Dogadjaji Poslednjih Dana

DOGAAJI
POSLEDNJIH DANA
SUOAVANJE SA
POSLEDNJOM KRIZOM NA ZEMLJI

ELEN G. VAJT
Katastrofe na zemlji i moru, nesreeno stanje u drutvu, glasovi o ratovima, sve to sluti na
zlo i najavljuje da se bliimo dogaajima najveih razmera. Velike promene uskoro e se
dogoditi u naem svetu, a zavrni dogaaji brzo e se smenjivati.
esto se dogaa da preuveliavamo nevolju dok je oekujemo. Ali se to ne moe kazati za
krizu koja je pred nama. Ni najivlja mata ne moe da zamisli teinu tog iskuenja.
Vie, mnogo vie mora se govoriti o ovim izvanredno vanim temama. Blizu je dan kada e
za celu venost biti utvrena sudbina svih dua...
Mi moramo prouavati velike putokaze koji upuuju na vremena u kojima ivimo.
Autor: Ellen G. White

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA
Suoavanje s poslednjom krizom na Zemlji
Naslov originala:
LAST DAY EVENTS
Facing Earth 's Final Crisis
SADRAJ
PREDGOVOR .......................................................................................................... 11
1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI ............................................................................... 12
Sveopti strah od budunosti........................................................................................................ 12

Uskoro e nastati teka vremena .................................................................................................. 12
Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi ................................................................ 12
Bog nam je otkrio ta moemo oekivati u nae vreme .............................................................. 13
Proroanstva o poslednjim danima zahtevaju nau panju ....................................................... 13
Posebno prouavajmo Knjigu proroka Danila i Otkrivenje ....................................................... 13
Ova tema treba da se objanjava ljudima ..................................................................................... 14
Pravilno tumaiti budue dogaaje ............................................................................................. 14
2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA ................................................................... 15
Veliko proroanstvo naeg Gospoda ............................................................................................ 15

Znaci na nebu ................................................................................................................................ 15
Znaci na Zemlji.............................................................................................................................. 15
Lani proroci ................................................................................................................................. 15
Iskustvo sa lanim prorokom ....................................................................................................... 16
Prodrljivost i neumerenost ......................................................................................................... 16
Nasilnika dela .............................................................................................................................. 17
Ratovi i katastrofe ......................................................................................................................... 17
Velike plamene lopte ..................................................................................................................... 17
Zemljotresi i poplave..................................................................................................................... 18
Zloini, glad i pomori ................................................................................................................... 18
Zato Bog dozvoljava katastrofe ................................................................................................... 19
Budui dogaaji su u Gospodnjoj ruci ......................................................................................... 19
Nebeski nadzor nad dogaajima na Zemlji ................................................................................. 20
3. KADA E TO BITI? ............................................................................................... 21

Uenici pitaju Isusa o Njegovom povratku .................................................................................. 21
Vreme Hristovog dolaska nije poznato........................................................................................ 21
Nije nae da odreujemo vreme ................................................................................................... 21
Odreivanje vremena navodi na neverovanje ............................................................................. 22
Nema vremenskih proroanstava posle 1844. godine ................................................................. 22
Elen Vajt je oekivala da e Hristos doi u njeno vreme ............................................................. 22
Odlaganje objanjeno.................................................................................................................... 23
Boja obeanja su data pod uslovom............................................................................................ 23
Na ta Hristos jo eka .................................................................................................................. 24
Boje strpljenje je ogranieno ...................................................................................................... 24
Bezakonje je skoro dostiglo granicu............................................................................................. 24
Treba da imamo na umu veliki Boji dan .................................................................................... 25
Kratkoa vremena ......................................................................................................................... 25
4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA .......................................................................... 26

2
Boji narod dri Njegove zapovesti .............................................................................................. 26

Imaju svedoanstvo Isusovo ......................................................................................................... 26
Njihove karakteristine biblijske doktrine .................................................................................. 26
Posebna misija adventista sedmog dana ...................................................................................... 26
Razlozi zbog kojih kojih je bila organizovana Crkva adventista sedmog dana ......................... 27
Organizacija e uvek biti ivotno vana ....................................................................................... 27
Naroiti autoritet Boje Crkve ..................................................................................................... 27
Vreme duhovnog slepila i slabosti................................................................................................ 28
Zloupotreba vlasti od strane crkvenih organa ............................................................................. 28
Nemudre stareine ne govore u Boje ime ................................................................................... 29
Nije nam potrebna nova Crkva .................................................................................................... 29
Bog e sve dovesti u red ................................................................................................................. 29
Neophodna je podela odgovornosti ............................................................................................. 30
Zasedanje Generalne konferencije 1901. godine odgovara na zahtev ........................................ 30
Obnovljeno poverenje u organizaciju Crkve ............................................................................... 31
Izjava Vilijama C. Vajta ................................................................................................................ 31
Duhovno probuenje i dalje neophodno ..................................................................................... 31
Bog je strpljiv sa svojim narodom ................................................................................................ 32
Bog radi sa onima koji su Mu verni.............................................................................................. 32
Ocenjeni prema svetlosti koju su dobili ....................................................................................... 33
Istorija Izrailja nas opominje ....................................................................................................... 33
Crkva koja se bori jo je nesavrena ............................................................................................. 33
Crkva koja je pobedila bie verna i slina Hristu ........................................................................ 34
5. BOGOSLUBENI IVOT OSTATKA ........................................................................... 35
Dvojni ivot ................................................................................................................................... 35

vrsto ukorenjeni u Hristu........................................................................................................... 35
Oblikovani Svetim Duhom ........................................................................................................... 35
Neophodnost prouavanja Biblije ................................................................................................ 36
Treba da uimo biblijske tekstove napamet ................................................................................ 36
etrnaesto poglavlje Otkrivenja kao sidro Bojem narodu........................................................ 37
Nauite svoj um da veruje Bojoj rei .......................................................................................... 37
Pripremanje za budue nevolje .................................................................................................... 37
Drite pod kontrolom svoje moralne snage................................................................................. 38
Enohov primer............................................................................................................................... 38
Setimo se nekadanjih Bojih blagoslova..................................................................................... 38
Tema za ozbiljno razmiljanje ...................................................................................................... 39
ivot u senci dana suda ................................................................................................................. 39
Spremni za Hristov dolazak.......................................................................................................... 39
6. NAIN IVOTA I DELOVANJA OSTATKA................................................................... 40
Duh slube i portvovanja ............................................................................................................ 40

Trgujte dok se ja ne vratim! ...................................................................................................... 40
Kao da nam je svaki dan poslednji ............................................................................................... 40
Savesno svetkovanje Subote .......................................................................................................... 41
Verni u desecima i prilozima ........................................................................................................ 41

Osnivajte nove ustanove ............................................................................................................... 41
Zdravstveno-evaneosko delo ...................................................................................................... 42
Boji narod treba da ceni svoje zdravlje....................................................................................... 42
Vraanje prvobitnoj ishrani ......................................................................................................... 42
Vreme za post i molitvu ................................................................................................................ 43
Potpuno pouzdanje u Boga........................................................................................................... 43
Porodina bogosluenja ................................................................................................................ 43
uvaj se druenja sa svetom ......................................................................................................... 44
Rekreacija koju Hristos odobrava ................................................................................................ 44
Muzika koja uzdie........................................................................................................................ 45
Pozorine predstave ...................................................................................................................... 45
Odea i ukraavanje ...................................................................................................................... 45
Potreba za publikacijama ............................................................................................................. 46
Bez otrih napada u naim asopisima ........................................................................................ 46
uvajte se sporednih pitanja ........................................................................................................ 46
Naglaavajte ono to sjedinjuje, a ne ono to razdvaja................................................................ 47
Kako da se suoimo sa kritiarima ............................................................................................... 47
Uzdignite Boju re ....................................................................................................................... 47
7. IVOT NA SELU ................................................................................................... 49
Boanski ideal ................................................................................................................................ 49

Izaite iz gradova .......................................................................................................................... 49
Gradove treba obraivati .............................................................................................................. 49
Bogati blagoslovi u prirodnoj okolini .......................................................................................... 50
Karakter se lake oblikuje daleko od gradova .............................................................................. 50
Bolje fiziko zdravlje u seoskim sredinama ................................................................................. 51
Zadovoljite sami svoje potrebe ..................................................................................................... 51
Podiite ustanove u blizini velikih gradova ................................................................................. 51
Kuranbong, Novi Juni Vels, Australija ...................................................................................... 51
Hantsvil, Alabama, Sjedinjene Drave......................................................................................... 52
Berien Springs, Miigen, Sjedinjene Drave................................................................................ 52
Stounhem, Masausets, Sjedinjene Drave .................................................................................. 53
Takoma Park, Vaington D.C, Sjedinjene Drave ...................................................................... 53
Medison, Tenesi, Sjedinjene Drave ............................................................................................ 53
Mauntin Vju, Kalifornija, Sjedinjene Drave .............................................................................. 54
Loma Linda, Kalifornija, Sjedinjene Drave ............................................................................... 54
Engvin, Kalifornija, Sjedinjene Drave........................................................................................ 54
8. VELIKI GRADOVI ................................................................................................. 56
Prvobitni graditelji velikih gradova ............................................................................................. 56

Veliki gradovi su rasadnici poroka............................................................................................... 56
Boji sudovi e pogoditi velike gradove ....................................................................................... 56
Graevine otporne na katastrofe pretvorie se u pepeo.............................................................. 57
Grad Njujork ................................................................................................................................. 57
ikago i Los Aneles ..................................................................................................................... 57

San Francisko i Ouklend ............................................................................................................... 58
Drugi pokvareni veliki gradovi..................................................................................................... 58
Radniki sindikati u velikim gradovima ...................................................................................... 59
Radniki sindikati - izvor nevolje za nas ...................................................................................... 59
Mnogi u velikim gradovima eznu za svetlou i istinom........................................................... 59
Neophodno je ulaganje ozbiljnih napora u velikim gradovima ................................................. 60
Za sada ne mogu svi da napuste velike gradove ........................................................................... 60
kole, crkve i restorani neophodni su u velikim gradovima ....................................................... 60
Prenagljene seobe na selo nisu preporuljive .............................................................................. 61
Znak za naputanje velikih gradova ............................................................................................. 61
Neki pravednici e ostati u velikim gradovima i posle proglaenja smrtne presude ................. 61
9. NEDELJNI ZAKONI ............................................................................................... 62
Sotonski izazov boanskom autoritetu ........................................................................................ 62

Subota - veliko sporno pitanje ...................................................................................................... 62
Zastupnici nedeljnih zakona ne shvataju ta ine ....................................................................... 63
Ne smemo da sedimo mirno, ne inei nita ............................................................................... 63
Protivite se nedeljnim zakonima i perom i glasanjem ................................................................ 64
Sjedinjene Amerike Drave proglasie nedeljni zakon ............................................................. 64
Razlozi kojima se slue zastupnici nedeljnog zakona ................................................................. 64
Protestantizam i katolicizam deluju usklaeno .......................................................................... 65
Nedeljni zakoni uzdiu Rim ......................................................................................................... 65
Rim e ponovo stei svoju izgubljenu prevlast ............................................................................ 65
Dravni nedeljni zakon znai i dravni otpad ............................................................................. 66
Sveopti otpad e dovesti do sveopte propasti ........................................................................... 66
Globalno zakonodavstvo o nedelji ............................................................................................... 66
Ceo svet e podrati zakonodavstvo o nedelji.............................................................................. 67
Sukob e biti najei u krilu hrianstva .................................................................................... 67
Nemojte se protiviti ...................................................................................................................... 68
Uzdrite se od rada nedeljom ....................................................................................................... 68
Nedeljom se bavite duhovnim aktivnostima ............................................................................... 69
Protivljenje doprinosi da lepota istine doe do izraaja............................................................. 69
Vie se treba pokoravati Bogu negoli ljudima ............................................................................. 69
10. MALO VREME NEVOLJE ...................................................................................... 71
Vreme nevolje pre isteka vremena milosti ................................................................................... 71

Kraj verske slobode u Sjedinjenim Dravama ............................................................................. 71
Crkva i drava protiv Bojeg naroda ............................................................................................ 71
Pred sudovima ............................................................................................................................... 72
Prema adventistima e se postupati sa prezrenjem ..................................................................... 72
Svakovrsna progonstva ................................................................................................................. 72
Bie uskraena svaka zemaljska podrka ..................................................................................... 73
Neki e biti zatvoreni zbog svoje vere .......................................................................................... 73
Mnogi e biti pobijeni ................................................................................................................... 73
Kako da ostanemo vrsti u progonstvima.................................................................................... 74

Progonstvo e rasejati Boji narod............................................................................................... 74
Progonstvo e dovesti do jedinstva u Bojem narodu................................................................. 74
Kriza e uiniti da Boje meanje postane vidljivije ................................................................... 75
Nevolje iste Boji narod .............................................................................................................. 75
11. SOTONINE PREVARE U POSLEDNJE DANE ............................................................... 76
Pod platom hrianstva ............................................................................................................... 76

ak i u Adventistikoj crkvi.......................................................................................................... 76
Laljivi duhovi se protive Pismu .................................................................................................. 76
Lana probuenja.......................................................................................................................... 77
Muzika je postala zamka ............................................................................................................... 77
Lani dar jezika ............................................................................................................................. 78
Zli aneli se pojavljuju kao ljudska bia ...................................................................................... 78
Pojavljivanje likova mrtvih ........................................................................................................... 78
Sotona e oponaati Hrista ........................................................................................................... 79
Sotona oponaa Hrista u svakoj pojedinosti................................................................................ 79
Sotona se pravi da usliava molitve svetih ................................................................................... 79
Po emu se imitacija razlikuje od originala ................................................................................. 80
Dogaae se uda........................................................................................................................... 80
Oganj s neba .................................................................................................................................. 81
Sotona e biti oboavan kao Bog .................................................................................................. 81
uda nita ne dokazuju................................................................................................................. 81
uda nee biti merodavnija od Biblije ......................................................................................... 82
Prevara e biti skoro sveopta....................................................................................................... 82
12. REETANJE ....................................................................................................... 83
Pripadnitvo Crkvi ne garantuje spasenje ................................................................................... 83

Pleva mora da se odvoji od penice .............................................................................................. 83
Progonstvo e oistiti Crkvu......................................................................................................... 83
Povrni vernici e se odrei svoje vere .......................................................................................... 84
Otvoreno svedoanstvo e izazvati reetanje ............................................................................... 84
Nepravedno kritikovanje dovodi do gubitka dua ...................................................................... 84
Lane nauke odvlae neke od istine .............................................................................................. 85
Odbacivanje svedoanstava dovodi do otpada ............................................................................ 85
Nedostaci meu crkvenim stareinama ....................................................................................... 85
Neposveeni propovednici e biti iskorenjeni ............................................................................. 86
Moe izgledati da je Crkva pred padom....................................................................................... 86
Pokazae se ko je veran Bogu........................................................................................................ 86
Novi obraenici e popuniti mesta otpalih .................................................................................. 87
13. POZNI DAD ..................................................................................................... 88
Delovanje Duha uporeeno sa kiom .......................................................................................... 88

Rani dad je pao 31. godine na Dan pedesetnice ......................................................................... 88
Posledice izlivanja ranoga dada na Dan pedesetnice................................................................. 88
Obeanje o poznom dadu............................................................................................................ 89
Pozni dad e izazvati glasnu viku ............................................................................................... 89

Rani dad dovodi do obraenja; pozni dad razvija karakter po ugledu na Hrista ................... 89
Treba ozbiljno da se molimo za izlivanje Svetoga Duha............................................................. 90
Moramo poniziti svoje srce u pravom pokajanju ........................................................................ 90
Reforma treba da prati buenje ................................................................................................... 90
Moramo da uklonimo sve sukobe i razdore ................................................................................. 91
Ljubite se meusobno ................................................................................................................... 91
Potpuno predanje je neophodno .................................................................................................. 91
Pripremiti put za pozni dad ........................................................................................................ 92
Treba da postanemo aktivni radnici u Hristovoj slubi ............................................................. 92
Neka posuda bude ista i uspravljena .......................................................................................... 92
Nee svi primiti pozni dad .......................................................................................................... 93
14. GLASNA VIKA ................................................................................................... 94
Bog ima svoje dragulje u svim crkvama ....................................................................................... 94

Pad Vavilona jo nije potpun ....................................................................................................... 94
Boja poslednja vest opomene ...................................................................................................... 94
Sr Boje poslednje poruke ........................................................................................................... 95
Poruka e se objaviti sa velikom snagom ..................................................................................... 95
Kao i pokret iz 1844. godine ......................................................................................................... 96
Kao na Dan pedesetnice ................................................................................................................ 96
Bog e se posluiti sredstvima koja e nas iznenaditi ................................................................. 96
Sveti Duh e osposobiti evaneoske radnike ............................................................................... 97
Bog e se posluiti ak i neobrazovanima .................................................................................... 97
Deca e objavljivati istinu ............................................................................................................. 98
Sluba anela ................................................................................................................................. 98
Propovedanje po celome svetu ..................................................................................................... 98
Carevi, zakonodavci i savetnici ue vest ..................................................................................... 99
Mnogi adventisti se protive istini ................................................................................................. 99
Veina neadventista odbacie opomenu ...................................................................................... 99
Mnogi e se odazvati pozivu ......................................................................................................... 99
Hiljade e se obraati u jednom danu ........................................................................................ 100
Poteni nee dugo oklevati.......................................................................................................... 100
Uticaj tampane rei.................................................................................................................... 100
15. BOJI PEAT I IG ZVERI ...................................................................................102

Samo dve grupe ........................................................................................................................... 102
lanovi porodice bie razdvojeni ............................................................................................... 102
Ocenjeni prema svetlosti koju smo dobili.................................................................................. 102
Namerno ostajanje u neznanju................................................................................................... 103
Vanost velikodunosti na delu .................................................................................................. 103
Pobude odreuju karakter dela .................................................................................................. 103
ta je Boji peat? ........................................................................................................................ 104
Slinost Hristu po karakteru ...................................................................................................... 104
Sada smo u vremenu zapeaenja............................................................................................... 105
O, kada bi Boji peat bio stavljen i na nas! ............................................................................... 105

ta je ig zveri?............................................................................................................................. 105
Kada e biti stavljen ig zveri? .................................................................................................... 106
Nametanje svetkovanja nedelje je proba .................................................................................... 106
16. KRAJ VREMENA MILOSTI ...................................................................................107

Niko ne zna kada e se zavriti vreme milosti............................................................................ 107
Proglaenje zakona o nedelji prethodi kraju vremena milosti ................................................. 107
Vreme milosti e istei kada se bude zavrilo zapeaenje ....................................................... 107
Vreme milosti e se zavriti iznenada, neoekivano ................................................................. 108
Ljudske aktivnosti posle isteka vremena milosti ....................................................................... 108
Neverstvo i zabranjena uivanja................................................................................................. 109
Ljudi e biti potpuno obuzeti poslovima ................................................................................... 109
Verske stareine e biti pune optimizma ................................................................................... 109
Sotona pretpostavlja da je vreme milosti isteklo ....................................................................... 109
Glad za Bojom reju .................................................................................................................. 110
Niko se vie nee moliti za bezbonike....................................................................................... 110
Prenoenje karaktera nee biti mogue ..................................................................................... 110
Novo vreme milosti ne bi promenilo bezbonike...................................................................... 111
17. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I BEZBONICI ..............................................................112

ae Bojega gneva e biti izlivene ............................................................................................. 112
Narodi e se sukobiti ................................................................................................................... 112
Ceo e svet biti izloen pustoenju ............................................................................................. 112
Bog je pravedan koliko i milostiv ............................................................................................... 112
Izvesnost boanskih sudova........................................................................................................ 113
Kazne dolaze kada Bog povue svoju zatitu ............................................................................. 113
Ponekad se i sveti aneli slue razornim silama........................................................................ 114
Prva dva zla .................................................................................................................................. 114
Tree zlo ....................................................................................................................................... 114
etvrto zlo ................................................................................................................................... 115
Peto zlo ........................................................................................................................................ 115
Boji zakon se pojavljuje na nebu .............................................................................................. 115
Izgubljeni proklinju svoje lane pastire ..................................................................................... 116
esto zlo ....................................................................................................................................... 116
Poslednja velika bitka izmeu dobra i zla .................................................................................. 116
Ceo svet e se svrstati ili na jednu ili na drugu stranu .............................................................. 117
Sedmo zlo ..................................................................................................................................... 117
18. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I PRAVEDNICI..............................................................118

Vreme velike nevolje otpoinje po isteku vremena milosti ...................................................... 118
Boji narod se pripremio za teka vremena koja mu predstoje ................................................ 118
Nezamislivo teka vremena......................................................................................................... 118
Mnogi e otii na poinak pre vremena velike nevolje .............................................................. 118
Sotonin je cilj da uniti sve koji svetkuju Subotu ...................................................................... 119
Dokazi koji se navode protiv Bojeg naroda ............................................................................. 119
Smrt svima koji ne potuju nedelju ............................................................................................ 119

Smrtna presuda slina onoj koju je izdao Asvir ........................................................................ 120
Bog e odbraniti Ostatak ............................................................................................................ 120
Boji narod naputa gradove; mnogi su zatvoreni .................................................................... 120
Kue i zemlja postae beskorisni ................................................................................................ 121
Kao u vreme muke Jakovljeve ..................................................................................................... 121
Pravedni nemaju skrivenih prestupa ......................................................................................... 122
Sveti nee izgubiti ivot .............................................................................................................. 122
Bog e se postarati ....................................................................................................................... 122
Bez posrednika, ali u stalnoj vezi sa Hristom ............................................................................ 123
Boji narod nee imati nikakvih grenih elja ........................................................................... 123
Nastavlja se bitka protiv samoga sebe ........................................................................................ 124
Sto etrdeset i etiri hiljade......................................................................................................... 124
Boji narod izbavljen .................................................................................................................. 124
19. HRISTOV DOLAZAK ..........................................................................................126

Sedmo zlo i posebno vaskrsenje ................................................................................................. 126
Bog objavljuje vreme Hristovog dolaska ................................................................................... 126
Uas izgubljenih .......................................................................................................................... 127
Isus dolazi u sili i slavi................................................................................................................. 127
Reakcija onih koji su Ga proboli ................................................................................................ 127
Probudi se ti koji spava i ustani! ............................................................................................... 128
Iz peina, i jama i tamnica .......................................................................................................... 128
Iz okeanskih dubina, i rudnika, i planina .................................................................................. 128
Bezbonici e biti pobijeni .......................................................................................................... 129
Unitenje bezbonih je delo milosti ........................................................................................... 129
Idemo kui! .................................................................................................................................. 129
Aneli pevaju da je Hristos pobedio .......................................................................................... 130
Sveti dobijaju krune i harfe......................................................................................................... 130
20. NASLEDSTVO SVETIH ........................................................................................131

Dar od Gospoda........................................................................................................................... 131
Zato treba da mislimo o svetu koji e doi ............................................................................... 131
Podsticaji za hriane .................................................................................................................. 131
Stvarno i opipljivo mesto ............................................................................................................ 132
Neopisiva slava ............................................................................................................................ 132
Potoci, breuljci i drvee ............................................................................................................. 133
Cvee, voe i ivotinje ................................................................................................................. 133
ivotna snaga vene mladosti ..................................................................................................... 133
Srea je osigurana ........................................................................................................................ 134
Izbavljeni e sauvati svoju linost i lik...................................................................................... 134
Rumena lica i odea svetlosti ...................................................................................................... 134
Radost susreta sa svojom porodicom na Nebu .......................................................................... 135
Spasenje beba i slaboumnih ........................................................................................................ 135
Nagrada vernim majkama .......................................................................................................... 135
Nagrada onima koji su zadobili due za Hrista ......................................................................... 136

Na karakter ostaje nepromenjen............................................................................................... 136
Nebeska spokojna i prijatna atmosfera ...................................................................................... 136
Nema iskuenja i nema greha ..................................................................................................... 137
Veza sa Ocem i Sinom ................................................................................................................. 137
Druenje sa anelima i vernima iz svih vekova ......................................................................... 137
Svedoenje bezgrenim biima ................................................................................................... 138
Hvaliti Boga bogatim, melodinim zvucima ............................................................................. 138
Istraivanje riznica svemira ........................................................................................................ 138
Prikaz svete istorije ..................................................................................................................... 139
Objanjene ivotne nedae ......................................................................................................... 139
Plodovi svakog dobrog dela ........................................................................................................ 139
I stalno e venost biti pred nama .............................................................................................. 140
Ceo svemir objavljuje da je Bog ljubav ...................................................................................... 141
SKRAENICE DELA ELEN VAJT IZ KOJIH SU KORIENI CITATI U OVOJ KNJIZI .................142
10
PREDGOVOR
Adventisti sedmog dana veruju da ih je Bog posebno zaduio da ovom uznemirenom i
bolesnom svetu objave radosnu vest o Hristovom skorom dolasku. Elen Vajt je zapisala: Velike
napore treba uloiti da bi se ova vest objavila svetu! (FE 336) U svojoj knjizi Velika borba izmeu
Hrista i sotone, ona je ivo opisala velianstvene i strane dogaaje koji e se zbiti u budunosti. Po
tome nijedna druga knjiga nije ni slina Velikoj borbi. Knjiga Maran Ata, koja je 1976. godine izala
kao kompilacija njenih objavljenih i neobjavljenih tekstova, takoe se bavi ispunjenjem biblijskih
proroanstava o poslednjim danima.
U naporu da se ova vest objavi svetu, pripremili smo ovo delo - Dogaaji poslednjih dana.
Mnogi tekstovi u ovoj knjizi mogu se nai u ve objavljenim delima Elen Vajt, ali veliki deo tekstova
nije do sada bio dostupan obinom itaocu. lako znamo da nismo uspeli da prikupimo sve izjave
Elen Vajt o poslednjim dogaajima na Zemlji, verujemo da su ipak zastupljeni svi njeni
najznaajniji tekstovi o ovom predmetu.
Na kraju svakog objavljenog teksta, priloili smo beleku o izvoru i datumu pisanja, ili datumu
objavljivanja za ivota pisca. Kada smo to smatrali neophodnim, dodali smo i neke najpotrebnije
informacije ili objanjenja.
Trudili smo se da tekstove o poslednjim dogaajima sredimo logiki i hronoloki. Meutim,
nismo potpuno sigurni da smo sve budue dogaaje naveli po njihovom stvarnom vremenskom
redosledu. U pitanjima od tako velikog znaaja kao to je iskustvo Bojeg naroda u budunosti, u
danima kada e svako morati da se bori sam za sebe, kao da niko drugi ne postoji na svetu (7BC
983), neobino je vano da svaki hrianin stekne svoja uverenja, utemeljena na svom istraivanju i
svojoj zajednici sa Gospodom.
Elen Vajt izjavljuje da je na mali svet udbenik vasione (enja vekova, str. 5) i da nevidljivi
svet s neizrecivim interesovanjem (PK 148) posmatra zavrne prizore u istoriji ovoga sveta. Neka
Bog pomogne svima nama da shvatimo vanost zavrnih dogaaja u istoriji ove Zemlje dok ih
budemo razmatrali u svetlosti velike borbe izmeu dobra i zla. Neka nam pomogne da i drugima
ukaemo na veliku istinu o skorom drugom Hristovom dolasku.
Izdavai
11
1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI

Sveopti strah od budunosti
Sadanje vreme privlai posebnu panju svih ivih. Upravitelji i dravnici, ljudi na poverljivim i
uticajnim poloajima, razumni ljudi i ene svih drutvenih slojeva s velikom panjom prate
dogaaje koji se zbivaju oko nas. Posebno ih zaokupljaju meunarodni odnosi. Vide da je neka
napetost obuzela sve elemente na Zemlji i shvataju da se priprema neto veliko i odluujue - da se
svet nalazi na samoj ivici vrlo ozbiljne krize. (PK str. 537 - 1914)
Katastrofe na zemlji i moru, nesreeno stanje u drutvu, glasovi o ratovima, sve to sluti na zlo i
najavljuje da se bliimo dogaajima najveih razmera. Sile zla uvruju svoje snage i zbijaju svoje
redove, pripremajui se za poslednju veliku krizu. Velike promene uskoro e se dogoditi u naem
svetu, a zavrni dogaaji brzo e se smenjivati. (9T str. 11 - 1909)
Uskoro e nastati teka vremena
Vreme nevolja, koje e postajati sve tee to se budemo bliili kraju, vrlo je blizu, pred vratima.
Mi nemamo vremena za gubljenje. Svet je nadahnut ratnikim zanosom. Proroanstva iz
jedanaestog poglavlja Knjige proroka Danila uskoro e doiveti svoje konano ispunjenje. (RH 24.
novembar 1904)
Vreme nevolje - kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada (Danilo 12,1) - upravo je pred
nama, a mi se ponaamo kao zaspale devojke. Moramo da se probudimo i da zamolimo Gospoda
Isusa da nas uzme u svoje vene ruke i provede kroz vreme iskuenja koje je pred nama. (3MR str.
305 - 1906)
U svetu vlada sve stranije bezakonje. Uskoro e nastati veliki sukobi medu narodima - nevolje
koje nee prestati sve do Hristovog dolaska. (RH 11. februara 1904)
Mi se nalazimo na samoj ivici vremena nevolje i oekuju nas strahote o kojima nismo ni sanjali.
(9T str. 43 - 1909)
Mi stojimo na pragu krize stolea. Boji sudovi e se izlivati jedan za drugim, sustiui se
meusobno - oganj, poplave, zemljotresi, ratovi i krvoprolia. (PK str. 278 - 1914)
Olujna vremena su pred nama, ali ne smemo izgovoriti ni jednu jedinu re neverovanja ili
obeshrabrenosti. (ChS str. 136 - 1905)
Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi
Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za
svoje vreme i koji su svoju veru izrazili posluavi Njegove zapovesti, izbegli su osude koje su stigle
neposlune i neverne.
Re je dola Noju: Ui u koveg, ti i sav dom tvoj; jer te naoh pravedna pred sobom! Noje je
posluao i bio spasen. Vest je dola Lotu: Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer e sada zatrti Gospod
grad ovaj! (1. Mojsijeva 7,1; 19,14) Lot se stavio pod zatitu nebeskih vesnika i bio spasen. Tako su i
Hristovi uenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju
unitenja i sklonili se iz grada, izbegli su unitenje. Tako je i nama sada data opomena o Hristovom
12
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI
drugom dolasku i o unitenju koje e doi na svet. Oni koji posluaju upozorenje bie spaseni.
(enja vekova, str. 545 - 1898)
Bog nam je otkrio ta moemo oekivati u nae vreme
Pre svog raspea, Spasitelj je rekao svojim uenicima da e biti ubijen i da e vaskrsnuti iz
groba; aneli su bili prisutni da bi Njegove rei utisnuli u srce i duu uenika. Meutim, uenici su
oekivali osloboenje od rimskog jarma i nisu mogli da podnesu pomisao da e Onaj u koga su
polagali sve svoje nade morati da pretrpi tako sramnu smrt. Rei, kojih je trebalo da se sete, nestale
su iz njihovog seanja i tako ih je vreme nevolje, kada je dolo, zateklo nespremne. Isusova smrt tako
je temeljito rasprila njihove nade da se moglo pomisliti da ih On nikada nije ni upozorio.
Proroanstva su i nama otkrila budunost isto tako jasno kao to su je uenicima prikazale
Hristove rei. Dogaaji povezani sa krajem vremena milosti i naim pripremanjem za vreme nevolje
jasno su nam objavljeni. Meutim, za hiljade ljudi, sudei po tome koliko ih razumeju, ove istine
kao da nikada i nisu bile otkrivene. (GC str. 594-1911)
Proroanstva o poslednjim danima zahtevaju nau panju
I videh tada treeg anela (Otkrivenje 14,9-11). Moj aneo pratilac je rekao: Strano je njegovo
delo. Uasan je njegov zadatak. To je aneo koji treba da odvoji penicu od kukolja i da zapeati,
povee u snoplje penicu za nebeske itnice. Sve to treba da obuzme celi na um, da privue celu
nau panju. (EW str. 118 - 1854)
Mi emo morati da se pojavljujemo pred vlastima i da odgovaramo zbog svoje vernosti Bojem
zakonu, da obznanjujemo razloge svoje vere. I mladi treba to da shvate.
Oni moraju da znaju ta e se dogaati pre nego to istorija ovoga sveta doe svome kraju. Sve
je to usko povezano s naim venim dobrom i zato i nastavnici i uenici treba da tim temama
posveuju mnogo vie panje. (6T str. 128.129 - 1900)
Mi moramo prouavati velike putokaze koji upuuju na vremena u kojima ivimo. (4MR str.
163 - 1895)
Oni koji se potine Bojoj kontroli, koji dozvole da ih On vodi i usmerava, otkrie da se brzo
pribliavaju dogaaji koji se po Njegovoj volji moraju odigrati. (7T str. 14 - 1902)
Mi treba da u istoriji posmatramo ispunjavanje proroanstva, da u velikim reformatorskim
pokretima istraujemo dela Provienja, da u razvoju dogaaja sagledavamo pripremanje naroda za
poslednji sukob u velikoj borbi izmeu dobra i zla. (8T str. 307 - 1904)
Posebno prouavajmo Knjigu proroka Danila i Otkrivenje
Neophodno je da Boju re mnogo dublje istraujemo; Knjigu proroka Danila i Otkrivenje
treba da prouavamo paljivije nego ikada... Videlo koje je Danilo primio od Boga posebno je bilo
namenjeno ovim poslednjim danima. (TM str. 112.113 - 1896)
itajmo i prouavajmo dvanaesto poglavlje Knjige proroka Danila. To je opomena koju svi
moramo da shvatimo pre vremena posletka. (15MR str. 228 - 1903)
Poslednja knjiga Novog zaveta puna je istine koju treba shvatiti. (COL str. 133 - 1900)
Neispunjena proroanstva Knjige Otkrivenja treba uskoro da se ispune. Boji narod treba sada
13
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI
marljivo da prouava ta proroanstva i da ih jasno razume. Ona ne prikrivaju istinu, ve jasno

unapred opominju, govorei nam ta e se zbiti u budunosti. (1NL str. 96 - 1903)
Sveane poruke koje su po svom redosledu upuene u Otkrivenju treba da zauzmu prvo mesto
u mislima Bojeg naroda. (8T str. 302-1904)
Ova tema treba da se objanjava ljudima
Ima mnogo onih koji ne razumeju proroanstva koja se odnose na ove dane. Zato im treba dati
svetlost. Dunost je straara i vernika da daju trubi razgovetan glas. (Evangelizam, str. 153 - 1875)
Neka straari sada podignu svoj glas i neka objave poruku koja predstavlja istinu za sadanje
vreme. Pokaimo ljudima gde se nalazimo u prorokoj istoriji. (5T str. 716 - 1889)
Bog je odredio dan kada e se zavriti istorija ovoga sveta: I propovedae se ovo jevanelje o
carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi posledak. Proroanstva se
brzo ispunjavaju. Vie, mnogo vie mora se govoriti o ovim izvanredno vanim temama. Blizu je
dan kada e za celu venost biti utvrena sudbina svih dua...
Moramo uloiti velike napore da ove teme objavimo ljudima. Ozbiljna injenica da e dan
Gospodnji doi iznenada, neoekivano, mora da se objavi ne samo ljudima u svetu ve i naim
crkvama. Strana opomena proroanstva upuuje se svakoj dui. Neka niko ne misli da je siguran od
opasnosti da bude iznenaen. Neka vas niije tumaenje proroanstava ne pokoleba u uverenju
steenom na temelju poznavanja dogaaja koji ukazuju da je taj veliki dogaaj pred vratima. (FE str.
335.336 - 1895)
Pravilno tumaiti budue dogaaje
Mi danas nismo u stanju da tano opiemo prizore koji e se u naem svetu zbivati u
budunosti, ali ipak znamo da je sada vreme da straimo i da se molimo, jer je veliki dan Gospodnji
pred vratima. (2SM str. 35 - 1901)
ig zveri je upravo ono to je reeno da e biti. Sve to je povezano s tom temom nije jo do
sada pravilno shvaeno niti e biti shvaeno sve dok se knjiga ne bude otvorila. (6T str. 17 - 1900)
Mnogi e skretati svoj pogled sa sadanjih dunosti, sadanje utehe i blagoslova i unapred se
povijati pred nevoljama koje e donositi budue krize. To znai da e pre vremena izazvati vreme
nevolje, a nama nije obeana nikakva pomo u nevoljama iji smo dolazak sami ubrzali. (3SM str.
383.384 - 1884)
Vreme nevolje zaista dolazi na Boji narod, ali mi ne treba da o tome stalno govorimo ljudima
niti da ih podseamo da ih oekuje vreme nevolje. Doi e do reetanja u Bojem narodu, ali to nije
istina koju u sadanje vreme treba da objavljujemo crkvama. (1SM 180-1890)
14
2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

Veliko proroanstvo naeg Gospoda
Hristos je unapred upozorio svoje uenike na razorenje Jerusalima i na znake koji e se dogoditi
pre dolaska Sina ovejeg. Celo dvadeset i etvrto poglavlje Jevanelja po Mateju je proroanstvo o
zbivanjima koja e prethoditi tom dogaaju. I razorenje Jerusalima upotrebljeno je kao simbol
poslednjeg velikog unitenja sveta ognjem. (Ms 77 - 1899)
Na Maslinskoj gori Hristos je govorio o stranim sudovima koji e prethoditi Njegovom
drugom dolasku: uete ratove i glasove o ratovima... jer e ustati narod na narod i carstvo na
carstvo; i bie gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu. A to je sve poetak stradanja. (Matej 24,
6-8) Iako su se ta proroanstva delimino ispunila prilikom razorenja Jerusalima, ona se mogu
mnogo neposrednije primeniti na poslednje dane. (5T str. 753 - 1899)
Znaci na nebu
Na kraju velikog papskog progonstva, izjavio je Hristos, Sunce e se pomraiti i Mesec svoju
svetlost izgubiti. Posle toga, i zvezde e padati sa neba. A On kae: Od smokve nauite se prii;
kada se ve njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi, kada vidite sve ovo,
znajte da je blizu kod vrata! (Matej 24,32.33)
Hristos je dao znake svoga dolaska. On izjavljuje da mi moemo znati kada je blizu, ak pred
vratima. On govori o onima koji vide ove znake: Ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude!
Svi znaci su se pokazali. Sada sigurno znamo da je Gospodnji dolazak blizu. (enja vekova, str. 543)
Znaci na Zemlji
Isus je izjavio: I bie znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama; i u ljudima na zemlji tuga od
smetnje i od huke morske i od valova. (Luka 21,25; Matej 24,29; Marko 13,24-26; Otkrivenje 6,1217) Oni koji ugledaju te vesnike Njegovog dolaska treba da znaju da je blizu kod vrata (Matej
24,33). (GC str. 37.38 - 1911)
Narodi su uznemireni. Nastalo je vreme nevolje. Ljudi umiru od straha i od ekanja onoga to
ide na Zemlju. Meutim, oni koji veruju u Boga, usred oluje, ue Njegov glas koji govori: Ja sam,
ne bojte se! (ST - 9. oktobar 1901)
udan i znaajan izvetaj unosi se u nebeske knjige - zapisuju se dogaaji za koje je reeno da e
neposredno prethoditi velikom danu Gospodnjem. Sve na svetu nalazi se u stanju nesigurnosti.
(3MR str. 313 - 1908)
Lani proroci
Kao jedan od znakova razorenja Jerusalima, Hristos je spomenuo: Izai e mnogi lani proroci
i prevarie mnoge Izali su lani proroci koji su prevarili narod i mnoge odveli u pustinju.
Opsenari i vraari, tvrdei da poseduju udotvornu mo, odvlaili su za sobom narod u planinske
zabiti. Meutim, ovo proroanstvo izgovoreno je i za poslednje dane. Ovo je znak i drugog dolaska.
15
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA
(enja vekova, str. 542.543 - 1898)

Mi emo se suoavati s ljudima koji se lano predstavljaju, pojavljivae se lani proroci, bie i
lanih snova i lanih vienja, ali, propovedajte Re; ne dajte da vas odvuku od Bojeg glasa koji se
uje iz Njegove Rei! (2SM str. 49 - 1894)
Pokazani su mi mnogi koji e tvrditi da ih je Bog posebno pouio i koji e zato pokuavati da
vode druge. Oni e se, zavedeni lanim idejama o svojoj odgovornosti, prihvatati posla koji im Bog
nikada nije poverio. Rezultat e biti samo zbrka. Neka svako vrlo ozbiljno sam trai Boga tako da
kao pojedinac moe shvatiti Njegovu volju. (2SM str. 72 - 1893)
Iskustvo sa lanim prorokom
Prole veeri je neki mladi, nepoznat svima nama, koji se predstavio kao brat iz Viktorije
(Australija), doao da nas poseti, i zatraio da vidi sestru Vajt. Bilo je ve kasno i ja sam odbila da ga
primim. Meutim, pozvali smo ga da ostane s nama preko noi i na doruku. Posle uobiajenog
jutarnjeg bogosluenja, kada smo se ve spremali da krenemo svaki na svoj posao, mladi je ustao i
zapovednikim pokretom pozvao nas da sednemo. Rekao je: Imate li neku pesmaricu? Prvo emo
pevati, a onda u vam objaviti svoju poruku! Kazala sam: Ako imate poruku, objavite je bez
oklevanja, jer smo u velikoj urbi da poaljemo potu za Ameriku i nemamo vremena za gubljenje!
On je onda poeo da ita svoj rukopis, u kojem je, izmeu ostalog, tvrdio da je sada ve zapoeo sud
nad ivima...
Sluala sam ga dok je itao i konano kazala: Brate moj, ti nisi potpuno pri sebi. Kai nam
jasno ta se u tvojoj poruci odnosi na nas. Molim te, mi elimo da to odmah saznamo. Tvoj um je
prenapregnut, ti si pogreno shvatio svoje delo. Veliki deo onoga to si nam kazao slae se sa
Biblijom i mi verujemo svakoj od tih rei. Meutim, ti se nalazi u stanju preteranog uzbuenja.
Molim te, kai nam ta ima da kae nama!
On je onda izjavio da treba da se spakujemo i da smesta krenemo u Batl Krik. Zatraila sam da
mi objasni razloge i on je odgovorio: Treba da objavite vest da je zapoeo sud nad ivima!
Odgovorila sam mu: Posao koji nam je Gospod dao da radimo jo nije zavren. Kada ovde budemo
zavrili svoje delo, sigurna sam da e nam Gospod otkriti da je vreme da preemo u Batl Krik,
umesto da tebi govori ta je naa dunost!... Prepustila sam bratu Staru da dalje razgovara s njim, a
ja sam se vratila pisanju.
On je rekao bratu Staru da sada, poto je sestra Vajt razgovarala s njim tako ljubazno, a ipak s
takvim autoritetom, poinje da shvata da je pogreio i da su oseanja, koja su ga tako snano
pokretala, bila promenljiva i nerazumna. Iako je naa porodica velika, sastoji se od deset lanova,
iako imamo i tri gosta, odluili smo da tog mladia privremeno zadrimo u naem domu. Nismo
mogli dozvoliti da ode medu ljude koji e biti grubi prema njemu, koji e ga osuivati, a nismo eleli
ni da iri svoja otkrivenja. elimo da ostane s nama neko vreme tako da se moemo druiti s njim
i navesti ga, ukoliko bude bilo mogue, da krene pravim, sigurnim stazama. (Letter 66 - 1894)
Prodrljivost i neumerenost
Prodrljivost i neumerenost predstavljaju sr velike moralne pokvarenosti u naem svetu.
Sotona je svestan toga i zato stalno navodi ljude i ene da poputaju svom ukusu na raun zdravlja,
pa ak i samog ivota. Jedenje, pijenje i odevanje postali su cilj ivota u svetu. Takvo stanje je vladalo
16
i pre potopa. Ovo stanje razuzdanosti je jedan od istaknutih dokaza skorog kraja istorije ovoga sveta.
(Letter34-1875)
Opis pretpotopnog sveta koji nam je dalo Provienje zaista potpuno odgovara stanju kojem se
nae savremeno drutvo brzo pribliava. (PP str. 102 - 1890)
Mi znamo da e Gospod vrlo skoro doi. Svet postaje sve sliniji svetu Nojevog vremena. Ljudi
su se predali sebinom zadovoljavanju svojih prohteva. U jedenju i pijenju preteruje se do krajnosti.
Ljudi piju otrovna estoka pia koja ih izvode iz pameti. (Letter 308 - 1907)
Nasilnika dela
U Nojevo vreme velika veina ljudi ustajala je protiv istine i bila opinjena laima. Zemlja je bila
puna nasilja. Ratovi, zloini i ubistva predstavljali su svakodnevne pojave. Upravo tako bie i pre
Hristovog drugog dolaska. (1BC str. 1090 - 1891)
Radniki sindikati brzo pribegavaju nasilju ako njihovi zahtevi ne budu prihvaeni. Postaje sve
jasnije i jasnije da stanovnici ovoga sveta nisu u skladu sa Bogom. Nikakva nauna teorija ne moe
da objasni neprekidno delovanje prouzrokovaa zla pod sotoninim zapovednitvom. Pri svakom
okupljanju svetine na delu su zli aneli, koji podbadaju ljude na nasilje...
Izopaenost i okrutnost ljudi dostii e takve razmere da e Bog morati da se pokae u svem
svom velianstvu. Vrlo skoro e pokvarenost sveta prei granice i, kao u dane Nojeve, Bog e izliti
svoje sudove. (UL str. 334 - 1903)
Strani izvetaji o ubistvima i pljakama, o eleznikim nesreama i o delima nasilja, o kojima
sluamo, kao da nam govore da se kraj svemu pribliio. Sada, upravo sada, treba da se pripremamo
za Gospodnji drugi dolazak. (Letter 308 - 1907)
Ratovi i katastrofe
Oluja se pribliava. Mi se moramo pripremiti za njen bes kajui se pred Bogom i pokazujui
veru u naeg Gospoda Isusa Hrista. Gospod e ustati da strahovito protrese zemlju. Videemo
nevolje na sve strane. Hiljade brodova zavrie u dubini mora. Mornarice e biti potapane i milioni
ljudskih ivota rtvovani. Poari e izbijati neoekivano i nikakvi ljudski napori nee moi da ih
ugase. Palate na zemlji nestajae u ognjenoj stihiji. eleznike katastrofe e se dogaati sve ee. Na
velikim saobraajnicama dolazie do iznenadnih metea, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti
istie. O, traimo Gospoda dok se moe nai, prizivajmo Ga dok je blizu! (MYP str. 89.90-1890)
U toku poslednjih prizora istorije ove Zemlje besnee ratovi. Bie bolesti, pomora i gladi. Vode
iz dubina preplavie svoje granice. Oganj i poplave unitavae imovinu i ivote. Mi treba da se
pripremamo za stanove koje je Isus otiao da pripremi onima koji Ga vole. (Mar str. 174 - 1897)
Velike plamene lopte
Prolog petka ujutro, pre nego to sam se probudila, prikazan mi je veoma upeatljiv prizor.
Bilo je kao da se budim od sna, ali ne u svojoj kui. S prozora sam posmatrala zastraujui poar.
Velike vatrene lopte padale su na kue a ognjene strele iz lopti letele u svim pravcima. Bilo je
nemogue zaustaviti poare koji su izbijali. itava naselja su bila unitena. Ljude je obuzimao
neopisiv strah. Posle izvesnog vremena probudila sam se i uvidela da se nalazim kod kue.
17
(Evangelizam, str. 27 - 1906)

Videla sam ogromnu plamenu loptu kako pada meu prekrasne palate i kako izaziva njihovo
trenutno unitenje. ula sam nekoga kako govori: Znali smo da e se Boji sudovi izlivati na
Zemlju, ali nismo znali da e doi tako skoro! Drugi su oajnikim glasom uzvikivali: Zar ste
znali! Zato nam onda niste kazali? Mi nismo znali! (9T str. 28 - 1909)
Zemljotresi i poplave
Neprijatelj je radio i nije prestao da radi. On je siao sa velikom silom, a Duh Boji se povlai sa
Zemlje. Bog je uklonio svoju ruku. Treba samo da se setimo Donstauna u Pensilvaniji. 1 Bog nije
spreio sotonu da izbrie taj grad sa lica Zemlje. Upravo takvi dogaaji e postajati sve ei kako se
budemo pribliavali kraju svetske istorije. (1SAT str. 109 - 1889)
Zemljina kora bie raskidana provalama elemenata iz dubine Zemlje. Ti elementi, kada se
jednom oslobode, odnee riznice onih koji su godinama umnoavali i nagomilavali svoje bogatstvo,
plaajui bedne nadnice onima koji su za njih radili. I religijski svet e biti strahovito uzdrman, jer
se kraj svemu pribliio. (3MR str. 208 - 1891)
Nastaje vreme kada emo se u jednom trenutku nalaziti na vrstom tlu, a ve u sledeem e se
zemlja pod naim nogama uskolebati. Zemljotresi e se dogaati kada ih budemo najmanje
oekivali. (TM str. 421 - 1896)
Poari, poplave, zemljotresi, bes sila velikog bezdana, katastrofe na moru i na kopnu, upuuju
nam opomenu da se Boji Duh nee doveka prepirati s ljudima. (3MR str. 315 - 1897)
Pre nego to se Sin oveji bude pojavio na oblacima nebeskim, pokrenue se sve prirodne sile.
Munje s neba, koje e se sjedinjavati s ognjem u zemlji, uinie da se planine dime kao pei i da reke
lave pokriju sela i gradove. Mase istopljenog kamenja koje e dospevati u vodu delovanjem sila
skrivenih u utrobi Zemlje, uinie da voda prokljua i da pone da izbacuje kamenje i zemlju. Doi
e do snanog zemljotresa i do gubitka velikog broja ljudskih ivota. (7BC str. 946 - 1907)
Zloini, glad i pomori
Sotona deluje u Zemljinoj atmosferi; on truje vazduh i zato samo Bog moe sauvati na ivot na sadanji i na veni ivot. I poto se nalazimo u takvom poloaju, moramo biti potpuno budni,
potpuno odani Bogu, potpuno obraeni, potpuno posveeni Bogu. Meutim, mi izgleda sedimo kao
da smo paralizovani. Boe nebeski, probudi nas iz sna! (2SM str. 52 - 1890)
Bog nije ograniio sile tame u obavljanju njihovog smrtonosnog dela zagaivanja vazduha,
jednog od izvora ivota i ishrane, smrtonosnim isparenjima. Nije samo biljni svet ugroen, ve i sam
ovek trpi zbog boletina... Sve su to kapljice Bojega gneva 2 koji se izliva na Zemlju, i one
predstavljaju samo slabe nagovetaje onoga to e se dogaati u skoroj budunosti. (3SM str. 391 1891)
Bie sve vie gladi. Pomori e odnositi hiljade. Opasnosti prete svuda oko nas, od sila izvan nas i
sotonskog delovanja u nama, ali sada jo uvek deluje Boja sila koja ih ograniava. (19MR str. 3821897)
31. maja 1889. godine oko 2 hiljade stanovnika Donstauna izgubilo je ivote u poplavi koja se sruila na grad kada je
bujica posle viednevnih kia provalila branu.
2
Bog preuzima odgovornost za sve ono to dozvoljava ili ne spreava. Vidi 2. Mojsijeva 3,7; 8,32; 1. Dnevnika 10,4.13.14!
1
18
Bilo mi je pokazano da se Boji Duh povlai sa Zemlje. Boja odravalaka sila uskoro e biti
uskraena svima onima koji nastave da kre Njegove zapovesti. Izvetaji o prevarnim transakcijama,
ubistvima i svakovrsnim zloinima stiu do nas svakoga dana. Bezakonje je postalo tako uobiajena
pojava da vie ne uasava naa ula, kao to je to nekada inilo. (Letter 258 - 1907)
Zato Bog dozvoljava katastrofe
ta znae strane katastrofe na moru - kada brodovi iznenada nestaju u dubini? ta znae
nesree na kopnu - kada poari unitavaju bogatstva koja su ljudi nagomilali, uglavnom tlaei
siromane? Gospod se nee meati da zatiti imovinu onih koji prestupaju Njegov zakon, kre
Njegov zavet, gaze Njegovu subotu, prihvatajui umesto nje lani dan odmora.
Zla od Gospoda ve se izlivaju na Zemlju unitavajui najdragocenije graevine, kao da ih
odnosi ognjeni dah s neba. Zar ti sudovi nee osvestiti one koji sebe smatraju hrianima? Bog
dozvoljava da se dogaaju kako bi ih svet primio k znanju, kako bi se grenici uplaili i zadrhtali
pred Njim. (3MR str. 311 -1902)
Bog ima odreenu nameru kada dozvoljava da se dogaaju sve te katastrofe. One su Njegovo
sredstvo da se ljudi i ene osveste. Delujui na neobian nain preko prirode, Bog eli da
sumnjiavim ljudskim biima pokae ono to je tako jasno objavio u svojoj Rei. (19MR str. 279 1902)
Kako esto sluamo o zemljotresima i uraganima, o unitenjima vatrom i vodom uz velike
gubitke u ivotima i imovini! Prividno su te nesree samo hirovite provale neorganizovanih,
nesreenih prirodnih sila, potpuno van ovekove kontrole, ali se uz njihovu pomo ipak mogu
dokuiti sve Boje namere. One se ubrajaju u sredstva kojima On pokuava da ljude i ene uini
svesnima opasnosti koja im preti. (PK str. 277 - 1914)
Budui dogaaji su u Gospodnjoj ruci
Svet nije bez vladara. Program buduih dogaaja je u Gospodnjoj ruci. Velianstvo Neba ima u
svojoj vlasti sudbinu naroda kao i brige koje mue Njegovu Crkvu. (5T str. 753 - 1889)
Ove simbolike pojave (ognjene zmije u pustinji) imaju dvostruku svrhu. Iz njih Boji narod ui
ne samo da su fizike sile na Zemlji pod kontrolom Stvoritelja, ve da su pod Njegovom upravom i
verski poduhvati naroda. Naroito se to odnosi na ozakonjenje svetkovanja nedelje. (19MR str. 281 1902)
U velikom zavrnom poslu suoiemo se sa neprilikama koje neemo znati da reimo, ali ne
zaboravimo da tri velike nebeske sile rade, da je boanska ruka na kormilu i da e Bog izvriti svoje
namere. (Evangelizam, str. 57 - 1902)
Kao to se komplikovani mehanizam tokova nalazio pod upravom ruke ispod krila heruvima,
tako se i sloena igra ljudskih zbivanja nalazi pod boanskom kontrolom. Usred sukoba i vreve
naroda, Onaj koji sedi iznad heruvima jo i sada upravlja dogaajima na ovoj Zemlji. (Vaspitanje,
str. 160 - 1903)
U analima ljudske istorije, narastanja naroda, uzdizanje i nestajanje imperija, kao da zavise od
volje i sposobnosti oveka; oblikovanje dogaaja na izgled je u velikoj meri odreeno njegovom
snagom, ambicijom ili svojeglavou. Meutim, u Bojoj rei zavesa je povuena ustranu i mi
gledamo u svim igrama i protiv-igrama ljudskih interesa, sila i strasti, iznad i iza njih sile
19
Svemilostivoga, koje tiho, strpljivo ostvaruju savete Njegove volje. (PK str. 499.500-1914)
Nebeski nadzor nad dogaajima na Zemlji
Potedevi ivot prvom ubici, Bog je celom svemiru objavio pouku koja se odnosi na veliki
sukob... Njegova je namera ne samo da skri pobunu ve i da celom svemiru prikae prirodu
pobune... Sveti stanovnici dragih svetova posmatrali su s najdubljim interesovanjem dogaaje koji
su se zbivali na Zemlji...
Bog ima iza sebe podrku i ljubav celog svemira dok korak po korak ostvaruje svoj veliki plan,
privodei ga polako konanom ispunjenju. (PP str. 78.79 - 1890)
Hristov in umiranja za spasenje oveka nee samo uiniti da Nebo postane pristupano
oveku, ve e pred celim svemirom opravdati Boga i Njegovog Sina to su tako postupali u sluaju
sotonine pobune. (PP str. 69 - 1890)
Celi svemir s neizrecivim interesovanjem posmatra zavrne prizore u velikom sukobu izmeu
dobra i zla. (PK str. 148-1914)
Na mali svet je udbenik vasione. 3 (enja vekova, str. 5 -1898)
Duh prorotva kae da su bezgreni svetovi i nebeski aneli sa velikim zanimanjem (enja vekova, str. 593)
posmatrali Hristovu borbu u Getsimaniji. Razmatrajui Hristovu etiri hiljade godina dugu bitku sa sotonom i Njegovu
konanu pobedu na krstu, Duh prorotva se slui izrazima kao to su nebeski svemir je gledao, celo Nebo i svi bezgreni
svetovi su bili svedoci, oni su uli, oni su videli, Nebo je posmatralo, kakvog li prizora za celi nebeski svemir i
tako dalje. Vidi enja vekova, str. 593.653.654!
20
3. KADA E TO BITI?
Uenici pitaju Isusa o Njegovom povratku
Hristove rei (Matej 24,2) izgovorene su pred velikim brojem slualaca, ali kada je ostao sam,
dok je sedeo na Maslinskoj gori, prili su mu Petar, Jovan, Jakov i Andrija i rekli: Kai nam kad e
to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i posletka veka?
Isus svojim uenicima nije odgovorio razdvajajui razorenje Jerusalima od velikog dana svoga
dolaska. Zdruio je opise ova dva dogaaja. Da je svojim uenicima otkrio budue dogaaje onako
kako ih je sam sagledavao, oni ne bi bili u stanju da podnesu taj prizor. U svojoj milosti prema
njima, zdruio je opise ove dve velike krize, preputajui uenicima da sami odrede znaenje
Njegovih rei. (enja vekova, str. 540 - 1898)
Vreme Hristovog dolaska nije poznato
Mnogi meu onima koji sebe nazivaju adventistima pokuavali su da odrede vreme Njegovog
dolaska. Postavljali su datum za datumom kao dan kada e Hristos doi, ali je dolazilo samo do
ponovljenih razoarenja. Tano vreme dolaska naeg Gospoda, tako nam je reeno, nije poznato
smrtnicima. ak ni aneli, koji slue onima koji e naslediti spasenje, ne znaju ni dana ni asa. A o
danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do Otac moj sam. (Matej 24,36) (4T str. 307 1879)
Nije nae da znamo tano vreme izlivanja Svetoga Duha i Hristovog dolaska... Zato nam Bog
nije dao to saznanje? - Zato to ga ne bismo pravilno upotrebili kada bi nam ga dao! Stanje koje bi
nastalo meu naim vernicima kao posledica tog saznanja veoma bi unazadilo Boje delo
pripremanja ljudi da opstanu u veliki dan koji e doi. Mi ne smemo da ivimo u stalnom
uzbuenju zbog datuma...
Vi neete moi da kaete da e On doi za jednu, dve ili pet godina, niti smete da odgaate
Njegov dolazak, govorei da e to biti za deset ili dvadeset godina. (RH 22. marta 1892)
Mi se pribliavamo velikom Bojem danu. Znaci se ispunjavaju. Ipak, mi nismo dobili poruku
koja bi nam kazala dan i as Hristovog dolaska. Gospod je mudro prikrio to saznanje od nas da
bismo uvek bili u stanju iekivanja i pripremanja za drugi dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista na
nebeskim oblacima. (Letter 28 -1897)
Tano vreme drugog dolaska Sina ovejega je Boja tajna. (enja vekova, str. 544 - 1898)
Nije nae da odreujemo vreme
Mi ne pripadamo drutvu koje odreuje koliko e tano vremena protei pre nego to se Isus
ponovo pojavi u sili i velikoj slavi. Neki su odreivali vreme, i kada je ono prolo, njihov uobraeni
duh nije prihvatio ukor, ve je postavljao sve nove i nove datume. Meutim, mnoge uzastopne
pogreke obeleile su ih kao lane proroke. (FE str. 335 - 1895)
Bog nikome nije poslao poruku da e protei pet godina ili deset godina ili dvadeset godina do
zavretka istorije ove planete. On ne bi eleo da bilo kojem ivom stvoru prui izgovor da odlae
svoju pripremu za Njegov dolazak. On ne bi eleo da bilo ko kae, kao to je to uinio neverni sluga:
21
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA E TO BITI?
Nee moj gospodar jo za dugo doi! To bi dovelo do nemarnog zapostavljanja prilika i prednosti
koje su nam date da bismo se pripremili za taj veliki dan. (RH 27. novembar 1900)
Odreivanje vremena navodi na neverovanje
Poto su postavljani datumi jedan za drugim prolazili, svet je ostao, bar to se tie skorog
Hristovog dolaska, u jo vrem neverovanju nego pre. Ljudi s prezrenjem gledaju promaaje onih
koji su postavljali vreme, i upravo zato to su bili tako varani, odbacuju i istinu, koju iznosi Boja
re, da je kraj svemu pred vratima. (4T str. 307 - 1879)
ula sam da je brat E.P. Danijels navodno odreivao vreme, govorei da e Gospod doi
najdalje za pet godina. Sada se samo nadam da se nee proiriti utisak da mi postavljamo datume.
Nemojte davati takve izjave. One ne donose nita dobro. Nemojte se truditi da izazovete probuenje
na takav nain, ve svaku re izgovarajte s odgovarajuom panjom, tako da fanaticima ne pruite
priliku da izazovu uzbuenje i tako oalostite Gospodnjeg Duha.
Mi ne elimo da ljudske strasti dovodimo do komeanja, tako da oseanja dobiju prevlast nad
naelima. Smatram da moramo biti oprezni u svemu, jer je sotona na poslu i ulae krajnje napore da
bi svojim lukavstvima i metodima izazvao zlo. Moramo se uvati svega to bi moglo da dovede do
komeanja, do izazivanja uzbuenja na pogrenim temeljima, jer e se reakcija sigurno pokazati.
(Letter34-1887)
Uvek e biti lanih i fanatikih pokreta u Crkvi, koje e predvoditi ljudi koji tvrde da ih Bog
vodi - ljudi koji e trati iako ih niko nije poslao i odreivati dane i datume za ispunjavanje
neispunjenih proroanstava. Neprijatelj je radostan kada oni to ine, jer njihovi uzastopni promaaji
i navoenje na pogrene zakljuke, izazivaju zbrku i neverovanje. (2SM 84 - 1897)
Nema vremenskih proroanstava posle 1844. godine
Prilikom okupljanja u Deksonu, ja sam tim fanatinim grupama jasno kazala da obavljaju
posao neprijatelja dua; da se nalaze u tami. One su tvrdile da imaju veliku svetlost da e vreme
milosti istei u oktobra mesecu 1884. godine. Ja sam javno izjavila da je Gospodu bilo ugodno da mi
pokae da od 1844. godine nee od Njega biti nikakve poruke koja bi odreivala vreme. (2SM str. 73
- 1885)
Nae je stanovite da treba da ekamo i da straimo. Mi verujemo da nikakav odreeni datum
nee biti objavljen izmeu isteka prorokog razdoblja godine 1844. i vremena dolaska naeg
Gospoda. (10MR 270 -1888)
Ljudi nee dobiti nijednu dragu poruku o odreenom vremenu. Posle tog vremenskog
razdoblja (Otkrivenje 10,4-6), koje se protee od 1842. do 1844. godine, nee biti nikakvog tanog
odreivanja prorokog vremena. Najdue raunanje dosee do jeseni 1844. godine. (7BC str. 971 1900)
Elen Vajt je oekivala da e Hristos doi u njeno vreme
Bila mi je prikazana grupa prisutna na konferenciji. Aneo mi je rekao: Neki e biti hrana
crvima, neki e proi kroz sedam poslednjih zala, neki e biti ivi i ostati na Zemlji da budu uzeti
prilikom Isusovog dolaska. (1T str. 131.132 - 1856)
22
Poto je vreme kratko, treba da radimo marljivo, sa udvostruenom energijom. Naa deca
moda nikada nee otii na vie kole. (3T str. 159 - 1872)
Stvarno nije mudro da sada imamo decu. Vreme je kratko, prete nam opasnosti poslednjih
dana, i mala deca e preteno biti uklonjena pre toga. (Letter 48 - 1876)
U ovo vreme, kada se istorija sveta pribliava svom zavretku, kada ulazimo u vreme nevolje
kakve nikada nije bilo, to se manje branih zajednica osniva, to bolje i za ljude i za ene. (5T str. 366
-1885)
Doi e as i nije daleko kada e neki meu nama, koji sada veruju, jo iveti na Zemlji, videti
da se proroanstvo ispunjava i uti glas arhanela i trube Boje koja odjekuje planinama i ravnicama
i morima i uje se sve do krajeva Zemlje. (RH 31. jula 1888)
Vreme probe je upravo pred nama, jer je glasna vika treeg anela ve poela otkrivanjem
pravednosti Hrista, Otkupitelja koji oprata grehe. (1SM str. 363 - 1892)
Odlaganje objanjeno
Duga tamna no je naporna, ali je jutro milostivo odloeno, jer bi Uitelj, da sada doe, mnoge
zatekao nespremne. (2T str. 194 -1868)
Da su se adventisti, posle velikog razoarenja 1844. godine, vrsto drali svoje vere i zajedniki
krenuli putem koji im je otkrivalo Boje provienje, prihvatajui vest treeg anela i objavljujui je
svetu u sili Svetoga Duha, ve bi videli Boje spasenje, Gospod bi silno potpomogao njihove napore,
delo bi ve bilo zavreno i Hristos bi ve doao da uzme svoj narod i da mu donese nagradu... Nije
bilo po Bojoj volji da se Hristov dolazak toliko odlae...
Punih etrdeset godina su neverstvo, gunanje i duh pobune odvajali stari Izrailj od hananske
zemlje. Isti gresi su odloili ulazak savremenog Izrailja u nebeski Hanan. Ni u jednom od ta dva
sluaja ne moemo okriviti Boja obeanja. Neverstvo, svetovnost, neposveenost i trvenja medu
onima koji se smatraju Bojim narodom, zadrali su nas tolike godine u ovom svetu greha i patnje.
(Evangelizam, str. 523.524 - 1883)
Da je Hristova crkva izvrila svoj odreeni posao onako kako joj je to Gospod naloio, ceo svet
bi do sada bio opomenut i Gospod Isus u sili i velikoj slavi doao bi na nau Zemlju. (enja vekova,
str. 545 - 1898)
Boja obeanja su data pod uslovom
Boji aneli u porukama koje objavljuju ljudima govore da je vreme vrlo kratko. 1 Tako je i meni
uvek bilo predstavljano. Istina je da je vreme potrajalo due nego to smo mi oekivali u prvim
danima objavljivanja ove vesti. Na Spasitelj se nije pojavio tako brzo kao to smo mi oekivali. Ali,
da li je izneverila Boja re? Nikada! Treba da imamo na umu da su i Boja obeanja i pretnje
jednako date pod uslovom... 2
Moda emo zbog nepokornosti morati jo mnogo godina da ostanemo na ovom svetu, kao to
se dogodilo sinovima Izrailjevim, ali, Hrista radi, Njegov narod ne treba da grehu dodaje greh,
optuujui Boga za posledice svog pogrenog puta. (Evangelizam, str. 524-1901)
Vidi Rimljanima 13,11.12; 1. Korinanima 7,29; 1. Solunjanima 4,15.17;Jevrejima 10,25; Jakov 5,8.9; 1. Petrova 4,7;
Otkrivenje 22,6.7.
2
Vidi Jeremija 18,7-10; Jona 3,4-10!
1
23
Na ta Hristos jo eka
Hristos eka s velikom enjom da se pokae u svojoj Crkvi. Kada se Hristov karakter bude
savreno obnovio u pripadnicima Njegovog naroda, On e doi da ih uzme kao svoje.
Prednost svakog hrianina nije samo da oekuje dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista ve i da
ga ubrza. Da su svi oni koji priznaju Njegovo ime doneli i rod Njemu na slavu, kako bi brzo celi svet
bio zasejan semenom Jevanelja! Brzo bi sazrela poslednja velika etva i Hristos bi doao da prikupi
dragoceno zrno. (COL str. 69-1900)
Objavljujui Jevanelje svetu, mi moemo da ubrzamo dolazak naeg Gospoda. Mi ne treba
samo da oekujemo, ve i da ubrzamo dolazak Bojeg dana (2. Petrova 3,12). - (enja vekova, str.
545 -1898)
Da bi unitio greh i njegove posledice, On je rtvovao svoga Najdraega i nama dao mo, da u
saradnji s Njime, tom prizoru bede uinimo kraj. (Vaspitanje, str. 235 - 1903)
Boje strpljenje je ogranieno
Beskonani Bog s nepogreivom tanou i sada vodi knjigu obrauna sa svim narodima. Sve
dok Njegova milost bude pozivala na pokajanje, ovaj raun e ostajati otvoren, ali, kada brojke
dostignu odreenu veliinu, koju je Bog utvrdio, onda e zapoeti da deluje Njegov gnev. (5T str.
208 - 1882)
Bog vodi knjigu obrauna s narodima. Brojke na strani njihovog dugovanja stalno rastu, a kada
bude proglaen zakon da se krenje prvog dana u sedmici mora spreavati kaznama, tada e se
njihova aa prepuniti. (7BC str. 910 - 1886)
Bog vodi knjigu obrauna s narodima... Kada u potpunosti bude dolo vreme da bezakonje
dostigne granice koje mu je postavila Boja milost, Boje podnoenje e prestati. Kada nagomilane
brojke u izvetajima nebeskih knjiga budu oznaile da se napunila mera bezakonja, gnev e se izliti.
(5T str. 524 - 1889)
Iako Boja milost dugo podnosi prestupnika, postoji granica greha koju ljudi ne smeju da
prekorae. Kada se ta granica dostigne, tada prestaju ponude milosti i poinje sluba suda. (PP
162.163 - 1890)
Dolazi vreme kada e u svojim prevarama i drskostima ljudi doi do linije koju im Gospod nee
dozvoliti da prekorae, i tada e nauiti da postoje i granice Gospodnjeg strpljenja. (9T str 13 -1909)
Postoji granica iza koje se Gospodnji sudovi vie ne mogu odlagati. (PK str. 417 - 1914)
Bezakonje je skoro dostiglo granicu
Proi e jo samo malo vremena dok stanovnici Zemlje ne napune au svoga bezakonja. I tada
e se razbuditi Boji gnev, koji je tako dugo dremao, i ova zemlja svetlosti ispie au Njegovog
nerazblaenog gneva. (1T str. 363 - 1863)
aa bezakonja je skoro puna i Boja osvetnika pravda uskoro e stii krivce. (4T str. 489 1880)
Zloa stanovnika sveta skoro je napunila meru njihovog bezakonja. Ova Zemlja je skoro
dostigla granicu posle koje e Gospod dozvoliti razarau da izvri savete svoje volje. (7T str. 141 -
24
1902)
Prestupi su skoro dostigli granicu. Pometnja je zavladala u svetu i veliki uas e uskoro obuzeti
ljudska bia. Kraj je vrlo blizu. Mi koji znamo istinu treba da se spremamo za ono to e uskoro
zadesiti svet kao veliko iznenaenje. (8T str. 28 - 1904)
Treba da imamo na umu veliki Boji dan
Moramo se navii da stalno razmiljamo o velikim prizorima suda koji nam neposredno
predstoji. Naime, kada nam prizori velikog Bojeg dana stalno budu pred oima i kada nam sve
bude otkriveno, to e snano uticati na na karakter. Neki brat mi je rekao:
Sestro Vajt, ta misli, hoe li Gospod doi u toku sledeih deset godina?
Hoe li se neto promeniti ako On bude doao za dve, etiri ili deset godina?
Mislim da bih se, bar delimino, drukije ponaao nego sada kada bih znao da e Gospod doi
za deset godina!
ta bi inio? - upitala sam ga.
Pa, prodao bih svoje imanje i poeo ozbiljno da pretraujem Boju re da bih se osposobio da
opomenem ljude da se pripreme za Njegov dolazak. Osim toga, molio bih se Bogu da mi pomogne
da se pripremim za susret s Njim.
Tada sam ga upitala: A kada bi sigurno znao da Gospod nee doi u toku sledeih dvadeset
godina, da li bi to uticalo na tvoj ivot?
Mislim da bi! - odgovorio je on.
Kako su sebino zvuale rei da bi iveo drukijim ivotom kada bi znao da Hristos nee doi
jo deset godina! Zato, pa Enoh je hodio s Bogom trista godina! To je pouka i nama da treba da
hodimo s Bogom svakoga dana, i da neemo biti sigurni sve dok ne ponemo da straimo i da
ekamo. (Ms 10 - 1886)
Kratkoa vremena
Neka Gospod ne da odmora, ni danju ni nou, onima koji su sada bezbrini i ravnoduni u delu
i u radu za Gospoda. Kraj je blizu. To je ono to bi Isus eleo da uvek imamo na umu - kratkoa
vremena! (Letter97 - 1886)
Kada budemo stajali sa otkupljenima na staklenom moru sa zlatnim harfama i krunama slave, i
kada se pred nama bude pruala neizmerna venost, tek tada emo shvatiti kako je kratko bilo
ekanje u toku vremena probe. (10MR str. 266 - 1886)
25
4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA

Boji narod dri Njegove zapovesti
Bog ima svoju Crkvu na Zemlji, koja uzdie Njegov pogaeni zakon i predstavlja ljudima Boje
Jagnje koje uzima na sebe grehe sveta...
Postoji samo jedna Crkva na svetu koja u ovo vreme stoji na prolomu i popravlja ograde i
podie stare razvaline...
Neka svi paze da ne viu protiv jedinog naroda koji odgovara opisu naroda ostatka 1, koji dri
Boje zapovesti i ima veru Isusovu... Bog ima odvojeni narod, Crkvu na Zemlji, koja ne zaostaje ni
za kim, ve je iznad svih po svojoj opremljenosti da propoveda istinu, da opravda Boji zakon... Moj
brate, ako ti govori da je Crkva adventista sedmog dana Vavilon, onda grei! (TM str. 50.58.59 1893)
Imaju svedoanstvo Isusovo
to se kraj vie pribliava i delo objavljivanja poslednje opomene svetu iri, postaje sve vanije
da oni koji prihvate istinu za sadanje vreme steknu jasno razumevanje prirode i uticaja
svedoanstava, koja je Bog u svom provienju povezao s delom vesti treeg anela jo od samog
njegovog poetka. (5T str. 654 - 1889)
Ljudi mogu da kuju spletku za spletkom, a i neprijatelj e se truditi da zavede due od istine, ali,
svi koji veruju da je Gospod progovorio preko sestre Vajt i da joj je dao poruku, bie sigurni od
mnotva prevara koje e se pojaviti u ove poslednje dane. (3SM str. 83.84 - 1906)
Bie onih koji e tvrditi da imaju vienja. Kada vam Bog prui jasne dokaze da vizija dolazi od
Njega, moete je prihvatiti, ali je nemojte prihvatati na temelju bilo kakvog drugog dokaza, jer e
ljudi zastranjivati sve vie i vie, i u stranim zemljama i u Americi. (2SM str. 72-1905)
Njihove karakteristine biblijske doktrine
Godina 1844. predstavlja razdoblje velikih dogaaja. Nae zauene oi posmatrale su ienje
Svetilita na Nebu, koje je imalo tako odluujui uticaj na Boji narod na Zemlji, vesti prvog i
dragog anela, a zatim i treeg, koje su razvile zastavu s natpisom: Zapovesti Boje i vera Isusova!
Meu meaima te vesti bio je Boji Hram, koji je Njegov istinoljubivi narod video na Nebu i
koveg koji je sadravao Boji zakon. Videlo dana odmora po etvrtoj zapovesti bacilo je svoje
blistave zrake na put prestupnika Bojeg zakona. I neverovanje u besmrtnost zlih je stari mea. Ne
bih mogla da se setim vie niega to bi moglo da se ubroji u stare meae. (CW str. 30.31 - 1889)
Posebna misija adventista sedmog dana
Gospod nas je uinio uvarima svoga zakona; On nam je poverio svete i vene istine koje treba
Knjiga Otkrivenja govori o dva dela Bojeg naroda - o vidljivom Ostatku (12,17) i Bojem narodu u Vavilonu (18,4). Ovo
poglavlje govori o prvom, a 14. poglavlje (Glasna vika) o drugom.
1
26
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA
da budu verno objavljene drugima u obliku opomena, ukora i ohrabrenja. (5T str. 381 -1885)
Bog je izabrao adventiste sedmog dana da budu poseban narod, odvojen od sveta. Velikim
seivom istine istesao ih je iz kamenoloma sveta i doveo u vezu sa sobom, On ih je proglasio svojim
ambasadorima i pozvao da budu Njegovi predstavnici u poslednjem delu spasenja. Najvee blago
istine koje je ikada bilo povereno smrtnicima, najozbiljnije i najstranije opomene koje je Bog ikada
poslao oveku, poverene su njima da bi ih objavili svetu. (7T str. 138-1902)
U posebnom smislu adventisti sedmog dana stavljeni su u svet kao straari i svetlonoe. Njima
je poverena poslednja opomena, upuena svetu koji propada. Njih je obasjalo prekrasno videlo
Boje rei. Njima je povereno delo od izuzetne vanosti - objavljivanje vesti prvog, drugog i treeg
anela. Nema drugog dela koje bi imalo tako veliki znaaj. Oni ne smeju dozvoliti da bilo ta drugo
obuzme njihovu panju. (9T str. 19 - 1909)
Razlozi zbog kojih kojih je bila organizovana Crkva adventista sedmog dana
Kako se poveavao broj naih vernika postajalo je sve oiglednije da e bez nekog oblika
organizacije doi do velike zbrke i da se delo nee moi uspeno obavljati. Da bi se obezbedilo
izdravanje propovednika, obavljanje dela u novim poljima, zatita propovednika i crkava od
nedostojnih vernika, vlasnitvo nad crkvenim dobrima, objavljivanje istine putem tampe, i jo
mnogo toga, organizacija je bila preko potrebna...
Bog nam je preko svoga Duha poslao videlo da u Crkvi moraju da postoje red i savrena
disciplina - da je organizacija neophodna. Sistematinost i red vide se u svim Bojim delima u celom
svemiru. Red je zakon Neba, i zato treba da bude i zakon Bojeg naroda na Zemlji. (TM str. 26 1902)
Organizacija e uvek biti ivotno vana
Ukoliko crkve nisu tako organizovane da mogu da sprovedu i nametnu red, nemaju emu da se
nadaju u budunosti. (1T str. 270 - 1862)
O, kako bi se sotona radovao kada bi mogao da uspe u svojim naporima da se uvue meu ovaj
narod i da dezorganizuje delo u vreme kada je savrena organizacija ivotno vana i kada ona treba
da se pokae kao najvea snaga pri savladavanju lanih pokreta i odbacivanju zahteva koji nisu
utemeljeni na Bojoj rei. Mi elimo da nai redovi ostanu vrsti, da ne doe do slamanja sistema
organizacije i reda koji je uspostavljen mudrim i paljivim radom. Ne sme se dozvoliti da upravu
preuzmu rasputeni elementi koji bi eleli da zavladaju delom u ovo vreme.
Neki su irili ideje da e, kada se budemo pribliili kraju vremena, svako Boje dete delovati
nezavisno od bilo koje religijske organizacije. Meutim, Gospod me je pouio da u ovom delu ne
moe biti nezavisnog delovanja bilo kojeg oveka. 2 (9T str. 257.258 - 1909)
Poto se pribliavamo konanoj krizi, umesto da mislimo da ima sve manje potrebe za redom i
skladom u delovanju, treba da budemo jo sistematiniji nego to smo ikada bili. (3SM str. 26 -1892)
Naroiti autoritet Boje Crkve
Bog je svojoj Crkvi dao poseban autoritet i mo, i niko se ne moe opravdati ako ga ne potuje
2
Iz rukopisa koji je itan pred delegatima na zasedanju Generalne konferencije u Vaingtonu, 30. maja 1909. godine.
27
ili prezire jer bi, inei tako, prezreo Boji glas. (3T str. 417 - 1875)
Bog je svojoj Crkvi na Zemlji dao najveu vlast pod nebom. Boji glas preko Njegovog
sjedinjenog naroda, koji deluje u svojstvu Crkve, treba da bude potovan. (3T str. 451 - 1875)
Vreme duhovnog slepila i slabosti
Potvreno mi je bilo sve to sam izjavila u Mineapolisu, naime, da reforma treba da ide preko
crkava. Reforme se moraju sprovesti, jer su duhovna slabost i slepilo zavladali u narodu koji je bio
blagosloven velikom svetlou i dragocenim prilikama i prednostima. Kao reformatori, oni su izali
iz organizovanih crkava, ali se sada ponaaju, bar delimino, kao i crkve iz kojih su izali. Mi se
nadamo da nee biti potrebe za jo jednim izlaenjem. 3 Dok budemo nastavili da odravamo
jedinstvo Duha u svezi mira, neemo prestati da i perom i reju protestujemo protiv licemerne
pobonosti. (EGW88 str. 356.357 - 1889)
O onima koji se hvale svojim videlom iako proputaju da hode u njemu, Hristos kae: Ali vam
kaem, Tiru i Sidonu bie lake na dan suda nego vama! I ti, Kapernaume! (adventisti sedmog dana
koji imate veliko videlo) koji si se do nebesa podigao (po prednostima koje si dobio) do pakla e
propasti... jer da su velika dela koja su uinjena u tebi bila uinjena u Sodomu, postojao bi do
dananjega dana! - (RH, 1. avgust 1893) 4
Crkva se nalazi u laodikijskom stanju. Boja prisutnost nije u njenoj sredini. (1NL str. 99 - 1898)
Zloupotreba vlasti od strane crkvenih organa
I samu Generalnu konferenciju poela su da kvare pogrena miljenja i naela...
Ljudi su nepoteno koristili one za koje su pretpostavljali da se nalaze pod njihovom vlau. Bili
su odluni u nameri da navedu pojedince da se sloe s njihovim uslovima; eleli su da vladaju ili da
unite...
Drska vlast koja se tako razvila, kao da poloaj od ljudi stvara bogove, uplaila me je i treba da
plai sve nas. To je prokletstvo gde god da se pojavi i ko god da se njome slui. (TM str. 359-361 1895)
Ukupno uzevi, kao da je preveliki broj velikih odgovornosti poveren nekolicini ljudi, a neki od
njih ne uzimaju Boga za svog Savetnika. ta ti ljudi znaju o potrebama dela u stranim zemljama?
Kako e oni znati ta da odlue o pitanjima koja dolaze pred njih traei odgovor? Bila bi potrebna
tri meseca da oni u stranim zemljama dobiju odgovor na svoja pitanja, ak i da ne bude odlaganja u
pisanju. (TM str. 321 - 1896)
Oni koji ive u stranim zemljama nee da ine ono to im njihov zdrav razum govori da je
pravo, ukoliko pre toga ne zatrae odobrenje od Batl Krika. Pre nego to krenu napred, oni ekaju
DA ili NE sa tog mesta. (SdT-A/9/ 32 - 1896)
Nije mudro da se jedan ovek izabere za predsednika Generalne konferencije. Delo Generalne
konferencije se proirilo i neke stvari su nepotrebno iskomplikovane. Pokazalo se da nije bilo
dovoljno razboritosti. Treba raspodeliti podruja ili nainiti neki drugi plan da se izmeni postojee
Ovo je jedini poznati tekst iz pera Elen Vajt koji ukazuje da je ona izgubila poverenje u organizaciju Crkve adventista
sedmog dana. Sumnju koju je ovde izrazila nije nikada vie ponovila u toku preostalih 26 godina svog ivota.
4
Tekst komentara u zagradama takoe potie od Elen Vajt.
3
28
stanje. 5 (TM str. 342 - 1896)

Nemudre stareine ne govore u Boje ime
Glas iz Batl Krika, koji se smatrao autoritetom u savetovanju kako posao treba da se obavi, nije
vie Boji glas. (17MR str. 185 - 1896)
Prolo je ve nekoliko godina otkako ne smatram da je Generalna konferencija Boji glas.
(17MR str. 216 - 1898)
Da ti ljudi treba da stoje na svetom mestu, da budu kao Boji glas narodu, kao to smo nekada
verovali za Generalnu konferenciju - to pripada prolosti. (GCB 3. april 1901, 25)
Nije nam potrebna nova Crkva
Vi uzimate tekstove iz Svedoanstava koji govore o kraju vremena milosti, ili o reetanju meu
Bojim narodom, i onda govorite o izdvajanju iz tog naroda, o nekom svetijem i istijem narodu
koji e nastati. Sve je to veoma prijatno neprijatelju... Kada bi mnogi prihvatili gledita koja vi irite,
kada bi govorili i postupali u skladu s njima, pojavio bi se najtei oblik fanatizma koji se ikada
mogao videti medu adventistima sedmog dana. A sotona bi upravo to eleo. (1SM str. 179 - 1890)
Gospod vam nije poverio poruku da adventiste sedmog dana nazivate Vavilonom i da pozivate
Boji narod da izae iz Crkve. Svi razlozi koje biste vi mogli da navedete ne bi mogli da utiu na
moje miljenje o tom pitanju jer mi je Bog dao jasnu svetlost koja se protivi takvoj poruci...
Ja znam da Gospod voli svoju Crkvu. Ona ne sme da bude dezorganizovana ili razbijena u
nezavisne atome. To gledite je potpuno neodrivo; nema ni traga od dokaza da tako neto treba da
se dogodi. (2SM str. 63.68.69 - 1893)
Kaem vam, brao moja, da Gospod ima organizovano telo preko kojeg eli da radi... Kada
neko rastura organizovano telo Bojeg naroda koje dri zapovesti, kada poinje da odmerava Crkvu
na svojim ljudskim merilima i da izrie presudu protiv nje, tada moete znati da ga Gospod ne vodi.
Taj ovek je na pogrenom putu. (3SM str. 17.18 - 1893)
Bog e sve dovesti u red
Nema nikakve potrebe da sumnjamo, da se plaimo da delo nee uspeti. Bog je na elu dela, i
On e sve dovesti u red. Ako se na elu dela pojavi potreba za prilagoavanjem, Bog e se pobrinuti
za to i potruditi se da ispravi svako zlo. Treba da imamo poverenja da e Bog sigurno dovesti u luku
ovaj plemeniti brod koji nosi Boji narod. (2SM str. 390 - 1892)
Zar Bog nema svoju ivu Crkvu? On ima Crkvu, ali je to Crkva koja se bori, a ne Crkva koja je
ve pobedila. Nama je ao to ima i nesavrenih vernika, to ima kukolja medu penicom... Iako ima
Crkva adventista sedmog dana bila je organizovana 1863. godine sa oko 3500 vernika, sa est lokalnih oblasti, sa oko
tridesetak propovednika i sa trolanim Odborom Generalne konferencije. Predsednik Generalne konferencije bio je
potpuno u stanju da odgovori potrebama tako male organizacije, daje vodi i savetuje. On je mogao da prisustvuje svakom
vanom sastanku i da, osim toga, sam obavlja veliki deo poslovanja na izdavakom podruju. Meutim, oko 1896. godine
delovanje Crkve se veoma razgranalo u Sjedinjenim Dravama i proirilo na Evropu, Australiju i Afriku. Nije vie bilo
mogue da jedan ovek nadzire i usmerava tako veliko delo. Elen Vajt je zahtevala da se podruja podele, tako da nai
vernici po celom svetu ne moraju da trae savet samo od jednog jedinog oveka. Taj cilj je postignut kada su organizovane
unije crkvenih oblasti i odeljenja Generalne konferencije po svetu.
29
zala u Crkvi i bie ih sve do kraja sveta, Crkva u ove poslednje dane treba da bude videlo svetu koji
je zagaen i izopaen grehom. Iako je Crkva oslabljena i nesavrena, iako su joj potrebni ukori,
opomene i saveti, ipak jedino njoj Hristos na Zemlji poklanja svoju najuzvieniju panju. (TM str.
45.49 - 1893)
Sotonini bedemi nikada nee postii pobedu. Pobedu e odneti poruka treeg anela. Kao to je
Zapovednik vojske Gospodnje oborio jerihonske zidine, tako e i Boji narod, koji dri Njegove
zapovesti, na kraju pobediti, dok e svi protivniki elementi doiveti poraz. (TM str. 410 - 1898)
Neophodna je podela odgovornosti
Sada elimo reorganizaciju. elimo da ponemo od temelja, i da gradimo na drukijim
naelima...
Imamo ljude koji stoje na elu naih razliitih ustanova, na elu obrazovnih ustanova, naih
oblasti u raznim mestima i u raznim dravama. Svi oni treba da poslue kao predstavnici, da imaju
pravo glasa prilikom izrade i oblikovanja planova koje treba ostvariti. Treba da bude vie od samo
jednog, dva ili tri oveka koji e razmotriti ovo sveobuhvatno pitanje. Delo je veliko, i ne postoji
ljudski um koji bi sam mogao da planira posao koji valja obaviti...
elim sada da naglasim da Bog nije postavio nikakvu carsku vlast koja bi u naim redovima
upravljala ovom ili onom granom dela. Delo je bilo vrlo ograniavano pokuajima da se njime
rukovodi u svakoj pojedinosti... Mora doi do obnavljanja, reorganizacije; odbori moraju dobiti
neophodnu vlast i nadlenost. (GCB 3. april 1901, 25.26) 6
Moraju se osnivati nove oblasti. Bilo je u skladu s Bojom voljom to to je u Australiji osnovana
unija... Nije potrebno da se trai savet od hiljadama kilometara udaljenog Batl Krika i da se onda
sedmicama eka na odgovor. Oni koji se nalaze na licu mesta treba da odluuju ta valja uiniti.
(GCB 5. april 1901, str. 69.70)
Zasedanje Generalne konferencije 1901. godine odgovara na zahtev
ta mislite, ko je ovde bio sa nama otkako je ovo zasedanje otpoelo? Ko je spreavao sumnjive
pojave koje se obino vezuju uz ovakve sastanke? Ko je hodao prolazima izmeu redova ovoga
Hrama? Bog nebeski sa svojim anelima! A oni nisu ovamo doli da bi vas rastrgnuli na komade,
ve da bi vas nadahnuli pravednim i miroljubivim mislima. Oni su doli meu nas da ine Boja
dela, da suzbijaju sile tame, tako da posao koji je Bog odredio da se obavi ne bude zaustavljen. Boji
aneli deluju medu nama!...
Nikada u svom ivotu nisam bila tako zaprepaena kao povodom zaokreta do kojega je dolo
na ovom sastanku. Ovo nije nae delo. Bog je doveo do tog zaokreta. Ja sam dobila uputstva o svemu
tome, ali sve dok glavni posao nije bio obavljen na zasedanju, nisam bila u stanju da shvatim ta
uputstva. Boji aneli su hodali du redova prisutnih na tom sastanku. elim da svi mi to
zapamtimo, i da, osim toga, imamo na umu da je Bog obeao da e isceliti rane svoga naroda. (GCB
25. april 1901, str. 463.464)
U toku Generalne konferencije Bog je mono radio za svoj narod. Svaki put kada mislim o tom
zasedanju, obuzme me neko sveano raspoloenje i moja dua se ispunjava duhom zahvalnosti. Mi
Odlomak iz uvodnog govora Elen Vajt na zasedanju Generalne konferencije u Batl Kriku, odranom 2. aprila 1901.
godine.
6
30
smo videli dostojanstveno koraanje Gospoda, naeg Otkupitelja. Mi hvalimo Njegovo sveto ime, jer
je doneo osloboenje svom narodu. (RH 26. novembra 1901)
Bilo je neophodno da se organizuju unije crkvenih oblasti, tako da Generalna konferencija ne
diktira svim pojedinanim crkvenim oblastima. Vlast, poverena Generalnoj konferenciji ne treba da
bude usredsreena u rukama jednog, dvojice ili estorice; treba da se osnuje savet ljudi koji e
upravljati razliitim odeljenjima. 7 (Ms 26, 3. april 1903)
Obnovljeno poverenje u organizaciju Crkve
Mi sada ne moemo da napustimo temelje koje je Bog postavio. Mi sada ne moemo da uemo
u bilo koju novu organizaciju, jer bi to znailo otpadanje od istine. (2SM str. 390 - 1905)
Pouena sam da kaem adventistima sedmog dana po celom svetu da nas je Bog pozvao da Mu
kao narod budemo posebno blago. On je odredio da Njegova Crkva na Zemlji stoji savreno sjedi
njena u Duhu i u savetima Gospoda nad vojskama sve do kraja vremena. (2SM str. 397 - 1908)
Ponekad, kada je mala grupa ljudi kojima je bila poverena opta uprava nad delom, u ime
Generalne konferencije pokuavala da ostvari nemudre planove i da tako ogranii Boje delo, ja sam
govorila da glas Generalne konferencije, koju je predstavljala ta nekolicina ljudi, vie ne mogu da
potujem kao Boji glas. Meutim, to ne znai da mi ne treba da potujemo odluke Generalne
konferencije koja je sastavljena od legalno izabranih predstavnika dela iz svih krajeva sveta.
Bog je odredio da predstavnici Njegove Crkve iz svih delova sveta, kada se okupe na zasedanju
Generalne konferencije, treba da imaju autoritet. Neki su u opasnosti da uine greku, naime da
umu i prosuivanju jednog oveka ili male grupe ljudi poklone punu meru autoriteta i uticaja koje
je Bog dao svojoj Crkvi, kada se kao Generalna konferencija okupi da planira uspeh i napredak
Njegovog dela, da izrekne svoj sud i podigne svoj glas. (9T str. 260.261 - 1909)
Bog je svojoj Crkvi dao poseban autoritet i posebnu vlast. Niko ne moe opravdati nepotovanje
ili preziranje autoriteta i vlasti Crkve. Onaj koji to ini prezire Boji glas. (AA str. 164 - 1911)
Mene hrabri i ini srenom saznanje da Bog Izrailja i dalje vodi svoj narod i da e biti s njim sve
do kraja. 8 (2SM str. 406 - 1913)
Izjava Vilijama C. Vajta
Rekao sam joj (re je o gospoi Lidi Skot) da je majka 9 potovala iskustvo Crkve ostatka i da je
bila vrsto uverena da Bog nee dozvoliti da ova denominacija zastrani u tako potpuni otpad da bi
bilo potrebno da izaemo iz nje i da osnujemo neku novu Crkvu. (W.C. White u pismu 1, 23. maja
1915. godine)
Duhovno probuenje i dalje neophodno
Jednoga dana oko podne pisala sam o poslu koji se mogao obaviti na poslednjoj (1901. godine)
Za dalje informacije o reorganizaciji koja je bila obavljena na zasedanju Generalne konferencije 1901. godine vidi SDA
BC, SDA Encyclopedia, revised edition, 1050-1053!
8
Izvod iz poslednje poruke koju je Elen Vajt uputila Crkvi adventista sedmog dana povodom zasedanja Generalne
konferencije. Te ohrabrujue rei na zasedanju je proitao predsednik Generalne konferencije, pastor A.G. Danijels 27.
maja 1913. godine.
9
Misli na Elen Vajt (prim. prev.)
7
31
Generalnoj konferenciji da su ljudi na odgovornim poloajima sledili Boju volju i Njegove puteve.
Oni koji su imali veliko videlo nisu hodili u skladu sa njim. Zasedanje je bilo zavreno, a do
promene nije dolo. Ljudi se nisu ponizili pred Gospodom kao to je trebalo da uine i Sveti Duh
nije bio izliven. Toliko sam bila napisala, kada sam izgubila svest i na izgled se nala u Batl Kriku
kao svedok udnog zbivanja.
Bili smo okupljeni u velikoj dvorani Hrama. 10 Prvo je izgovorena molitva, zatim otpevana
pesma, a onda se ponovo ula molitva - najusrdnija molba upuena Bogu. Celo bogosluenje bilo je
obeleeno prisutnou Svetoga Duha...
Izgledalo mi je kao da ponos nikoga vie ne spreava da se od srca pokaje. U tome su prednjaili
ljudi od uticaja, koji nikada ranije nisu imali hrabrosti da priznaju svoje grehe.
Odjekivali su radosni uzvici kakvi se nikada pre toga nisu uli u Hramu.
Onda sam dola k sebi iz nesvesnog stanja i neko vreme nisam znala gde se nalazim. Pero mi je i
dalje bilo u ruci. Neko mi je rekao: Tako je moglo da bude! Bog je ekao da sve to uini za svoj
narod. Celo Nebo je ekalo da pokae milost! Mislila sam gde bismo mogli biti da je korenito delo
bilo obavljeno na poslednjoj Generalnoj konferenciji! (8T str. 104-106 - 5. januar 1903)
Bila sam duboko potresena prizorima koje sam nedavno videla u toku noi. Izgledalo je kao da
se neko veliko delo - delo probuenja - obavlja u mnogim mestima. Nai vernici su se svrstavali u
redove, odgovarajui na Boji poziv. (TM str. 515 - 1913)
Bog je strpljiv sa svojim narodom
Crkva je propustila, alosno propustila, da ispuni oekivanja svoga Otkupitelja, ali se Gospod
ipak nije povukao iz svog naroda. On jo ima strpljenja s njime, ne zbog neke dobrote koja bi se
mogla nai u njemu, ve da se Njegovo ime ne bi obeastilo pred neprijateljima istine i pravednosti,
da sotonske sile ne bi mogle da se raduju unitenju Bojeg naroda. On ve dugo podnosi njegova
lutanja, njegovo neverovanje i njegove ludosti. Sa predivnim strpljenjem i samilou pokuavao je
da ga disciplinuje. Da je narod sluao Boje pouke, On bi uklonio njegove izopaene sklonosti, dao
bi mu veno spasenje i pretvorio ga u veni spomenik sile Njegove milosti. (ST 13. novembar 1901)
Treba da imamo na umu da na ovoj Zemlji jedino Crkvi, iako je toliko oslabljena i nesavrena,
Hristos posveuje svoju najveu panju. On stalno brino strai nad njom i jaa je svojim Svetim
Duhom. (2SM str. 396 - 1902)
Bog radi sa onima koji su Mu verni
Gospod Isus e uvek imati svoj verni narod koji e Mu sluiti. Kada je jevrejski narod odbacio
Hrista, Kneza ivota, On mu je oduzeo Boje carstvo i predao ga neznabocima. Bog e nastaviti da
primenjuje to isto naelo u svakoj grani svoga dela.
Kada se vernici neke crkve pokau neverni Gospodnjoj rei, bez obzira na poloaj na kome se
nalaze, ma koliko uzvien i svet bio njihov poziv, Gospod vie nee moi da radi s njima. Tada e
drugi biti izabrani da nose vane odgovornosti. Meutim, ako ovi, sa svoje strane, ne oiste svoj
ivot od svakog ravog dela, ako ne uspostave ista i sveta naela na celom svom podruju, Gospod
e ih strano pohoditi i poniziti i, ukoliko se ne budu pokajali, ukloniti s njihovog mesta i uiniti da
budu izloeni podsmehu. (14MR str. 102 - 1903)
10
Naziv adventistike bogomolje u Batl Kriku (prim. prev.)
32
Ocenjeni prema svetlosti koju su dobili

Crkva adventista sedmog dana bie izmerena na merilima Svetilita. Ona e biti ocenjivana
prema prednostima i pravima koja je uivala. Ako njeno duhovno iskustvo ne bude odgovaralo
prednostima koje joj je, plaajui beskrajnu cenu, Hristos dao, ako je blagoslovi koje je dobila ne
budu osposobili da obavi povereno joj delo, nad njom e biti izreena presuda: Izmerena si na
merilima i nala si se laka! Ona e biti ocenjena prema svetlosti koju je dobila, prema prilikama
koje su joj bile date...
Ozbiljne opomene i saveti, koje smo dobili putem unitenja ljubomorno uvanih sredstava za
slubu, 11 kao da nam govore: Opomeni se, dakle, odakle si spao i pokaj se, i prva dela ini!
(Otkrivenje 2,5)...
Ukoliko se Crkva, koja je sada proeta duhom odmetnitva, ne pokaje i ne obrati, morae da
jede plodove svojih dela sve dok se ne zgadi sama sebi. Ukoliko se odupre zlu i izabere dobro,
ukoliko potrai Gospoda u potpunoj poniznosti i posegne za svojim visokim zvanjem u Hristu,
ukoliko stane na platformu vene istine i verom see za dostignuima koja su joj stavljena u izgled,
bie izleena. Ona e se pojaviti u svojoj bogomdanoj jednostavnosti i neporonosti, osloboena od
svih zemaljskih veza, pokazujui da ju je istina zaista oslobodila. Tada e njeni vernici zaista postati
izabranici Boji, Njegovi predstavnici. (8T str. 247-251 - 21. april 1903)
Istorija Izrailja nas opominje
U ove poslednje dane, Boji narod e biti izloen istim opasnostima kojima je bio izloen
nekadanji Izrailj. Oni koji ne budu posluali opomene koje im Bog alje, upae u iste nevolje u
koje je upadao nekadanji Izrailj a neverovanje e ih spreiti da uu u Gospodnji poinak.
Nekadanji Izrailj je trpeo nevolje zbog svog neposveenog srca i neukrotive samovolje. Njegovo
konano odbacivanje kao naroda dolo je kao posledica njegovog neverovanja, samopouzdanja,
nepokajanja, zaslepljenog uma i tvrdog srca. U istoriji Izrailja prepoznajemo signal opasnosti koji se
upuuje nama.
Gledajte, brao, da ne bude kada u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga ivoga...
jer postasmo zajedniari Hristu samo ako kako smo poeli u Njemu biti do kraja tvrdo odrimo.
(Jevrejima 3,12.14) (Letter 30 - 1895)
Crkva koja se bori jo je nesavrena
Crkva koja se bori jo nije Crkva koja je pobedila, a Zemlja jo nije Nebo. Crkva je sainjena od
pogreivih, nesavrenih ljudi i ena, koji su samo uenici i uenice u Hristovoj koli, koji tek treba
da se obue, disciplinuju i obrazuju za ovaj ivot i za budui, besmrtni ivot. (ST - 4. januar 1883)
Izgleda da neki ljudi smatraju da e posle ulaska u Crkvu sva njihova oekivanja biti ispunjena,
da e se sretati samo sa neporonima i savrenima. Oni su revnosni u svojoj veri i kada vide mane
vernika u Crkvi, spremni su da kau: Mi smo napustili svet da se ne bismo druili s loim
Sanatorijum u Batl Kriku, najvea i najpoznatija adventistika ustanova na svetu, izgoreo je do temelja 18. februara
1902. godine. Posle toga je dolo do unitenja izdavake kue Review and Herald Publishing Association, takoe poarom,
30. decembra 1902. godine.
11
33
karakterima, a i ovde ih ima! I onda pitaju, kao i sluge u prii: Otkuda, dakle, kukolj? Meutim,
time ne treba da budemo razoarani, jer nas Gospod nije ovlastio da mislimo da je Crkva savrena; i
sva naa revnost nee imati uspeha u naporima da Crkvu koja se jo bori uini tako istom kao to
e biti Crkva kada bude pobedila. (TM str. 47 - 1893)
Crkva koja je pobedila bie verna i slina Hristu
Delo e se uskoro zavriti. Vernici Crkve koja se bori, koji su se pokazali odani, postae vernici
Crkve koja je pobedila. (Evangelizam, str. 531 - 1892)
Hristov ivot je bio ivot nadahnut boanskom porukom o Bojoj ljubavi i On je duboko
eznuo da tu ljubav u obilnoj meri prenese na druge. Samilost je zraila s Njegovog lica, a Njegovo
ponaanje bilo obeleeno ljupkou, skromnou, istinom i ljubavlju. Svaki vernik Njegove Crkve
koja se bori mora da pokae iste te vrline, ukoliko eli da se pridrui Crkvi koja je pobedila. (FE str.
179 -1891)
34
5. BOGOSLUBENI IVOT OSTATKA

Dvojni ivot
U ovo doba, neposredno pre dragog Hristovog dolaska na nebeskim oblacima, treba da se obavi
delo slino delu Jovana Krstitelja. Bog trai ljude koji e pripraviti narod da opstane u veliki dan
Gospodnji... Da bismo mogli da objavimo vest slinu Jovanovoj, moramo stei duhovno iskustvo
slino Jovanovom iskustvu. Isto delo treba da se obavi u nama. Mi moramo da gledamo Gospoda i
da gledajui Njega izgubimo sebe iz vida. (8T str. 332.333 - 1904)
Druenje sa Bogom oplemenie na karakter i na ivot i ljudi e govoriti za nas, kao to su
govorili o prvim uenicima, da smo bili sa Isusom. To e evaneoskom radniku obezbediti uticaj
koji mu nita drugo ne bi moglo obezbediti. On ne bi smeo dozvoliti da bude lien te sile. Mi
moramo da ivimo dvojnim ivotom - ivotom misli i dela, tihe molitve i marljivog rada. (MH str.
512 - 1905)
Molitva i napor, napor i molitva, to e biti sadraj vaeg ivota. Morate se moliti kao da sva mo
i hvala pripadaju samo Bogu, i raditi kao da su sve dunosti samo vae. (4T str. 538 - 1881)
Niko nije siguran ni jedan dan, ni jedan sat bez molitve. (GC str. 530 - 1911)
Onaj koji ne ini nita osim to se moli, uskoro e prestati i da se moli. (SC 101 - 1892)
vrsto ukorenjeni u Hristu
Bura dolazi, bura koja e iskuati veru svakog oveka i pokazati od koje je vrste. Vernici treba
sada da budu vrsto ukorenjeni u Hristu, inae e ih neka od zabluda odvesti na stranputicu.
Za nas bi bilo dobro da svakoga dana provedemo jedan sat u razmiljanju o Hristovom ivotu.
Treba da ga prouavamo deo po deo, dozvoljavajui svojoj mati da se bavi svakim prizorom,
naroito onima vezanim za kraj Njegovog ivota. (enja vekova, str. 55 - 1898)
Jedina odbrana od zla je Hristos koji prebiva u srcu posredstvom vere u Njegovu pravdu. Sve
dok ne postanemo ivotno povezani sa Bogom, neemo nikada moi da se odupremo
obesveujuem uticaju samoljublja, samozadovoljstva i sklonosti prema grehu. Mi moemo
napustiti mnoge rave navike, privremeno prekinuti da se druimo sa sotonom; ali, bez ivotne veze
sa Bogom, koja se ostvaruje kada se iz trenutka u trenutak potinjavamo Njemu, biemo poraeni.
Bez linog poznanstva i stalne zajednice sa Hristom preputeni smo na milost i nemilost
neprijatelju, i sproveemo na kraju njegove naloge. (enja vekova, str. 270 - 1898)
Hristos, i to raspeti Hristos, treba da bude tema naeg razmiljanja, naih razgovora, i naih
najradosnijih oseanja, (SC str. 103.104 - 1892)
Oblikovani Svetim Duhom
Ljudsko srce nikada nee upoznati sreu ako se ne prepusti Svetome Duhu da ga On oblikuje.
Dub. usklauje obnovljenu duu sa uzorom, Isusom Hristom. Pod Njegovim uticajem,
neprijateljstvo prema Bogu menja se u veru i ljubav, a oholost u poniznost. Dua shvata lepotu istine
i Hristos se slavi vrsnoom i savrenstvom karaktera. (OHC str. 152 - 1896)
35
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 5. BOGOSLUBENI IVOT OSTATKA
Nema tog nagona nae prirode, sposobnosti naega uma ili sklonosti naega srca, koja ne treba
da bude, iz asa u as, pod upravom Bojega Duha. (PP str. 421 - 1890)
Duh rasvetljava nau tamu, uklanja nae neznanje i pomae nam u naim mnogobrojnim
potrebama. Meutim, um treba neprestano da see za Bogom. Ako dopustimo svetovnosti da se
ugnezdi, ako ne oseamo elju da se molimo, elju da razgovaramo sa Onim koji je izvor snage i
mudrosti, Duh mee stanovati u nama. (OHC str. 154 - 1904)
Neophodnost prouavanja Biblije
Nijedno obnovljeno srce ne moe da se odri u sveem stanju ako se svakodnevno ne natapa
solju Rei. Boanska milost mora da se prima svakoga dana, inae niko nee ostati obraen. (OHC
str. 215 - 1897)
Neka vaa vera bude potkrepljena Bojom reju. Uhvatite se vrsto za ivo svedoanstvo istine.
Verujte u Hrista kao u svog linog Spasitelja. On je bio i uvek e ostati naa Stena spasenja.
Hriani treba da se spreme za ono to e uskoro zadesiti svet kao silno iznenaenje. Ta
priprema treba da se sastoji od marljivog prouavanja Boje rei i nastojanja da se ivot uskladi s
njenim propisima. (PK str. 626 - 1914)
Niko osim onih koji su ojaali svoj um istinama Biblije nee se odrati u poslednjem velikom
sukobu. (GC str. 593.594 - 1911)
Samo oni koji su marljivo prouavali Pisma i koji su primili ljubav prema istini bie zatieni od
monih prevara koje e zarobiti svet. (GC str. 625 - 1911)
Neophodno je da nai vernici razumeju Boja proroanstva; oni moraju raspolagati
sistematskim poznavanjem naela otkrivene istine da bi se pripremili za ono to dolazi na Zemlju i
sauvali da ih ne odnese vetar lane nauke. (5T str. 273 - 1885)
Treba da uimo biblijske tekstove napamet
Nekoliko puta u toku dana dragoceni, zlatni trenuci treba da budu posveeni molitvi i
prouavanju Pisma, pa makar da se samo jedan tekst naui napamet, kako bi se duhovni ivot
odvijao u dui. (4T str. 459 - 1880)
Boja je dragocena Re merilo za mlade koji ele da budu verni Caru Neba. Neka prouavaju
Pisma. Neka tekst za tekstom ue napamet i stiu znanje o onome to je Gospod rekao. (ML str. 315
- 1887)
Podignite zid Pisma oko sebe i videete da ga svet nee moi oboriti. Uite Pismo napamet i
branite se njime od sotone kada vam se bude pribliio sa svojim iskuenjima: Pisano je! To je
nain kojim se na Gospod suoio sa sotoninim iskuenjima i pobedio ih. (RH 10. april 1888)
Imajte na zidovima svoje dvorane seanja Hristove rei. Treba da ih cenite vie od zlata i srebra.
(6T str. 81 - 1900)
Imajte depnu Bibliju sa sobom na radu i koristite svaku priliku da uite napamet njena
dragocena obeanja. (RH 27. april 1905)
Doi e vreme kada e mnogi biti lieni pisane Rei. Meutim, ako ta Re bude zapisana u
seanju, niko je nee moi uzeti od vas. (MR760 str. 24 - 1906)
Prouavajte Boju re. Uite napamet njena dragocena obeanja tako da i onda, kada budemo
36
lieni svojih Biblija, i dalje imamo kraj sebe Boju re. (10MR str. 298 - 1909)
etrnaesto poglavlje Otkrivenja kao sidro Bojem narodu
U ove poslednje dane, naa je dunost da shvatimo puno znaenje vesti prvog, drugog i treeg
anela. Svi nai postupci treba da budu u skladu s Bojom reju. Vesti prvog, drugog i treeg anela
su po svemu jedinstvene i objavljene u etrnaestom poglavlju Otkrivenja, od estog stiha do kraja.
(13MR str. 68 - 1896)
Od onih koji su prihvatili vest treeg anela mnogi nisu imali iskustva sa prethodne dve vesti.
Sotona je to shvatio i upravio je prema njima svoje zle oi da ih srui; meutim, trei aneo im je
ukazivao na svetinju nad svetinjama, dok su im oni koji su imali iskustvo sa prethodne dve vesti
otkrivali put koji vodi prema nebeskom Svetilitu. Mnogi su sagledali savreni lanac istine u vestima
trojice anela i verom su pratili Isusa u nebesko Svetilite. Te vesti su mi bile predstavljene kao sidro
Bojem narodu. Oni koji ih shvate i prihvate bie sauvani da ih ne odnese bujica mnogih sotoninih
prevara. (EW str. 256 - 1858)
Nauite svoj um da veruje Bojoj rei
Oni koji uzimaju sebi slobodu da Boju re proglaavaju nepouzdanom, da sumnjaju u sve to
prua i najmanju mogunost za neverovanje, ustanovie da e samo uz strahovitu borbu moi da
sauvaju svoju veru kada se budu pojavile nevolje. Bie im skoro nemogue da savladaju uticaje koji
e zahvatati um, navikavan da sve prima s nevericom, jer su na taj nain svoju duu stavili u
sotonine zamke i uinili je nemonom da raskine njegove strane mree koje su im sve vre i
vre obuhvatale duu.
Sumnjajui u sve, ovek priziva na svoju stranu sotonske sile. Meutim, jedina nada za one koji
su se navikli da sumnjaju lei u tome da se bespomono bace u Spasiteljevo naruje i da kao deca
pokore svoju volju Hristu, da Mu predaju svoje puteve da bi mogli biti izvedeni iz tame i privedeni
Njegovom udesnom videlu. ovek nema snage da se sam oslobodi iz sotoninih zamki. Oni koji su
se navikli da u sve sumnjaju, da sve proglaavaju nepouzdanim, da sve kritikuju, sami sebe jaaju u
neverstvu. (Ms 3 - 1895)
Pripremanje za budue nevolje
Hristove sluge ne treba da pripremaju neke unapred nauene govore koje e izgovarati kada
budu izvedene na sud zbog svoje vere. Njihova priprema treba da se obavlja iz dana u dan i da se
sastoji od sabiranja dragocenih istina Boje rei i njihovog uvanja u srcu, od prouavanja Hristovih
uenja, od jaanja vere molitvom, i tada, kada budu izvedeni na sud, Sveti Duh e im dozvati u
seanje upravo one istine koje e dirnuti srca onih koji su doli da ih sluaju. Bog e im vratiti u
seanje znanje steeno marljivim prouavanjem Pisma upravo u trenutku kada im bude bilo
neophodno. (CSW str. 40.41 - 1900)
Kada bude dolo vreme nevolje, meu onima koji sada propovedaju drugima bie i takvih koji
e uvideti, ispitavi svoja stanovita, da za mnoga svoja verovanja ne mogu navesti zadovoljavajui
razlog. Sve dok ne budu tako okuani, nee ni biti svesni veliine svoga neznanja. U Crkvi ima
mnogo vernika koji su potpuno sigurni da razumeju ono to veruju i koji nee shvatiti koliko su
37
neutvreni sve dok ne doe do rasprave o spornim pitanjima. Kada budu odvojeni od svojih
istovernika i primorani da sami, bez iije pomoi, obrazloe svoju veru, iznenadie se kada vide
koliko su nejasni njihovi pojmovi o onome to su prihvatali kao istinu. (5T str. 707 - 1889)
Drite pod kontrolom svoje moralne snage
Sposobnost da obrazloimo svoju veru je veliko dostignue, ali, ako istina ne prodre dublje od
toga, nikada neemo biti spaseni. Srce se mora oistiti od svake moralne pokvarenosti. (OHC str.
142 - 1893)
Nema mnogo onih koji shvataju da im je dunost da kontroliu svoje misli i svoju matu. Zaista
je teko neobuzdani um usmeriti prema korisnim temama. Meutim, ako se misli ne zaposle na
pravi nain, religija ne moe da zaokupi duu. Um mora da se bavi svetim i venim temama, ili e se
gubiti u triavim i povrnim mislima. I intelektualne i moralne snage moraju se disciplinovati, a
vebanjem one e ojaati i postati bolje. (OHC str. 111 - 1881)
Naa velika potreba je da podstaknemo i negujemo iste, moralne misli, da ojaamo moralne
snage umesto niih, telesnih sklonosti. Neka nam Bog pomogne da vie ne poputamo svojim
sebinim prohtevima! (MM str. 278 - 1898)
Enohov primer
Enoh je hodio s Bogom tri stotine godina pre nego to je otiao na Nebo, a stanje u svetu nije
tada bilo nita pogodnije za usavravanje hrianskog karaktera nego to je to danas, A kako je Enoh
hodio s Bogom? On. je nauio da se u mislima i u srcu uvek osea u Bojoj blizini, a kada god bi se
naao u nedoumici, upuivao je molitve Bogu da ga sauva.
On je odbijao da bilo ime uvredi Boga. Gospod mu je stalno bio u mislima. Molio bi se: Ui
me svojim putevima, da Ti ne greim! Lime eli da Ti ugodim? ime mogu da proslavim Tvoje
ime, moj Gospode? I tako je svoj put i svoje ponaanje neprestano usklaivao s Bojim
zapovestima, gajei savreno poverenje u svog nebeskog Oca, oslanjajui se stalno na Njegovu
pomo. Nije gajio nikakve svoje misli niti se povodio za svojom voljom. Ona se potpuno gubila u
volji njegovog Oca.
I sada je Enoh bio predstavnik onih koji e iveti na Zemlji kada Isus bude doao, koji e biti
preneseni na Nebo ne okusivi smrti. (1SAT str. 32 - 1886)
I Enoh je imao iskuenja kao i mi. Bio je okruen drutvom koje nije bilo nita sklonije
pravednosti od drutva koje nas okruuje. Atmosfera koju je udisao bila je zagaena grehom i
pokvarenou kao i naa, ali je ipak iveo posveenim ivotom. Bio je neokaljan gresima koji su
preovladavali u vremenu u kojem je iveo. Tako i mi moemo ostati isti i nepokvareni. (2T str. 122
- 1868)
Setimo se nekadanjih Bojih blagoslova
Kada razmislim o naoj prolosti, kada ponovo razmotrim svaki na korak sve do danas, mogu
da kaem: hvala ti, Boe! Kada vidim ta je Gospod uinio za nas, puna sam divljenja i poverenja
prema Hristu kao voi. Mi nemamo razloga da se plaimo budunosti, osim ako zaboravimo kako
nas je Gospod nekada vodio i kako nas je pouavao u prolosti! (LS str. 196 - 1902)
38
Tema za ozbiljno razmiljanje

Ako je ikada bilo vreme da ozbiljno porazmisle svi koji se boje Boga, to je vreme sada, kad je
lina pobonost tako ivotno vana. Treba da se pitamo: ta sam ja, i kakvo je moje delo, kakva je
moja misija u ovo vreme! Na ijoj strani ja delujem - na Hristovoj strani ili na strani neprijatelja?
Neka se zato svaka dua ponizi pred Bogom, jer mi sada sigurno ivimo u toku velikog Dana
pomirenja. Upravo se sada pred Bogom razmatraju sluajevi mnogih, jer oni nee ostati u svojim
grobovima jo dugo vremena. Vae ispovedanje vere nee vam biti garancija u to vreme, ve stanje
vaih oseanja. Da li je hram moje due oien od svake neistote? Da li sam priznao svoje grehe i
da li sam se pokajao pred Bogom, tako da oni mogu da budu izbrisani? Ne procenjujem li sebe
suvie olako? Da li sam spreman da prinesem svaku moguu rtvu da bih dostigao savrenstvo u
poznanju Isusa Hrista? Oseam li neprestano da nisam svoj, ve Hristov, da i moja sluba pripada
Bogu, ije sam vlasnitvo? (Ms 87 - 1886)
Treba da se pitamo: Za ta mi radimo i ivimo? I kakav e biti ishod svega toga? (ST 21.
novembra 1892)
ivot u senci dana suda
U mislima sam se pitala, gledajui ljude u gradovima kako tre tamo-amo za svojim poslovima,
da li se ikada sete Bojeg dana koji je pred nama? Svaki pojedini meu nama treba da ivi imajui na
umu veliki dan koji e uskoro doi na sve nas. (1SAT str. 25 - 1886)
Mi ne moemo da dozvolimo sebi da ivimo uopte se ne osvrui na dan suda; jer, iako je dugo
odlagan, sada je blizu, pred vratima, i vrlo se uri. Truba Arhanela e uskoro uzdrmati sve ive i
probuditi mrtve. (GC str. 560.561 - 1892)
Spremni za Hristov dolazak
Ako sada ne nalazimo nikakvog zadovoljstva u razmiljanju o nebeskim temama, ako nismo
zainteresovani da jaamo u poznanju Boga, ako ne uivamo u prouavanju Hristovog karaktera; ako
nas svetost uopte ne privlai - onda moemo da budemo sigurni da je uzaludna svaka nada da
emo naslediti Nebo. Savrena usklaenost sa Bojom voljom je visoki cilj koji hriani stalno
moraju da imaju pred oima. Oni e zato rado razgovarati o Bogu, o Isusu, o blistavom i
neporonom domu koji je Hristos pripravio svima onima koji Ga ljube. Razmiljanje o tim temama,
kada se dua gosti blaenim Bojim obeanjima, apostol predstavlja kao pokuaj da se okuse sile
onoga sveta (Jevrejima 6,5). (5T str. 745 - 1889)
Ako ste pravi pred Bogom danas, onda ste spremni da doekate Hrista ukoliko bude sada
doao. (HP str. 227 - 1891)
39
6. NAIN IVOTA I DELOVANJA OSTATKA

Duh slube i portvovanja
Bog ve dugo eka da duh slube obuzme celu Crkvu tako da svi ponu da rade za Njega prema
svojim sposobnostima. Kada bi vernici Boje crkve obavljali delo koje im je odreeno u ednim
poljima, kod kue i u stranim zemljama, ispunjavajui tako boanski nalog, ceo svet bi uskoro bio
opomenut i Gospod Isus bi se vratio na ovaj svet sa silom i slavom velikom. (AA str. 111 - 1911)
Na sve strane se zapaa sklonost da se delovanje pojedinaca zameni radom organizacija.
Ljudska mudrost tei za okrupnjavanjem, centralizacijom, za stvaranjem velikih crkava i ustanova.
Veliki deo vernika dobrotvorni rad preputa ustanovama i organizacijama, oslobaa se dodira sa
svetom i njihova srca postaju hladna. Obuzeti su sobom i neosetljivi. Ljubav prema Bogu i ljudima
umire u njihovim srcima.
Hristos je svojim sledbenicima poverio pojedinano delo - delo koje se ne moe obaviti preko
zamenika. Sluenje bolesnima i siromanima, objavljivanje Jevanelja izgubljenima, ne smeju se
prepustiti odborima ili dobrotvornim organizacijama. Pojedinana odgovornost, pojedinani napor,
lina rtva, to su zahtevi Jevanelja. (MH str. 147 - 1905)
Trgujte dok se ja ne vratim!
Hristos kae: Trgujte dok se ja ne vratim! (Luka 19,13) Moda e protei samo nekoliko
godina do kraja istorije naeg ivota, ali do tada moramo da radimo! (RH 21. april 1896)
Hristos bi eleo da se svako od nas naui da trezveno razmilja o Njegovom drugom dolasku.
Svi, svakoga dana, treba da pretrauju Boju re, ali ne smeju da zaborave sadanje dunosti. (Letter
28 - 1897)
Hristos naglaava da e neki od Njegovih ekalaca u vreme Njegovog dolaska biti zauzeti
poslovnim poduhvatima. Neki e sejati njive, dragi eti i prikupljati plodove ili mleti u mlinovima.
Nije Bogu po volji da Njegovi izabranici zapostavljaju ivotne dunosti i odgovornosti i da se
preputaju besposlenom meditiranju, obuzeti religijskim snovima. (Ms 26 - 1901)
inite u ovom ivotu to god moete vie dobrih dela. (5T str. 488 - 1889)
Kao da nam je svaki dan poslednji
Mi svakoga dana treba da straimo i da radimo i da se molimo kao da je to poslednji dan koji
nam je poklonjen. (5T str. 200 -1882)
Naa jedina sigurnost je da svakoga dana posao odreen za taj dan obavljamo onako kako
nailazi, radei, straei, ekajui, oslanjajui se svakoga trenutka na snagu Onoga koji je bio mrtav,
koji je ustao iz mrtvih i koji e veno iveti. (Letter 66 - 1894)
Svakoga jutra posveujte sebe i svoju decu Bogu za taj dan. Nemojte raunati na mesece i
godine; oni nisu vai. Vama je dat samo jedan kratak dan. I kao da je taj dan va poslednji na Zemlji,
radite u toku njegovih sati za Uitelja. Iznesite pred Boga sve svoje planove, da budu ostvareni ili
odbaeni, onako kako odredi Njegova providnost. (7T str. 44 - 1902)
40
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 6. NAIN IVOTA I DELOVANJA OSTATKA
Savesno svetkovanje Subote

Na nebeski Otac eli da se svetkovanjem Subote meu ljudima sauva znanje o Njemu. On eli
da Subota usmeri nae misli prema Njemu kao pravom i ivom Bogu, i da upoznajui Njega
steknemo ivot i mir. (6T str. 349 - 1900)
U toku cele sedmice treba da imamo Subotu na umu i da se pripremamo da je svetkujemo po
zakonu. Nije dovoljno da Subotu potujemo samo kao zakonsku obavezu. Mi treba da shvatimo
njen duhovni uticaj na sve ivotne delatnosti...
Kada se budemo tako seali Subote, prolaznome neemo dozvoliti da natkrili duhovno. Nijedna
dunost koja se odnosi na est radnih dana nee tada biti ostavljena za Subotu. (6T str. 353.354 1900)
ivotnim potrebama mora se udovoljiti, bolesni se moraju negovati, oskudica siromanih mora
se ublaiti. Nee biti bez krivice onaj ko u Subotu zanemari da pomogne u nevolji. Boji sveti odmor
nainjen je za oveka i dela milosra su u savrenom skladu sa njenim ciljem. Bog ne eli da
Njegova stvorenja ijedan as podnose bol koji se moe otkloniti u Subotu ili u bilo koji drugi dan.
Verni u desecima i prilozima
Desetak je svet i Bog ga je odvojio za sebe. On treba da se donosi u Njegovu riznicu i da se
upotrebljava za izdravanje evaneoskih radnika... itajte paljivo tree poglavlje Knjige proroka
Malahije da biste shvatili ta Bog govori o desetku. (9T str. 249 -1909)
Novi zavet ne ponavlja iznova zakon o desetku, kao to to ne ini ni sa zakonom o Suboti;
obaveznost oba zakona se podrazumeva, pa se samo objanjava njihov duboki duhovni znaaj. (CS
66 -1882)
Gospod sada poziva adventiste sedmog dana u svim mestima da se posvete Njemu i da uine
najvie io mogu, u skladu sa svojim okolnostima, da pomognu Njegovo delo. Po Njegovoj elji,
svojom velikodunou u darovima i prilozima oni treba da pokau koliko cene Njegove blagoslove
i koliko su Mu zahvalni na Njegovoj milosti. (9T str. 132 - 1909)
Ljubaznost prema samrtnicima je jadna zamena za velikodunost prema ivima. (5T str. 155 1882)
Potrebe dela e se neprestano poveavati kako se budemo pribliavali kraju vremena. (5T str.
156 - 1882)
Mi smo stavljeni na probu na ovom svetu da bi se utvrdila naa prikladnost za budui ivot. U
Nebo nee ui oni iji je karakter okaljan odvratnom mrljom sebinosti. Zato nas Bog ovde i
okuava; poverava nam prolazna blaga da bismo njihovom upotrebom dokazali da nam se mogu
poveriti i vena bogatstva. (CS str. 22 -1893)
Osnivajte nove ustanove
Neki bi mogli da kau: Ako e Gospod uskoro doi, za,r ima potrebe da se osnivaju kole,
sanatorijumi i nove fabrike? Ima li potrebe da nai mladi ue zanate?
Gospodnji plan je da stalno usavravamo talente koje nam je dao. To ne moemo initi ukoliko
ih ne koristimo. Mogunost Hristovog skorog dolaska ne sme da nas navede na lenjost. Umesto
41
toga, ona treba da nas pokrene da uinimo sve to moemo kako bismo bili na blagoslov i korist
oveanstvu. (MM str. 268 - 1902)
Veliko delo treba da se obavi po celom svetu i zato niko ne sme da pomisli da, poto je kraj
blizu, nema potrebe za ulaganjem posebnih napora radi podizanja razliitih ustanova u skladu s
potrebama dela... Kada nas Gospod bude pozvao da prestanemo da ulaemo napore da bismo
izgradili kapele, osnivali kole, sanatorijume i izdavake kue, tada e biti vreme da skrstimo ruke i
prepustimo Gospodu da zavri svoje delo, ali je sada naa prilika da pokaemo svoju revnost pred
Bogom i svoju ljubav prema oveanstvu. (6T str. 440 - 1900)
Zdravstveno-evaneosko delo
Kada religijsko nasilje bude potkopalo slobode naeg naroda, oni koji zastupaju slobodu savesti
nai e se u nepovoljnom poloaju. Svoga dobra radi, dok im se jo prua prilika, trebalo bi da se
obaveste o bolestima, njihovim uzrocima, spreavanju i leenju. Oni koji to budu uinili, na sve
strane e nalaziti priliku da rade. Bie napaenih, mnogo takvih kojima e biti potrebna pomo, ne
samo meu pripadnicima vae vere, ve preteno medu onima koji ne poznaju istinu. (CH str. 506 1892)
elim da vam kaem da uskoro nee moi da se obavlja nikakav propovedniki posao, ve samo
posao na zdravstveno-evaneoskom podruju. (CH str. 533 - 1901)
Boji narod treba da ceni svoje zdravlje
Zdravstvena reforma, bilo mi je pokazano, predstavlja deo vesti treeg anela i isto je tako usko
povezana sa njom kao to su ruka i aka povezane sa ljudskim telom. (1T str. 486 - 1867)
aj, kafu, duvan i alkohol moramo predstavljati kao grena uivanja. Ne moemo u istu ravan
sa njima stavljati meso, jaja, maslac, sir i sline namirnice koje se stavljaju na sto. Njih ne treba
gurati u prvi plan, kao cilj naih nastojanja. One prve - aj, kafu, duvan, pivo, vino, i sva alkoholna
pia - ne treba uzimati umereno, ve potpuno odbaciti. (3SM str. 287 - 1881)
Prava umerenost nas ui da potpuno odbacimo sve to je tetno, a da razborito uzimamo ono
to je zdravo. (PP str. 562 -1890)
ist vazduh, suneva svetlost, umerenost, odmor, vebanje, odgovarajua ishrana, upotreba
vode, uzdanje u boansku snagu - to su pravi lekovi. (MH str. 127 - 1905)
Sve to teti zdravlju ne samo da smanjuje fiziku snagu ve obino slabi i mentalne i moralne
snage. Popustljivost prema bilo kojem nezdravom obiaju oteava oveku da uoi razliku izmeu
onoga to je dobro i onoga to je zlo i, prema tome, da se bori protiv zla. (MH str. 128 - 1905)
Vraanje prvobitnoj ishrani
Bog se trudi da nas vrati, korak po korak, svom prvobitnom planu - da se ovek hrani
prirodnim proizvodima zemlje. Meu onima koji ekaju dolazak svoga Gospoda konano e
prestati upotreba mesa; meso e prestati da bude deo njihove ishrane. Taj cilj treba uvek da imamo
na umu i da se istrajno trudimo da ga postignemo. (GH str. 450 - 1890)
Vee reforme treba da se vide medu onima koji tvrde da ekaju drugi dolazak Isusa Hrista.
Medu naim vernicima, zdravstvena reforma treba da obavi delo koje jo nije obavljeno. Ima onih
42
koji tek treba da shvate opasnost od upotrebe mesa i koji jo jedu meso ivotinja, ugroavajui tako
svoje fiziko, mentalno i duhovno zdravlje. Mnogi, koji su sada tek napola obraeni u pogledu
jedenja mesa, napustie Boji narod i nee vie hoditi s njime. (RH 27. maj 1902)
Vreme za post i molitvu
Sada i u budunosti, sve do zavretka vremena, Boji narod treba da bude ozbiljniji, budniji, da
se ne uzda u svoju mudrost, ve u mudrost svoga Voe. Treba da odvoji vreme za post i molitvu.
Moda nee biti potrebno da se potpuno odrekne hrane i pia, ali treba da uzima male koliine
najjednostavnije hrane. (CD str. 188.189 - 1904)
Pravi post, koji bi trebalo preporuiti svakome, predstavlja odricanje od svih vrsta nadraujue
hrane i pravilnu upotrebu zdrave, jednostavne hrane koju nam je Bog obilno stavio na raspolaganje.
Ljudi treba manje da razmiljaju o tome ta e jesti i piti od zemaljske hrane, a mnogo vie o hrani s
Neba, koja e dati snagu i ivot celom naem verskom iskustvu. (MM str. 283 - 1896)
Kvasac pobonosti jo nije potpuno izgubio svoju snagu. U vreme kada Crkvi preti najvea
opasnost i kada je zahvata najvee mrtvilo, mala eta koja stoji u svetlosti uzdisae i tuie zbog
gnusoba koje se ine u zemlji, ali e se jo usrdnije moliti za Crkvu iji se vernici ponaaju po uzoru
na svet. (5T 209.210 - 1882)
Potpuno pouzdanje u Boga
Zbog neposveenih evandeoskih radnika, dogaaji e ponekad dobijati neeljene tokove.
Moda ete plakati zbog posledica pogrenih postupaka drugih, ali se nemojte zabrinjavati. Delo
stoji pod nadzorom dragog Uitelja. On samo trai da sluge dolaze k Njemu po nareenja i da
sluaju Njegova uputstva. Sve grane dela - nae crkve, misije, subotne kole, ustanove - On nosi na
svom srcu. Zato da se onda brinemo? Duboka tenja da Crkva bude proeta ivotom treba da bude
zdruena s potpunim poverenjem u Boga... Neka niko ne izlae prevelikom naporu snage, koje je
dobio od Boga, da bi Gospodnje delo krenulo napred veom brzinom. ovekova snaga ne moe da
ubrza delo; sa njom mora da se sjedini snaga nebeskih sila... Kada bi svi radnici koji danas nose
najtee terete otili na poinak, Boje delo bi i dalje ilo napred. (7T str. 198 -1902)
Porodina bogosluenja
Veerom i jutrom udruite se sa svojom decom u slavljenju Boga, itanju Njegove rei i pevanju
slavopoja. Uite decu da znaju napamet Boji zakon. (Evangelizam, str. 377 - 1904)
Neka vreme porodinog bogosluenja bude kratko i zanimljivo. Nemoj dozvoliti da ga se tvoja
deca ili bilo koji lan tvoje porodice plae zbog njegove razvuenosti ili nezanimljivosti. Kada se ita
neko dugo poglavlje ili se upuuje duga molitva, ta dragocena sluba postaje zamorna i svi osete
olakanje kada se zavri...
Neka otac izabere deo Pisma koji je zanimljiv i lako razumljiv; nekoliko stihova je dovoljno da
se izvue pouka koja se moe prouavati ili sprovoditi u delo u toku dana. Moe se postaviti poneko
pitanje, dati nekoliko ozbiljnih, zanimljivih primedaba, ili ispriati neki dogaaj, kratak i prikladan,
koji e posluiti kao ilustracija. Treba zatim otpevati bar nekoliko stihova neke ivahne pesme i
uputiti kratku i prikladnu molitvu. Onaj koji se moli ne treba da se moli za sve, ve treba da izrazi
43
svoje potrebe jednostavnim reima, i da proslavi Boga svojom zahvalnou. (CG str. 521.522 - 1884)
uvaj se druenja sa svetom
I posle ovoga videh dragoga anela gde silazi s Neba, koji imae oblast veliku; i zemlja se
zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom, govorei: pade, pade Vavilon, grad veliki, i posta
stan avolima, i tamnica svakome duhu neistome, i tamnica svih ptica neistih i mrskih, jer
otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. I carevi zemaljski s njome blud inie, i trgovci
zemaljski obogatie se od bogatstva slasti njene. (Otkrivenje 18,1-3)
Dok ova poruka odjekuje, dok objavljivanje istine obavlja svoje delo razdvajanja, mi kao verni
Boji straari treba da razaznamo svoj pravi poloaj. Mi se ne smemo udruivati sa svetovnim
ljudima da se ne bismo nadahnuli njihovim duhom, da naa duhovna pronicljivost ne bi do te mere
otupila da izgubimo orijentaciju, i da one koji imaju istinu i objavljuju Gospodnju poruku ponemo
da ocenjujemo na temelju gledita crkava koje sebe smatraju hrianskim. U isto vreme, ne smemo
se ponaati kao fariseji i drati se daleko od njih. (EGW88 str. 1161 - 1893)
Oni koji strae i ekaju da se Hristos pojavi na nebeskim oblacima nee se meati sa svetom u
traenju zadovoljstava niti e uzimati uea na skupovima preteno zabavnog karaktera. (Ms 4 1898)
Udruivati se ugovorima, partnerstvom ili poslovnim vezama sa onima koji nisu nae vere nije
u skladu sa Bojom voljom. (RH 4. avgust 1904)
S drugim ljudima treba da se udruujemo samo onoliko koliko moemo da pri tome ne
rtvujemo naela. To ne znai da bi trebalo da se ulanjujemo u njihove loe ili drutva, ve da im
stavimo do znanja da svim srcem podupiremo njihove napore na podruju trezvenosti. (Te str. 220 1884)
Rekreacija koju Hristos odobrava
Hrianin ima prednost i dunost da se trudi da svoj duh osvei i da svoje telo osnai
bezazlenom rekreacijom, sa ciljem da svoje fizike i mentalne snage upotrebi na slavu Bogu. (MYP
str. 364 - 1871)
Hrianima stoje na raspolaganju mnogi izvori radosti; oni su sposobni da s nepogreivom
tanou ustanove koja su zadovoljstva zdrava i u skladu s Bojim zakonom. Zato treba da se bave
onim oblicima rekreacije koji ne slabe um niti uniavaju duu, koji ne ostavljaju za sobom gorak
ukus razoarenja, koji ne potkopavaju svest o sopstvenoj vrednosti, koji ne zatvaraju put za korisnu
slubu. Dokle god Isus moe da ostane s njima, dokle god mogu da se mole, dotle su u savrenoj
sigurnosti. (MYP str. 38 - 1884)
Trebalo bi da nae skupove tako organizujemo i da se na njima tako ponaamo da nas posle
povratka kuama savest ne uznemirava, znajui da nismo uvredili ni Boga ni ljude, da ni na koji
nain nismo povredili ni ranili one s kojima smo se draili niti smo irili oko sebe tetan uticaj...
Svako zadovoljstvo u kome moete uestvovati traei u veri da vas Bog blagoslovi, nee biti
opasno. Ali, svako ono zadovoljstvo koje vas spreava da se molite u svojoj kleti, da se pridruite
prouavanju kod molitvenog oltara, da uestvujete na molitvenom bogosluenju, nije sigurno, ve
opasno. (MYP str. 386 - 1913)
44
Muzika koja uzdie

Kao to su se deca Izrailjeva, putujui pustinjom, hrabrila melodijama svetih pesama, tako i
Boja deca danas, po Bojem nalogu, svoj hrianski ivotni put treba da uine radosnim. Jedan od
najboljih naina da se Boje rei ureu u seanje je njihovo ponavljanje u pesmi. Takva pesma ima
udesnu mo. Ona ima silu da obuzda grubu i neotesanu prirodu; silu da oivi misli i probudi
saoseanje, da podstakne na sloan rad i da odagna potitenost i zle slutnje, koje oduzimaju hrabrost
i snagu. (Vaspitanje, str. 151 -1903)
Muzika je deo oboavanja Boga u nebeskim dvorima i mi bismo se morali potruditi da u svojim
pesmama hvale, koliko god je to mogue, postignemo sklad nebeskih horova... Pevanje, kao deo
religijske slube, isto je toliko akt oboavanja kao i molitva. (PP str. 594 - 1890)
Upotrebi muzikih instrumenata uopte se ne moe prigovoriti. Muziki instrumenti koristili
su se pri verskim slubama u staro vreme. Oni koji su dolazili da se poklone Bogu slavili su ga uz
gusle i kimvale. Tako isto muzika treba da ima svoje mesto i na naim bogosluenjima.
Pozorine predstave
Pozorite predstavlja jedno od najopasnijih mesta zabave. Umesto da bude kola morala i
vrline, kao to se esto tvrdi, ono je rasadnik nemorala. Pokvarene navike i grene sklonosti jaaju se
i uvruju takvim zabavama. Raskalane pesme, nepristojni pokreti, izrazi i ponaanje izopauju
matu i kvare moral.
Svako mlado bie koje se navikne da poseuje takve predstave izopauje svoj karakter. Nijedan
drugi uticaj u naoj zemlji nije tako uspean u trovanju mate, unitavanju verskih oseanja,
otupljivanju elje za tihim zadovoljstvima i trezvenom stvarnou ivota kao pozorine predstave.
Sklonost prema takvim prizorima poveava se svakim poputanjem toj sklonosti, kao to i elja za
opojnim piima jaa kad god se ono uzima. (4T str. 652.653 - 1881)
Boji blagoslov se ne moe prizivati na vreme provedeno u pozoritu ili na plesu. Nijedan
hrianin ne bi hteo da ga smrt zadesi na takvom mestu. Niko ne bi eleo da se tu nae prilikom
drugog Hristovog dolaska. (MYP str. 398 - 1882)
Jedina sigurna uivanja su ona koja ne proteruju ozbiljne i pobone misli. Jedina sigurna mesta
za sastanke su ona na koja moemo da povedemo Isusa. (OHC str. 284 - 1883)
Odea i ukraavanje
Nema potrebe da pitanje odevanja uinite najvanijom takom svoje religije. Ima neto vrednije
o emu bi trebalo da govorite. Govorite o Hristu, a kada je srce obraeno, onda e otpasti sve to nije
u skladu sa Bojom reju. (Evangelizam, str. 205 - 1889)
Ako smo hriani, mi emo slediti Hrista, iako put kojim treba da idemo prelazi pravo preko
naih uroenih sklonosti. Nema koristi od toga da vam neko govori da ne smete da oblaite ovo ili
ono. Ukoliko je ljubav prema tim tatim uivanjima u vaem srcu, onda bi skidanje ukrasa bilo
slino kidanju lia sa drveta. Sklonosti nepreporoenog srca same bi se ponovo nametnule. Vi se
morate ponaati u skladu sa svojom saveu. (CG str. 429.430 - 1892)
Preklinjem nae vernike da hode paljivo i oprezno pred Bogom. Drite se obiaja u odevanju
45
samo dok su oni u skladu sa zdravstvenim naelima. Neka se nae sestre odevaju skromno, kao to
mnoge i ine, pravei odeu od dobrog, trajnog materijala koji odgovara njihovom uzrastu, i neka
ne dozvoljavaju da im pitanje odevanja zaokuplja misli. Nae sestre treba da se odevaju pristojno.
Treba da oblae skromno, sa stidom i potenjem (1. Timotiju 2,9). Pruite svetu ivu sliku
unutranjeg ukraavanja Bojom milou. (3SM str. 242 - 1897)
Spoljanja pojava je ogledalo srca. (1T str. 136 - 1856)
Potreba za publikacijama
Treba da izdajemo publikacije pisane najjednostavnijim, najrazumljivijim jezikom, koje e
objanjavati teme od ivotnog interesa i najavljivati ono to treba da doe na svet. (HM 1. februar
1890)
Prva i druga poruka su objavljivane 1843. i 1844. godine, sada se nalazimo usred objavljivanja
tree, ali sve tri poruke treba da se i dalje propovedaju... Ove poruke treba da objavljujemo svetu
putem naih publikacija, putem predavanja, ukazujui na temelju proroke istorije ta se ve
dogodilo a ta tek treba da se dogodi. (CW str. 26.27 - 1896)
Neulepana istina mora se iznositi putem brourica i traktata i oni se moraju iriti kao jesenje
lie. (9T str. 230 - 1897)
Knjige Patrijarsi i proroci, Danilo i Otkrivenje i Velika borba danas su potrebnije nego ikada
pre. Te knjige treba da irimo u velikom broju, jer e istine koje one naglaavaju uiniti da se otvore
mnoge zaslepljene oi. (CM str. 123 - 1905)
Sve dok vreme milosti traje, bie i prilika za rad naih literarnih evanelista. (6T str. 478 - 1900)
Bez otrih napada u naim asopisima
Neka oni koji piu u naim asopisima ne upuuju otre napade ili aluzije, koje e svakako
priiniti tetu, koje e nam podii prepreke i onemoguiti nam da obavimo delo koje treba da
obavimo da bismo dosegnuli sve slojeve, ukljuujui i katolike. Naa je dunost da istinu govorimo s
ljubavlju i da je ne meamo sa neposveenim elementima nepreporoenog srca govorei ono to
mirie na duh kojim su proeti nai neprijatelji...
Mi ne smemo da se sluimo grubim i otrim reima. Izbacimo ih iz svakog napisanog lanka, iz
svakog objavljenog govora. Neka Boja re see i ukorava, a neka se smrtni ljudi skriju i nastavaju u
Isusu Hristu. (9T str. 240.241.244 - 1909)
Treba da izbacimo iz svojih spisa, iz svog govora, svaki izraz koji bi, uzet odvojeno, mogao da
bude pogreno protumaen, tako, da izgleda kao da govorimo protiv zakona i reda. Svaku re
moramo paljivo ocenjivati da ne bismo sami sebe uvrstili na spisak onih koji izgovaraju rei koje ih
predstavljaju kao ljude na izgled nelojalne svojoj zemlji ili njenim zakonima. (Letter 36 - 1895)
Hrianstvo se ne izraava kavgadijskim optubama i osudama. (6T str. 397 - 1900)
uvajte se sporednih pitanja
Bog nije zaobiao svoj narod izabravi jednog pojedinca ovde i drugog pojedinca tamo kao
jedino dostojne da im poveri svoju istinu. On ne daje jednom oveku novu svetlost suprotnu
utemeljenoj veri Crkve kao celine. Pri svakoj reformi ustajali su ljudi iznosei upravo to tvrenje...
46
Neka se niko ne oslanja na sebe kao da mu je Bog dao posebnu svetlost, veu od one koju je dao
njegovoj brai...
Neko prihvati neku novu i originalnu misao koja se na izgled ne sukobljava sa istinom. On ... se
bavi njome sve dok ne pone da mu izgleda posebno lepa i vrlo znaajna, jer je sotona sposoban da
joj da taj lani izgled. Konano mu to postaje centralna tema koja istiskuje sve ostale, najvanija
taka oko koje se sve okree, a istina se iskorenjuje iz srca...
Ja vas opominjem da se uvate tih sporednih pitanja, iji je cilj da um odvrate od istine. Zabluda
nikada nije bezopasna. Ona nikada ne posveuje, ve uvek unosi smutnju i neslogu. (5T str. 291.292
- 1885)
Naglaavajte ono to sjedinjuje, a ne ono to razdvaja
Na hiljade preruenih iskuenja pripremljeno je za one koji imaju svetlost istine i naa jedina
sigurnost je u tome da ne primamo nijednu novu doktrinu, nijedno novo tumaenje Pisma dok ih
prethodno ne iznesemo na ocenu iskusnoj brai. Iznesite ih pred njih u poniznom duhu, spremni da
primite pouku, uz iskrenu molitvu; a ako oni ne vide u njima nikakve svetlosti, pokorite se
njihovom miljenju, jer je pomo u mnotvu savetnika (Prie 11,14)...
Ustajae ljudi i ene govorei da imaju neku novu svetlost ili neko novo otkrivenje, sa namerom
da potkopaju veru u neke od starih meaa. Njihova uenja nee izdrati probu Boje rei, ali e
uspeti da prevare neke due. Kruie lane glasine i neki e se uhvatiti u ovu zamku... Nikada ne
moemo da budemo dovoljno budni uvajui se svakog oblika zablude, jer se sotona stalno trudi da
odvoji ljude od istine. (5T str. 293.295.296 - 1885)
Moramo nastojati da pokaemo da je ivotno vano da budemo jedinstveni, ali ne tako to e se
svi saglasiti sa naim zamislima ve to e se svi potruditi da postignu Hristovu krotost i poniznost i
tako postati jedne misli u Hristu Isusu. Tek tada emo postii jedinstvo duha. (Letter 15 - 1892)
Pozivam one koji tvrde da veruju u istinu da hode u jedinstvu sa svojom braom. Nemojte se
truditi da svetu pruite priliku da kae da smo ekstremisti, da smo razjedinjeni, da jedan ui jedno, a
drugi drugo. Izbegavajte razmirice. (TM str. 57 - 1893)
Kako da se suoimo sa kritiarima
Oni koji su se odvojili od vere dolazie u nae mesne crkve da skrenu panju sa dela koje nam je
Bog dao da obavimo. Vi ne moete sebi dozvoliti da prestanete da sluate istinu i da se okrenete
bajkama. Nemojte prestajati da se trudite da obratite one koji izgovaraju rei kritike protiv vaeg
rada; neka se vidi da ste nadahnuti duhom Isusa Hrista i aneli Gospodnji e u vaa usta staviti rei
koje e dosegnuti do srca protivnika. Ako takvi ljudi istraju u svojim nastojanjima, pronicljivi umovi
u crkvi shvatie da su vaa merila uzvienija. Govorite tako da se vidi da Isus Hristos govori preko
vas. (9T str. 148.149 - 1909)
Uzdignite Boju re
Ako se budemo trudili da uzburkamo oseanja, imaemo sve to elimo, ali i vie nego to emo
umeti da savladamo. Zato smireno i jasno propovedajte Re! Ne smemo smatrati svojim zadatkom
da izazivamo uzbuenje. Samo Sveti Duh Boji moe da razbudi zdravo oduevljenje. Neka Bog
47
radi, a ljudsko orue neka ponizno hodi pred Njim, straei, ekajui, molei se, gledajui svakog
trenutka na Isusa, dozvoljavajui da ga vodi i njime upravlja Boji Duh, koji je svetlost i ivot. (2SM
str. 16.17 - 1894)
Mi moramo izlaziti pred ljude sa sigurnom Bojom reju, i kada oni budu prihvatili tu Re,
Sveti Duh e moi da doe. Meutim, On uvek dolazi, kao to sam to ve ranije kazala, na nain koji
Ga pozitivno prikazuje u oima ljudi. U naim reima, u naim pesmama, u svim naim duhovnim
nastojanjima, moramo pokazivati spokojstvo, dostojanstvo i strahopotovanje koje se oekuje od
svakog pravog Bojeg deteta. (2SM str. 43 - 1908)
Mi elimo da preko Rei - a ne preko oseanja i uzbuenja navedemo ljude da posluaju
istinu. Na platformi Boje rei moemo sigurno da stojimo. (3SM str. 375 - 1908)
48
7. IVOT NA SELU
Boanski ideal
Iako je sve to je nainio bilo savreno u svojoj lepoti, iako na Zemlji koju je stvorio nije
nedostajalo niega to bi Adama i Evu moglo da uini srenima, Bog je ipak pokazao svoju veliku
ljubav prema njima, nasadivi vrt posebno za njih. Trebalo je da deo njihovog vremena bude
ispunjen radosnim poslom obraivanja vrta, a dragi primanjem poseta anela, sluanjem njihovih
saveta i radosnim razmiljanjem. Njihov rad nije bio zamoran, ve prijatan i osveavajui. Trebalo je
da taj prekrasni vrt postane njihov dom, njihovo naroito boravite. (3SG str. 34 - 1864)
Kakve je uslove beskrajni Otac obezbedio svome Sinu? Usamljeni dom u galilejskim brdima;
domainstvo odravano potenim, asnim radom; jednostavan ivot; svakodnevno suoavanje sa
tekoama i nevoljama; samoportvovanje, tedljivost i strpljivu i radosnu slubu; trenutke
prouavanja kraj nogu majke, s razmotanim svitkom Pisma; tiinu zore ili sumraka u zelenoj dolini;
posveujui uticaj slube prirode; prouavanje stvaranja i provienja; zajednitvo due sa Bogom.
To su bile okolnosti i prilike koje je Isus imao u svom detinjstvu. (MH str. 365.366 - 1905)
Izaite iz gradova
Izaite iz gradova to je pre mogue, kupite mali komad zemlje na kojoj ete moi da
obraujete vrt, tako da vaa deca mogu da posmatraju cvee kako raste i da se od njega ue
jednostavnosti i neporonosti. (2SM str. 356 - 1903)
Izaite iz gradova, to je moja poruka u ovo vreme. Budite sigurni da pozivam nae vernike da se
smeste kilometrima udaljeni od velikih gradova. Jedan pogled na San Francisko, kakav je danas,
progovorie vaem zdravom razumu, ukazujui vam na potrebu da izaete iz gradova...
Gospod poziva svoj narod da se nastani izvan gradova jer e, u trenutku kada se ne nadate,
oganj i sumpor pasti sa neba na te gradove. U skladu sa njihovim gresima bie i njihovo pohoenje.
Kada jedan grad bude uniten, neka nai vernici ne shvate olako taj dogaaj, i neka ne pomisle da
mogu, ukoliko im to okolnosti dozvole, da sagrade sebi domove u tom razorenom gradu...
Neka svi koji bi eleli da shvate znaenje ovih rei itaju jedanaesto poglavlje Otkrivenja. itajte
svaki stih i vidite ta jo treba da se dogodi u gradovima. itajte i prizore koji su opisani u
osamnaestom poglavlju iste knjige. (MR 1518, 10. maj 1906)
Oevi i majke koji imaju neto svoje zemlje i udoban dom slini su carevima i caricama (Temelji
srenoga doma, str. 114-1894)
Gradove treba obraivati
Kao narod koji dri Boje zapovesti, mi moramo da napustimo gradove. Po ugledu na Enoha,
moramo da radimo u gradovima, ali ne i da ivimo u njima. (Evangelizam, str. 66 - 1899)
Gradove treba da obraujemo spolja. Boji glasnik je rekao: Zar gradovi ne treba da budu
opomenuti? Da, ali to ne treba da uini Boji narod koji e iveti u gradovima, ve Boji narod koji
e dolaziti u njih da ih opomene na ono to e zadesiti Zemlju! (2SM str. 358 - 1902)
Pre mnogo godina bila mi je data naroita svetlost da centri naeg dela ne treba da budu u
49
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 7. IVOT NA SELU
gradovima. Mete i zbrka u tim gradovima, okolnosti koje su stvorili radniki sindikati i trajkovi,
pokazali bi se kao velika smetnja naem radu. (7T str. 84 - 1902)
Kad jedan narod ogrezne u grehu, u njemu uvek treba da se uje jedan glas, neko ko e
opominjati i savetovati, kao to je to inio Lot u Sodomu. Ipak je Lot imao mogunost da sauva
svoju porodicu od mnogih zala da svoj dom nije sagradio u ovom zlom i pokvarenom gradu. Sve to
su Lot i njegova porodica radili u Sodomu, mogli su da uine i da su iveli u nekom mestu podalje
od grada. (Evangelizam, str. 66 - 1903)
Za sada, od nekih e se traiti da rade u ikagu. Meutim, oni bi trebalo da pripremaju radne
centre u seoskim podrujima iz kojih bi obraivali grad. Gospod oekuje od svog naroda da
razgleda i u svojoj okolini trai skromna mesta po pristupanoj ceni, vea imanja koja e moi da
kupe po neobino niskoj ceni. (Evangelizam, str. 299 - 1906)
Bogati blagoslovi u prirodnoj okolini
Ponovo kaemo: Iziite iz gradova! Nemojte smatrati velikim odricanjem to morate da idete
u bregove i planine, ve potraite utoite gde ete moi da budete sami sa svojim Bogom, da
otkrivate Njegovu volju i puteve...
Pozivam nae vernike da svojim ivotnim zadatkom proglase tenju za duhovnou. Hristos je
pred vratima. A evo zato govorim naim vernicima da ne smatraju to liavanjem ako budu pozvani
da napuste gradove i da se presele u seoska podruja. Upravo tu bogati blagoslovi oekuju one koji
ele da ih prime. Posmatrajui prizore u prirodi, dela velikog Stvoritelja, prouavajui sve to je
Bog svojom rukom nainio, i vi ete se neosetno preobraziti u to isto oblije. (2SM str. 355.356 1908)
Karakter se lake oblikuje daleko od gradova
Zajedno sa svojim porodicama, roditelji hrle u gradove, jer smatraju da e tu lake zaraivati za
ivot nego na selu. Deca, koja nemaju ta da rade kada nisu u koli, dobijaju ulino vaspitanje. Od
loeg drutva prihvataju naviku da se odaju porocima i rasipnosti. (5T str. 232 - 1882)
Poaljite decu u kole smetene po gradovima, gde razni oblici iskuenja ekaju da ih privuku i
pokvare, i delo izgradnje karaktera postae deset puta tee i za roditelje i za decu. (FE str. 326 - 1894)
Gradovi su puni iskuenja. Mi treba tako da planiramo svoj posao, da, koliko je to mogue,
sauvamo svoju omladinu od gradskog zla. (Temelji srenoga doma, str. 109 - 1902)
Vreme je da nai vernici presele svoje porodice iz gradova u usamljenija podruja, jer e inae
mnogi meu mladima i mnogi meu onima koji su stariji po godinama, biti zavedeni i neprijatelj e
ih zarobiti. (8T str. 101 - 1904)
Nema ni jedne porodice od stotine koja je ivotom u gradu napredovala telesno, umno ili
duhovno. Vera, nada, ljubav i srea mogu se pre nai u udaljenim mestima, okruenim poljima,
breuljcima i drveem. Uklonite svoju decu iz prenaseljenih gradova, iz vreve i buke gradskog
saobraaja, pa e njihov um postati mnogo zdraviji. Ustanoviete da njihovo srce lake prima istinu
Boje rei. (Temelji srenoga doma, str. 110.111 - 1905)
50
Bolje fiziko zdravlje u seoskim sredinama

Nije po Bojoj volji da se Njegov narod naseljava po gradovima u kojima neprestano vladaju
mete i zbrka. Njihova deca treba da budu poteena toga, jer ceo njihov organizam biva rastrojen
urbom i trkom i bukom. (2SM str. 357 - 1902)
Mnogima od onih koji ive po gradovima, koji nemaju ni komadia tla obraslog zelenog travom
da spuste nogu, koji iz godine u godinu posmatraju samo prljava dvorita i uske ulice, zidove od
opeka i plonike i nebo zamraeno oblacima praine i dima - kada bi mogli da se presele u neko
poljoprivredno podruje, puno zelenih polja, uma, breuljaka i potoka, sa vedrim nebom i sveim,
istim seoskim vazduhom - skoro da bi izgledalo kao da su se nali na Nebu. (MH str. 191.192 1905)
ovekova okolina u gradovima esto je opasna po zdravlje. Stalna mogunost da budu izloeni
bolestima, uticaju neistog vazduha, zagaene vode i hrane, da ive u prenatrpanim, mranim i
nezdravim stanovima, sve su to samo neka od zala s kojima se suoavaju. Nije bio Boji plan da se
ljudi u gradovima, zbijaju po udericama i iznajmljenim prostorijama. (MH str. 365 - 1905)
Zadovoljite sami svoje potrebe
Gospod eli da Njegov narod prede na selo, da se naseli na zemlji, da gaji svoje voe i povre, da
svojoj deci prui priliku da se neposredno upoznaju s Bojim delima u prirodi. Izvedite svoje
porodice iz gradova, to je moja poruka! (2SM str. 357.358 - 1902)
Stalno iznova Gospod je upuivao poruke da nai vernici treba da izvedu svoje porodice iz
gradova, da preu na selo, da sami proizvode svoju hranu, jer e u budunosti problem kupovanja i
prodavanja postati vrlo ozbiljan. Mi sada treba da ponemo da sluamo poruke koje su nam bile
upuivane toliko puta. Izaimo iz gradova i preselimo se u poljoprivredna podruja, u kojima kue
nisu tako usko zbijene jedna uz drugu i gde emo biti slobodni od uplitanja neprijatelja. (2SM str.
141 - 1904)
Podiite ustanove u blizini velikih gradova
Naimenujte ljude zdravog rasuivanja, koji svoje zamisli nee izlagati javno, a koji e u seoskim
krajevima potraiti imanja sa dobrim i lakim pristupom gradovima, pogodna za male kole za
evaneoske radnike, kao i ustanove za leenje bolesnih i iznemoglih koji ne poznaju istinu. Traite
ovakva mesta na prilazima velikih gradova gde ete moi da doete do odgovarajuih zgrada - bilo
da ih dobijete kao poklon od vlasnika ili kupite po umerenoj ceni na osnovu sakupljanja meu
vernicima. Ne podiite zgrade u bunim gradovima. (Evangelizam, str. 66 - 1909)
Kuranbong, Novi Juni Vels, Australija
Gde bi trebalo da bude smetena naa biblijska kola u Australiji? ... Kada bi kole bile smetene
u gradovima ili samo nekoliko kilometara udaljene od njih, bilo bi veoma teko savladati uticaj
prethodnog vaspitanja koje su uenici primili u vezi s praznicima i obiajima sa njima povezanim,
kao to su konjske trke, klaenje i nuenje nagrada...
Mi treba da shvatimo potrebu da nae kole osnivamo izvan i daleko od gradova, ali ipak ne
51
tako daleko da ne bi mogle da ostanu u vezi s njima, da im budu od koristi, da omogue svetlosti da
zasija u moralnoj tami. (FE str. 310.313 - 1894)
Na tom mestu sve je ostavilo povoljan utisak na mene, osim injenice to je udaljeno od glavnih
saobraajnica, pa zato nije prualo mogunost da naa svetlost zasija u moralnoj tami, koja kao
mrtvaki pokrov obavija nae velike gradove. Bila je to jedina primedba koja se pojavila u mojim
mislima. Meutim, nikako ne bi bilo preporuljivo otvoriti nau kolu u bilo kojem od naih velikih
gradova. (8MR str. 137 - 1894)
Vie sam nego ikada ubeena da je ovo pravo mesto za nau kolu. (8MR str. 360 - 1894)
Hantsvil, Alabama, Sjedinjene Drave
Oni koji su zadueni da brinu o koli u Grejsvilu 1 i Hantsvilu treba da vide ta bi ove ustanove
mogle da uine da se izgradi takva industrija, da nai vernici koji ele da napuste gradove mogu
dobiti skromne domove bez velikog troenja sredstava i nai zaposlenje. (Letter 25 - 1902)
Zaista nam je samo Boja provienje omoguilo da kupimo kolsku farmu u Hantsvilu. Ona se
nalazi na dobrom mestu. U njenoj blizini su dva rasadnika u kojima su neki nai uenici radili preko
leta da zarade novac i tako plate trokove kolovanja u koli u Hantsvilu. (SpT-B [12] 11 - 1904)
kolska farma u Hantsvilu zaista je prekrasno mesto i sa svojih tri stotine i vie jutara zemlje
moe mnogo da doprinese na podruju industrijskog obrazovanja i gajenja bilja. (SpT-B [12x] 13 1904)
Nedavno mi je bilo postavljeno pitanje: Zar ne bi bilo dobro da se kolsko imanje u Hantsvilu
proda i da se kupi manje? Dobila sam uputstvo da ta farma ne sme da se proda, poto njen poloaj
prua mnoge pogodnosti za kolovanje obojenih uenika. (SpM str. 359-1904)
Berien Springs, Miigen, Sjedinjene Drave
ula sam da postoje neka razmiljanja o tome da se otvori kola u Berien Springsu na
jugoistoku drave Miigen. Veoma sam zadovoljna opisom toga mesta... Na takvom mestu kao to
je Berien Springs kola moe da postane praktini primer svima i ja se nadam da se niko nee
umeati da sprei ostvarenje tog plana. (4MR str. 407 - 12. jul 1901)
Dobra ruka Gospodnja bila je sa svojim narodom prilikom biranja mesta za kolu. Ta lokacija
odgovara opisu koji sam dobila o mestu gde kola treba da bude smetena. Ona je izvan grada i
obiluje zemljitem koje se moe upotrebiti u poljoprivredne svrhe, a ima i dosta prostora tako da se
kue ne moraju graditi jedna uz drugu. Ima dovoljno obradivog tla da uenici mogu stei znanje o
obradi zemlje. (RH 28. januar - 1902)
Prilikom preseljenja kole iz Batl Krika i njenog otvaranja u Berien Springsu, braa Megan i
Saderlend postupala su u skladu sa svetlou koju je Bog dao. Oni su naporno radili, pod tekim
okolnostima... Bog je bio s njima. On je sa odobravanjem gledao na njihove napore. (4MR str.
260.261 - 1904)
Imanje u Grejsvilu, Tenesi, sedamdeset i pet kilometara severno od atanuge, sastojalo se od devet jutara zemlje u blizini
sela od oko 200 stanovnika. kola je 1916. godine preseljena na svoju sadanju lokaciju u blizini Koleddejla.
1
52
Stounhem, Masausets, Sjedinjene Drave

U svom provienju Gospod je pripremio put da Njegovi radnici uine korak napred u Novoj
Engleskoj - u polju gde jo treba da se obavi veliko i posebno delo. Tamonja braa su bila u stanju
da organizuju preseljenje sanatorijuma iz Saut Lankastera u Melrouz, u mesto koje je mnogo blie
Bostonu, a ipak dovoljno daleko od tog bunog grada, tako da se pacijentima mogu obezbediti
najpovoljniji uslovi oporavka. Seoba sanatorijuma u mesto koje toliko odgovara gradu Bostonu
zaista je delo Bojeg provienja.
Kada Gospod podigne svoju ruku da nam pripremi put, ne daj Boe da se neko povue,
sumnjajui u opravdanost poduhvata ili odbijajui da prui podrku i pomo. Na preseljenje
Sanatorijuma iz Saut Lankastera u Melrouz ukazano mi je kao na delo uinjeno po Gospodnjem
nalogu. (SpT-B [13] 3 - 1902)
Takoma Park, Vaington D.C, Sjedinjene Drave
Lokacija koja je bila naena za nau kolu i sanatorijum ima sve to bi se moglo poeleti. Mesto
me podsea na slike koje mi je Gospod pokazao. Ono je dobro prilagoeno potrebama za koje e se
koristiti. Tu ima dovoljno prostora i za kolu i za sanatorijum i nema potrebe da se zgrade zbijaju
jedna uz drugu. Vazduh je ist i voda nezagaena. Prekrasan potok tee kroz nae imanje sa severa
na jug. Taj potok je blago vrednije od zlata i srebra. Zgrade su smetene na blagoj uzviici sa
izvanrednom mogunou odvodnjavanja.
Jednoga dana poli smo na dugu vonju raznim delovima Takoma Parka. Veliki deo gradskog
podruja pokriven je prirodnim umama. Kue nisu male niti zbijene jedna uz drugu, ve prostrane
i udobne. Okruene su bujnim zasaenim borovima, hrastovima, javorima i drugim prekrasnim
drveem. Vlasnici tih domova veinom su poslovni ljudi, mnogi od njih inovnici u vladinim
ustanovama u Vaingtonu. Oni svakoga dana odlaze u grad, i tek predvee se vraaju u svoje tihe
domove.
Izabrano je i dobro mesto za tampariju, na prikladnoj udaljenosti od pote, a nalo se i mesto
za molitveni dom. Izgleda da je Takoma Park posebno pripreman za nas i da je samo ekao da ga
zauzmu nae ustanove i njihovi nametenici. (ST 15. jun 1904)
Bog mi je jasno otkrio kako treba reiti ovaj problem. Izdavako delo koje je do sada obavljano
u Batl Kriku treba da se nastavi u blizini Vaingtona. Ako posle izvesnog vremena Gospod bude
rekao: Preselite se iz Vaingtona, moraemo da se preselimo. (RH 11. avgust 1903)
Medison, Tenesi, Sjedinjene Drave
Bila sam iznenaena kada su mi, govorei o delu koje su hteli da razviju na Jugu, spomenuli da
ele da otvore kolu u nekom mestu daleko od Nevila. Na osnovu svetlosti koja mi je bila data,
znala sam da to ne bi bilo dobro, pa sam im to i kazala. Delo koje ta braa (E.A. Saderlend i P.T.
Megan) ele da obave, ukoliko se uzme u obzir iskustvo koje su stekli u Berien Springsu, trebalo bi
zapoeti u neposrednoj blizini Nevila, jer taj grad jo nije u dovoljnoj meri obraen. Osim toga,
radnicima u koli koristilo bi da budu dovoljno blizu Nevila da se mogu posavetovati sa
evaneoskim radnicima koji rade u gradu.
Traei mesto za kolu, braa su pronala farmu sa oko etiri stotine jutara zemlje, na oko
53
petnaestak kilometara od Nevila. Veliina farme, njen smetaj, udaljenost od Nevila, umerena
svota koja bi se morala platiti, sve je to ukazivalo da je re o pravom mestu za nae kolsko delo. Mi
smo im savetovali da kupe imanje. Znala sam da e sva ta zemlja jednom biti potrebna. (RH 18.
avgust 1904)
Mauntin Vju, Kalifornija, Sjedinjene Drave
Dobila sam uputstvo da Pacifik Pres treba da se preseli iz Ouklenda. Kako su godine prolazile,
grad je rastao i sada je postalo neophodno da se tamparija smesti u neko preteno poljoprivredno
podruje, gde e moi da se kupe gradilita za domove slubenika. Oni koji rade u naim izdavakim
ustanovama ne bi trebalo da budu primorani da ive u prenatrpanim gradovima. Mora im se pruiti
prilika da svoje domove podignu u mestima u kojima e moi da ive bez visokih zarada. (FE str.
492 - 1904)
Mauntin Vju prua mnoge prednosti. Okruen je prekrasnim vonjacima. Klima je umerena i
zato uspeva svakovrsno voe i povre. Grad nije veliki, ali ima elektrino osvetljenje, potare, i
mnoge drage pogodnosti koje se oekuju jedino u velikim gradovima. (Letter 141 - 1904)
Neki su se pitali zato se naa izdavaka kua morala preseliti iz Ouklenda u Mauntin Vju. Bog
poziva svoj narod da napusti velike gradove. Mladi koji rade u naim ustanovama ne treba da budu
izloeni iskuenjima i pokvarenosti velikih gradova. Mauntin Vju mi je izgledao kao povoljna
lokacija za nau tampariju. (CL str. 29-1905)
Loma Linda, Kalifornija, Sjedinjene Drave
Zahvalni smo Bogu to imamo dobar sanatorijum u Rajskoj Dolini, desetak kilometara od San
Dijega; sanatorijum u Glendejlu, dvanaestak kilometara od Los Anelesa; i veliko i prekrasno mesto
u Loma Lindi, stotinak kilometara od Los Anelesa, u neposrednoj blizini Redlendsa, Riversajda i
San Bernardina. Imanje u Loma Lindi jedno je od najlepih mesta za sanatorijum koje sam ikada
videla. (LLM str. 141 - 1905)
Loma Linda je mesto koje je Bog posebno odredio kao centar za kolovanje zdravstvenih
misionara. (Letter 188 - 1907)
Ovde ima prekrasnih pogodnosti za kolu. Farma, vonjak, livade, velike graevine, prostrana
polja, lepota - sve je to veliki blagoslov. (LLM str. 310 - 1907)
Ovo mesto, Loma Linda, prua prekrasne uslove, i ako oni koji ovde ive budu verno iskoristili
prednosti da zaista postanu pravi zdravstveni misionari, svojom svetlou e obasjati one koji ive
oko njih. Svakoga dana moramo se moliti Bogu da nam podari svoju mudrost. (Letter 374 - 1907)
Tu imamo idealne uslove i za kolu i za sanatorijum. Studenti imaju dobre uslove, a pacijenti
jo daleko bolje. Dobila sam uputstva da ovde treba da otvorimo kolu koja e raditi po istim
naelima po kojima su radile stare proroke kole... Lekari ovde treba da stiu svoje obrazovanje.
(MM str. 75.76 - 1907)
Engvin, Kalifornija, Sjedinjene Drave
Kada sam pregledala imanje, proglasila sam ga izvanrednim iz mnogo razloga. kola ne bi
mogla da bude smetena na boljem mestu. Ono je udaljeno dvanaestak kilometara od Sent Helene i
54
slobodno je od gradskih iskuenja.

S vremenom, bie potrebno sagraditi jo kuica za uenike, a mogu ih podii i sami uenici po
uputstvima sposobnih nastavnika. Neophodna graa se moe istesati na samom mestu i uenici
mogu da naue kako da grade na pravi nain.
Ne treba da se plaimo da emo morati da pijemo zagaenu vodu, jer nam ista voda dotie u
velikoj koliini iz Gospodnjih riznica. Skoro da nisam u stanju da dovoljno zahvalim Bogu na tim
mnogim prednostima...
Shvatili smo da je Gospod znao ta nam je potrebno i da nas je Njegovo provienje dovelo na to
mesto... Bog je eleo da budemo ovde i On nas je ovamo doveo. Bila sam potpuno sigurna u to kada
sam videla ovo zemljite... Verujem da ete i vi doi do istog zakljuka kada se budete etali ovim
prostorima - da je Gospod odredio to mesto za nas. (1MR str. 340.341.343 - 1909)
55
8. VELIKI GRADOVI
Prvobitni graditelji velikih gradova
Poto je nad njim izreeno Boje prokletstvo, Kain se povukao iz domainstva svoga oca. On je
ve ranije kao svoj ivotni poziv izabrao obraivanje zemlje, a sada je osnovao i grad, nazvavi ga po
imenu svog najstarijeg sina (1. Mojsijeva 4,17). On je otiao iz Gospodnje blizine, odbacio obeanje
o obnavljanju Edema, da bi svoje imanje i uivanja potraio na zemlji optereenoj prokletstvom
greha. Na taj nain se naao na elu one velike grupe ljudi koji oboavaju boga ovoga sveta. (PP str.
81 - 1890)
Neko vreme su Nojevi potomci nastavili da ive u planinama na kojima se koveg zaustavio.
Kada se njihov broj umnoio, otpad je uskoro izazvao podelu. Oni koji su eleli da zaborave svoga
Stvoritelja i odbace ograde Njegovog zakona, oseali su stalnu odbojnost prema uenjima i primeru
svojih bogobojaznih suseda, pa su posle nekog vremena odluili da se odvoje od Bojih sledbenika.
U skladu sa tom odlukom, krenuli su prema Senarskoj ravnici, na obalama reke Eufrata...
Tu su odluili da sagrade grad i u njemu podignu kulu koja e svojom visinom predstavljati
jedno od svetskih uda (1. Mojsijeva 11,2-4). (PP str. 118.119 - 1890)
Veliki gradovi su rasadnici poroka
Trka za uivanjima i zabavama najea je u gradovima. Mnogi roditelji, koji su izabrali da ive
u gradu sa svojom decom, mislei da e im tako osigurati mnoge prednosti, suoavaju se sa tekim
razoarenjem i suvie kasno uviaju svoju veliku greku. Dananji veliki gradovi brzo postaju sve
sliniji Sodomu i Gomoru. Mnotvo praznika podstie na besposlienje. Uzbudljive zabave
pozorine predstave, konjske trke, kockanje, pijanenje, razvrat -sve to ini da se strasti
rasplamsavaju do vrhunca. I tako poplava omiljenih uivanja odnosi mlade. (COL str. 54 - 1900)
Pokazano mi je da e veliki gradovi biti poprita nereda, nasilja i zloina, i da e se ta zla
umnoavati sve do kraja istorije ove Zemlje. (7T str. 84 - 1902)
Po celom svetu, gradovi postaju rasadnici poroka. Na sve strane se vide prizori i uju zvuci zla.
Sa svih strana odjekuju pozivi na ulna zadovoljstva i raskalanost. (MH str. 363 - 1905)
Boji sudovi e pogoditi velike gradove
Strani udari pogodie Zemlju tako da e se gospodske palate, podignute uz velike izdatke,
sigurno pretvoriti u gomile ruevina. (3MR str. 312 - 1891)
Kada se Boja zatitnika ruka ukloni, razara poinje svoje delo. I tada e najvee katastrofe
zadesiti nae velike gradove. (3MR str. 314 - 1897)
Gospod upuuje opomene stanovnicima Zemlje. On je to uinio putem poara u ikagu i
poara u Melburnu, Londonu i u gradu Njujorku. (Ms 127 - 1897)
Kraj je blizu i svaki veliki grad e u svakom pogledu biti okrenut naglavce. Doi e do nemira u
svakom velikom gradu. Sve to se moe uzdrmati bie uzdrmano i niko ne zna ta e se zbivati posle
toga. Boji sudovi e biti u srazmeri sa pokvarenou ljudi i sa svetlou istine koju su primili. (1MR
56
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 8. VELIKI GRADOVI
str. 248 - 1902)

O, kada bi Boji narod bio svestan nesree koja preti hiljadama gradova, danas gotovo potpuno
predatih idolopoklonstvu! (Evangelizam, str. 28 - 1903)
Blizu je vreme kada e veliki gradovi biti zbrisani; zato sve njih treba upozoriti na ove sudove
koji e doi. (Evangelizam, str. 28 -1910)
Graevine otporne na katastrofe pretvorie se u pepeo
Videla sam graevine u kojima su postavljeni najskuplji protivpoarni ureaji, da bi se osigurale
od unitenja. Ali, kao to su nekada Sodom i Gomor nestali u plamenu Boje osvete, tako e se i te
ponosne zgrade pretvoriti u pepeo... Ti laskavi spomenici, podignuti u ast ovekove veliine, bie
oboreni u prah ak i pre nego to poslednje veliko unitenje bude zadesilo svet. (3SM str. 418 - 1901)
Bog povlai svoga Duha iz pokvarenih velikih gradova, koji su postali slini gradovima iz
pretpotopnog doba ili Sodomu i Gomoru... Skupocene palate, uda arhitektonske vetine, bie
unitene bez prethodnog upozorenja kada Gospod bude ustanovio da su vlasnici prekoraili granice
pratanja. Unitenje vatrom tih velianstvenih zgrada, za koje se pretpostavljalo da su bezbedne od
poara, samo je prikaz onoga to e se dogoditi kada za kratko vreme zemaljska arhitektura bude
leala u ruevinama. (TDG str. 152 - 1902)
Ljudi e nastaviti da grade skupe graevine i da u njih ulau milione. Posebnu panju e
posveivati njihovoj arhitektonskoj lepoti, vrstoi i trajnosti graenja, ali mene je Gospod upozorio
da e te graevine, uprkos neobinoj vrstoi i svom razmetljivom izgledu, doiveti sudbinu
jerusalimskog Hrama. (5BC str. 1098 -1906)
Grad Njujork
Bog jo nije dozvolio gnevu da bez milosti obavi svoje delo. Njegova ruka je i dalje ispruena.
Njegova poruka mora da se objavi u Njujorku i njegovoj okolini. Ljudima se mora pokazati da je
Bogu mogue da dodirom svoje ruke uniti imovinu koju su oni prikupljali za veliki poslednji dan.
(3MR str. 310.311 - 1902)
Ja nemam neke posebne svetlosti o tome ta e zadesiti Njujork; jedino znam da e jednoga
dana velike graevine u tom gradu biti oborene Bojom silom koja e ih sruiti i ispreturati... Smrt
e se pojaviti u svim mestima. Upravo zato toliko elim da nai veliki gradovi budu opomenuti! (RH
5. juli 1906)
Jednom prilikom, dok sam se nalazila u gradu Njujorku, u nonom vienju pokazane su mi
graevine koje su se sprat za spratom dizale visoko prema nebu. Bila im je zagarantovana otpornost
protiv poara i trebalo je da proslave svoje vlasnike i graditelje...
Zatim sam videla prizor protivpoarne uzbune. Ljudi su gledali visoke i na izgled sigurne zgrade
i govorili: Njima se nita ne moe dogoditi! Meutim, vatra ih je zahvatila kao da su bile
premazane katranom. Vatrogasne maine nisu mogle da zaustave unitenje. Vatrogasci nisu
uspevali da ih pokrenu. (9T str. 12.13 - 1909)
ikago i Los Aneles
Prizori onoga to e se zbivati u ikagu i drugim velikim gradovima takoe su mi bili pokazani.
57
Dok se zloa umnoavala i dok se povlaila Boja zatitnika ruka, pojavljivali su se razorni vetrovi i
oluje. Zgrade su bile unitavane vatrom i obarane zemljotresima...
Neko vreme posle toga pokazano mi je da je vienje o zgradama u ikagu, o troenju sredstava
naih vernika da se one podignu, kao i o njihovom unitenju trebalo da poslui naim vernicima kao
praktina pouka, opominjui ih da ne ulau veliki deo svojih sredstava u imanja u ikagu, ili u bilo
kojem drugom velikom gradu, sve dok Boje provienje izriito ne ukloni zabranu i jasno ne kae
da je naa dunost da gradimo i da kupujemo isto tako znaajna kao i dunost da objavimo vest
opomene. Slino upozorenje je bilo dato za graenje u Los Anelesu. Nekoliko puta mi je reeno da
ne smemo ulagati sredstva u podizanje skupih zgrada u velikim gradovima. (PC str. 50 - 1906)
San Francisko i Ouklend
San Francisko i Ouklend postaju sve sliniji Sodomu i Gomoru i Gospod e ih pohoditi. Nee
dugo potrajati i oni e pretrpeti Boje kazne. (Ms 30 - 1903)
Straan zemljotres koji je pohodio San Francisko 1 bie praen drugim ispoljavanjima Boje sile.
Njegov zakon je bio prekren. Veliki gradovi su postali zagaeni grehom. Prouavajte izvetaj o
Nineviji. Bog je preko Jone poslao posebnu poruku tom pokvarenom gradu... Mnoge poruke sline
njegovoj bile bi upuivane i u nae vreme kada bi se pokvareni gradovi kajali kao to se pokajala
Ninevija. (Ms 61a - 3. jun 1906)
ak ni u gradovima na koje su se izlili Boji sudovi, kao posledica njihovih prestupa, nema
znakova pokajanja. Gostionice su i dalje otvorene i mnoga iskuenja mame ljude. (Letter 268 - 20.
avgust 1906)
Drugi pokvareni veliki gradovi
Kako se budemo pribliavali kraju istorije ove Zemlje, i na drugim mestima e se dogaati
katastrofe sline onoj u San Francisku... Sve to u meni izaziva veoma ozbiljno raspoloenje, jer znam
da je dan suda upravo pred nama. Sudovi koji su se ve izlili slue samo kao upozorenje, ali ne
predstavljaju i kraj kazne koja e zadesiti pokvarene gradove...
(Proitaj tekstove: Avakum 2,1-20; Sofonija 1,1. do 3,20; Zaharija 1,1. do 4,14; Malahija 1,1-4!)
Ovi prizori e se uskoro videti isto onako jasno kao to su opisani. Istiem te prekrasne tekstove iz
Biblije i pozivam sve vas da o njima razmiljate. Proroanstva zapisana u Starom zavetu
predstavljaju Gospodnju poruku za poslednje dane i ispunie se isto tako sigurno kao to smo videli
da je opustoen San Francisko! (Letter 154 - 26. maj 1906)
Nareeno mi je da objavim poruku da e gradovi koji su puni prestupa, bezakonja i nemorala
biti uniteni zemljotresima, vatrom, vodom. (Evangelizam, str. 26-27. april 1906)
Sve Hristove opomene, koje se odnose na dogaaje koji e se zbivati pri kraju istorije ove
Zemlje, sada se ispunjavaju u naim velikim gradovima. Bog dozvoljava da sve izae na videlo da bi i
onaj koji tri mogao da ih shvati. Grad San Francisko je samo primer onoga to se dogaa u celom
svetu. Zlonamerno potkupljivanje, zloupotreba sredstava, prevare koje pri poslovnim poduhvatima
ine ljudi koji imaju vlast da otpuste krive i da kazne nevine -svo to bezakonje preplavljuje i druge
velike gradove na Zemlji i ini da dananji svet postaje sve sliniji svetu iz vremena pre Potopa.
Zemljotres i poar u San Francisku od 18. i 19. aprila 1906. godine ostavili su iza sebe 503 poginula i prouzrokovali
materijalnu tetu od preko 350 miliona tadanjih dolara.
1
58
(Letter 230 -1907)

Radniki sindikati u velikim gradovima
Sotona marljivo radi u velikim gradovima. Njegovo delo ogleda se u zbrci, u sukobima i
neslaganju izmeu radnika i poslodavaca, u licemerstvu koje se uvuklo u crkve... Telesna elja, elja
oiju, ponos ivota, zloupotreba moi, okrutnost i sila koja se koristi sa ciljem da navede ljude da
pristupe raznim udruenjima, vezujui sami sebe u snopove za poslednji veliki oganj - sve je to delo
sotonskih orua. (Evangelizam, str. 26 - 1903)
Zli se povezuju u snopove, povezuju se u kartele, sindikate i saveze. Nemojmo imati nikakvog
posla sa tim organizacijama. Bog je na Vladar, na guverner i On nas poziva da izaemo iz sveta, da
se odvojimo. Zato iziite izmeu njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do neistote, i
ja u vas primiti! (2. Korinanima 6,17) Ako budemo odbili da to uinimo, ako se i dalje budemo
povezivali sa svetom, ako sve probleme budemo razmatrali sa svetovnog stanovita, postaemo
slini svetu. Kada svetovna politika i svetovne zamisli ponu da upravljaju naim poduhvatima,
neemo vie biti u stanju da ostanemo na svetoj i uzvienoj platformi vene istine. (4BC str. 1142 1903)
Radniki sindikati - izvor nevolje za nas
Radniki sindikati e biti meu silama koje e na Zemlju doneti vreme nevolje kakve nije bilo
otkako je sveta...
Nekolicina ljudi e se udruiti da prigrabe sva sredstva koja se mogu stei na odreenim
podrujima poslovanja. Organizovae se radniki sindikati i oni koji odbiju da im se pridrue bie
obeleeni...
Upravo zbog tih sindikata i saveza uskoro e postati vrlo teko da nae ustanove nastave svoje
delo u velikim gradovima. Moje upozorenje glasi: Drite se daleko od gradova! Nemojte graditi
sanatorijume u velikim gradovima! (2SM str. 142 - 1903)
Brzo se pribliava vreme kada e se radniki sindikati na vrlo nasilan nain sluiti svojim
pravom nadzora. (2SM 141 - 1904)
Mnogi u velikim gradovima eznu za svetlou i istinom
Bog e strogo postupati sa velikim gradovima, meutim, na njih nee doi silina Bojeg gneva,
jer e se neke due ipak otrgnuti zamci neprijateljskih obmana i obratiti, dok e ostali gomilati gnev
za Dan suda. (Evangelizam, str. 27 - 1906)
Duhovna tama koja prekriva celi svet ipak je jo gua u prenaseljenim centrima ljudske
populacije. Upravo u velikim gradovima evaneoski radnik sree se sa najupornijim nepokajanjem i
sa najveim potrebama. A u tim istim velikim gradovima, onome koji zadobija due pruaju se
najbolje prilike za rad. Pomeani sa mnotvom koje uopte ne misli o Bogu i Nebu ive i mnogi koji
eznu za svetlou i istotom srca. ak i medu bezbrinima i ravnodunima ima prilian broj takvih
koji se mogu privui ako im se otkrije Boja ljubav prema ljudskim duama. (RH - 17. novembra
1910)
59
Neophodno je ulaganje ozbiljnih napora u velikim gradovima

Pripremajui se za dolazak naeg Gospoda, treba da obavimo obimno delo u velikim
gradovima. Treba da damo ozbiljno svedoanstvo u tim velikim centrima. (Rei ohrabrenja
dobrovoljnim evaneoskim radnicima. Ph 113 str. 5 - 1909)
Vest opomene ovom vremenu nije bila ozbiljno objavljena u svetu velikih poslovnih ljudi.
Trgovaki i poslovni centri stalno su puni ljudi i ena kojima je neophodna istina za ovo vreme, i
koji ne stiu nikakvo spasonosno poznavanje njenih dragocenih naela jedino zato to se ne ulau
ozbiljni, istrajni napori da se doe u dodir s tom vrstom ljudi u samom njihovom okruenju. (CW
str. 14 -1909)
Vest treeg anela treba sada da se objavi ne samo u dalekim zemljama ve i u oblinjim
zanemarenim mestima, u kojima mnotvo ljudi nije ulo opomenu da bi se spaslo. Nai veliki
gradovi na sve strane vape za ozbiljnim, predanim radom Bojih slugu. (RH -17. novembar 1910)
Za sada ne mogu svi da napuste velike gradove
Kad god je to mogue, dunost je roditelja da za svoju decu izgrade dom na selu. (Temelji
srenoga doma, str. 114 - 1906)
Kako vreme bude prolazilo, nai vernici e biti primorani da sve vie i vie naputaju gradove.
Godinama smo dobijali uputstva da naa braa i sestre, posebno porodice sa decom, treba da
planiraju da napuste velike gradove kada im se prui prilika da to uine. Mnogi e morati da se
ozbiljno potrude kako bi to postigli. Meutim, sve dok im ne bude mogue da odu, sve dok budu
morali da ostanu, treba da se vrlo aktivno bave misionarskim radom, ma koliko ogranieno bilo
podruje njihovog uticaja. (2SM str. 360 -1906)
Nai veliki gradovi postaju sve pokvareniji i sve je oiglednije da oni koji nepotrebno ostaju u
njima to ine na raun spasenja svoje due. (CL str. 9 - 1907)
Veliki i mali gradovi ogrezli su u grehu i moralnoj pokvarenosti, meutim, postoji i poneki Lot
u svakom Sodomu. (6T str. 136 - 1900)
kole, crkve i restorani neophodni su u velikim gradovima
Mnogo se vie moe uiniti za spasenje i obrazovanje dece onih koji za sada ne mogu da
napuste velike gradove. To je pitanje dostojno najveih napora. Crkvene kole treba da se osnuju za
decu koja ive u velikim gradovima; osim toga, te kole treba da prue i mogunost vieg kolovanja,
kada god se za to ukae potreba. (CG str. 306 - 1903)
Nai restorani moraju da budu u velikim gradovima, inae se naim ljudima koji rade u tim
restoranima ne bi pruila prilika da se upoznaju s ljudima i da ih ue naelima zdravog naina
ivota. (2SM str. 142 - 1903)
Mnogo puta nam je Gospod govorio da velike gradove treba da obraujemo iz spoljnih centara.
U tim velikim gradovima treba da imamo molitvene domove, kao podsetnike na Boga; meutim,
ustanove za izdavanje nae literature, za leenje bolesnika i za obrazovanje evaneoskih radnika
treba da osnivamo izvan velikih gradova. To je naroito vano kako bi se naa omladina sauvala od
iskuenja gradskog ivota. (2SM str. 358 - 1907)
60
Prenagljene seobe na selo nisu preporuljive

Neka svako odvoji dovoljno vremena da paljivo razmisli o svemu, da ne bismo bili kao ovek
iz prie koji je poeo da gradi, a nije bio u stanju da zavri posao. Nikakva seoba ne sme da se
preduzima dok se paljivo ne razmotri i ona sama i sve to je s njom povezano - dok se sve ne
izmeri...
Moda e biti pojedinaca koji e pourivati da se neto preduzme i da se zaponu poduhvati o
kojima oni nita ne znaju. To Bog ne zahteva od nas...
Nita ne treba da se ini neorganizovano i bez reda, da ne bi dolo do velikih gubitaka i
rtvovanja imovine pod uticajem vatrenih, nepromiljenih govora i oduevljenja koje nije u skladu
sa boanskim nalogom. Na taj nain bi se pobeda, koja treba da se postigne, usled nedostatka
trezvenog usmeravanja, odgovarajueg razmiljanja, zdravih naela i ciljeva, pretvorila u poraz. 2
(2SM str. 362.363 - 1893)
Znak za naputanje velikih gradova
Nije daleko vreme kada emo, kao nekada prvi uenici, biti primorani da potraimo utoite u
nenastanjenim, povuenim mestima. I kao to je dolazak rimske vojske pod zidine Jerusalima
judejskim hrianima bio znak da bee, tako e i izdavanje naredbe kojom se namee papski dan
odmora, kad naa nacija drsko bude sebi prisvojila to pravo, nama posluiti kao opomena. Tada e
biti vreme da napustimo velike gradove, pripremajui se ak da napustimo i manje, i da se
povuemo u osamljene domove u zabaenim mestima na planinama. (5T str. 464.465 - 1885)
Neki pravednici e ostati u velikim gradovima i posle proglaenja smrtne presude
U vreme nevolje svi smo napustili gradove i sela, beei pred zlima koji su sa maevima ulazili u
domove svetih. (EW str. 34 -1851)
Kada su sveti naputali gradove i sela, za njima su krenuli i zli, pokuavajui da ih pobiju. Ali su
se maevi, podignuti da pobiju Boji narod, lomili kao slamke i lieni snage padali na zemlju. Boji
aneli su titili svete. (EW str. 284.285 - 1858)
Iako je optom naredbom bilo odreeno vreme kada treba pobiti one koji dre zapovesti,
njihovi neprijatelji su u nekim sluajevima ili i ispred naredbe i pre vremena pokuavali da im
oduzmu ivot. Meutim, niko nije mogao da prodre pored monih straara koji su stajali oko svake
verne due. Neki su bili napadnuti dok su beali iz svojih gradova i sela, ali su se maevi, podignuti
protiv njih, lomili kao slamke i lieni snage padali na zemlju. Druge su odbranili aneli u liku
ratnika. (GC str. 631-1911)
Napisano 22. decembra 1893. godine kao odgovor na pismo uglednog saradnika iz Batl Krika, koji je obavestio Elen Vajt
da se, prihvatajui njene pozive, oko dve stotine osoba sprema da napusti grad im to bude bilo mogue. (2SM str. 361364)
2
61
9. NEDELJNI ZAKONI
Sotonski izazov boanskom autoritetu
Bog ukorava Vavilon jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode...
Za est dana Bog je stvorio svet, a u sedmi dan je poinuo, posvetivi i odvojivi taj dan od svih
ostalih dana, proglasivi ga svojom svetinjom i naredivi svome narodu svih narataja da ga
svetkuje. Meutim, ovek bezakonja, uzdiui sebe iznad Boga, sedei u crkvi Bojoj, prikazujui
sebe da je Bog, namislio je da promeni vremena i zakone. Ta sila, elei da dokae da nije samo
jednaka Bogu, ve i iznad Boga, promenila je dan odmora, stavljajui prvi dan u sedmici na mesto
sedmog. A protestantski svet je to dete papstva prihvatio kao svetinju. U Bojoj rei ovo se
predstavlja kao blud (Otkrivenje 14,8). (7BC str. 979 - 1900)
U toku hrianske vladavine svetom, veliki neprijatelj ljudske sree posebno je napadao dan
odmora iz etvrte zapovesti. Sotona kae: Ja u delovati suprotno Bojim zapovestima. Ovlastiu
svoje sledbenike da uklone uspomenu na Boga, sedmi dan, Subotu. Tako u ubediti svet da je
zamenjen dan koji je Bog posvetio i blagoslovio. Taj dan ne sme da ivi u mislima ljudi. Ja u
izbrisati i uspomenu na njega. Umesto njega postaviu dan koji nee imati boansku potvrdu, dan
koji nee moi da bude znak izmeu Boga i Njegovog naroda. One koji prihvate taj dan naveu da
njemu pripiu svetost koju je Bog dao sedmom danu! (PK str. 183. 184 -1914)
Subota - veliko sporno pitanje
U ratu koji e se voditi u poslednje dane, protiv Bojeg naroda zajedniki e ustati sve zle sile
koje su otpale od Gospoda i postale neverne Njegovom zakonu. U tom ratu e dan odmora iz etvrte
zapovesti postati veliko sporno pitanje, jer se u subotnoj zapovesti veliki Zakonodavac predstavlja
kao Stvoritelj Neba i Zemlje. (3SM str. 392 - 1891)
Gospod kae: Ali subote moje uvajte, jer je znak izmeu mene i vas od kolena do kolena, da
znate da sam ja Gospod koji vas posveujem! (2. Mojsijeva 31,13) Neki e pokuati da podignu
prepreke svetkovanju Subote, govorei: Vi ne znate koji je dan pravi dan odmora! Meutim,
izgleda da oni to znaju kad je u pitanju nedelja i da zato pokazuju veliku revnost da donesu zakone
koji e primorati ljude da je svetkuju. (KC str. 148 - 1900)
Pokret za proglaenje nedeljnih zakona 1880-tih godina 1
Mi ve mnogo godina oekujemo da se u naoj zemlji donesu nedeljni zakoni i sada, kada je taj
pokret tako aktivan, pitamo se: ta e nai vernici uiniti na tom podruju?... Mi se sada moramo
naroito obratiti Bogu da svom narodu podari i milosti i snage. Bog je iv, i mi ne verujemo da je
ve dolo to vreme da se nae slobode ogranie.
Prorok je video etiri anela gde stoje na etiri ugla zemlje i dre etiri vetra zemaljska da ne
duva vetar na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. Drugi aneo, koji se spustio sa istoka,
doviknuo im je, govorei: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapeatim sluge Boga
1
Da biste dobili iscrpnije informacije o ovom predmetu, pregledajte tekstove u 3SM str. 380-402. i 5T str. 711-716!
62
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 9. NEDELJNI ZAKONI
naega na elima njihovim! To ukazuje na delo koje sada treba da obavimo, naime, da vapimo
Gospodu da aneli jo zadre vetrove dok misionari ne budu poslani u sve krajeve sveta da bi
objavili opomenu protiv krenja Gospodnjeg zakona. (RH Extra 11. decembar 1888)
Zastupnici nedeljnih zakona ne shvataju ta ine
Pokret za donoenje nedeljnih zakona za sada koraa kroz mrak. Voe skrivaju svoje prave
namere, a mnogi koji se pridruuju pokretu ni sami ne vide kuda ih vode njegova prikrivena
strujanja ...
Oni su zaslepljeni u svom delovanju. Oni ne vide da e, ukoliko protestantska Vlada rtvuje
naela koja su nas uinila slobodnim, nezavisnim narodom, i putem zakonodavstva u na Ustav
unese propise koji podupiru papske lai i papske obmane, upasti pravo u rimske uase mranog
srednjeg veka. (RH Extra 11. decembar 1888)
Ima mnogo ljudi, ak i meu onima koji deluju u okviru pokreta za ozakonjenje nedelje, koji su
zaslepljeni i ne vide posledice tog nastojanja. Oni ne vide da direktno ustaju protiv verske slobode.
Ima mnogo takvih koji nikada nisu shvatili obaveznost biblijskog dana odmora i lanost temelja na
kojima poiva ustanova nedelje...
Oni koji nastoje da promene Ustav i da proguraju zakon o obaveznom svetkovanju nedelje
jedva da mogu shvatiti posledice tog nastojanja. Kriza je upravo pred nama. (5T str. 711.753 -1889)
Ne smemo da sedimo mirno, ne inei nita
Naa je dunost da uinimo sve to je u naoj moi da otklonimo opasnost koja nam preti...
Velika odgovornost poiva na ljudima i enama u celoj zemlji da se u molitvi obrate Bogu da
zaustavi ovaj oblak zla i da dodeli jo nekoliko godina milosti da bi se jo radilo za Uitelja. (RH
Extra 11. decembra 1888)
Oni koji sada dre Boje zapovesti treba da se potrude da dobiju naroitu pomo koju samo
Bog moe da im prui. Oni treba da rade mnogo ozbiljnije da bi odloili, koliko god je to mogue,
katastrofu koja im preti. (RH 18. decembar 1888)
Gospodnji narod, koji dri Njegove zapovesti, ne sme u ovo vreme da uti kao da se pokorno
miri s postojeim stanjem. (7BC str. 975 - 1889)
Mi ne ispunjavamo Boju volju ako mirno sedimo, ne inei nita da sauvamo slobodu savesti.
Usrdne delotvorne molitve treba da se uzdiu prema Nebu da se ova nevolja odloi sve dok ne
zavrimo delo koje je tako dugo bilo zanemareno. Uputimo najozbiljnije molitve, a onda delujmo u
skladu sa svojim molitvama! (5T str. 714 - 1889)
Ima ih mnogo koji deluju oputeno, koji se ponaaju kao da spavaju. Oni govore: Ako je
proroanstvo najavilo proglaenje zakona o prinudnom svetkovanju nedelje, taj e zakon sigurno
biti proglaen! Doavi do tog zakljuka mirno sede i spokojno oekuju da se proroanstvo ispuni,
teei se milju da e Gospod zatititi svoj narod u asu nevolje. Meutim, Bog nas nee izbaviti ako
ne ulaemo nikakav napor da zavrimo delo koje nam je poverio...
Kao verni straari treba da vidite ma koji dolazi i da uputite opomenu, tako da ljudi i ene
usled neznanja ne krenu putem kojim ne bi poli da su znali istinu. (RH Extra 24. decembra 1889)
63
Protivite se nedeljnim zakonima i perom i glasanjem

Mi se ne smemo truditi da ugaamo ljudima koji e se posluiti svojim uticajem da ugue
versku slobodu i da uvedu nasilne mere kojima e navesti ili primorati svoje sugraane da svetkuju
nedelju kao dan odmora. Prvi dan u sedmici nije dan koji treba potovati. To je lani dan odmora.
lanovi Boje porodice ne mogu da podre ljude koji uzdiu taj dan i kre Boji zakon, gazei
Njegov dan odmora. Boji narod ne moe da glasa za te ljude da budu izabrani na odgovorna mesta,
jer kada bi to inio, postao bi sauesnik u gresima koje e oni uiniti u toku svoje slube. (FE str. 475
- 1899)
Ja se zaista nadam da e truba dati razgovetan glas u vezi sa ovim pokretom za ozakonjenje
prinudnog svetkovanja nedelje. Mislim da bi bilo veoma dobro kada bi se u naim asopisima na
pitanje trajnosti Bojeg zakona gledalo kao na posebno vano pitanje... Mi sada moramo preduzeti
sve to je u naoj moi da oborimo predloeni zakon o nedelji. (CW str. 97.98 - 1906)
Sjedinjene Amerike Drave proglasie nedeljni zakon
Kada se naa nacija bude toliko odrekla naela svoje vlasti da proglasi zakon o nedelji,
protestantizam e tim inom sjediniti snage s papstvom. (5T str. 712 - 1889)
Protestantizam e celokupni svoj uticaj i svoju snagu staviti na stranu papstva. Dravnim aktom
koji namee lani dan odmora oni e dati ivot i snagu iskvarenoj veri Rima, oivljavajui njegovu
tiraniju i pritisak na savest ljudi. (Mar str. 179 - 1893)
Pre ili kasnije nedeljni e zakoni biti proglaeni. (RH 16. februar 1905)
Uskoro e nedeljni zakoni biti proglaeni i ljudi na poverljivim poloajima ogoreno e ustati
protiv male grupe Bojeg naroda, koja potuje Boji zakon. (4MR str. 278 - 1909)
Proroanstvo iz trinaestog poglavlja Otkrivenja objavljuje da e sila, predstavljena simbolom
zveri sa dva roga kao u jagnjeta, uiniti da se zemlja i koji ive na njoj poklone papstvu - koje je
ovde predstavljeno simbolom risa. ... To proroanstvo e se ispuniti kada Sjedinjene Drave budu
silom nametnule svetkovanje nedelje, to Rim smatra naroitim priznanjem svoje prevlasti...
Pokvarenost u politici unitava ljubav prema pravednosti i potovanje prema istini, pa e ak i u
slobodnoj Americi vlastodrci i zakonodavci, da bi osigurali naklonost javnosti, popustiti sveoptem
zahtevu da se izda zakon koji e nametnuti svetkovanje nedelje. (GC str. 578.579.592 - 1911)
Razlozi kojima se slue zastupnici nedeljnog zakona
Sotona na svoj nain objanjava dogaaje i oni e pomisliti, kao to bi on i hteo da pomisle, da
se nesree koje su zadesile zemlju mogu pripisati krenju svetosti nedelje. Mislei da e time utiati
Boji gnev, ovi uticajni ljudi proglasie zakone kojima e nametnuti potovanje nedelje. (10MR str.
239 - 1899)
Upravo ta ista grupa tvrdi da se sve vea pokvarenost uglavnom moe pripisati nepotovanju
takozvane hrianske subote, i da bi ozakonjenje obaveznog svetkovanja nedelje u velikoj meri
popravilo drutveni moral. Taj zahtev se posebno postavlja u Americi, u kojoj je i doktrina o pravoj
Suboti najire propovedana. (GC str. 587-1911)
64
Protestantizam i katolicizam deluju usklaeno

Protestantizam e pruiti ruku zajednitva rimskoj sili. Tada e biti proglaen zakon protiv
Subote, koja je uspomena na boansko delo stvaranja, i onda e Bog uiniti svoje neobino delo
na Zemlji. (7BC str. 910-1886)
Kako se Rimska crkva moe oprati od optube za idolopoklonstvo, mi ne moemo da vidimo...
A to je upravo religija prema kojoj protestanti poinju da bacaju pogled pun naklonosti i koja e se
na kraju sjediniti sa protestantizmom. Meutim, do ovog zajednitva nee doi tako to e se
katolicizam promeniti, jer se Rim nikada ne menja. On smatra da je nepogreiv. Protestantizam e
se promeniti. Prihvatanje liberalnih ideja omoguie protestantizmu da prui ruku katolicizmu. (RH
1. jun 1886)
Takozvani protestantski svet sklopie savez s ovekom bezakonja, pa e Crkva i svet biti u
izopaenom skladu. (7BC str. 975 -1891)
Katolicizam u Starom svetu i otpali protestantizam u Novom na isti nain e postupati prema
onima koji potuju sve boanske propise. (GC str. 616-1911)
Nedeljni zakoni uzdiu Rim

Kada se vodee crkve u Americi budu sloile oko onih doktrinarnih uenja koja su im
zajednika i kada budu uticale na dravu da proglasi njihove propise i podupre njihove ustanove,
onda e protestantska Amerika postati ikona, slika i prilika rimske hijerarhije, a nametanje
graanskih kazni otpadnicima bie neizbena posledica.
Kada protestantske crkve budu primoravale ljude da svetkuju nedelju, one e ih u stvari
primoravati da se klanjaju papstvu...
Samim inom nametanja verske dunosti uz pomo dravne vlasti, crkve e same nainiti ikonu
zveri; prema tome, nametanje svetkovanja nedelje u Sjedinjenim Dravama bilo bi nametanje
klanjanja zveri i njenoj ikoni. (GC str. 445.448.449 - 1911)
Kada protestantizam bude pruio ruku preko ponora da prihvati ruku rimske sile, kada ona
bude pruila ruku preko bezdana da prihvati ruku spiritizma, kada pod uticajem tog trostrukog
saveza naa zemlja odbaci sva ustavna naela svoje protestantske i republikanske vlasti, kada bude
omoguila da se ire papske lai i obmane, tada moemo znati da je dolo vreme da i sotona ini
svoja udesna dela i da je kraj blizu. (5T str. 451 - 1885)
Rim e ponovo stei svoju izgubljenu prevlast
Dok se pribliavamo poslednjoj krizi, od ivotne je vanosti da meu boanskim oruima
vladaju sklad i sloga. Svet je pun oluja i rata i nesloge. Meutim, pod jednim poglavarem - papskom
silom - ljudi e se ujediniti da bi se usprotivili Bogu u liku Njegovih svedoka. To jedinstvo e
uvrstiti veliki otpadnik. (7T str. 182 - 1902)
Zakoni koji e nametati svetkovanje nedelje kao dana odmora, umesto subote, dovee do toga
da e cela naa drava odbaciti naela republikanizma na kojima se temelji na sistem vlasti.
Vlastodrci e prihvatiti religiju papstva, a Boji zakon e biti ukinut. (7MR str. 192 - 1906)
Pokazalo se da su dani velike intelektualne tame bili povoljni za uspeh papstva. Sada e se videti
65
da su i dani velike intelektualne prosveenosti isto toliko povoljni za njegov uspeh. (4SP 390 - 1884)
U pokuajima koji se sada ine u Sjedinjenim Dravama da se ustanovama i obiajima Crkve
osigura podrka drave, protestanti idu stopama papista. Ne, ak i vie od toga, oni otvaraju vrata da
papstvo u protestantskoj Americi zadobije prevlast koju je izgubilo u Starom svetu. (GC str. 573 1911)
Dravni nedeljni zakon znai i dravni otpad
Da bi se umilili narodu i da bi sauvali svoj poloaj zakonodavci e prihvatiti zahtev da se
donese zakon o nedelji... Ovim dekretom, kojim se namee papska ustanova i krenje Bojeg
zakona, naa drava e se potpuno odrei pravednosti...
Kao to je pribliavanje rimskih vojski bilo znak uenicima da e Jerusalim uskoro biti razoren,
tako bi trebalo da taj otpad bude znak nama da je dostignuta granica Bojeg strpljenja. (5T str. 451 1885)
Mi moramo doneti vrstu odluku da prvi dan u sedmici neemo svetkovati kao dan odmora,
zato to taj dan Gospod nije ni blagoslovio ni posvetio, pa bismo se, praznujui nedelju, stavili na
stranu velikog varalice...
Kada Boji zakon bude odbaen i kada drava bude kriva za greh otpada, Gospod e raditi u
korist svoga naroda. (3SM str. 388 - 1889)
Narod Sjedinjenih Drava bio je u milosti, ali, kada on bude ograniio versku slobodu, kada se
bude odrekao protestantizma, kada bude poeo da podupire papstvo, mera njegove krivice bie
puna i otpad tog naroda bie zabeleen u nebeskim knjigama. (RH 2, maj 1893)
Sveopti otpad e dovesti do sveopte propasti
Kada naa nacija, u svojim zakonodavnim telima, bude proglasila zakone kojima se
ograniavaju prava ovekove savesti na podruju verskih sloboda, kada bude nametnula svetkovanje
nedelje i svoju dravnu silu usmerila protiv onih koji svetkuju sedmi dan kao dan odmora, Boji
zakon e, zajedno sa svim svojim namerama i ciljevima, biti odbaen u naoj zemlji i taj sveopti
otpad bie praen sveoptom propau. (7BC str. 977 - 1888)
Upravo u vreme tog sveopteg otpada, vlastodrci nae zemlje e se, delujui u skladu sa
sotoninom politikom, svrstati na stranu oveka bezakonja. I tada e se napuniti mera krivice. Taj
sveopti otpad bie znak za sveoptu propast. (2SM str. 373 - 1891)
Rimokatolika naela e uivati podrku i zatitu drave. Posle ovog sveopteg otpada brzo e
uslediti sveopta propast. (RH 15. juni 1897)
Kada se protestantske crkve ujedine sa svetovnom silom da podupru lanu religiju, kako bi se
suprotstavile onome radi ega su njihovi preci podnosili najokrutnija progonstva, tada e papski
dan od odmora biti nametnut udruenom silom Crkve i drave. Tada e doi do nacionalnog
otpada (SAD), to e neizbeno dovesti do propasti nacije. (Evangelizam, str. 180 - 1899)
Globalno zakonodavstvo o nedelji
Istorija e se ponoviti. Lana religija e se uzdizati. Prvi dan u sedmici, obian radni dan, koji
nema nikakve svetosti, bie uzdignut kao nekada lik u Vavilonu. Svim narodima i jezicima i
plemenima bie zapoveeno da svetkuju taj nezakoniti dan odmora... Dekret kojim se proglaava
66
svetkovanje toga dana objavie se po celom svetu. (7BC str. 976 - 1897)
Kada se Amerika, zemlja verske slobode, bude ujedinila sa papstvom u ograniavanju slobode
savesti, kada bude primorala ljude da svetkuju lanu subotu, narodi svih zemalja na svetu bie
navedeni da slede njen primer. (6T str. 18 - 1900)
Pitanje Subote e biti predmet spora u velikom konanom sukobu u kojem e uestvovati celi
svet. (6T str. 352 - 1900)
Strani narodi e slediti primer Sjedinjenih Drava. Iako e Amerika prednjaiti, ista kriza e
zadesiti i nae vernike u svim delovima sveta. (6T str. 395 - 1900)
Zamenjivanje pravoga lanim bie poslednji in u ovoj drami. Kada ta zamena postane opta,
Bog e se pokazati. Kada ljudski zakoni budu uzdignuti iznad Bojih zakona, kada zemaljske sile
budu pokuale da nateraju ljude da svetkuju prvi dan u sedmici, znajte da je dolo vreme da Bog
deluje! (7BC str. 980 - 1901)
Zamenjivanje Bojih zakona ljudskim zakonima, uzdizanje nedelje umesto biblijske subote,
utemeljeno jedino na ljudskom autoritetu, bie poslednji in u toj drami. Kada ta zamena bude
dobila svetske razmere, Bog e se pokazati. On e se podii u svem svom velianstvu da strano
potrese Zemlju. (7T str. 141 - 1902)
Ceo svet e podrati zakonodavstvo o nedelji
Zli... su objavili da imaju istinu, da se natprirodni dogaaji zbivaju meu njima, da nebeski
aneli razgovaraju sa njima i hodaju sa njima, da se veliki znaci, sile i udesa dogaaju meu njima,
i da je zavladao ovozemaljski milenijum koju su tako dugo oekivali. Ceo svet se promenio i
prilagodio zakonima o nedelji. (3SM str. 427.428 - 1884)
Ceo svet e biti ispunjen neprijateljstvom protiv adventista sedmog dana, zato to nee hteti da
se poklone papstvu i da svetkuju nedelju, ustanovu te protivhrianske sile. (TM str. 37 - 1893)
Oni koji gaze Boji zakon proglasie ljudske zakone koje e silom nametnuti ljudima. Oni e
razmiljati, dogovarati se i planirati ta da ine. Ceo svet svetkuje nedelju, govorie oni, pa zato se
ne bi i ti ljudi, tako malobrojni, pokorili zakonima svoje zemlje? (Ms 163-1897)
Sukob e biti najei u krilu hrianstva
Takozvani hrianski svet treba da bude pozornica na kojoj e se odvijati veliki i odluujui
dogaaji. Ljudi na vlasti proglaavae zakone kojima e ograniavati slobodu savesti, po uzoru na
papstvo. Vavilon e sve narode napojiti otrovnim vinom bluda svojega. Svi narodi e biti ukljueni.
O tom vremenu Jovan u Otkrivenju ovako govori: I carevi zemaljski s njome blud inie, i trgovci
zemaljski obogatie se od bogatstva slasti njezine. I uh glas drugi s neba koji govori: izidite iz nje,
narode moj, da se ne pomeate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Jer gresi njezini
dopree ak do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine. Platite joj kao to i ona plati vama, i
podajte joj dvojinom onoliko po delima njezinim: kojom aom zahvati vama, zahvatajte joj po dva
puta onoliko. Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i alosti; jer govori u srcu svome:
sedim kao carica i nisam udovica, i alosti neu videti! Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast dae
zveri. Ovi e se pobiti s Jagnjetom, i Jagnje e ih pobediti, jer je gospodar nad gospodarima i car nad
carevima; i koji su s njime, ono su pozvani i izabrani i verni! Ovi jednu volju imaju! Stvorie se
sveopte jedinstvo, veliki sklad, savez sotonskih sila. I silu i oblast dae zveri! I tako e se pokazati
67
ista samovoljna, nasilnika vlast koja ustaje protiv verske slobode - slobode oveka da slui Bogu u
skladu sa naelima svoje savesti - kao to je bila papska, koja je u prolosti progonila sve koji su se
usudili da odbiju da se priklone verskim obredima i ceremonijama romanizma. (3SM str. 392 1891)
U veliki sukob izmeu vere i nevere bie ukljuen celi hrianski svet. (RH 7. februar 1893)
Celo hrianstvo bie podeljeno na dve velike grupe - na one koji dre zapovesti Boje i imaju
veru Isusovu, i na one koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i primaju njen ig. (GC str. 450 - 1911)
Kada subota u celom hrianstvu postane posebna taka oko koje e se ljudi sukobljavati, kada
se svetovne i crkvene vlasti udrue da nametnu svetkovanje nedelje, uporno odbijanje neznatne
manjine da se pokori zahtevu veine uinie je predmetom sveopteg prezrenja. (GC str. 615 - 1911)
Poto e im dekreti raznih hrianskih vlastodraca, izdati protiv onih koji potuju Boje
zapovesti, uskratiti zatitu vlasti i predati ih u ruke onima koji ele da ih unite, pripadnici Bojeg
naroda beae iz velikih gradova i sela, udruivati se u grupe, i nastanjivati u najpustijim i
najusamljenijim mestima. (GC str. 626 - 1911)
Nemojte se protiviti
Vernici koji sainjavaju nae crkve po karakternim osobinama su takvi da e se, ako ne budu
bili vrlo paljivi, sigurno ozlojediti kada im neko, pogreno tumaei zakon, uskrati slobodu da rade
nedeljom. Nemojte se estiti u takvim sluajevima, ve problem u molitvi iznesite Bogu. Samo je On
u stanju da zauzda silu vlastodraca. Nemojte se ponaati nepromiljeno. Neka se niko ne poziva
nerazumno na svoju versku slobodu, sluei se njome da bi prikrio svoju zlovolju, ve kao Boje
sluge, potujte svakoga, brau ljubite, Boga se bojte, cara potujte! (1. Petrova 2,17)
Ovaj savet e biti zlata vredan svima onima koji se nadu u kripcu. Ne smemo pokazati nikakav
otpor ili bilo ta to bi se moglo protumaiti kao zlovolja. (2MR str. 193.194 - 1898)
Uzdrite se od rada nedeljom
to se tie krajeva na Jugu 2, delo se mora obavljati to je mogue mudrije i paljivije, onako kao
to bi i sam Hristos radio. Ljudi e vrlo brzo ustanoviti ta verujete o nedelji i o suboti, jer e vam
postavljati pitanja. Tada im moete kazati, ali ne tako da privuete panju na svoj rad. Nikako ne
smete sami ugroavati svoje delovanje, radei nedeljom...
Ako se uzdravamo od rada nedeljom, ne znai da smo primili ig zveri... U mestima u kojima
je protivljenje tako otro da bi dolo do progonstva kada bismo radili nedeljom, neka naa braa taj
dan iskoriste za istinski misionarski rad. (SW str. 69.70 - 1895)
Kada bi ljudi doli ovamo k nama i kazali: Morate zatvoriti svoju tampariju, jer vae maine
ne smeju da rade nedeljom! - ja vam ne bih kazala: Nastavite da radite! Sukob se tu ne bi odvijao
izmeu vas i vaeg Boga! (Ms 163 - 1898)
Mi ne smemo smatrati da nam je dunost da ljutimo svoje susede, koji veliaju nedelju, time to
emo se truditi da namerno radimo toga dana pred njihovim oima kako bismo pokazali svoju
nezavisnost. Nae sestre ne treba da biraju nedelju da bi prostirale svoje rublje. (3SM str. 399 - 1889)
Primena zakona o nedelji bila je osamdesetih i devedesetih godina devetnaestog veka posebno otra u junim krajevima
Sjedinjenih Drava.
2
68
Nedeljom se bavite duhovnim aktivnostima

Pokuau da odgovorim na vae pitanje ta bi trebalo da inite u sluaju da se proglase zakoni o
nedelji.
Svetlost koju mi je Gospod dao u vreme kada smo upravo oekivali krizu, koja se sada po vaem
miljenju pribliava, trai od nas da pokaemo mudrost i da se u trenutku kada ljudi, pod uticajem
niih sila, pokuaju da nametnu svetkovanje nedelje, uzdrimo od rada nedeljom i da to vreme
posvetimo misionarskom radu.
Protivljenje zakonima o nedelji samo bi ojaalo napore verskih fanatika koji se trude da ih
nametnu. Nemojte im dati nikakvu priliku da vas proglase borcima protiv zakona... Niko nee
primiti ig zveri samo zato to je shvatio da je mudro sauvati mir uzdravajui se od postupaka
kojim bi povredio svoje blinje...
Nedelja moe da se iskoristi za razliite aktivnosti koje doprinose uspehu Gospodnjeg dela.
Toga dana mogu da se odravaju predavanja na otvorenom ili po kuama. Moe se raditi od kue do
kue. Oni koji piu, mogu taj dan da posvete pisanju lanaka. Kad god je to mogue, verske sastanke
treba odravati nedeljom. Potrudite se da oni budu posebno zanimljivi. Pevajte prave pesme za
probuenje i govorite snano, sigurni u Spasiteljevu ljubav. (9T str. 232.233 - 1909)
Povedite uenike sa sobom da odravaju predavanja u razliitim mestima i da se bave
zdravstveno-evaneoskim radom. Tako e se sretati s ljudima u njihovim domovima i imati
izvanrednu priliku da im objave istinu. Takav nain korienja nedelje uvek je ugodan Gospodu.
(9T str. 238 - 1909)
Protivljenje doprinosi da lepota istine doe do izraaja
Kada se svet i Crkva ujedine da ukinu Boji zakon, poveae se i revnost onih koji sluaju
Gospoda. Svaki prigovor koji se uputi protiv Bojih zapovesti omoguie istini da bre napreduje i
osposobiti njene predstavnike da jo uspenije ukau na njenu vrednost. Istina ima lepotu i snagu
koje nita tako ne istie i ne ini vidljivim kao protivljenje i progonstvo. (13MR str. 71.72 - 1896)
Ovo doba, kada se ulau toliki napori da se nametne svetkovanje nedelje, predstavlja pravu
priliku da se svetu objavi pravi dan odmora kao suprotnost lanome. Gospod je u svom provienju
daleko ispred nas. On je dozvolio da pitanje nedelje izbije u prvi plan da bi se dan odmora po
etvrtoj zapovesti mogao objaviti u zakonodavnim skuptinama. Na taj nain i vodeim ljudima
naeg naroda moe da se skrene panja na svedoanstvo Boje rei u korist pravog dana odmora,
prave Subote. (2MR str. 197 - 1890)
Vie se treba pokoravati Bogu negoli ljudima
Kao potovaoci istine, mi smo sada pozvani da se odluimo izmeu nepotovanja jasnih
zahteva Boje rei i gubljenja svoje slobode. Ako odbacimo Boju re i prihvatimo ljudske obiaje i
tradicije, moda e nam biti dozvoljeno da ostanemo medu ljudima, da ivimo s njima, da
kupujemo i prodajemo, da zadrimo svoja prava. Ali, ako ostanemo verni Bogu, onda to mora da
bude na utrb naih prava medu ljudima, jer su se neprijatelji Bojeg zakona ujedinili da skre nae
nezavisno prosuivanje u pitanjima vere i da zavladaju ljudskom saveu...
Boji narod e priznavati ljudske vlasti kao od Boga postavljene i pokazivae reju i delom da je
69
poslunost vlastima sveta dunost hrianina sve dok se one svojim autoritetom slue u granicama
svojih zakonskih ovlaenja. Meutim, kada se zahtevi vlasti kose s boanskim zahtevima, mi
moramo odluiti da emo vie potovati Boga nego oveka. Boja re se mora priznavati i sluati kao
autoritet koji je iznad svih ljudskih zakona. Tako ree Gospod! ne sme da se odbaci da bi Tako
kae Crkva ili drava! dobilo prednost. Hristova kruna se mora uzdii visoko iznad dijadema svih
zemaljskih monika. (HM 1. novembar 1893)
Sotona ljudima nudi carstva ovoga sveta ukoliko njemu priznaju prevlast. Mnogi to ine i tako
rtvuju Nebo. Bolje je umreti nego greiti; bolje je nemati nego varati; bolje je gladovati nego lagati.
(4T str. 495 - 1880)
70
10. MALO VREME NEVOLJE

Vreme nevolje pre isteka vremena milosti
U poetku tog vremena nevolje bili smo ispunjeni silom Svetoga Duha dok smo odlazili da
potpunije objavimo istinu o danu odmora.
Ta izjava je bila data 1847. godine kada je jo vrlo mali broj adventista potovao Subotu, kada je
medu njima samo nekolicina smatrala da je svetkovanje Subote dovoljno znaajno da poslui kao
linija razdvajanja izmeu Bojeg naroda i nevernika. Sada poinje da se nazire ispunjenje te izjave.
Poetak tog vremena nevolje, koje se ovde spominje, ne odnosi se na doba kada e se izlivati
sedam zala, ve na kratko vreme neposredno pre njihovog izlivanja, dok se Hristos jo nalazi u
Svetilitu. U to vreme, dok se delo spasavanja bude dovravalo, nevolje e doi na Zemlju i narodi e
se razgneviti, ali e ih aneli zadravati da se ne bi spreilo delo treeg anela. (EW str. 85.86 - 1854)
Kraj verske slobode u Sjedinjenim Dravama
On e Boji zakon uiniti nitavnim. U naoj zemlji (SAD) koja se hvali slobodom, doi e kraj
verskoj slobodi. Oko pitanja Subote povee se odluujua borba, koja e uzdrmati ceo svet.
Boji narod se nalazi pred velikom krizom. U bliskoj budunosti, naa drava e pokuati da
svim graanima nametne obavezu da prvi dan u sedmici svetkuju kao sveti praznik. Da bi to
postigla, nee se ustruavati da nagoni ljude da postupaju suprotno glasu svoje savesti, da svetkuju
dan koji je drava proglasila za dan odmora. (RH Extra 11. decembar 1897)
Adventisti sedmog dana morae da se bore za svoj dan odmora, za sedmi dan, Subotu. Vlasti
Sjedinjenih Drava i drugih zemalja ustae pune oholosti i sile i proglasiti zakone kojima e
ograniiti versku slobodu. (Ms 78 - 1897)
Protestanti Sjedinjenih Drava bie prvi koji e preko ponora pruiti svoju ruku i prihvatiti
ruku spiritizma; oni e pruiti ruku preko bezdana da bi se rukovali sa rimskom silom. Pod uticajem
tog trostrukog saveza, ova zemlja e poi stopama Rima i gaziti slobodu savesti. (GC str. 588 - 1911)
Crkva i drava protiv Bojeg naroda
Svi koji odbace dekret dravnih saveta, koji ne posluaju dravne zakone kojima se uzdie dan
odmora, ustanova oveka bezakonja, a odbacuje Boji sveti dan, iskusie ne samo teku ruku
papstva ve i protestantskog sveta, ikone zveri. (2SM str. 380 - 1886)
One verske zajednice koje odbiju da posluaju boansku vest opomene pae kao rtve tekih
obmana i zajedno s dravnim vlastima progonie svete. Protestantske crkve e zajedno sa papskom
silom progoniti Boji narod koji dri zapovesti...
Ova sila, slina jagnjetu, sjedinie se sa adahom i objaviti rat onima koji dre Boje zapovesti i
imaju svedoanstvo Isusa Hrista (14MR str. 162-1899)
Crkva e se osloniti na jaku ruku graanske vlasti i u tom delu e se ujediniti papisti i
protestanti. (GC str. 607 - 1911)
71
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 10. MALO VREME NEVOLJE
Pred sudovima
Oni koji doive poslednje dane istorije ove Zemlje znae ta znai biti progonjen istine radi. Na
sudovima e preovladavati nepravda. Sudije e odbijati da sluaju odbranu onih koji ostanu verni
Bojim zapovestima, jer e znati da su razlozi u korist etvrte zapovesti neoborivi. Oni e govoriti:
Mi imamo zakon i po naem zakonu on mora da umre! Boji zakon njima nita nee znaiti. Za
njih e na zakon biti najvaniji. Oni koji budu potovali taj ljudski zakon uivae prednost, dok
prema onima koji nee biti spremni da se poklone idolskom danu odmora nee biti milosti. (ST 26.
maj 1898)
Kada budemo dovedeni pred sudove, treba da se odreknemo svojih prava, ukoliko nas to ne bi
dovelo u sukob sa Bogom. Mi se neemo boriti za svoja prava, ve za Boje pravo na nau slubu.
(5MR 69 - 1895)
Prema adventistima e se postupati sa prezrenjem
Isti nasilniki um koji je u prolim vekovima kovao zavere protiv vernih i danas e se truditi da
sa lica Zemlje ukloni one koji se boje Boga i dre Njegov zakon...
Bogatstvo, umne sposobnosti, obrazovanje udruie se da ih izvrgnu preziru. Nasilniki
vlastodrci, propovednici i vernici crkava zaverie se protiv njih. Reju i perom, laskanjem,
pretnjama i porugama, pokuavae da potkopaju njihovu veru. (5T str. 450 - 1885)
Doi e vreme da e prema nama, zato to emo braniti biblijsku istinu, postupati kao prema
izdajnicima. (6T str. 394 - 1900)
Oni koji potuju biblijski dan odmora bie optueni kao neprijatelji zakona i reda, kao oni koji
rue moralne ograde drutva, koji izazivaju anarhiju i pokvarenost, kao oni koji navlae na Zemlju
Boje sudove. Njihovo savesno dranje Bojeg zakona bie proglaeno tvrdovratou, upornou i
preziranjem vlasti. Oni e biti optueni da ne potuju dravnu upravu. (GC str. 592 - 1911)
Svima koji e u to teko vreme neustraivo sluiti Bogu po pravilima svoje savesti, bie
potrebno hrabrosti, vrstine i poznavanja Boje rei, jer e oni koji ostanu verni Bogu biti
progonjeni, njihove pobude napadane, njihovi najbolji napori pogreno tumaeni i njihova imena
odbacivana kao zla. (AA str. 431.432 - 1911)
Svakovrsna progonstva
Progonstva Rima nad protestantima, kojima je skoro uspeo da unite religiju Isusa Hrista, bie i
vie nego nadmaena kada se protestantizam bude ujedinio sa papstvom. (3SM str. 387 - 1889)
Sotona ima na hiljade maskiranih baterija iz kojih e otvoriti vatru na verni Boji narod koji
dri zapovesti da bi ga naterao da pogazi svoju savest. (Letter 30a - 1892)
Ne treba da se iznenaujemo ni zbog ega to e se sada dogaati. Ne smemo se uditi
nikakvom uasu koji e nas zadesiti. Takvi koji svojim nesvetim nogama gaze Boji zakon
nadahnuti su istim duhom kojim su bili ispunjeni oni koji su vreali i izdavali Isusa. Bez ikakve
grie savesti oni e initi dela svoga oca, avola. (3SM str. 416 - 1897)
Neka oni koji ele da osvee svoj um i da se poue istini prouavaju istoriju prve Crkve i vreme
neposredno pre i posle Dana pedesetnice. Paljivo prouavajte iskustva Pavla i drugih apostola,
zapisana u Delima apostola, jer Boji narod u nae doba treba da prode kroz slina iskustva. (PC str.
72
118 - 1907)
Bie uskraena svaka zemaljska podrka
Nagomilano bogatstvo e uskoro postati bezvredno. Kada bude objavljen dekret da niko ne
moe kupiti ni prodati, osim onih koji imaju ig zveri, ni velika koliina sredstava nee mnogo
koristiti. Bog nas sada poziva da uinimo sve to je u naoj moi da bismo opomenuli svet. (RH 21.
mart 1878)
Dolazi vreme kada neemo moi da prodamo ni po kojoj ceni. Uskoro e biti objavljen dekret
koji e zabraniti svakom oveku da kupuje i da prodaje, osim onome koji ima ig zveri. Pre kratkog
vremena, mi smo skoro doiveli neto slino u Kaliforniji, ali bilo je to samo upozorenje na duvanje
etiri vetra. Do sada, njih zadravaju etiri anela. Mi jo nismo spremni. Ima jo posla koji treba da
obavimo, i tek e onda anelima biti nareeno da oslobode etiri vetra i da im dozvole da duvaju na
Zemlju. (5T str. 152 - 1882)
U poslednjem velikom sukobu borbe sa sotonom, oni koji e biti odani Bogu videe da im je
uskraena svaka zemaljska potpora. Zato to odbijaju da kre Njegov zakon da bi bili posluni
zemaljskim silama, njima e biti zabranjeno da kupuju i prodaju. (enja vekova, str. 88 - 1898)
Sotona kae: ... iz straha da e im nedostati hrane i odee oni e se ujediniti sa svetom u
krenju Bojeg zakona. Zemlja e biti potpuno pod mojom vlau! (PK str. 183. 184 - 1914)
Neki e biti zatvoreni zbog svoje vere
Neki e biti zatvoreni zato to e odbiti da obesvete Gospodnji dan odmora. (PC str. 118 - 1907)
Kada branioci istine budu odbili da svetkuju nedelju kao dan odmora, neki od njih e biti
baeni u tamnicu, neki e biti prognani, a prema nekima e se postupati kao prema robovima.
Ljudskom razumu se sve ovo sada ini nemogue, ali kada se zatitniki Boji Duh bude povukao od
ljudi i kada oni dou pod vlast sotone, koji mrzi boanske propise, usledie neobian razvoj
dogaaja. Srce moe da postane veoma okrutno kad iz njega nestane ljubavi i straha pred Bogom.
(GC str. 608 - 1911)
Kada budemo pozvani da stradamo Hrista radi, biemo u stanju da idemo i u zatvor, uzdajui
se u Boga kao to se malo dete uzda u svoje roditelje. Sada je vreme da razvijamo veru u Boga. (OHC
str. 357-1892)
Mnogi e biti pobijeni
Najbolje je za nas da uspostavimo usku vezu s Bogom da bismo, ako nas pozove da postanemo
muenici istine radi, mogli postati sredstvo da mnogi upoznaju istinu. (3SM str. 420 - 1886)
Mnogi e biti baeni u zatvor, mnogi e beati iz gradova i gradia da spasu svoj ivot, a mnogi
e branei istinu mueniki dati svoj ivot za Hrista. (3SM str. 397 - 1889)
Nas oekuje neprestana borba, uz opasnost da budemo zatvoreni, da izgubimo svoje imanje, pa
ak i sam ivot, branei Boji zakon. (5T str. 712-1889)
Od ljudi e se zahtevati da pokau poslunost ljudskim proglasima i da kre Boji zakon. Oni
koji ostanu verni Bogu bie izloeni pretnjama, prijavama, igosanju. I izdavae ih roditelji i braa i
roaci i prijatelji; i pobie neke od njih. (Luka 21,16) (PK str. 588-1914)
73
Nama nee biti potrebno da imamo hrabrost i vrstinu nekadanjih muenika sve dok se ne
naemo u poloaju u kojem su oni bili... Ako se budu vratila progonstva, onda e biti data i milost
koja e pokrenuti sve snage due da pokaemo pravo junatvo. (OHC str. 125 - 1889)
Uenici nisu bili obdareni hrabrou i postojanou muenika sve dok im takva milost nije bila
potrebna. (enja vekova, str. 298 -1898)
Kako da ostanemo vrsti u progonstvima
Uvideemo da emo morati da pustimo svaku ruku osim ruke Isusa Hrista. Prijatelji e se
pokazati nepouzdani i izdae nas. Roaci, koje e neprijatelj prevariti, smatrae da slue Bogu kada
nam se protive i kada ulau krajnje napore da nas uvale u tekoe, nadajui se da emo se tada
odrei svoje vere. Ali, moemo s poverenjem prepustiti svoju ruku ruci Isusa Hrista i u tami i u
opasnostima. (Mar str. 197-1889)
Ako neko hoe da ostane vrst u ovom sukobu, jedini je nain da bude ukorenjen i utemeljen u
Hristu. On mora da prihvati istinu kakva je u Isusu. Samo kada se predstavi na takav nain, istina
moe da zadovolji potrebe due. Propovedanje Hrista raspetoga, Hrista koji je naa pravednost, to je
ono to zadovoljava glad due. Kada usmerimo panju ljudi na tu veliku sredinju istinu, vera, nada
i hrabrost ispunie duu. (GCDB 28. januar 1893)
Mnogi e zbog svoje vere biti izbaeni iz svojih domova i lieni nasledstva na ovoj Zemlji, ali
ako predaju svoje srce Hristu, ako prihvate poruku Njegove milosti, ako se oslone na Njega kao na
svog Zamenika i Jemca, kao na Bojeg Sina, ipak e moi da budu puni radosti. (ST 2. jun 1898)
Progonstvo e rasejati Boji narod
Kada se u nekim mestima bude razbuktalo neprijateljstvo protiv onih koji svetkuju Gospodnju
subotu, moda e postati neophodno da se Boji narod iz tih mesta preseli u mesta u kojima jo
nema tako ogorenog protivljenja.
Bog ne zahteva od svoje dece da ostanu u mestima u kojima je usled ponaanja zlih ljudi njihov
uticaj sveden na neznatnu mera i njihov ivot doveden u opasnost. Kada sloboda i ivot budu
ugroeni, nije samo naa prednost, ve je naa istinska dunost da se preselimo u mesta u kojima su
ljudi jo spremni da sluaju rei ivota i u kojima su prilike za propovedanje Rei mnogo povoljnije.
(Ms 26-1904)
Uskoro e doi vreme kada e Boji narod, zbog progonstva, biti rasejan po mnogim zemljama.
Oni koji su stekli svestrano obrazovanje, uivae prednost tamo gde se nadu. (5MR str. 280 -1908)
Progonstvo e dovesti do jedinstva u Bojem narodu
Kada se oluja progonstva stvarno bude obruila na nas, prave ovce e uti glas pravog Pastira.
Ulagae se portvovani napori da se spasu izgubljeni i mnogi koji su odlutali iz tora vratie se da
slede velikog Pastira. Boji narod e zbiti svoje redove i usprotiviti se neprijatelju kao jedinstvena
eta. Kada se suoi sa optom opasnou, prestae borbe za prevlast, nee vie biti rasprave o tome
ko treba da bude najvei. (6T str. 401 - 1900)
74
Kriza e uiniti da Boje meanje postane vidljivije

S vremena na vreme Gospod je otkrivao svoj nain postupanja. On vodi rauna o svemu to se
dogaa na Zemlji. Kada se pojavi kriza, On se pokazuje i mea da bi spreio ostvarenje sotoninih
planova. On je esto dozvoljavao da se problemi sa narodima, porodicama i pojedincima pretvore u
krizu da bi Njegovo posredovanje postalo vidljivije. Time je pokazivao da ima Boga u Izrailju, koji
podrava i brani svoj narod.
Kada protivljenje Bojem zakonu bude postalo skoro sveopta pojava, kada ljudi budu poeli da
mue Boji narod, Bog e se umeati. Usrdne molitve Njegovog naroda bie usliene, jer je Njemu
drago kada Ga Njegov narod trai celim srcem i kada se oslanja na Njega kao na svog Izbavitelja.
(RH 15. jun 1897)
Neko vreme e tlaiteljima biti dozvoljeno da likuju nad onima koji poznaju Boje svete
zapovesti... Bog dozvoljava sotoni da u potpunosti otkrije svoj karakter kao laov, kao opada, kao
ubica. Tako e i konana pobeda Njegovog naroda postati jo upadljivija, slavnija, potpunija i
savrenija. (3SM str. 414 - 1904)
Nevolje iste Boji narod
Uskoro e nevolje zavladati po celom svetu. I na svakome je da se trudi da upozna Boga.
Nemamo vremena za gubljenje...
Beskrajna je Boja ljubav prema svojoj Crkvi. On se bez prestanka stara o svom nasledstvu. On
ne dozvoljava da bilo kakva nevolja zadesi Njegovu crkvu, osim one koja je neophodna za njeno
oienje, za njeno sadanje i veno dobro. On e oistiti svoju Crkvu isto onako kao to je oistio
Hram u poetku i pri kraju svoje slube na Zemlji. Sve to dozvoljava da doe na Njegovu crkvu u
obliku proba i kuanja doi e samo zato da bi Njegov narod stekao dublju pobonost i vie snage i
da bi pobede krsta objavio u svim delovima sveta. (9T str. 228 - 1909)
Nedae, krstovi, iskuenja, nesree i razliite nevolje - sve su to Boja orua da nas oplemeni, da
nas posveti, da nas pripremi za nebeske itnice. (3T str. 115 - 1872)
75
11. SOTONINE PREVARE U POSLEDNJE DANE

Pod platom hrianstva
Pribliavamo se kraju istorije ove Zemlje i sotona se trudi vie nego ikada pre, elei da zavlada
hrianskim svetom. Sa revnou koja zadivljuje, on radi uz pomo svojih lanih uda. Pismo ga
predstavlja kao lava koji rie i hoda unaokolo, traei koga da prodere. On bi eleo svojom
zaverom da obuhvati ceo svet. Skrivajui svoju izopaenost pod platom hrianstva, on poprima
obeleja hrianina i tvrdi da je sam Isus Hristos. (8MR str. 346 - 1901)
Boja re izjavljuje da e sotona, kada to bude odgovaralo njegovim namerama, preko svojih
orua, pod platom hrianstva, pokazati takvu mo da e ako bude mogue, prevariti i same
izabrane (Matej 24,24). (Ms 125 - 1901)
Poto e demoni govoriti da veruju u Bibliju i pokazivati potovanje prema ustanovama Crkve,
njihovo delovanje bie prihvaeno kao otkrivanje boanske sile. (GC str. 588 - 1911)
Najjau podrku poroku u naem svetu ne prua razvratan ivot pokvarenog grenika ili
propalog odbaenika; to ini ivot koji inae izgleda krepostan, astan i plemenit, ali u kome se
neguje jedan greh, poputa jednom poroku... Genijalnost, talenat, sauee, ak i velikoduni i
ljubazni postupci mogu tako postati sotonin mamac kojim navodi due da padnu u ponor propasti.
(Vaspitanje, str. 135 - 1903)
ak i u Adventistikoj crkvi
Mi imamo daleko vie razloga da se bojimo onih u Crkvi nego onih izvan Crkve. U samoj Crkvi
postavljaju se daleko vee smetnje jaanju i uspenosti od smetnji koje dolaze iz sveta. Od onih koji
tvrde da potuju Boje zapovesti i da imaju veru Isusovu, nevernici s punim pravom oekuju da vie
od bilo koje druge grupe, svojim doslednim ivotom, svojim pobonim primerom i svojim aktivnim
uticajem, doprinesu uspehu i ugledu dela koje predstavljaju. Meutim, koliko su se puta takozvani
branioci istine pokazali kao najvea smetnja njenom napredovanju! Poputanje neverovanju,
izraavanje sumnji, irenje tame, sve to priziva prisutnost zlih anela i poveava uspenost sotonskih
zamki. (1SM str. 122 - 1887)
Laljivi duhovi se protive Pismu
Sveti moraju da steknu temeljito razumevanje istine za sadanje vreme i da ga odravaju
prouavajui Pisma. Treba da se upoznaju sa stanjem mrtvih, jer e im se javljati duhovi avolski,
tvrdei da su njihovi dragi prijatelji i roaci, govoriti da je dan odmora promenjen, iznositi i druge
nebiblijske doktrine. (EW str. 87 - 1854)
Ovi laljivi duhovi, javljajui se u obliku apostola, protivreie onome to su apostoli, nadahnuti
Svetim Duhom, pisali dok su hodali po zemlji. Oni e poricati boansko poreklo Biblije. (GC str. 557
- 1911)
Uz pomo dve velike zablude, zablude o besmrtnosti due i zablude o svetosti nedelje, sotona e
uspeti da svojim prevarama zarobi ljude. Dok prva postavlja temelj spiritizmu, druga omoguuje
vezu prijateljstva s Rimom. (GC str. 588 - 1911)
76
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 11. SOTONINE PREVARE U POSLEDNJE DANE
Pojavie se ljudi koji e tvrditi da su Hristos i zahtevae poast i oboavanje koje pripada
Otkupitelju sveta. Oni e initi uda izleenja i govoriti da su sa Neba dobili otkrivenja koja
protivree svedoenju Pisma...
Meutim, Boji narod nee biti prevaren. Uenja tog lanog Hrista nee biti u saglasnosti sa
Svetim pismom. On e svoj blagoslov izricati i potovaocima zveri i njene ikone - upravo onima o
kojima Biblija kae da e se na njih izliti nepomeani Boji gnev. (GC str. 624.625 - 1911)
Lana probuenja
Videla sam da Bog ima svoje iskrene dece meu adventistima po imenu i u palim crkvama, da
e pre izlivanja sedam zala propovednici i vernici biti pozvani da izau iz tih crkava i radosno
prihvatiti istinu. Sotona to zna; i pre nego to bude odjeknuo glasni pokli treeg anela, on e
izazvati uzbuenje u tim verskim zajednicama tako da oni koji su odbacili istinu pomisle da je Bog s
njima. (EW str. 261 - 1858)
Pre nego to Bog bude konano pohodio svet svojim sudovima, u Njegovom narodu e doi do
takvog buenja prvobitne pobonosti do kakvoga nije dolazilo jo od apostolskih vremena...
Neprijatelj dua eli da sprei to delo pa e pre nego to ono otpone, pokuati da ga osujeti putem
svojih lanih pokreta. U onim crkvama koje e uspeti da pokori svojoj prevarnoj vlasti, inie da
izgleda kao da je Bog na njih izlio svoj posebni blagoslov; u njima e doi do velikog verskog
buenja...
Jako oseajno uzbuenje, meavina istine i lai, najuspenije zavodi ljude. Meutim, niko ne
mora da bude prevaren. U svetlosti Boje rei uopte nije teko prepoznati pravu prirodu tih
pokreta. Kad god ljudi odbacuju svedoenje Biblije, kad god odbacuju te jednostavne istine, koje
prodiru u duu, koje zahtevaju samoodricanje i odbacivanje sveta, tada moemo biti sigurni da Boji
blagoslov nee biti izliven. (GC str. 464 - 1911)
Muzika je postala zamka
Ono to ste opisali da se dogaa u Indijani 1, dogaae se, tako mi je Gospod pokazao, i
neposredno pre kraja vremena milosti. Svakovrsna preterivanja doi e do izraaja. Bie vikanja,
udaranja u bubnjeve, bie muzike i plesa. Oseanja razumnih ljudi bie toliko poremeena da oni
nee biti u stanju da donose pravilne odluke...
Luda buka potresa ula i izopauje ono to bi moglo biti na blagoslov kada bi se pravilno
upotrebilo. Uticaji sotonskih sila meaju se sa galamom i bukom i pretvaraju u karneval, i sve se to
naziva delovanjem Svetoga Duha... Sve to se zbivalo u prolosti, ponovie se i u budunosti. Sotona
e uiniti da muzika postane zamka, zbog naina na koji se izvodi. (2SM str. 36.38 - 1900)
Nemojmo davati mesta neobinim aktivnostima, koje u stvarnosti odvraaju um od pozitivnih
uticaja Svetoga Duha. Boje delovanje je uvek bilo obeleeno smirenou i dostojanstvom. (2SM str.
42 - 1908)
Ovaj komentar je bio dat u vezi s pokretom takozvanog svetog, tela, koji se pojavio na jednom sastanku pod atorima u
Indijani 1890. godine. Vie pojedinosti o tome u Selected Messages, knjiga 2. str. 31-39.
1
77
Lani dar jezika

Neki su fanatizam, lano uzbuenje, lano govorenje jezicima i bune aktivnosti proglaavali
darovima koje je Bog dao svojoj Crkvi. U tome su se varali. Rodovi svih tih pojava nisu bili dobri.
Po rodovima njihovim poznaete ih! Fanatizam i buku smatrali su posebnim dokazima vere.
Nisu bili zadovoljni bogosluenjima sve dok ne bi doiveli uzbudljive i srene trenutke. Oni su radili
na tome i stvarno doivljavali oseajna uzbuenja. Meutim, uticaj takvih bogosluenja nije bio
koristan. Kada bi nestalo blaenog uzleta oseanja oni bi potonuli jo dublje nego pre sastanka, jer
njihova srea nije dolazila iz pravog izvora.
Najkorisniji sastanci za duhovno napredovanje su oni koji su obeleeni sveanou i dubokim
ispitivanjem srca, kada svako nastoji da upozna sebe i ozbiljno, u dubokoj poniznosti pokuava da
ui od Hrista. (1T str. 412 - 1864)
Zli aneli se pojavljuju kao ljudska bia
Sotona e iskoristiti svaku priliku da zavede ljude i odvrati ih od vernosti Bogu. On i njegovi
aneli, koji su pali zajedno s njim, pojavljivae se na Zemlji kao ljudi, pokuavajui da koga prevare.
I Boji aneli e se pojavljivati kao ljudi i sluie se svim sredstvima koja im stoje na raspolaganju da
bi onemoguili namere neprijatelja. (8SM str. 399 - 1903)
Zli aneli u ljudskom obliku razgovarae s onima koji poznaju istinu. Oni e pogreno tumaiti
izjave Bojih vesnika... Da li su adventisti sedmog dana zaboravili opomenu objavljenu u estom
poglavlju poslanice Efescima? Mi se nalazimo u ratu protiv sila tame. Ukoliko ne budemo u stopu
sledili svoga Zapovednika, sotona e postii pobedu nad nama. (3SM str. 411 - 1903)
Zli aneli u liku vernika delovae u naim redovima da bi uneli snaan duh neverovanja. Neka
nas ak ni to ne razoara, ve navede svako iskreno srce da zatrai Gospodnju pomo u borbi protiv
sotonskih sila. Te sile zla e se okupljati na naim bogosluenjima, ne zato da dobiju blagoslov, ve
da se bore protiv uticaja Bojega Duha. (2MCP str. 504.505 - 1909)
Pojavljivanje likova mrtvih
Zlim anelima nije teko da se predstave i kao umrli sveci i kao umrli grenici, i da to ine
vidljivim za ljudske oi. Te manifestacije e biti sve ee; kako se pribliavamo kraju vremena,
zbivae se pojave koje e ljude sve vie iznenaivati. (Evangelizam, str. 456 - 1875)
To je sotonina najuspenija i najprivlanija prevara - sraunata da iskoristi oseanja onih koji su
poloili u grob neke od svojih milih. Zli aneli se pojavljuju u liku tih voljenih bia i priaju
dogaaje iz njihovog ivota, ine dela koja su ona inila dok su bila iva. Na taj nain navode ljude
da poveruju da su njihovi mrtvi prijatelji postali aneli, koji lebde nad njima i razgovaraju sa njima.
Ti zli aneli, koji se predstavljaju kao umrli prijatelji, uivaju neku vrstu idolopoklonikog
potovanja i mnogi njihove rei cene vie od Boje rei. (ST 26. avgust 1889)
Sotona ima mo da se pred ljudima pojavljuje u liku njihovih umrlih prijatelja. Oponaanje je
savreno; poznati izgled, rei, zvuk glasa - sve je to prikazano sa savrenom tanou... Mnogi e se
suoiti sa avolskim duhovima, koji e se pojaviti kao njihovi dragi roaci ili prijatelji, ubeujui ih
u najopasnija lana uenja. Ti posetioci e pokuavati da deluju na njihova najnenija oseanja i
inie uda da bi potvrdili svoja tvrenja. (GC str. 552.560 -1911)
78
Sotona e oponaati Hrista

Neprijatelj se priprema da celi svet prevari svojom udotvornom silom. On e se pojavljivati u
liku anela svetlosti, u obliku Isusa Hrista. (2SM str. 96 - 1894)
Ako ljudi sada tako lako padaju kao rtve zablude, kako e se odrati onda kada se sotona bude
pojavljivao u liku Hrista i kada bude inio uda? Ko se tada nee pokolebati zbog njegovih lanih
prikazivanja - kada se bude predstavljao kao Hristos, iako e biti samo sotona u obliku Hrista, koji
na izgled ini Hristova dela? (2SM str. 394 - 1897)
Sotona e izai na bojno polje i predstavljae Hrista. On e pogreno predstaviti, pogreno
primeniti i izopaiti sve to mu bude mogue. (TM str. 411 - 1898)
Sile tame e se truditi da predstave poslednje velike prizore svemirske drame - sotonu koji
dolazi kao Hristos, i radi sa svom prevarnom silom nepravde u onima koji su se povezali u tajna
drutva. (8T str. 28 - 1904)
Sotona oponaa Hrista u svakoj pojedinosti
Postoji granica koju sotona ne moe da pree i tada on poziva prevaru u pomo i oponaa delo
koje ne moe stvarno da obavi. U poslednje dane on e se pojavljivati na takav nain da e ljudi
verovati da je re o Hristu koji je drugi put doao na svet. On e se zaista preobraziti u anela
svetlosti. Meutim, iako e u svakoj pojedinosti podseati na Hrista, bar to se tie spoljanjeg
izgleda, time e prevariti samo one koji ele, kao nekada Faraon, da se odupru istini. (5T str. 698 1889)
Kao zavrno delo u velikoj drami prevare, sam sotona e se pojaviti kao Hristos. Crkva je ve
dugo govorila da oekuje Spasiteljev dolazak kao ispunjenje svojih nada. Sada e veliki varalica
uiniti da izgleda kao da je Hristos stvarno doao. U razliitim krajevima sveta sotona e se
pojavljivati medu ljudima kao velianstveno bie blistavog sjaja, veoma slino opisu Bojeg Sina,
koji je Jovan ostavio u Otkrivenju (Otkrivenje 1,13-15). Slava koja e ga okruivati nadmaie sve
to je oko smrtnika ikada videlo. Pobedniki poklii prolamae se vazduhom: Hristos je doao!
Hristos je doao!
Ljudi e padati niice pred njim, oboavajui ga, dok e on podizati svoje ruke i blagosiljati ih,
kao to je Hristos blagosiljao svoje uenike dok je bio na Zemlji. Njegov glas e biti nean i blag, vrlo
melodian. Milozvunim, saoseajnim tonom iznosie iste prekrasne nebeske istine koje je Spasitelj
izgovarao; leie bolesti medu ljudima i tada e, i dalje se predstavljajui kao Hristos, izjaviti da je
dan odmora premestio na nedelju i zapovediti svima da svetkuju dan koji je blagoslovio. (GC str.
624 - 1911)
Sotona se pravi da usliava molitve svetih
Sotona vidi da e uskoro izgubiti bitku, da ne moe da privue ceo svet na svoju stranu. I zato
ulae poslednji, oajniki napor da prevarom savlada verne. Pojavljuje se u liku Isusa Hrista. Odeva
se u carsku odeu koja je tako jasno bila opisana u Jovanovim vienjima. On ima mo da to uini.
On e se pojaviti pred svojim zavedenim pristalicama, pred hrianskim svetom koji ne gaji ljubav
prema istini, ve se raduje nepravdi - krenju zakona - kao Hristos koji dolazi drugi put.
On se proglaava Hristom i ljudi zaista veruju da je on Hristos, prekrasno, dostojanstveno bie
79
zaodeveno velianstvom, sa tihim glasom i pogodnim reima, sa slavom koja nadmauje sve to su
oi smrtnika ikada videle. I tada njegovi zavedeni, prevareni sledbenici pobedniki uzvikuju:
Hristos je doao drugi put! Hristos je doao! On je podigao svoje ruke kao to je to inio dok je bio
na Zemlji i blagoslovio nas je! ...
Sveti iznenaeno posmatraju ta se dogaa. Hoe li i oni biti prevareni? Hoe li se i oni
pokloniti sotoni? Boji aneli su oko njih. uje se jasan, vrst, muzikalan glas, koji govori:
Podignite pogled!
Samo je jedan cilj pred oima onih koji se mole - konano i veno spasenje njihove due. Taj cilj
je stalno pred njima - veni ivot je obean onima koji izdre do kraja. O, kako su iskrene i usrdne
bile njihove elje! Sud i venost su na vidiku. Njihove oi u veri posmatraju blistav presto, pred
kojim treba da stoje sveti, odeveni u belinu. I to im je pomoglo da ne popuste grehu...
Jo jedan napor, i sotona se slui svojim poslednjim sredstvom. On slua neprestane molitve da
Hristos doe, da Hristos izbavi svoje svete. I njegova poslednja obmana je pojavljivanje u liku Isusa
Hrista i pokuaj da svete navede na pomisao da su njihove molitve konano usliene. (Ms 16 - 1884)
Po emu se imitacija razlikuje od originala
Sotoni nije dozvoljeno da oponaa nain Hristovog dolaska. (GC str. 625 - 1911)
Sotona... e se pojaviti u liku Isusa Hrista, inei velika uda. Ljudi e padati niice i klanjati se
tom biu kao Isusu Hristu. I mi emo dobiti zapovest da se poklonimo tom biu koje e svet slaviti
kao Hrista. ta emo uiniti? Kazaemo svima da nas je Hristos upozorio na neprijatelja koji e se
predstavljati kao Bog, da e pravi Hristos, kada se bude pojavio, doi u sili i velikoj slavi, praen
desetinama hiljada i hiljadama hiljada svojih anela, i da emo, kada bude doao, prepoznati Njegov
glas. (6BC str. 1106 - 1888)
Sotona se trudi da iskoristi svaku prednost... Preobuen u anela svetlosti, prolazie svetom kao
udotvorac. Prekrasnim reima opisivae plemenita oseanja; izgovarae velike rei i initi velika
dela. Predstavljae se kao Hristos. Meutim, videe se jedna velika razlika - sotona e odgovarati
ljude od Bojeg zakona! Kada ne bi bilo toga, on bi tako savreno oponaao pravednost da bi, kada
bi to bilo mogue, prevario i izabrane. Krunisane glave, predsednici, vlastodrci na visokim
poloajima, poklonie se njegovim lanim teorijama. (FE str. 471.472 - 1897)
Dogaae se uda
Bolesnici e ozdravljati pred naim oima. Nama na vidiku dogaae se uda. Jesmo li spremni
za probu koja nas oekuje kada se sotonina lana uda budu potpuno pokazala? (1T str. 302 - 1862)
Ljudi pod uticajem zlih duhova inie uda. Oni e bacati ini na ljude da bi se ovi razbolevali, a
onda e skidati ini, navodei gledaoce da misle da su bolesnici na udesan nain izleeni. To je
sotona ve mnogo puta inio. (2SM str. 53 - 1903)
udesni prizori, sa kojima e sotona biti usko povezan, uskoro e se pojaviti. Boja re
objavljuje da e sotona initi uda. On e uiniti da se ljudi razbole, a onda e ih iznenada oslobaati
svoje sotonske sile. Ljudi e misliti da su se izleili. Ta dela prividnog izleenja stavie na probu
adventiste sedmog dana. (2SM str. 53 - 1904)
Sotona moe, svojom prevarnom silom, da ini dela koja izgledaju kao prava uda. On je
oekivao da e na taj nain iskuati Izrailjce u vreme njihovog izbavljenja iz Egipta. (2SM str. 52 -
80
1907)
Oganj s neba
Mi se ne smemo pouzdati u tvrdnje ljudi. Oni e moda tvrditi, kao to je Hristos objasnio, da
na udesan nain mogu da lee ljude. Zar bi se tome trebalo uditi, kad znamo da iza njih stoji veliki
varalica, udotvorac koji e uiniti da i oganj padne s neba pred oima ljudi? (2SM str. 49 - 1887)
Upravo e prevarna avolska uda zarobiti svet; avo e uiniti da i oganj pada s neba pred
oima ljudi. On e initi uda, i ta udesna udotvorna sila obuzee celi svet. (2SM str. 51 - 1890)
Sotona e se potruditi da prevari, ako bude mogue, i same izabrane. On e tvrditi da je Hristos,
pojavie se predstavljajui se kao veliki zdravstveni misionar. On e uiniti da i oganj pada s neba
pred oima ljudi, dokazujui time da je Bog. (MM str. 87.88 - 1903)
Boja re objavljuje da e neprijatelj raditi preko ljudi koji su odlutali od vere, i koji e prividno
biti u stanju da ine uda, ak da postignu da i oganj pada s neba pred oima ljudi. (2SM str. 54 1907)
I uini udesa velika, i uini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji ive
na zemlji znacima, koji joj bie dani da ini pred zveri, govorei onima koji ive na zemlji da naine
ikonu zveri koja imae ranu smrtnu i osta iva. (Otkrivenje 13,13.14) Ovde nisu proreene obine
prevare. Ljudi e biti prevareni stvarnim udima, koja e sotonska orua stvarno moi da ine, a ne
onima koja e se samo praviti da ine. (GC str. 553 - 1911)
Sotona e biti oboavan kao Bog
U to vreme Antihrist e se pojaviti kao pravi Hristos i Boji zakon e biti potpuno odbaen
meu narodima naega sveta. Pobuna protiv Bojeg svetog zakona dostii e svoj vrhunac.
Meutim, pravi voda celokupne pobune bie sotona, preobuen u anela svetlosti. Ljudi e biti
prevareni, podignue ga na Boje mesto i oboavati kao Boga. Meutim, Svemogui e se umeati i
nad otpalim crkvama koje e se sjediniti u uzdizanju sotone bie izreena presuda: Zato e u jedan
dan doi zla njezina: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi!
(Otkrivenje 18,8) (TM str. 62 - 1893)
Kako se pribliava drugi dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista, tako i sotonske sile izbijaju na
povrinu. Sotona se nee pojavljivati samo kao ljudsko bie, ve i kao Isus Hristos; svet koji je
odbacio istinu prihvatie ga kao Gospodara nad gospodarima i kao Cara nad carevima. (5BC str.
1105.1106 - 1900)
uda nita ne dokazuju
Izaite pred Gospoda, molite se za boansko prosvetljenje, tako da moete sigurno znati ta je
istina, da u trenutku kada se pojavi udotvorna sila koja ini izuzetna uda budete u stanju da uoite
razliku izmeu istinskih Bojih dela i lanih dela sila tame. (3SM str. 389 - 1888)
Hristos je radio tako to je propovedao Re i olakavao patnje ljudi udesnim delima izleenja.
Meutim, meni je reeno da mi sada ne moemo raditi na taj nain 2, jer e i sotona pokazivati svoju
uda e pratiti delovanje Bojeg naroda u vreme Glasne vike (vidi XIV poglavlje!), ali nee imati ono znaenje koje su
imala u Hristove dane. uda vie nee biti dokaz da je ovek dobio silu od Boga.
2
81
silu inei uda. Boje sluge danas nee raditi inei uda, zato to e se dogaati i lana dela
izleenja, koja e biti proglaavana boanskima. (2SM str. 54 - 1904)
Boji narod nee vie traiti svoju sigurnost u udima, jer e sotona moi da oponaa uda koja
e se dogaati. (9T str. 16 - 1909)
uda nee biti merodavnija od Biblije
Ako su oni koji lee, oslanjajui se na ta izleenja, skloni da se izgovaraju to zanemaruju Boji
zakon ili to nastavljaju da budu neposluni, bez obzira koliku silu imali, ne moemo smatrati da
ona dolazi od Boga. Nasuprot tome, moemo biti sigurni da je u pitanju udotvorna sila velikog
varalice. (2SM str. 50.51 - 1885)
udesne pojave nikada ne mogu biti merodavnije od Biblije. Istina se mora prouavati, ona se
mora traiti kao sakriveno blago. Prekrasna prosvetljenja se nikada nee dati nezavisno od Biblije ili
da zamene Bibliju. Drite se Rei, primajte uklesanu Re koja e vas umudriti za spasenje! (2SM str.
48 - 1894)
Uskoro e doi na red poslednja velika prevara. Antihrist e pred naim oima initi udesna
dela. Imitacija e biti toliko slina originalu da je niko nee moi prepoznati, osim uz pomo Svetog
pisma. Svedoanstvom Pisma morae se proveravati svaka izjava i svako udo. (GC str. 593 - 1911)
Prevara e biti skoro sveopta
Danas se trae ozbiljni, vredni ljudi i ene, koji e se truditi oko spasenja blinjih, jer je sotona
kao moni vojskovoa izaao na bojno polje, nastojei da ove poslednje, preostale trenutke iskoristi
da svim raspoloivim sredstvima zatvori sve prolaze kojima bi Bog eleo da zrake svoje svetlosti
uputi svom narodu. On ceo svet okuplja u svoje redove, i usprotivie mu se jedino retki pojedinci
koji su ostali verni Bojim zahtevima. On e pokuati da savlada ak i njih. (3SM str. 389 - 1889)
Po lukavim sotoninim planovima, pojavie se prilike mrtvih i mnogi e se povezati s onim koji
voli i ini la. Upozoravam nae vernike da e se upravo neki meu nama odvratiti od vere i
posluati laljive duhove i nauke avolske i da e se zbog njih loe govoriti o istini.
udesno delo e biti obavljeno. Propovednici, pravnici, doktori, koji su dozvolili da te lai
zavladaju njihovim umom i rasuivanjem, i sami e postati varalice, ujedinivi se s prevarenima.
Duhovno pijanstvo potpuno e ih obuzeti. (UL str. 317 - 1905)
82
12. REETANJE
Pripadnitvo Crkvi ne garantuje spasenje
Sveano izjavljujem pred Crkvom da je medu dvadesetoricom vernika ija se imena nalaze u
crkvenim knjigama teko nai bar jednoga koji bi bio spreman da zavri svoju istoriju na ovoj
zemlji; bez Boga su i bez nade u svetu kao i svaki obini grenik. (ChS str. 41 - 1893)
Oni koji su imali priliku da uju istinu i da je prime, koji su pristupili Crkvi adventista sedmog
dana, koji sebe smatraju pripadnicima Bojeg naroda i uvarima Njegovih zapovesti, a ipak nemaju
vie duhovne sile niti su posveeni Bogu vie od pripadnika crkava koji su to po imenu, osetie na
sebi sedam zala Bojega gneva isto onako kao i crkve koje se protive Bojem zakonu. (19MR str. 176
- 1898)
Pleva mora da se odvoji od penice
Podele e se pojaviti u Crkvi. Obrazovae se dve strane. Penica i kukolj e rasti zajedno do
etve. (2SM str. 114 - 1896)
Doi e do reetanja. Pleva mora na vreme da se odvoji od penice. Poto se bezakonje
umnoava, ljubav mnogih postaje sve hladnija. To je upravo vreme kada e pravi hriani biti
najjai. (Letter 46-1887)
Istorija pobune Datana i Avirona ponavlja se i ponavljae se sve do kraja vremena. Ko e stati
na Gospodnju stranu? Ko e biti prevaren i ko e poeti da i sam vara druge? (Letter 15 - 1892)
Gospod uskoro treba da doe. U svakoj crkvi treba da otpone proces oplemenjivanja i
reetanja, jer meu nama ima i pokvarenih ljudi koji ne vole istinu niti slave Boga. (RH 19. mart
1895)
Mi ivimo u vreme reetanja, u doba kada e sve to bi moglo da bude izreetano zaista i biti
izreetano. Bog nee gledati kroz prste onima koji poznaju istinu, ukoliko reima i delom ne potuju
Njegove zapovesti. (6T str. 332 - 1900)
Progonstvo e oistiti Crkvu
Blagostanje umnoava broj formalnih pripadnika Crkve. Nevolje ih uklanjaju iz Crkve. (4T str.
89 - 1876)
Nije daleko vreme kada e svaka dua biti stavljena na probu. Biemo primoravani da
prihvatimo ig zveri. Onima koji su se postepeno, sve vie potinjavali zahtevima sveta, priklanjali
njegovim obiajima, nee biti teko da se pokore sili umesto da se izloe preziru i uvredama,
pretnjama zatvorom i smru. Morae da biraju izmeu Bojih zapovesti i ljudskih zapovesti. U to
vreme e se u Crkvi troska odvojiti od zlata. (5T str. 81 - 1882)
Kad nije bilo progonstava, u nae redove uvlaili su se ljudi koji su naizgled besprekorni i
njihovo hrianstvo neosporno, ali koji e ako doe progonstvo otii od nas. (Evangelizam, str. 268 1890)
Kada Boji zakon bude proglaen nevaeim, surove nevolje dovee do reetanja u Crkvi, i
mnogo vie vernika nego to mislimo posluae laljive duhove i nauke avolske. (2SM str. 368 -
83
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 12. REETANJE
1891)
Povrni vernici e se odrei svoje vere
Delo, koje je Crkva propustila da obavi u vreme mira i napretka, morae da zavri u doba
strane krize, pod najteim i najalosnijim okolnostima. Opomene koje su usled prilagoavanja
svetu utihnule ili bile zaboravljene, morae da se objave usred najeeg protivljenja neprijatelja
vere. U to vreme e povrni, bojaljivo-oprezni vernici 1, iji je uticaj stalno usporavao napredovanje
dela, odbaciti svoju veru. (5T str. 463 - 1885)
Kada sotona bude video da Gospod blagosilja svoj narod i da ga osposobljava da prepozna
sotonske prevare, trudie se iz sve snage da unese fanatizam s jedne strane i hladni formalizam s
druge strane, da bi mogao da prikupi svoju etvu dua. (2SM str. 19 - 1890)
Oni koji su dobili prednost i priliku da upoznaju istinu, a koji ipak i dalje ometaju delo koje po
Bojoj volji treba da bude obavljeno, bie uklonjeni iz nae sredine. Bogu nije potrebna sluba ljudi
koji pokuavaju da slue dva gospodara. (Ms 64 - 1898)
Kada nevolje ponu da se gomilaju oko nas, u naim redovima e doi i do osipanja i do
ujedinjavanja. Neki koji su sada spremni da uu u borbu, u vreme stvarne opasnosti pokazae da
nisu gradili na vrstoj steni; popustie iskuenju. Oni koji su dobili veliku svetlost i uivali
dragocene prednosti, ali ih nisu iskoristili, uz ovaj ili onaj izgovor, otii e iz nae sredine. (6T str.
400 - 1900)
Otvoreno svedoanstvo e izazvati reetanje
Zapitala sam ta znai reetanje koje sam videla. Pokazano mi je da e ono biti izazvano
otvorenim svedoanstvom koje Verni svedok objavljuje u svojoj poruci Laodikeji. Ono e uticati na
srce primaoca, navesti ga da uzdigne zastavu i da objavi pravu istinu. Neki nee podneti to otvoreno
svedoanstvo. Oni e ustati protiv njega i to e dovesti do reetanja meu Bojim narodom. (1T str.
181 - 1857)
Meu nama ima i takvih ije e priznanje, kao nekada Ahanovo, doi suvie kasno da bi dovelo
do njihovog spasenja... Oni nisu u skladu sa onim to je pravo. Oni preziru otvoreno svedoanstvo
koje dopire do srca i bili bi radosni kada bi utihnuli glasovi svih koji upuuju ukore. (3T str. 272 1873)
Gospod poziva da otvoreno svedoimo kao to smo to inili u prolosti. On nas poziva da
obnovimo svoj duhovni ivot. Duhovne snage Njegovog naroda su ve dugo obamrle, ali treba da
vaskrsnemo iz te prividne smrti. Molitvom i priznanjem greha treba da pripravimo put Gospodu.
(8T str. 297 - 1904)
Nepravedno kritikovanje dovodi do gubitka dua
ak i u nae vreme ima, a bie i dalje, porodica koje su se nekada radovale istini, ali e izgubiti
veru zbog kleveta i lai o onima koje su voleli i sa kojima su se savetovali. Oni su otvorili svoje srce
za sejanje kukolja, kukolj je iznikao medu penicom, jaao je i rastao, peninog zrna bilo je sve
manje i dragocena istina izgubila je svoj uticaj na njih. (TM str. 411 - 1898)
1
Vernici, kojima je lina sigurnost na prvom mestu, a interesi Bojeg dela na drugom mestu.
84
Lane nauke odvlae neke od istine

Takozvana nauka doi e u sukob sa religijom zato to ogranieni ljudi ne mogu da shvate
Boju silu i veliinu. Skrenuta mi je panja na ove rei Svetoga pisma: Izmeu vas samih postae
ljudi koji e govoriti izvrnutu nauku da odvraaju uenike za sobom! (Dela 20,30) To e se
nesumljivo videti u sredini Bojeg naroda. (Evangelizam, str. 448 - 1890)
Kada zbog pojave lanih nauka bude dolo do reetanja, ovi povrni itaoci, neutvreni, postae
kao pesak koji nosi vetar. Oni e prihvatati svako gledite koje odgovara njihovim oseanjima ili
njihovoj ogorenosti. (TM str. 112 - 1897)
Ne prihvativi ljubav prema istini, oni e biti prevareni opsenama neprijatelja; oni e posluati
laljive duhove i nauke avolske i udaljie se od istine. (6T str. 401 - 1900)
Neprijatelj e iriti lane teorije, kao to je tvrdnja da svetinja ne postoji. Ovo je jedna od taaka
zbog kojih e neki odstupiti od vere. (Evangelizam, str. 174 - 1905)
Odbacivanje svedoanstava dovodi do otpada
Jedno je sigurno: adventisti sedmog dana koji e se svrstati pod sotoninu zastavu prvo e se
odrei svoje vere u opomene i ukore sadrane u Svedoanstvima Bojega Duha. (3SM str. 84 - 1903)
Poslednja velika sotonina prevara bie pokuaj da poniti uticaj Svedoanstava Bojega Duha.
Kada nema utvare, rasipa se narod! (Prie 29,18) Sotona e raditi otroumno, na razliite naine i
preko razliitih orua, da poljulja poverenje koje Boji narod ostatka gaji u pravo svedoanstvo.
(1SM str. 48 - 1890)
Neprijatelj je uloio svoje majstorske napore da poljulja veru naeg naroda u Svedoanstva... I
to je upravo ono to bi sotona eleo da se dogodi. Oni koji navode vernike da ne poklanjaju panju
opomenama i ukorima Svedoanstava Bojega Duha, doivee da vide kako ih preplavljuje talas
svakovrsnih zabluda. (3SM str. 83 - 1890)
Sotona planira da oslabi veru Bojeg naroda u Svedoanstva. Zatim bi se javila sumnja u
osnovne istine nae vere, meae naeg verovanja, pa onda sumnja u Sveto pismo i na kraju
survavanja u ponor propasti. Kada bi Svedoanstva, u koja su nekada verovali, bila odbaena, sotona
zna da se prevareni na tome ne bi zaustavili, pa bi zato udvostruio svoje napore da ih navede na
otvorenu pobunu, koja bi postala neizleiva i zavrila se propau. (4T str. 211 - 1878)
Nedostaci meu crkvenim stareinama
Mnoga zvezda kojoj smo se divili zbog njenog sjaja nestae u tami. (PK str. 188 - 1914)
Ljudi kojima je On ukazivao veliku ast, u toku zavrnih prizora istorije ove Zemlje poi e
stopama nekadanjeg Izrailja... Udaljavanje od velikih naela koja je Hristos objavio u svojim
uenjima, ostvarivanje ljudskih planova, zloupotrebljavanje Pisma da bi se opravdali pogreni
postupci, uinjeni pod izopaenim Luciferovim uticajem, sve e to uvrivati ljude u njihovom
pogrenom uverenju, a istina koja bi ih sauvala od zlih navika nestajae iz njih kao to voda nestaje
iz napuklog suda. (13MR str. 379.381 - 1904)
Mnogi e pokazati da nisu jedno sa Hristom, da nisu umrli svetu da bi mogli iveti s Hristom;
esto e od istine otpadati ljudi koji su zauzimali odgovorne poloaje. (RH 11. septembar 1888)
85
Neposveeni propovednici e biti iskorenjeni

Veliki problem koji je upravo pred nama (izglasavanje zakona o nedelji) iskorenie one koje
Bog nije postavio; On e imati iste, prave, posveene propovednike, spremne za pozni dad. (3SM
385 - 1886)
Mnogi e se pojavljivati na naim propovedaonicama sa bakljom lanog prorotva u svojim
rukama, sa bakljom koja je zapaljena na paklenoj sotoninoj baklji...
Neki e izai od nas i vie nee nositi koveg. Meutim, takvima nee uspeti da podignu zidove
da bi zaustavili istinu; ona e ii napred i samo napred sve do kraja. (TM str. 409.411 - 1898)
Propovednici i doktori se mogu udaljiti od istine, kao to je to Pismo najavilo; oni e se udaljiti
od istine kao to je to Bog javio svojoj slukinji. (7MR str. 192 - 1906)
Moe izgledati da je Crkva pred padom
Boje reetanje e razvejati mnotvo kao suho lie. (4T str. 89 - 1876)
Pleva e kao oblak biti odnesena vetrom, ak i s mesta na kojima mi vidimo samo bogate slojeve
penice. (5T str. 81 - 1882)
Uskoro e Boji narod biti okuan estokim nevoljama, i veliki deo onih koji sada izgledaju kao
istinski, pravi hriani pokazae se kao bezvredni metal...
Kada Hristova religija bude najpotcenjenija, kada Njegov zakon bude najprezreniji, tada naa
revnost treba da bude najvatrenija i naa hrabrost i naa vrstina najpostojanije. Stati u odbranu
istine i pravednosti kada nas veina odbacuje, voditi bitke Gospodnje kada je malo heroja - to e biti
naa proba. U to vreme mi treba da prikupljamo svoju toplotu iz hladnoe drugih, svoju hrabrost iz
njihovog kukaviluka, svoju vernost od njihove izdaje. (5T str. 136 - 1882)
Moe izgledati da je Crkva pred padom, ali ona nee pasti. Ona e ostati - dok e grenici u
Sionu biti izreetani i pleva odvojena od dragocenog zrna. To je bolan proces, ali e ipak morati da
se obavi. (2SM str. 380 - 1886)
Kada se oluja bude pribliila, velika grupa onih koji su ispovedali veru u vest treeg anela, ali
nisu bili posveeni posluanjem istine, odbacie svoje verovanje i prei u redove protivnika. (GC str.
608 - 1911)
Pokazae se ko je veran Bogu
Gospod ima svojih vernih slugu koje emo prepoznati tek u vreme reetanja i kuanja. Ima
dragocenih dua, za sada nepoznatih, koje nisu savile kolena pred Valom. One nisu dobile videlo
koje je svojim usredsreenim zracima obasjavalo tebe. Meutim, moda se upravo pod grubom i
neprivlanom spoljanjou krije isti sjaj istinskog hrianskog karaktera. Po danu mi moemo
gledati prema nebu, ali ne vidimo zvezde. One su tamo, na svojim mestima na nebeskom svodu, ali
nae oko nije u stanju da ih vidi. Tek po noi, mi se divimo njihovom stvarnom blistavilu. (5T str.
80.81 - 1882)
Svaki put kada doe do progonstva, svedoci se opredeljuju, ili za Hrista ili protiv Njega. Oni
koji pokazuju sauee prema nepravedno osuenima, koji ne ustaju ogoreno protiv njih, pokazuju
time da su povezani sa Hristom. (ST 20. februar 1901)
Neka se podigne protivljenje, neka se fanatizam i netrpeljivost opet raspale, neka se razbukti
86
progonstvo - kolebljivci i licemeri e se poljuljati i odrei svoje vere, ali pravi hriani e stajati vrsti
kao stene a vera e im biti jaa i nada svetlija nego u danima blagostanja. (GC str. 602 - 1911)
Novi obraenici e popuniti mesta otpalih
Neki su bili izreetani i ostavljeni kraj puta. Bezbrini i ravnoduni, koji se nisu pridruili onima
koji su toliko cenili pobedu i spasenje da su se istrajno molili i borili da je postignu, nee pobediti i
bie ostavljeni u tami, a njihova mesta e odmah popuniti drugi, koji e prihvatiti istinu i pristupiti
naim redovima. (EW str. 271 - 1858)
Proreene redove popunie oni koje je Hristos opisao kao radnike koji dolaze u jedanaesti as.
Ima mnogo takvih oko kojih se trudi Boji Duh. Doba Bojih razornih sudova je i vreme milosti za
one koji sada nemaju prilike da naue ta je istina. Gospod e se neno truditi oko njih. Njegovo
srce, puno milosti, dirnuto je, a Njegova ruka i dalje ispruena da spase, dok su vrata zatvorena za
one koji ne ele da udu. Bie spasen veliki broj onih koji e u ove poslednje dane prvi put uti za
istinu. (Letter 103 - 1903)
Zastava za zastavom vukla se po praini dok je eta za etom iz Gospodnjih redova prelazila u
redove neprijatelja, a pleme za plemenom iz redova neprijatelja dolazilo da se sjedini s Bojim
narodom, koji dri Njegove zapovesti. (8T str. 41 - 1904)
87
13. POZNI DAD

Delovanje Duha uporeeno sa kiom
Jer e vam dati dad na vreme, i spustie vam dad rani i pozni na vreme. Na Istoku rana kia
pada u vreme setve. Ona je neophodna da bi seme moglo da proklija. Pod uticajem plodonosnih
pljuskova, na povrinu izbijaju nene stabljiice. Kasne kie, koje padaju pri kraju procesa, pomau
da se zrnevlje nalije i pripremi za etvu. Gospod se slui ovim prirodnim tokovima da bi predstavio
delovanje Svetoga Duha. 1
Kao to rosa i kia padaju da bi seme prvo proklijalo, a zatim sazrelo za etvu, tako se i Sveti
Duh daje da bi proces duhovnog rastenja vodio iz jedne faze u dragu. Sazrevanje zrna predstavlja
dovravanje dela Boje milosti u dui. Silom Svetoga Duha Boji moralni lik treba da se savreno
uoblii u karakteru. Mi treba da se potpuno preobrazimo u Hristovo oblije.
Pozni dad, kasna kia, koja pomae da zrno sazri, predstavlja duhovni blagoslov koji priprema
Crkvu za dolazak Sina ovejeg. Meutim, ukoliko radi dad, rana kia, nije pao, nee biti ivota;
zelena stabljiica se nee pojaviti. Ukoliko rani pljuskovi nisu obavili svoje delo, pozni dad nee
imati zrnevlja koje bi mogao da dovede do sazrevanja. (TM str. 506 - 1897)
A. Istorijska primena na Crkvu kao celinu
Rani dad je pao 31. godine na Dan pedesetnice
Posluni Hristovoj zapovesti, uenici su ekali u Jerusalimu da se ispuni Oevo obeanje - da
prime Svetoga Duha. Nisu ekali besposleni. Izvetaj kae da su bili jednako u crkvi, hvalei i
blagosiljajui Boga (Luka 24,53)...
Dok su ekali da se ispuni obeanje, uenici su ponizna srca, istinski se kajui, priznali svoje
neverovanje... Molili su se ozbiljno i iskreno da ih Bog osposobi da razgovaraju sa ljudima i da im
pri svakodnevnim susretima upute rei koje e grenike privui Hristu. Odbacivi sve nesporazume,
svaku elju za vladanjem, povezali su se vezama hrianskog zajednitva. (AA str. 35-37 - 1911)
Tek kada su se uenici povezali vezama savrenog jedinstva, kada vie nisu teili za visokim
poloajima, Sveti Duh se izlio na njih. (8T str. 20 - 1911)
Izlivanje Svetoga Duha u vreme apostola bilo je poetak ranog dada i rezultati su bili slavni.
Trebalo je da Sveti Duh sve do kraja vremena bude prisutan u pravoj Crkvi. (AA str. 54.55 - 1911)
Posledice izlivanja ranoga dada na Dan pedesetnice
Pod uticajem Svetoga Duha, rei pokajanja i priznanja meale su se sa pesmama zahvalnosti
zbog oprotenih greha... Hiljade su se obratile u jedan dan...
Sveti Duh... osposobio ih je da teno govore jezicima koje do tada nisu znali... Sveti Duh je za
njih uinio ono to sami ne bi mogli da postignu u toku celog svog ivota. (AA str. 38-40 - 1911)
Njihova srca su bila ispunjena tako potpunom, tako dubokom, tako dalekosenom dobrotom
1
Vidi Zaharija 10,1; Osija 6,3; Joilo 2,23.28.
88
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 13. POZNI DAD
da su bili spremni da pou sve do kraja Zemlje da bi posvedoili o Hristovoj sili. (AA str. 46 - 1911)
Kakve su bile posledice izlivanja Svetoga Duha na Dan pedesetnice? Radosna vest o vaskrslom
Spasitelju bila je objavljena i u najudaljenijim delovima naseljenog sveta... U Crkvu su se slivali
obraenici sa svih strana. Otpadnici su se vraali... Vernici su se trudili da budu slini Hristu po
karakteru i da rade na irenju Njegovog carstva. (AA str. 48 - 1911)
Obeanje o poznom dadu
Izlivanje Svetoga Duha u dane apostola bilo je rani dad i posledice su bile slavne. Meutim,
pozni dad e biti jo obilniji. (8T str. 21 - 1904)
Pri kraju etve na Zemlji, obeano je posebno izlivanje duhovnih blagoslova koje e pripremiti
Crkvu za dolazak Sina ovejeg. To izlivanje Svetoga Duha uporeeno je sa padanjem poznoga
dada. (AA str. 55 - 1911)
Pre nego to Bog bude konano pohodio svet svojim sudovima, osetie se u Njegovom narodu
takvo buenje prvobitne pobonosti kakvoga nije bilo od apostolskih vremena. Boji Duh i Boja
sila izlie se na Njegovu decu. (GC str. 464 - 1911)
Ovo delo e biti slino onome na Dan pedesetnice. Kao to je rani dad bio dat prilikom
izlivanja Svetoga Duha u poetku propovedanja Jevanelja, da bi dragoceno seme proklijalo, tako e
se i pozni dad izliti pri kraju njegovog propovedanja da bi etva sazrela. (GC str. 611 - 1911)
Pozni dad e izazvati glasnu viku
U to vreme e se izliti pozni dad kao osveenje od lica Gospodnjeg, da bi dao snagu glasnoj vici
treeg anela i pripremio svete da opstanu u toku razdoblja izlivanja sedam poslednjih zala. (EW str.
86 - 1854)
ula sam one koji su imali na sebi sve oruje Boje kako izgovaraju istinu sa velikom silom. I to
je delovalo... Pitala sam ta je izazvalo tako veliku promenu. Aneo je odgovorio: Pozni dad,
osveenje od lica Bojega, glasna vika treeg anela! (EW str. 271 - 1858)
B. Lina primena na hriane kao pojedince
Rani dad dovodi do obraenja; pozni dad razvija karakter po ugledu na Hrista
Ni u jednom trenutku svoga postojanja ne moemo da se liimo pomoi one sile koja nam je
omoguila da poemo putem hrianskog usavravanja. Blagoslovi koje smo primili u obliku ranoga
dada bie nam neophodni sve do kraja... Kada budemo traili od Boga Svetoga Duha, On e nam
pomoi da steknemo krotost i poniznost uma, da postanemo svesni da od Njega zavisi hoe li nam
dati silu poznoga dada koja e nas usavriti. (TM str. 507.509 - 1897)
Sveti Duh eli da nastava u svakoj dui. Ako Ga budu doekali kao poasnog gosta, On e
usavriti u Hristu sve one koji Ga prime. Dobro delo koje je bilo zapoeto, bie dovreno; svete
misli, nebeske sklonosti i hristolika dela pojavie se umesto neistih misli, izopaenih oseanja i
buntovnih postupaka. (CH str. 561 - 1896)
Moda ve imamo neku meru Svetoga Duha, ali u veri i u molitvi neprestano treba da traimo
jo vie Duha. S tim svojim naporima nikada ne smemo prestati. Ako ne budemo napredovali, ako
89
ne budemo stavili sebe u poloaj da primimo i rani i pozni dad, izgubiemo svoju duu i
odgovornost e biti na nama samima...
Sabori Crkve, kao to su bogosluenja pod atorima, skupovi mesne crkve i sve druge prilike
kada ulaemo lini napor da se due obrate Hristu, sve su to bogomdane mogunosti da primimo
rani i pozni dad. (TM str. 508 - 1897)
Kada se pripravi put Bojem Duhu, blagoslovi e sigurno doi. Sotona ne moe da sprei
pljusak blagoslova da se izlije na Boji narod ba kao to moe da zatvori prozore Neba i zadri kiu
da ne padne na zemlju. (1SM str. 124 - 1887)
Treba ozbiljno da se molimo za izlivanje Svetoga Duha
Mi treba da se molimo za izlivanje Svetoga Duha isto onako ozbiljno kao to su se uenici molili
na Dan pedesetnice. Ako je njima bio neophodan u to vreme, danas je nama jo neophodniji. (5T
str. 158 - 1882)
Silazak Svetoga Duha na Crkvu oekuje se kao stvar budunosti; meutim, prednost Crkve je da
ga doivi sada. Traite Ga, molite se za Njega, verujte da ete Ga primiti. Mi Ga moramo primiti, a
Nebo eka da nam Ga podari. (Evangelizam, str. 527 - 1895)
Mera Svetoga Duha koju emo primiti bie u srazmeri s naom eljom da Ga dobijemo i verom
da emo Ga dobiti, i nainom na koji emo upotrebiti svetlost i znanje koje emo primiti. (RH 5.
maj 1896)
Mi nismo voljni da dosaujemo Gospodu svojim molitvama, traei od Njega dar Svetoga
Duha. Meutim, Gospod eli da Mu smetamo na taj nain. On eli da svojim molitvama obaspemo
Njegov presto. (FE str. 537 - 1909)
Moramo poniziti svoje srce u pravom pokajanju
Oivljavanje prave pobonosti meu nama je naa najvea i najhitnija potreba. Da se trudimo
oko toga, treba da bude na prvi posao. Moramo uloiti ozbiljne napore da steknemo Gospodnje
blagoslove, ne zato to Gospod ne bi bio voljan da ih izlije na nas, ve zato to mi nismo spremni da
ih primimo. Na nebeski Otac je mnogo spremniji da izlije svoga Svetoga Duha na one koji ga trae
nego to su nai zemaljski roditelji spremni da svoje dobre darove daju svojoj deci. Meutim, na
zadatak je da svojim radom, priznanjem greha, poniznou, pokajanjem i ozbiljnom molitvom
ispunimo uslove koje je Gospod postavio da bi nam dao obeani blagoslov. Probuenje moemo
oekivati samo kao odgovor na nae molitve. (1SM str. 121 - 1887)
Kaem vam da meu nama mora da doe do temeljnog probuenja. Nai propovednici treba
da se obrate. Mora da doe do priznanja greha, do pokajanja i obraenja. Mnogi meu onima koji
propovedaju Re moraju da osete preobraavajui uticaj Hristove milosti u svojim srcima. Oni ne
smeju da dozvole da ikakva prepreka omete temeljno delo koje mora da bude obavljeno pre nego to
bude prekasno. (Letter 51 - 1886)
Reforma treba da prati buenje
Buenje i reforma treba da se dogode uz pomo Svetoga Duha. Buenje i reforma su dva
potpuno razliita zbivanja. Buenje je obnavljanje duhovnog ivota, oivljavanje snaga uma i srca,
90
vaskrsavanje iz duhovne smrti. Reforma oznaava reorganizaciju, promenu ideja i teorija, navika i
obiaja. Reforma nee doneti dobre plodove pravednosti ukoliko nije povezana sa buenjem Duha.
Buenje i reforma treba da obave delo koje im je povereno, a da bi obavili to delo, treba da se
poveu u skladnu celinu. (RH 25. februar 1902)
Moramo da uklonimo sve sukobe i razdore
Kada Hristos bude nastavao u srcima evaneoskih radnika, kada bude nestalo svake sebinosti,
svakog suparnitva i tenje za vladanjem, kada budu uspostavili jedinstvo, kada budu posveeni tako
da se njihova meusobna ljubav vidi i oseti, tek tada e pljuskovi sile Svetoga Duha pasti na njih isto
tako sigurno kao to e se svako Boje obeanje ispuniti do poslednje take i zapete. Meutim, dokle
god budu potcenjivali delo drugih da bi pokazali svoju nadmonost, oni dokazuju da njihovo delo
ne nosi peat koji treba da nosi. Bog ne moe da ih blagoslovi. (1SM str. 175 - 1896)
Ako elimo da u veliki dan Gospodnji stojimo sa Hristom kao svojim utoitem, svojom
visokom kulom, moraemo da odbacimo svaku zavist, svaku tenju za vladanjem. Moraemo
potpuno da iskorenimo te nesvete osobine, da se ne bi ponovo vratile u ivot. Moraemo da
stanemo potpuno na Gospodnju stranu. (TDG str. 258 - 1903)
Neka hriani potpuno uklone svaki razdor i neka se predaju Bogu i spasavanju izgubljenih.
Neka u veri trae obeani blagoslov i on e doi. (8T str. 21 - 1904)
Ljubite se meusobno
Hrianstvo je ispoljavanje najnenije meusobne ljubavi... Hristu treba da pripadne najvia
ljubav bia koja je stvorio. On zahteva od ljudi da gaje sveto potovanje prema svojim blinjima.
Svaka spasena dusa bie spasena uz pomo ljubavi, koja svoje ishodite ima u Bogu. Pravo obraenje
je odbacivanje sebinosti i prihvatanje posveene ljubavi prema Bogu i blinjima. (1SM str. 114.115 1901)
Bog najvie ceni milosre i neporonost. Te osobine trebalo bi da ima svaki hrianin. (5T str.
85 - 1882)
Najjai dokaz u prilog hrianstva je hrianin koji voli, hrianin koga je lako voleti. (MH str.
470 - 1905)
Potpuno predanje je neophodno
Bog moe da prihvati jedino bezuslovnu predaju. Polovini, greni hriani nikada nee moi
da uu u Nebo. Oni u Nebu ne bi mogli biti sreni, jer nita ne znaju o uzvienim, svetim naelima
koja vladaju meu lanovima carske porodice. Pravi hriani prozore svoje due otvaraju prema
Nebu. Oni ive u zajednitvu sa Hristom. Njihova volja stoji pod upravom Hristove volje. Njihova je
najvea elja da budu sve sliniji Hristu. (RH 16. maj 1907)
Mi ne moemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim
Duhom deluje na svoj narod da hoe i uini kao to mu je ugodno. (Filibljanima 2,13) Ali mnogi
ne ele da se potine ovome. Oni ele da upravljaju sami sobom. To je razlog to ne primaju ovaj
nebeski dar. Duh se daje samo onima koji ponizno ekaju Boga, koji oekuju Njegovo vodstvo i
milost. (enja vekova, str. 578 - 1898)
91
Pripremiti put za pozni dad

Videla sam da niko ne moe da uestvuje u osveenju ukoliko ne postigne pobedu nad
svakim ukorenjenim grehom, nad oholou, sebinou, ljubavlju prema svetu i nad svakom zlom
reju i svakim zlim delom. Trebalo bi zato da se sve vie i vie pribliavamo Gospodu, sa iskrenom
tenjom da se pripremimo, to je neophodno da bismo opstali u borbi na Gospodnji dan. (EW str.
71 - 1851)
Nama je ostavljeno da uklonimo nedostatke iz svog karaktera, da oistimo hram due od svake
neistote. I tada e pozni dad pasti na nas kao to je rani dad pao na uenike na Dan pedesetnice.
(5T str. 214 - 1882)
Sotona se niega toliko ne boji kao mogunosti da Boji narod ukloni sve prepreke s puta, tako
da Bog moe da izlije svoga Duha na onemoalu Crkvu... Svakom iskuenju, svakom protivnom
uticaju, bez obzira da li je otvoren ili prikriven, moemo se uspeno suprotstaviti ne silom ni
krepou, nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama (Zaharija 4,6). (1SM str. 124 - 1887)
Pozni dad e doi i Boji blagoslov e ispuniti svaku duu koja se oisti od svake prljavtine.
Danas je na posao da svoju duu potinimo Hristu, da bismo mogli biti pripremljeni za vreme
osveenja od lica Gospodnjega - pripremljeni za krtenje Svetim Duhom. (1SM str. 191 - 1892)
Treba da postanemo aktivni radnici u Hristovoj slubi
Kada crkve budu postale ive, aktivne crkve, Sveti Duh e se izliti kao odgovor na njihove
iskrene molitve... I tada e se otvoriti ustave nebeske za pljuskove poznoga dada. (RH 25. februar
1890)
Veliko izlivanje Bojega Duha, koje e celu Zemlju obasjati Njegovom slavom, nee se dogoditi
sve dok ne budemo imali prosvetljeni narod koji na temelju svoga iskustva zna ta znai saraivati
sa Bogom. Kada se budemo potpuno, celim srcem posvetili slubi Hristu, Bog e to priznati
izlivanjem svoga Duha bez mere, ali se to nee dogoditi sve dok najvei deo Crkve ne pristane da
sarauje s Bogom. (ChS str. 253 - 1896)
Kada Crkva bude osloboena optube za ravnodunost i tromost, Gospodnji Duh e se
milostivo pokazati. Otkrie se boanska sila. Crkva e videti boansko delovanje Gospoda nad
vojskama. (9T str. 46 - 1909)
Neka posuda bude ista i uspravljena
Ne treba da se zabrinjavamo zbog poznog dada. Treba samo da se potrudimo da posuda
ostane ista i uspravna, spremna da primi pozni dad, i da se molimo: Neka pozni dad padne u
moju posudu. Neka me obasja svetlost slavnoga anela koji se pridruio treem anelu; Boe, daj mi
da uestvujem u radu, da i ja objavljujem poruku; daj mi da budem saradnik Isusa Hrista! Ako tako
budete traili Gospoda, dozvolite mi da vam kaem, On e vas osposobljavati sve vreme, dajui vam
svoju milost! (UL str. 283 - 1891)
Odgovor moe da doe iznenada i brzo, s neodoljivom snagom, ili da bude odlagan danima i
sedmicama, tako da naa vera bude stavljena na probu. Meutim, Bog zna kako i kada treba da
odgovori na nau molitvu. Na deo posla je da sebe stavimo u vezu s boanskim kanalom. Bog je
odgovaran za svoj deo posla. On je veran svome obeanju. Veliki i vaan deo nae obaveze je da
92
budemo jednoga srca i uma, da uklonimo svaku zavist i zlobu, i da kao skromni i ponizni molioci
straimo i ekamo. Isus, na Predstavnik i Voda, spreman je da i za nas uini ono isto to je uinio
za one koji su straili i molili se na Dan pedesetnice. (3SP str. 272 - 1878)
Ja ne mogu da navedem neko odreeno vreme kada e biti izliven Sveti Duh - kada e moni
aneo sii s Neba i pridruiti se treem anelu u dovravanju dela za ovaj svet. Moja je poruka da je
naa jedina sigurnost da budemo spremni za nebesko osveenje tako to emo svoje ike potkresati
da svetle. (1SM str. 192 - 1892)
Nee svi primiti pozni dad
Pokazano mi je da e se Boji narod nai lak na merilima ukoliko ne bude ulagao nikakav
napor, ve samo ekao da osveenje doe i ukloni sve njegove mane i ispravi njegove greke, ako se
bude oslanjao da e ga ono oistiti od svake neistote tela i duha i pripremiti da uestvuje u glasnoj
vici treeg anela. (1T str. 619 - 1867)
Da li se nadamo da e cela Crkva oiveti? To vreme nikada nee doi. U Crkvi ima vernika koji
nisu obraeni i koji se nee sjediniti u iskrenim, usrdnim molitvama. U rad se moramo ukljuivati
pojedinano. Moramo vie da radimo, a manje da priamo. (1SM str. 122 - 1887)
Kada se bude izlivao Sveti Duh, moemo biti sigurni da oni koji nisu primili niti cenili rani
dad nee videti ni shvatiti vrednost ni poznog dada. (TM str. 399 - 1896)
Veu svetlost e primiti samo oni koji ive po svetlosti koju ve imaju. Ukoliko svakoga dana ne
budemo napredovali u ispoljavanju aktivnih hrianskih vrlina, neemo biti u stanju da
prepoznamo silu Svetoga Duha u obliku poznoga dada. On e padati na srca svuda oko nas, ali Ga
mi neemo ni prepoznati ni primiti. (TM str. 507 - 1897)
Oni koji ne ulau nikakve odlune napore, ve jednostavno ekaju da ih Sveti Duh natera na
posao, propae u tami. Vi ne smete sedeti mirno ne radei nita u Bojem delu! (ChS str. 228 1903)
93
14. GLASNA VIKA

Bog ima svoje dragulje u svim crkvama
Bog ima svoje dragulje u svim crkvama i mi nismo ovlaeni da upuujemo preterane optube
protiv takozvanog religijskog sveta. (4BC str. 1184 - 1893)
Gospod ima svoje predstavnike u svim crkvama. Naroite osnovne istine za ove poslednje dane
nisu tim osobama bile predstavljene u okolnostima koje bi osvedoile njihovo srce i um; otuda,
odbacujui svetlost, te osobe nisu prekinule svoju vezu sa Bogom. (6T str. 70.71 - 1900)
Meu katolicima ima mnogo veoma savesnih hriana koji hode u celokupnoj svetlosti koja ih
je obasjala i Bog e se zaloiti za njih. (9T str. 243 - 1909)
U osamnaestom poglavlju Otkrivenja pripadnici Bojeg naroda pozvani su da izau iz
Vavilona. Prema tom tekstu, izgleda da su mnogi pripadnici Bojeg naroda jo u Vavilonu. A u
kojim bi se verskim zajednicama sada mogao pronai vei deo Hristovih sledbenika?
Bez sumnje, u razliitim crkvama koje ispovedaju protestantsku vera. (GC str. 383 - 1911)
Uprkos postojeoj duhovnoj tami i otuenju od Boga u crkvama koje sainjavaju Vavilon,
velika grupa Hristovih pravih sledbenika i sada se moe nai u njihovom krilu. (GC str. 390 - 1911)
Pad Vavilona jo nije potpun
Jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. (Otkrivenje 14,6-8) Kako je to uinila?
Primoravajui ljude da prihvate lani dan odmora. (8T str. 94 - 1904)
Za sada se, ipak, ne moe kazati... jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode!
Vavilon jo nije postigao da to prihvate svi narodi...
Sve dok ne nastupi takvo stanje, sve dok se u celokupnom hrianstvu ne ostvari potpuno
sjedinjavanje Crkve i sveta, pad Vavilona nee biti potpun. Promena e biti postepena, pa je
potpuno ispunjenje teksta u Otkrivenju 14,8. tek pred nama. (GC str. 389.390 - 1911)
Kada e gresi Vavilona dopreti do neba (Otkrivenje 18,2-5)? Kada ljudskim zakonima Boji
zakon bude konano proglaen nevaeim. (ST 12. jun 1893)
Boja poslednja vest opomene
Porukama iz Otkrivenja 14. Bog je odredio mesto u nizu proroanstava i njihovo delo ne treba
da prestane sve do kraja istorije ove Zemlje. (EGW88 str. 804 - 1890)
Otkrivenje 18. ukazuje na vreme kada e zbog odbacivanja trostruke opomene objavljene u
Otkrivenju 14,6-12. Crkva potpuno dostii stanje koje je najavio drugi aneo i kada e pripadnici
Bojeg naroda, koji se jo nalaze u Vavilonu, biti pozvani da prekinu vezu s njim. Ta poruka e biti
poslednja poruka upuena svetu. (GC str. 390 - 1911)
I posle ovoga videh drugoga anela kako silazi s neba, koji imae oblast veliku; i zemlja se
zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom, govorei: pade, pade Vavilon veliki i posta stan
avolima i tamnica svakome duhu neistome i tamnica svim pticama neistim i mrskim; jer
otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode... i uh glas drugi s neba koji govori: iziite iz nje,
narode moj, da se ne pomeate u grehe njene i da vam ne naude zla njena. (Otkrivenje 18,1.2.4)
94
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 14. GLASNA VIKA
Ovi tekstovi ukazuju na vreme kada treba da se ponovi vest o padu Vavilona, koju je objavio drugi
aneo (Otkrivenje 14,8), s dodatnom napomenom o pokvarenostima koje su prodrle u organizacije
od kojih se sastoji Vavilon od vremena kada je ta poruka bila prvi put objavljena, u leto 1844.
godine...
Ove poruke, zajedno sa veu treeg anela, sainjavaju poslednju opomenu koja e biti
upuena stanovnicima Zemlje...
Gresi Vavilona bie razotkriveni. Strane posledice nametanja crkvenih svetkovina autoritetom
graanskih vlasti, prodori spiritizma, potajno ali ubrzano jaanje papske moi - sve e to biti
raskrinkano. Te ozbiljne opomene e uznemiriti narod. Sluae ih hiljade i hiljade onih koji nikada
do tada nisu uli takve rei. (GC str. 603.604.606 - 1911)
Sr Boje poslednje poruke
Primila sam nekoliko pisama s pitanjem da li je poruka o opravdanju verom istovremeno i
poruka treeg anela. Odgovorila sam: To je zaista poruka treeg anela! (1SM str. 372 - 1890)
U svojoj milosti, Gospod je svom narodu poslao vrlo dragocenu poruku preko stareina E.J.
Vagonera i A.T. Donsa. Trebalo je da se tom porukom raspeti Spasitelj jo vie uzdigne pred
ljudima kao rtva za grehe celog sveta. Poruka je objavila opravdanje verom u Jemca; pozivala je
ljude da prihvate Hristovu pravednost, koja se izraava poslunou svim Bojim zapovestima.
Mnogi su izgubili Isusa iz vida. Njima je trebalo da svoje oi ponovo uprave prema Njegovoj
boanskoj osobi, Njegovim zaslugama i Njegovoj nepromenjivoj ljubavi prema ljudskoj porodici.
Sva mo je stavljena u Njegove ruke da bi mogao da podeli ljudima bogate darove, da
bespomonom ljudskom stvorenju udeli neprocenjivi dar svoje pravednosti. To je poruka koja se,
po Bojoj zapovesti, morala objaviti svetu. To je poruka treeg anela, koja treba da se objavi jakim
glasom i da bude praena izlivanjem Svetoga Duha u obilnoj meri. (TM str. 91.92 - 1895)
Vest o Hristovoj pravednosti treba da odjekne s kraja na kraj sveta i da pripravi put Gospodu.
To je Boja slava koja dovrava delo treeg anela. (6T str. 19 - 1901)
Poslednja poruka milosti koja treba da se uputi svetu bie otkrivenje Njegovog karaktera
ljubavi. Boja deca treba da objave Njegovu slavu. Svojim ivotom i karakterom treba da pokau ta
je Boja milost uinila za njih. (COL str. 415.416 - 1900)
Poruka e se objaviti sa velikom snagom
Kada trea aneoska vest bude ojaala i pretvorila se u glasnu viku, kada velika sila i slava budu
pratile zavrno delo, pripadnici vernog Bojeg naroda dobie udeo u toj slavi. Pozni dad e uiniti
da oive i ojaaju kako bi mogli da prou kroz vreme nevolje. (7BC str. 984 - 1862)
Kako se kraj bude pribliavao, svedoenje Bojih slugu postajae sve odlunije i monije. (3SM
str. 407 - 1892)
Ova poruka (Otkrivenje 14,9-12) obuhvata i dve prethodne poruke. Ona je predstavljena kao
vest koja se objavljuje velikim glasom; to znai, silom Svetoga Duha. (7BC str. 980 - 1900)
Kada se trea aneoska vest bude pretvorila u glasnu viku, velika sila i slava pratie njeno
objavljivanje. Lica pripadnika Bojeg naroda sijae nebeskom svetlou. (7T str. 17 - 1900)
Usred sve dubljih senki poslednje velike krize na Zemlji, boansko e videlo sjati najjasnije, a
zvuci pesme i poverenja odjekivae najie i najvelianstvenije. (Vaspitanje, str. 150 - 1903)
95
Kao to je proreeno u osamnaestom poglavlju Otkrivenja, vest treeg anela treba da

objavljuju s velikom silom upravo oni koji upuuju i poslednje upozorenje protiv zveri i njene
ikone. (8T str. 118 - 1904)
Kao i pokret iz 1844. godine
Ista sila koja je tako snano pokrenula ljude 1844. godine, ponovo e se pokazati. Vest treeg
anela e se objavljivati, ne apatom, ve glasnom vikom. (5T str. 252 - 1885)
Videla sam da e se objavljivanje ove poruke zavriti sa silom i snagom koje e daleko nadmaiti
pononi pokli. (EW str. 278 - 1858)
Kao na Dan pedesetnice
Sa iskrenom enjom oekujem vreme kada e se dogaaji Dana pedesetnice ponoviti sa jo
veom silom nego tom prilikom. Jovan kae: I posle ovoga videh drugoga anela gde silazi s neba,
koji imae oblast veliku, i zemlja se zasvetli od slave njegove. (Otkrivenje 18,1) I tada e, kao u
vreme Pedesetnice, ljudi sluati istinu svaki na svom jeziku. (6BC str. 1055 - 1886)
U nonom vienju, pred mojim oima nizali su se prizori velikog pokreta reforme u krilu
Bojeg naroda. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su ozdravljali, a dogaala su se i draga uda. Oseala
se spremnost na posredniku molitvu, ista spremnost koja je postojala i pre velikog Dana
pedesetnice. (9T str. 126 - 1909)
Veliko delo Jevanelja nee se zavriti s manjim otkrivenjem Boje moi od onog koje je
obeleilo njegov poetak. Proroanstva koja su se ispunila prilikom izlivanja ranoga dada, u
poetku propovedanja Jevanelja, ponovo treba da se ispune prilikom izlivanja poznoga dada, pri
njegovom zavretku...
Boje sluge, lica ozarenih svetom revnou, urie iz mesta u mesto da objave nebesku poruku.
Hiljade glasova, iz svih krajeva Zemlje, ponavljae vest opomene. uda e se initi, bolesni e
ozdravljati, a znaci i natprirodna zbivanja pratie verne. (GC str. 611.612 - 1911)
Bog e se posluiti sredstvima koja e nas iznenaditi
Dozvolite mi da vam kaem da e se nain Gospodnjeg rada pri zavretku dela potpuno
razlikovati od uobiajenog, na neki nain bie suprotan svakom ljudskom planiranju. Meu nama
e uvek biti onih koji e eleti da Boje delo stave pod svoju kontrolu, da diktiraju ta treba da se ini
ak i onda kada delo bude ilo napred pod upravom anela, koji e se pridruiti treem anelu u
objavljivanju poruke koja treba da se uputi svetu. Bog e se posluiti putevima i nainima koji e
pokazati da je On uzeo uzde u svoje ruke. Evaneoski radnici e biti iznenaeni jednostavnou
sredstava kojima e se On posluiti da obavi i dovri svoje delo pravednosti. (TM str. 300 - 1885)
Nemojte zamiljati da ete moi da stvarate planove za budunost. Prihvatite da Gospod treba
da stoji na krmi u sva vremena i pod svim okolnostima. On e se sluiti sredstvima koja e
odgovarati svrsi, On e odravati, poveavati i izgraivati svoj narod. (CW str. 71 - 1895)
Uteitelj e se pokazivati ne na neki poseban nain koji bi ovek mogao da tano predvidi, ve
po Bojem odreenju - u neoekivanim trenucima i na nain kojim e se proslaviti Njegovo ime.
(EGW'88 str. 1478 - 1896)
96
On e iz redova obinog naroda podizati ljude i ene da obavljaju Njegovo delo, kao to je
nekada pozvao ribare da budu Njegovi uenici. Uskoro e doi do probuenja koje e iznenaditi
mnoge. Oni koji ne shvataju potrebu da se neto uini bie zaobieni i nebeski vesnici e raditi sa
onima koje nazivamo obinim ljudima, osposobljavajui ih da istinu odnesu u mnoga mesta. (15MR
str. 312 - 1905)
Sveti Duh e osposobiti evaneoske radnike
U poslednje sveano delo bie ukljueno vrlo malo uglednih ljudi... Bog e u nae doba uiniti
ono to su samo retki predviali. On e meu nama podii i uzdii one koje je daleko vie
osposobilo pomazanje Svetim Duhom nego spoljno obrazovanje u naunim ustanovama. Te
ustanove ne smemo ni da preziremo ni da osuujemo jer ih je Bog ustanovio, ali one mogu da prue
samo spoljanje kvalifikacije. Bog e pokazati da ne zavisi od uenih, uobraenih smrtnika. (5T str.
80.82 - 1882)
Svetlost e dobiti samo one due koje iskreno tee za njom i koje radosno prihvataju svaki zrak
boanskog prosvetljenja iz Njegove svete Rei. Upravo e preko takvih ljudi Bog poslati silu i
svetlost koja e celi svet obasjati Njegovom slavom. (5T str. 729 - 1889)
Disciplina duha, istota srca i misli, to je ono to se trai. Te osobine su dragocenije od blistavog
talenta, taktinosti ili znanja. Neki obian um, naviknut da slua tako ree Gospod, bolje je
osposobljen da radi Boje delo od onih koji imaju sposobnosti, ali ih nepravilno upotrebljavaju. (RH
27. novembar 1900)
Pomazanje Svetim Duhom daleko e uspenije osposobiti evaneoske radnike od obrazovanja u
knjievnim ustanovama. Sveta revnost e pokrenuti ljude vere i molitve da ustanu i objave rei koje
im je Bog poverio. (GC str. 606 - 1911)
Bog e se posluiti ak i neobrazovanima
Oni koji prime Hrista kao svog Spasitelja odolee probama i nevoljama ovih poslednjih dana.
Ojaani nepokolebljivom verom u Hrista, ak e i neobrazovani uenici biti u stanju da se odupru
sumnjama i nedoumicama, koje neverstvo izaziva, i da navedu rugae da se postide svojih
mudrovanja.
Gospod Isus e svojim uenicima dati dar govora i mudrost, tako da njihovi protivnici nee
moi ni da poreknu njihove rei ni da im se odupru. Oni koji ne bi mogli, po razumu, da pobiju
sotonske zablude iznosie tako jasna svedoanstva da e zbunjivati i navodno uene ljude. Sa usana
neobrazovanih ljudi silazie rei tako snane, pune uverljivosti i mudrosti da e mnogi prihvatati
istinu. Hiljade e se obraati zahvaljujui njihovom svedoenju.
Zato bi trebalo da neobrazovani dobiju silu, koja obrazovanima nedostaje? Neobrazovani su,
verom u Hrista, uli u atmosferu iste, jasne istine, dok su se ueni odvratili od istine. Skroman
ovek je Hristov svedok. On ne moe da se poziva na istoriju ili na takozvanu visoku nauku, ali on u
Bojoj rei pronalazi neoborive dokaze. Istina koju on izgovara nadahnut Svetim Duhom tako je
ista i silna, tako je puna neodoljive snage da se njegovo svedoenje ne moe oboriti. (8MR str.
187.188 - 1905)
97
Deca e objavljivati istinu

Mnogi, ak i meu neobrazovanima, sada objavljuju Gospodnje rei. Deca su pokrenuta
Duhom Bojim da podu i objave vest sa Neba. Duh se izliva na sve koji se pokoravaju Njegovom
uticaju i koji e, odbacivi sva ljudska pomagala, ljudska pravila koja obavezuju i obazrive metode
objavljivati istinu sa silom Duha. (Evangelizam, str. 526 - 1895)
Kada nebeske sile budu videle da ljudi vie ne ele da iznose istinu onako jednostavno kako je to
Isus inio, Boji Duh e pokrenuti decu da izau i objave istinu za ovo vreme. (SW str. 66 - 1895)
Sluba anela
Nebeski aneli deluju na ljudski um i u njemu bude elju da istrauje biblijske teme. Bie
obavljeno daleko vee delo od onoga koje je do sada bilo obavljeno i nikakva slava nee se moi
pripisati oveku, jer aneli, koji slue onima koji e naslediti spasenje, rade dan i no. (CW str. 140 1875)
U naem svetu ima mnogo ljudi slinih Korneliju... Kao to je radio za Kornelija, Bog e raditi i
za te verne zastavnike... Oni e stei poznanje o Bogu, poput Kornelija kada su ga posetili nebeski
aneli. (Letter 197 - 1904)
Kada se boanska snaga bude sjedinila sa ljudskim naporima, delo e se proiriti kao poar po
strnjitu. Bog e se posluiti oruima ije poreklo ovek nee biti u stanju da prepozna. Aneli e
raditi posao koji su ljudi mogli uspeno obaviti da nisu zanemarili da udovolje Bojim zahtevima.
(1SM str. 118 - 1885)
Propovedanje po celome svetu
Aneo, koji e se pridruiti objavljivanju poruke treeg anela, treba svojom slavom da obasja
ceo svet. Ovim reima je najavljeno delo neobine snage koje e obuhvatiti ceo svet... Boje sluge,
lica ozarenih svetom revnou, urie iz mesta u mesto da objave poruku Neba. Hiljade glasova po
celom svetu objavljivae opomenu. (GC str. 611.612 - 1911)
Poruka anela koji se pridruio treem anelu treba sada da bude objavljena u svim krajevima
sveta. To treba da bude etvena poruka i cela Zemlja bie obasjana Bojom slavom. (Letter 86 1900)
Kada se oluja progonstva stvarno bude razbesnela nad nama... tada e se vest treeg anela
pretvoriti u glasnu viku i cela Zemlja e se zasvetleti od slave Boje. (6T str. 401 - 1900)
Istina treba da se propoveda u svakom gradu u Americi. Vest opomene treba da se objavi u
svakoj zemlji na svetu. (GCB 30. mart 1903)
Za vreme glasne vike Crkva e, poduprta milostivim posredovanjem svog slavnog Gospodara,
razasuti vest o spasenju tako obilno da e svaki grad i svako selo biti obasjani svetlou.
Kriza je upravo pred nama. U sili Svetoga Duha, mi sada moramo objaviti velike istine za ove
poslednje dane. Nee se dugo ekati na to da svi uju vest i donesu svoju odluku. I tada e doi
posledak. (6T str. 24 - 1900)
98
Carevi, zakonodavci i savetnici ue vest

Sada nam je teko da poverujemo da e iko od nas morati da stoji sam. Meutim, ako je Gospod
ikada govorio preko mene, onda e doi vreme kada emo biti izvoeni pred savete i pred hiljade,
Njegovog imena radi, i kada e svako morati da sam obrazlae svoju veru. Tada e svako pristajanje
uz istinu biti izloeno najotrijoj kritici. Zato je potrebno da prouavamo Boju re da bismo znali
zato verujemo u doktrine koje zastupamo. (RH 18. decembar 1888)
Mnogi e morati da dou u zakonodavne skuptine, neki e morati da se pojave pred carevima i
pred uenim ljudima na Zemlji da odgovaraju za svoju veru. Oni koji raspolau samo povrnim
poznavanjem istine nee biti u stanju da jasno protumae Pisma i daju odreene razloge za svoju
veru. Oni e se zbuniti i nee se ubrojati u radnike koji se nemaju ega stideti. Neka niko ne
pomilja da ne treba da prouava jer nee biti pozvan da propoveda sa svetog mesta. Niko ne zna ta
e Gospod zahtevati od njega. (FE str. 217 - 1893)
Mnogi adventisti se protive istini
U naim mesnim crkvama treba da doe do velianstvenog ispoljavanje Boje sile, ali ona nee
uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom, niti su mu otvorili vrata svoga srca priznanjem
greha i pokajanjem. U pokazivanju te sile, koja e ceo svet obasjati Bojom slavom, oni e videti
neto to e u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, neto to e izazvati njihov strah i oni e ustati
da mu se usprotive. Poto Gospod nee delovati u skladu sa njihovim idejama i oekivanjima, oni
nee priznati to delo. Oni e kazati: Zato i mi ne bismo mogli da prepoznamo Boji Duh kada ve
toliko godina radimo u delu? (RH Extra 23. decembar 1890)
Oni koji budu odbili da hode u svetlosti koja celi svet obasjava svojom sve veom slavom, nee
shvatiti poruku treeg anela, a i samu tu svetlost proglasie lanom svetlou. (RH 27. maj 1890)
Veina neadventista odbacie opomenu
Mnogi medu onima koji budu uli vest - u stvari pretena veina - nee prihvatiti tu ozbiljnu
opomenu. Mnogi e se pokazati neverni Bojim zapovestima, koje predstavljaju merilo karaktera.
Gospodnje sluge e biti nazivane zanesenjacima. Propovednici e pozivati narod da ih ne slua. I
prema Noju su isto tako postupali kada ga je Boji Duh nagonio da objavi vest, bez obzira hoe li je
ljudi sluati i podnositi. (TM str. 233 - 1895)
Neki e posluati ove opomene, ali e ih pretena veina odbaciti. (HP 343 - 1897)
Poznati svetenici, kao i fariseji u staro doba, ispunie se gnevom to neko potkopava njihov
autoritet, proglasie da poruka dolazi od sotone i podbuniti mnotvo da zlostavlja i progoni one koji
je objavljuju. (GC str. 607 - 1911)
Mnogi e se odazvati pozivu
Due koje su bile rasejane po svim verskim zajednicama odazvale su se pozivu i brzim koracima
napustile osuene crkve, kao to je i Lot bio izveden iz Sodoma pre njegovog razorenja. (EW 279 1858)
Prava vojska nepokolebljivih vernika ostae vrsta kao stena u poslednjim kuanjima. (3SM str.
99
390 - 1888)
Mnoge due treba da dou iz redova sveta, iz dragih crkava -ak i iz Katolike crkve - ija e
revnost daleko nadmaivati revnost onih koji su do sada stajali u naim redovima i objavljivali
istinu. (3SM str. 386.387 - 1889)
Mnotvo e poverovati i pridruiti se vojskama Gospodnjim. (Evangelizam, str. 526 - 1895)
Mnogi koji su napustili stado vratie se da slede velikog Pastira. (6T str. 401 - 1900)
U neznaboakoj Africi, u katolikim zemljama Evrope i June Amerike, u Kini, u Indiji, na
ostrvima u morima, i u svim mranim krajevima Zemlje, Bog ima u rezervi zvezdana jata svojih
izabranih koji e sijati u tami, otkrivajui jasno otpalom svetu preobraavajuu silu poslunosti
Bojem zakonu. ak i sada oni se pojavljuju u svakom narodu, u svakom jeziku i plemenu; i u asu
najdubljeg otpada, kada sotona bude ulagao najvee napore da svi, i veliki i mali, bogati i
siromani, slobodnjaci i robovi prime, pod pretnjom smrtne kazne, znak vernosti lanom danu
odmora, ti verni, koji nemaju ni mane ni mrtine, niti takvoga ega sijae se kao svetlost svetu.
(PK str. 188.189 - 1914)
Hiljade e se obraati u jednom danu
Hiljade e u jedanaesti as uvideti i priznati istinu... Ta obraenja e se dogaati tako brzo da e
Crkva biti iznenaena i samo e Bojem imenu davati slavu. (2SM str. 16 - 1890)
U jednom danu e se istini obraati hiljade onih koji e u jedanaesti as prepoznati i priznati
istinu i delovanje Bojeg Duha. (EGW88 str. 755 - 1890)
Dolazi vreme kada e u jednom danu biti isto toliko obraenih kao na dan Pedesetnice, kada su
uenici primili Svetoga Duha. (Evangelizam, str. 521 - 1905)
Poteni nee dugo oklevati
Mnogi je ne vide ni sada, da bi zauzeli svoj stav, ali to utie na njihov ivot. Kada vest krene s
velikim glasom, oni e za nju biti spremni. Nee dugo oklevati, nego e izai i zauzeti svoje mesto.
Uskoro e svi stanovnici Zemlje biti stavljeni na poslednju probu. U to vreme e se donositi
brze odluke. Oni koji se budu osvedoili propovedanjem Rei, svrstae se pod krvlju poprskanu
zastavu kneza Emanuila. (9T str. 149 - 1909)
Svaka iskrena i potena dua primie svetlost istine. (GC str. 522 - 1911)
Vest e se iriti ne toliko snagom dokaza koliko pod snanim uticajem Bojega Duha. Dokazi su
izneseni. Seme je posejano, a sada e niknuti i doneti rod. Publikacije koje su podelili evaneoski
radnici izvrile su svoj zadatak, ali su mnogi, na koje je istina ostavila dubok utisak, bili spreeni da
je potpuno shvate ili da joj se pokore. Sada zraci svetlosti prodiru svuda, istina se jasno sagledava i
potena Boja deca kidaju lance koji su ih do sada zadravali. Porodine i crkvene veze su sada
nemone da ih zadre. Istina im je postala dragocenija od svega ostalog. Uprkos silama koje su se
udruile protiv istine, veliko mnotvo se odluuje i prelazi na Gospodnju stranu. (GC str. 612 - 1911)
Uticaj tampane rei
Uskoro e se u jednom danu obraati vie od hiljadu, od kojih e veina svoja prva osvedoenja
100
stei itanjem nae literature. (Evangelizam, str. 522 - 1885)

Rezultate irenja ove knjige (Velika borba) ne treba ocenjivati na temelju onoga to se sada vidi.
Neke due e itajui njene stranice biti pokrenute da hrabro ustanu i da se odmah sjedine sa onima
koji dre Boje zapovesti. Meutim, mnogo vei broj njenih italaca nee hteti da se opredeli sve
dok ne ugleda upravo one dogaaje koji su u njoj nagoveteni. Ispunjavanje nekih proroanstava
nadahnue ih verom da e se i ostala ispuniti i kada Zemlja bude zablistala slavom Gospodnjom u
toku zavrnog dela, mnoge due e stati na stranu Bojih zapovesti pod uticajem ove knjige. (CM str.
128.129 - 1890)
Preko naih izdavakih kua, u velikoj meri treba da se obavi delo tog drugog anela koji dolazi
sa Neba sa velikom silom i koji obasjava Zemlju svojom slavom (Otkrivenje 18,1). (7T str. 140 1902)
101
15. BOJI PEAT I IG ZVERI

Samo dve grupe
Mogu da postoje samo dve grupe. Svaka grupa je jasno obeleena, ili peatom ivoga Boga ili
igom zveri i njene ikone. (RH 30. januar 1900)
U veliki sukob izmeu vere i neverovanja bie uvuen celokupni hrianski svet. I svako e
morati da se opredeli. Ipak, izgledae da neki nisu ni na jednoj strani. Izgledae da nisu ustali protiv
istine iako se nee usuivati da smelo stanu na Hristovu stranu, iz straha da ne izgube imovinu ili
pretrpe ponienje. Meutim, svi takvi e biti ubrojani medu Hristove neprijatelje. (RH 7. februar
1893)
Kako se budemo pribliavali kraju vremena, linija razdvajanja izmeu dece videla i dece mraka
bie sve jasnija. Meu njima e se zapaati sve vea razlika. Tu razliku Isus opisuje pojmom
novoroen - nanovo stvoren u Hristu, mrtav svetu, iv Bogu. To su zidovi razdvajanja koji dele
nebesko od zemaljskog, koji opisuju razliku izmeu onih koji pripadaju svetu i onih koji su
izdvojeni iz njega, koji su izabrani, dragoceni u Bojim oima. (Special Testimony for the Battle
Creek Church, Ph 155, 3 - 1882)
lanovi porodice bie razdvojeni
Oni koji su bili lanovi iste porodice sada su razdvojeni. Peat je stavljen na pravedne. Ti e mi
biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja uinim, i biu im milostiv kao to je otac
milostiv svome sinu koji mu slui. (Malahija 3,17) Oni koji su bili posluni Bojim zapovestima
sjedinie se sa etom svetih u svetlosti. Oni e ui na vrata u grad i imae pravo na drvo ivota.
Jedan e se uzeti! Njegovo ime stajae u knjizi ivota, dok e oni sa kojima se druio dobiti ig
venog odvajanja od Boga. (TM str. 234.235 - 1895)
Ocenjeni prema svetlosti koju smo dobili
Mnogi koji nisu imali prednosti koje smo mi dobili ui e u Nebo pre onih koji su imali veliku
svetlost, ali nisu hodili po njoj. Mnogi su iveli u potpunom skladu sa svetlou koju su dobili i bie
prema tome i ocenjeni. (Letter 36 - 1895)
Svi moraju da ekaju na odreeno vreme, sve dok se opomena ne objavi u svim delovima sveta,
sve dok dovoljno svetlosti i dokaza ne bude dato svakoj dui. Neki e dobiti manje svetlosti od
drugih, ali e svako biti ocenjen prema svetlosti koju je primio. (Ms 77 - 1899)
Nama je bila data velika svetlost u vezi sa Bojim zakonom. Taj Zakon je merilo karaktera. Tom
Zakonu ovek sada mora da se prilagodi, po tom Zakonu e mu biti sueno u poslednji veliki dan.
Toga dana prema ljudima e se postupati u skladu sa svetlou koju su primili. (RH 1. januar 1901)
Oni koji su primili veliku svetlost, a nisu je potovali, nalaze se u teem poloaju od onih koji
nisu dobili toliko prednosti.
Takvi su uzdizali sebe, a ne Gospoda. Kazna, odreena ljudskim biima, u svakom sluaju bie
odmerena prema sramoti koju su naneli Bogu. (8MR str. 168 - 1901)
Svako e dobiti onoliko svetlosti koliko mu je dovoljno da donese promiljenu odluku. (GC str.
102
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 15. BOJI PEAT I IG ZVERI
605 - 1911)
Namerno ostajanje u neznanju
Niko nee biti osuen zato to nije prihvatio svetlost ili primenio znanje koje nikada nije dobio
i nikada nije mogao da stekne. Meutim, mnogi odbijaju da posluaju istinu koja im je objavljena
preko Hristovih ambasadora, zato to ele da se prilagode svetovnim merilima. Zato e ih na sudu
osuditi istina koja je dosegla do njihovog razuma, svetlost koja je obasjala njihovu duu. (5BC 1145 1884)
Oni koji imaju priliku da uju istinu i ne uloe nikakav napor da je uju ili razumeju, mislei da
nee biti odgovorni za ono to ne znaju, bie pred Bogom osueni na isti nain kao da su uli i
odbacili istinu. Nee biti nikakvog izgovora za one koji su odluili da ostanu u zabludi iako su mogli
da saznaju ta je istina. Svojim patnjama i smru Isus je omoguio pomirenje za sve grehe uinjene u
neznanju, ali nema pomirenja za namerno ostajanje u neznanju.
Mi neemo biti pozvani na odgovornost za svetlost koja nije dosegla do naih ula, ve za onu
kojoj smo se oduprli i koju smo odbacili. ovek nije u stanju da oceni istinu koja mu nikada nije ni
bila objavljena, pa zato ne moe ni da bude osuen zbog svetlosti koju nikada nije ni imao. (5BC str.
1145 - 1893)
Vanost velikodunosti na delu
Odluke u poslednji dan temeljie se na naoj velikodunosti pokazanoj na delu. Svako delo
dobroinstva Hristos priznaje kao da je Njemu uinjeno. (TM str. 399 - 1896)
Kada se narodi budu okupili pred Njim, postojae samo dve grupe ljudi, a njihova vena
sudbina bie odreena onim to su uinili ili zanemarili da uine za Njega u linosti siromanih i
napaenih...
Meu neznabocima ima onih koji neznajui oboavaju Boga, onih do kojih svetlost nikada nije
doprla preko ljudskih orua. Oni nee propasti. Iako ne poznaju Boji pisani Zakon, uli su Njegov
glas kako im govori u prirodi i inili ono to Zakon zahteva. Njihova dela potvruju da je Sveti Duh
dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznao kao svoju decu.
Koliko e se iznenaditi i radovati najmanji medu narodima i meu neznabocima kada sa
Spasiteljevih usana budu uli: Kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste!
Kako e radosno biti srce Beskonane Ljubavi kada na Njegove rei odobravanja Njegovi sledbenici
sa iznenaenjem i radou podignu svoj pogled. (enja vekova, str. 548 - 1898)
Pobude odreuju karakter dela
Na dan suda neki e se pozivati na ovo ili ono dobro delo kao na razlog da dobiju nagradu. Oni
e rei: Jednog mladia sam uputio u poslove. Dao sam novac da se otvori bolnica. Ublaio sam
oskudicu udovicama i siromane sam uvodio u svoj dom. Da, ali su tvoje pobude bile toliko
uprljane sebinou da tvoja dela nisu mogla da budu ugodna Gospodu. U svemu to si inio, uvek
se isticalo tvoje ja! (Ms 53 - 1906)
Pobude daju karakter naim delima, stavljajui na njih peat sramote ili visoke moralne
vrednosti. (enja vekova, str. 526 - 1898)
103
ta je Boji peat?
im pripadnici Bojeg naroda budu dobili peat na svoja ela - to nije nikakav znak ili peat
koji bi se mogao videti, ve je to utvrivanje u istini, i intelektualno i duhovno, tako da ih niko ne
moe pokolebati - im pripadnici Bojeg naroda budu zapeaeni i pripremljeni za reetanje, ono e
doi. u stvari, ono je ve poelo. (4BC str. 1161 - 1902)
Peat ivoga Boga stavlja se na one koji savesno dre Subotu Gospodnju. 1 (7BC str. 980 - 1897)
Oni koji bi eleli da imaju Boji peat na svojim elima moraju drati dan odmora po etvrtoj
zapovesti. (7BC str. 970 - 1899)
Pravo svetkovanje Subote je znak vernosti Bogu. (7BC str. 981 - 1899)
Jedino etvrta od svih deset zapovesti sadri peat velikog Zakonodavca, Stvoritelja Neba i
Zemlje. (6T str. 350 - 1900)
Svetkovanje Gospodnje uspomene, dana odmora koji je utemeljen u Edemu, sedmoga dana u
sedmici, Subote, prava je proba nae vernosti Bogu. (Letter 94 - 1900)
Znak se stavlja na svakog pripadnika Bojeg naroda isto onako kao to se stavljao na dovratnike
jevrejskih domova da bi njihove stanovnike sauvao od opte propasti. Bog izjavljuje: I subote svoje
dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem. (Jezekilj
20,12) (7BC str. 969 - 1900)
Slinost Hristu po karakteru
Peat ivoga Boga bie stavljen jedino na one koji su slini Hristu po karakteru. (7BC str. 970 1895)
Oni koji e primiti peat ivoga Boga i biti zatieni u vreme nevolje morae u punoj meri da
odraavaju Isusov lik. (EW str. 71 - 1851)
Boji peat nikada nee biti stavljen na elo nekog neistog oveka ili ene. Nikada nee biti
stavljen na elo nekog astoljubivog oveka ili ene, koji vole svet. On nikada nee biti stavljen na
elo nekog oveka i ene laljivog jezika ili prevarnog srca. Svi koji primaju peat moraju biti bez
mrlje pred Bogom - kandidati za Nebo. (5T str. 216 - 1882)
Ljubav se izraava poslunou, a savrena ljubav izgoni svaki strah. Oni koji vole Boga imaju
Boji peat na svojim elima i ine Boja dela. (SD str. 51 - 1894)
Oni koji pobeuju svet, telo i avola imae tu prednost da prime peat ivoga Boga. (TM str.
445 - 1886)
Da li se trudimo svom snagom koju smo dobili od Boga da dostignemo visinu rasta ljudi i ena
u Hristu? Da li teimo za Njegovim bogatstvom, da li seemo za sve viim i viim ciljevima, trudei
se da dostignemo savrenstvo Njegovog karaktera? Kada Boje sluge budu postigle taj cilj, bie
zapeaene na svojim elima. Aneo pisar e izjaviti: Svri se! I tako e biti savreni u Onome
kome pripadaju i stvaranjem i otkupljenjem. (3SM str. 427 - 1899)
Ovu izjavu i druge njoj sline treba posmatrati u svetlosti tekstova navedenih u poetku ovog poglavlja i koji govore da
Bog ljude smatra odgovornim samo srazmerno znanju koje su stekli ili koje su mogli da steknu.
1
104
Sada smo u vremenu zapeaenja

Videla sam da sadanja proba u vezi sa Subotom nije mogla da doe sve dok Hristova
posrednika sluba u svetinji nije bila zavrena i dok On nije preao iza druge zavese. Zato hriani
koji su zaspali pre nego to su se otvorila vrata svetinje nad svetinjama, pre nego to je zavren
pononi pokli, pre sedmog meseca 1844. godine, i koji nisu svetkovali pravi dan odmora, ipak
poivaju u nadi, jer nisu imali tu svetlost niti su bili stavljeni na probu u pogledu Subote, kao to je
to sluaj sa nama danas poto su se vrata otvorila. Videla sam da je sotona kuao neke pripadnike
Bojeg naroda na tom pitanju. Poto je toliko mnogo dobrih hriana zaspalo u pobedonosnoj veri a
nije svetkovalo pravi dan odmora, oni sumnjaju da je pitanje Subote probno pitanje za nas danas...
Sotona se sada, u ovo vreme zapeaenja, slui svim sredstvima da bi odvratio um Bojeg
naroda od istine za sadanje vreme i da bi ga naveo da se pokoleba. (EW str. 42.43 - 1851)
Videla sam da je ona (sestra Heistings) bila zapeaena i da e ustati uvi Gospodnji glas, stati
na zemlju i biti sa 144 hiljade. Videla sam da ne treba da alimo za njom; ona e poivati u vreme
nevolje. (2SM str. 263 - 1850)
Ima u naoj zemlji ivih ljudi koji su doekali duboku starost. Prirodna posledica njihovog
poodmaklog doba je jasno izraena iznemoglost. Meutim, oni veruju u Boga i Bog ih voli. Boji
peat je na njima i oni e biti u broju onih o kojima je Gospod rekao: Blago mrtvima koji umiru u
Gospodu! (7BC str. 982 - 1899)
O, kada bi Boji peat bio stavljen i na nas!
Jo samo malo i svako Boje dete dobie Njegov peat. O, kada bi on mogao da bude stavljen i
na naa ela! Ko bi mogao podneti pomisao da e biti zaobien kada aneo bude izaao da zapeati
Boje sluge na njihovim elima? (7BC str. 969.970 - 1889)
Ako one koji veruju u istinu njihova vera nije u stanju da okrepi u ovo manje-vie mirno vreme,
ta e ih krepiti kada bude dola velika proba i kada bude izdata naredba protiv svih onih koji ne
ele da se klanjaju zveri niti da prime njen ig na svoje elo ili na svoju ruku? To ozbiljno vreme nije
daleko. Umesto da bivaju slabiji i neodluniji, pripadnici Bojeg naroda trebalo bi da skupljaju
snagu i hrabrost za vreme nevolje. (4T str. 251 - 1876)
ta je ig zveri?
Jovan je bio pozvan da vidi narod razliit od onih koji se klanjaju zveri ili njenoj ikoni tako to
svetkuju prvi dan u sedmici. Svetkovanje toga dana je ig zveri. (TM str. 133 - 1898)
ig zveri je papski dan od odmora. (Evangelizam, str. 180 - 1899)
Kada proba bude dola, jasno e se pokazati ta je ig zveri. To je svetkovanje nedelje. (7BC str.
980 - 1900)
Znak ili peat Boji otkriva se svetkovanjem sedmog dana, subote, Gospodnje uspomene na
stvaranje... ig zveri je suprotan tome - to je svetkovanje prvog dana u sedmici. (8T str. 117 - 1904)
I uini sve, male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove, te im dade ig na desnu
ruku njihovu ili na elo njihovo. (Otkrivenje 13,16) Ne samo da ljudi nee smeti da rade nedeljom
svojim rukama ve e i svojim umom morati da priznaju nedelju kao dan odmora. (Special
Testimony to Battle Creek Church, Ph 86 6.7 - 1897)
105
Kada e biti stavljen ig zveri?

Niko jo nije primio ig zveri. (Evangelizam, str. 180 - 1899)
Svetkovanje nedelje jo nije postalo ig zveri i nee ni postati sve dok ne bude izdata naredba
koja e zahtevati od ljudi da svetkuju taj idolski dan odmora. Doi e vreme kada e taj dan postati
proba, ali to vreme jo nije dolo. (7BC str. 977 - 1899)
Bog je ljudima dao Subotu kao znak izmeu sebe i njih, kao merilo njihove odanosti. Oni koji,
primivi saznanje o Bojem zakonu, nastave sa neposlunou i uzdiu ljudske zakone iznad Bojeg,
u velikoj krizi koja je pred nama, primie ig zveri. (Evangelizam, str. 235 - 1900)
Subota e biti velika proba vernosti, jer je ta taka istine izloena naroitim napadima. Kada
ljudi budu stavljeni na konanu probu, tada e biti povuena linija razdvajanja izmeu onih koji
slue Bogu i onih koji Mu ne slue.
Dok e svetkovanje lanog dana odmora, u skladu s dravnim zakonima i suprotno etvrtoj
zapovesti, biti izjava pokornosti sili koja se protivi Bogu, svetkovanje pravog dana odmora iz
poslunosti Bojem zakonu, bie dokaz vernosti Stvoritelju. Dok e jedna grupa, prihvatajui znak
pokornosti zemaljskim silama, primiti ig zveri, draga e, opredeljujui se za zalog vernosti
boanskom autoritetu, primiti Boji peat. (GC str. 605 - 1911)
Nametanje svetkovanja nedelje je proba
Niko nee biti osuen dok ne primi svetlost i ne uvidi obaveze iz etvrte zapovesti. Ali kada
izae naredba koja e nametati lani dan od odmora i kad glasna vika treeg anela upozori ljude da
se ne poklone zveri i njenoj ikoni, tada e biti povuena jasna linija izmeu lai i istine. Tada e oni
koji ostanu u prestupu primiti ig zveri. (Evangelizam, str. 180 - 1899)
Kada svetkovanje nedelje bude nametnuto zakonom i kada svet doe do jasnog saznanja o
obaveznosti svetkovanja pravog dana odmora, tada e svi oni koji kre Boju zapovest da bi
posluali propis iza kojeg ne stoji vei autoritet od autoriteta Rima, time pokazati da vie potuju
papstvo nego Boga. Oni e odavati ast Rimu i sili koja e nametati ustanovu iza koje stoji Rim. Oni
e se klanjati zveri i njenoj ikoni.
Kada ljudi tako odbace ustanovu za koju je Bog rekao da predstavlja znak Njegovog autoriteta i
umesto nje prihvate onu koju je Rim izabrao kao dokaz svoje prevlasti, prihvatie i znak pokornosti
Rimu - ig zveri. I tek kada ovo pitanje bude jasno izneto ljudima i kada oni budu navedeni da
izaberu izmeu Bojih zapovesti i ljudskih zapovesti, tek tada e oni koji istraju u prestupu primiti
ig zveri. (GC str. 449 - 1911)
106
16. KRAJ VREMENA MILOSTI

Niko ne zna kada e se zavriti vreme milosti
Bog nam nije otkrio vreme kada e ova vest prestati da se propoveda ili kada e se zavriti
vreme milosti. Ono to nam je otkriveno treba da prihvatimo za sebe i za svoju decu, ali nemojmo ni
pokuavati da saznamo ono to je ostalo kao tajna u savetima Svemoguega...
Dobijala sam pisma koja su zahtevala od mene da kaem da li sam dobila neko naroito videlo o
tome kada e se zavriti vreme milosti. Ja odgovaram da imam da objavim samo jednu poruku,
poruku da je sada vreme za rad - dok je dan, jer e doi no kada niko nee moi da radi. (1SM str.
191 - 1894)
Proglaenje zakona o nedelji prethodi kraju vremena milosti
Gospod mi je jasno pokazao da e ikona zveri biti nainjena pre isteka vremena milosti, jer to
treba da bude velika proba 1 kojoj e biti izloen Boji narod, proba od koje zavisi njegova vena
sudbina. (2SM str. 81 - 1890)
ta je ikona zveri i kako treba da bude nainjena? Ikonu e nainiti dvoroga zver prema liku
prve zveri. Neki je nazivaju i slika zveri. 2 Da bismo shvatili kakva je ta ikona i kako e biti nainjena
treba da prouimo karakteristike same zveri - papstva.
Kada se prva Crkva pokvarila udaljivi se od jednostavnosti Jevanelja i prihvativi
neznaboake obrede i obiaje, izgubila je i Bojeg Duha i Boju silu. Da bi mogla da upravlja
saveu ljudi, potraila je pomo svetovne vlasti. Tako se pojavilo papstvo, Crkva koja je kontrolisala
dravnu vlast i sluila se njome u svoju korist, posebno kada je trebalo da kanjava jeretike. Da bi
Sjedinjene Drave mogle da naine ikonu zveri, religijska vlast treba da postigne kontrolu nad
graanskom vlau tako da moe koristiti dravni autoritet za postizanje svojih ciljeva...
Ikona zveri predstavlja oblik otpalog protestantizma koji e nastati kada protestantske crkve
budu zatraile pomo graanskih vlasti da bi nametnule svoje dogme. (GC str. 443.445 - 1911)
Vreme milosti e istei kada se bude zavrilo zapeaenje
Neposredno pre poetka vremena nevolje svi smo primili peat ivoga Boga. Onda sam videla
kako etiri anela prestaju da zadravaju etiri vetra. I videla sam glad, bolest i ma, i kako narod
ustaje na narod, i kako pometnja zahvata celi svet. (7BC str. 968 - 1848)
Videla sam anele kako ure tamo i amo po nebu. Aneo s opremom pisarskom na boku vratio
se sa Zemlje i obavestio Isusa da je zavrio svoje delo, da su sveti izbrojani i zapeaeni. Tada sam
videla Isusa, koji je sluio pred kovegom, u kome se uvalo Deset zapovesti, kako baca svoju
kadionicu. Podigao je ruke i glasno uzviknuo: Svri se! (EW str. 279 - 1858)
Jo nam je preostao, da tako kaem, samo trenutak vremena. Meutim, iako narod ve ustaje na
Vidi prethodno poglavlje gde je pokazano da e velika proba za Boji narod biti proglaenje zakona o prinudnom
svetkovanju nedelje.
2
Dvoroga zver iz Otkrivenja 13,11-17. nainie ikonu zveri, koja je opisana u Otkrivenju 13,1-10.
1
107
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 16. KRAJ VREMENA MILOSTI
narod i carstvo na carstvo, jo nije dolo do sveopteg sukoba. Do sada aneli jo zadravaju etiri
vetra da bi sluge Boje bile zapeaene na svojim elima. A onda e zemaljske sile pokrenuti svoje
snage u poslednju veliku bitku. (6T str. 14 - 1900)
Aneo koji se vratio sa Zemlje objavio je da je njegovo delo zavreno; svet je bio stavljen na
konanu probu i svi koji su se pokazali verni boanskim propisima primili su peat ivoga Boga.
Tada je Isus prekinuo svoje posredovanje u nebeskom svetilitu. Podigao je ruke i glasno uzviknuo:
Svri se! (GC str. 613 - 1911)
Vreme milosti e se zavriti iznenada, neoekivano
Kada Isus bude prestao da se moli, sluajevi svih ljudi bie zauvek reeni... Vreme milosti e se
zavriti; prestae i Hristovo posredovanje na Nebu. Taj trenutak, na kraju, iznenadie sve, a oni koji
su propustili da oiste svoje due posluanjem istine bie zateeni na spavanju. (2T str. 191 - 1868)
Zavretak vremena milosti doi e iznenada, neoekivano - u vreme kada emo to najmanje
oekivati. Meutim, ve danas na izvetaj na Nebu moe biti ist i mi moemo znati da nas je
Gospod prihvatio. (7BC str. 989 - 1906)
Kada se bude zavrio istrani sud, sudbina svih bie zapeaena ili za ivot ili za smrt. Vreme
milosti e istei kratko vreme pre pojave naeg Gospoda na nebeskim oblacima...
Pre potopa, poto je Noje uao u koveg, Bog je zatvorio vrata, tako da Noje nije mogao da
izae niti su bezbonici mogli da uu. Meutim, ljudi su jo sedam dana, ne znajui da je njihova
sudbina zapeaena, nastavili da ive bezbrinim ivotom, odajui se zabavama i rugajui se
opomenama o sudu koji im je pretio. Spasitelj je rekao: Tako e biti i dolazak Sina ovejega!
(Matej 24,39) Tiho i neprimetno, kao lupe u pola noi, doi e odluujui trenutak koji e
zapeatiti sudbinu svakog oveka; konano e biti povuena ponuda milosti grenom oveku...
Dok poslovni ovek bude trao za zaradom, dok se ljubitelj zabave bude predavao uivanjima,
dok se erka mode bude kitila svojim ukrasima - moda e upravo u tom trenutku Sudija cele zemlje
izgovoriti reenicu: Izmeren si na merilima i naao si se lak! (Danilo 5,27) (GC str. 490.491 - 1911)
Ljudske aktivnosti posle isteka vremena milosti
I pravednici i nepravednici i dalje e iveti na Zemlji kao smrtni ljudi - sadie i gradie, jee i
pie, i niko nee biti svestan da je konana, neopoziva presuda izreena u nebeskom svetilitu. (GC
str. 491-1911)
Kada u svetilitu bude donesena neopoziva presuda, i kada sudbina sveta bude zauvek utvrena,
stanovnici Zemlje to nee znati. Ljudi koje je Boji Duh konano napustio zadrae spoljanji oblik
pobonosti, a sotonska revnost kojom e ih nadahnuti knez zla da bi ostvario svoje zlonamerne
planove bie vrlo slina revnosti za Gospoda. (GC str. 615 - 1911)
Penica i kukolj e rasti zajedno do etve. Prilikom obavljanja svojih ivotnih dunosti pravedni
e sve do kraja dolaziti u dodir sa bezbonima. Deca svetlosti e biti rasejana medu decom tame,
tako da svi mogu da sagledaju razliku. (5T str. 100 - 1882)
Hristos je izjavio da e u vreme Njegovog dolaska neki od Njegovih ekalaca biti zauzeti
poslovnim poduhvatima. Neki e sejati u polju, drugi e kositi i prikupljati letinu, a trei mleti u
mlinu. (Ms 26 - 1901)
108
Neverstvo i zabranjena uivanja

Skepticizam i takozvana nauka u velikoj meri e potkopati veru hrianskog sveta u Bibliju.
Radosno e prihvatati zablude i prie da bi bez straha mogli da idu lagodnim putem poputanja
svojim slabostima, jer e eleti da izbriu Boga iz svojih misli. Govorie: I sutra e biti kao to je
danas bilo, samo jo mnogo bolje! Meutim, usred njihovog neverstva i bezbonih uivanja
odjeknue uzvik arhanela i zaue se Boja truba...
Kada svi u naem svetu budu zauzeti poslovnim aktivnostima, ukljueni u sebinu trku za
dobitkom, Isus e se pojaviti kao lupe. (Ms 15b - 1886)
Kada se oni, koji se izdaju za Boji narod budu sjedinili sa svetom, kada budu poeli da ive kao
to svet ivi i kada se budu pridruili svetu u zabranjenim uivanjima; kada naslade sveta postanu
naslade Crkve, dok budu odjekivala svadbena zvona i svi budu oekivali jo mnoge godine
svetovnog blagostanja - tada e, iznenada, kao grom iz vedra neba, doi kraj njihovim blistavim
snovima i varljivim nadama. (GC str. 338.339 - 1911)
Ljudi e biti potpuno obuzeti poslovima
Kada je Lot upozorio lanove svoje porodice na unitenje Sodoma, oni nisu posluali njegove
rei, ve su ga gledali kao nekog fanatinog zanesenjaka. Unitenje grada zateklo ih je nespremne.
Tako e biti i prilikom Hristovog dolaska - seljaci, kupci, pravnici, prodavci bie obuzeti svojim
poslovima i njima e Gospodnji dan doi kao zamka. (RH 10. mart 1904)
Kada svetenici, seljaci, trgovci, pravnici, veliki i na izgled dobri ljudi budu povikali: Mir je i
nemamo se ega bojati! - zadesie ih iznenadna propast. Luka navodi Hristove rei da e dan
Gospodnji doi kao zamka - slika ivotinje koja se krije u umi oekujui plen a onda se iznenada
nae uhvaena u skrivenu zamku ptiara. (10MR str. 266 - 1876)
Kada se ljudi opuste, zabave uivanjima, zaokupe kupovanjem i prodavanjem, lupe se
kradomice privlai. Tako e biti i pri dolasku Sina ovejeg. (Letter 21 - 1897)
Verske stareine e biti pune optimizma
Kada filozofska mudrovanja budu proterala strah od Bojih sudova, kada verske stareine budu
najavljivale duga razdoblja mira i blagostanja i kada svet bude obuzet svojim poslovima i
uivanjima, kada bude sadio i gradio, svetkovao i uivao, odbacujui boanske opomene i prezirui
Njegove vesnike - upravo tada e iznenadna propast doi na njega i on je nee izbei. (PP str. 104 1890)
Bez obzira kada bude doao, za bezbonike e Boji dan uvek doi iznenada. Kada ivot bude
tekao svojim nepromenjivim tokom, kada ljudi budu obuzeti svojim uivanjima, poslovima,
susretima, zaradama; kada verske stareine budu veliale napredovanje i prosvetljenost sveta i kada
ljudi budu uljuljkani u lanu sigurnost - tada e, kao to se lupe u pola noi prikrada stanovima
neopreznih, iznenadna propast zadesiti bezbrine i bezbone i nee utei. (GC str. 38 - 1911)
Sotona pretpostavlja da je vreme milosti isteklo
U vreme velike nevolje sotona je podbunio bezbone i oni su okruili Boji narod da ga unite.
Meutim, on ne zna da je re pomilovanje ve napisana pored njihovih imena u nebeskim
109
knjigama. (RH 19. novembar 1908)

Kao to je uticao na Isava da krene protiv Jakova, tako e sotona u vreme velike nevolje
pokrenuti bezbone da unite Boji narod... On vidi da ih tite Boji aneli i zato zakljuuje da su im
gresi oproteni, ali ne zna da su njihovi sluajevi ve reeni u nebeskom svetilitu. (GC str. 618 1911)
Glad za Bojom reju
Oni koji sada ne cene, ne prouavaju i ne uzdiu visoko Re koju je Gospod izgovorio preko
svojih slugu, kasnije e imati razloga da se gorko kaju. Videla sam da e na kraju vremena Gospod
svojim sudovima pohoditi Zemlju; poee da se izliva stranih sedam zala. Tada e se oni koji su
prezirali Boju re, koji je nisu dovoljno cenili, potucati od mora do mora, i od severa do istoka,
trati traei re Gospodnju i nee je nai (Amos 8,12). I bie na Zemlji glad sluanja Boje rei.
(Ms 1 - 1857)
Niko se vie nee moliti za bezbonike
Boji propovednici e obaviti svoj poslednji posao, uputiti svoje poslednje molitve, proliti svoju
poslednju gorku suzu nad buntovnom Crkvom i bezbonim narodom. Izgovorie svoju poslednju
ozbiljnu opomenu. O, kako bi tada oni koji su ispovedali istinu, a nisu iveli po njoj, spremno dali
kue i zemlju i novac, koje su tako krto uvali i stiskali, samo da dobiju neku utehu, neko
objanjenje o putu spasenja, da uju re nade, molitvu ili ukor od svojih propovednika! Ali, ne,
uzalud! Sada moraju da trpe glad i e; njihova e nikada nee biti ugaena, nikakva uteha im nee
biti data. Njihovi sluajevi su odlueni, zauvek zapeaeni. Bie to uasno, teko vreme! (Ms 1 1857)
U vreme kada Boje kazne budu nailazile bez milosti, o, kako e poeljan izgledati poloaj onih
koji borave u tajnim mestima Najviega - u kolibama gde Gospod sakriva one koji Ga vole i koji
potuju Njegove zapovesti! Deo pravedniki e zaista izgledati tako poeljan bezbonima koji
stradaju zbog svojih greha. Ali, vrata milosti e za njih biti zatvorena. Niko se vie nee moliti za
bezbonike posle isteka vremena milosti! (3BC str. 1150 - 1901)
Prenoenje karaktera nee biti mogue
Gospod dolazi sa silom i slavom velikom. I tada e Njegov posao biti da izvri potpuno
odvajanje pravednika i grenika. Meutim, ulje se tada nee moi presipati u sudove onih koji ga
nemaju. Tada e se ispuniti Hristove rei: Dve e mleti zajedno, jedna e se uzeti, a druga e se
ostaviti. Dvojica e biti na njivi, jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti! Pravedni i bezboni morae
da se nau zajedno na ivotnom putu. Ali, Gospod ita karaktere. On zna ko su Njegova posluna
deca, On zna ko potuje i voli Njegove zapovesti. (TM str. 234 - 1895)
Veoma je ozbiljan trenutak kada ovek treba da se sretne sa smru, ali je jo mnogo ozbiljniji
kada treba da se suoi sa ivotom. Mi emo morati da se ponovo suoimo sa svakom svojom milju i
reju, sa svakim svojim delom. Ono to emo nainiti od sebe u toku vremena milosti, to emo
morati da ostanemo u toku cele venosti. Smrt izaziva raspadanje tela, ali ne menja karakter. Ni
Hristov dolazak nee promeniti na karakter; on e ga samo utvrditi za svu venost. (5T str. 466 -
110
1885)
Novo vreme milosti ne bi promenilo bezbonike
Mi moramo na najbolji nain da iskoristimo prilike koje nam se sada pruaju. Nee nam biti
dato neko novo vreme milosti da bismo se pripremili za Nebo. Ovo je naa jedina i poslednja prilika
da izgradimo karakter dostojan budueg doma koji e Gospod ponuditi svima koji sluaju Njegove
zapovesti. (Letter 20 - 1899)
Nee biti nikakvog vremena milosti posle Gospodnjeg dolaska. Oni koji misle da e ga biti,
prevareni su i zavedeni. Pre Hristovog dolaska vladae isto stanje kakvo je vladalo i pre potopa.
Poto se Spasitelj bude pojavio na nebeskim oblacima nikome nee biti pruena nova prilika da
zadobije spasenje. Svi e tada ve doneti svoju odluku. (Letter 45 - 1891)
Svi e biti okuani i isprobani na temelju svetlosti koju su dobili, Oni koji su odbacili istinu i
prihvatili bajke nee moi da oekuju neko novo vreme milosti. Nee biti nekog prelaznog
milenijuma. Ako, poto Sveti Duh osvedoi njihovo srce, ljudi odbiju istinu i iskoriste svoj uticaj da
i druge odvrate od nje, nikada se nee ni obratiti. Oni se nisu potrudili da preobraze svoj karakter u
vremenu milosti koje im je bilo odreeno i Hristos im nee pruiti priliku da ponovo prou istim
putem. Njihova odluka e biti konana. (Letter 25 - 1900)
111
17. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I BEZBONICI

(Vreme velike nevolje, prvi deo)
ae Bojega gneva e biti izlivene
Ozbiljni dogaaji tek treba da se zbudu. Truba za trubom treba da odjekne; aa za aom treba
da se izlije na stanovnike ove Zemlje. (3SM str. 426 - 1890)
Aneo milosti treba uskoro da napusti svet i onda e se izliti sedam poslednjih zala. Strele
Bojega gneva e uskoro biti putene i kada On bude poeo da kanjava prestupnike, nee biti
odmora sve do kraja. (TM str. 182 - 1894)
Narodi e se sukobiti
etiri mona anela zadravaju sile ove Zemlje sve dok Boje sluge ne prime peat na svoja
ela. Narodi ovoga sveta su eljni sukoba, ali ih aneli zadravaju. Kada sila koja ih obuzdava bude
povuena, doi e vreme nevolje i straha. Bie nainjena smrtonosna ratna orua. Brodovi, zajedno
sa svojim ivim tovarom, nalazie grob u morskim dubinama. Svi oni koji nemaju Duha istine
ujedinie se pod vostvom sotonskih predstavnika, ali e biti obuzdavani sve dok ne doe vreme za
veliku bitku zvanu Armagedon. (7BC str. 967 - 1900)
Ceo e svet biti izloen pustoenju
Aneli sada zadravaju vetrove sukoba da ne duvaju dok svet ne bude upozoren na sudbinu
koja mu preti; ali, oluja se priprema, gotova da opustoi Zemlju; i kad Gospod bude zapovedio
svojim anelima da odree vetrove, izbie takav sukob da ga nijedno pero nee moi opisati.
Spasiteljevo proroanstvo o izlivanju Bojih sudova na Jerusalim treba da se ispuni jo jednom,
ali e prvo pustoenje, iako strano, biti samo slaba senka drugoga. U nesrei izabranog grada treba
da prepoznamo sudbinu sveta koji je odbacio boansku milost i pogazio Njegov zakon. (GC str. 36 1911)
Sotona e tada uvaliti stanovnike Zemlje u veliku, poslednju nevolju. Kada Boji aneli
prestanu da zadravaju razjarene oluje ljudskih strasti, svi elementi sukoba bie razdreeni. Celi svet
e biti izloen pustoenju, mnogo stranijem od onog koje je zadesilo nekadanji Jerusalim. (GC str.
614 - 1911)
Bog je pravedan koliko i milostiv
Slava je Boja da bude milostiv, pun strpljenja, ljubaznosti, dobrote i istine. Meutim,
pravednost pokazana pri kanjavanju grenika isto je toliko slava Boja kao i ispoljavanje Njegove
milosti. (RH 10. mart 1904)
Gospod Bog Izrailjev treba da sudi bogovima ovoga sveta kao to je sudio egipatskim bogovima.
Ognjem i povodnjem, zalima i zemljotresima, On e opustoiti celu Zemlju. Onda e Njegov
112
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 17. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I BEZBONICI
otkupljeni narod uzvisiti Njegovo ime i proslaviti Ga na Zemlji. Zar oni koji ive u poslednjim
danima istorije ove Zemlje ne bi trebalo da shvate pouke koje im Bog daje? (10MR str. 240.241 1899)
Onaj koji stoji kao na Posrednik, koji uje sve pokajnike molitve i priznanja, koji je
predstavljen sa dugom, simbolom milosti i ljubavi, oko svoje glave, uskoro treba da zavri svoje delo
u nebeskom svetilitu. Onda e milosre i milost sii sa prestola, a pravednost e zauzeti njihovo
mesto. Onaj koga je Njegov narod oekivao uzee ono to mu s pravom pripada - poloaj vrhovnog
Sudije. (RH 1. januar 1889)
U celoj Bibliji Bog je predstavljen ne samo kao Bie puno milosti i dobrote, ve i kao Bog koga
pokree stroga i nepristrasna pravda. (ST 24. mart 1881)
Izvesnost boanskih sudova
U nae vreme, o Bojoj ljubavi govori se kao o osobini koja e spreiti Boga da uniti grenike.
Ljudi polaze od svojih niskih merila o pravednosti i dobroti. A ti pomisli da sam ja kao ti! (Psalam
50,21) Ljudi Boga mere po sebi. Razmiljaju kako bi se sami ponaali u odreenim uslovima i
zakljuuju da e i Bog postupiti onako kako su oni to zamislili...
Nijedno carstvo ni vlada ne preputaju zloincima da odreuju kakvim kaznama treba
kanjavati one koji kre zakon. Sve to imamo, celokupno obilje boanske milosti koju oseamo,
dugujemo jedino Bogu. Koliko greh vrea takvog Boga, koliko ga srdi, ovek nije nita vie u stanju
da proceni nego to je u stanju da nebo izmeri pedljom. Bog nije samo Otac, On je i uvar morala.
On je Zakonodavac. On proglaava i sprovodi svoje zakone. Zakon koji ne propisuje kazne nema
nikakve snage.
Moda bi se moglo kazati da Otac pun ljubavi ne bi mogao dozvoliti da Bog svoju decu
kanjava ognjem sve dok On ima mo da ih oslobodi kazne. Meutim, Bog e ipak, radi dobra
svojih podanika i radi njihove sigurnosti, kazniti prestupnike. Bog ne deluje po ljudskim merilima.
Bog moe da primeni beskrajnu pravednost koju ovek nema prava da primeni prema svojim
blinjima. Bogu ne bi bilo ugodno da je Noje zadavio nekoga od rugaa i bukaa koji su ga muili,
ali je Bog uzeo sebi pravo da potopi celi beskrajni svet. Lot nije imao prava da kazni svoje zetove, ali
je Bog mogao da na njih primeni pravila svoje stroge pravednosti.
Ko onda sme da kae da Bog nee uiniti ono to je sam rekao da e uiniti? (12MR str. 207209; 10MR str. 265 - 1876)
Kazne dolaze kada Bog povue svoju zatitu
Bilo mi je pokazano da Boji sudovi ne dolaze neposredno od Gospoda na ljude, ve se ljudi
sami odriu Njegove zatite. On ih opominje, upozorava, ukorava i ukazuje im na jedini siguran put;
a ako oni koji su bili predmet Njegove naroite brige sami izaberu svoj put, nezavisno od Bojeg
Duha, ako i pored ponovljenih upozorenja krenu svojim putem, onda On vie ne trai od svojih
anela da spreavaju sotonine odlune napade protiv njih.
Sotonina sila je na delu i na moru i na kopnu, donosei nevolje i alosti, unitavajui hiljade i
hiljade da bi osigurala sebi plen. (14MR str. 3 - 1883)
Bog e se posluiti svojim neprijateljima da bi kaznio one koji su ili svojim pogubnim
putevima i tako doprineli da se Boja istina pogreno predstavi, pogreno oceni i osramoti. (PC str.
113
136 -1894)
Boji Duh - napadan, odbacivan i zloupotrebljavan - ve se polako povlai sa Zemlje. I upravo
srazmerno brzini povlaenja Bojeg Duha, sotona obavlja svoje surovo delo na kopnu i na moru.
(Ms 134-1898)
Bezboni su prekoraili granice svog vremena milosti; Boji Duh, kome su se tako uporno
odupirali, konano se povukao od njih. Lieni zaklona boanske milosti, oni nemaju nikakve zatite
od napada Neastivoga. (GC str. 614 - 1911)
Ponekad se i sveti aneli slue razornim silama
Boji sudovi su zapretili Jerihonu. Bio je to utvren grad. Meutim, Vojvoda vojske Gospodnje
sam je siao sa Neba da povede nebeske ete u napad na grad. Boji aneli su zauzeli masivne zidine
i oborili ih na zemlju. (3T str. 264 - 1873)
Pod Bojom upravom aneli su svemoni. Sluajui Hristovu zapovest, unitili su jedne noi
asirsku vojsku od sto osamdeset i pet hiljada ljudi. (enja vekova, str. 599 - 1898)
Onaj aneo koji je doao iz nebeskih dvorova da oslobodi Petra bio je za Iroda glasnik gneva i
suda. Aneo je dotakao Petra da ga probudi iz sna. Potpuno je drukiji bio dodir kojim je oborio
pokvarenoga cara, kada je izvravajui presudu Svemogueg bacio u prah njegov ponos. Irod je
umro u tekim duevnim i telesnim mukama, osetivi na sebi estinu Bojeg osvetnikog suda. (AA
str. 152 - 1911)
Jedan jedini aneo pobio je sve egipatske prvence i ispunio zemlju plaem. Kada je David
uvredio Boga popisujui narod, jedan aneo je izazvao strano unitenje kojim je taj greh bio
kanjen. Istu razornu snagu, koji su ispoljili sveti aneli kada im je to Bog zapovedio, pokazae i zli
aneli kada im to Bog bude dozvolio. Te snage su ve spremne i samo ekaju na boansku dozvolu
da na sve strane izazovu pusto. (GC str. 614 - 1911)
Prva dva zla
Kada Hristos bude zavrio svoju posredniku slubu u svetilitu, bie izliven nepomeani gnev
kojim je zapreeno onima koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i primaju njen ig (Otkrivenje
14,9.10). Zla koja su zadesila Egipat, kada se Bog spremao da oslobodi Izrailj, bila su po karakteru
slina ovim, dodue mnogo stranijim i sveobuhvatnijim, sudovima koji e pogoditi svet
neposredno pre konanog izbavljenja Bojeg naroda. Opisujui ove strane kazne, Jovan pie: I
postae rane zle i ljute na ljudima koji imaju ig zveri i koji se klanjaju ikoni njenoj. I more posta
krv kao od mrtvaca i svaka dua iva umre u mora (Otkrivenje 16, 2.3). (GC str. 627.628 - 1911)
Zla su pogaala stanovnike Zemlje. Neki su optuivali i proklinjali Boga. Drugi su trali
pripadnicima Bojeg naroda i traili da ih naue kako da izbegnu Boje sudove. Ali sveti nisu mogli
da im pomognu. Ve je bila prolivena poslednja suza za grenike, upuena poslednja usrdna
molitva, ponesen poslednji teret, objavljena poslednja opomena. (EW str. 281 - 1858)
Tree zlo
Videla sam da e etiri anela zadravati etiri vetra sve dok Isus ne bude dovrio svoje delo u
svetilitu i da e onda biti izliveno sedam poslednjih zala. Ta zla e razgneviti bezbonike i podii ih
114
protiv pravednika; pomislie da smo mi krivi to su Boji sudovi izliveni na njih i da e zla prestati
ako Zemlju oiste od nas. Bie izdata naredba da se sveti pobiju, to e ove navesti da plau dan i
no, molei se za izbavljenje. (EW str. 36.37 - 1851)
I trei aneo izli au svoju na reke i na izvore vodene i posta krv. Iako su ova zla tako
strana, Boja strogost je potpuno opravdana. Boji aneo objanjava: Pravedan si, Gospode... to si
ovo sudio. Jer prolie krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zasluili. (Otkrivenje 16,26) Osuujui Boji narod na smrt, oni su na sebe navukli krivicu za njihovu krv kao da su je prolili
svojim rukama. (GC str. 628 - 1911)
etvrto zlo
U toku sledeeg zla Sunce dobija mo da ee ljude ognjem. I opalie se ljudi od velike
vruine. (Otkrivenje 16,8.9) Evo kako proroci opisuju stanje Zemlje u to strano vreme: Opuste
polje, tui zemlja, jer je potrveno ito. Sva drveta poljska posahnue, jer nesta radosti meu
sinovima ljudskim. Seme istrunu pod grudama svojim, puste su itnice. Kako uzdie stoka,
kako su se smela goveda, jer nemaju pae... usahnue potoci vodeni, i oganj saee pae u pustinji.
I pesme e crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod, bie mnotvo mrtvih telesa, koja e se
svuda utei pobacati. (Joilo 1,10-12. 17-20; Amos 8,3)
Ta zla nisu sveopta, jer bi inae svi stanovnici Zemlje bili istrebljeni. Ipak, to e biti najstranija
zla koja su ikad zadesila smrtna bia. (GC str. 628.629 - 1911)
Peto zlo
Uz pobedonosnu viku, ruganje i kletve ete zlikovaca spremaju se da jurnu na svoj plen ali, gle,
iznenadna, duboka tama, mranija od noi, sputa se na zemlju. Zatim se pojavljuje duga, blistajui
slavom sa Bojeg prestola, i premouje nebo kao da eli da natkrili sve grupe koje su se okupile na
molitvu. Gnevno mnotvo se iznenaeno zaustavlja. Podrugljivi poklici prestaju. rtve ubilakog
gneva su zaboravljene. Sa stranim predoseanjem grenici posmatraju simbol Bojeg zaveta i ele
da se zatite od njegovog neizdrivog sjaja...
Upravo u pono Bog otkriva svoju mo da izbavi svoj narod. Sunce se pojavljuje, blistajui u
punom sjaju. Znaci i udesa brzo se smenjuju jedno za dragim. Bezbonici sa uasom i
zaprepaenjem posmatraju prizor pred sobom, dok pravednici sa sveanom radou prihvataju
zaloge svoga izbavljenja. (GC str. 635.636 - 1911)
Boji zakon se pojavljuje na nebu
Tada se na nebu pojavljuje ruka koja dri dve kamene preklopljene ploe. Prorok kae: I
nebesa oglasie pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog. (Psalam 50,6) Ovaj sveti Zakon, temelj Boje
pravednosti, koji je uz gromove i oganj bio objavljen sa Sinaja kao vodi kroz ivot, sada je pokazan
ljudima kao merilo po kojem e se suditi. Ruka razmie ploe tako da se propisi Dekaloga vide kao
urezani plamenim perom. Rei su tako jasne da ih svi mogu itati. Seanje se budi, tama sujeverja i
jeresi nestaje iz misli i deset saetih, razumljivih i autoritativnih Bojih rei pojavljuju se pred oima
svih stanovnika Zemlje. (GC str. 639 - 1911)
115
Izgubljeni proklinju svoje lane pastire

Vernici Crkve koji su ugledali svetlost i bili osvedoeni, ali su se za spasenje svoje due oslonili
na svoje duhovne pastire, shvatie, u dan Gospodnji, da nijedan drugi ovek ne moe da plati
otkupninu za njihove prestupe. Odjeknue uasnuta vika: Izgubljen sam, zauvek izgubljen! Ljudi
e poeleti da na komade rastrgnu svoje duhovne pastire koji su im propovedali lai i osuivali
istinu. (4BC str. 1157 - 1900)
Svi e zajedniki da obasipaju svoje duhovne pastire kletvama. Neverni pastiri su im proricali
mile stvari; navodili su ih da odbace Boji zakon i da progone one koji su hteli da ga potuju. Sada, u
oajanju, ovi uitelji pred celim svetom priznaju svoje prevare. Gnev obuzima mnotvo koje
uzvikuje: Mi smo izgubljeni, a vi ste prouzrokovali nau propast! Ljudi se okreu protiv svojih
lanih pastira. Upravo oni koji su ih nekada najvie uzdizali, sada ih najstranije proklinju. Iste ruke
koje su ih nekada ovenavale, sada se pruaju da ih rastrgnu. Maevi, koji su bili pripravljeni da
pobiju Boji narod, sada se podiu da unite njegove neprijatelje. (GC str. 655.656 - 1911)
Ovde vidimo da je Crkva - Gospodnje svetilite - prva morala da oseti teinu Bojeg gneva.
Stareine (Jezekilj 9,6), oni kojima je Bog poverio veliku svetlost i koji su bili postavljeni da budu
uvari duhovnih interesa naroda, izneverili su ukazano poverenje. (5T str. 211 - 1882)
Boja re je izgubila svaki uticaj zbog lanih pastira... Njihovo delo e se uskoro obruiti na njih.
I tada e se videti prizori opisani u osamnaestom poglavlju Otkrivenja, koji prikazuju izlivanje
Bojih sudova na tajanstveni Vavilon. (Ms 60 - 1900)
esto zlo
Duhovi avolski e obilaziti careve zemaljske i celi svet da bi ih utvrdili u prevari i pozvali ih da
se ujedine sa sotonom u njegovom poslednjem sukobu sa nebeskom vlau. (GC str. 624 - 1911)
Boji Duh se postepeno povlai iz sveta. I sotona prikuplja svoje sile zla i odlazi carevima svega
vasionoga sveta da ih okupi pod svoju zastavu i uveba za boj na onaj veliki dan Boga
Svedritelja (Otkrivenje 16,14). (7BC str. 983 - 1890)
Poto je u Otkrivenju 16 opisao udotvornu silu koja treba da okupi ceo svet u poslednju veliku
bitku, Jovan odbacuje simbole i njegova truba jo jednom daje jasan glas: Evo idem kao lupe;
blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova!
(Otkrivenje 16,15) Posle pada u greh, Adam i Eva su bili goli, jer im je bila oduzeta njihova odea
svetlosti i sigurnosti.
Svet e zaboraviti Boje savete i ukore, kao to su to uinili ljudi Nojevog vremena i stanovnici
Sodoma. Oni su se probudili, razmiljajui o svim svojim bezakonikim planovima i izumima, ali je
s neba iznenada pala ognjena kia i prodrla sve bezbonike. Tako e biti i u onaj dan kad e se
javiti Sin oveji. (Luka 17,30) (14MR str. 96.97 - 1896)
Poslednja velika bitka izmeu dobra i zla
Dve velike protivnike sile sudarie se u poslednjem velikom sukobu. Na jednoj strani e biti
Stvoritelj Neba i Zemlje. Svi koji se budu nalazili na Njegovoj strani nosie Njegov znak. Oni e biti
posluni Njegovim zapovestima. Sa druge strane e stajati knez tame, okruen onima koji su izabrali
otpad i bunu. (7BC str. 983 - 1901)
116
Strana bitka je pred nama. Mi smo sve blie sukobu koji e se voditi na veliki dan Boga
Svedritelja. Ono to je do sada bilo zadravano, bie razvezano. Aneo milosti ve sklapa svoja
krila, pripremajui se da sie sa prestola i da svet prepusti sotoninoj vlasti. Poglavarstva i vlasti na
Zemlji ogoreno se bune protiv Boga nebeskog. Puni su mrnje prema onima koji slue Bogu i
skoro, vrlo skoro, rasplamsae se poslednja velika bitka izmeu dobra i zla. Zemlja e postati bojno
polje - poprite poslednjeg sudara i konane pobede. I ovde, na istom mestu gde je sotona tako dugo
vodio ljude protiv Boga, pobuna e biti zauvek uguena. (RH 13. maj 1902)
Bitke koje se vode izmeu ove dve vojske isto su tako stvarne kao i one u kojima uestvuju
vojske ovoga sveta, samo to od ishoda ovog duhovnog sukoba zavisi vena sudbina ljudi. (PK str.
176 - 1914)
Ceo svet e se svrstati ili na jednu ili na drugu stranu
Ceo svet e se nai ili na jednoj ili na drugoj strani. Vodie se bitka zvana Armagedon. Taj dan
ne sme da nas zatekne na spavanju. Treba da budemo potpuno budni i da kao mudre devojke
imamo dovoljno ulja u sudovima za svoje ike. Sila Svetoga Duha treba da poiva na nama dok
Vojvoda vojske Gospodnje bude stajao na elu nebeskih anela i upravljao bitkom. (3SM str. 426 1890)
Sotonina mrnja protiv dobra dolazie sve vie do izraaja dok bude pokretao svoje ete u
poslednjom naporu da delo pobune dovede do uspenog zavretka. Svaka dua koja se nije potpuno
predala Bogu i koja se nije stavila pod Njegovu potpunu zatitu sjedinie se sa sotonom protiv Neba
i zajedno s njim poi u bitku protiv Vladara svemira. (TM str. 465 - 1892)
Uskoro e se svi stanovnici Zemlje opredeliti za jednu ili za drugu stranu, stae na stranu
nebeske vladavine, ili e biti protiv nje. (7T str. 141 - 1902)
Sedmo zlo
Potrebno je da prouavamo izlivanje sedme ae (Otkrivenje 16,17-21). Sile zla nee popustiti
bez borbe. Ali, provienje treba da odigra svoju ulogu u sukobu koji se zove Armagedon. Kada
zemlja bude obasjana slavom anela iz Otkrivenja 18, religijski elementi, i dobri i zli, probudie se iz
sna i vojske ivoga Boga krenue u borbu. (7BC str. 983 - 1899)
Bitka koja se zove Armagedon uskoro e zapoeti. Onaj na ijem je platu napisano Car nad
carevima i Gospodar nad Gospodarima povee svoje nebeske vojske na belim konjima, odevene u
svilu istu i belu (Otkrivenje 19,11-16). (7BC str. 982 - 1899)
Cela Zemlja se die i sputa kao talasi na moru. Njena povrina se gri. Kao da i sami njeni
temelji poputaju. Planinski lanci tonu. Naseljena ostrva nestaju. Morske luke, koje su postale sline
Sodomu po svojoj pokvarenosti, postaju plen razbesnele vodene stihije... Najponosniji gradovi na
Zemlji padaju u prah. Gospodske palate, u koje su najpoznatiji ljudi sveta ulagali svoje blago da bi se
proslavili, raspadaju se pred njihovim oima. Zidovi tamnica se rue i Boji narod, zatvoren zbog
svoje vere, biva osloboen. (GC str. 637 - 1911)
117
18. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I PRAVEDNICI

(Vreme velike nevolje, drugi deo)
Vreme velike nevolje otpoinje po isteku vremena milosti
Kada Hristos bude zavrio svoju posredniku slubu u ovekovu korist, otpoee vreme velike
nevolje. Sluaj svake due tada e ve biti odluen, a krv pomirenja nee stajati na raspolaganju da
grenika opere od greha. Kada Isus bude napustio svoje mesto ovekovog posrednika pred Bogom,
bie data ozbiljna izjava: Ko ini nepravdu, neka jo ini nepravdu; i ko je pogan, neka se jo
pogani; i ko je pravedan neka jo ini pravdu, i ko je svet neka se jo sveti. (Otkrivenje 22,11) I tada
e Boji Duh, koji je zadravao dogaaje, biti povuen sa Zemlje. (PP str. 201 - 1890)
Boji narod se pripremio za teka vremena koja mu predstoje
Kada se bude zavrilo objavljivanje vesti treeg anela, milost se vie nee zalagati za grene
stanovnike ove Zemlje. Boji narod e tada zavriti svoj posao. Ve e primiti pozni dad ili
osveenje od lica Gospodnjega i bie spreman za teka vremena koja ga oekuju.
Aneli ure tamo-amo po Nebu. Aneo koji se vratio sa Zemlje objavljuje da je zavrio svoje
delo; svet je bio izloen poslednjoj probi i svi oni koji su se pokazali verni boanskim propisima
primili su peat ivoga Boga. Tada Isus zavrava svoju posredniku slubu u nebeskom svetilitu...
Hristos je obavio pomirenje za svoj narod i izbrisao njegove grehe. Broj Njegovih podanika se
popunio; carstvo i vlast i velianstvo pod svim nebom treba da se predaju naslednicima spasenja a
Hristos da zavlada kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. (GC str. 613.614 - 1911)
Nezamislivo teka vremena
Vreme nevolje i straha koje je pred nama zahtevae veru koja moe da izdri umor, odlaganje i
glad - veru koja se nee pokolebati iako e biti izloena tekim kuanjima...
alosno vreme kakvoga nije bilo uskoro e nastupiti i bie nam potrebno iskustvo koje sada
nemamo i koje mnogi zanemaruju da steknu. esto se dogaa da preuveliavamo nevolju dok je
oekujemo, ali se to ne moe kazati za krizu koja je pred nama. Ni najivlja mata ne moe da
zamisli teinu tog iskuenja. (GC str. 621.622 - 1911)
Kada Isus bude napustio svetinju nad svetinjama, Njegov Duh, koji je zauzdavao zlo, povui e
se i od vlastodraca i od naroda. Oni e biti preputeni vlasti zlih anela. I tada e, po sotoninim
savetima i pod njegovom upravom, biti doneseni zakoni koji, da vreme nije veoma kratko, nikoga
ne bi ostavili u ivotu. (1T str. 204 - 1859)
Mnogi e otii na poinak pre vremena velike nevolje
Nije uvek dobro da traimo bezuslovno izleenje... Bog zna da li e oni za koje se upuuju
molitve biti u stanju da izdre nevolje i probe koje e doi na njih ukoliko ostanu ivi. On od
poetka zna kraj. Mnogi e biti uzeti na poinak pre stranih kuanja koja e u vreme nevolje
118
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 18. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I PRAVEDNICI
zadesiti na svet. (CH str. 375 - 1897)

Gospod mi je esto govorio da e mnogi maliani biti uzeti na poinak pre vremena nevolje. Mi
emo ponovo videti svoju decu. Mi emo ih sresti i prepoznati u nebeskim dvorovima. (2SM str. 259
- 1899)
Sotonin je cilj da uniti sve koji svetkuju Subotu
Veliki varalica kae... Naa osnovna briga je da uutkamo sektu potovalaca Subote... Mi emo
konano proglasiti zakon da se istrebe svi koji se ne pokore naem autoritetu. (TM str. 472.473 1884)
Sotona namerava da uini da se oni izbriu sa Zemlje tako da njegova prevlast na svetu ne bi
bila osporavana. (TM str. 37 - 1893)
Crkva ostatka bie izloena velikim nevoljama i kuanjima. Oni koji budu drali Boje zapovesti
i imali veru Isusovu osetie gnev adahe i njenih sledbenika. Sotona ljude u svetu smatra svojim
podanicima. On je postigao kontrolu nad otpalim crkvama; no sada se pojavljuje mala eta koja se
odupire njegovoj prevlasti. Kada bi uspeo da ih izbrie sa Zemlje, njegova pobeda bila bi potpuna. I
kao to je uticao na neznaboake narode da unitavaju Izrailj, tako e u skoroj budunosti
pokrenuti bezbone sile na Zemlji da unite Boji narod. (9T str. 231 - 1909)
Dokazi koji se navode protiv Bojeg naroda
Videla sam da e etiri anela zadravati etiri vetra sve dok Isus ne bude dovrio svoje delo u
svetilitu, a onda e biti izliveno sedam poslednjih zala. Ta zla e razgneviti bezbonike i podii ih
protiv pravednika; pomislie da smo mi krivi to su Boji sudovi izliveni na njih i da e zla prestati
ako Zemlju oiste od nas. (EW str. 36 - 1851)
Kada aneo milosti bude sklopio svoja krila i otiao, sotona e konano moi da uini zla koja je
ve dugo eleo da uini. Oluje i bure, ratovi i krvoprolia - u tome on uiva i tako prikuplja svoju
etvu. On e tako savreno zavoditi ljude da e oni izjavljivati da su te katastrofe posledica
nepotovanja prvog dana u sedmici. Sa propovedaonica poznatih crkava odjekivae rei da je svet
kanjen zato to se nedelja ne potuje onako kao to bi trebalo. (RH 17. septembar 1901)
Govorie se da manjina koja se protivi jednoj ustanovi Crkve i zakonu drave ne sme vie da se
trpi; da je bolje da strada manjina nego da itavi narodi upadnu u pometnju i bezakonje. Istim
razlogom su se pre devetnaest vekova posluili protiv Hrista upravitelji naroda... Taj razlog e
izgledati ubedljiv. (GC str. 615 - 1911)
Smrt svima koji ne potuju nedelju
Izala je naredba da se pobiju sveti i ona ih je navela da se dan i no mole za izbavljenje. (EW
str. 36.37 - 1851)
Kao to je Navuhodonosor, car Vavilona, izdao naredbu da budu pobijeni svi koji ne padnu da
se poklone njegovom liku, tako e biti objavljen proglas da se zatvorom i smru kanjavaju svi koji
ne potuju ustanovu nedelje... Neka svi paljivo proitaju trinaesto poglavlje Otkrivenja, jer se ono
tie svakog oveka, i malog i velikog. (14MR str. 91 - 1896)
Vreme nevolje e uskoro nastupiti za Boji narod. I onda e biti izdata naredba da oni koji
119
potuju Subotu Gospodnju ne mogu ni da kupuju ni da prodaju. Bie im zapreeno kaznama, ak i

smru, ako ne budu potovali prvi dan u sedmici kao dan odmora. (HR str. 344 - 1908)
Zemaljske sile, udruene u borbi protiv Bojih zapovesti, izdae naredbu da se svi, mali i veliki,
bogati i siromani, slobodnjaci i robovi (Otkrivenje 13,16) moraju pokoriti obiajima Crkve i
svetkovati lani dan odmora. Svi koji se budu tome usprotivili bie kanjeni graanskim kaznama, a
na kraju e biti objavljeno da zasluuju i smrt. (GC str. 604 - 1911)
Gnev ljudi e se naroito usmeriti protiv onih koji svetkuju dan odmora po etvrtoj zapovesti i
najzad e biti izdat sveopti proglas da zasluuju smrt. (PK str. 512 - 1914)
Smrtna presuda slina onoj koju je izdao Asvir
Proglas koji e konano biti izdat protiv ostatka Bojeg naroda bie vrlo slian proglasu koji je
Asvir izdao protiv Jevreja. Danas neprijatelji prave Crkve u maloj eti koja potuje zapovest o danu
odmora vide Mardoheja na vratima. Potovanje koje Boji narod ukazuje Bojem zakonu stalni je
ukor onima koji su odbacili strah Gospodnji i gaze Njegov dan odmora. (PK str. 605 - 1914)
Videla sam da se vodei ljudi na Zemlji savetuju i da su sotona i njegovi aneli na poslu oko
njih. Videla sam spise, iji su prepisi bili razaslani u razliite delove Zemlje, sa naredbom da svete,
ukoliko se ne odreknu svoje udne vere, ukoliko ne odbace Subotu i prihvate prvi dan u sedmici,
posle izvesnog vremena moe da ubije ko god hoe. (EW str. 282.283 - 1858)
Ukoliko Boji narod bude imao poverenja u Boga i ukoliko se verom bude oslonio na Njegovu
silu, sotonske smicalice e biti osujeene isto tako slavno kao to su bile osujeene u vreme
Mardoheja. (ST 22. februara 1910)
Bog e odbraniti Ostatak
I u to e se vreme podignuti Mihailo, veliki knez koji brani tvoj narod; i bie alosno vreme
kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada, i u to e se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nade
zapisan u knjizi. (Danilo 12,1) Kada bude dolo ovo vreme nevolje, svaki sluaj e ve biti reen;
nema vie vremena milosti, nema vie milosra prema nepokajanima. Peat ivoga Boga je ve
stavljen na Njegov narod.
Taj mali ostatak, bez snage da se sam brani u borbi na ivot i smrt sa zemaljskim silama kojima
upravljaju ete adahe, poverie svoju odbranu Bogu. Najvie zemaljske vlasti izdae naredbu da i
Ostatak mora da se pokloni zveri i da primi njen ig, inae e biti kanjen progonstvom i smru.
Neka Bog pomogne svom narodu danas, jer ta bi on mogao da uini tada, u tom stranom sukobu,
bez boanske pomoi! (5T str. 212.213 - 1882)
Boji narod naputa gradove; mnogi su zatvoreni
Poto e im naredba, koju e mnogi vlastodrci hrianskih zemalja izdati protiv onih koji dre
Boje zapovesti uskratiti zatitu vlasti i predati ih u ruke onima koji ele njihovo unitenje,
pripadnici Bojeg naroda pobei e iz gradova i sela, udruivae se u grupe i stanovati u najpustijim
i najusamljenijim mestima. Mnogi e nai utoite u zaklonu planina... Ali, mnogi pripadnici svih
naroda i rasa, ugledni i neznatni, bogati i siromani, crni i beli, bie baeni u najnepravednije i
najsvirepije ropstvo. Miljenici Boji provodie teke dane u lancima, iza zatvorskih reetki, osueni
120
na smrt, neki na izgled ostavljeni da umru od gladi u mranim i odvratnim tamnicama. (GC str. 626
- 1911)
Premda je sveoptom naredbom bilo odreeno vreme kada treba da se pobiju oni koji dre
Boje zapovesti, njihovi neprijatelji e u nekim sluajevima pokuati da im pre vremena oduzmu
ivot. Meutim, niko nee moi da proe pored monih uvara koji stoje oko svake verne due.
Neki e biti napadnuti dok budu beali iz gradova i sela, ali e se maevi podignuti protiv njih lomiti
kao slamke i padati na zemlju. Druge e odbraniti aneli u obliku ratnika. (GC str. 631 - 1911)
Pripadnici Bojeg naroda nee u to vreme biti svi na istom mestu. Oni e biti podeljeni u grupe
i nalazie se u svim krajevima Zemlje. I bie kuani pojedinano, a ne u grupama. Svaki e sam
morati da proe kroz probu. (4BC str. 1143 - 1908)
Vera svakog pojedinog vernika u Crkvi bie kuana kao da nigde u svetu nema nijednog drugog
vernika osim njega. (7BC str. 983 - 1890)
Kue i zemlja postae beskorisni
Kue i zemlja nee biti od koristi svetima u vreme nevolje, jer e tada morati da bee od
razbesnelog mnotva. Svakako da nee moi ni da prodaju svoju imovinu da bi unapredili delo
istine za ovo vreme...
Videla sam da ima nekih koji zadravaju svoju imovinu i ne pitaju ta im je dunost pred
Gospodom. Takvima Bog nee ni pokazati ta od njih oekuje, ve e im dozvoliti da zadre sve to
su stekli. Meutim, u vreme nevolje imovina e se ispreiti pred njima kao planina spremna da ih
zatrpa. Oni e pokuavati da je prodaju, ali nee moi... Ali, da su hteli da budu poueni, Bog bi im u
vreme potrebe pokazao kada da prodaju i koliko da prodaju. (EW str. 56.57-1851)
Sada je ve prekasno da prianjamo uz svoja zemaljska blaga. Uskoro nepotrebne kue i imanja
nikome vie nee koristiti jer e Gospodnje prokletstvo sve tee pritiskati Zemlju. Poziv odjekuje:
Prodaj to ima i daj siromasima! (Luka 12,33). Ta poruka se mora verno objaviti - urezati u srca
slualaca - da se Boja imovina mora vratiti Njemu u vidu priloga za unapreenje Njegovog dela na
Zemlji. (16MR str. 348 - 1901)
Kao u vreme muke Jakovljeve
Konano e biti izdat dekret protiv onih koji svetkuju dan odmora po etvrtoj zapovesti,
obeleavajui ih kao ljude koji zasluuju najteu kaznu i dozvoljavajui svakome da ih, posle
odreenog roka, ubije. Rimokatolicizam Starog sveta i otpali protestantizam Novog zauzee isti stav
prema onima koji potuju sve boanske propise. Boji narod e tada upasti u nevolje i opasnosti
koje prorok opisuje kao vreme muke Jakovljeve. (GC str. 615.616 - 1911)
Ljudskom oku e se initi da e pripadnici Bojeg naroda uskoro morati da krvlju potvrde svoje
svedoanstvo, kao i muenici pre njih. I oni sami e se pobojati da ih je Gospod ostavio da padnu od
ruke svojih neprijatelja. Bie to vreme uasne agonije. I danju i nou preklinjae Boga da ih izbavi...
Kao i Jakov, svi e se boriti s Bogom. Njihova bleda lica izraavae njihovu unutranju borbu. Ipak,
oni nee prestajati da upuuju Nebu svoje najusrdnije molitve. (GC str. 630 - 1911)
Jakovljevo iskustvo u toku te noi borbe i straha predstavlja probu kroz koju e Boji narod
morati da proe neposredno pre Hristovog drugog dolaska. Prorok Jeremija, gledajui u vienju to
vreme, kae: usmo viku od prepadanja, straha, a mira nema... u svih se promenila lica i pobledela.
121
Jaoh! jer je velik ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke Jakovljeve; ipak e se izbaviti iz nje.
(Jeremija 30,5-7) (PP str. 201 - 1890)
Pravedni nemaju skrivenih prestupa
Kada bi Boji narod u vreme nevolje, dok se bori sa zebnjama i strahom, morao da se sea i
svojih nepriznatih greha, bio bi nadjaan; oajanje bi potkopalo njegovu veru i ne bi imao hrabrosti
da se obrati Bogu i da trai izbavljenje. Meutim, iako je duboko svestan svoje nedostojnosti, nema
nikakvih nepriznatih prestupa koje bi mogao da iznese. Njegovi gresi su poslani na sud i ve
izbrisani; tako da vie ne moe ni da ih se seti. (GC str. 620 - 1911)
Boji narod... duboko je svestan svojih nedostataka i dok razmilja o svom ivotu, njegova nada
se gasi. Meutim, seajui se veliine Boje milosti i svog iskrenog pokajanja, oslonie se na
obeanja koja je Hristos dao bespomonim grenicima koji se kaju. Njegova vera nee oslabiti ako
njegove molitve ne budu odmah usliene. On e se osloniti na Boju snagu, kao to se Jakov oslonio
na anela. Molitva njegove due e glasiti: Neu te pustiti dok me ne blagoslovi! (PP str. 202 1890)
Sveti nee izgubiti ivot
Bog nee dozvoliti da zli pobiju one koji oekuju uznesenje i ne ele da se poklone naredbama
zveri niti da prime njen ig. Videla sam da bi sotona i svi njegovi zli aneli, i svi koji mrze Boga, bili
veoma zadovoljni kada bi im bilo dozvoljeno da pobiju svete. O, kako bi se pobedonosno osealo
njegovo sotonsko velianstvo da u poslednjoj zavrnoj borbi dobije vlast nad onima koji ve tako
dugo ekaju da vide Onoga koga vole! Oni koji su se rugali pomisli da e sveti biti uzeti na Nebo
morae da gledaju kako se Bog stara o svom narodu i kako ga slavno izbavlja. (EW str. 284 - 1858)
Boji narod nee biti poteen patnji; ali, iako e biti progonjen i zlostavljan, iako e morati da
trpi oskudicu, iako nee imati dovoljno hrane, nee biti ostavljen da propadne. (GC str. 629 - 1911)
Kada bi krv Hristovih vernih svedoka bila prolivena u to vreme, ne bi postala, kao nekada krv
muenika, seme koje bi donelo etvu Gospodu. (GC str. 634 - 1911)
Bog e se postarati
Gospod mi je nekoliko puta pokazivao da nije u skladu sa Biblijom da stvaramo bilo kakve
zalihe radi podmirivanja svojih telesnih potreba u vreme nevolje. Videla sam da bi hranu, koju bi
sveti sakrili kod sebe ili u polju u vreme nevolje, kada ma, glad i bolest budu harali zemljom,
oduzele od njih ruke nasilnika i da bi stranci ponjeli njihova polja.
Bie to vreme kada emo se potpuno oslanjati na Boga i kada e nas On hraniti. Videla sam da
e nam On obezbediti hleb i vodu, da neemo oskudevati niti trpeti glad, jer je Bog u stanju da nam
prostre trpezu i u pustinji. Kada bi to bilo neophodno, On bi poslao gavrane da nas hrane, kao to su
hranili Iliju, ili bi pustio manu s neba, kao to je to uinio za Izrailjce. (EW str. 56 - 1851)
Videla sam da je pred nama vreme nevolje, kada e ozbiljna potreba naterati Boji narod da ivi
na hlebu i vodi... U vreme nevolje niko nee raditi svojim rukama. Nevolje e biti duhovne prirode i
Bog e se starati za hranu. (Ms 2 - 1858)
Vreme nevolje je neposredno pred nama i tada e se, zbog krajnje oskudice, od Bojeg naroda
122
traiti da uskrati sebi mnogo ta i da jede samo toliko da odri goli ivot. Bog e nas pripremiti za to
vreme. U to strano doba naa potreba e Bogu biti prilika da nara podari svoju snagu, da ojaa i
odri svoj narod. (1T str. 206 - 1859)
Hleb i voda, to je sve to je obeano Bojem narodu u vreme nevolje. (SR str. 129 - 1870)
U vreme nevolje, neposredno pre Hristovog dolaska, pravedni e biti sauvani uz pomo
nebeskih anela. (PP str. 256 - 1890)
Bez posrednika, ali u stalnoj vezi sa Hristom
Hristos je obavio pomirenje za svoj narod i izbrisao njegove grehe. Broj Njegovih podanika je
popunjen...
Kada On bude napustio svetilite, tama e pokriti stanovnike Zemlje. U to strano vreme
pravedni e morati da ive pred licem svetoga Boga bez posrednika. (GC str. 613.614 - 1911)
Hoe li Gospod zaboraviti svoj narod u to teko vreme?... Iako ih neprijatelji mogu baciti u
zatvor, tamniki zidovi ne mogu prekinuti vezu izmeu njihove due i Hrista. Onaj koji poznaje
svaku njihovu slabost, koji je upoznat sa svakim njihovim kuanjem, vii je od svih zemaljskih sila;
zato e aneli dolaziti u njihove usamljenike elije i donositi im svetlost i mir sa Neba. Zatvor e
postati kao palata, jer e bogati verom stanovati u njemu, mrani zidovi bie obasjani nebeskom
svetlou kao kada su se Pavle i Sila u pola noi molili i pevali hvale u tamnici u Filibi. (GC str.
626.627 - 1911)
Kada bi ljudi mogli da gledaju nebeskim oima, videli bi ete anela, koji su silni snagom, kako
stoje oko onih koji su odrali re Hristovog trpljenja. S nenou punom saoseanja aneli su gledali
njihove nevolje i sluali njihove molitve. I zato ekaju re svoga Zapovednika da ih izbave iz
opasnosti... Milostivi Spasitelj e nam poslati pomo upravo kad nam bude najpotrebnija. (GC str.
630.633 - 1911)
Niko nije u stanju da opie iskustvo Bojeg naroda koji e iveti na Zemlji u vreme kada se
nebeska slava bude pomeala sa ponavljanjem progonstava iz prolosti. Oni e hoditi u svetlosti koja
blista sa Bojeg prestola. Uz pomo anela odravae se neprestana veza izmeu Neba i Zemlje...
Usred vremena nevolje koja dolazi - nevolje kakve nije bilo otkako je naroda do tada - Boji
izabrani narod e ostati nepokolebljiv. Sotona i njegove vojske nee moi da ga unite, jer e ga
tititi aneli koji su silni snagom. (9T str. 16.17 - 1909)
Boji narod nee imati nikakvih grenih elja
Sada, dok na veliki Poglavar sveteniki obavlja pomirenje za nas, treba da se trudimo da
budemo savreni u Hristu. ak ni u mislima, na Spasitelj nije mogao da bude naveden da popusti
sili iskuenja. U ljudskim srcima sotona nalazi neki oslonac koji moe da iskoristi kao svoje uporite;
gaji se poneka grena elja uz iju pomo njegova iskuenja dobijaju snagu. Meutim, Hristos je
rekao o sebi: Jer ide knez ovoga sveta i u meni nema nita! (Jovan 14,30) U Bojem Sinu sotona
nije mogao da pronae nita to bi mu pomoglo da postigne pobedu. Hristos je drao zapovesti
svoga Oca i u Njemu nije bilo greha koji bi sotona mogao da pretvori u svoju prednost. To je stanje
u kome se moraju nai oni koji ele da opstanu u vreme nevolje. (GC str. 623 - 1911)
123
Nastavlja se bitka protiv samoga sebe

Sve dok sotona bude vladao, mi emo morati da se odriemo sebe, da pobeujemo ukorenjene
grehe; sve dok ivot bude trajao, nee biti poinka, nee biti stanja koje bi nas moglo navesti da
kaemo: Potpuno sam dostigao! Posveenje je posledica poslunosti u toku celog ivota. (AA str.
560.561 - 1911)
Moramo da vodimo stalnu bitku protiv svog telesnog uma; u tome mora da nam pomae Boja
milost svojim uticajem koji e nas oplemeniti, koji e na um privui onome to je gore, koji e ga
naviknuti da razmilja o onome to je isto i sveto. (2T str. 479 - 1870)
Mi u svojim mislima moemo da se kreemo u nekom nestvarnom svetu ili da zamiljamo neku
idealnu Crkvu u kojoj nas sotonina iskuenja vie nee navoditi na zlo; ali, savrenstvo e postojati
samo u naoj mati. (RH 8. avgust 1893)
Kada ljudska bia budu dobila posveeno telo, nee ostati na Zemlji, ve e biti uzeta na Nebo.
lako su gresi oproteni ve u ovom ivotu, njihove posledice sada jo nisu potpuno uklonjene. Tek
prilikom svog dolaska Hristos e preobraziti nae ponieno telo da bude jednako telu slave
Njegove (Filibijanima 3,21). (2SM str. 33 - 1901)
Sto etrdeset i etiri hiljade
I pevahu kao novu pesmu pred prestolom, pesmu koju niko ne moe da naui osim sto i
etrdeset i etiri hiljade. To je pesma Mojsijeva i Jagnjetova - pesma izbavljenja. Niko osim sto i
etrdeset i etiri hiljade ne moe da naui tu pesmu, jer je to pesma njihovog iskustva - iskustva koje
nijedna druga grupa nikada nije stekla. Oni idu za Jagnjetom kuda god ono poe. Oni su
preneseni sa Zemlje, izmeu ivih, i ubrojani u prvence Bogu i Jagnjetu (Otkrivenje 15,2.3; 14,15). Ovo su koji dooe od nevolje velike (Otkrivenje 7,14); oni su proli kroz vreme nevolje kakve
nije bilo otkako je naroda do tada; oni su izdrali strah u vreme muke Jakovljeve; oni su opstali bez
posrednika u toku konanog izlivanja Gospodnjih sudova. (GC str. 648.649 - 1911)
Nije po Bojoj volji to se oni sukobljavaju oko pitanja koja im nee doneti nikakvu duhovnu
korist, kao to je pitanje: Ko e sainjavati sto i etrdeset i etiri hiljade? To e oni, koji su izabranici
Boji, nesumnjivo saznati za kratko vreme. (1SM str. 174 - 1901)
Boji narod izbavljen
Sotonine ete i bezboni ljudi okruie ih likujui, jer e izgledati kao da im je preseena svaka
odstupnica. Meutim, usred tog bunog, pobedonosnog veselja odjeknue prasak i opet prasak kao
najea grmljavina. Nebo je mrano, a obasjava ga jedino i obasjae ih blistava svetlost i strana
boanska slava dok Bog progovara iz svog svetog boravita.
Temelji zemlje se tresu, graevine se ljuljaju i padaju uz straan tresak. More je uzavrelo kao
voda u kotlu i cela Zemlja se strano uskomeala. Pravednici vie nisu robovi i oni se prijatnim,
sveanim apatom obraaju jedni drugima: Mi smo slobodni. To je bio Boji glas! (1T str. 353.354
- 1862)
Kada zatita ljudskih zakona bude uskraena onima koji potuju Boji zakon, u raznim
zemljama e istovremeno biti organizovani pokreti za njihovo unitenje. Kad se vreme oznaeno u
dekretu bude pribliilo, ljudi e poeti da se dogovaraju kako da istrebe omraenu sektu. Bie
124
odlueno da se jedne noi zada odluujui udarac, koji e zauvek uutkati glas razdora i ukora.
Boji narod - neki u zatvorskim elijama, neki sakriveni u udaljenim skrovitima po umama i
planinama - i dalje trai Boju zatitu, dok se na sve strane grupe naoruanih ljudi, koje podbadaju
ete zlih anela, pripremaju za svoje smrtonosno delo... Uz pobedonosnu viku, ruganje i kletve ete
zlikovaca se spremaju da jurnu na svoj plen, ali, gle, duboka tama, mranija od noi, obavija
zemlju...
Upravo u pono Bog pokazuje svoju silu da bi oslobodio svoj narod... Usred razgnevljenog neba
vidi se blistavi prostor neopisive slave odakle dopire Boji glas kao zvuk mnogih voda, govorei:
Svri se! (Otkrivenje 16,17) Taj glas potresa i nebo i zemlju...
Gospodske palate, u koje su najpoznatiji ljudi sveta ulagali svoje blago da bi se proslavili,
raspadaju se pred njihovim oima. Zidovi tamnica se rue i Boji narod, koji je bio zatvoren zbog
svoje vere, sada je slobodan. (GC str. 635-637 - 1911)
125
19. HRISTOV DOLAZAK

Sedmo zlo i posebno vaskrsenje
Nastaje straan zemljotres, kakvoga nikada nije bilo otkako su ljudi na Zemlji, toliko tresenje,
tako veliko (Otkrivenje 16,17.18). Izgledalo je kao da se nebo otvara i ponovo zatvara, kao da je
slava sa Bojeg prestola zasijala za tren. Planine su se tresle kao trska na vetru, a otro kamenje se
kotrljalo na sve strane... Cela Zemlja se die i sputa kao talasi na moru. Njena povrina puca. Kao
da i sami njeni temelji poputaju. Planinski lanci tonu. Naseljena ostrva nestaju. Morske luke, sline
Sodomu po svojoj pokvarenosti, postaju plen razbesnele vodene stihije... Veliko gradno kamenje,
svako kao glava, obavlja svoje razorno delo (Otkrivenje 16,19.21)...
Grobovi se otvaraju i mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskom ustaju jedni na ivot
veni, a drugi na sramotu i prekor veni (Danilo 12,2). Svi koji su umrli u veri u vest treeg anela
izlaze iz svojih grobova preobraeni da uju Boji zavet mira sa onima koji su drali Njegov zakon.
I oni koji Ga probodoe (Otkrivenje 1,7), oni koji su se rugali Hristovim samrtnikim mukama,
koji su Ga ismevali, i najogoreniji protivnici Njegove istine i Njegovog naroda, ustaju da Ga vide u
svoj Njegovoj slavi, da vide ast koja se ukazuje vernima i poslunima. (GC str. 636.637 - 1911)
Bog objavljuje vreme Hristovog dolaska
Mrani, teki oblaci su se navlaili i meusobno sudarali. Atmosfera se rastvarala i ponovo
zatvarala. I onda smo kroz otvoreni prostor mogli da vidimo Orion, odakle je dolazio Boji glas.
(EW str. 41 - 1851)
Uskoro smo uli Boji glas 1 kao glas mnogih voda, koji nam je objavio dan i as Hristovog
dolaska. ivi sveti, 144 hiljade na broju, prepoznali su i razumeli glas, dok su bezboni mislili da je
to bio grom ili zemljotres. (EW str. 15 - 1851)
Objavljujui dan i as Isusovog dolaska i veni zavet sa svojim narodom, Gospod je izgovorio
jednu reenicu i onda zastao, dok su rei odjekivale Zemljom. Boji Izrailj je stajao, oiju uprtih
prema nebu, sluao rei koje su dolazile sa Gospodnjih usana i odjekivale Zemljom kao udari
najglasnijeg groma. Trenutak je bio vrlo svean. Na kraju svake reenice, sveti su uzvikivali: Slava!
Aliluja! Njihova lica su bila obasjana slavom Bojom i blistala kao Mojsijevo lice kada se vratio sa
Sinaja. Bezboni nisu mogli da ih gledaju zbog te slave. I kada je veni blagoslov bio izreen nad
onima koji su potovali Boga svetkujui Njegov dan odmora, zauo se snaan uzvik pobede nad
zveri i njenom ikonom. (EW str. 285.286 - 1858)
Nemam ni najmanjeg saznanja o danu i asu koje je najavio Boji glas. ula sam kada je
najavljen as, ali se uopte ne seam objavljenog vremena otkako je vienja. Prizori, tako uzbudljivi i
ozbiljni da ih nijedan jezik ne moe tano opisati, nizali su se pred mojim oima. Sve je to za mene
bila iva stvarnost, jer se odmah zatim pojavio i veliki beli oblak na kojem je sedeo Sin oveji. (1SM
str. 76 - 1888)
Boji glas e se esto uti u razdoblju neposredno pre Hristovog dolaska. Vidi Velika borba, 510-518.
126
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 19. HRISTOV DOLAZAK
Uas izgubljenih
Kada se Zemlja bude ljuljala kao pijan ovek, kada nebo bude podrhtavalo, kada bude doao
veliki dan Gospodnji, ko e moi da opstane? Sa strahom i uasom, drhtei celim telom, oni gledaju
neto od ega bi najradije pobegli, ali ne mogu. Eno, ide s oblacima i ugledae ga svako oko!
(Otkrivenje 1,7) Izgubljeni upuuju besomune pozive gluvoj prirodi - svome bogu: Stene i
planine, padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga koji sedi na prestolu! (Otkrivenje 6,16) (TMK
str. 356 - 1896)
Kada glas Boji oslobodi iz ropstva Njegov narod, tek tada e se potpuno osvestiti oni koji su u
velikoj borbi ivota izgubili sve... Sve to su sticali tokom celog ivota propalo je za tren oka. Boga-ti
plau to su unitene njihove prekrasne palate, to je rasuto njihovo zlato i srebro... Bezboni su
puni aljenja, ne zato to su greili zanemarajui Boga i svoje blinje, ve zato to je Bog pobedio.
Oni plau to je ishod takav kakav jeste, ali se ne kaju zbog svoje pokvarenosti. (GC str. 654 - 1911)
Isus dolazi u sili i slavi
Uskoro se na istoku pojavljuje mali crni oblak, upola manji od ovekove ake. To je oblak koji
okruuje Spasitelja i izdaleka izgleda kao da je obavijen tamom. Boji narod zna da je to znak Sina
ovejeg. U sveanoj tiini svi posmatraju kako on prilazi sve blie Zemlji, postajui sve svetliji i
slavniji, sve dok se ne pretvori u veliki beli oblak, u ijoj je osnovi slava slina ognju koji prodire, a
iznad njega duga zaveta. Isus dolazi kao moni pobednik...
Pevajui nebeske himne, sveti aneli - nepregledno, nebrojeno mnotvo, prate Ga na Njegovom
putu. Nebeski svod izgleda kao da je pun blistavih bia - deset tisua puta deset tisua, i tisuu
tisua. Nijedno ljudsko pero nije u stanju da opie taj prizor, nijedan smrtni um nije u stanju da
shvati njegov sjaj...
Car nad carevima se sputa na oblaku, odeven u plamen ognjeni. Nebo se savija kao knjiga,
Zemlja podrhtava pred Njim i svaka planina i svako ostrvo pokreu se sa svog mesta. (GC str. 640642 - 1911)
Reakcija onih koji su Ga proboli
Oni koji su imali najistaknutiju ulogu u odbacivanju i razapinjanju Hrista izlaze sada da Ga vide
kao to jest; i oni koji su odbacili Hrista ustaju i vide svete proslavljene; upravo u tom asu sveti se
preobraavaju za tren oka, odjednom, i uzdiu u susret svome Gospodu na oblacima. Oni isti koji su
Mu stavili skerletnu kabanicu na plea i trnovu krunu na glavu, i oni koji su zakucali klinove u
Njegove noge i ruke, gledaju Ga i plau. (9MR str. 252 -1886)
Seaju se kako su prezirali Njegovu ljubav i zloupotrebljavali Njegovu milost. Razmiljaju o
tome kako je Varava, ubica i razbojnik, bio izabran umesto Njega, kako je Isus bio krunisan trnjem,
bievan i razapet, kako su Ga u trenucima Njegove agonije na krstu svetenici i vlastodrci
ismejavali, govorei: Neka side sada s krsta pa emo Ga verovati! Drugima pomoe, a sebi ne moe
pomoi! (Matej 27,42) Sve uvrede i pakosti, upuene Hristu, sve patnje, nanesene Njegovim
uenicima, bie isto tako jasne u njihovom seanju kao i onda kada su ta sotonska dela bila uinjena.
Glas koji su tako esto sluali dok ih je pozivao i ubeivao, sada e ponovo odjekivati u njihovim
uima. Svaki zvuk nenog pozivanja i sada e odzvanjati u njihovim uima isto onako jasno kao i u
127
vreme kada je Spasitelj govorio u sinagogama i na ulicama. Tada e i oni koji ga probodoe
pozivati stene i kamenje da padnu na njih da ih sakriju od lica Onoga koji sedi na prestolu i od
gneva Jagnjetova. (Letter 131 - 1900)
Probudi se ti koji spava i ustani!
Oblaci su poeli da se povlae, slino svitku knjige koji se savija, i pokazao se blistavi, jasni znak
Sina ovejega. Boja deca su znala ta taj oblak znai. uli su se zvuci muzike, i dok se oblak
pribliavao, grobovi su se otvarali i mrtvi su ustajali. (9MR str. 251.252 - 1886)
Ne divite se ovome, jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Bojega, i uvi
oiveti. (Jovan 5,28.29) Taj glas e uskoro odjeknuti kroz sve drave smrti i svaki sveti, koji poiva
u Isusu, ustae i napustiti svoju tamnicu. (Ms 137 - 1897)
Dragoceni mrtvi od Adama sve do poslednjeg posveenog oveka koji umre, ue glas Bojeg
Sina i izai e iz groba u besmrtni ivot. (enja vekova, str. 606 - 1898)
Usred tresenja zemlje, sevanja munja i grmljavine gromova, glas Sina Bojega poziva zaspale
pravednike. On gleda grobove svetih i zatim, podiui ruke prema nebu, uzvikuje: Probudite se,
probudite se, probudite se vi koji spavate u prahu i ustanite! Po celoj duini i irini Zemlje mrtvi e
uti ovaj glas i oni koji ga budu uli oivee. I cela Zemlja e odjekivati od koraka beskrajne vojske iz
svakog naroda i plemena, kolena i jezika. Oni izlaze iz tamnice smrti, odeveni u slavu besmrtnosti, i
uzvikuju: Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, grobe, pobeda? (1. Korinanima 15,55) I ivi pravednici
i vaskrsli sveti sjedinjuju svoje glasove u dugom, radosnom pobednikom pokliu. (GC str. 644 1911)
Iz peina, i jama i tamnica
U planinskim utvrenjima, u peinama i jamama na zemlji, Spasitelj otkriva svoju prisutnost i
svoju slavu.
Jo malo, vrlo malo, i doi e Onaj koji treba da doe; On nee oklevati. Njegove oi kao
plamen ognjeni prodiru u vrsto zatvorene tamnice, izvode sakrivene svete, jer su njihova imena
zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta. Spasiteljeve oi su iznad nas, oko nas, zapaaju svaku tekou,
primeuju svaku opasnost, i nema mesta gde Njegove oi ne mogu da prodru, nema alosti i patnje
Njegovog naroda koje Hristovo sauee ne moe da ublai...
Boje dete e isprva biti obuzeto strahom kada ugleda velianstvo Isusa Hrista. Pomislie da ne
moe da ivi u Njegovoj svetoj prisutnosti. Ali, kao i Jovanu, bie mu upuena poruka: Ne plai
se! Isus je stavio svoju desnicu na Jovana i podigao ga sa zemlje na kojoj je leao. On e to uiniti i
sa onima koji su Mu verni i koji Mu veruju. (TMK str. 360.361 - 1886)
Naslednici Boji su doli iz potkrovlja, iz koliba, iz tamnica, s lomaa, iz planina, iz pustinja, iz
peina u zemlji, iz morskih dubina. (GC str. 650 - 1911)
Iz okeanskih dubina, i rudnika, i planina
Kada Hristos bude doao da skupi one koji su Mu bili verni, odjeknue poslednja truba i ue se
po celoj Zemlji, od vrhova najviih planina do najniih sklonita u najdubljim rudnicima. Pravedni
umrli ue glas poslednje trube i izai iz svojih grobova da se obuku u besmrtnost i sretnu sa svojim
128
Gospodom. (7BC str. 909 - 1904)

Sa zadovoljstvom razmiljam o vaskrsenju pravednika koji e doi iz svih krajeva sveta, iz
planinskih peina, iz tamnica, iz jama u zemlji, iz morskih dubina. Niko nee biti zaboravljen. Svi e
uti Njegov glas. Izai e pobedniki, trijumfalno. (Letter 113 - 1886)
Kakvi e se prizori odigravati na ovim planinama i bregovima (u vajcarskoj) kada Isus,
Davalac ivota, bude pozvao mrtve da ustanu! Oni e izai iz peina, iz tamnica, iz dubokih vrela u
kojima su njihova tela leala. (Letter 97 - 1886)
Bezbonici e biti pobijeni
U divljem sukobu raspaljenih strasti i u stranom izlivanju Bojeg nepomeanog gneva padaju
bezboni stanovnici Zemlje - svetenici, vlastodrci i narod, bogati i siromani, ugledni i prezreni. I
u onaj e dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, nee biti oplakani, niti e se
pokupiti i pogrepsti, bie gnoj po zemlji. (Jeremija 25,33)
Prilikom Hristovog dolaska bezboni e biti istrebljeni sa lica cele Zemlje - spaljeni duhom usta
Njegovog i uniteni sjajem Njegovog dolaska. Hristos vodi svoj narod u Boji grad i Zemlja ostaje
bez svojih stanovnika. (GC str. 657 - 1911)
Za greh, ma gde se naao, Bog na je oganj koji spaljuje (Jevrejima 12,29), U svima koji se
pokore Njegovoj sili, Boji Duh spalie greh. Ali, ako se ljudi vrsto dre greha, oni e se poistovetiti
sa njim. Tada Boja slava koja unitava greh, mora da uniti i njih. (enja vekova, str. 74 - 1898)
Slava Njegove pojave koja je za pravednike ivot, bie za zle oganj koji spaljuje. (enja vekova,
str. 512 - 1898)
Unitenje bezbonih je delo milosti
Zar bi se oni ija su srca ispunjena mrnjom prema Bogu, prema istini i svetosti, mogli
pridruiti nebeskim stanovnicima i zajedno sa njima pevati pesme hvale? Zar bi mogli da podnesu
slavu Boga i Jagnjeta? Ne, ne; godine vremena milosti bile su im stavljene na raspolaganje da izgrade
karakter za Nebo; ali se oni nikada nisu potrudili da zavole neporonost; nikada nisu nauili jezik
Neba, a sada je ve postalo suvie kasno. ivot ispunjen bunom protiv Boga uinio ih je
nepodobnima za Nebo. istotu, svetost i mir Neba oni ne bi mogli da podnesu; Boja slava bila bi
im kao oganj koji saie. eznuli bi da pobegnu sa tog svetog mesta. Jedva bi ekali unitenje da bi
mogli da se sakriju od lica Onoga koji je umro da ih otkupi. Sudbina bezbonih je zapeaena
njihovom odlukom. Njihovo iskljuenje iz Neba je dobrovoljno, to se njih tie, a pravedno i
milosrdno, to se Boga tie. (GC 542.543 - 1911)
Idemo kui!
ivi pravednici su preobraeni ujedanput, u trenuu oka. Na Boji glas bili su proslavljeni;
sada su postali besmrtni i zajedno sa vaskrslim svetima uzeti na oblake u susret Gospodu na nebo.
Aneli sakupljaju izabrane Njegove od etiri vetra, od kraja do kraja neba. Aneli nose malu decu
u naruje majkama. Prijatelji koje je smrt tako dugo rastavljala sada su sjedinjeni da se vie nikada
ne rastanu i sa radosnim pesmama penju se zajedno prema Bojem Gradu. (GC str. 645 - 1911)
Svi zajedno uli smo u oblak i sedam dana smo se penjali prema staklenom moru. (EW str. 16 -
129
1851)
I dok se koija uzdizala prema Nebu, tokovi su pevali: Svet! I krila, dok su se pokretala:
Svet! I povorka svetih anela oko oblaka: Svet, svet, svet je Gospod Bog Svemogui! I sveti na
oblaku su uzvikivali: Slava! Aliluja! (EW str. 35 - 1851)
O, kako e biti slavno kada budemo videli Isusa i kada budemo doekani kao Njegovi
otkupljeni! Dugo ve ekamo, ali naa nada ne sme da oslabi! Kada bismo samo mogli da vidimo
Cara u svoj Njegovoj lepoti, bili bismo zauvek blagosloveni. ini mi se kao da moram glasno da
uzviknem: Idemo kui! (8T str. 253 - 1904)
Aneli pevaju da je Hristos pobedio
U taj dan otkupljeni e odsjajivati slavom Oca i Sina. Aneli, udarajui u svoje zlatne harfe,
pozdravie Cara i trofeje Njegove pobede - one koji su oprani i ubeljeni u krvi Jagnjetovoj. Pesma
pobede e odjekivati, ispunjavajui celo Nebo. Hristos je pobedio. On ulazi u nebeske dvore, praen
otkupljenima, koji svedoe da Njegova misija patnji i rtve nije bila uzaludna. (9T str. 285.286 1909)
Sa neizrecivom ljubavlju Isus pozdravlja svoje verne i poziva ih da uu u radost njihovog
Gospoda. Spasitelj se raduje to u svom carstvu slave vidi one koji su spaseni zahvaljujui Njegovoj
agoniji i Njegovom ponienju. (GC str. 647 - 1911)
Tada e Hristos u uspehu svoga rada primiti naknadu za svoj trud. U tom velikom mnotvu,
koje niko ne moe izbrojati, koje neporono i razdragano stoji pred njegovom slavom (Juda 24),
Onaj ija nas je krv otkupila i iji nas je ivot uio, videe trud due svoje, i nasitie se. Isaija 53,11.
Sveti dobijaju krune i harfe
Na staklenom moru 144 hiljade stajale su obrazujui savreni etvorougao. Neki od njih imali
su vrlo sjajne krune, dok krune dragih nisu bile tako sjajne. Neke krune su bile pune zvezda, dok ih
je na drugima bilo samo po nekoliko. Ali, svi su bili savreno zadovoljni svojim krunama. (EW str.
16.17 - 1851)
Krune ivota bie vie ili manje sjajne, blistae mnotvom zvezda, ili e imati samo po nekoliko
dragulja, u skladu sa naim delima. (6BC str. 1105 - 1895)
Sve krune spasenih na Nebu imae bar po jednu zvezdu. Ako budete uli u Nebo, to e znaiti
da se bar jedna dua nala u dvorovima slave zahvaljujui vaem posredovanju. (ST 6. jun 1892)
Pre ulaska u Boji Grad, Spasitelj svojim sledbenicima deli obeleja pobede i daje im znake
njihovog carskog dostojanstva. Blistavi redovi su postavljeni u obliku etvorougla oko svog Cara...
Na glave pobednika sam Isus je svojom desnom rukom stavio krune slave... U svim rukama su
pobednike palme i sjajne harfe. I tada, na znak anela zapovednika, svaka ruka vetim potezima
udara u ice, izmamljujui prekrasne zvuke, bogate i melodine akorde... Pred etama otkupljenih
stoji sveti grad. Isus iroko otvara biserna vrata i narod koji je odrao veru poinje da ulazi. (GC str.
645.646 - 1911)
130
20. NASLEDSTVO SVETIH1

Dar od Gospoda
Hristos, samo Hristos i Njegova pravednost, osigurae nam propusnicu za Nebo. (Letter 6b 1890)
Gordo srce tei da zaslui spasenje; ali nae pravo na Nebo i naa podobnost za njega temelji se
na Hristovoj pravdi. (enja vekova, str. 247 - 1898)
Da bismo mogli postati lanovi nebeske porodice, On je postao lan zemaljske porodice.
Bolje od prava na najotmenije palate na Zemlji je pravo na stanove koje je Gospod otiao da
pripremi. I bolje od svih rei zemaljske hvale bie rei koje e Spasitelj uputiti svojim vernim
slugama: Hodite blagosloveni Oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja
sveta! (Matej 25,34) (COL str. 374 - 1900)
Zato treba da mislimo o svetu koji e doi
Isus je otvorio Nebo naem pogledu i predstavio nam njegovu slavu da venost ne bi nestala iz
naih misli. (ST 4. april 1895)
Ako nebesku stvarnost budemo imali pred oima, onda e se i nae misli baviti Bojom
prisutnou. To e nam postati zatita od prodora neprijatelja; dati nam snagu i sigurnost, uzdii
nam duu iznad svakog straha. Udiui atmosferu Neba, neemo moi da udiemo zagaeni vazduh
- malariju ovoga sveta...
Isus dolazi da nam ukae na prednosti Neba i prekrasnu sliku nebeske stvarnosti, tako da se
nae misli bave lepotama Neba i da se galerije naih seanja ukrase slikama nebeskih i venih
prizora...
Veliki Uitelj je ljudima omoguio pogled u budui svet. On ga je stavio, zajedno sa njegovim
privlanostima, u domaaj naeg pogleda... Kada bi mogao da vee nae misli za budui ivot i
njegove blagoslove, kada bi nas mogao navesti da ga uporedimo s prolaznim brigama ovoga sveta,
duboka razlika postala bi kristalno jasna naem umu, uticala bi na nae srce i duu, na celo bie.
(OHC str. 285.286 - 1890)
Podsticaji za hriane
Ne bi se mogli zamisliti jai motivi ni monija sredstva; izvanredni blagoslovi koje donosi
pravedno ponaanje, zadovoljstva Neba, drutvo anela, povezanost i ljubav sa Bogom i Njegovim
Sinom, uzdizanje i razvijanje svih naih sposobnosti tokom cele venosti - zar to nisu dovoljno
snani podsticaji i dovoljno ohrabrenje da svoje srce iz ljubavi stavimo u slubu naem Stvoritelju i
Otkupitelju? (SC str. 21,22 - 1892)
Elen Vajt je imala priliku da vidi Nebo i novu Zemlju. Njoj je ta nebeska stvarnost bila prikazana u obliku koji
odgovara ljudskim mogunostima shvatanja. Zbog ogranienosti naeg ljudskog jezika i mogunosti izraavanja, mi ne
moemo da kaemo kako stvarno izgleda opisana nebeska stvarnost Tako sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a
onda emo licem k licu; sada poznajem neto, a onda u poznati kao to sam poznat. (1. Korinanima 13,12)
1
131
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 20. NASLEDSTVO SVETIH
Ako Isusa sretnemo u miru i budemo spaseni, veno spaseni, biemo najsreniji od svih bia. O,
biti kod kue, gde nema bezbonika da nas mui i gde umorni konano nalaze svoj mir! (Letter 113 1886)
Volim da posmatram sve to je lepo u prirodi i na ovom svetu. Mislim da bih bila savreno
zadovoljna ovom Zemljom, okruena svim dobrima koja je Bog stvorio, kad sve to ne bi bilo
uprljano prokletstvom greha. Meutim, mi treba da dobijemo novo Nebo i novu Zemlju! Jovan je to
video u svetom vienju i rekao: I uh glas veliki s neba gde govori: evo skinije Boje medu ljudima,
i ivee s njima, i oni e biti narod njegov, i sam Bog bie s njima, Bog njihov! (Otkrivenje 21,3) O,
kakve li blaene nade, kakvih li slavnih izgleda! (Letter 62 - 1886)
Stvarno i opipljivo mesto
Kakvog li izvora radosti za uenike u saznanju da imaju takvog Prijatelja na Nebu, prijatelja koji
se moli za njih! Vidljivim Hristovim vaznesenjem promenili su se svi njihovi pogledi o Nebu,
postala su drugaija sva njihova razmiljanja. Ranije su se njihove misli bavile Nebom kao
podrujem koje je neogranieno prostorom, nastanjeno nematerijalnim duhovima. Sada je Nebo
bilo povezano sa mislima o Isusu, koga su voleli i potovali vie od svih drugih, sa kojim su
razgovarali i putovali, koga su dodirivali, ak i posle vaskrsenja...
Nebo vie nikada nije moglo da lii na neki neodreeni, nerazumljivi prostor, ispunjen
nedodirljivim duhovima. Oni su ga sada posmatrali kao svoj budui dom, gde njihov voljeni
Spasitelj priprema stanove za njih. (3SP str. 262 - 1878)
Bojazan da nae budue nasledstvo ne izgleda suvie materijalno naveo je mnoge da duhovno
tumae upravo one istine koje nas podstiu da mu prilazimo kao svom domu. Hristos je rekao
uenicima da odlazi da im pripremi dom u kui Oca svojega. (GC str. 674.675 - 1911)
Na obnovljenoj Zemlji izbavljeni e imati ista zanimanja i zadovoljstva koja su usreavala
Adama i Evu u poetku. ivee edemskim ivotom, ivotom u vrtu i u polju. (PK str. 730.731 - 1914)
Neopisiva slava
Videla sam nenadmanu ljupkost i slavu Isusa Hrista. Njegovo lice bilo je sjajnije od podnevnog
Sunca, Njegova odea belja od najbeljeg belog. Kako bih mogla... da ti opiem slavu Neba i
prekrasnih anela, koji pevaju i sviraju na svojim harfama od deset ica! (Letter 3 - 1851)
Prekrasne prizore koje sam tamo videla nisam u stanju da opiem. O, kada bih mogla da
govorim hananskim jezikom, tada bih mogla tek poneto da kaem o slavi boljeg sveta! (EW str. 19 1851)
Jezik je potpuno nemoan u svom pokuaju da opie Nebo. Kada se prizor pojavio pred mojim
oima, zanemela sam od zaprepaenja. Ponesena nenadmanim sjajem i savrenom slavom,
spustila sam pero i uzviknula: O, kakve li ljubavi! Kakve li beskrajne ljubavi! Ni najuzvieniji jezik
nije u stanju da opie slavu Neba ili beskrajne dubine Spasiteljeve ljubavi. (EW str. 289 - 1858)
Ljudski jezik je nesposoban da opie nagradu pravednih. To e biti mogue samo onima koji je
budu videli. Nijedan ogranieni um ne moe da shvati slavu Bojega raja. (GC str. 675 - 1911)
Kada bismo samo jednom videli nebeski Grad, nikada vie ne bismo poeleli da se vratimo na
Zemlju. (ST 8. april 1889)
132
Potoci, breuljci i drvee

Tu smo videli drvo ivota i Boji presto. Od prestola je tekla ista reka vode ivota, a sa obe
strane reke bilo je drvo ivota. Sa jedne strane reke raslo je stablo drveta, ali i sa druge strane reke
bilo je stablo drveta, oba od istog, providnog zlata. Isprva sam mislila da sam videla dva drveta.
Pogledala sam ponovo i videla da se pri vrhu sjedinjuju u jedno drvo. Prema tome, bilo je to drvo
ivota sa obe strane reke ivota. Njegove grane su se savijale do mesta gde smo stajali a plodovi su
bili predivni; inilo se da su od zlata pomeanog sa srebrom. (EW str. 17 - 1851)
Tamo su potoci koji veno ubore, bistri kao kristal, a na njihovim obalama uznjihano drvee
koje baca svoje senke na staze proseene za otkupljene Gospodnje. Tamo se prostrane ravnice
pretvaraju u prekrasne breuljke i planine Boje uzdiu svoje velianstvene vrhunce. I na tim
spokojnim ravnicama, pokraj tih ivih voda, Boji narod, koji je tako dugo bio putnik i doljak, nai
e svoj dom. (GC str. 675 - 1911)
Cvee, voe i ivotinje
Videla sam drugo polje puno svakovrsnog cvea i uzviknula: Ono nikada nee uvenuti!
Zatim sam videla polje visoke trave, prekrasne po izgledu. Bila je ivo zelena, sa zlatnim i srebrnim
prelivima, dok se ponosno talasala u slavu cara Isusa. Zatim smo uli u polje prepuno svih vrsta
ivotinja - lavova, jaganjaca, leoparda, vukova koji su iveli u savrenoj slozi. Proli smo kroz
njihove redove i oni su nas miroljubivo sledili.
Uli smo zatim u umu, ali ne u mranu umu kakve su ovdanje; ne, ne, ve svetlu i iznad
svega velianstvenu; grane drvea njihale su se tamo - amo i mi smo svi povikali: Mi emo
spokojno boraviti u pustoi i spavati u umi! Proli smo kroz umu, putujui prema brdu Sionu...
Na breuljku se nalazio prekrasan hram... Svakovrsno drvee bilo je posaeno oko hrama da
ulepa mesto: imir, bor, jela, palma, mirta, nar, a i smokva se savijala pod teretom svojih ranih
plodova - sve je to inilo da mesto izgleda jo uzvienije...
Videla sam i sto od istog srebra; bio je dug mnogo kilometara, ali su nae oi mogle da ga
sagledaju. Videla sam plodove drveta ivota, manu, bademe, smokve, nar, groe i svakovrsno
drugo voe. Zamolila sam Isusa da mi dozvoli da jedem toga voa. (EW 18.19 - 1851)
ivotna snaga vene mladosti
Svi su izali iz svojih grobova isti po visini kao kada su sili u grob. Adam, koji stoji usred
vaskrslog mnotva, velianstvenog rasta i dostojanstvenog izgleda, ipak je neto nii od Sina Bojeg.
On se upadljivo razlikuje od ljudi poslednjih narataja; i po tome se vidi koliko se ljudski rod
izrodio, izopaio. No, svi ustaju u sveini i ivotnoj snazi vene mladosti... Pristup drvetu ivota u
vraenom Edemu omoguie otkupljenima da uzrastu do pune visine pripadnika ljudskog roda u
njihovoj prvobitnoj slavi. (GC str. 644.645 - 1911)
Da Adam, prilikom stvaranja, nije dobio dvadeset puta vie ivotne snage od ljudi sadanjeg
vremena, ljudski rod bi, uzimajui u obzir njegovu sadanju naviku da kri prirodne zakone, ve
davno izumro. (3T str. 138 - 1872)
Niko se nee umarati niti e eleti predah. Nikome nee dotuiti da izvrava Boju volju ili da
slavi Njegovo ime. Uvek emo oseati sveinu jutra i ona nikada nee prestajati... Sticanje znanja
133
nee umarati um niti iscrpljivati snagu. (GC str. 676.677 - 1911)

Nebo e biti puno zdravlja. (3T str. 172 - 1872)
Srea je osigurana
Odgovarajui na Njihova pitanja Isus je podigao koprenu sa budueg ivota. O vaskrsenju,
rekao je On, niti e se eniti niti udavati, nego su kao aneli Boji na nebu! (enja vekova, str.
518 - 1898)
Ima danas ljudi koji izraavaju svoje verovanje da e na novoj Zemlji biti sklapanja brakova i
raanja, ali oni koji veruju Pismu ne mogu prihvatiti takva uenja. Doktrina da e se na novoj
Zemlji raati deca nije deo najpouzdanije proroke rei (2. Petrova 1,19)
Drsko bi bilo da se uputamo u pretpostavke i teorije o onome to nam Bog nije objavio u
svojoj Rei. Mi ne smemo da se bavimo nagaanjima o svom buduem stanju. (1SM str. 172.173 1904)
Oni koji rade za Boga ne treba da provode vreme u nagaanju kakve e okolnosti vladati na
novoj Zemlji. Drskost je uputati se u pretpostavke i teorije o onome to nam Gospod nije otkrio.
On je uinio sve to je potrebno za nau sreu u buduem ivotu i mi ne smemo da nagaamo kakvi
su Njegovi planovi sa nama. Ne smemo ni da uporeujemo okolnosti budueg ivota sa
okolnostima sadanjeg. (GW str. 314 - 1904)
Izbavljeni e sauvati svoju linost i lik
Isusovo vaskrsenje bilo je slika konanog vaskrsenja svih koji su poinuli u Njemu. Lik
vaskrslog Spasitelja, Njegovo ponaanje, Njegov govor, sve je to bilo poznato uenicima. Kao to je
Isus ustao iz mrtvih, tako e i oni koji spavaju u Njemu ponovo ustati. Mi emo znati svoje prijatelje
onako kao to su uenici poznavali Isusa. Oni mogu biti izoblieni, bolesni ili unakaeni u
ovozemaljskom ivotu, ali ustae u savrenom zdravlju i lepoti; ipak e se u proslavljenom telu
savreno sauvati osobenost njihove linosti. (enja vekova, str. 688 - 1898)
Isti oblik e izai iz groba, ali e biti slobodan od svake bolesti i nedostatka. Nastavie da ivi,
pokazujui iste individualne karakteristike, tako da e prijatelj moi da prepozna prijatelja. (6BC str.
1093 - 1900)
Tamo emo znati kao to smo sami poznati. Tamo e ljubav i sauee, koje je Bog usadio u
duu, nai svoj najbolji i najlepi izraz. (Vaspitanje, str. 271 - 1903)
Rumena lica i odea svetlosti
Kada je izaao iz ruku svoga Stvoritelja, Adam je bio otmenog rasta i prekrasne grae. Bio je dva
puta vii od ljudi koji danas ive na Zemlji i vrlo skladan. Sve je na njemu bilo savreno i privlano.
Njegovo lice nije bilo ni belo ni ukasto, ve rumeno, blistavo od zdravlja. Eva nije bila visoka kao
Adam. Njena glava je dosezala neto iznad njegovih ramena. I ona je bila otmena po izgledu savrene grae i vrlo lepa. (3SG str. 34 - 1864)
Bezgreni par nije nosio nikakvu vetaku odeu; pokrivao ih je ogrta od svetlosti i slave, slian
onome koji nose aneli. Sve dok su bili posluni Bogu, obavijala ih je ta svetla odea. (PP str. 45 1890)
134
Radost susreta sa svojom porodicom na Nebu

Videli smo povorku anela sa obe strane vrata i dok smo ulazili, Isus je rekao: Uite,
blagosloveni Oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta! Ovde vas On
poziva da uestvujete u Njegovoj radosti, a kakva je to radost? To je radost to vidi trud due vae,
oevi. To je radost to vidi da su bili nagraeni vai napori, majke. Tu su vaa deca, a krune ivota su
na njihovim glavama. (CG str. 567.568 - 1895)
Boji najvei dar je Hristos, iji je ivot na, rtvovan radi nas. On je umro za nas i ustao je za
nas, da i mi moemo izai iz svojih grobova i pridruiti se nebeskim anelima, sresti se sa svojim
voljenima i prepoznati njihova lica; slinost Hristu nije unitila njihov lik, ve ga je preobrazila u
Njegovo slavno oblije. Svi otkupljeni, vezani vrstom porodinom vezom, ovde e prepoznavati
jedni druge. (3SM str. 316 - 1898)
Spasenje beba i slaboumnih
Kad male bebe budu izale besmrtne iz svojih pranjavih postelja, smesta e odleteti u naruje
svojim majkama. Tom prilikom e se sresti da se vie nikada ne rastanu. Meutim, mnogi maliani
ovde nemaju majki. Mi emo uzaludno ekati na ushiene pobednike pesme njihovih majki.
Aneli e zato uzeti maliane bez majki i povesti ih prema drvetu ivota. (2SM str. 260 - 1858)
Neki su se pitali da li mala deca, ak i vernih roditelja, treba da budu spasena, jer nisu prola
kroz probu karaktera; znamo da svi moraju da budu okuani i da njihov karakter bude ispitan.
Postavljalo se pitanje: Kako bi mala deca mogla da prou kroz tu probu i da budu okuana? Ja
odgovaram da vera vernih roditelja pokriva i decu isto onako kao to se Boja osuda odnosila na
prvence Egipana...
Da li e sva deca nevernih roditelja biti spasena ne moemo rei, jer nam Bog nije otkrio svoje
namere u tom pogledu. Zato je najbolje da reavanje tog pitanja prepustimo Bogu i da se bavimo
onim to nam je On jasno otkrio u svojoj Rei. (3SM str. 313-315 - 1885)
to se tie sluaja A, ti ga gleda kakav je sada i oplakuje njegovu zaostalost. On nije ni svestan
da postoji greh. Boja milost e ukloniti tu nasleenu, prenesenu slaboumnost i on e dobiti naslee
medu svetima u svetlosti. Tebi je Gospod otkrio razlog. A. je kao dete to se tie sposobnosti svog
uma, ali je i pokoran i posluan kao dete. (8MR str. 210 - 1893)
Nagrada vernim majkama
Kada sud bude otpoeo i knjige se otvorile, kada veliki Sudija bude izrekao svoje Dobro slugo,
dobri i verni!, kada krune besmrtne slave budu stavljene na glavu pobednika, mnogi e, pred oima
celog okupljenog svemira, podii svoje krune, pokazati na svoje majke i rei: Milou Bojom, ona
je uinila od mene ono to sam sada. Njena uputstva, njene molitve, donele su mi blagoslov venog
spasenja! (MYP str. 330 - 1881)
Boji aneli e za venost sauvati imena majki iji su napori zadobili njihovu decu za Isusa
Hrista. (CG str. 568 - 1895)
135
Nagrada onima koji su zadobili due za Hrista

Kad otkupljeni budu stajali pred Bogom, mnoge dragocene due javie se kad budu prozvana
neka imena i kazati da su zahvaljujui njihovim vernim, strpljivim naporima, molitvama i ozbiljnim
nagovaranjima, potraili utoite u Hristu; na taj nain e primiti svoju nagradu oni koji su u ovom
svetu saraivali sa Hristom. (8T str. 196.197 - 1904)
Kada se vrata onog velianstvenog Grada na visini budu pokrenula na svojim blistavim arkama
i kada narodi koji su odrali istinu budu ulazili, na njihove glave e biti stavljene krune slave, a oni
e ast i slavu i velianstvo pripisati Bogu. I tom prilikom neki e doi k vama i kazati: Da nije bilo
rei koje ste mi ljubazno uputili, da nije bilo vaih suza, i molitava, i usrdnih napora, ja nikada ne
bih video Cara u Njegovoj lepoti! Kakve li nagrade! Kako su beznaajne ljudske pohvale u ovom
zemaljskom, prolaznom ivotu kada se uporede sa beskrajno velikom nagradom koja oekuje verne
u buduem, venom ivotu! (Words of Encouragement to self-supporting Workers, Ph 113, 16 - 1909)
Na karakter ostaje nepromenjen
Ako elite da budete pravednik na Nebu, prvo morate da postanete pravednik na Zemlji.
Karakterne osobine koje pokazujete dok ste ivi nee se promeniti posle smrti ili vaskrsenja. Vi ete
izai iz groba sa istim osobinama koje ste pokazivali u svom domu ili u drutvu. Isus nee menjati
karaktere prilikom svog dolaska. To delo preobraenja mora da se obavi sada. Svojim svakodnevnim
ivotom mi odreujemo svoju venu sudbinu. Karakterne mane moramo da prepoznamo i da ih
sada pobedimo Hristovom milou. Mi moramo izgraditi skladan karakter dok smo jo ovde, dok
jo traje vreme milosti, da bismo mogli da se pripremimo za nebeske stanove. (13MR str. 82 - 1891)
Nebeska spokojna i prijatna atmosfera
Mir i sklad nebeskih dvorova ne smeju da budu poremeeni prisutnou nekoga ko je grub ili
neljubazan. (8T str. 140 - 1904)
Na Nebu je sve plemenito i uzvieno. Svi se trude da zadovolje interese drugih i da ih uine
srenima. Niko ne pokuava da gleda samo sebe ili da se stara samo o sebi. Najvea radost svih
svetih bia je da uivaju u radosti i srei onih koji ive oko njih. (2T str. 239 - 1869)
Izgledalo mi je da sam se nala na mestu gde vlada sveopti mir, gde se nikada nee razbuktati
olujni zemaljski sukobi - na Nebu, u carstvu pravednosti u kojem su okupljeni svi sveti, isti i
blagosloveni, deset tisua puta deset tisua i tisuu tisua, i svi ive i hode u srenom, istom
prijateljstvu, hvalei Boga i Jagnje koje sedi na prestolu.
Njihovi glasovi su u savrenom skladu. Oni nikada nisu oalostili jedni druge. Knezovi Neba,
upravitelji tog monoga carstva, takmie se samo u onome to je dobro, trude se da jedni druge
uine srenima i radosnima. Najvei tamo najmanje istie sebe, a najmanji je najvei u svojoj
zahvalnosti i bogatstvu ljubavi.
Tamo nema mranih zabluda da zamagle razum. Istina i znanje, jasno, mono i savreno,
proterali su svaku nedoumicu i ni traak sumnje ne baca svoju tamnu senku na njegove srene
stanovnike. Nikakvi glasovi prepirke ne naruavaju slatki i savreni mir Neba. Njegovi stanovnici ne
poznaju tugu, ni alost, ni suze. Sve je u savrenom skladu, u savrenom redu, i u savrenom sjaju...
Nebo je dom gde sauee ivi u svakom srcu, izraava se u svakom pogledu. Tu ljubav vlada.
136
Nema elemenata nesloge, nema nesuglasica, ni sukoba, ni ratovanja reima. (9MR str. 104.105 1882)
Nema iskuenja i nema greha
Nikakvo drvo poznanja dobra i zla nee pruati priliku za kuanje. Nikakvog kuaa nema
tamo, nikakve mogunosti za zlo. (Vaspitanje, str. 267 - 1903)
ula sam pobedonosne uzvike anela i otkupljenih svetih, koji su odjekivali kao deset hiljada
muzikih instrumenata, zato to vie nema sotone da ih mui i kua i zato to su i stanovnici drugih
svetova osloboeni njegove prisutnosti i njegovih iskuenja. (SR str. 416 - 1858)
Veza sa Ocem i Sinom
Boji narod ima prednost da odrava stalnu vezu sa Ocem i Sinom... Mi emo Ga gledati licem
k licu, bez vela koji bi nam zaklanjao vidik. (GC str. 676.677 - 1911)
Mi emo zauvek stanovati s Njim i uivati u svetlosti Njegovog dragog lica. Moje srce ubrzano
kuca od radosti kada se toga setim! (HP str. 352 - 1856)
Nebo je tamo gde je Hristos. Nebo ne bi bilo Nebo za one koji vole Hrista kad Njega ne bi bilo
tamo. (Ms 41 - 1897)
Izmeu Boga i vaskrslih pravednika postojae bliska i nena veza. (enja vekova, str. 519 1898)
Stavljajui pred noge Otkupitelja krune koje je On stavio na nae glave, udarajui u svoje zlatne
harfe, mi emo celo Nebo ispuniti hvalom Onome koji sedi na prestolu. (8T str. 254 - 1904)
Ako u toku ovog ivota budu verni Bogu, oni e konano gledati Njegovo lice; i ime Njegovo
bie na elima njihovima (Otkrivenje 22,4). A u emu je srea Neba, ako ne da gledamo Njegovo
lice? Koja bi vea radost mogla da padne u deo greniku spasenom Hristovom milou nego da
gleda lice Boje i da Njega upozna kao svoga Oca? (8T str. 268 - 1904)
Druenje sa anelima i vernima iz svih vekova
Svaka e spasena dua saznati kakvu su slubu u njenom ivotu obavljali aneli. Kako li e to
biti kad bude razgovarala s anelom koji je bio njen uvar od njenih najranijih dana; s anelom koji
je bdeo nad njenim koracima i zaklanjao njenu glavu u dan opasnosti; s anelom koji je bio s njom u
dolini sena smrtnoga, koji je obeleio mesto njenog poinka i koji e je prvi pozdraviti u jutro
vaskrsenja - kad bude doznala istoriju boanskog meanja u ivot pojedinca, istoriju delovanja celog
Neba u svemu to je uinjeno za ljudski rod! (Vaspitanje, str. 270 - 1903)
Neemo nikada doznati od kojih opasnosti, vidljivih i nevidljivih, smo bili sauvani
posredovanjem anela, sve dok u svetlosti venosti ne budemo sagledali Boja provienja. (enja
vekova, str. 190 - 1898)
Ljubav i sauee koja je sam Bog usadio u duu, nai e tamo najbolju i najlepu primenu.
ista veza sa svetim biima, skladan drutveni ivot sa blaenim anelima i vernima iz svih
narataja koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj, svete veze koje sjedinjuju svu
eljad i na nebesima i na zemlji (Efescima 3,15) - sve to doprinosi nepomuenoj srei otkupljenih.
(GC str. 677 - 1911)
137
Svedoenje bezgrenim biima

Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui. (Matej 20,28) Ono to je radio ovde, Hristos
radi i gore, a naa nagrada za rad s Njim u ovom svetu bie vea sila i uzvienija prednost da s Njim
radimo i u svetu koji e doi. Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. (Isaija 43,12) To emo
biti i u venosti.
Zato je bilo dozvoljeno da velika borba traje vekovima? Zato sotona nije prestao da postoji
im se pobunio? Bilo je to zato da bi i svemir mogao da se uveri da Bog pravedno postupa prema
zlu; da bi greh mogao biti zauvek osuen. U planu spasenja postoje visine i dubine koje ni sama
venost nee istraiti, uda u koja i aneli ele zaviriti. Samo su otkupljeni, meu svim stvorenim
biima, stekli vlastito iskustvo u stvarnoj borbi s grehom; oni su radili s Hristom i, vie i od samih
anela, upoznali zajednicu Njegovih muka; zar nemaju oni ta da kau o nauci spasenja - neto to
bi koristilo i bezgrenim biima? (Vaspitanje, str. 272.273 - 1903)
Hvaliti Boga bogatim, melodinim zvucima
Tamo e biti muzike i pesme, takve muzike i pesme kakve osim u vienjima koja je Bog dao,
nijedno smrtno uho nije ulo niti um zamislio...
Pesma koju e izbavljeni pevati - pesma njihovog iskustva -objavljivae Boju slavu: Velika su i
divna dela Tvoja, Gospode Boe Svedritelju, pravedni su i istiniti putovi Tvoji, Care svetih. Ko se
nee pobojati Tebe, Gospode, i proslaviti ime Tvoje? Jer si Ti jedan svet. (Otkrivenje 15,3.4)
(Vaspitanje, str. 272.273 - 1903)
Postoji jedan aneo koji uvek vodi, koji prvi udara u harfu i prvi daje ton, a zatim se svi
pridruuju bogatoj, savrenoj muzici Neba. Ona se ne moe opisati. To je melodija nebeska,
boanska. (1T str. 146 - 1857)
Ne kao ovek bola, ve kao slavan i pobedniki Car stajae na Maslinskoj gori, dok e se
jevrejski uzvici - Aliluja, meati sa neznaboakim - Osana, a glasovi spasenih kao mone vojske sliti
se u pokliu: Kruniite Ga, Gospodara nad gospodarima! (enja vekova, str. 713 - 1898)
Istraivanje riznica svemira
Kakvo li e se podruje istraivanja tada otvoriti za nas kada bude uklonjena koprena koja sada
zamrauje na vidik, kad nae oi ugledaju svet lepote koji sada letimice gledamo mikroskopom; kad
budemo gledali slavu nebesa koju sada izdaleka posmatramo teleskopom; kad bude uklonjen
zlokoban uticaj greha, kad se cela Zemlja pojavi u krasoti Gospoda, Boga naega! Tada e svaki
istraiva nauke moi da ita izvetaje o stvaranju, a da ne otkrije nita to bi ga podsetilo na zakon
zla. Moi e da slua muziku glasova prirode, i da ne otkrije nijednu notu tugovanja, nijedan
prizvuk alosti...
Boja deca e moi da istrauju sve riznice svemira. S neizrecivim uivanjem mi emo
uestvovati u radosti i mudrosti bezgrenih bia. Na raspolaganju e nam stajati blaga steena u toku
mnogih vekova razmiljanja o delima Bojih ruku. (Vaspitanje, str. 269.272 - 1903)
Neometeni smrtnou, vinue se neumornim letom u daleke svetove - u svetove koji su bili
obuzeti bolom dok su gledali ljudske jade i odjekivali pesmama kada bi uli vest o nekoj otkupljenoj
dui... Nezamagljenim pogledom posmatrae slavu stvaranja - sunaca i zvezda i sistema, koji po
138
redu koji im je odreen krue oko Bojeg prestola. I na svemu, od najmanjega do najveega,
napisano je Stvoriteljevo ime, i na svima se vidi bogatstvo Njegove moi. (GC str. 677.678 - 1911)
Prikaz svete istorije
Otkupljeno mnotvo e putovati od sveta do sveta, troei veliki deo svoga vremena na
istraivanje tajne otkupljenja. (7BC str. 990 - 1886)
Razmiljanje o otkupljenju obuzimae i um, i srce, i jezik izbavljenih u toku beskrajnih vekova.
Oni e shvatiti istine koje je Hristos eznuo da otkrije svojim uenicima, a koje oni nisu uspevali da
shvate, jer nisu imali dovoljno vere. Iz venosti u venost, stalno e se pojavljivati nova otkrivenja o
savrenstvu i slavi Isusa Hrista. U toku svih beskrajnih vekova, Njegove verne sluge iz Njegovih
riznica iznosie blaga nova i stara. (COL str. 134 - 1900)
Tada e mu biti otkriven tok velikog sukoba koji je izbio pre poetka vremena, sukoba koji e se
zavriti tek kada vreme istekne. Istorija nastanka greha, smrtonosnih prevara zbog njegovog
izopaenog delovanja; istorija istine koja je, ne skreui sa vlastitog pravog puta, susrela zabludu i
pobedila je - sve e to biti objavljeno. Koprena koja je bila stavljena izmeu vidljivog i nevidljivog
sveta, bie povuena u stranu, i divna otkrivenja e mu biti data. (Vaspitanje, str. 269.270 - 1903)
ak i kada bude doao kraj zemaljskim brigama, patnjama i iskuenjima, ak i kada bude
uklonjen njihov uzrok, Boji narod e uvek imati jasno i pravilno shvatanje o ceni koja je bila
plaena za njegovo spasenje...
Na Otkupitelj e uvek nositi oiljke svoga raspea. Na Njegovoj ranjenoj glavi, na Njegovim
slabinama, na Njegovim rukama i nogama, ostae jedini tragovi surovog dela koje je greh obavio.
(GC str. 651.674 - 1911)
Objanjene ivotne nedae
Tada e biti objanjene sve tekoe u ivotnom iskustvu. Tamo gde smo gledali samo zbrku i
razoarenje, osujeene namere i izjalovljene planove, videe se velika, vrhunska, pobedonosna
namera, boanski sklad. (Vaspitanje, str. 270. 271 - 1903)
Tamo e nas Isus voditi obalama ive reke koja tee od Bojeg prestola i objanjavati nam
tamne trenutke kroz koje nas je na ovoj Zemlji provodio da bi usavrio na karakter. (8T str. 254 1904)
Sve to nas je zbunjivalo u Bojem provienju bie nam objanjeno u svetu koji e doi. Sve to
smo tako teko shvatali, dobie tada pravo objanjenje. Tajne milosti e nam se razjasniti. Tamo gde
su nai ogranieni umovi videli samo zbrku i izneverena obeanja, videemo najsavreniji i najlepi
sklad. Znaemo da je beskrajna ljubav naruila iskustvo koje nam je izgledalo najtee. I kada
prepoznamo neno staranje Onoga koji ini da sve to se dogaa bude na nae dobro, radovaemo
se neizrecivom radou i biti puni hvale. (9T str. 286 - 1909)
Plodovi svakog dobrog dela
Tamo e svi koji su nesebino radili gledati plodove svoga rada. Tamo e se videti ishod svakog
ispravnog naela i plemenitog dela. Neto od toga vidimo ve ovde. Ali, kako malo rezultata svoga
rada vidi u ovom ivotu onaj koji obavlja najplemenitije delo u svetu! Koliki nesebino i neumorno
139
rade za one koje nikada nee videti ni upoznati! Roditelji i uitelji odlaze na svoj poslednji poinak,
a sve to su u ivotu radili izgleda uzaludno; oni ne znaju da je njihova vernost otpeatila izvore
blagoslova koji nikada nee prestati da teku; samo su u veri gledali da e deca koju su vaspitavali
postati blagoslov i nadahnue za svoje blinje, i da e se njihov uticaj umnogostruiti.
Mnogi poslenik upuuje svetu vesti pune sile, nade i hrabrosti, rei koje nose blagoslov srcima u
svakoj zemlji; ali on, koji radi sam i nepoznat, malo zna o njihovim plodovima. Tako se darovi daju,
tereti nose, posao obavlja. Ljudi seju seme od kojeg drugi, iznad njihovih grobova, anju
blagoslovenu etvu. Oni sade voke da bi dragi mogli da jedu plod. Ovde im je dovoljno to znaju da
su pokrenuli sile dobra. U venosti e se videti delovanje i protivdelovanje svega. (Vaspitanje, str.
271 - 1903)
Naa radost e se stalno umnoavati
Ima tajni u planu spasenja - ponienje Bojeg Sina, jer se morao pojaviti u obliku oveka,
predivna ljubav i milosre Oca kada nam je dao svoga Sina - koje neprestano zadivljuju ak i
nebeske anele... I one e biti predmet izuavanja otkupljenih kroz sve vekove. Dok budu razmatrali
Boje delo stvaranja i otkupljenja, nova istina e se stalno razotkrivati njihovom zadivljenom i
oduevljenom umu. I dok budu sve bolje i bolje upoznavali Boju mudrost, ljubav i silu, sposobnosti
njihovog uma e se stalno poveavati i njihova radost e stalno rasti. (5T str. 702.703 - 1889)
A godine venosti, dok budu prolazile, donosie sve bogatija i slavnija otkrivenja Boga i Hrista.
Kako se znanje bude umnoavalo, tako e se uveavati i ljubav, strahopotovanje i srea. to budu
bolje upoznavali Boga, ljudi e se sve vie diviti Njegovom karakteru. I kada Isus bude pred njima
otvarao riznice otkupljenja i zadivljujua postignua u velikoj borbi sa sotonom, srca otkupljenih e
plamteti jo vatrenijom odanou, pa e jo radosnije udarati u svoje zlatne harfe; i deset tisua puta
deset tisua i tisuu tisua glasova sjedinjavae se i odjekivati u monom horu slave. (GC str. 678 1911)
I stalno e venost biti pred nama
Tamo e se svaka mo razvijati, svaka sposobnost poveavati. Najvelianstveniji poduhvati e se
preduzimati, najplemenitije tenje ostvariti, najuzvieniji ciljevi postizati. I opet e se pojavljivati
novi vrhunci da ih savladamo, nova uda da im se divimo, nove istine da ih shvatimo, nove zamisli
da pokrenu snage tela, uma i due. (Vaspitanje, str. 272 - 1903)
Bez obzira koliko emo napredovati u poznavanju Boje mudrosti i Njegove sile, uvek e se
pred nama pruati beskraj. (RH 14. septembar 1886)
Sva oinska ljubav koja je kanalima ljudskih srca tekla iz narataja u narataj, svi izvori nenosti
koji su se otvarali u ljudskim duama predstavljaju samo uski potoi prema beskrajnom okeanu
kada se uporede sa beskonanom, neiscrpnom Bojom ljubavlju. Jezik je ne moe iskazati; pero je ne
moe opisati. Moete da razmiljate o njoj svakoga dana u ivotu; moete marljivo da istraujete
Pisma da biste je razumeli; moete prikupiti sve sile i sposobnosti koje vam je Bog dao i pokuati da
shvatite ljubav i saoseanje nebeskog Oca, a ipak e se pred vama i dalje pruati beskraj. Vekovima
biste mogli da prouavate tu ljubav, pa ipak nikada ne biste potpuno razumeli duinu i irinu,
dubinu i visinu Boje ljubavi kada je dao svoga Sina da umre za svet. Ni sama venost nee moi da
je potpuno otkrije. (5T str. 740 - 1889)
140
Ceo svemir objavljuje da je Bog ljubav

Velika borba je zavrena. Greha i grenika vie nema. Ceo svemir je ist. Potpuni sklad i radost
vladaju u celom neizmernom delu stvaranja. Od Onoga koji je sve stvorio teku ivot, svetlost i
radost, ispunjavajui sve svetove u beskrajnom prostranstvu. Od najsiunijeg atoma pa do najveeg
sveta, sve, ivo i neivo, u svojoj nepomuenoj lepoti i savrenoj radosti, objavljuje da je Bog ljubav.
(GC str. 678 - 1911)
141
SKRAENICE DELA ELEN VAJT IZ KOJIH SU KORIENI CITATI U OVOJ KNJIZI

AA
AH*
1BC
(The Acts of the Apostles) - Dela apostola

(Adventist Home) - Temelji srenoga doma
(The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 1 i 2BC za sveske 2-7) - Adventistiki
biblijski komentar
CD
(Counsels on Diet and Foods) - Saveti o ivotu i ishrani
CG
(Child Guidance) - Podizanje i savetovanje dece
ChS
(Christian Service) - Hrianska sluba
CL
(Country Living) - ivot van grada
CM
(Colporteur Ministry) - Kolporterska sluba
CS
(Counsels on Stewardship) - Saveti o pristavskoj slubi
CSW (Counsels on Sabbath School Work) - Saveti o radu Subotne kole
COL
(Christ's Object Lessons) - Hristove oigledne pouke
CT
(Counsels to Teachers, Parents, and Students) Saveti uiteljima, roditeljima i uenicima
CW
(Counsels to Writers and Editors) - Saveti piscima i urednicima
DA*
(The Desire of Ages) - enja vekova
Ed*
(Education) - Vaspitanje
EGW'88 (The Ellen G. White 1888 Materials) Materijali Elen Vajt iz 1888.
Ev*
(Evangelism) - Evangelizam
EW
(Early Writings) - Rani spisi
FE
(Fundamentals of Christian Education) Osnove hrianskog vaspitanja
GC
(The Great Controversy Between Christ and Satan) - Velika borba izmeu Hrista i sotone
GCB
(General Conference Bulletin) - Bilten Generalne konferencije
GCDB (General Conference Daily Bulletin) - Dnevni bilten Generalne konferencije
GH
(The Gospel Herald) - Evaneoski glasnik
GW
(Gospel Workers) - Evaneoski radnici
HM
(The Home Missionary) - Misionar u domu
HP
(In Heavenly Places) - Na nebeskim mestima
KC
(The Cress Collection) - Kresova zbirka
LLM
(Loma Linda Messages) - Poruke Loma Lindi
LS
(Life Sketches) - Crtice iz ivota
Mar
(Maranatha) - Maranata
1MCP (Mind, Character, and Personality, za tom 1, 2MCP za tom 2) - Um, karakter i linost
MH
(The Ministry of Healing) - Sluba isceljenja
ML
(My Life Today) - Moj ivot danas
MM
(Medical Ministry) - Medicinska sluba
MR
(Manuscript Release) - tampani rukopis
1MR
(Manuscript Releases, vol. 1, 2MR, itd. za tomove 2-19) - Sveske rukopisa
Ms
(Ellen G. White Manuscript) - Rukopis Elen Vajt
MYP (Messages to Young People) - Poruke mladim hrianima
1NL
(Notebook leaflets, vol. 1) - Listovi zabeleki, sveska jedan
OHC (Our High Calling) - Na uzvieni poziv
PC
(The Paulson Collection) - Polsonova zbirka
142
DOGAAJI POSLEDNJIH DANA SKRAENICE DELA ELEN VAJT IZ KOJIH SU KORIENI CITATI U OVOJ KNJIZI
Ph
PK
PP
RC
RH
1SAT
SC
1SG
1SM
SD
SpM
1SP
SpT-A
SpT-B
SR
ST
SW
1T
TDG
Te
TM
TMK
UL
(Pamphlet) - Pamflet
(Prophets and Kings) - Proroci i carevi
(Patriarchs and Prophets) - Patrijarsi i proroci
(Reflecting Christ) - Odsjajivanje Hrista
(Revievv and Herald) - Pregled i glasnik
(Sermons and Talks, vol. 1) - Propovedi i govori
(Steps to Christ) - Put Hristu
(Spiritual Gifts, vol. 1, 2SG itd. za knjige 2-4) Duhovni darovi
(Selected Messages, book 1 (2SM itd. za knjige 2 i 3) - Odabrane poruke
(Sons and Daughters of God) - Sinovi i keri Boje
(Spalding-Magan Collection) - Spalding-Maganova zbirka
(Spirit of Prophecy, vol.l, 2SP itd. ta tomove 2-4) - Duh prorotva
(Special Testimonies, Series A) - Naroita svedoanstva, serija A
(Special Testimonies, Series B) - Naroita svedoanstva, serija B
(The Story of Redemption) - Otkupljenje
(The Signs of the Times) - Znaci vremena
(The Southern Work) - Posao na jugu
(Testimonies for the Church, vol. 1, 2T, itd. za tomove 2-9) - Svedoanstva za Crkvu, sveske 1-9
(This Day With God) - Ovaj dan sa Bogom
(Temperance) - Trezvenost
(Testimonies to Ministers and Gospel Workers) - Svedoanstva za propovednike i
evaneoske radnike
(That I May Know Him) - Da Ga upoznam
(The Upward Look) - Pogled nagore
*Citat je preuzet iz naeg prevoda knjige
143

Dogadjaji Poslednjih Dana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dogadjaji Poslednjih Dana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DOGAAJI

POSLEDNJOM KRIZOM NA ZEMLJI

Autor: Ellen G. White

Sveopti strah od budunosti........................................................................................................ 12

2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA ................................................................... 15

Veliko proroanstvo naeg Gospoda ............................................................................................ 15

3. KADA E TO BITI? ............................................................................................... 21

4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA .......................................................................... 26

Boji narod dri Njegove zapovesti .............................................................................................. 26

5. BOGOSLUBENI IVOT OSTATKA ........................................................................... 35

Dvojni ivot ................................................................................................................................... 35

6. NAIN IVOTA I DELOVANJA OSTATKA................................................................... 40

Duh slube i portvovanja ............................................................................................................ 40

Verni u desecima i prilozima ........................................................................................................ 41

7. IVOT NA SELU ................................................................................................... 49

Boanski ideal ................................................................................................................................ 49

8. VELIKI GRADOVI ................................................................................................. 56

Prvobitni graditelji velikih gradova ............................................................................................. 56

ikago i Los Aneles ..................................................................................................................... 57

9. NEDELJNI ZAKONI ............................................................................................... 62

Sotonski izazov boanskom autoritetu ........................................................................................ 62

10. MALO VREME NEVOLJE ...................................................................................... 71

Vreme nevolje pre isteka vremena milosti ................................................................................... 71

Kako da ostanemo vrsti u progonstvima.................................................................................... 74

11. SOTONINE PREVARE U POSLEDNJE DANE ............................................................... 76

Pod platom hrianstva ............................................................................................................... 76

12. REETANJE ....................................................................................................... 83

Pripadnitvo Crkvi ne garantuje spasenje ................................................................................... 83

13. POZNI DAD ..................................................................................................... 88

Delovanje Duha uporeeno sa kiom .......................................................................................... 88

Pozni dad e izazvati glasnu viku ............................................................................................... 89

14. GLASNA VIKA ................................................................................................... 94

Bog ima svoje dragulje u svim crkvama ....................................................................................... 94

15. BOJI PEAT I IG ZVERI ...................................................................................102

O, kada bi Boji peat bio stavljen i na nas! ............................................................................... 105

16. KRAJ VREMENA MILOSTI ...................................................................................107

17. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I BEZBONICI ..............................................................112

18. SEDAM POSLEDNJIH ZALA I PRAVEDNICI..............................................................118

Smrt svima koji ne potuju nedelju ............................................................................................ 119

19. HRISTOV DOLAZAK ..........................................................................................126

20. NASLEDSTVO SVETIH ........................................................................................131

Nagrada onima koji su zadobili due za Hrista ......................................................................... 136

1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI

marljivo da prouava ta proroanstva i da ih jasno razume. Ona ne prikrivaju istinu, ve jasno

2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

(enja vekova, str. 542.543 - 1898)

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

(Evangelizam, str. 27 - 1906)

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG SKOROG DOLASKA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA E TO BITI?

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA E TO BITI?

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA E TO BITI?

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA E TO BITI?

4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA

stanje. 5 (TM str. 342 - 1896)

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA CRKVA POSLEDNJIH DANA