podeavanja su idealna za portrete
ili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi.
Nasuprot tome, veliki F broj (mali otvor blende)
omoguava veliku dubinsku otrinu, tako da itav
prizor, ili njegov vei deo zadrava punu otrinu.
Ovakvo podeavanje je pogodno za fotografije pejzaa i arhitekture. Ako va fotoaparat poseduje program Prioritet blende, moete da izaberete eljenu
vrednost otvora blende, a fotoaparat e automatski
izabrati odgovarajuu brzinu zatvaraa.
47

3.5.2 Kakav je efekat brzine zatvaraa?
Pored kontrole duine ekspozicije, brzina zatvaraa

utie i na nain snimanja pokreta. Velika brzina zatvaraa nam omoguava da snimimo automobil koji brzo
prolazi autoputem. Nasuprot tome, sa malom brzinom
moemo da napravimo zamuenu sliku pokreta, ime
se postie snaan utisak brzine. Mala brzina zatvaraa neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabog
osvetljenja. U programu Prioritet zatvaraa, ova vrednost se podeava runo, a fotoaparat automatski bira
otvor blende koji najvie odgovara izabranoj brzini.
poseduju znatno udobniju funkciju, tzv. direktnog

histograma, koji automatski, direktno na LCD ekranu, obeleava preeksponirane i podeksponirane
delove slike.
3.7 Da li mi vie odgovara optiki ili digitalni zum?
Kreativna kontrola brzine

zatvaraa: Gore - mala brzina
zatvaraa
Desno - velika brzina zatvaraa
Digitalni zum prua

dodatno uveanje,
ali nautrb
kvaliteta slike.
3.6 ta je histogram?
Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikoj

prednosti u odnosu na svoje kolege koji
koriste filmske aparate, jer imaju priliku da
odmah pregledaju rezultate svog rada na
LCD ekranu. Pojedini modeli digitalnih
fotoaparata mogu da prikau histogram,
koji predstavlja grafiki prikaz distribucije
tonova na slici. Iskusni korisnici mogu na
osnovu prikazanih informacija da ispravno
procene kvalitet ekspozicije. Neki modeli
48
Fotoaparati koji poseduju zum bilo optiki ili digitalni pruaju korisnicima veu slobodu jer im omoguavaju da priblie subjekte koji su previe daleko
ili su teko dostupni, kao na primer, fudbalere na
terenu ili ornamente na katedrali. Prilikom izbora
digitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete razliku izmeu digitalnog i optikog zuma.
Kod zum objektiva, ina daljina se podeava pomeranjem preko unapred odreenih koraka ili slobodnim
pomeranjem unutar odreenog opsega. Jednostavnim
poveanjem ili smanjenjem ine daljine, dobija se uti-
49

ina daljina
Kod jednostavnih
objektiva (sa jednim elementom
soiva), ina
daljina predstavlja
rastojanje od centra objektiva do
take u kojoj
beskrajno udaljeni
objekat dolazi u
fokus. Kod kompleksnih objektiva
(koji se ugrauju
u moderne fotoaparate) ina
daljina je u najveoj meri pokazatelj uveanja slike.
Na primer, kompleksni objektiv
od 28mm proizvodi sliku istog uveanja kao i jednostavni 28mm
objektiv, ali se
kompleksni objektiv moe nalaziti
blie ili dalje od
take izotravanja
slike.
50
sak da se subjekt pribliava ili udaljava. Ipak kako se

zum produava, stepen uveanja u soivima dovodi
do neznatnog zamuenja slike, zbog ega je ponekad
neophodno smanjiti brzinu zatvaraa da bi se dobila
dobra ekspozicija.
Iako se ovaj problem ne pojavljuje kod digitalnog
zuma, fotografije napravljene uz pomo optikog
zuma e uvek biti boljeg kvaliteta zato to digitalni
sistem zumiranja samo ponovo obrauje ve zabeleene podatke o slici. Na primer, digitalni zum iseca
centralnih 50% slike, a zatim duplira veliinu iseka,
ime se dobija uveliana fotografija nie rezolucije.
Zato je uvek bolje koristiti optiki zum jer on uveliava
itavu sliku bez gubitka u detaljima. Snimljenu fotografiju uvek moete dodatno da uveate na ekranu fotoaparata ili uz pomo programa za obradu slike.
Kada se koristi veliki stepen uveanja esto se pojavljuje problem podrhtavanja fotoaparata naroito
kada nema dovoljno svetla. U ovakvim situacijama,
postavljanje aparata na stativ moe da bude od velike
pomoi jer omoguava slobodno korienje manjih
brzina zatvaraa. Neke tehnike stabilizacije slike mogu
da pomognu u izbegavanju zamuenja slike pogledajte odeljak 3.3.5.
cenata vidnog polja, tako da ono to vidite na ekranu

ostaje zabeleeno na fotografiji. Donedavno su samo
LCD ekrani na kompaktnim fotoaparatima pruali
mogunost prikaza slike uivo. Sada je ova funkcija
po prvi put ugraena u digitalne SLR fotoaparate.
Kada ekran fotoaparata moe da se pomera levodesno ili gore-dole, kadriranje postaje mnogo lake
nego kada fotografije pravite iz neobinih poloaja.
Postavite fotoaparat na stativ ili ga vrsto drite da
biste izbegli efekt podrhtavanja. Aktivirajte zatvara
pomou daljinskog upravljaa ili samookidaa. Velika
dubinska otrina je obino najbolje reenje za
Makro fotografiju dakle, izaberite najmanju vrednost
otvora blende.
Pored toga, poto se prednji deo aparata nalazi u
neposrednoj blizini subjekta, problem moe da predstavlja i dobijanje odgovarajueg osvetljenja. Nemojte
koristiti ugraeni blic. Umesto toga, pokuajte da se
poigrate sa ambijentalnim osvetljenjem ili usmerite
spoljanji blic prema subjektu.
I na kraju, zapamtite da Makro fotografije mogu da
pokau odreeno izoblienje. Ako elite da slikate
dokumente, pomeite fotoaparat malo unazad.
3.8. O emu treba da vodim rauna kada pravim

Makro fotografije?
CCD senzori su znatno manji od filma. Zbog toga su

digitalni fotoaparati posebno pogodni za fotografisanje
izuzetno malih objekata. Kada pravite Makro snimke,
pridravajte se sledeih saveta: Kadrirajte uz pomo
LCD ekrana, umesto preko traila. Usled paralaks
efekta, do kojeg dolazi zbog malog rastojanja od subjekta, trailo ne moe ispravno da prikae sliku, tako
da gornji deo subjekta moe da bude ostane izvan
fotografije (napomena: ovaj problem se ne pojavljuje
kod SLR modela.)
Sa druge strane, LCD ekran prikazuje gotovo 100 pro-
51
3.9 ta su to panorama slike?
Panorama slike su napravljene od nekoliko fotografija koje su spojene u jednan, jedinstven prizor
neke panoramske slike imaju pregled od itavih
360. Svaka pojedinana slika se snima sa istog
mesta, ali se nakon svakog snimka, aparat pomera
malo ulevo ili udesno ili gore i dole po unapred
odreenoj osi. Kada pravite fotografije za panoramsku kompoziciju, postavite aparat na stativ i zavrite
slikanje relativno brzo, kako se prizor ne bi promenio (npr. oblaci koji mogu da uu u kadar). Najbolje
je da koristite veliku inu daljinu jer je distorzija
manja nego kada se objektiv nalazi u irokougaonom poloaju, tako da se slike bolje uklapaju. Pojedini modeli fotoaparata prikazuju mreu linija preko
slike na LCD ekranu i tako olakavaju snimanje, jer
fotograf sa lakoom moe da odredi mesto za preklapanje sa prethodnim snimkom. Nakon snimanja,
fotografije se prebacuju na raunar i spajaju u jednu
52
Kombinovanjem
nekoliko pojedinanih fotografija,
moete da napravite izuzetne panoramske slike
sliku uz pomo grafikog softvera. Ovaj postupak je

naroito jednostavan ako program poseduje funkciju
panorame. itava kompozicija se moe odtampati
kod kue (dostupan je specijalni, panorama papir) ili
odneti u foto radnju. I na kraju, panorama snimak se
moe sauvati u QuickTime VR formatu. Ovaj fomat
pravi virtuelni prizor kroz koji se korisnici kreu
pomeranjem mia levo, desno, gore i dole.
53

3.10 ta je snimanje u sekvenci?
Digitalnom fotoaparatu je potrebno odreeno vreme

da snimljenu sliku zabelei na memorijsku karticu i
bude ponovo spreman za slikanje. U zavisnosti od
rezolucije, ovaj proces moe da traje izmeu nekoliko milisekundi i nekoliko sekundi. Meutim, fotograf
koji eli da zabelei itav tok akcije, kao to je, na
primer, skok na skejtbordu, mora da bude u mogunosti da pravi uzastopne snimke velikom brzinom.
Kako? Jedan od naina je smanjivanje rezolucije
slike da bi se poveala brzina obrade podataka.
Meutim, mnogi modeli digitalnih fotoaparata poseduju funkciju snimanja u sekvenci, koja uva prvu i
sve naredne fotografije u privremenoj RAM memoriji. Na ovaj nain moete da napravite nekoliko uzastopnih snimaka. Kada aparat dostigne maksimalni
broj slika, (ogranienje broja snimaka zavisi od rezolucije slike i kapaciteta memorije) ili korisnik skloni
prst za okidaa, sve dotad napravljene fotografije
prebacuju se na memorijsku karticu.
primer, fotografisanje u polumraku ili pri maloj brzini

zatvaraa. U ovakvim situacijama, runo okidanje
zatvaraa moglo bi da dovede do pomeranja fotoaparata i, samim tim, do zamuenja slike.
3.12 Da li digitalnim fotoaparatom
mogu da napravim crno-bele ili
sepia slike?
Naravno. Dovoljno je da u meniju

fotoaparata aktivirate stavku crno-belo
ili sepia (ako je dostupno) i nastavite
sa fotografisanjem. Snimanje u crnobeloj tehnici moe znaajno da promeni doivljaj fotografije i prui joj klasini, staromodni izgled ili umetniku
dimenziju. Premda odreeni modeli ne
mogu da snimanju u crno-beloj ili
sepia tehnici, oni ipak omoguavaju
promenu boja na slici nakon fotografisanja. Ovo, naravno, moete da izvedete i na raunaru.
3.11 Kako da fotografiem samog sebe?
Iako pojedini modeli nude poseban program za snimanje koji vam omoguava da napravite autoportret
drei fotoaparat u ispruenoj ruci, mnogo jednostavniji i konvencionalniji nain da se naete u sopstvenoj slici je da koristite samookida. Pre nego to ga
aktivirate, postavite aparat na vrstu i ravnu povrinu ili na stativ, a zatim ukadrirajte sliku. Pazite da se
ne naete ispred aparata u trenutku pritiska na
dugme zatvaraa, jer autofokus moe da izotri vas,
a ne grupu prijatelja sa kojima elite da se slikate.
Samookida je veoma koristan i u situacijama u kojima treba izbei podrhtavanje aparata, kao to je, na
54
55

3.13 Kako da fotografiem tekst?
Ako elite da napravite lako itljivu sliku teksta, najbolje reenje predstavljaju programi Bela tabla i
Crna tabla. Upotrebom iskljuivo crne i bele boje,
bez prelaznih tonova, ovi programi postiu izuzetno
jak kontrast i snimaju tekst kao crna slova na beloj
pozadini, ili obrnuto. Ako va model fotoaparata ne
3.14 ta sve mogu da radim u video reimu?
Mnogi dananji modeli fotoaparata nude programe

za snimanje video zapisa koji vam omoguavaju da
napravite video snimke u niskoj (npr. 320 x 240
piksela) ili vioj rezoluciji (npr. 640 x 480 piksela)
koji traju od nekoliko sekundi do preko pola sata u
MPEG-4 formatu. Ovakvi snimci predstavljaju savren dodatak internet stranicama ili prezentacijama.
3.15 Da li je mogue snimiti sliku i zvuk?
Da, mnogi fotoaparati imaju ovakve mogunosti.

Pored snimanja zvuka u trenutku pravljenja slike,
korisnik takoe moe (ako njegov model aparata to
podrava) da sauva krai komentar ili zvuni efekat. Pored toga, mnogi aparati omoguavaju snimanje video zapisa sa zvukom.
3.16 Mogu li svoj fotoaparat da nosim u vodu?
poseduje ovakav program, izaberite najjai kontrast,

a zatim se posluite kompenzacijom ekspozicije
da biste dobili fotografiju crnog na belom, blago
preeksponirajte sliku, a za belo na crnom je blago
podeksponirajte.
56
Moete. Pod uslovom da se aparat nalazi u podvodnom kuitu. Pored toga, nedavno su se pojavili i
prvi fotoaparati koji su otporni na vodu sa ovakvim
modelima vodootporno kuite vam nije ni potrebno,
osim ako ste ronilac koji eli da snimi prizore iz velikih dubina. U vodi je mnogo lake koristiti digitalni
nego filmski fotoaparat. Kod filmskog
fotoaparata podvodnu sliku moete
samo priblino da
ukadrirate, a prave
rezultate ete videti
tek kada razvijete
film. Zahvaljujui
LCD ekranu na digitalnim modelima,
57

kadriranje je jednostavno i vie nema stalne potrebe da pribliite trailo oku, u
emu vas ometaju
podvodno kuite i
ronilaka maska.
Zahvaljujui Live
Preview tehnologiji,
sada je ova mogunost dostupna i na
digitalnim SLR
modelima. I ovde je na delu posebna tehnika koja
omoguava kadriranje uz pomo LCD ekrana. Ipak,
najvanija prednost je u tome to nee morati da
proe nekoliko dana dok ne ugledate rezultate svog
rada. Kod digitalnog fotoaparata, slike moete da
vidite odmah nakon snimanja. I to nije sve. Uz
memorijsku karticu velikog kapaciteta, moete da
napravite bukvalno na stotine snimaka pre nego to
se vratite na povrinu. U ponudi je itav niz posebno
napravljenih kuita koja tite fotoaparat od pritiska i
vode (npr. otporna na vodu do dubine od 3, 40 ili
60m). Ova kuita predstavljaju savren izbor za
snimanje kako pod vodom, tako i na kopnu, jer tite
aparat i od praine, prljavtine, peska ili udaraca.
Obavezno potvrdite da kuite koje elite da kupite
odgovara vaem modelu fotoaparata. Ili jo bolje,
izaberite kuite koje je napravio proizvoa vaeg
modela fotoaparata. Zapamtite, iako neki modeli
fotoaparata nose oznaku otpornosti na sve vremenske prilike, ovo obino znai da mogu da se koriste
po kii i da su otporni na prskanje vodom, npr.
pored bazena ili na plai. Ovakvi fotoaparati se ne
mogu koristiti u vodi. I na kraju, vano je da paljivo
proverite specifikacije kuita kako biste potvrdili
maksimalnu dozvoljenu dubinu i nain odravanja.
58
3.17 O emu treba da vodim rauna prilikom fotografisanja?
Evo nekoliko saveta o koje treba uzeti u obzir kako

bi se izbegle uobiajene greke.
Fotoaparati uglavnom izotravaju subjekt koji se
nalazi u centru kadra. Zato prilikom izotravanja
slike uvek najpre usmerite objektiv prema predmetu
za koji ste zainteresovani, a zatim, ako je potrebno,
ponovo napravite kompoziciju.
Osvetljenje moe da prevari. Ljudsko oko se adaptira na slabo osvetljenje, ali to nije sluaj i sa digitalnim
Zahvaljujui dopunskom bljesku, va

subjekt nee ostati
izgubljen u
senkama.
fotoaparatom. Imajte ovo na umu kada fotografiete u

komplikovanim svetlosnim uslovima. Ipak, zahvaljujui
ugraenom LCD ekranu, lako ete proveriti svoje fotografije i odrediti da li, npr. dopunski bljesak, daje bolje
rezultate ili ne.
59

uvajte se prizora koji mogu da prevare fotoaparat. Ako prizor sadri oblasti sa izuzetno jakim kontrastom, sistem merenja proseka moe da dovede
do loe eksponiranih slika. Da biste ovo spreili,
koristite merenje u taki.
Pozadinsko osvetljenje moe da zbuni fotoaparat.
Ipak, rezultati se mogu jednostavno popraviti uz
pomo dopunskog bljeska. Ovaj trik je naroito koristan kada pravite portrete ljudi koji stoje ispred svetle pozadine, kao to je, na primer, prozor.
Da biste izbegli efekat crvenih oiju, do kojeg dolazi kada u uslovima slabog osvetljenja slikate uz
pomo blica, izaberite program za redukciju ovog
efekta. Kada se koristi obian blic, oi subjekta
mogu da ispadnu neprirodno crvene jer se svetlost
blica odbija od krvnih sudova u mrenjai i vraa
kroz irom otvorene zenice koje su se navikle na
slabo svetlo i ne stiu da se skupe kada bljesne blic.
Kada se koristi program za redukciju efekta crvenih
oiju, pali se lampica ili blic emituje nekoliko pripremnih bljeskova pre nego to fotoaparat zaista
napravi sliku. Na ovaj nain, zenice se skupljaju pre
glavnog bljeska, pa je efekat crvenih oiju znatno
manje primetan.
Izbegavajte fotografije sa mnogo praznog prostora
jer ovakve slike esto izgledaju dosadno. Bolje
rezultate moete postii ako dozvolite da subjekt
ispuni kadar ili sliku obogatite dodatnim detaljima.
Pokuajte da slikate iz razliitih perspektiva. Fotografije ljudi i dogaaja napravljene iz neobinih uglova esto se izdvajaju od ostalih. Eksperimentiite
tako to ete postaviti aparat na pod ili pokuajte da
uhvatite dogaaj sa vee visine.
Slike koje su snimljene u monohromatskoj tehnici
mogu da ostave bitno drugaiji utisak od obinih,
kolor fotografija. Ovakvi snimci istiu teksturu povrine.
Nemojte se plaiti da uklonite subjekt iz centra
kadra. Fotografije na kojima se subjekti nalaze blie
ivici kadra mogu da izgledaju dinaminije nego kada
60
Eksperimentiite
sa fotografisanjem
iz neobinih
uglova.
Pravilo treina
Podela okvira na
treine, postavljanjem etiri linije dve horizontalne i
dve vertikalne.
Elementi slike
kao to su horizonti, ljudi, zgrade,
itd. se postavljaju se du ovih linija. Na ovaj nain
fotografija postaje
interesantnija i
vizuelno privlanija
ljudskom oku. Na
primer, protret u
kojem se lice
nalazi sa jedne
strane slike i gleda
u sliku je interesantniji od slike
istog lica, postavljenog u sredinu i
snimljenog kako
gleda van slike.
se subjekt nalazi u centru. Za vie informacija,

pogledajte okvir Pravila treine.
I naravno, uvek imajte pri ruci rezervni set baterija.
61
4.tampanje digitalnih fotografija

4.1 U emu je razlika izmeu tampanja konvencionalnih i digitalnih
fotografija?
U dananje vreme, ako svoje digitalne fotografije

odnesete u foto radnju, dobiete slike na istoj vrsti
foto papira kao to je ona na kojoj se tampaju
filmske fotografije. Ovo je zato to foto laboratorije
koriste istu vrstu procesa za tampanje digitalnih i
filmskih fotografija jedina razlika je u tome to
nema razvijanja filma. Drugim reima, bez obzira da
li je u pitanju film ili digitalna fotografija nema razlike u kvalitetu tampe.
4.2 Da li se slike mogu da se tampaju kod kue?
Zahvaljujui jednostavnosti upotrebe i sposobnosti

da brzo proizvedu rezultate visokog kvaliteta, kuni
foto-tampai uivaju veliku popularnost meu korisnicima digitalnih fotoaparata. Za tampanje vam ak
nije potreban ni PC raunar dovoljno je da
poveete aparat koji podrava PictBridge standard
sa tampaem koji takoe podrava ovaj komunikacioni protokol.
Mnogi tampai su opremljeni itaem memorijskih
kartica, to dodatno olakava tampanje, dok neki
drugi poseduju sopstveni LCD ekran i osnovne
funkcije za obradu slike, pa fotograf moe da
napravi poslednje izmene na samom tampau. Tu
su, naravno, i prenosivi modeli.
Na raspolaganju vam je veliki broj opcija za tampanje. Ipak, ne moe svaki tampa da proizvede
realistinu sliku. Zato je dobro da se pre kupovine
dobro informiete o razliitim modelima i, ako je
mogue, uporedite njihove otiske. Kolor laser, tvrdi
ink-det, ili termo-fuzioni tampai teko da predstavljaju idealan izbor ako su vam neophodni fotorealistini otisci. Samo termo-sublimacijski tampai
i tampai sa tenim mastilom (ink-jet) mogu da
62
ispune neophodne standarde.

Termo-sublimacijski tampai postiu daleko najbolje rezultate. Kratak prikaz tehnologije koja se koristi
u ovoj vrsti ureaja objanjava zato je to tako:
Tokom procesa termo-sublimacije, zagreva se poseban sloj filma koji sadri osnovne tamparske boje
cijan, magentu i utu. Isparenje boja koje se
oslobaa tokom procesa zagrevanja, razliva se
direktno na specijalnu vrstu papira.
Kontrolom jaine zagrevanja odreuje se veliina
take i tako dobijaju foto-realistine slike (bez
rastera) sa savrenim prelazima boja. Prednosti
ovog procesa postaju naroito vidljive u prikazu boja
i senki sa veoma finim prelazima u tonovima. Dobri
termo-sublimacijski tampai nanose na papir i
poseban zatitni sloj, kako bi fotografija to due
trajala. Obino je ovo deo trake sa mastilom koju
koristi sm tampa. Ovako visok
kvalitet ne moe se
postii sa ink-det i
ostalim sistemima za
tampanje koji koriste
tehniku rasterizacije.
Kvalitet tampe dodatno je poboljan upotrebom transparentnih
postojanih boja, to
omoguava dobijanje
novih nijansi postavljanjem taaka boje jedne
iznad druge. Olympuso-
63

Termika glava
Traka sa mastilom
Specijalni papir
Termika glava
tampaa
zagreva traku
sa mastilom,
usled ega
se boja
razliva po
papiru.
dpi
Broj taaka po
inu.
Jedinica mere
koja se koristi u
tampanju i slui
za izraavanje
geometrijske
rezolucije slike.
Imajte na umu da
ink-det tampai
koriste veliki broj
taaka da bi
prikazali boju na
jednom pikselu i
da zbog toga
imaju tako visoke
dpi rezolucije.
64
vi termo-sublimacijski tampai mogu da proizvedu

16.7 miliona boja, kao i 256 razliitih nijansi iste
boje.
Vrhunski ink-det tampai koji sadre est ili vie
kolor punjenja i ultra tanke mlaznice postiu rezolucije od priblino 5760 x 1440 dpi ili vie i njihovi otisci su zaista impresivni. Najbolje je izabrati model
koji koristi odvojena punjenja, tako da ne morate da
zamenjujete celo pakovanje ako ostanete bez jedne
od boja. Ink-det tampa ubrizgava boju, koja se
nalazi u komorama glave tampaa, direktno u
odgovarajuu mlaznicu. Mastilo dolazi do papira na
jedan od sledea dva naina: kod tzv. bubble-jet
tehnologije, tampa zagreva odgovarajuu
mlaznicu, dok piezo-elektrini tampa (piezo od
starogrke rei piezein (pritisnuti))koristi mali kristal
koji se pod dejstvom elektrinog napona skuplja i
tako isputa mastilo (piezoelektrini efekat osobina odreenih kristala da promene oblik pod
dejstvom struje). Svaki model tampaa poseduje
specijalni procesor koji odreuje koje mlaznice treba
da se zagreju ili aktiviraju. Iako ovaj sistem proizvodi
fotografije iz rasterizovanog obrasca, ink-det tampai vrhunskog kvaliteta ipak mogu da naprave
izuzetno dobre otiske do formata A3. Izbor papira
ima veliki uticaj na kvalitet odtampane fotografije.
Da biste postigli najbolje rezultate, koristite vrstu
papira (i mastila) koje je preporuio proizvoa
ppi
Broj piksela po
inu.
Mera za odreivanje rezolucije digitalnih fotografija.
Naalost, upotreba termina dpi,
umesto ppi,
postala je rairena i uobiajena
praksa, tako da
ak i profesionalni
programi za obradu slike, kao to
je Adobe Photoshop, izraavaju
rezoluciju slike u
dpi. Kako bi itanje ove broure
uinili to jednostavnijim, i mi
emo se pridravati ove konvencije
tampaa.
Danas postoji veliki izbor najrazliitijih vrsta fotopapira.
Pored sjajnih, na raspolaganju su papiri sa hrapavom povrinom, papiri koji proizvode efekat
vodenih boja, kao i oni ija je tekstura nalik svili.
Jedna od inovacija koja je u znaajnoj meri
doprinela poboljanju kvaliteta tampe je Exif standard. Exif (engl. Exchangeable Image File Format)
predstavlja format zaglavlja datoteke u kome se
uvaju dodatne informacije o snimku, kao to je
ina daljina, podeavanje blica, itd. Exif Print
(takoe poznat kao Exif 2.2), sadri dodatne informacije koje su od posebnog znaaja za tampanje,
kao to je podeavanje balansa belog, brzina zatvaraa i upotreba programa za nono snimanje.
Mnogi tampai koriste ove informacije da bi znaajno poboljali kvalitet odtampanih slika.
Print Image Matching (P.I.M.) i njegova poboljana
verzija P.I.M. II predstavljaju inovacije koje rade na
istom principu kao i Exif Print, a koriste ih Epson
tampai.
tampai koji poseduju integrisani ICC profil, kao na
primer, Olympus P-440, imaju izuzetno visoku vernost reprodukcije. Ovakvi ureaji omoguavaju
korekciju i kontrolu kvaliteta na licu mesta. ICC profil
omoguava tampau da koristi upravo onu paletu
boja koja je upotrebljena na fotoaparatu.
I na kraju, par rei o rezoluciji. U poreenju sa
visokom rezolucijom koju postiu ink-det tampai,
rezolucija od 300 dpi koju ima veina termo-sublimacijskih tampaa zvui relativno slabo. Meutim,
usled razlika u tehnologijama, prosto poreenje ovih
65

vrednosti ne prua odgovarajuu sliku sposobnosti
obe vrste tampaa. injenica da termo-sublimacijski tampai proizvode znaajno kvalitetnije slike,
samo potkrepljuje ovu tvrdnju.
4.3 Da li foto radnje i laboratorije tampaju i digitalne fotografije?
Ba kao i kod filma, svoje digitalne fotografije

moete da odnesete u foto radnju ili u foto-laboratoriju i dobijete odtampane fotografije. Iako slike ne
stiu odmah, kao to je to sluaj sa tampanjem kod
kue, ova usluga je, obino, jeftinija. Jo jedno od
reenja koje se nedavno pojavilo na tritu je foto
terminal. Ovakvi ureaji, koje esto nalazimo u foto
radnjama ili na aerodromima, omoguavaju vam
da svoje slike
odtampate brzo i po veoma povoljnoj
ceni.
Ali, kako da budete sigurni da
ete dobiti fotografije koje
elite? Standard po imenu
DPOF (Digital Print Order
Format) u velikoj meri
olakava oznaavanje slika
za tampu. Zahvaljujui ovom
standardu, korisnik moe da
izabere slike koje eli da
odtampa i odredi broj
kopija odmah nakon slikanja ili kasnije. Ove informacije se uvaju DPOF formatu koji oitava
tampa kod kue ili u foto radnji.
Postoje brojni naini za slanje slika u foto radnju.
Fotografi koji poseduju PC raunar i vezu sa internetom mogu da prebace svoje datoteke u online
foto laboratoriju. Odtampane fotografije stiu
obinom potom, nekoliko dana kasnije. Meutim,
ako korisnik eli da odtampa veliki broj slika ili da
napravi nekoliko otisaka fotografija u visokoj rezoluciji, slanje slika preko interneta moe da bude
nepraktino. U ovakvim situacijama, terminali za
tampanje predstavljaju jeftinu i jednostavnu alternativu. Ovakve radne stanice, kao to je, na
primer, Olympus Picture Express, mogu se nai u
mnogim foto radnjama, kafeima, ili aerodromskim
ekaonicama. Ovi ureaji su veoma jednostavni za
upotrebu i sastoje se od ekrana osetljivog na dodir i
leita za skoro sve vrste memorijskih medija od
xD-Picture kartica do kompakt diskova. Nakon
ubacivanja odgovarajueg medija, podaci se veoma
brzo oitavaju i na ekranu se pojavljuju sliice
fotografija. Nakon toga, korisnik samo treba da
izabere snimke koje eli da odtampa, saeka par
trenutaka i preuzme svoje fotografije. Uz Olympus
Picture Express, itav proces traje oko 11 sekundi
po slici.
4.4 Do koje veliine se moe uveati digitalna fotografija?
Kao i bilo koji tradicionalni slajd ili negativ, digitalna

fotografija moe da se uvea neogranieni broj
puta. Ipak, sa poveanjem dimenzija, opada i
kvalitet slike, a odtampana fotografija moe da
postane zamuena ili pone da pokazuje znake
pikselizacije.
Svaka slika je nainjena od velikog broja pojedi66
67

nanih piksela. Redosled piksela koji su poreani u
redove i kolone, ini vidljivu sliku. Sa poveanjem
slike, poveava se i veliina svakog pojedinanog
piksela. Kada slika dostigne odreenu veliinu, ljudsko oko prestaje da vidi jednu celinu sastavljenu od
zbira svih piksela, ve poinje da vidi piksele kao
zasebne objekte.
Drugim reima, ako elite da tampate digitalne
fotografije na velikim formatima (veim od A4),
uverite se da fotoaparat koji elite da kupite ima
rezoluciju koja je dovoljno velika da moe da podri
ovakve zahteve. Pojedini modeli fotoaparata poseduju specijalnu funkciju koja optimizuje podatke za
tampanje na velikim formatima. Ovo se postie
tako to poseban algoritam vri inteligentni proraun sirovih informacija o slici kako bi se dobila
rezolucija koja je vea od one na CCD senzoru.
Ovaj sistem daje bolje rezultate nego obina interpolacija kompresovanih datoteka.
68
Na sledeoj strani se nalazi tabela na kojoj su

prikazane preporuene dimenzije otisaka za razliite
vrste digitalnih fotografija. Ova tabela predstavlja
koristan vodi za tampanje vaih digitalnih radova.
69

Polazei od injenice da skoro svi digitalni fotoaparati snimaju slike u rezoluciji od 72 dpi, izraunali
smo odgovarajue dimenzije otisaka za navedene
dpi vrednosti. Imajte na umu da su ovde navedene
orijentacione vrednosti. U stvari, mnoge fotografije
mogu kvalitetno da se odtampaju i na veim formatima.
Podrazumevana
rezolucija slike na
fotoaparatu (72 dpi)
tampa
irina x visina
tampa
irina x visina
na 150 dpi)
na 300 dpi)
Rezolucija slike (data u dpi) moe da se menja u

mnogim grafikim programima, uglavnom pod
stavkom menija Picture size (veliina slike).
Izaberite rezoluciju koja vam najvie odgovara:
150 dpi za dobre rezultate.
300 dpi za tampu odlinog kvaliteta, kao i za profesionalnu tampu (premda posteri i drugi materijali
koji nisu namenjeni za posmatranje iz neposredne
blizine mogu da imaju i manju rezoluciju)
Za poreenje, standardni formati papira su:
640 x
480 piksela
10.84 x 8.13 cm
5.42 x 4.06 cm
1,024 x
768 piksela
17.34 x 13.00 cm
8.67 x 6.50 cm
1,280 x
960 piksela
21.67 x 16.26 cm
10.84 x 8.13 cm
118.90 cm x 84.10 cm
A0
1,600 x 1,200 piksela
27.09 x 20.32 cm
13.55 x 10.16 cm
84.10 cm x 59.40 cm
A1
59.40 cm x 42.00 cm
A2
42.00 cm x 29.70 cm
A3
29.70 cm x 21.00 cm
A4
21.00 cm x 14.80 cm
A5
14.80 cm x 10.50 cm
A6
10.5 cm x 7.40 cm
A7
7.40 cm x 5.20 cm
A8
5.20 cm x 3.70 cm
A9
3.70 cm x 2.60 cm
A10
irina x visina
70
2,048 x 1,536 piksela
34.68 x 26.01 cm
17.34 x 13.00 cm
2,288 x 1,712 piksela
38.74 x 28.99 cm
19.37 x 14.49 cm
2,560 x 1,696 piksela
43.35 x 28.72 cm
21.67 x 14.36 cm
2,560 x 1,920 piksela
43.35 x 32.51 cm
21.67 x 16.26 cm
2,816 x 2,112 piksela
47.68 x 35.76 cm
23.84 x 17.88 cm
3,200 x 2,400 piksela
54.19 x 40.64 cm
27.09 x 20.32 cm
3,264 x 2,448 piksela
55.27 x 41.45 cm
27.64 x 20.73 cm
3,488 x 2,616 piksela
59.06 x 44.30 cm
29.53 x 22.15 cm
3,648 x 2,736 piksela
61.77 x 46.33 cm
30.89 x 23.16 cm
DIN format
71
5. Arhiviranje digitalnih fotografija

Sreom, ovakvi programi postoje. Oni, uglavnom,
kreiraju katalog sastavljen od jednog ili vie foldera.
Katalozi prikazuju umanjene slike originalnih fotograja i upuuju na mesta na kojima su smetene
datoteke. Katalozi se snimaju na hard disk raunara
ili kompakt disk. U dananje vreme, DVD diskovi
postaju sve popularnija alternativa za arhiviranje
velikog broja slika. Uz odgovarajui program, moete da otvorite katalog sa slikama i brzo pregledate
sliice kako biste nali fotograju koju elite da prikaete.
5.1 Da li postoje posebni programi za arhiviranje

digitalnih fotografija?
Ovaj posao, naravno, moete da zavrite i tako to

ete sami da napravite foldere u koje ete premestiti
svoju digitalnu kolekciju. Meutim, kako se koliina
datoteka poveava, voenje evidencije o fotograjama postaje sve tee. Zamislite da u gomili datoteka
koje nemaju jasna, intuitivna, imena, traite neku
odreenu fotograju. Verovatno ete morati da otvarate jednu po jednu sliku, dok ne pronaete onu
koju ste traili. Sve bi ovo bilo mnogo jednostavnije
da imate neki softver koji bi umesto vas arhivirao i
organizovao kolekciju fotograja.
72
Program Olympus Master ponudio je pouzdano i

jednostavno reenje koje brzo i ekasno organizuje i
obrauje ne samo fotograje, ve i druge multimedijalne sadraje, poput video zapisa i zvuka. Ovaj program, koji je odnedavno dostupan i na srpskom jeziku, automatski identikuje tip fotoaparata koji je
povezan sa raunarom i tako omoguava jednostavno i brzo prebacivanje datoteka. Pored toga, Olympus Master vam omoguava da prilagodite i doradite svoje slike na primer, u funkciji Panorama,
moete da napravite panorama sliku slobodnim spajanjem fotograja koje su napravljene Olympusovim
digitalnim fotoaparatom.
Pored toga, verzija Olympus
Master Plus nudi dodatne
mogunosti za pripremu poruka elektronske pote, pravljenje HTML foto albuma, rezervnih kopija datoteka, kao i
brojne mogunosti za obradu
slike i video zapisa. Program
poseduje predloke na koje
moete da zalepite svoje
fotograje i tako napravite
73

zanimljive kalendare, menije ili kontakt liste. Tu su i
funkcije kao to je reprodukcija slajdova sa muzikom podlogom i slobodna panorama (za povezivanje vie fotograja u jednu).
Naprednim korisnicima i profesionalcima je na
raspolaganju program Olympus Studio.
Pored brojnih opcija za ureivanje i obradu slike,
ovaj program poseduje funkciju za razvijanje RAW
slika, kao i posebnu funkciju za uporeivanje slika.
5.2 Kakav mi je hardver neophodan za arhiviranje fotograja?
Digitalne fotograje se obino najpre(prvo?) prebacuju na hard disk raunara. Ipak, ovakav nain arhiviranja nije idealan, jer se hard diskovi ponekad
kvare, to moe da dovede do deliminog ili potpunog gubitka dugo i paljivo prikupljanih slika. I dok
se tekstovi ili tabele mogu, barem delimino, ponovo
napisati, gubitak digitalne fotograje ravan je gubitku
negativa u svetu lmskih fotoaparata, jer svaka slika
predstavlja nezamenjivi original.
Upravo iz ovog razloga, treba paljivo razmotriti
opcije za pravljenje i uvanje rezervnih kopija na
spoljanjim memorijskim jedinicama, kao to su CD
ili DVD diskovi. Za ovaj proces e vam biti neophodan ureaj za snimanje diskova (CD ili DVD
reza). Ovi ureaji koriste laserski zrak kako bi
ugravirali, odnosno upisali podatke na CD ili
DVD. U principu, svaki CD moe da primi do 700
MB podatka, dok na obian, jednoslojni (singlelayer) DVD staje do 4.7 GB. Meutim, povrine CD i
DVD diskova su prilino osetljive, pa ogrebotine,
toplota ili sunevo svetlo mogu da dovedu do
oteenja medija i gubitka podataka. Zbog toga ove
74
diskove treba paljivo uvati. Savetujemo vam i da

svakih nekoliko godina napravite nove kopije diskova, kao bi vaa arhiva slika trajala to due.
5.3 Kako se digitalne fotograje prebacuju sa memorijskih kartica?
Digitalne fotograje se mogu prebaciti na hard disk

raunara bez direktnog povezivanja sa fotoaparatom. Podaci sa memorijske kartice mogu se prebaciti na neki od navedenih naina:
1. USB ita / pisa kartica omoguava veoma brz
prenos podataka sa
memorijske kartice
na PC ili Macintosh raunar.
Olympus MAUSB300, koji je kompatibilan sa xD-Picture karticama, sa lakoom se
ukljuuje u bilo koji raunar koji poseduje USB prikljuak i biva automatski prepoznat kao spoljanji disk. Korisnik
pristupa ovakvom disku uz pomo uobiajenog
softvera za pregled sadraja foldera (npr. Windows Explorer, itd.). Ureaj dobija struju iz raunara
pa mu nisu potrebni nikakvi dodatni izvori
napajanja ili kablovi. I drugi proizvoai nude iroku paletu
slinih ureaja.
2. PC-card adapter omoguava brzo i jednostavno kopiranje podataka na prenosni (laptop, tj. notebook) raunar, ili na
obian PC, ako je opremljen
odgovarajuim hardverom i softve-
75

rom. Dostupni su adapteri za bukvalno sve vrste
izmenjivih medija.
Velika veina modernih fotoaparata koristi USB 2.0

Full Speed. Razvoj USB Storage Class tehnologije
(klasa ureaja za skladitenje takoe poznata pod
nazivom USB AutoConnect) omoguio je jo jednostavniji rad. Veina raunarskih sistema koji poseduju USB Storage Class ne zahteva instalaciju bilo
kakvog upravljakog programa. Samo poveite
fotoaparat sa odgovarajuim USB prikljukom i
raunar e ga prepoznati kao dodatni disk. Slike se
prebacuju u eljene foldere uobiajenim metodom
prevuci i otpusti ili bilo kojim drugim sistemom
kopiranja koji je dostupan na vaem operativnom
sistemu. Na slian nain funkcionie i IEEE 1394
interfejs, takoe poznat pod imenom Firewire ili, kod
odreenih prozvoaa, i.Link.
5.4 Kako da poveem svoj digitalni fotoaparat sa raunarom i prebacim slike?
Ako predpostavimo da su prisutni svi neophodni

upravljaki programi, te da interfejs digitalnog fotoaparata odgovara onom na raunaru, samo povezivanje je krajnje jednostavno. Skoro svi modeli aparata
koriste USB interfejs koji se deli na dve osnovne
verzije: USB 1.1 i USB 2.0.
Ovaj drugi je dostupan u tri razliite brzine rada:
Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i
Low-Speed (1.5 MBit/s).
5.5 Koji su najvaniji formati datoteka?
Bit
Binarna cifra
Najmanja digitalna jedinica. Moe
da se nalazi samo
u jednom od dva
stanja (0 ili 1).
Osam bitova ini
jedan bajt
76
Postoji veliki broj razliitih formata u kojima moete

sauvati svoje digitalne slike. Ipak, dva formata su
poslednjih godina postala do te mere zatupljena, da
ih moemo nazvati standardnim. Ove formate podrava i Exif sistem za dodavanje informacija datotekama. Prvi od njih je uvrstio svoj poloaj u svetu
fotograje sa pojavom digitalne obrade slike. Originalno napravljen za upotrebu na Macintosh raunarima, Tagged Image File Format, ili skraeno TIFF,
izborio je, nakon brojnih poboljanja, svoje mesto u
PC taboru. Glavna prednost TIFF formata je njegova eksibilnost. Ovaj format moe da se koristi za
uvanje bilo koje nijanse bilo koje boje, od 1 do 32bitne palete. Potpuna podrka za CMYK paletu boja
ini ovaj format najvanijim standardom u oblasti
tampanja i raunarske pripreme za tampu (DTP).
Izaberite TIFF format ako elite da koristite svoje
slike u DTP programu ili elite da ih obradite na
nekom drugom mestu.
77

JPEG/JPG
Joint Photographic Experts Group.
Vrsta kompresije
sa gubitkom
podataka, koja
omoguava izbor
stepena kompresije. Poto su
informacije o
osvetljenosti
vanije od
podataka o bojama, veina piksela uva samo
infromacije o
osvetljenosti.
(MPEG)
LZW
Posebna vrsta
kompresije koju
su razvili Lempel,
Zif i Welsh. Ova
kompresija smanjuje veliinu
datoteke (za bilo
koju vrstu datoteka, a ne samo za
slike), bez gubitka
kvaliteta.
Drugi standardni format, sa poznatom skraenicom

JPEG (Joint Photographers Expert Group), postao
je izuzetno popularan ne samo zbog toga to je
veoma pogodan za primenu na Internetu. Ovaj format podrava potpuni opseg boja i ima veoma male
zahteve za memorijskim prostorom (uz manji ili vei
gubitak u kvalitetu slike).
Slika sa potpunim opsegom boja, sauvana u JPEG
formatu, zauzima smo deli prostora koji bi bio
potreban za skladitenje TIFF formata uz LZW kompresiju. JPEG format koristi algoritam koji analizira
boje i informacije o slici i tokom kompresije, eliminie neke od njih kao redudantne (suvine). Pored
toga, JPEG format omoguava podeavanje nivoa
kompresije. Ako elite da sauvate prostor, izaberite
kompresiju koja e znaajno smanjiti veliinu slike.
Zbog ovakvih kvaliteta, JPEG je postao uobiajen
format za upotrebu na internetu. Ako planirate da
postavite fotograju na svoju web stranicu, obavezno je sauvajte u JPEG formatu.
Naravno, postoje i brojni drugi formati. Profesionalni
fotogra i oni kojima su potrebni izuzetno isti
podaci (na primer za ureivanje na raunaru ili za
naune fotograje), mogu da koriste jedan drugaiji
format koji je dostupan na nekim profesionalnim
modelima digitalnih fotoaparata.
reima, fotoaparat ne vri nikakvu obradu slike, kao

to je npr. balans belog. Na ovaj nain se dobija
digitalni negativ koji kasnije moe da se obradi uz
pomo odgovarajueg softvera (npr. Olympus
Master/Olympus Studio ili Adobe Photoshop CS).
Iako RAW format prenosi podatke bez gubitaka,
fotograje snimljene u ovom formatu zauzimaju
znaajno manje prostora nego one koje su sauvane u TIFF formatu. Meutim, veina uobiajenih programa za obradu slika ne moe da otvori RAW
datoteke. Za ovo moe da bude neophodan dodatni
program (tzv. plugin) za profesionalni softver, kao
to je Adobe Photoshop (od verzije 6).
5.6 Kako da prebacim slike na DVD i CD?
Pored ureaja za snimanje DVD ili CD medija, za

ovu operaciju e vam, u veini sluajeva, biti potreban softver za snimanje kompakt diskova. Moderni
programi za ovakve vrste su, uglavnom, veoma jednostavni i imaju prepoznatljiv korisniki interfejs koji
lii na onaj koji koriste i ostale aplikacije operativnog
sistema.
Bolji programi za obradu slike, poseduju ugraenu
funkciju direktnog snimanja CD ili DVD diskova, bez
upotrebe posebnog softvera.
U pitanju je RAW format, koji pravi ist zapis

onoga to je uhvaeno na CCD senzoru. Drugim
Pre nego to prebacite digitalne fotograje na DVD
78
79

ili CD, razmislite o tome koji e operativni sistemi
morati da proitaju va disk. Ako elite da svoj disk
uinite dostupnim i PC i Macintosh korisnicima, konsultujte uputstvo za upotrebu programa za snimanje
ili odeljak Pomo. Kada izaberete slike koje elite da
prenesete na CD, odnosno DVD, moete da
zaponete proces snimanja. Ne zaboravite da ukupna veliina svih fotograja ne sme da pree kapacitet medija koji koristite (oko 700
MB za CD i 4.7 GB za jednoslojni DVD). Na kraju, proverite kompakt disk koji ste
napravili. Samo ubacite
DVD/CD u neki drugi ita
i otvorite neku od datoteka.
80
81
6. Kompresija podataka
6.1 Koliko prostora zauzimaju digitalne fotografije?
Bajt
Bajt se sastoji od
8 bita i predstavlja
jedan od 256
moguih karaktera, brojeva ili
nijansi boja.
Da bismo izraunali koliki prostor na memorijskoj

kartici zauzima jedna fotografija, pomnoiemo broj
horizontalnih i vertikalnih piksela. Prema tome, slika
dimenzija 3,200 x 2,400 piksela daje vrednost od
7,680,000 piksela. Meutim, poto se informacije o
osvetljenosti crvene, zelene i plave boje snimaju
posebno za svaki piksel, ovu meuvrednost moramo da pomnoimo sa tri. Tako dobijamo potreban
kapacitet od 23,040,000 bajtova, odnosno 22 megabajta (MB). Ako koristite karticu od 32 MB, imaete
mesta samo za jednu ovakvu sliku.
Na sreu, retko je kada potrebno snimiti ovako veliku sliku bez kompresije. Na primer, SHQ kvalitet
snimanja prua kvalitet koji je skoro jednak onom
koji se dobija iz nekompresovanih datoteka, ali zahteva samo deli kapaciteta memorije. Memorijska
kartica iz naeg primera bi, u ovom sluaju,
mogla da primi oko 6 fotografija snimljenih
u SHQ kvalitetu, u rezoluciji od 3,200 x
2,400; u HQ kvalitetu, na ovu karticu bi
stalo oko 18 snimaka.
Veina dananjih modela fotoaparata
nudi izbor izmeu nekoliko nivoa kompresije. Na ovaj nain moete da
napravite izbor kvaliteta i veliine datoteke, prema
svojim potrebama i/ili preostalom prostoru na kartici. Mnogi modeli
fotoaparata prikazuju
priblian broj slika,
odreenog kvaliteta
koje mogu da stanu u
preostali prostor na
memorijskoj kartici.
82
6.2 Koji su najvaniji metodi kompresije i po emu se razlikuju?
Kompresija
Kompresija predstavlja smanjenje
veliine datoteke,
npr. datoteke za
slike ili video
zapise. Uz
pomo posebnih
algoritama, podaci se uvaju u
novom formatu
za znatno efikasniji nain. Prednosti su oigledne: na hard disk
raunara ili
memorijsku karticu moe da stane
mnogo vie
podataka.
Postoje dve razliite vrste kompresije:

Kompresija bez gubitka podataka i kompresija sa
gubitkom podataka. Kompresija bez gubitka podataka smanjuje veliinu potrebnog prostora efikasnijim
reorganizovanjem podataka, ali bez gubitaka, to
predstavlja i oiglednu prednost ovog metoda. Evo
primera: predpostavimo da slika u jednom redu
sadri piksele sledeih boja:
belo, belo, belo, belo, crveno, crveno, crveno, uto, uto,

itd.
Kompresija bez gubitka podataka reorganizuje informacije na sledei nain:
4x
3x
2x
Kao to moete da vidite na dijagramima, koliina

podataka znaajno je smanjena bez izmena u sadraju. Primer kompresije bez gubitka podataka je
LZW kompresija koja se koristi u TIFF formatu.
Kompresija sa gubitkom podataka radi na sasvim
drugaijem principu. Ovaj sistem je zasnovan na
injenici da ljudsko oko moe da razlikuje samo oko
2,000 boja u jednom trenutku. To znai da uopte
nema potrebe za snimanjem 16.7 miliona boja
(paleta od 16.7 miliona boja je sastavljena od 256
boja (crvena) x 256 boja (zelena) x 256 boja
(plava)).
83
Ovo je glavna komponenta kompresije sa gubitkom
podataka. Ovaj sistem pretrauje sliku u potrazi za
suvinim, odnosno redudantnim bojama i jednostavno ih brie. Na vama je samo da izaberete stepen
kompresije u meniju fotoaparata, ili nakon prenoenja datoteka na raunar, u programu za obradu
slike, kao to je Adobe Photoshop.
Evo jo jednog primera: predpostavimo da slika
sadri piksele u sledeim bojama:
belo, belo, svetlo crveno, ruiasto, crveno, tamno

crveno, crveno, ruiasto, itd.
algoritam za kompresiju prepoznaje slinost izmeu
razliitih nijansi crvene i zajedno ih kompresuje na
sledei nain:
odtampate u visoko kvalitetnom formatu, tj. onom

koji ima najmanji nivo kompresije.
Uprkos upotrebi kompresije sa gubitkom podataka,
Formati datoteka na Olympusovim
fotoaparatima
bez
gubitaka
RAW
TIFF
JPEG (SHQ, HQ, SQ1, SQ2)

SHQ mala kompresija, visok kvalitet
SQ2 velika kompresija, nizak kvalitet
sa
gubicima
JPEG datoteke i dalje pruaju odline rezultate za

veinu primena. U stvari, moemo rei da je u obinoj tampi veoma teko ako ne i nemogue primetiti razliku izmeu SHQ JPEG i TIFF datoteke.
belo, belo, svetlo crveno, svetlo crveno, crveno,

crveno, crveno, svetlo crveno
Vii nivo kompresije dao bi sledee rezultate:
belo, belo, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno,

crveno.
Dakle, kada se povea nivo kompresije sa gubitkom
podataka (npr. u JPEG datotekama sa visokim stepenom kompresije), postaje tee napraviti tanu
reprodukciju kontura objekta. Ipak, ako vam je samo
potrebna sliica na ekranu, moete slobodno da
smanjite veliinu sa oko 2 megabajta na manje od
100 kilobajta, bez vidljivog gubitka kvaliteta slike.
Ako elite da odtampate sliku, bolje je da je
84
85
6.3 Koji stepen kompresije najvie odgovara razliitim primenama?
U veini sluajeva ne moete da

budete sigurni da li e slike koje
ste napravili biti namenjene za
tampanje ili samo za prikazivanje na ekranu raunara ili televizora. Zato je bolje da fotoaparat
podesite tako da uvek snima u
najviem dostupnom kvalitetu
(SHQ ili TIFF). Svoje fotografije
uvek moete naknadno da smanjite uz pomo softvera za obradu
slike.
Niska kompresija
Slike bez kompresije, ili sa minimalnom kompresijom i visokom

rezolucijom predstavljaju odlino
reenje za tampanje i ureivanje
na raunaru, dok je visoka kompresija izuzetno pogodna za slike
koje se postavljaju na internet
stranice (vie informacija o upotrebi slika na internetu moete
pronai u odeljku 7.)
6.4 Da li se prostor za arhiviranje moe osloboditi bez upotrebe

kompresije?
Ako nakon kopiranja slika na raunar elite da oslobodite prostor na hard disku bez upotrebe kompresije, pravo reenje moe da bude neki od brojnih programa za arhiviranje podataka. Ovi programi
prebacuju jednu ili vie datoteka u posebnu, komprimovanu, datoteku (arhivu). Ovakav nain arhiviranja, da se posluimo metaforom, kopira ili premeta
datoteke u jednu vrstu kompresione aure. Izvlaenje datoteka iz arhive (ekstrakcija) ne dovodi do
bilo kakvih promena u njenoj originalnoj strukturi, niti
do gubitka kvaliteta. Najpoznatiji programi za arhiviranje su WinZIP (za PC sisteme) i StuffIt (za Macintosh). Ovakvi programi se koriste u najrazliitije
svrhe i esto se upotrebljavaju za slanje vie datoteka elektronskom potom.
Visoka kompresija
86
87
6.5 Da li tokom kompresije (ili dekompresije) dolazi do gubitka u
broju piksela?
Ne. Rezolucija u pikselima ostaje ista kod svih oblika kompresije. Rezoluciju slike moete da smanjite
runo, i tako oslobodite dodatni prostor na disku, ili
nekom drugom mediju za skladitenje. Na primer,
rezolucija od 1280 x1024 piksela moe da bude
dovoljna za prikaz slike na monitoru.
6.6 Da li se ista fotografija moe sauvati u vie razliitih formata?
kroz isti sistem kompresije koji joj oduzima jo jedan

mali deo informacija o slici. Zbog toga se preporuuje da se obrada slike vri iskljuivo u formatu koji ne
dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF), a tek
na kraju sauva kao JPEG.
Mi vam preporuujemo sledeu strategiju: sauvajte
najvanije slike u formatu koji ne dovodi do gubitka
podataka (kao to je TIFF) i prebacite ih na CD ili
DVD, a da biste utedeli vreme i trud, slike koje elite da prikaete na monitoru ili upotrebite na internetu sauvajte u kompresovanom formatu.
Jednom snimljena digitalna fotografija moe da se

konvertuje u bilo koji format, uz pomo softvera za
obradu slike. Na kraju krajeva, upravo je ovo jedna
od velikih prednosti digitalne obrade fotografija.
Meutim, ne treba zaboraviti da, iako programi za
obradu slike mogu da poboljaju odreene kvalitete
fotografije, kao to su boja ili kontrast, nikakva
naknadna intervencija ne moe da vrati ili da
napravi detalje koji nisu snimljeni ili su izgubljeni
tokom kompresije slike. Ako ste fotografiju sauvali
uz pomo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u
JPEG formatu), naknadnim snimanjem u format bez
gubitka podataka, ne moete da vratite informacije
koje su izgubljene tokom prvobitne kompresije.
Obratite panju na sledee: svaki put kada u programu za obradu slike otvorite, izmenite, a zatim ponovo sauvate JPEG datoteku, ona ponovo prolazi
88
89
7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.1 Koji su najznaajniji programi za obradu slike?
Da budemo jasni ne moe se rei da postoji

jedan, najbolji i najvaniji program za obradu slike.
Skoro svi uobiajeni programi odlino vladaju
osnovnim funkcijama koje su potrebne za obradu
digitalne fotografije. Razlike su u dodatnim
karakteristikama. Iako ne postoji jasno
razgranienje, moemo rei da se ovakvi programi
dele na one koji su napravljeni za profesionalce i
one koji se koriste za line potrebe.
Program Photoshop, kompanije Adobe, ili Painter
koji je delo kanadskog proizvoaa Corel, primeri su
softvera koji je napravljen za profesionalnu
upotrebu. Ovi programi nude iroku paletu
najrazliitijih funkcija, kao to je, na primer,
simulacija crtea ili efekti za profesionalnu obradu.
Meutim, ovako bogat softverski paket ima i svoju
(ne malu) cenu.
tehnologijom koja se izuzetno brzo razvija, redovno

itajte foto i raunarske magazine i proveravajte
informacije na internetu.
7.2 Kako poslati digitalne fotografije elektronskom potom?
Sve to se nalazi u digitalnom formatu moe se

poslati elektronskom potom.
Sa dananjim programima za elektronsku potu,
kaenje fotografije je krajnje jednostavna procedura.
Veina programa poseduje posebno dugme za
dodavanje datoteke, koje se, uglavnom, nalazi na traci
sa alatkama. Sve to korisnik treba da uradi je da
izabere datoteke i prikai ih uz poruku.
Pored programa Olympus Master i Olympus Master

Plus, i mnoge druge kompanije proizvode programe
koji po pristupanoj ceni nude visok nivo
funkcionalnosti, prilagoen amaterskom tritu.
Mnogi od njih se isporuuju uz digitalne fotoaparate
i nude impresivan skup veoma kvalitetnih funkcija
za obradu slike. Neki programi poseduju funkcije
koje su, donedavno, bile rezervisane iskljuivo za
profesionalne aplikacije.
Dramatian porast potranje za ovakvom vrstom
softvera, predstavlja jo jedan dokaz o intenzivnom
razvoju u oblasti digitalne fotografije.
Zato i nije nikakvo iznenaenje to kompanije
redovno predstavljaju nove i unapreene verzije
svojih programa i neprestano uvode nove proizvode
na trite. Ako elite da odrite korak sa
90
91

7.3 Da li se digitalne fotografije mogu preneti mobilnim telefonom?
Naravno. Pored slanja fotografija, snimljenih uz

pomo ugraene kamere, preko MMS (Multimedia
Messaging Service) servisa, mobilni telefon moe
da se koristi i za prenos fotografija visoke rezolucije
koje su snimljene digitalnim fotoaparatom i
sauvane na prenosnom raunaru.
PCMCIA
Personal Computer Memory Card
International
Association.
Meunarodni
komitet za standardizaciju memorijskih kartica.
PC-kartica
Poznata i pod
imenom
PCMCIA kartica.
Mali ureaj koji se
uglavnom koristi
na prenosnim
(notebook) raunarima.
PC-kartica moe
da funkcionie
kao modem, medij
za skladitenje ili
interfejs za neki od
spoljanjih ureaja,
npr mobilni telefon.
92
Za ovo e vam biti potreban mobilni telefon koji

poseduje modem to je karakteristika koju ima
velika veina modernih telefona. Obino se mobilni
telefon specijalnim kablom povezuje sa PC karticom
(PCMCIA kartica) koja se ubacuje u odgovarajui
ulaz na notebook raunaru. Ipak, ovaj metod
povezivanja na internet pati od jednog ozbiljnog
veoma nedostataka, a to je brzina ili, bolje reeno,
nedostatak brzine. Veina dananjih mobilnih
telefona moe da prenosi podatke brzinom of 9,600
ili 14,400 bita u sekundi. Internet konekcija od 1 ili 6
Mbit/s, ili kuna DSL veza je oko 6,000 puta bra!
Smatra se da e uvoenje UTMS tehnologije
omoguiti znaajno bri prenos podataka mobilnim
telefonom.
7.4 Kako da postavim slike na internet?
HTML
Hypertext markup
language. Format
datoteke koji se
koristi na internetu (pogledajte i
odrednicu HTML
u reniku pojmova)
Da bi mogle da se vide na internetu, slike moraju da

budu sauvane u GIF ili, jo bolje, u JPEG ili PNG
formatu. Ako su slike koje elite da postavite na
internet ve kompresovane u nekom od ovih
formata, sve to vam je potrebno je program za
ureivanje stranica koji e vas potedeti
programiranja u HTML jeziku.Veina ovakvih
programa dostupna je besplatno (freeware) ili uz
simbolinu nadoknadu (shareware). U poslednje
vreme se moduli za ureivanje HTML stranica
ugrauju i u neke od ozbiljnijih tekst procesora, kao
to je Microsoft Word. Ovakvi dodaci vam
omoguavaju da pripremite stranicu u programu za
obradu teksta, a zatim je sauvate kao HTML
dokument.
Dakle, ako elite da prenesete podatke na ovaj

nain, obavezno ih prvo kompresujte. Za vie
informacija o kompresiji, pogledajte odeljak 6.4.
93

Kada pripremate internet stranicu, ne zaboravite da
e svaka sliica koja se na njoj nalazi morati da
bude prebaena na itaoev raunar. Zato, po
pravilu, nijedna slika (ak ni one koje su veoma
detaljne) ne treba da bude vea od 50 kilobajta.
Fotografija koju elite da postavite na internet
stranicu unosi se u HTML program. Imajte u vidu da
HTML dokument ne sadri samu sliku ve samo
putokaz ka lokaciji na kojoj se slika nalazi. Internet
ita spaja slike i HTML tekst i prikazuje ih kao
jedinstvenu stranicu koju vidite na raunaru. Ovo je
vano zapamtiti jer se i HTML dokument i slike koje
mu pripadaju kopiraju na internet server. Prenos
podatka sa hard diska na internet server vri se uz
pomo FTP programa.
NTSC
National
Television
Standards
Committee. Ameriki televizijski
standard za kodiranje, odnosno
dekodiranje boja.
Koristi se u
S.A.D., Japanu i
nekim azijskim
dravama.
Povezivanje fotoaparata sa televizorom je izuzetno

lako. Kod veine modela, je dovoljno da spojite
aparat i televizor uz pomo (priloenog) AV kabla i
predstava moe da pone. Neki modeli fotoaparata
poseduju i daljinski upravlja koji e vam dati punu
kontrolu nad reprodukcijom bez potrebe da drite
fotoaparat u rukama.
Naravno, slike moete da prikaete i uz pomo DVD
plejera koji podrava JPEG format. Meutim, za ovo
je neophodno da slike iz fotoaparata prethodno
prebacite na CD ili DVD (pogledajte odeljak 5.6.).
7.5 Da li slike mogu da se gledaju na TV ekranu?
PAL
Phase Alternating
Line. Standard
razvijen u Nemakoj, 1967. Koristi
se u Evropi i mnogim drugim zemljama.
94
Da. CCD senzor je originalno napravljen za video

kamere i podrava upravo onaj format koji je
neophodan za snimanje i prikazivanje slika na PAL
ili NTSC sistemu (francuski SECAM standard
uglavnom nije podran). Poto i video rekorderi i
televizori rade na istom principu, pregled slika
napravljenih digitalnim fotoaparatom ne predstavlja
nikakav problem.
Pregled slika na TV ekranu predstavlja pogodan
nain da prijateljima i porodici prikaete svoje
fotografije u velikom formatu. Mnogi modeli
fotoaparata podravaju i funkciju okretanja slike
prilikom reprodukcije, tako da fotografiju uvek
moete da dovedete u poloaj koji je najpovoljniji za
gledanje.
95
8. Digitalna fotografija od A do
AF Autofokus.
AF polje merenja Taka ili oblast u kadru koja oznaava mesto sa
kojeg sistem autofokusa vri oitavanja.
Aberacija Nepravilnost u slici prouzrokovana specifinom
arhitekturom soiva. Ove nepravilnosti ukljuuju

sferne aberacije, zakrivljenje polja, komu, astigmatizam, krivolinijsko izoblienje (takoe poznato i kao
jastue za igle) i hromatsku aberaciju. Ova poslednja se moe korigovati uz pomo specijalnih ED elemenata soiva.
AD konverzija Analogno-digitalna konverzija. Da bi analogni signal
(npr. fotografija) mogao da bude obraen na raunaru, potrebno ga je, najpre, pretvoriti u digitalni
oblik (odnosno u poseban matematiki oblik binarnog koda). Slike se obino digitalizuju pomou digitalnog fotoaparata ili skenera.
Adapter Ureaj u koji se ubacuje memorijska kartica radi
za karticu prebacivanja podataka sa ili na raunar.
Adapter Adapter koji se postavlja izmeu kraja objektiva i
za objektiv konverzionog objektiva.
ADC Analogno-Digitalni konverter. Ureaj (hardver) koji
pretvara analogne informacije u digitalne (binarne)

podatke. (Vidi: AD konverzija)
Algoritam Set izuzetno preciznih radnih instrukcija koje se
mogu nezavisno izvriti na elektronskom ili

mehanikom ureaju. Na primer, algoritmi su pravila
sabiranja i oduzimanja ili drugih raunskih operacija.
Pored toga, algoritmi predstav-ljaju instrukcije definisane programskim jezikom i omogu-avaju raunaru da rei odreene probleme. U programima za
obradu slike, algoritmi se koriste za razliite vrste
efekata i korekcija, kao to je, na primer, 3-D Cubic
ili TruePic TURBO)
Aliasing Stepenasti izgled krivih linija (u obliku piksela) i
(nazubljenost) dijagonalnih ivica objekata. Do ove pojave dolazi
zato to se svi digitalizovani grafiki elementi sastoje od pojedinanih piksela. Umekavanje ivica (Antialiasing) umanjuje ovaj neeljeni efekat tako to
ponovo proraunava vrednosti kontrasta izmeu
oblinjih piksela i slae odgovarajue parnjake.
Analogno Suprotno od digitalno. Komponente analognih infor-
macija objedinjuju se bez jasno utvrenih koraka (npr.

boje duge nisu jasno razdvojene jedna od druge).
APS Skraenica za Advanced Photo System. Filmski

Aditivno meanje Opisuje sistem reprodukcije boja koji je zasnovan na
meanju tri primarne boje (crvene, zelene i plave).

Primenjuje se kod ureaja koji poseduju sopstveno
osvetljenje. Na primer, televizori u boji i raunarski
monitori koriste ovaj princip meanja boja.
Add-on / Add-in Dodatak programima kao to su Microsoft Excel ili
sistem koji je zajedniki razvilo nekoliko

proizvoaa. Karakterie ga jednostavan rad, novi
format slike (16 x 30 mm) i izbor od nekoliko formata filmova. Na magnetnu traku APS filma mogu da
se zabelee i dodatne informacije, kao to su
ekspozicija, otvor blende i datum. Ipak, APS nije
digitalna fotografija.
Word. Ovakvi dodaci dopunjavaju i/ili proiruju

funkcije programa.
AE Automatska ekspozicija.
96
97
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
ASCII Skraenica za American Standard Code for Infor-
mation Interchange. Uobiajeni binarni kod za

ukupno 128 simbola (slova, brojeva, znakova interpunkcije i specijalnih simbola, mada ne i umlauta)
koji omoguava prenos podataka izmeu softvera i
hardvera. ASCII kod koristi prvih sedam bitova
jednog bajta. Prva 32 simbola se koriste kao kontrolni simboli, npr. za kontrolu tampaa.
Autofokus u
vie taaka
Autofokusosvetljiva
Asferina soiva Doslovno: ona koja nisu sferina. Obe povrine
soiva obino imaju sferian oblik. Asferina soiva

imaju barem jednu povrinu koja nema oblik jedne
krive linije, ve je izraena od velikog broja kompleksnih krivih. Poto je njihova izrada znatno komplikovanija, ovakva soiva se ponekad ugrauju u
kvalitetne irokougaone i zum objektive kako bi
popravila aberacije.
AVI
ASIC Skraenica za Application Specific Integrated Cir-
cuit. ip koji je posebno izraen za odreenu vrstu

primene. U fotoaparatima se ovakvi ipovi koriste za
brzu obradu snimljenih podataka.
Auto bracketing Auto bracketing je nain rada u kojem fotoaparat
velikom brzinom pravi seriju slika od kojih je svaka

podeena na razliitu vrednost ekspozicije. Ova
funkcija je veoma korisna u neuobiajenim svetlosnim uslovima, gde je teko odrediti optimalna
podeavanja. Nakon fotografisanja, moete da
izaberite slike koje vam najvie odgovaraju, a ostale
da obriete.
Banding
(Savijanje)
Bajt
Autofokus (AF) Automatsko izotravanje slike. U osnovi, postoje dva
naina rada AF sistema: metod detekcije fokusa (ili

pasivni Autofokus) obino koristi CCD senzor i
odreuje koliinu kontrasta ili fazne razlike u prizoru.
Sistem merenja rastojanja (ili aktivni Autofokus) koristi
izvor i prijemnik infracrvenog svetla. Pored toga,
fotoaparat moe da koristi i ultrazvuk da bi na osnovu
vremena koje je potrebno za povratak signala odredio
98
A
B
Sistem autofokusa koji oitava podatke sa nekoliko C
taaka u kadru kako bi podesio otrinu slike.
D
Pojedini modeli fotoaparata su opremljeni AF
lampicom koja osvetljava subjekt i tako pomae sis- E
temu Autofokusa da pravilno izotri sliku u uslovima F
slabog osvetljenja. Na ovaj nain, uobiajeni,
G
pasivni AF sistem (npr. detekcija kontrasta / metod
fazne razlike) moe da odredi ispravan fokus ak i H
u polumraku.
I
Skraenica za Audio Video Interleave. Standardni
J
format datoteke za Windows sisteme. Koristi se za
K
uvanje video sekvenci sa ili bez zvuka.
L
M
N
Greka u iscrtavanju slike koja se javlja u tamnim
O
delovima slike prilikom fotografisanja sa visokom
P
osetljivou.
Q
Binarni paket podataka sastavljen od 8 bita. Bajt
R
moe da predstavi vrednosti izmeu 0 i 255. Moe
da opie bilo koji od 256 simbola, brojeva ili boja.
S
Vei broj bajtova se izraava pomou odgovarajueg slovnog prefiksa. Tako je:
T
1 kilobajt = 1 KB = 1,024 bajta
U
1 megabajt = 1 MB = 1,048,576 bajtova
1 gigabajt = 1 GB = 1,073,741,824 bajta
V
1 terabajt = 1 TB = 1,099,511,627,776 bajtova.
W
Podeavanje digitalnog fotoaparata prema
X
odreenoj vrsti svetla (temperaturi boje), kao to je
dnevno svetlo, oblano, svetlost obine sijalice ili
Y
neonske lampe. Na ovaj nain se postie vernija
Z
reprodukcija boja, a pored toga, moe da se
udaljenost objekta. Na osnovu ovih prorauna vri se
automatska korekcija poloaja soiva.
Balans belog
99
proizvede i neki neobian efekat.
Baud Jedinica mere koja je dobila ime po francuskom
inenjeru Bodou (Baudot). Koristi se za merenje

brzine prenosa podataka (1 Baud = 1 bit/sek.). Na
primer, specifikacija 28,800 Bauds znai da se
podaci mogu preneti brzinom od 28,800 bita u
sekundi.
Bela tabla/ Ova dva efekta proizvode slike koje su sastavljene
Crna tabla iskljuivo od pune bele i crne boje, kako bi naglasili
kontrast. Zato su ovi programi idealni za

fotografisanje dokumenata i tekstova.
Binarno Naziv za sistem brojeva koji se sastoji samo od nula
i jedinica (0 i 1). Kao i u decimalnom sistemu, vei

brojevi se prave kombinovanjem osnovnih brojeva 0
i 1.
BIOS Skraenica za Basic Input / Output System.
Osnovni program raunara.
unapred odreenim vrednostima.

Blic Ureaj koji na kratko proizvodi veliku koliinu svet-
losti kako bi osvetlio subjekt. Moderni blicevi rade uz

pomo cevi koje isputaju gas. Kompjuterizovani
blicevi mogu da izmere i automatski kontroliu sopstveni intenzitet uz pomo senzora koji je usmeren
prema subjektu. (vidi: Brojka vodilja)
Blic - Nain rada blica koji je naroito koristan prilikom
dopunski bljesak fotografisanja subjekta koji se nalazi ispred snanog
izvora svetla ili svetle pozadine. Bez blica, subjekt

bi, u ovakvim situacijama, ostao u senci. Meutim,
bljesak blica prua dovoljno svetla da obezbedi
ravnomernu osvetljenost subjekta.
Blic - Rastojanje koje blic treba da pokrije kako bi subjekt
opseg blica dobio optimalnu koliinu svetlosti. Ova vrednost se
izraunava uz pomo Lambertovog zakona. Ako se

rastojanje od izvora svetlosti povea za dva puta, do
subjekta e stii samo jedna etvrtina originalne
koliine svetlosti. (vidi: Brojka vodlja).
Bit Binarni broj. Najmanja digitalna jedinica koja moe
da se nae u samo dva stanja 0 ili 1. Osam bitova

ini jedan bajt.
Bit - dubina Dubina boje.
Bitmapa Slika koja je definisana mreom (mapom) piksela, a
svaki piksel ima odreenu bit-vrednost koja predstavlja izgled slike u datoj taki.
Blenda Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
svetla koja ulazi u fotoaparat. Blenda ne samo da

utie na osvet-ljenost slike, ve regulie i tzv. dubinsku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu
koja se moe podeavati slobodno ili prema
100
Bluebox Poznato i kao plava zavesa. Proces iz televizijske i
filmske produkcije. Glumci stoje ispred zida koji je,

uglavnom, obojen u plavo. Nakon toga se u plave
delove slike umeu razliite vrste pozadine, ime se
postie utisak da se glumci nalaze, na primer, na
vrhu planine, iako nisu naputali studio.
Bluetooth Standard za beinu komunikaciju izmeu razliitih
ureaja putem radio talasa, koji su razvile kompanije

Ericsson, Intel, IBM, Nokia i Toshiba. Za razliku od
infracrvenog prenosa podataka, koji je takoe
beian, Bluetooth ne zahteva vizuelni kontakt
101
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
izmeu ureaja. Ovaj protokol radi na frekvenciji od
2.4 GHz i nudi mogunost prenosa podataka brzinom od 2.1 Mbit/s. U zavisnosti od klase ureaja,
domet mu je do 100 metara.
bps Bita u sekundi. Ova oznaka se odnosi na broj bita
prenetih u jednoj sekundi. Oznaka bps se obino

nalazi na modemima i serijskim interfejsima.
Buffer Vrsta privremene memorije (vidi: RAM) u koju se

(Privremena nakratko smetaju slike, pre nego to budu
memorija) sauvane na memorijsku karticu. Ova vrsta memori-
je je neophodna zato to su memorijske kartice

osetno sporije i ne mogu da upiu podatke onom
brzinom kojom ih fotoaparat pravi. Naroito je korisna prilikom snimanja u sekvenci.
Bug Greka u programu. Otklanja se popravkom ili
BrightCapture Tehnologija koja je razvijena za postizanje boljih
rezultata snimanja u uslovima slabog osvetljenja.

Ovo poboljanje se postie na dva naina: i) Upotrebom svih raspoloivih informacija sa piksela na senzoru, dobija se jasnija slika na LCD ekranu, ime se
u velikoj meri olakava kadriranje, ak i u polumraku. ii) U odreenim programima za snimanje,
osetljivost je pojaana (a rezolucija smanjena), ime
se dobijaju dobro eksponirane slike, sa pravilnom
reprodukcijom boja, snanim kontrastom i definicijom, ak i kada se ne koristi blic.
Brojka vodilja Mera koja pokazuje maksimalnu snagu blica. Zas-
novana je na filmu sa osetljivou od ISO 100.

Blicevi koji su ugraeni u fotoaparate obino imaju
brojku vodilju (GN) od oko 10 20, kompaktni blicevi 20 40, dok je GN za bliceve sa draem izmeu
45 i 60.
ponovnim pisanjem programskog koda. (vidi: Zakrpa)

Bug-Fix Otklanjanje softverske greke instalacijom speci-
jalnog programa koji sadri potrebne korekcije

(zakrpe).
Bulb reim Veoma dugaka ekspozicija. U ovom nainu rada,
zatvara ostaje otvoren dok god je pritisnuto dugme

zatvaraa. Na ovaj nain se omoguava ekspozicija
od nekoliko minuta, pa ak i sati. Ipak, na pojedinim
modelima fotoaparata ovaj nain rada je ogranien
na odreeni broj minuta, bez obzira na to koliko se
dri pritisnuto dugme zatvaraa. Ovaj nain rada je
na veini fotoaparata oznaen slovom B.
Burst reim Drugi izraz za snimanje u sekvenci.
Bus Unutranji interfejs za prenos podataka izmeu
Browser Program koji se koristi za pregled i prikaz informacija,

(Pregleda) posebno na Internetu.
komponenti sistema, kao to je memorija, procesor,

itd.
C/
Cast Prevelika koliina jedne boje na slici; na primer pre-
vie crvene ili previe ute. Ovaj efekat se esto

pojavljuje kao posledica loeg podeavanja balansa
belog.
102
103
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
CCD Skraenica za Charge-Coupled Device.
Poluprovodnik osetljiv na svetlo koji pretvara primljenu svetlost u struju iji napon odgovara intenzitetu
svetla. Koristi se u obliku ipa ili senzora na digitalnim kamerama, fotoaparatima i skenerima. (progresivni CCD, video CCD).
CD-ROM Skraenica za Compact Disc Read-Only Memory.
Oznaka Read Only (samo za itanje) znai da nije

mogu naknadni unos podataka na ovakav medij.
CD-ROM moe da primi oko 650 ili 700 MB podataka.
CD-R Skraenica za Compact Disc Recordable. Kompakt
disk na koji se podaci mogu snimati ali ne i brisati.

Pored standardne verzije prenika 12 cm, dostupan
je i mini CD od 8 cm.
CMOS Skraenica za Complementary Metal Oxide Semi-
conductor. ip osetljiv na svetlo. Za razliku od CCD

senzora, informacije sa piksela na CMOS ipu se
oitavaju pojedinano.
CMYK Skraenica za Cyan, Magenta, Yellow, i Key/Black
(cijan, magenta, uta i crna). Ovo su boje koje se

koriste za dobijanje kolor tampe)
CompactFlash Memorijska kartica koju je 1994. godine razvila
kartica kompanija SanDisk. Za razliku od SmartMedia ili
xD-Picture tehnologije, ova vrsta memorijske kartice

poseduje ugraeni kontroler. Novija generacija ovih
kartica CF Type II (CF/2) je debljine 5 mm, dok
debljina CF Type I iznosi svega 3.3 mm. (vidi: PCMCIA-Kartice/PC Kartice)
COM port Serijski interfejs na raunaru. esto se koristi za
CD-RW Skraenica za Compact Disc Rewritable. Kompakt
disk na koji se podaci mogu ponovo upisivati do

1000 puta. Pored standardne verzije prenika 12
cm, dostupan je i mini CD od 8 cm.
povezivanje ureaja kao to su digitalni fotoaparati.

(vidi: USB)
CPU Skraenica za Central Processing Unit. Glavni pro-
cesor na PC raunaru.
CF Vidi: CompactFlash.
CR123A Litijumska baterija od 3V, standardne veliine (34 x
CIE Skraenica za Commission Internationale de
lEclairage. Meunarodna komisija za standardizaciju u oblasti kolorimetrije. Utvreni standardi

predstavljaju osnovu za definiciju boja u DTP standardima.
CISC Skraenica za Complex Instruction Set Computer.
Vrsta procesora koji prepoznaje i obrauje veliki broj

kompleksnih i instrukcija bez pomoi dodatnog softvera.
104
16.5 mm), takoe poznata pod nazivom DL123A u

Americi.
CRT Skraenica za Cathode Ray Tube. Katodna cev u
kojoj elektronski top alje zrake na povrinu, usled

ega cev svetli i tako prikazuje sliku. (vidi: LCD)
CR-V3 Litijumska baterija od 3V, standardne veliine 52 x
14 x 28 mm. Olympusov naziv: LB-01E.
Cvetanje irenje osvetljenih delova slike do kojeg dolazi pri-
likom snimanja digitalne fotografije. Ova greka je

uglavnom iskorenjena na novijim modelima digital-
105
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
nih fotoaparata. Termin Cvetanje oznaava prelivanje elektrinih pranjenja izmeu pojedinanih
senzora na _CCD elementu.
ip Zajedniki naziv za integralna kola ije se kompo-
nente (npr. tranzistori diode, otpornici) nalaze na

malom komadu silikonskog poluprovodnika.
ita/pisa Ureaj koji prima memorijske kartice i prenosi
kartica podatke izmeu raunara i medija.
ekspoziciju na osnovu oitavanja iz itavog okvira,

Digital ESP sistem analizira distribuciju svetla i
jainu osvetljenosti kako bi odredio koji se od niza
unapred utvrenih scenarija najbolje uklapa u postojeu sliku (npr. snimak sa jakim pozadinskim osvetljenjem ili zalazak sunca). Nakon ovih prorauna,
sistem izvrava odgovarajua podeavanja.
(Merenje ekspozicije, Merenje u taki, Merenje
odbijene svetlosti.
Digitalni blic Kompjuterski kontrolisani blic. (vidi: Blic).
D
Datoteka Set podataka koji su poreani prema odreenim
pravilima. Na raunaru, datotekama upravlja operativni sistem. Datoteke se smetaju na medije za

skladitenje.
Datoteka - Opisuje sadrinu datoteke. Uobiajeni i poznati
Format datoteke formati datoteka su <txt> za tekstualnu datoteku,
<eps> (Encapsulated PostScript) za PostScript

datoteku i <tif> za TIFF slike.
DCF Skraenica za Design Rule for Camera File System
industrijski standard za snimanje digitalnih

fotografija. Ovaj standard ne odreuje samo vrstu
datoteke, ve uspostavlja i pravila za nazive datoteka i strukturu foldera. Omoguava konverziju nekompresovanih TIFF datoteka u kompresovani JPEG format. Ovako napravljena JPEG datoteka pripada
podvrsti Exif i moe da sadri informacije o fotoaparatu kao to su podeavanja i datum slikanja. (vidi:
DPOF)
Digitalni fotoaparat Ureaj koji snima fotografije, obino uz pomo CCD
senzora. Primljeni podaci o slici se belee na memorijsku karticu ili neki drugi medij. (vidi: SmartMedia,
xD-Picture kartice, CompactFlash, Memory Stick,
SD kartice, MMC kartice)
Digitalni zum Funkcija koja postie efekat zuma proraunavanjem
(ili interpolacijom) dostupnih informacija o slici. Prilikom upotrebe digitalnog zuma, smanjuje se kvalitet
slike. (vidi: Interpolacija).
Digitalno Suprotno od analognog. Digitalne informacije su
sastavljene od ogranienog broja gradacija (npr. 256

boja, 8 bita). Prelazak iz jednog u drugi digitalni element je uvek korak po korak a ne kontinuirano.
Digitalizacija Vidi: AD konverzija
Dioda Poluprovodniki ureaj koji dozvoljava protok struje
samo u jednom smeru. (vidi: Fotodioda)

Dioptrija Jedinica za merenje snage prelamanja soiva.
U fotografiji, ovaj termin se koristi za objektive i

korekciju traila prema korisnikovom vidu.
Digital ESP Skraenica za Digital Electro-Selective Pattern.
Upotreba selektivnog sistema merenja u vie zona

omoguava postizanje optimalne ekspozicije ak i u
komplikovanim svetlosnim uslovima. Dok jednostavni viezonski sistemi izraunavaju prosenu
106
Direktno tampanje Vidi: PictBridge
107
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Distorzija Izoblienje slike. Normalno je da irokougaoni
DNG Skraenica za Digital Negative. Otvoreni format
koji je za potrebe razvijanja RAW datoteka napravila

kompanija Adobe.
Dpi Skraenica za Dots per inch. Broj taaka po inu
(1 in iznosi priblino 2.54 cm). Ova merna jedinica

se koristi u tampi da bi se izrazila geometrijska
rezolucija slike.
Dubinska otrina
DSL Skraenica za Digital Print Order Format. Format
koji omoguava odreenim vrstama tampaa i

fotokopir aparata da direktno pristupe fotografijama
koje su sauvane na, npr. SmartMedia ili xD-Picture
kartici. Ovaj format takoe omoguava jednostavniju
profesionalnu obradu u foto-laboratorijama.
DVD+R/DVD-R
DVD+RW/
DVD-RW
DRAM Dinamika RAM memorija. Vrsta memorijskog
ipa koji je u upotrebi u medijima za skladitenje.
DVD-RAM
DSL Skraenica za Digital Subscriber Line. Veza sa
znaajno brim protokom podataka nego to je to

sluaj kod, recimo, ISDN telefonske linije (uobiajena brzina DSL prikljuka je izmeu 1 i 16 Mbit/s).
DSLR Skraenica za Digital Single Lens Reflex. Digitalni
refleksni fotoaparat. (vidi: SLR, Refleksni fotoaparat)
DVD-ROM
DTP Skraenica za Desktop Publishing. Kod nas poz-
nato kao Stono izdavatvo. Ova skraenica se

odnosi na dizajn i ilustracije teksta i grafikih elemenata direktno na raunarskom monitoru.
Dubina boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje
108
A
B
C
D
E
F
G
Rastojanje izmeu najblie i najdalje take u kojoj je H
subjekt i dalje u fokusu, bez promene podeavanja
I
objektiva.
J
DVD za snimanje.
K
Standardi za DVD diskove za viestruki upis
L
podataka (do 1,000 puta).
M
Medij za ponovni upis podataka, koji za razliku od
N
ostalih DVD diskova, ne zahteva poseban softvera
za snimanje, ve se iskljuivo moe koristiti za
O
itanje i upis podataka uz pomo specijalnih DVDP
RAM-kompatibilnih ureaja. Ovakav DVD disk se
tretira kao obian hard disk. Velika prednost DVDQ
RAM je poveana sigurnost podataka.
R
Skraenica za Digital Versatile Disc. Poznatiji kao
samo DVD. Standard za CD-ROM sa znatno veim S
kapacitetom (npr. 9.4 GB.
T
U
Posebna funkcija koju poseduju pojedini modeli
digitalnih fotoaparata. Dvostruka stabilizacija slike
V
pomae u izbegavanju zamuenosti do koje dolazi
usled efekta podrhtavanja fotoaparata ili zbog sub- W
jekta koji se brzo kree. Ova funkcija kombinuje
X
Y
Z
mogu da prikau grafike kartice na raunarima.
Verna reprodukcija boja (na raunarima, tampaima i skenerima oznaeno kao true colour) postie
se na 8 bita za svaku od tri osnovne boje, ime se
dobija paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji
daje 256 nivoa. Kada ovo umnoimo 256 (crvena) x
256 (zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216
boja koje se mogu prikazati na nekom ureaju.
Vrhunski skeneri, grafike kartice, itd. pruaju minimalnu dubinu boja od 24 bita.
objektivi prave veu distorziju nego teleobjektivi.
Dvostruka
stabilizacija slike
109
mehaniki stabilizator slike na nivou CCD senzora,
gde ugraeni iroskopski senzor detektuje pokrete
fotoaparata i izvrava odgovarajua podeavanja
CCD senzora, sa visokim ISO vrednostima.
E
ED soivo Soivo napravljeno od posebne vrste stakla sa
izuzetno niskim karakteristikama disperzije.

Efekti Omoguavaju snimanje, slika u razliitim tonovima i
tehnikama - npr. crno-belo, sepia ili crna tabla/bela

tabla.
Ekran Vidi: LCD; TFT
Ekspozicija Ekspozicija predstavlja vremenski period tokom
kojeg CCD senzor (ili hemikalije na filmu) biva

izloen svetlosti.
Ekspozicija / Vreme tokom kojeg je zatvara otvoren.
Duina ekspozicije
Ekspozicija / Opisuje nain na koji fotoaparat kontrolie brzinu
Kontrola zatvaraa i otvor blende. Ovaj postupak moe da
ekspozicije bude potpuno automatski (Automatski, Programira-
no automatski ili preko Programa za snimanje prizora), poluautomatski (Prioritet blende, Prioritet zatvaraa) ili manuelno (potpuna kontrola nad brzinom
zatvaraa i otvorom blende).
Ekspozicija - Mera Vidi: Svetlomer.
Ekspozicija / Svesno odstupanje od vrednosti korekcije koju je
Runa kontrola izraunao svetlomer.
110
Elektronsko trailo Elektronsko trailo je napravljeno od malog LCD
ekrana koji prikazuje sliku koja se vidi kroz objektiv,

ba kao i kod obinog SLR fotoaparata. Ovo se
postie uz pomo CCD senzora koji trailu neprekidno alje informacije o slici. Na ovaj nain je kadriranje znatno lake jer se fotografu prikazuje slika
koja je identina sa onom koju vidi fotoaparat.
pored toga, na LCD trailu mogu da se prikau i
brojne informacije, kao to su postavke aparata, broj
preostalih slika, itd.
E-mail Svetski sistem elektronske pote. Digitalizovani
podaci mogu, skoro trenutno, da stignu u bilo koji

deo sveta putem telefonskih linija i raunara. Svaki
korisnik poseduje sopstveno elektronsko sandue.
Datoteke, kao to su, na primer, digitalne fotografije
mogu se poslati uz bilo koju poruku elektronske
pote.
EPS Skraenica za Encapsulated PostScript. Format
datoteke zasnovan na PostScript standardu.

Podrava ga veina programa za grafiki dizajn i
pripremu za tampu (vidi: DTP).
ESP Skraenica za Electro-Selective Pattern,
Digital ESP.
EVF Skraenica za Electronic Viewfinder. Elektronsko
trailo.
Exif Skraenica za Exchangeable image format. Stan-
dard za datoteke napravljene digitalnim fotoaparatima i ostalim ulaznim ureajima. Exif datoteke mogu
da budu snimljene u nekompresovanom TIFF ili u
kompresovanom JPEG formatu i sadre informacije
o fotoaparatu i primenjenim podeavanjima. Ovako
sauvane informacije mogu se prikazati uz pomo
posebnih programa. Exif 2.2 prikuplja jo vei broj
informacija, kao to su podeavanja naina sniman111
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
ja, balans belog i postavke blica. Kompatibilni tampai na inteligentan nain primenjuju ove podatke
kako bi proizveli optimalan kvalitet otiska.
F
FDD Skraenica za Floppy Disk Drive. Disk jedinica
koja moe da ita i upisuje podatke na flopi diskove,

medije za skladitenje kapaciteta 1.44 megabajta
(MB).
FFT-CCD Skraenica za Full Frame Transfer CCD Vrsta
CCD senzora sa povrinom koja je izuzetno osetljiva na svetlo. Prednost FFT-CCD nad obinim CCD
senzorima je sma-njeni nivo uma i sposobnost snimanja suptilnih varijacija u osvetljenosti.
2. Opcija u programima za obradu slike koja

omoguava odreena podeavanja; npr. boja,
osvetljenost, otrina. (vidi: Softver za obradu
slike)
Firewire Naziv za IEEE1394 interfejs koji je uvela kompanija
Apple (vidi: i-link).

Firmver Softver koji se nalazi u ROM-u i upravlja radom ure-
aja.
Flash-ROM Vrsta memorije koja moe da sauva informacije i
nakon iskljuivanja napajanja. Za razliku od konvencionalnih ROM ipova, sadraj zabeleen u FlashROM memoriji moe se brisati i ponovo upisivati uz
pomo programiranih elektrinih impulsa. Zbog toga
se moe rei da Flash-ROM predstavlja kombinaciju
RAM i ROM memorije.
i
Fiksirana Kada objektiv poseduje unapred podeenu inu
ina daljina daljinu, optiko zumiranje nije mogue.
Fle filmski Dodatak koji poseduju odreeni digitalni fotoaparati.

skener Omoguava kopiranje 35mm negativa i slajdova.
(vidi: Filmski skener)

Fiksirani fokus Fotoaparati sa fiksiranim fokusom ne poseduju sis-
teme za autofokus i manuelno izotravanje. Fokus i

otvor blende su podeeni tako da svi objekti koji se
nalaze na odreenoj udaljenosti budu jasno
uhvaeni. Ipak, njihova mana je u tome to ne mogu
da izotre predmete koji se nalaze u re-lativnoj blizini i to imaju mali otvor blende.
Filmska ravan Vidi: ina ravan
Filmski skener Hardver za digitalizaciju filmova i slajdova.
Filter 1. Providni, obino obojeni, komad stakla ili plastike
koji se postavlja ispred objektiva radi postizanja

odreenog efekta.
112
Fokusiranje Podeavanje poloaja elemenata objektiva kako bi
se slika dovela u fokus, odnosno da bi slika postala

jasna i otra.
Format / Pre upotrebe na raunarima, kao i na digitalnim
Formatiranje fotoaparatima, odreene vrste medija za skladiten-
je, kao to su flopi i hard diskovi, izmenjivi mediji i

odreene vrste kompakt diskova, moraju da budu
formatirani. Oni se tokom ovog procesa pripremaju
da prihvate datoteke iz odgovarajueg operativnog
sistema. Re format se odnosi na vrstu datoteke,
na primer JPEG, TIFF ili DOC. U oblasti fotografije,
format, odnosno veliina filma ili senzora za sliku
ima veoma veliki uticaj na ugao gledanja objektiva.
Format se, takoe, koristi da bi se opisala dvodimenzionalna veliina slike. Kod filmskih fotoaparata,
fotografije obino imaju proporciju 3:2 (format: 36 x
113
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
24mm). Digitalne fotografije su obino 4:3 ali se,
kod nekih modela fotoaparata, ova veliina moe
promeniti na 3:2. Kod tampa-nja, format oznaava
veliinu otiska npr. 9 x 13cm, 10 x 15cm, 13 x
18cm, itd.
Gama korekcija
Fotoelija Ureaj koji proizvodi struju u kontaktu sa svetlou.
GB
(vidi: Fotodioda)
GIF
Fotodioda Poluprovodnik koji meri ili konvertuje svetlost u elek-
trinu struju. Fotodiode se esto koriste u skenerima, CCD senzorima i meraima ekspozicije.
Four Thirds Prvi otvoreni standard za digitalne SLR fotoa-
parate. Four Thirds sistemi koriste senzor za sliku

proporcija 4/3, ija veliina omoguava razvoj
posebnih izmenji-vih objektiva. Ovakvi objektivi su
ne samo manji i laki, ve poseduju i bolje sposobnosti prikupljanja svetla nego oni koji su napravljeni
prema 35mm formatu.
Gigabajt
Google
GPS
FreeHand Popularni grafiki program kompanije Macromedia.

Grafika kartica
Freeware Softver koji se moe besplatno koristiti i distribuirati,
ali ne i prodavati. Za razliku od shareware programa, ovde nema potrebe za registracijom korisnika.
FTP Skraenica za File Transfer Protocol. Protokol za
transfer datoteka preko raunarske mree, kao to

je internet.
Hard disk
Funkcije Pored standardnih funkcija izbora i obrezivanja

tampanja fotografija pojedini modeli tampaa poseduju
dodatne opcije koje omoguavaju veu nezavisnost

od raunara. Na primer, korisnik moe da izabere
neki od ugraenih predloaka za ilustraciju pozadine,
ili da primeni efekat kao to je sepia. Ako su i fotoaparat i tampa kompatibilni sa DPOF standardom,
tampa e odmah prepoznati i primeniti postavke
za tampu koje su podeene nakon fotografisanja.
Hardver
Hi Colour
Histogram
114
A
B
C
Proces optimizacije vrednosti kontrasta.
D
Vidi: Gigabajt.
E
Skraenica za Graphic Interchange Format. Kom- F
presovani format datoteke sa najvie 256 boja.
G
esto se koristi na internetu, naroito za jednostavne slike i animacije.
H
I
1 gigabajt = 1,024 megabajta.
J
Poznati internet pretraiva.
K
Skraenica za Global Positioning System. Globalni
L
sistem za pozicioniranje koji uz pomo veeg broja
satelita precizno odreuje geografsku irinu i duinu M
i nadmorsku visinu bilo koje take na planeti.
N
Raunarska komponenta koja je neophodna za
O
prikaz slike na monitoru.
P
Q
R
S
Ureaj za permanentno skladitenje programa i
informacija koji zadrava informacije i nakon iskljui- T
vanja raunara.
U
Zajedniki naziv za sve raunarske komponente,
V
kao to je sm kompjuter ili periferni ureaji, poput
W
monitora, mia, tampaa, digitalnog fotoaparata,
itd.
X
Oznaka za sliku koja sadri najmanje 32,000 boj..
Y
Z
Prikazuje distribuciju tonova na slici. Kod odreenih
modela fotoaparata, histogram moe da se koristi u
realnom vremenu (tokom snimanja) ili nakon
115
fotografisanja. Histogram je naroito koristan za prepoznavanje pogrene ekspozicije.
Homepage Poetna stranica internet lokacije.
Hot-Plugging Povezivanje i iskljuivanje spoljanjih ureaja dok je
raunar ukljuen. Ovakav nain rada ne zahteva

ponovno pokretanje raunara nakon povezivanja ili
iskljuenja novog ureaja. Sistemski zahtevi: USB i
odgovarajui operativni sistem (koji podrava Plug and
Play standard).
Hot shoe Interfejs za povezivanje spoljanjih bliceva (ili
opreme poput adaptera za bliceve), koji se obino

nalazi na gornjoj strani fotoaparata. Poseduje dve
metalne ine i jedan ili vie elektrinih kontakata u
centru koji omoguavaju komunikaciju izmeu
aparata i blica. Ako nema kontakata, onda je u
pitanju spojnica za povezivanje dodatne opreme.
Blic, takoe, poseduje odgovarajui Hot Shoe kontakt i mehanizam za zakljuavanje koji ne dozvoljava da blic ispadne iz leita.
ka, slike i drugi objekti.

HyperCrystal Tehnologija izrade LCD ekrana. Na dno LCD ekrana
LCD se postavlja dodatni sloj iji je zadatak da odbija
svetlost od spoljanjih izvora. Na ovaj nain se

poveava osvetljenost LCD ekrana, tako da je slika
prikazana jasno ak i po sunanom danu. HyperCrystal LCD ekran daje do tri puta jai kontrast nego
konvencionalni ekrani i ugao gledanja od 170 bez
presijavanja ili senke.
I
i. Link Naziv za IEEE1394 kompanije Sony.
ICC profil ICC, odnosno International Color Consortium profil
predstavlja raspon boja na ureaju koji obrauje

boje (npr. skeneri), prikazuje boje (npr. monitori), ili
proizvodi boje (npr. tampai). ICC profili za svaki
od ovih ureaja omoguavaju verodostojnu reprodukciju boja.
HQ Skraenica za High Quality resolution. Opisno ime
za fotografije snimljene u visokom kvalitetu, uz maksimalnu rezoluciju koju fotoaparat moe da postigne
i uz visok nivo kompresije.
HTML Skraenica za HyperText Markup Language.
Jezik koji se koristi za izradu internet stranica. Format datoteke koji se koristi na internetu.
http Skraenica za HyperText Markup Language. Jezik
koji se koristi za pripremu web stranica. HTML je

sredstvo za opisivanje strukture tekstualnih informacija u dokumentu oznaava odreene delove teksta kao naslove, pasuse, liste, itd. i ugrauje vezu
sa interaktivnim sadrajima kao to su baze podata-
IEEE1394 Serijski interfejs za prenos podataka sa brzinom do
400 Mbit/s (50 MB u sekundi). Novi IEEE1394b

moe da razvije brzinu od 800 Mbit/s (100 MB u
sekundi). Podrava Plug & Play standard i povezivanje do 63 ureaja u isto vreme.
Illustrator Popularni program kompanije Adobe.
Indeks tampa Umanjeni prikaz vie fotografija na jednoj stranici.
Ink-det tampa tampa koji proizvodi otisak slike rasprivanjem
minijaturnih crnih taaka ili taaka u boji po povrini

papira.
Integralno kolo Elektronski sklop koji je sastavljen od tranzistora,
otpornika, itd. i postavljen na jedan komad

poluprovodnikog materijala. Takoe poznat pod
116
117
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
nazivom IC. (vidi: ip).
Intenzitet svetla Mera jaine svetlosne energije koja dolazi od
izvora svetla. Izraava se u Kandelima. (vidi: Blic)

Izmenjivi
objektiv
Interfejs Mesto povezivanja raunara i spoljanjeg ureaja,
npr. mia, skenera, modema, digitalnog fotoaparata.
Interna memorija Memorija koja je ugraena u fotoaparat i koja se ne
moe ukloniti.
Internet Raunarska mrea koja omoguava globalnu
JAVA
razmenu informacija.
Interpolacija Proraunavanje nepostojeih podataka o slici, na
osnovu snimljenih podataka. Interpolaciju koriste svi

digitalni fotoaparati da bi odredili podatke o boji sa
okolnih senzora. (razlog: senzor moe da zabelei
samo jednu boju). Interpolacija moe da se koristi i za
poveanje, odnosno smanjenje rezolucije slike.
Kvalitet fotografije zavisi od mogunosti upotrebljenog
algoritma. Vano je upamtiti da interpolacija ne moe
da nadomesti detalje koji nisu snimljeni.
JEIDA
JPEG
ISDN Skraenica za Integrated Services Digital Network.
Digitalna mrea za prenos glasa, slike ili podataka

izmeu jednako standardizovanih korisnikih interfejsa.
ISO Skraenica za International Organization for Stan-
dardization. Meunarodna organizacija za standardizaciju je od starih ASA i DIN standarda za brzinu filma proizvela dananji ISO sistem.
118
A
B
CompactFlash.
C
Objektiv koji nije trajno privren za fotoaparat i
D
moe da se skine i zameni drugim objektivom.
E
F
G
H
I
Programski jezik koji je razvila kompanija SUN
Microsystems. Jedna od osobina ovog programa je
J
da omoguava pisanje interaktivnih aplikacija za
K
internet.
Skraenica za Japan Electronics Industry Develop- L
ment Association- japanski komitet za standardM
izaciju kartica za skladitenje podataka.
N
Skraenica za Joint Photographic Experts Group. O
De fakto standard za kompresiju slika na ureajima
za digitalno snimanje slike. Ovaj format omoguava P
izbor razliitih stepena kompresije. Poto su inforQ
macije o osvetljenosti vanije od informacija o boji,
R
veina piksela snima podatke o osvetljenosti. Prilikom otvaranja JPEG datoteke, podaci o boji koji
S
nedostaju se automatski izraunavaju na osnovu
postojeih informacija. (vidi: MPEG)
T
U
Ekstenzija za JPEG datoteke.
V
W
X
Y
Z
Izmenjiva Memorijska kartica koja moe da se ubaci i izvadi iz

memorija fotoaparata; npr. xD-Picture, SmartMedia i
JPG
119
K
Kalendarski prikaz Neki modeli fotoaparata mogu da sauvaju slike
prema datumu snimanja, a zatim ih prikau u

virtuelnom kalendaru.
Kalibracija Reciprono balansiranje ili fino podeavanje ulaznih
i izlaznih ureaja kako bi se dobila odgovarajua

vrednost. Na ovaj nain se boje na monitoru mogu
uskladiti sa bojama koje moe da prikae tampa.
(vidi: Upravljanje bojama)
Kandela Jedinica za koliinu svetla (cd). 1 cd iznosi 1/683 W
po steradianu.
Kapacitet Najvei broj fotografija koje mogu da stanu na
preostali slobodni prostor na mediju za skladitenje.
Kompjuterski Skoro svi modeli kompaktnih bliceva ili bliceva sa

kontrolisani blic draem su kompjuterski kontrolisani. Ovi ureaji
podeavaju svoj intenzitet usmeravanjem senzora

prema subjektu. Na ovaj nain dobijaju informacije
na osnovu kojih odreuju duinu bljeska. Senzor za
svetlo esto dobija podatke preko objektiva fotoaparata. (vidi: TTL).
Komplementarne Bilo koje dve boje, kao na primer, cijan i crvena,
boje uta i plava ili magenta i zelena, koje, kad se
pomeaju, daju belu ili sivu boju.

Kompresija Podaci o slikama se kompresuju radi ekonominijeg
skladitenja. Meutim, kompresija esto dovodi do

gubitka u kvalitetu slike. Uobiajeni format kompresije je JPEG.
Konverter Produetak objektiva koji poveava ili smanjuje
inu daljinu. (vidi: Makro-konverter, Telekonverter,

irokougaoni konverter)
KB Kilobajt. 1 kilobajt = 1,024 bajta

Konverter za slike Softver koji omoguava promenu formata datoteke
Kbit/s Kilobita u sekundi. (vidi: Baud)
Kelvinova skala Temperaturna skala koja poinje apsolutnom nulom
(0 Kelvina - priblino 273 Celzijusa). Vrednosti sa

Celzijusove skale se lako mogu pretvoriti u Kelvine
dodavanjem 273. (vidi: Temperatura boje)
sa slikom, npr. iz TIFF u JPEG.
L
LAB LAB boje se sastoje od komponente osvetljenosti i
dve hromatske komponente.

Kilobit 1 kilobit = 1,000 bita.
Laserski tampa tampa koji koristi laserski zrak da bi projektovao
Kompaktni digitalni Fotoaparat koji je, zahvaljujui malim dimenzijama,
fotoaparat smanjenoj teini i jednostavnosti upotrebe
idealan za putovanja i svakodnevnu upotrebu.
karaktere (znake) i grafike na bubanj, koji uz pomo

tonera vri elektrografiki prenos slike na papir.
Laserski tampai su poznati po viskom kvalitetu
reprodukcije i brzini rada.
Kompatibilnost Sposobnost podataka, programa (softvera) i opreme
(hardvera) da se pokrene i/ili radi zajedno. Ovo

omoguava spajanje individualnih komponenti u sistem.
120
LCD Skraenica za Liquid Crystal Display. LCD ekrani
se koriste na kalkulatorima, satovima, digitalnim

fotoaparatima, prenosnim raunarima, televizorima,
ravnim monitorima i projektorima.
121
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
LED Skraenica za Light Emitting Diode. Diode koje
LED tampa Za razliku od laserskih tampaa, ovde se slika ne
prenosi na bubanj uz pomo laserskog zraka, ve

preko reda gusto rasporeenih svetleih dioda.
LivePreview
Li-ion punjiva Izuzetno laka punjiva baterija visokog kapaciteta

baterija (do dva puta vea od odgovarajue Ni-MH baterije)
koja ne pati od memorijskog efekta. Dok su obine

litijum-jonske baterije dostupne u minjon veliini
(valjkaste), njihove punjive verzije se izrauju
iskljuivo u posebno napravljenim oblicima i zahtevaju posebne punjae.
lpi
Luminoznost
Linijski senzor Senzor za sliku kod kojeg su pikseli poreani u
jedan red (ili nekoliko pojedinanih redova) i koji se

obino koristi na skenerima i autofokus senzorima.
LZW
li-po baterija Litijum-polimer baterija predstavlja novu tehnologiju
izrade baterija, kojoj za razliku od Ni-MH, NiCd i LiIon akumulatora, nije potrebno metalno kuite.
Umesto toga, njene elektrode su pokrivene savitljivom plastikom ili aluminijumskom folijom. Takoe
poseduju veu energetsku gustinu pa, iako manje,
mogu da imaju bolje performanse od ostalih punjivih
baterija. Pored toga, jednostavnije su i jeftinije za
proizvodnju od Li-Ion punjivih baterija, ali su, kao i
one, dostupne samo u posebno izraenim oblicima
koji zahtevaju posebne punjae.
Litijumska baterija Vrsta akumulatorske baterije sa visokom energet-
skom gustinom, koja predstavlja idealno reenje za

napajanje mobilnih telefona, fotoaparata i video
kamera.
Live MOS senzor Senzor za sliku koji predstavlja kombinaciju kvaliteta
slike koji daje FFT-CCD, sa malim energetskim

zahtevima koje postavlja CMOS senzor. Prua
veliku brzinu obrade podataka, veu fotosenzitivnu
122
A
B
C
D
Alternativa kadriranju kroz trailo. Slika koja kroz
objektiv stie do senzora za sliku prikazuje se direkE
tno na LCD ekranu fotoaparata. Iako mnogi kompaktni digitalni fotoaparati ve godinama poseduju
F
prikaz slike uivo, ova funkcija se prvi put pojavila
G
na DSLR tritu sa modelom Olympus E-330.
H
Skraenica za Lines Per Inch. Jedinica mere za
I
rezoluciju odtampanih slika. (vidi: dpi)
J
Drugi izraz za osvetljenost.
K
Algoritam za kompresiju koji su razvili Lempel, Zif i
Welsh: posebna vrsta kompresuje kojom se smanju- L
je prostor neophodan za skladitenje Bitmap forma- M
ta bez gubitka u kvalitetu.
N
O
P
Q
Skraeno ime za Apple Macintosh raunare. Ovi
R
kompjuteri se esto koriste za potrebe grafikog
dizajna i obrade slike.
S
Operativni sistem u Apple Macintosh raunarima.
T
U
Dodatak za objektiv koji omoguava pravljenje
izuzetno detaljnih fotografija iz neposredne blizine.
V
(vidi: Telekonverter, irokougaoni konverter)
W
X
Y
Z
povrinu i pojaanje signala uz malu koliinu uma,
ime se postiu dobri rezultati, ak i u uslovima
slabog osvetljenja. Takoe, omoguava prikaz slike
uivo na LCD ekranima DSLR fotoaparata.
emituju svetlost se esto koriste kao indikatorske

lampice.
Mac
Mac OS
Makro konverter
123
Makro objektiv Objektiv (obino za SLR fotoaparate) koji poseduje
posebnu vrstu optike korekcije koja mu omoguava

rad iz neposredne blizine. Makro objektiv obino
prikazuje subjekt u proporciji 1:10 do 1:1 (bez
dodatne ekstenzije).
Makro snimanje Poseban reim rada fotoaparata koji mu omoguava
da fokusira predmete koji se nalaze na veoj blizini

nego to je to mogue prilikom normalnog rada. Na
ovaj nain se dobijaju detaljne fotografije malih
objekata iz neposredne blizine.
Mapiranje Naziv za proces tokom kojeg defektni pikseli na
piksela CCD senzoru bivaju identifikovani, oznaeni i kom-
penzovani. Podaci koji nedostaju se izraunavaju na

osnovu informacija sa okolnih piksela.
MB Vidi: Megabajt
Medij za Da bi rezultati tampanja bili to bolji, vano je
tampanje izabrati najkvalitetniji papir.
Megabajt 1 MB = 1,024 kilobajta
Megapiksel 1 megapiksel = 1 milion piksela.
Memory Stick Izmenjivi memorijski medij koji je razvila kompanija
Sony.
Mera svetla Da bi obezbedili odgovarajuu ekspoziciju, velika
veina filmskih i digitalnih fotoaparata opremljena je

ureajem za automatsko merenje svetlosti. Spoljanje ili unutranje elije svetlomera odreuju intenzitet svetlosti i pretvaraju informacije u elektrine
signale. Ove signale koristi fotoaparat kako bi podesio brzinu zatvaraa i otvor blende koji odgovaraju
datim svetlosnim uslovima. Moderni sistemi za
merenje ekspozicije mogu da izmere osvetljenost
itavog prizora, jednog njegovog dela, ili da stave
teite na odreenu oblast slike.
Merenje Ovaj sistem omoguava korisniku da slobodno
ekspozicije definie odreeni broj taaka sa kojih e merni
u vie taaka instrument oitati vrednosti. Nakon svakog oitavan-
ja, fotoaparat ponovo vri proraun prosene

ekspozicije.
Merenje Nain odreivanja ekspozicije u kojem se meri
odbijenog svetla koliina svetla koje se odbilo od subjekta.
Merenje Tehnika merenja ekspozicije koja oitava
Proseka prosene vrednosti jaine svetla u itavom okviru.
Meki fokus Efekat koji poseduju pojedini modeli fotoaparata.
Konture objekata su meke, ali slika nije zaista izvan

fokusa.
Memorijski efekat Problem koji se javlja kod NiCd punjivih baterija.
Kada se baterija vie puta puni kada jo uvek nije

potpuno prazna, ona prosto zapamti kapacitet koji
je imala nakon poslednjeg punjenja, a ne stvarnu
koliinu preostale energije. Ovaj efekat dovodi do
postepenog prestanka rada baterije.
Merenje proseka Nain merenja prosene vrednosti ekspozicije kod

sa teitem kojeg vei znaaj imaju oitavanja preuzeta iz
u centru centra kadra, to ga ini manje osetljivim na uticaje
veoma svetlih ili tamnih objekata sa periferije okvira.

(vidi: Digitalno ESP, Merenje odbijenog svetla,
Merenje ekspozicije, Merenje svetla; Merenje u
taki)
Merenje svetla Odreivanje ekspozicije pomou merenja koliine
svetlosti koja dolazi do objekta)
124
125
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Merenje u taki
Nain merenja ekspozicije u kojem se informacije za

oitavanje vrednosti ekspozicije preuzimaju iz centra
okvira. Ovaj nain odreivanja ekspozicije se esto
koristi u situacijama gde postoji jako pozadinsko
osvetljenje. (vidi: Digital ESP, Merenje odbijenog
svetla, Merenje svetla)
MPEG
MF Manuelno izotravanje (fokusiranje).

MPEG-4
Microdrive Minijaturni hard disk, koji je razvila kompanija IBM i
koji staje u leite za CompactFlash Type II kartice.

Da bi snimio sliku na Microdrive, digitalni fotoaparat
mora da poseduje leite za karticu koje ne samo
da fiziki odgovara formatu CompactFlash Type II,
ve, takoe, mora da poseduje i elektrinu kompatibilnost (tj. da moe da prui odgovarajue napajanje i poseduje odgovarajui firmver za upotrebu
Microdrive kartice.)
MPU
Mrea
Mikroprocesor Programibilni ip koji kontrolie rad raunara. Sas-
tavljen je od jednog ili vie integralnih kola.

MMC Multimedia Card. Vrsta memorijske kartice.
Mrtvi pikseli
Modem Izraz izveden od rei modulacija i demodulacija. Ure-
aj koji pretvara digitalne podatke u analogne signale i

alje ih preko telefonske linije.
Multimedijalna
kartica
Modulacija piksela Proces koji se koristi u tampi i kojim se promenom
veliine piksela menja jaina svetla na pojedinanom pikselu.

Moir Vrsta interferencije do koje dolazi kada se preklope
slike pravilnih linija ili neznatno razliite rezolucije.

Na primer, ovaj problem moe da nastane kada je
potrebno prikazati male dijamantske oblike na TV
ekranu.
Monohromatski Slika koja je samo u jednoj boji, ili crno-bela slika.
Motion JPEG Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da
126
A
B
C
Skraenica za Motion Picture Expert Group.
D
Opisuje format kompresije digitalizovanih video
zapisa. (vidi: JPEG)
E
Standard za video kompresiju. Odreeni modeli digi- F
talnih fotoaparata snimaju video zapise u ovom forG
matu.
H
Skraenica za Mathematical Processing Unit.
I
Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili
posebnu komponentu procesora i izvrava matemJ
atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata
K
prilikom softverske obrade slike.
L
Veza izmeu nekoliko (ili vie) pojedinanih raunara preko koje se vri razmena podataka i komuM
nikacija.
N
Mrtvi pikseli ne reaguju ni na koji nain (za razliku
O
od vruih piksela). Na slici se vide kao crne take.
P
Vrsta memorijske kartice sa fle memorijom. Koristi se Q
na nekim modelima fotoaparata i MP3 plejera.
R
S
T
U
Prelazak na noviju ili unapreeniju verziju softvera.
V
Skraenica za Mathematical Processing Unit.
W
Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili
posebnu komponentu procesora i izvrava matemX
atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata
prilikom softverske obrade slike.
Y
Z
snime sekvencu slika u QuickTime Motion JPEG

formatu.
MOV Ekstenzija za QuickTime filmove.
Nadogradnja
MPU
127
Napredni korisnik Engleska kovanica (od rei professional (profesion(Prosumer) alni) i consumer (potroa)) kojom se opisuju ureaji
(fotoaparati) sa karakteristikama koje poseduju profesionalni modeli, ali koje su, takoe, interesantne i
irem krugu iskusnih amatera.
objektiv moe da prikae jasnu sliku subjekta.

Offline Opisuje stanje u kojem ne postoji veza za prenos
podataka. (vidi: Online)

OLE Skraenica za Object Linking and Embedding.
Negativ Film premazan fotosenzitivnom emulzijom koji,
nakon osvetljavanja i razvijanja, proizvodi sliku u

bojama koje su suprotne od onih na originalnom
subjektu.
Omoguava da objekti (grafiki elementi, tabele,

itd.) budu ubaeni u razliite datoteke / dokumente
za pravljenje, npr. izvetaja.
Olympus Olympus je vodea internacionalna kompanija u
Ni-Cd baterija Nikl-kadmijumska punjiva baterija.

Ni-MH baterija Nikl-Metal Hidrid baterija. Punjive baterije sa ener-
getskom gustinom koja je 100% vea od one koju

poseduju NiCd baterije. Ovakve baterije mogu da
prue veliku koliinu energije kada je to potrebno;
npr. okidanje blica u sekvenci. Mogu se puniti preko
300 puta i ekoloki su ispravne (tj. ne poseduju kadmijum i ivu).
NTSC Skraenica za National Television Standards Com-
mittee. Ameriki TV standard za kodiranje / dekodiranje boja. Razvijen 1953, ovaj TV standard je definisan slikom dimenzija 640 x 480 piksela i
frekvencijom od 60 Hz (tj. 2 x 30 polu-slika u sekundi). (vidi: PAL, SECAM)
O
Objektiv Providno staklo ili plastika, formirana i uglaana
kako bi dobila odreeni, obino sferini, oblik. Deo

zraka svetlosti se uvek odbija pre nego to doe do
soiva. Preostali deo svetlosti ulazi u objektiv i
menja smer propagacije, odnosno prelama se.
Upotrebom razliitih soiva u objektivu (konvergentnih i divergentnih) dobija se sistem objektiva. Kada
su ova soiva poreana na odgovarajui nain,
128
oblasti profesionalnih optiko-digitalnih proizvoda i

pionir u klju-nim tehnolokim oblastima, kao to su
snimanje i obrada slike, proizvodi za snimanje
glasa, endoskopija, mikroskopska tehnika, bioanalitika i dijagnostika..
Olympus E-System Izraen na osnovu FourThirds standarda, Olym-
pusov
E-System postavlja nove standarde u oblastima profesionalnih performansi i kvaliteta slike. Sve komponente i itava paleta dodatne opreme i pribora tela
fotoaparata, izmenjivi objektivi i sistemi bliceva
izraeni su posebno za potrebe digitalne fotografije.
Na ovaj nain fotoaparat moe da iskoristi celokupan potencijal digitalnog medija.
Olympus Master/ Program Olympus Master poseduje mnoge
Olympus Master funkcije za organizovanje, pregled i jednostavno
Plus ureivanje digitalnih fotografija. Pored toga, ovaj
program omoguava korisnicima da auriraju firmver

svog fotoaparata preko interneta. Verzija Plus poseduje i brojne dodatne funkcije.
Online Opisuje stanje u kojem su dva ili vie ureaja
povezana radi komunikacije i razmene podataka.
129
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
(vidi: Offline)
Operativni Osnovni program koji je neophodan za rad rausistem nara. Poznati operativni sistemi su Microsoft Win-
utie na osvetljenost slike, ve regulie i tzv. dubinsku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu
koja se moe podeavati slobodno ili prema
unapred odreenim vrednostima.
dows i Mac OS.

Opseg snimanja Oblast u kojoj fotoaparat moe da napravi dobro
izotrene slike.
Optiki zum Vidi: Zum objektiv.
ORF Olympus format RAW datoteke. Koristi se na svim
modelima Olympusovih digitalnih fotoaparata koji

mogu da snimaju RAW fotografije.
Osetljivost filma Mera reakcije filma na svetlost prikazana u ISO
jedinicama, koje su zamenile ranije DIN (Deutsches

Institut fr Normung) i ASA (American Standards
Association) standarde.
Osetljivost Vidi: Osetljivost filma.
na svetlo
P
P.I.M. Skraenica za Print Image Matching. Ovu
tehnologiju za postizanje verne reprodukcije boja u

tampi, razvila je kompanija Epson. Informacije o
paleti boja, kao i ostali vani podaci (kao to je
osvetljenje, zasienost boja, ba-lans boja, kontrast,
itd.) belee se u zaglavlje Exif datoteke. Ove informacije kasnije koriste P.I.M. kompati-bilni tampai.
PageMaker Popularni DTP program.
Pakovanje Takoe poznato i kao power pack. Punjiva baterija
baterija zatiena kuitem. Predstavlja dodatno napajanje
za kamere, fotoaparate, spoljanje bliceve, itd.

Osnovne boje Tri osnovne boje - crvena, zelena i plava - na koje je
ljudsko oko posebno osetljivo. Ove tri boje se

koriste u sistemu aditivnog meanja boja.
Otpornost na sve Fotoaparati koji poseduju ovu karakteristiku mogu
vremenske prilike kda se koriste i po kinim danima, bez bojazni da
e voda prodreti u unutranjost i otetiti osetljivu

elektroniku. Otpornost na sve vremenske prilike
ipak ne znai da jeovakav ureaj otporan na vodu.
Otvor blende Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
svetla koja ulazi u fotoaparat . Blenda ne samo da
130
PAL Skraenica za Phase Alternating Line. Standard za
televiziju u boji, razvijen u Nemakoj 1967. godine,

a koristi se u mnogim evropskim i vanevropskim
zemljama. Veliina slike iznosi 720 x 576 piksela, na
frekvenciji od 50 Hz (2 x 25 polu-slika u sekundi).
(vidi: NTSC, SECAM).
Paleta boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje

mogu da prikau grafike kartice na raunarima.
Puna reprodukcija boja (true colour) postie se na 8
bita za svaku od tri osnovne boje, ime se dobija
paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji daje
131
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
256 nivoa. Kada pomnoimo 256 (crvena) x 256
(zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216 boja koje
se mogu prikazati na nekom ureaju. Vrhunski
skeneri, grafike kartice, itd. imaju dubinu boja od
najmanje 24 bita.
Panorama Posebna funkcija koja omoguava spajanje vie
slika radi dobijanja efekta panorame. Olympusove

SmartMedia i xD-Picture kartice poseduju ugraenu
panorama funkciju koja se koristi sa odgovarajuim
Olympusovim digitalnim fotoaparatom.
Pantone Paleta sa oko 3,000 nijansi svake boje, koja se
koristi prilikom obrade digitalnih slika.
standardizaciju kartica za skladitenje podataka.

PDF Skraenica za Portable Document Format.
Format datoteke koji je uvela kompanija Adobe. Velika prednost PDF-a je to ne zavisi od operativnog
sistema, tj. podaci snimljeni u u ovom formatu mogu
se proitati na svim poznatim operativnim sistemima.
Perfect Fix Skup funkcija uz pomo kojih se koriguju nepravil-
nosti na slikama nakon fotografisanja. Na pojedinim

modelima Olympusovih fotoaparata, Perfect Fix se
aktivira jednim pritiskom na dugme i sadri funkcije
za korekciju zamuenosti slike, pozadinskog osvetljenja i efekta crvenih oiju.
Paralaks greka Pojava da slika koja se vidi kroz trailo fotoaparata
ne odgovara onome to e biti uhvaeno objektivom, usled razliitih poloaja ove dve komponente.
Prilikom fotografisanja iz neposredne blizine, stepen
greke moe da dovede do pogrenog kadriranja
slike. Pojedini fotoaparati poseduju trailo na kojem
su utisnute oznake za korekciju, dok drugi
automatski kompenzuju ovu pojavu. Kod digitalnih
fotoaparata, paralaks greka se moe izbei kadriranjem preko LCD ekrana.
Periferni ureaj Opti naziv za dodatnu opremu za raunare

Photo CD Proces koji su za potrebe prebacivanja obinih
35mm fotografija i slajdova na kompakt disk, razvile

kompanije Kodak i Philips.
Photoshop Popularni program za obradu slike kompanije Adobe.
PICT datoteka Format datoteke koji je razvila kompanija Apple.
PictBridge Standard za komunikaciju izmeu tampaa fotoa-
Paralelni Omoguava povezivanje spoljanjih ureaja sa

interfejs kraunarom, kao to je tampa, mediji za
skladitenje i digitalni foto-aparati. Podaci se

prenose paralelno, odnosno bajt po bajt.
Paralelno Simultano, ali nezavisno izvrenje pojedinanih
zadataka)
PC kartica Takoe poznata pod imenom PCMCIA kartica. Ure-
aj koji se esto koristi na prenosivim raunarima.

PC kartica moe da funkcionie kao modem, ili kao
veza izmeu mobilnog telefona i laptop raunara.
PCMCIA Skraenica za Personal Computer Memory Card
International Association. Meunarodni komitet za

132
parata. Uz pomo PictBridge standarda, slike se

mogu tampati direktno, bez upotrebe raunara.
Picture Express Vrsta instant foto kioska koji proizvodi Olympus.
(pex) Ovaj ureaj omoguava korisnicima da brzo i jed-
nostavno dobiju fotografije vrhunskog kvaliteta (kao

iz foto radnje). Obino se nalazi u trnim centrima i
prodavnicama foto tehnike i materijala i veoma je
jednostavan za upotrebu. Medij za skladitenje se
ubacuje u ureaj i slike se ubrzo pojavljuju na
ekranu koji je osetljiv na dodir. Nakon toga, korisnik
bira slike koje eli da odtampa i podeava opcije
za tampanje. Picture Express poseduje i funkcije
za ureivanje slika, kao mogunost kopiranja
fotografija na kompakt diskove.
133
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Piksel Skraenica zapicture element. Najmanji element
rasterskog prikaza ili digitalne fotografije. Sadri

informacije o osvetljenosti i boji.
Plava kutija Proces iz televizijske i filmske produkcije. Glumci
stoje
(Bluebox) ispred zida koji je, obino, obojen u plavo. Nakon
toga se u plave delove slike umeu razliite vrste

pozadine, ime se postie utisak da se glumci
nalaze, na primer, na vrhu planine, iako nisu naputali studio.
Plug and Play Ovaj standard, koji je razvila kompanija Intel,
omoguava instalaciju dodatnih kartica i drugih perifernih ureaja na raunar, bez potrebe za podeavanjem konfiguracije ili operativnog sistema. Ovaj
standard je prvi put podrao Windows 95, a nakon
toga sve novije verzije Windows operativnih sistema. (vidi: USB)
Plug-In Pojedini autori softvera postavljaju Plug-In podrku
u svoje programe, kako bi drugi programeri mogli da

naprave dodatke koji poboljavaju funkcionalnost
osnovnog programa. Na primer, postoje mnogi
dodaci za web pregledae koji omoguavaju prikaz
stranica koje nisu napravljene u HTML-u, kao to su
video ili muziki sadraji. Poznati dodaci su: Flash
i Shockwave (za multimedijalne sadraje), QuickTime i RealAudio / RealVideo (za reprodukciju
muzike i video zapisa preko interneta) i Acrobat
Reader (za pregled PDF datoteka). Pojedini
proizvoai digitalnih fotoaparata obezbeuju
dodatke za Photoshop kako bi omoguili razvijanje
svojih RAW datoteka direktno iz ovog programa.
PNG Skraenica za Portable Network Graphics. Format
kompresije bez gubitka podataka koji se koristi za

snimanje slika (vidi: JPEG, MPEG, LZW, ZIP).
134
Podeksponirano Kada snimak ne dobije dovoljno svetla. Rezultat je
suvie tamna fotografija.

Podvodna Posebna vrsta zatitnih kuita koja vam omoguava
kuita da ponesete svoj fotoaparat na ronjenje. Uverite se
da kuite koje elite da kupite odgovara vaem

modelu fotoaparata. Strogo se pridravajte uputstava za upotrebu podvodnog kuita i naroito obratite
panju na zatvarae. Za podvodno slikanje sa DSLR
fotoaparatom, potrebno je imati i dodatne podvodne
adaptere za objektive, kao i kuita za bliceve.
Polarizacioni Filter koji blokira talase polarizovane svetlosti.
filter Svetlost je polarizovana kada se odbije od nemetal-
nih povrina (npr. staklo, voda, itd.). Blokiranjem

ovakvih talasa, filter efikasno smanjuje koliinu
refleksije. Upotreba polarizacionog filtera poveava
zasienost boja, ime se postie da, na primer,
plavo nebo izgleda jo intenzivnije plavo.
Post script Standardni format za tampanje ili reprodukciju tek-
sta i grafikih elemenata.

Potpuno U ovom nainu rada, fotoaparat kontrolie ne
automatski samo otvor blende i brzinu zatvaraa, ve i sva
ostala podeavanja. (npr. blic).

ppi Broj piksela po inu. Vrednost kojom se oznaava
rezolucija digitalnih fotografija.

Prebacivanje / Prenos digitalnih slika raunarskom mreom ili
transfer slika uz pomo medija za skladitenje, bez gubitka u
kvalitetu.
Preeksponirano Kada fotoaparat primi previe svetla, fotografija je
previe osvetljena i boje su isprane.
135
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Pregleda Program koji se koristi za pregled i prikaz
(Browser) informacija, posebno na Internetu.
(vidi: Video CCD)

Prosek Tehnika merenja ekspozicije koja oitava prosene
Preuzimanje Termin koji oznaava prenoenje podataka na PC

(Download) raunar, obino sa interneta ili sa drugog ureaja,
kao to je digitalni fotoaparat (vidi: prenos podataka)

Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava otvor
blende blende, a fotoaparat automatski odreuje brzinu zat-
varaa koja e obezbediti odgovarajuu ekspoziciju.

Kod veine modela fotoaparata, ovaj program je
obeleen slovom A. (vidi: Prioritet zatvaraa)
Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava brzinu
zatvaraa zatvaraa, a fotoaparat automatski odreuje odgo-
varajuu vrednost otvora blende. Kod veine modela fotoaparata, ovaj program je obeleen slovom
S. (vidi: Prioritet blende).
vrednosti jaine svetla u itavom okviru.

Prostor boja Nain predstavljanja informacija o bojama. Ovaj model
opisuje viedimenzionalni prostor u kojem su vrednosti

intenziteta boje predstavljene kroz razliite dimenzije.
Protokol Osnova komunikacije (pravilo, format, procedura) za
prenoenje podataka izmeu pojedinanih ureaja.

Protokol je jezik kojim ureaji govoretokom
meusobne komunikacije. Na primer, poznati protokoli
su TCP/IP i FTP za komunikaciju izmeu raunara na
internetu i PTP za razmenu slika.
Psd Photoshop datoteka.
PTP Skraenica za Picture Transfer Protocol. Protokol
Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi
i komande. (Vidi: CPU)

Programi za Posebno programirani naini rada koji odgovarasnimanje prizora ju odreenim, tipinim fotografskim situacijama.
Kada je aktiviran program za snimanje, fotoaparat

automatski odreuje optimalne parametre (npr. otvor
blende, brzinu zatvaraa, nain rada blica, itd.) za
odreenu vrstu prizora. Meu najpoznatije programe
za snimanje spadaju Noni prizor, Pejza, Portret i
Sportovi.
Programirano U ovom reimu rada (koji je na velikoj veini
automatski modela oznaen slovom P), fotoaparat podeava
otvor blende i brzinu zatvaraa koji najvie

odgovaraju uslovima snimanja.
za razmenu slika (poput TCP/IP protokola na internetu) koji bi trebao da dovede do nestanka posebnih upravljakih programa za fotoaparate. PTP kompatibilni ureaji, kao to su digitalni fotoaparati,
raunari, mobilni telefoni, tampai, itd., u stanju su
da razmenjuju podatke izmeu sebe, bez potrebe
da korisnik instalira specijalne upravljake programe).
Punjiva baterija Vrsta baterije koja se, nakon pranjenja, moe
ponovo napuniti uz pomo punjaa. Najvanije vrste

punjivih baterija su nikl-metal-hidrid (Ni-MH) niklkadmijum (NiCd),
litijum-jon (li-ion) i litijum-polimer (li-po).
Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi
i komande. (Vidi: CPU)

Progresivni CCD Termin koji opisuje CCD senzor koji je posebno
napravljen za digitalne fotoaparate.
136
137
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Q
Quark Xpress Popularni DTP program.
QuickTime Ovaj program koji je razvila kompanija Apple, postao
Rastojanje
(Dot pitch)
je jedan od standarda za digitalne video zapise i njihovo emitovanje preko interneta.

RAW
QuickTime Format datoteke posebno napravljen za uvanje i
Motion JPEG kompresiju animiranih audio/video podataka (npr,
video-klipova). Najbolji program za reprodukciju ove

vrste
datoteka je Apple QuickTime-Player.
QuickTime VR Dodatak za QuickTime koji slui za uvanje i prikaz
panorama slika.
QXGA Skraenica za Quad Extended Graphics Array.
Standard za prikaz slike na ekranu. Uobiajena

rezolucija je 2,048 x 1,536 piksela. (SXGA, VGA,
UXGA, XGA).
Redukcija efekta
crvenih oiju
R
RAM Skraenica za Random Access Memory. Ova vrsta
me-morije moe da se koristi za upisivanje i itanje

podataka, kao i za privremeno skladitenje podataka i programa. Za razliku od ROM memorije, svi
podaci koji su sauvani u RAM memoriji nestaju
nakon gubitka napajanja (iskljuivanjem raunara).
RAW Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje
u tzv. RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neobraene (sirove) informacije poslate direktno sa
CCD senzora, tj. pre nego to aparat izvri bilo
138
A
B
C
D
Upotrebljava se na monitorima i oznaava rastojanje
E
izmeu pojedinanih taaka koje ine sliku. to je
manje rastojanje izmeu taaka, to je slika otrija.
F
G
Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje u tzv.
RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neobraene H
(sirove) informacije poslate direktno sa CCD senzoI
ra, tj. pre nego to aparat izvri bilo kakvu dalju
obradu. RAW datoteke su obino manje nego one
J
koje su sauvane u TIFF formatu zato to ne dolazi
do obrade informacija o boji. Da biste mogli da pre- K
gledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke, potreL
ban je poseban program ili programski dodatak.
M
Jedan od naina rada blica. U polumraku, nae
N
zenice se ire da bi propustile to vie svetla. Ovo
dovodi do poznatog crvenog sjaja u oima koji nasta- O
je prilikom aktivira-nja blica jer se svetlost odbija od
P
krvnih sudova u retini. Zato veliki broj fotoaparata
poseduje opciju za redukciju efekta crvenih oiju. U Q
ovom nainu rada, blic emituje nekoliko kratkih ili
jedan dui pripremni bljesak pre aktiviranja glavnog R
blica. Zahvaljujui ovim bljeskovima, zenice imaju
vremena da se skupe i tako smanje mogunost nas- S
tanka efekta crvenih oiju.
T
U
Poseban reim rada u kojem fotoaparat pravi dve
slike: normalan snimak i snimak sa identinom
V
ekspozicijom, ali sa zatvorenim zatvaraem.
W
Poreenjem ove dve slike, aparat utvruje koji su
delovi podloni umu i vri odgovarajuu kompenX
zaciju.
Y
Z
kakvu dalju obradu. RAW datoteke su obino manje
nego one koje su sauvane u TIFF formatu zato to
ne dolazi do obrade informacija o boji. Da biste mogli
da pregledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke,
potreban je poseban program ili programski dodatak.
Redukcija uma
139
Refleksni Vrsta fotoaparata koji, uz pomo sistema ogledala i
fotoaparat prizmi usmerava sliku koja dolazi kroz objektiv na
trailo. U trenutku oslobaanja zatvaraa, ogledalo

se pomera kako bi oslobodilo prolaz svetlosti.
Fotografija koja se napravi ovakvim fotoaparatom je
skoro 100% identina slici koja se vidi kroz trailo.
Rezolucija Mera koja pokazuje koliinu detalja (vidi: ppi, dpi) na
slici koju odreeni ureaj moe da snimi ili reprodukuje. Kod monitora ili tampaa, rezolucija predstavlja broj piksela koje ovi ureaji mogu da prikau.
Kod ureaja za snimanje, kao to su digitalni fotoaparati ili skeneri, rezolucija se odnosi na broj piksela
koji ine sliku. Rezultat se prikazuje u ppi (esto se
koristi dpi, iako ova mera nije sasvim tana), odnosno ukupan broj horizontalnih i vertikalnih piksela
(npr. 2,272 x 1,704 iznosi priblino 4 miliona piksela). Moe se rei da sa porastom rezolucije, raste
i kvalitet slike.
Reim brzog U ovom nainu rada fotoaparat snima nekoliko
snimanja uzastopnih fotografija. (vidi: snimanje u sekvenci).
RGB Skraenica za Red, Green, Blue tri osnovne boje
sistema aditivnog meanja boja.

Riblje oko Poseban reim rada na odreenim modelima fotoa-
parata, koji omoguava da slika bude sauvana kao

da je snimljena objektivom riblje oko, ime se dobija
nadrealna, umetniki distorzirana slika.
Riblje oko Zahvaljujui vidnom polju od 180, ovakvi objektivi
objektiv mogu da obuhvate izuzetno veliki prostor, ali,
takoe, i da naprave veoma nadrealnu sliku. Dele

se na dijagonalne, koji daju sliku iz vie okvira, i
cirkularne, koji okruglu sliku projektuju na okvir.
RISC Skraenica za Reduced Instruction Set Computer.
Procesor ili sistem koji obrauje podatke izuzetno

velikom brzinom, ali prepoznaje samo manji broj
naredbi.
ROM Skraenica za Read Only Memory. Vrsta memorije
koja korisniku dozvoljava samo itanje sadraja.

Drugim reima, korisnik ne moe da snima (upisuje)
bilo kakve informacije u ROM. Sadraj koji je upisan
u ovakvu vrstu memorije nije mogue menjati. (vidi:
Flash ROM, CD-ROM, RAM)
RS232C Serijski interfejs.
Runi mera Spoljanji mera ekspozicije.
S
Samookida Funkcija koja odlae otvaranje zatvaraa radi pravl-
jenja autoportreta. Moe da se koristi i prilikom

slikanja sa veoma dugakom ekspozicijom, gde je
potrebno obezbediti da fotoaparat radi bez podrhtavanja do kojeg moe da doe usled pritiska na
dugme zatvaraa.
SCSI Skraenica za Small Computer System Interface.
Inter-fejs standard koji se koristi za, na primer,

povezivanje spo-ljanjih ureaja ili skenera sa raunarom. Vano je razlikovati SCSI I, SCSI II i SCSI III
interfejs.
SD Card Secure Digital kartica
SECAM Skraenica za Sequential Couleur Avec Memoire.
Francuski televizijski standard. Takoe u upotrebi u

zemljama biveg istonog bloka. (vidi: PAL, NTSC)
Secure Digital Izmenjivi medij za skladitenje slika i audio datoteka.
140
141
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Selektivno Vidi: Digital ESP. (takoe vidi: Merenje ekspozicije,
merenje u Merenje u taki, Merenje odbijenog svetla, Merenje
vie zona svetlosti)
omoguava snimanje najotrije i najsvetlije slike

koju taj objektiv moe da postigne. Sistem objektiva
se obino naziva samo objektiv. Dostupne su
razliite vrste objektiva, kao na primer irokougaoni,
normalni, makro i teleobjektivi sa fiksi-ranim inim
daljinama, kao i zum objektivi sa podesivim inim
daljinama.
Selektivno zonsko Kao i kod merenja u taki, selektivno zonsko

merenje merenje oitava vrednosti sa odreenog dela okvira
obino centralnog. Kod ovog naina merenja,

oblast oitavanja vrednosti pokriva oko 20%,
povrine okvira, dok merenje u taki pokriva ispod
5%.
Sistemski
fotoaparat
Sepia Efekat koji slikama daje smee-zlatnu boju koja
podsea na starinske fotografije.

Serijski interfejs Takoe poznat pod imenom COM port i kao
RS232C ili RS422. Interfejs koji omoguava povezivanje odreenih perifernih ureaja sa PC raunarom
(npr. mi, modem, pojedini modeli digitalnih fotoaparata). Podaci se prenose serijski, to znai bit po
bit, preko kabla za povezivanje.
Server Glavni raunar u mrei; odgovoran za upravljanje i
Siva skala
Skener
Slilia
kontrolu nad ostalim raunarima.

SHQ rezolucija Skraenica za Super High Quality Resolution. Ter-
min koji opisuje izuzetno visok kvalitet digitalne

fotografije koja je snimljena najveom rezolucijom
koju fotoaparat moe da postigne i sauvana kao
JPEG datoteka sa minimalnom kompresijom.
Sigurnost podataka Izraz koji obuhvata sve vrste mera za zatitu
uskladitenih podataka i programa na dui vremenski period
142
A
B
C
D
E
F
Fotoaparat koji moe da se koristi uz dodatnu
G
opremu i pribor istog proizvoaa (konverzioni
objektivi, spoljanji blic, izvor napajanja, itd.).
H
I
Raspon od crne do sive boje. Ureaji koji mogu da
J
prikau samo crno-belu sliku prevode boje u
K
razliite nijanse sive.
L
Ureaj koji se koristi za digitalizaciju odtampanih
sadraja (slike, grafikoni, tekstovi).
M
N
Minijaturna slika digitalne fotografije koja slui za
brz pregled u programima za ureivanje slika.
O
Skraenica za Single Lens Reflex. Refleksni fotoa- P
parat.
Q
R
SmartMedia kartice su mali (45mm x 37mm x
0.76mm) i lagani (priblino 2g) memorijski moduli.
S
Kod ove vrste kartica, kontroler se nalazi u leitu
za karticu umesto u samoj kartici, to znaajno
T
pojednostavljuje proces izrade. (vidi: xD-Picture karU
tica)
V
W
X
Y
Z
Sistem objektiva Grupa soiva (ponekad i samo jedno soivo) koja
SLR
SmartMedia
143
Snimanje u Ova funkcija omoguava fotoaparatu da velikom
sekvenci brzinom napravi vei broj uzastopnih fotografija.
Najvea brzina snimanja se postie kada se slike

upisuju u privremenu DRAM memoriju. Ipak, zbog
ogranienog kapaciteta, ova memorija moe da
primi samo ogranieni broj slika. Broj snimaka u
sekvenci moe se poveati ako se slike upisuju
direktno na memorijsku karticu, ali u tom sluaju
dolazi do osetnog pada u brzini snimanja.
Snimanje Sve vei broj digitalnih fotoaparata omoguava
video zapisa snimanje kratkih video zapisa. Filmski efekat se
postie snimanjem stotina slika tokom, priblino,

jednog minuta. Mnogi foto-aparati mogu da snime i
video zapis sa zvukom.
Snimanje zvuka Mnogi moderni digitalni fotoaparati poseduju
ugraeni mikrofon uz pomo kojeg mogu da snime

video zapis sa zvukom ili da zabelee zvuni
komentar uz fotografiju. (vidi: Snimanje video
zapisa)
Spora Nain rada blica koji koristi kombinaciju male brzine

sinhronizacija zatvaraa i blica. Poto je duina trajanja bljeska
blica znatno manja od izabrane brzine zatvaraa,

blic se aktivira ili na poetku (prva zavesa) ili na
kraju (druga zavesa) ekspozicije. U uslovima slabog
osvetljenja i male brzine zatvaraa, bljesak blica
zamrzava pokret i osvetljava prizor u pozadini
fotografije. Zato spora sinhronizacija moe da
proizvede veoma zanimljive i neobine snimke. (Na
ovaj nain radi i program Noni prizor.)
SQ rezolucija Skraenica za Standard Quality rezoluciju. Nor-
malan ili standardni kvalitet digitalne fotografije kod

kojeg nije iskorien pun kapacitet rezolucije fotoaparata. U ovom reimu kvaliteta, fotoaparat pravi
JPEG datoteku sa visokim nivoom kompresije. Kod
pojedinih modela fotoaparata, korisnik moe da
izabere visoku ili nisku SQ rezoluciju.
SRAM Statiki RAM. Posebna vrsta memorije koja je zbog
velike brzine naroito pogodna za procese u kojima

je vreme od presudnog znaaja.
Softver Uopteni naziv za sve vrste raunarskih programa.

Softver za Program za kontrolu, upravljanje i obradu digitalnih
obradu slike fotografija, kao i ostalih multimedijalnih sadraja.
(vidi: Olympus Master)

Softver za Program koji korisniku omoguava da pregleda i
ureivanje slika ureuje digitalne fotografije. Najee se upotreblja-
va program Adobe Photoshop.
sRGB Skraenica za Small RGB. Ovaj standard
omoguava razliitim vrstama ureaja da na to jednostavniji nain postignu vernu reprodukciju boja.
Da bi ovo bilo mogue, ureaji moraju da podravaju sRGB. U idealnom sluaju, boje na fotografiji odtampanoj uz pomo sRGB kompatibilnog tampaa
treba da budu iste kao i one koje su prikazane na
sRGB monitoru.
Solarizacija Efekat koji predstavlja kombinaciju negativa i slike u
boji. Krajnji rezultat primene ovog efekta je slika

koja podsea na fotografije napravljene toplotnom
kamerom.
144
SSFDC Skraenica za Solid State Floppy Disc Card. (vidi:
SmartMedia)
145
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Stabilizator Optiko-mehaniki ili elektronski sistem koji
slike spreava podrhtavanje fotoaparata i tako omogua
va postizanje jasnih rezultata ak i pri velikim

uveanjima. Kada otkrije nehotino pomeranje
objektiva, sistem vri optiku ili elektronsku
kompenzaciju kako bi slika subjekta ostala
nepomina.
Stakleni objektiv Vidi: Objektiv
Standardni U standardne interfejse spadaju serijski, paralelni,
interfejs USB i monitor interfejs. (vidi: Interfejs)
Stativ Postolje na koje se postavlja fotoaparat. Stativ
omoguava da fotoaparat ostane nepomian, to je

naroito korisno tokom dugakih ekspozicija, gde je
neophodno izbei efekat podrhtavanja aparata. Iako
veina stativa ima tri noge (tripod), mnogi profesionalci koriste jednonone modele (monopod) koji su
od velike pomoi prilikom upotrebe snanih teleobjektiva, dok u isto vreme omoguavaju i pokretljivost
koja je neophodna za slikanje, na primer, fudbalskih
akcija.
va korisniku da proveri vrednost ekspozicije. Ovi

ureaji ne poseduju automatski sistem merenja
svetlosti i moraju se podeavati runo. Studijski
blicevi mogu da budu opremljeni razliitim dodacima
i priborom, kao to su filteri ili reflektori, Fresnel
soiva, itd. koji omoguavaju dobijanje razliitih
vrsta osvetljenja ili efekata. Ovakvi sistemi su znatno snaniji od kompaktnih bliceva i njihova snaga se
ne meri brojkom vodiljom, ve Vatima po sekundi
(Ws). Modeli sa preko 400 Ws obino moraju da
imaju odvojen spoljanji izvor napajanja. Studijski
blic je povezan sa fotoaparatom preko tzv. kabla za
x-sinhronizaciju. Ako je povezano vie bliceva,
ostale jedinice se pale uz pomo svetla za aktivaciju
sa prvog blica.
Sublimacija boja Metod za tampanje boja na slikama i grafikim ele-
mentima. Ovaj proces koristi toplotu kako bi preneo

boju sa trake tampaa na papir. Kvalitet tampe je
izuzetan. Olympusov foto-tampa P-440 proizvodi
otiske dimenzija A4 za 90 sekundi, pri rezoluciji od
314 dpi i sa 16.7 miliona boja.
Sunshine LCD Tehnologija izrade LCD monitora koja omoguava
StorageClass Vidi: USB Mass StorageClass.

Strimer Interni ili eksterni (spoljanji) ureaj za skladitenje i
da ekrani na digitalnim fotoaparatima prikau svetle,

jasne slike, ak i po jakom suncu.
sigurnost podataka koji koristi tzv. strimer traku.

Super CCD Vrsta CCD senzora koji je razvila kompanija Fujifilm.
Strujni adapter Adapter za napajanje elektrinom energijom.
Omoguava povezivanje digitalnog fotoaparata sa

izvorom struje.
Ovaj senzor koristi isprepleteno poreane piksele u

obliku oktagona.
Super Makro Poseban nain rada koji fotoaparatu omoguava da
Studijski blic Snaan, stacionarni blic koji najee koriste modni
i reklamni fotografi. Obino se sastoji od samog

blica i pilot lampe koja neprekidno svetli i omogua-
146
izotri sliku objekata koji se nalaze na sasvim

malom rastojanju kod pojedinih modela svega
2cm. Zato je Super Makro snimanje veoma pogodno
za pravljenje detaljnih slika veoma malih objekata,
kao to su latice cvea, nakit ili insekti.
147
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
Supersonic Providni filter koji se nalazi izmeu zatvaraa i CCD
wave filter senzora. Ovaj filter skuplja estice praine i tako ih
onemoguava da dopru do CCD senzora. estice

koje zavre na filteru bivaju otreene uz pomo serije ultrazvunih vibracija koje generie poseban deo
filtera.
SVGA Skraenica za Super Video Graphics Array.
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 800 x

600 piksela. (vidi: QXGA, SXGA, VGA, UXGA,
XGA)
slikama koje su snimljene nou i sa malom brzinom

zatvaraa.
um u bojama Pogrena reprodukcija boje na slici, odnosno pojava
taaka boje u delu slike koji bi trebao da bude potpuno beo. (vidi: um)
T
Taka Najmanji element rastera na slici
SXGA Skraenica za Super Extended Graphics Array
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,280 x

1,024 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, VGA, UXGA,
XGA)
irokougaoni Objektiv koji nudi ire vidno polje od standardnih
objektiv objektiva za datu vrstu formata; na primer, ine
daljine ispod 50mm za 35mm format, ili manje od

25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteristike irokougaonog objektiva su iroko vidno polje,
od 60 do 180 (riblje oko), velika dubinska otrina,
izraena perspektiva izmeu objekata. (vidi: Tele,
Zum.)
irokougaoni Dodatak za objektiv koji smanjuje inu daljinu.
konverter (vidi: Makro konverter, telekonverter)
tampa Neke od najvanijih vrsta tampaa: matrini, ink-
TCP/IP Skraenica za Transmission Control Protocol over
Internet Protocol. Standardni protokol za slanje

paketa podataka preko interneta ili raunarske
mree. Podaci se automatski dele na manje pakete.
Procedura za korekciju greke prilikom prenosa se
takoe aktivira automatski.
Telefoto Skraeni naziv za telefoto objektiv. Vrsta objektiva
koja ima ue vidno polje od standardnog objektiva

odreenog formata npr. objektivi sa inom daljinom od preko 50mm za 35mm format, ili preko
25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteristike telefoto objektiva su usko vidno polje (oko 30 ili
manje, zavisno od ine daljine), mala dubinska otrina i poravnanje perspektive izmeu objekata (tj.
Blii i dalji objekti izgledaju blie jedni drugima).
(vidi: Zum)
det, laserski, LED i termo-sublimacijski.

Tele konverter Dodatak za objektiv koji produava inu daljinu.
titnik za Izraen od metala ili plastike i postavlja se na kraj
objektiv objektiva kako bi zasenio prednje soivo od neel-
jenog svetla, koje, u suprotnom, moe da dovede do

presijavanja, duhova ili pogrenog prelamanja.
um Neeljene varijacije i odstupanja koja umanjuju
kvalitet informacije u signalu. U oblasti digitalne

fotografije, ovaj termin se koristi da bi se opisali
vidljivi efekti interferencije na CCD senzoru. um se
predstavlja kao taka neeljene boje posebno na
148
(vidi: Makro konverter)

Temperatura boje Ovaj izraz opisuje spektralnu distribuciju energije, a
tako i kvalitet boje izvora svetla. Temperatura boje

se prikazuje u Kelvinima (K). Veoma je vano
izabrati odgovarajuu temperaturu boje, kako bi
subjekt bio snimljen u prirodnim bojama. Velika vei-
149
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
na digitalnih fotoaparata se moe runo ili automatski podesiti na neku od vrednosti u opsegu od
3,000K do 8,000K (vidi: Balans belog)
TFT Skraenica za Thin Film Transistor. TFT ekrani se
koriste na prenosnim (notebook) raunarima, kao i

na OLYMPUS digitalnim fotoaparatima.
upadljivija ...Istok je istok i zapad je zapad i ovo

dvoje (twain) nikada nee postati jedno...
Ovo je navelo mnoge ljude da poveruju da je u
pitanju akronim, a ubrzo je usledila i prava poplava
predloga za naziv. Ni jedan nije prihvaen, ali je
predlog Technology Without An Interesting Name
(Tehnologija bez zanimljivog naziva) ostala kao
nadimak do danas.
TIFF Skraenica za Tagged Image File Format. Pose-
ban format datoteke za skladitenje digitalizovanih

slika bez gubitka podataka.
True Colour Termin koji opisuje nain reprodukcije boja na moni-
toru ili tampau. Zahteva najmanje 16 miliona

nijansi.
TruePic TURBO Procesor za obradu slike koji je razvila kompanija
Olympus. TruePic TURBO automatski poboljava

vane aspekte kvaliteta slike: reprodukciju boja
(opseg, zasienost, osvetljenost), otrinu, kao i brzinu obrade podataka.
Unsharp Masking Efekat iz programa za obradu slike. esto se koristi
skraenica USM. Predstavlja proces izotravanja

slike. Kvalitet rezultata u najveoj meri zavisi od
karakteristika upotrebljenog algoritma.
Upravljaki Mali program koji omoguava komunikaciju izmeu
program aplikacije i odreenog ureaja, na primer, tampaa
ili
TTL merenje Skraenica za Through The Lens metering. Meren-
(driver) digitalnog fotoaparata.
je kroz objektiv.
TTL merenje Zahvaljujui TTL merenju blica, intenzitet ambijenblica stalnog svetla se meri kroz objektiv. Na osnovu ovih
oitavanja, podeava se intenzitet blica. Fotoaparat

obavlja sva merenja i podeavanja tako da blic ne
mora da poseduje senzore ili kontrolne sklopove.
Takoe, nije potrebno bilo kakvo runo podeavanje.
TWAIN program Omoguava prebacivanje skeniranih slika ili digital-
nih fotografija direktno u programe za obradu slika.

Re TWAIN je preuzeta iz Kiplingove poeme Balada o istoku i zapadu u elji da pokae tadanje
tekoe u povezivanju skenera i personalnih raunara i napisana velikim slovima kako bi bila to
150
Upravljanje Ovaj izraz se odnosi na kalibraciju svih perifernih

bojama ureaja koji uestvuju u proizvodnji digitalne slike
(monitori, skeneri, kolor tampai, itd.). Na primer,

uz pomo sistema za upravljanje bojama, podaci sa
skenera se konvertuju u vrednosti koje odgovaraju
standardnom opsegu boja. Podaci se organizuju na
takav nain da tampa moe da napravi to
kvalitetnije otiske.
USB Universal Serial Bus (USB) interfejs omoguava
izuzetno jednostavno povezivanje perifernih ureaja,

bez potrebe za instalacijom bilo kakvog dodatnog
hardvera (npr. kartica) ili ponovnim podeavanjem
delova operativnog sistema. Najvanije prednosti
151
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
USB interfejsa su: podrka za Plug and Play,
automatsko podeavanje spoljanjih ureaja nakon
povezivanja (nije potrebno ponovno pokretanje raunara), bri prenos podataka i mogunost povezivanja do 127 ureaja preko jednog prikljuka. Standard
USB 2.0 ima tri razliite oznake brzine: Hi-Speed
(480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed
(1.5 MBit/s). Dodatna prednost USB 2.0 je kompatibilnost sa prethodnim USB tehnologijama, to znai
da e i stariji ureaji raditi na brzini koja odgovara
specifikaciji za USB 1.1.
televizorom ili video rekorderom.

Vinjeta
Virtual Dial
USB Mass Fotoaparat (ili bilo koji drugu ureaj) koji podrava
Storage Class USB Mass Storage Class, automatski se prijavljuje
kao dodatni disk na raunaru, kojem se, onda,

moe pristupiti iz bilo kog programa. Poto velika
veina operativnih sistema poseduje generiki Mass
Storage Class upravljaki program, fotoaparat biva
prepoznat bez ikakve instalacije dodatnih programa.
Takoe poznat i kao USB StorageClass ili USB
AutoConnect.
Virus
UXGA Skraenica za Ultra Extended Graphics Array.
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,600 x

1,200 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA, VGA,
XGA)
Windows
xD-Picture kartica
VGA Skraenica za Video Graphics Array. Odnosi se na
ekransku rezoluciju dimenzija 640 x 480 piksela.

(vidi QXGA, SVGA, SXGA, UXGA, XGA)
Video CCD Naziv za CCD senzor koji je posebno napravljen za
upotrebu u TV i video ureajima. Takoe se koristi i

u digitalnim fotoaparatima. (vidi: Progresivni CCD)
Video izlaz Interfejs za povezivanje digitalnog fotoaparata sa
152
A
B
Pojava da ivice slike blede u pravcu crne ili bele
boje, umesto da budu jasne i otre. Takoe predC
stavlja i nee-ljen gubitak osvetljenosti na ivicama
D
slike. irokougaoni objektivi su naroito podloni
ovom efektu. Ipak, ovaj problem se moe, u manjoj E
ili veoj meri, izbei uklanjanjem elemenata koji ga
izazivaju, kao to je filter sa prevelikim okvirom ili
F
loe postavljen titnik za objektiv.
G
Sliica tokia za izbor naina rada koja se prikazu- H
je na LCD ekranu i/ili trailu fotoaparata. Pritiskom
I
na kontrolne tastere, korisnik moe da okrene
virtuelni toki i izabere eljeni reim snimanja.
J
K
Program koji izaziva oteenja na podacima i/ili
softveru.
L
M
N
O
Operativni sistem koji je razvila kompanija Microsoft.
P
Q
R
S
Nova memorijska kartica koju su razvile kompanije
Olympus i Fujifilm. Na tritu se pojavila 2002.
T
Ovaj mali memorijski medijum veoma je brz, izdrljiv
U
i robustan. U budunosti se planiraju kartice
kapaciteta
V
do 8 GB. (najvea trenutno dostupna kartica je 2
W
GB.)
X
Skraenica za Extended Graphics Array. Grafiki
Y
standard koji je razvila kompanija IBM i koji
omoguava prikaz slike dimenzija 1,024 x 768 pikZ
sela sa 65,535 boja. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA,
XGA
153
UXGA, VGA)
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
X-sync kabl Kabl za povezivanje nespecifinog ili studijskog
blica.
Kabl prenosi samo komandu za aktiviranje blica i
nikakve druge informacije.
Z
ZIP Format datoteke koji se koristi za kompresiju
podataka.
ZIP-Drive Ureaj koji proizvodi kompanija Iomega. Zip-drive
ima kapacitet od najvie 750 MB podataka.

Zum objektiv Objektiv koji korisniku omoguava da podeava
inu daljinu i menja stepen uveanja slike. Oznake

ine daljine pokazuju opseg zuma; npr. 35-105mm*
bi bio 3x zum koji predstavlja dobar izbor sa srednje irokougaonim i kratkim telefoto opsegom. Pojedini modeli fotoaparata poseduju objektive sa 10x
uveanjem (npr. 38-380mm*). Prilikom upotrebe
tako snanog zum objektiva, vano je drati aparat
to mirnije da bi se dobile otre i jasne slike, naroito u uslovima slabog osvetljenja. Ako je potrebno,
postavite aparat na neku vrstu i ravnu povrinu ili
na
stativ.
(*vrednosti odgovaraju 35mm formatu)
154
155

Digitalna Fotografija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Digitalna Fotografija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Najee postavljana pitanja

Olympus je robna marka kompanije

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH

Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloen

arobni svet digitalne fotografije

Tehnologija digitalnih fotoaparata

Kako radi digitalni fotoaparat?

Snimanje digitalnih fotografija

Sistemi za merenje svetlosti

tampanje digitalnih fotografija

Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62

Arhiviranje digitalnih fotografija

Ureivanje digitalnih fotografija

Programi za ureivanje digitalnih fotografija

1. arobni svet digitalne fotografije

Slika vredi hiljadu rei. Ova izreka je svakako

jednostavnim i pristupanim digitalnim fotografijama.

1. arobni svet digitalne fotografije

10. Fotografije se mogu odmah odtampati ili poslati

4. Izuzetno visok kvalitet optikih sistema. Da bi

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.1 Kako radi digitalni fotoaparat?

U sutini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo

Fotoaparat se sastoji od sistema

2.1 ta je CCD senzor?

Zahvaljujui hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostaje

Iako digitalni fotoaparati esto lie na

CCD je elektronski ureaj veliine nokta na ijoj se

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

digitalni fotoaparat koristi mehaniki zatvara da bi

Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne

Podaci se itaju odvojeno iz parnih i neparnih

Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima.

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

tome to su relativno jeftini i troe relativno malo

Alternativu CCD ipu predstavlja CMOS senzor, koji

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.3 Na ta treba da obratim panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?