Upravljanje Komunalnim Otpadom I Potencijali Za Reciklažu Južne I JugoistočNe Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i
potencijali za reciklau june i

jugoisto ne Srbije
Bratimir Nei
dipl. in. zatite ivotne sredine
Ni, Decembar 2010.
Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije
Sadraj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Uvod .............................................................................................................................. 3
Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6
Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9
Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19
Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22
Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23
Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26
Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28
Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje
otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30
10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36
11. Upravljanje otpadom u junoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46
12. Postoje(i kapaciteti reciklane industrije u junoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48
Region Ni ............................................................................................................. 48
Grad Ni ..................................................................................................... 48
Optina Aleksinac ..................................................................................... 52
Optina Svrljig ........................................................................................... 54
Optina Raanj .......................................................................................... 55
Optina Meroina ...................................................................................... 56
Optina Doljevac ....................................................................................... 57
Optina Gadin Han ................................................................................ 58
Region Prokuplje .................................................................................................. 64
Grad Prokuplje .......................................................................................... 64
Optina itora9a ....................................................................................... 65
Optina Blace ............................................................................................. 66
Optina Kurumlija ................................................................................... 67
Region Pirot ........................................................................................................... 69
Grad Pirot .................................................................................................. 69
Optina Dimitrovgrad .............................................................................. 71
Optina Bela Palanka ................................................................................ 72
Optina Babunica .................................................................................... 73
Region Leskovac ................................................................................................... 74
Grad Leskovac ........................................................................................... 74
Optina Medve9a ...................................................................................... 74
Optina Lebane ......................................................................................... 74
Optina Vlasotince ................................................................................... 74
Optina Crna Trava .................................................................................. 75
Optina Vladi in Han ............................................................................... 75
Optina Bojnik ........................................................................................... 77
1
Region Vranje ........................................................................................................ 78

Grad Vranje ............................................................................................... 78
Optina Surdulica ...................................................................................... 79
Optina Bujanovac .................................................................................... 79
Optina Preevo ........................................................................................ 80
Optina Bosilegrad ................................................................................... 80
Optina Trgovite ..................................................................................... 81
13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82
Literatura ................................................................................................................... 83
1. UVOD
=ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. Zbog sve ve(ih koli ina i tetnosti po
okolinu, otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekolokih problema savremenog sveta. =ovek
je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni ivotne sredine. Sve te aktivnosti su
povezane sa zadovoljavanjem ivotnih potreba. Veliki deo potreba je stvoren veta ki i pitanje je
da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda, koji (e nakon upotrebe postati otpad. Naa
civilizacija proizvodi sve vie otpada i nita ne ukazuje na skore promene ovog trenda. Ipak,
zahvaljuju(i tehnolokom napretku i razvoju ekoloke svesti, borba protiv otpada postaje mnogo
uspenija. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo u
direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom.
Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski
otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva
komunalni (optinski) vrsti otpad. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz
doma(instva, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva:
neopasni otpad iz industrijskih, komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija,
administrativnih ustanova, zanatskih radnji, gra9evinski otpad (ut, zemlja, meoviti otpad sa
gradilita), pija ni otpad, batenski otpad, zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od i(enja
ulica.
Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta, reciklae,
ponovne upotrebe, tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/, /2/. Nastajanje
komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, na ina ivota,
socijalnog okruenja, potronje i dr.
Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. To je
kompleksan zadatak, koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u
brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. Prilikom izrade plana
upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u e(e javnosti u svim fazama
donoenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata, saglasno prinicipima Arhuske konvencije
/2/, /3/. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglaen sa Nacionalnom strategijom
upravljanja otpadom Republike Srbije.
Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija, u e(e javnosti u donoenju
odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u ivotne sredine, i usvojena je 25.
juna 1998. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu, odranoj u
gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu
(UN/ECE). Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Ve(ina zemalja u regionu je
potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/.
Problem komunalnog otpada je izraen u svim gradovima nae planete, a cena njegovog
reenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/
Primera radi, ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje
24.000 tona razli itog sme(a /4/. Ta smea se sastoji od razli ite starudije, koja sadri vredne
metale, staklene ambalae, pogodne za dalje kori(enje, starog papira, plastike, ostataka hrane,
nezamenljivih za 9ubrenje zemljita. Uporedo sa ovim, u toj smei se javlja i ve(a koli ina opasnih
materija: iva iz baterija, fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava
za i(enje, organskih rastvara a, boja i lakova za zatitu drveta.
Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve vie poja ava
problem komunalnog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i
robom za duu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaa pove(ava koli inu
otpada.
Pre nagle industrijalizacije, za reenje problema komunalnog otpada brinula se sama
priroda. Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove, bez posebne
3

prerade i pakovanja, reklama i trgova ke mree. Otpaci od vo(a i povr(a, skloni lakom truljenju,
koristili su se kao 9ubrivo za zemljite /4/.
Industrijski razvijene zemlje, sa niskim procentom seoskog stanovnitva, sa velikom
produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada, mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje.
Tako, Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase, a gra9ani Manile 2,5
puta. Jedan od razloga je i to se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada
kilometara, pa je za o uvanje sveine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo vie i trajnije
ambalae /4/.
Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalau. Podaci iz 1986.
godine pokazuju da se na abalau u SAD troilo vie nego to je iznosila ista dobit farmera.
Planirana suma za ambalau za 1987. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/.
to se vie ena upoljava u komercijalnim firmama, to vie raste potreba za robom koja
se direktno doprema u doma(instva. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve vie istiskuju
doma(u kuhinju. A takva ishrana, bez obzira to smanjuje organske otpatke u doma(instvu,
zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalae. Koli ina sme(a se pove(ava zbog
velike koli ine ambalae i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/.
U industrijski razvijenim zemljama masa ambalae ini oko 30%, a njena zapremina
itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. Papir predstavlja 50% ambalae, zatim slede
staklo, metal i plastika. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalae godinje. Za
poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalae. U SAD vie od polovine svog
proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode, iji je rok
trajanja kra(i od godinu dana. Proizvodnja ovih ambalanih materijala troi oko 3% ukupnog
nacionalnog energetskog budeta /4/.
Udeo plastike u proizvodnji ambalae je po ev od 60-tih godina prolog veka naglo
porastao. Napici, biljna ulja, sredstva za i(enje, parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu
ambalau. Danas je teko na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalai. Slede(i korak je
izrada konzervi u plasti noj ambalai. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu.
Do 1975. godine staklena ambalaa u industriji osveavaju(ih napitaka je preovladavala.
Od 1981. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalae za jednokratnu
upotrebu. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/.
Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. godine, kada su nema ki nau nici osvojili
njegovu proizvodnju. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata.
Od tog vremena, kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina, njegova primena
je neprekidno rasla. Godine 1983. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml, a sada se
na ove konzerve troi 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. Godine 1985. proizvedeno je u
SAD vie od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke, od kojih je 66% bilo proizvedeno od
aluminijuma /4/.
Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike.
Dvolitarske plasti ne boce, predstavljene prvi put 1978. godine, danas ine 22% ukupne prodaje
bezalkoholnih pi(a u SAD. Ako se poredi po masi, plasti na ambalaa se danas proizvodi
nekoliko puta vie nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. Njena prodaja raste po
stopi od 5% godinje. Boce za ke ap, pakovanja supa, sladoleda i dr. moraju biti laka i bioloki
neaktivna, tj. plasti na /4/.
Mada neupu(eni ovek moe pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike, ustvari postoji
46 razli itih tipova plastike. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike, koje imaju
razli ite uloge: da daju oblik, gustinu, elasti nost i hermeti nost. Naalost, malo je procesa koji
omogu(avaju dobijanje vie od jedne vrste plastike istovremeno.
Veliku ekoloku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala, koji se
koristi za uvanje brze hrane u toplom stanju. Priblino polovina tog pakovanja sadri hlorna
jedinjenja. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere, jaki sun evi zraci ih probijaju,
4

izbacuju(i atome hlora. Hlor je u stanju da uniti ozonski omota , koji titi zemlju od
ultraljubi astog zra enja /4/.
U razvijenim zemljama sveta (SAD, Zapadna Evropa, Japan, Australija) ivi sedmina
stanovnika sveta. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. Ali, u naprednim
tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaa i obrada otpada) razvijene drave u estvuju sa vie
od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu, u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%,
a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/.
Dnevna i godinja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od drave do
drave. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i
nerazvijenim 0,2 0,7 kg/dan po stanovniku. Godinji prirast nastalog otpada u zemljama EU
iznosi 1%. U zemljama zapadne Evrope je 1992. godine po stanovniku nastajalo priblino 390 kg
komunalnog otpada godinje /6/. U Njujorku je 1996. godine po stanovniku nastajalo vie od
400 kg otpada godinje /4/.
Sadanje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teko
proceniti. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada, ta nije
vo9enja evidencije o koli inama, utvr9ivanja karakteristika, naro ito sastava, sprovo9enja
kategorizacije otpada. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu
viegodinjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu vae(ih standarda. U Srbiji takva
ispitivanja nisu vrena /7/.
Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god. i 2.200.000
t/god, a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Prema podacima potvr9enim za 160
optina Srbije (bez Kosova), sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70%
stanovnika, tj. oko 5 miliona stanovnika, poto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne
vri. Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0,3 1,57
kg/dan, to je neto nie nego u zemljama centralne i isto ne Evrope. Prema podacima
dobijenim od strukovnog udruenja KOMDEL, procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije
odlae priblno 6.000 t otpada dnevno. U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava,
komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad, ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih
ustanova, kao i gra9evinski otpad /7/. U Vojvodini prose na godinja produkcija komunalnog
otpada iznosi preko 900.000 tona /8/.
2.
ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI

UPRAVLJANJA OTPADOM /9/
POPs otpad - otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zaga9uju(im materijama.
Ambalani otpad - svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.
Anaerobna digestija proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu
kiseonika.
Biorazgradivi otpad bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom
razlaganju, kao to je hrana ili batenski otpad, papir i karton.
Gra3evinski otpad i otpad od ruenja - gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa,
otpad od ruenja i gra9enja (otpad od keramike, betona, gvo9a, elika, plastika i dr.), kao i
otpadni asfalt i beton.
Deponija - mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad
odlae uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlae sopstveni
otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno
skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog
iskori(enja (period kra(i od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period kra(i od
jedne godine).
Dozvola - reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava
sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i
utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu.
EU Direktive pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti
implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima.
Industrijski otpad - otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,
osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
Inertni otpad - otpad koji nije podloan bilo kojim fizi kim, hemijskim ili biolokim
promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje, nije
bioloki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na
na in koji moe da dovede do zaga9enja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno
izluivanje i sadraj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluenih materija moraju
biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili
podzemnih voda.
Insineracija (spaljivanje) otpada - termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju sa ili bez iskori(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga
termi ki tretman otpada.
Integralno upravljanje otpadom uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu
donoenja odluka; kori(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom
odrivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine.
Istroena baterija ili akumulator - baterija ili akumulator koji se ne moe ponovo koristiti
i predstavlja otpad, a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju.
Ko-insineracija (ko-spaljivanje) - termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi
otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja.
Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduze(ima, ustanovama i drugim institucijama

koje se u celini ili delimi no bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,
rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada.
Kompostiranje tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju
stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima.
Komunalni otpad - otpad iz doma(instava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i
sastava sli an otpadu iz doma(instava.
Medicinski otpad - heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog,
patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i
hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove
Strategije.
Neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.
Odlaganje otpada bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti
regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog kori(enja ili upotrebe alternativnih
izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5.).
Odrivo upravljanje otpadom efikasno kori(enje materijalnih resursa, smanjenje
koli ine otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in
koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekolokim ciljevima odrivog razvoja.
Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija
moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od
opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid,
akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive
gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance, sadri toksi ne
supstance sa odloenim hroni nim delovanjem, kao i ekotoksi ne karakteristike), uklju uju(i
i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Otpad - svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.
Otpad ivotinjskog porekla - nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa i
objektima za uzgoj i dranje ivotinja, a obuhvata i leeve uginulih ivotinja.
Otpad od elektri ne i elektronske opreme - otpadna elektri na i elektronska oprema i
ure9aji, kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.
Otpadna vozila - motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi
ili je njihov vlasnik nepoznat.
Otpadna ulja - sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za
koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidrauli na ulja, motorna, turbinska ulja ili
druga maziva, brodska ulja, ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili
sinteti ka ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje- voda i emulzije.
Otpadne gume - gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i
dr.), poljoprivrednih i gra9evinskih maina, prikolica, letelica, vu enih maina, drugih maina
i ure9aja i ostali sli ni proizvodi, nakon zavretka ivotnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili
namerava da odbaci zbog ote(enja, istroenosti ili drugih razloga.
Poljoprivredni otpad - otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva,
prehrambene i drvne industrije.
Ponovna upotreba upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta kao to je
ambalaa za viekratnu upotrebu.
Posebni tokovi otpada - kretanje otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,
otpadnih guma, otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog
otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na
deponiju.
7
Postrojenje za insineraciju bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema
odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez kori(enja toplote proizvedene sagorevanjem.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada tehnoloka linija za izdvajanje korisnih
reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada
Postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna tehni ka jedinica za skladitenje,
tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnoloku celinu.
Proizvo3a otpada privredno drutvo, preduze(e ili drugo pravno lice, odnosno
preduzetnik, ijom aktivno(u nastaje otpad i/ili ijom aktivno(u prethodnog tretmana,
meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.
Region za upravljanje otpadom prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica
lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne
samouprave, zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema
upravljanja otpadom.
Regionalni centri za upravljanje otpadom centri u regionima za upravljanje otpadom
koji sadre: regionalnu deponiju, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer
stanice, postrojenje za kompostiranje, centre za sakupljanje reciklabilnog otpada.
Redukcija otpada prioritetna akcija za postizanje to je mogu(e ve(eg smanjenja otpada.
Reciklaa - prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu
namenu, osim u energetske svrhe.
Sakupljanje otpada aktivnost sistematskog sakupljanja otpada, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje.
Skladitenje otpada - privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika
otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno
uvanje otpada.
Transport otpada - prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i
pretovar) i istovar otpada.
Transfer stanica mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja
ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje.
Tretman otpada obuhvata fizi ke, termi ke, hemijske ili bioloke procese uklju uju(i i
razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili
opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i uklju uje
ponovno iskori(enje i reciklau otpada.
Upravljanje otpadom sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, uklju uju(i i nadzor nad
tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada mesto odre9eno odlukom
lokalnih samouprava, na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklau, kabaste
predmete (nametaj, bela tehnika), batenski otpad.
3. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/

Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci.
Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva), komercijalni otpad i industrijski otpad.
Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u
privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimi no bave
trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada
iz doma(instva i industrijskog otpada. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa
lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i
kamenoloma.
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad
moe biti: neopasan, inertan i opasan. Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koli ine,
koncentracije ili fizi ke, hemijske i bioloke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava
zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. Inertan otpad je otpad koji
nije podloan bilo kojim fizi kim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne
sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne uti e
nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji moe da dovede do
zaga9enja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog
otpada (akutna ili hroni na toksi nost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost,
eksplozivnost), sadraj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati
zakonom propisani. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji
opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje
ivotinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost
oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa
vazduhom osloba9a zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne
supstance, sadri toksi ne supstance sa odloenim hroni nim delovanjem, kao i ekotoksi ne
karakteristike), uklju uju(i i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Tabela 1. Saeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglaen sa katalogom otpada
EU /11/
Indeksni
broj
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
Mesto i poreklo nastanka otpada

Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i
fizi kog i hemijskog tretmana minerala
Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova,
pripreme i prerade hrane
Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja
Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije
Otpadi od rafinisanja nafte, pre i(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana
uglja
Otpadi od neorganskih hemijskih procesa
Otpadi od organskih hemijskih procesa
Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i
staklene glazure), lepkovi, zaptiva i i tamparska mastila
Otpadi iz fotografske industrije
Otpadi iz termi kih procesa
Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala;
hidrometalurgija obojenih metala
9

12
13
14
15
16
17
18
19
20
Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke povrinske obrade metala i plastike

Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19)
Otpadi od organskih rastvara a, sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i
08)
Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne
tkanine, ako nije druga ije specificirano
Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu
Gra9evinski otpad i otpad od ruenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa
kontaminiranih lokacija)
Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim
povezanog istraivanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od
neposredne zdravstvene zatite)
Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van
lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i kori(enje u industriji
Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi),
uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije
Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta
nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, uklju uju(i i opasan
otpad i potpuno je usaglaen sa katalogom otpada EU, koji je ura9en da stvori jasan sistem za
klasifikaciju otpada unutar EU.
Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izvetavanja o otpadu
kao to su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o
otpadu i transport otpada. Katalog otpada se povremeno dopunjava i aurira.
Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava
sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom, kao i da bilo koja promena vlasnitva
otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj
otpada. Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa, otpad tako9e treba da ima i neophodne
karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje.
Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu
upravljanja otpadom, da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na ivotnu sredinu i ljudsko
zdravlje. Posebno, podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u
skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja
otpadom, integrisanim (IPPC) dozvolama, Registru izvora zaga9ivanja ivotne sredine i drugoj
zakonskoj regulativi.
Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom
otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). U okviru Kataloga, otpad je
sistematizovan, prvenstveno, prema delatnostima u okviru kojih je generisan, ali i prema tipu
otpada, materijalima ili procesima. U Katalogu otpada je sistematizovano vie od 800 vrsta
otpada, podeljenih u 20 grupa, koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima.
Svaka od navedenih grupa sadri podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. Grupe i
podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. U okviru svake podgrupe dat je estocifreni kd
(indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su
isklju ivo estocifrenim indeksnim brojevima. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za
svaki opasan i neopasan otpad.
10
Slika 1. Prikaz kataloga otpada sa grupom, podgrupama i indeksnim brojevima /11/

U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada, prethodno je
potrebno utvrditi:
delatnost u toku koje je otpad generisan;
na in, odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti, u toku koje je otpad
generisan;
opis otpada;
sastav otpada;
sadraj opasnih materija u otpadu i
opasnosti koje su povezane s otpadom.
U Katalogu otpada, dvocifreni indeksni brojevi naj e(e ukazuju na grupu, odnosno
delatnost, a etvorocifreni na podgrupu, tj. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad.
Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su vani u postupku odre9ivanja ispravnog
klju nog broja, jer se identifikacija otpada vri ISKLjU=IVO na nivou estocifrenog indeksnog
broja.
Primer, Indeksni broj 03 01 01 Otpadna kora i pluta upotrebljava se samo za otpadnu
koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nametaja. Ovaj kd se
ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima, npr. odravanju uma i
parkova. Ovo vai i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin
kora osim u Grupi 03 Kataloga otpada.
Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis to
ta nije prikazuje karakteristike otpada, vode(i ra una o grupi i podgrupi, kao i postupku
razvrstavanja. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio
odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu, jer on daje jasniji i ta niji opis
otpada. Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada.
11

Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim. U slu aju nedoumice,
potrebno je utvrditi dodatne podatke, npr. detaljan opis otpada.
Na primer, nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u
Grupi 20, jer u Katalogu, u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti
poglavlje o komunalnom otpadu). U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu
otpada opisan je postupak sa detaljno razjanjenim pojedina nim koracima.
U koraku br. 1. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 12 ili
17 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao, uklju uju(i i komunalni ili sli an
otpad. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu, a u okviru nje odgovaraju(i opis
otpada. Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu, treba odrediti odgovaraju(i estocifreni
indeksni broj otpada, uz izuzetak kori(enja indeksnih brojeva koji se zavravaju brojem 99. U
slu aju sloenih industrijskih procesa, kao to je na primer, proizvodnja automobila, aktivnosti
mogu biti klasifikovane u vie grupa, u zavisnosti od stepena proizvodnje. Na primer, otpad iz
proizvodnje automobila moe biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i
mehani ke povrinske obrade metala i plastike), i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana
povrine i zatite metala i drugih materijala), kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza), u
zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. Vano je napomenuti da se
odvojeno sakupljeni ambalani otpad (uklju uju(i i meani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01, a
ne 20 01 (pa ak iako je ambalani otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). Potrebno je
u grupama 01 do 12. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. Ako postoji, prona(i
odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. Ali, treba znati da, iako je delatnost
pravilno opisana, treba pregledati ceo Katalog, jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na
drugom mestu na listi. Treba znati, ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 - 12, nije mogu(e
na(i u njima ba svaku vrstu proizvedenog otpada. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s
pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. Isto tako, potrebno je obratiti
panju i na to, da grupe 06 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za kori(enje hemikalija
i premaza, pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. Isto
tako, u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se moe primeniti na sve delatnosti. Grupa 18
obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zatiti zdravlja ljudi i ivotinja, a grupa 19
otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda, kao i pripreme vode
namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. U grupi 20 klasifikovan je
komunalni otpad. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost, ali
samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 12,
ili 13 - 15. Odrediti indeksni broj. Ako ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 2.
U koraku broj 2. treba potraiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13., 14. i 15. U grupi
13. navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. U grupi 14. navedena su rastvara i,
rashladni i potisni gasovi. Me9utim, kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje, formulacije,
nabavke i kori(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07.
Grupu 08. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. Grupi 14.
se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a, osim iz komunalnog otpada. U grupi 15.
navedena je ambalaa, filterski materijali, apsorbenti i zatitne tkanine. Sav ambalani otpad uvek
treba upisati u poglavlje 15., bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. Odrediti indeksni broj. Ako
ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 3.
U koraku broj 3. treba potraiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16. U ovoj grupi dat je
niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila, otpad od elektri ne opreme,
baterije, otpad od i(enja rezervoara, eksplozive, katalizatore, oksidativne materije, laboratorijske
hemikalije i gasove, vatrostalni otpad i nekori(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije.
Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 4.
U koraku broj 4. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema
koraku 1. Potraite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i
odrediti indeksni broj.
12

Indeksni brojevi koji se zavravaju cifrom 99 u celom katalogu su opisani kao otpad
koji nisu druga ije specificirani. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e
odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. Kodovi 99 obuhvataju previe irok raspon
vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena
uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na
specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje.
Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom kori(enje ovih indeksnih
brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa, kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje
ivotne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja
neprecizno navedenim vrstama otpada.
Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom, komunalni otpad jeste otpad iz
doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu
iz doma(instva. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. istog Zakona.
Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kd, iji
detaljni opis, zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom, to ta nije odraava svojstva otpada,
vai i za komunalni otpad. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi 20:
Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi), uklju uju(i odvojeno
sakupljene frakcije. Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog
otpada, od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklae, a neki na postupke zbrinjavanja.
Me9utim, neke vrste otpada, iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad, treba
ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20., jer je na drugom mestu u Katalogu
mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odraava karakteristike tog otpada.
Pored toga, ambalani otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i
smee otpada od razli itih ambalanih materijala), uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01.
Za staklene flae odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je 15 01 07 Staklena
ambalaa, a ne 20 01 02 Staklo zbog toga to u opisu iz 15 01 stoji opis ambalaa
(uklju uju(i posebno sakupljenu ambalau u komunalnom otpadu) , dok je za 20 01 opis optiji i
glasi odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01).
Katalog otpada sadri samo jedan indeksni broj za obi ni meani komunalni otpad: 20
03 01 meani komunalni otpad koji se moe koristiti za otpad iz doma(instava, ali i za otpad iz
prodavnica, uslunih delatnosti, zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija,
ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. Kori(enje ovog indeksnog
broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima, tj. kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje
dodatni, propratni opis, koji treba da to detaljnije opie mogu(e komponente meovitog otpada.
Na primer: 20 03 01 meani komunalni otpad koji se generie u industriji treba da ima
propratni pisani opis koji bi moe da glasi: Opti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji
isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira, metala, kartona i plasti nih pakovanja) i
ostataka od i(enja podova.
Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog
otpada. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. Proizvo9a i otpada
treba periodi no da izvre reviziju tokova njihovog otpada u skladu s optim uputstvima dobre
prakse upravljanja otpadom.
Zakonom je zabranjeno meanje opasnih i neopasnih vrsta otpada, opasnih vrsta otpada
me9usobno, kao i meanje sa drugim materijalima. Meanje je dozvoljeno samo u slu aju da je
ono deo procesa prerade, da je odobreno i da se vri u skladu sa zahtevima iz dozvola za
upravljanje otpadom. I pored ovih izuzetaka, meanje opasnih i neopasnih otpada treba
izbegavati svuda gde je to mogu(e. Ova zabrana meanja vai, kako za proizvo9a e otpada, tako i
za sve one koji su uklju eni u transport, tretman i odlaganje otpada.
Meani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu 20 03 01 meani
komunalni otpad nije ozna en zvezdicom), ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog
13

otpada. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti
promenu klasifikacije meanog komunalnog otpada.
Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomeana s drugim meanim
neopasnim otpadom, otpadu se moe dodeliti indeksni broj 20 03 01. Me9utim, ovaj indeksni
broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomean s neopasnim kako bi se sa
njime upravljalo dalje kao neopasnim, odnosno, ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada
tolika da opis vie nije ta an. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan, osim ako se
opasne komponente mogu ponovo odvojiti. Tada se za opasne komponente moraju odrediti
posebni indeksni brojevi.
Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati meanim komunalnim
otpadom, on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. Ako
meani komunalni otpad sadri fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini
ini druga ijim od otpada iz doma(instava, indeksni broj 20 03 01 se ne moe primeniti. Ako se
fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti odravanja zgrada, odgovaraju(i indeksni broj iz
Kataloga otpada je 20 01 21* - fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadri ivu i ozna en je
zvezdicom kao opasan otpad. Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom, duna da
odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom.
U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog
otpada, a uz neke od njih su dodata i pojanjenja odnosno uobi ajeni, svakodnevni nazivi. Ove
indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e:
Tabela 2. Kategorije, indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/
Kategorija
Staklene flae i tegle od zelenog, braon
ili bezbojnog stakla ili meane
Ravno staklo
Indeksni broj
Opis
15 01 07
20 01 02
Papir
20 01 01
Meani papir i karton

Knjige
20 01 01
20 01 01
Papirna i kartonska ambalaa
15 01 01
Aluminijumske, eli ne, meane

konzerve
Ostali otpadni metal
Aluminijumska folija
Novine, kancelarijski papir,

ali ne ambalaa
Kutije od valovitog kartona
i druga ambalaa
15 01 04
20 01 40
20 01 40
Friideri i zamrziva i
20 01 23* / 20 01 36
Druga bela tehnika
20 01 35* / 20 01 36
Drugi elektronski otpad
20 01 35* / 20 01 36
Plastika
Ode(a i obu(a
Ostali tekstil
Ulje
20 01 39
20 01 10
20 01 11
20 01 25 / 20 01 26*
14
Ali ne naputena vozila

Indeksni broj zavisi da li u
sebi sadre odre9ene
hlorofluorougljovodonike
ili ne
sebi sadre opasne materije
ili ne
ili ne

ili ne. Za jestiva ulja
upotrebiti 20 01 25
Samo zeleni otpad
Drugi otpad koji se moe kompostirati
Drvo
Nametaj
20 02 01
20 02 01 / 20 01 08
20 01 37* / 20 01 38
20 01 38
Gra9evinski ut
17 01 07
Meani materijaliotpad iz doma(instva

i sl.
Fluorescentne cevi
Akumulatori automobilski
Baterije ne automobilske
Boja
20 03 01
20 01 21*
20 01 33*
20 01 34
20 01 28 / 20 01 27*
Gra9evinski otpad i otpad od ruenja
17 01 07
20 03 01
20 03 99
Ostaci od i(enja ulica
Kabasti otpad
Obi an meani otpad iz doma(instva
Odba ena vozila
Radi jasno(e isklju uje se s

liste komunalnog otpada
(zna i ne bi trebalo koristiti
broj 20 02 03), jer ve(e
koli ine ne mogu biti
komunalni otpad.
Prvi indeksni broj koristiti

ako je boja na bazi vode, a
drugi ako je na bazi
organskih rastvara a
Ovaj klju ni broj treba
koristiti za meavine cigle i
betona i sl.
Ovaj indeksni broj,
podrazumeva isklju ivo
otpad iz doma(instava i
sli an otpad
Ovaj indeksni broj treba
izbegavati jer se radi o
nespecificiranom otpadu
20 03 03
20 03 07
20 03 01
16 01 04* / 16 01 06
Gume
Otpad sa pijaca
Otpad od i(enja septi kih jama
16 01 03
20 03 02
20 03 04
Prvi indeksni broj koristiti

ako vozila jo uvek sadre
opasne zaga9uju(e materije
Efluent
Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita, odnosno

medicinskim i veterinarskim otpadom, regulisano je lanom 56. Zakona o upravljanju otpadom.
Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zatiti ljudi i ivotinja su navedeni u
poglavlju 18. Kataloga otpada.
Infektivni ili klini ki otpad, termin koji se esto primenjuje, nije kategorija u Katalogu, ali
se moe definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ote(enje i predstavljen
je sa nekoliko indeksnih brojeva. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zatite nije infektivni
otpad.
15

Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu
ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije, njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada, kao 18
01 03 * - otpadi ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim zahtevima zbog spre avanja
infekcije.
ivotinjski leevi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene
zatite. Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski
otpad i treba da budu ozna eni kao 18 02 03 - otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podlee
posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije. Oni otpadi koji jesu infektivni, u skladu sa
zakonom, zbog rizika infekcije treba ozna iti kao 18 02 02* - otpadi ije sakupljanje i odlaganje
podlee posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije.
Otpadi od ljudske i ivotinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zatitu i ne trebaju
da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18, na primer:
otpad od enske higijene iz prodavnica i kancelarija, kao i pse(i izmet iz kanti za
prikupljanje, treba da bude ozna en kodom 20 01 99 ostale frakcije koje nisu
druga ije specificirane, ali treba da budu dodatno opisani npr. otpad od enske
higijene koji ne poti e od zdravstvene zatite i ne podlee zahtevima vezanim za
infektivnost i
otri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zatite, na primer
tetoviranje, buenje uiju ili probadanje tela (body piercing), kao i materije koje se
pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zatite) tako9e treba ozna avati
sa kodom 20 01 99.
Drugi otri predmeti, kao to su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad
zdravstvene zatite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18.
Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zatiti ljudi i ivotinja se ozna ava
slede(im indeksnim brojevima:
18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu, odnosno 18 02 07* za otpadne
lekove od le enja ivotinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i
citostati nih lekova i
18 01 09, odnosno 18 02 08, za druge vrste lekova iz humane i animalne
zdravstvene zatite.
Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada
i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zatite se ozna avaju sa
kodovima 20 01 31* - citotoksi ni i citostati ni lekovi, odnosno 20 01 32 - lekovi druga iji od
onih navedenih u 20 01 31. Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zatite
proglaen opasnim otpadom, sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in, u skladu sa
Zakonom.
Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35, Zakona o upravljanju otpadom.
Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta, a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar,
prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju
otpadom, zabranjeno meanje opasnog i neopasnog otpada, kao i meanje opasnih vrsta otpada
prilikom sakupljanja i transporta.
Lica koja vre sakupljanje i/ili transport otpada, preuzimaju otpad od proizvo9a a ili
vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za
sakupljanje, skladitenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. U cilju lakeg i
efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja
sakuplja i i transporteri su duni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada. Ukoliko
se otpad transportuje jednim vozilom, on moe da se obavi na vie na ina:
1. u zasebnim ambalaama (npr. buradima),
2. u viekomornim vozilima, u odvojenim odeljcima ili
16

3. u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr.
akumulatori).
Proizvo9a , odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje
sakuplja u ili transporteru. Po pravilu, kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju
otpada, odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada, osim otpada iz doma(instva.
Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz
Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim
opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente. U slu aju kori(enja
jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika, Dokument o kretanju
otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. U ovim dokumentima
obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj, kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada
koji je utovaren na vozilo, u kojima treba zabeleiti bilo kakve razlike u karakteristikama
pojedinih tovara otpada.
Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasnitva otpada na
drugo lice ili preduze(e, Dokument o kretanju otpada treba da sadri odgovaraju(i indeksni broj i
opis otpada. Ako je otpad potpuno pomean, moe se koristiti, jedan kd se moe koristiti, ali
opis mora da sadri sve opise utovarenog otpada. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i
zasebno prera9ivati ili deponovati, kd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. U
svakom slu aju, opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji
ine posebne delove viestrukog sakupljanja.
Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladitenje,
tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnoloku celinu.
Skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada,
kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje
otpada. Lokacija za skladitenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno
uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer
stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Pri prijemu otpada u skladite, preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za
svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta, prerade ili trajnog odlaganja. Mnoge vrste
otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre
njihovog zavrnog uklanjanja.
Otpadi koji ne podleu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka
ili hemijska svojstva otpada, osim zbijenosti, moraju da zadre iste indeksne brojeve i opise kao
otpad koji je bio izvorno prikupljen. Ovo se odnosi i na meovite otpade gde se neke
komponente odvajaju u postrojenju, ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni
prirodu otpada, tako da kd i opis ostaju isti.
Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom, na
primer, pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje, prera9eni otpad prilikom naputanja
postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. U ovom poglavlju
obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada:
spaljivanje ili piroliza;
fizi ko/hemijski tretman;
aerobni tretman;
anaerobni tretman;
rezanje metal (usitnjavanje);
regeneracija ulja;
mehani ki tretman;
remedijacija zemljita i podzemnih voda;
stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i
procedne vode sa deponija otpada.
17

Vano je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i
vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada. Neki opisi
otpada dati u poglavlju 19, su po svojoj prirodi vrlo iroki, npr. 19 02 03 prethodno izmeani
otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada. U takvim slu ajevima, pisani opis koji je deo
dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade, kao i da saeto prikae detalje o
izvrenoj obradi.
Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za
upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19, ve( indeksni broj treba da se
odredi primenom eme date u poglavlju 2.
Klasifikacija otpada vri se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po
postupku opisanom u ta ki 1. ovog priloga, kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovla(ene
stru ne organizacije za ispitivanje otpada, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.
18
4. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/

Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i
nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada. Koli ine komunalnog otpada na
godinjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim
samoupravama.
Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo generie
prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo prose no
generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg
otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog
stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan ili
318 kg/godinje. Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona otpada. Na
slici 1. dat je prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji.
Slika 1. Morfoloki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/

Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi
otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa
37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno
12,73%, dok ukupna koli ina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%),
tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).
Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog
svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji
organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada.
Sakupljanje je organizovano preteno u urbanim oblastima, dok ruralne oblasti su znatno
slabije pokrivene. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje
otpada, me9utim, postoji nedostatak odgovaraju(e opreme, jer se za sakupljanje koriste razli ite
19

vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za
velike kontejnere, pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom.
Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim
samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom, ve(
prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistem
ne moe adekvatno da funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih
sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom, ne mogu se o ekivati bez zna ajnih
materijalnih sredstava.
Jedino ekonomski opravdano reenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje
otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz vie optina tretirati na postrojenjima za
separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama, kao to je utvr9eno i
u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine. Ovakvi regioni (e implementirati
principe integralnog sistema upravljanja otpadom za dui vremenski period.
U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i
reciklaa otpada. Postoje(i stepen reciklae, odnosno iskori(enja otpada je nedovoljan. Mada je
primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira, stakla i metala u
posebno ozna ene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Izuzetak ini jedno postrojenje
za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr.
Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna
preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave. Organizacija kretanja vozila kao i raspored
kontejnera se preteno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi, a ne na odgovaraju(im
analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovnitva, frekvenciji punjenja i pranjenja
kontejnera i kapacitetu vozila. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada
ugovorom su povereni privatnom sektoru.
U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada moe se posebno izdvojiti:
neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada, neodgovaraju(i raspored posuda,
nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada, neodgovaraju(a u estalost transporta
otpada, neodgovaraju(e rute kretanja vozila, nereeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih
ustanova i nekih privrednih subjekata.
Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu, Beogradu, =a ku, Novom Sadu
i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, gde se pojedine vrste
komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razli itih
vrsta otpada (metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog
otpada za sada postoji u Novom Sadu. Postoji vie registrovanih postrojenja za reciklau PET-a,
metala, plastike itd. Iako je prisutan visok sadraj organske komponente u komunalnom otpadu,
ne postoje postrojenja za bioloki tretman komunalnog otpada. U Republici Srbiji ne postoje
postrojenja za insineraciju komunalnog otpada.
Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. Osim
regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i
optine: Lebane, Medve9a, Vlasotince, Crna Trava, Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini
(Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina, i optine: Smederevska Palanka, Suprija,
Rekovac i Para(in), u Republici Srbiji jo uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju
- smetlite.
Kapacitet postoje(ih deponija smetlita je u ve(ini optina ve( popunjen, dok ve(ina
deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. Ne postoji kontrolisano odvo9enje
deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, to moe dovesti do poara ili
eksplozije. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre i(avaju i to moe ugroziti
podzemne i povrinske vode i zemljite zbog visokog sadraja organskih materija i tekih metala.
Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa itd.
Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlae se na 164 zvani no registrovane,
optinske deponije. Zemljite na kojem se deponije nalaze je naj e(e u svojini Republike Srbije.
20

Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlita nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za
njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. to se
ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama, naj e(e se koriste buldoeri, dok
se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. Na vie deponija mehanizacija se
povremeno usluno iznajmljuje.
Na smetlitima esto dolazi do samopaljenja, pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih
materija. Deponije-smetlita sa najve(im rizikom po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se
nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim
od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije (25 deponija, od kojih se 14 deponija nalazi
na samoj obali vodotoka).
Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduze(a, odlae se oko 40%
generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji, a ima ih 4.481 prema poslednjem izvetaju
inspekcije iz 2009. godine. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i
posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proirenje sistema sakupljanja otpada, ali i
loe organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Pored ovih, divlje deponije se esto
formiraju du saobra(ajnica u putnom pojasu, od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa
puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takve deponije su naj e(e
nedostupne za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i vrta e gde je
i(enje prakti no nemogu(e.
Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvi9eno je zatvaranje
i rekultivacija postoje(ih smetlita i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za
separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Do decembra 2009. godine formirani regioni
za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u
Nacionalnoj strategiji iz 2003. godine. Ve(ina lokalnih samouprava jo uvek nisu postigle
dogovore, niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje
otpadom. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na
obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su
sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.
21
5.
KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i

implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom, i to: princip odrivog razvoja, princip
blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, princip predostronosti, princip zaga9iva pla(a,
princip hijerarhije u upravljanju otpadom, princip primene najprakti nijih opcija za ivotnu
sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a.
Princip odrivog razvoja - Odrivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnolokih,
ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti,
razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti, sa ciljem da se sa uva i unapredi
kvalitet ivotne sredine za sadanje i budu(e generacije. Koraci ka dostizanju odrivog razvoja
uklju uju: ja anje postoje(ih mera, razvoj novih mera, pove(anu integraciju interesa za ivotnu
sredinu u ostale sektorske politike, prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za ivotnu sredinu
i aktivnije u e(e javnosti u procesima donoenja odluka.
Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom - Princip blizine zna i da
otpad treba tretirati ili odloiti to je mogu(e blie ta ki njegovog nastajanja. Prilikom izbora
lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba potovati princip blizine, da bi
se izbegao neeljeni uticaj transporta otpada na ivotnu sredinu, vode(i ra una o ravnotei
izme9u principa blizine i ekonomi nosti. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da
odre9ene regije treba da razviju svoje strateke planove za upravljanje otpadom, na bazi politike i
principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvaavaju(i druge regionalne strategije i
planove. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu, ve( interesno povezanu grupu
optina koje u zajedni kom pristupu reavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes
dugoro ne saradnje.
Princip predostronosti - Princip predostronosti zna i da ukoliko postoji mogu(nost
ozbiljne ili nepovratne tete, odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne moe biti razlog za
nepreduzimanje mera spre avanja degradacije ivotne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih
zna ajnih uticaja na ivotnu sredinu.
Princip zaga3iva pla a - Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi
ukupne trokove nastale ugroavanjem ivotne sredine.
Princip hijerarhije u upravljanju otpadom - Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u
upravljanju otpadom:
1. Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija kori(enja resursa i smanjenje
koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada
2. Ponovna upotreba - ponovno kori(enje proizvoda za istu ili drugu namenu
3. Reciklaa - ponovni tretman otpada radi kori(enja kao sirovine u proizvodnji istog
ili razli itog proizvoda
4. Iskori(enje - iskori(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija
tretmana
5. Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e reenje, odlaganje otpada
deponovanjem.
Ostali principi: princip najprakti nijih opcija reenja za ivotnu sredinu, odgovornost
proizvo9a a, postizanje i odravanje efektivne ravnotee izme9u ekonomskog razvoja i zatite
ivotne sredine, stvaranje otvorenog i fleksibilnog trita za usluge upravljanja otpadom i uvek
kad je mogu(e, treba koristiti ekonomske instrumente, pre nego pravne, u cilju iniciranja i
podsticanja promena koje su u skladu sa stratekim ciljevima.
22
6.
OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja,

minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli odrivi sistem
upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Odluka o izboru
najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa otpada sadri i
karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje.
Vani uslovi koji uti u na odluku o iskori(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi
za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada to ima za posledicu ve(e trokove odlaganja,
primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zaga9iva u - proizvo9a u otpada,
razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka kori(enja otpada i ispitivanje trita za
plasman reciklabilnih proizvoda.
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada
najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Me9utim, tamo gde dalje smanjenje nije prakti no
primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskori(eni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu.
Ukoliko ta mogu(nost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje,
ili za dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e reenje
otpad treba odloiti na deponiju.
Smanjenje otpada na izvoru - Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja
otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se
mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o kori(enju resursa. Redukcija mora biti
osmiljena kroz celokupni ivotni ciklus proizvoda, tj. ve( u fazi projektovanja, preko izrade,
pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda. Potroa i tako9e treba da aktivno u estvuju u
redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike
redukcije otpada.
Ponovna upotreba - Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu kori(eni vie puta.
Uvo9enjem propisa o ambalai u EU, postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu
ambalae za viestruku upotrebu. U drugim slu ajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili
sli ne namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time
postie: smanjenje trokova za proizvo9a e i potroa e, utede u energiji i sirovinama i smanjenje
trokova odlaganja.
Reciklaa - Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa
zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada, budu(i da se, i u jednom i u drugom
slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najzna ajniji od
njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na
sanitarne deponije, ime se vek kori(enja deponija produava i zna ajno usporava proces
iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. Razlozi za potrebu pove(anog iskori(avanja
otpada su viestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog kori(enja
onoga ime se raspolae, propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje
otpada, pa je neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju,
teko(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od mogu(nosti
smanjivanja potreba za novim deponijama. Tipi ne komponente sistema reciklae otpada u cilju
iskori(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru
nastajanja otpada (iz doma(instva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se
sakuplja reciklabilan otpad - primarna reciklaa), izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne
mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada, priprema izdvojenih reciklabilnih
materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo).
Kompostiranje - Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimi no, razlaganje vlane,
vrste organske materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomo(u aerobnih
mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sli an
23

humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje
zemljita ili kao 9ubrivo. Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja
treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloenih sredstava, prostor koji je potreban za lokaciju
postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva
postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek
osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog
proizvoda je vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva pokazuju da iako se organski
materijal sa deponije moe uspeno transformisati u kompost, kontaminacija (posebno od estica
stakla, metala i plastike) uti e da potencijalni potroa i postaju nevoljni da ga koriste. Zato se
organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. U
principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti
(kuhinjski otpad i batenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim
postrojenjima (naj e(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja u svom
dvoritu kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. S obzirom na
Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije,
kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada.
Anaerobna digestija - Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove
sa visokim udelom metana moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne
fermentacije u reaktoru. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak
fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj na in je kona ni rezultat
fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja
nastaju biogas, kompost i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se pre i(ava i jedan
deo moe se vratiti u proces.
Spaljivanje otpada - Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih
materija sadranih u otpadu. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a
energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili
elektri ne energije. Me9utim, ekonomska opravdanost iskori(enja energije nije uvek prihvatljiva
na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi postrojenja za spaljivanje u
skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne
deponije komunalnog otpada - i do 10 puta ve(i. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan
na in redukcije otpada, i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na
deponije. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad
mogu slati kompaniji koja vri spaljivanje u ime proizvo9a a otpada, uz nadoknadu. Infektivni
medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima
projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode
autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. U cilju odrivog
sistema upravljanja otpadom, spaljivanje otpada sa iskori(enjem energije treba da bude potpuni i
integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u slede(em periodu. Spaljivanje
otpada sa iskori(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa
upravljanju otpadom koji zna i redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je spaljivanje sa
iskori(enjem energije najprakti nija opcija za ivotnu sredinu, neophodno je razmotriti
mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti
procesa.
Piroliza - Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri
povienoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja
organskih materija u otpadu, pri emu nastaju piroliti ki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom.
Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize:
niskotemperaturna do 500C, srednjetemperaturna od 500C do 800C i visokotemperaturna via
od 800C. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima
reakcije, a smanjuje se udeo vrste i te ne faze. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. Dimni gasovi se
koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije.
24

Gasifikacija - Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu
vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom
procesu proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj
na in se moe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature
procesa dolazi do vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak
tretmana otpada, iz razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to zna i da je za
komunalni otpad potreban predtretman.
Plazma proces - Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces
(energija oslobo9enja elektri nim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se
temperature 5.000C do 15.000C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih
materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog
razlaganja organskih molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno i
glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se
mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti. Ovakav
sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni.
Otpad kao gorivo - Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade
pod uslovima koji dozvoljavaju kori(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog
goriva. Naj e(i primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja
obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima
uklju uje komunalni otpad, gume, utroene rastvara e, otpad iz rafinerija, mesno kotano brano i
dr. Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom energijom
tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Direktiva EU o
spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja
koriste alternativna goriva.
Fizi ko-hemijski tretmani otpada - Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata:
neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske
izmene, reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne
karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju
fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju.
Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan
otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti
imobiliu tako da ne mogu biti izlueni u okolinu.
Odlaganje otpada na deponije - Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije
za odlaganje neopasnog otpada, deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje
opasnog otpada. Na deponijama se odlau odre9eni tipovi otpada za koje je deponija
projektovana. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju
sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim
povrinama, u doma(instvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a
koji nema svojstva opasnih materija i ne moe se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao
industrijska sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se
projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim
deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u svakoj
izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.
25
7.
TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Udruivanjem optina

radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju
regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada, transfer
stanice, kao i postrojenja za kompostiranje, to ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje
komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno
sakupljanje reciklabilnog otpada, gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad.
Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom
u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom.
Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom, kriterijumi i smernice za njihovu
izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima, dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon
obavljenih istranih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na ivotnu sredinu.
Posebno je vano doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u
skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama, s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo.
Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. Osnovni ciljevi u izradi
regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno kori(enje prostora kao resursa i
smanjenje trokova upravljanja otpadom. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante
udruivanja, to (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uoptinskih sporazuma i donoenja
regionalnih planova upravljanja otpadom.
Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. U okviru centra moe biti izgra9ena i
deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Na deponiju neopasnog otpada moe se odloiti
samo: komunalni otpad posle separacije, neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava
kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad, stabilizovan i nereaktivan,
prethodno tretirani opasan otpad, ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze
grani ne vrednosti za neopasan otpad. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih
gasova. Ukoliko iskori(enje gasa nije ekonomi no, treba ga spaljivati na licu mesta. Regionalna
deponija, pored ostalih elemenata, mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije.
Postavlja se tehnoloka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. Izdvojeni
reciklabilni materijali se melju, baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su
specijalizovana za reciklau takvih reciklabilnih materijala.Postrojenje za kompostiranje ili
anaerobnu digestiju moe obuhvatati kompletan mehani ko-bioloki tretman otpada, ili samo
aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smetenom pored deponije.
Transfer stanice su mesta za privremeno skladitenje, pripremu i pretovar otpada
namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. S obzirom na koncept
upravljanja otpadom u Republici Srbiji, tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer
stanicu. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje
otpada, pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, kratko zadrava, utovaruje u ve(a
vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Poeljno je pretovar vriti direktno iz
vozila za sakupljanje u vozila za transport, ime se obezbe9uje potpuna zatita ivotne sredine.
Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje trokove transporta na ve(u
udaljenost. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Kao
transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je
neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije.
Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i
privremenom skladitenju posebnih vrsta otpada. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom
sistemu upravljanja otpadom jer slue kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana,
ovla(enih sakuplja a i lica koja vre tretman. Lokacije za postavljanje centara kojima se
obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne
26

samouprave. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi. Potrebna je stalna kampanja i
edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije.
U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i
to: jedinica lokalne samouprave je duna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim
(odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji, jedinica lokalne samouprave u
obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje,
dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom, ukoliko im je to
zajedni ki interes, pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skuptina
jedinica lokalne samouprave, kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju
uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih
jedinica lokalne samouprave.
Sporazum tako9e definiu prava i obaveze komunalnog preduze(a, odnosno drugog
pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti, na in donoenja odluka u slu aju
nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti
upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja
otpadom, jedinica lokalne samouprave duna je da, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica
lokalnih samouprava, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili
odlaganje otpada na svojoj teritoriji, udruene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade
regionalni plan upravljanja otpadom.
Regionalni plan upravljanja otpadom definie zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i
donosi ga skuptina dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi
najmanje 200.000 stanovnika, uz saglasnost ministarstva. Regionalni plan upravljanja otpadom
moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno
izra9enoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost daje
ministarstvo. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skuptina
jedinica lokalne samouprave. Istovremeno, u narednom periodu, potrebno je raditi na sanaciji
postoje(ih deponija - smetlita koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Sanacija odlagalita
otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglaeni sa zahtevima
direktiva EU.
Tabela 3. Projektovane koli ine otpada na godinjem nivou u tonama /12/

Vrsta otpada
Komunalni otpad
Otpad iz doma instva
Komercijalni i otpad iz institucija
Ambalaa
Biorazgradivi komunalni otpad
Opasan komunalni otpad
27
2010.
2.451.000
2.084.000
367.000
607.000
1.538.000
25.000
2014.
2.785.000
2.367.000
418.000
693.000
1.747.000
28.000
2019.
3.268.000
2.778.000
490.000
817.000
2.049.000
33.000
8.
SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
Socijalni aspekt upravljanja otpadom se odnosi na: na ine kori(enja materijala, generisanje
i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom, u e(e korisnika u upravljanju
otpadom kroz razli ite aktivnosti i socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom.
Nastajanje otpada kod stanovnitva je primarno funkcija njihove potronje a time i njihovih
socio-ekonomskih karakteristika. U isto vreme, nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa
odnosom ljudi prema otpadu: njihovom na inu kori(enja materijala i rukovanju otpadom,
njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada, stepenu do kojeg oni razvrstavaju otpad i
stepenu neovla(enog odlaganja. Njihov stav uti e ne samo na karakteristike nastajanja otpada,
ve( tako9e i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov interes i volju za
pla(anjem usluga sakupljanja.
Na njihov odnos se moe pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti, i
edukativne mere o negativnim uticajima neodgovaraju(eg sakupljanja otpada na zdravlje
stanovnitva i ivotnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. Takva kampanja treba, tako9e, da
informie stanovnitvo o njihovim odgovornostima kao proizvo9a ima otpada i njihovim
pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom.
Principi socijalnog aspekta su: orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i
zahtevima stanovnitva za uslugama, podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose
efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga, razvijanje javne svesti stanovnitva o problemima i
prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva
(pla(anje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, podrka doprinosu korisnika za
samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema
upravljanja otpadom, zatite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljanju njihove socioekonomske sigurnosti.
Implementacijom Strategije upravljanja otpadom i sprovo9enjem novog zakonskog okvira
o upravljanju otpadom, o ekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje ve(eg broja
radnika, to (e doprineti smanjenju siromatva, razvoju zelene ekonomije i integrisanju u
drutvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina.
Razvoj ljudskih resursa za odgovaraju(e i odrivo upravljanje otpadom se moe podeliti u
tri glavne oblasti: profesionalna obuka kadrova (uklju uju(i i obuku proizvo9a a otpada),
obrazovanje i razvijanje javne svesti. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje
preporuka za akcije koje (e: pove(ati nivo svesti najireg stanovnitva o problemima ivotne
sredine, a posebno kod dece i mladih ljudi, ime se stvara podloga za budu(e akcije i odrivo
upravljanje otpadom, osigurati adekvatnu tehni ku i profesionalnu kompetentnost na svim
nivoima u institucijama i organizacijama, zaposlenih u dravnim organima na svim nivoima u
skladu sa nadlenostima, uklju uju(i i kompanije iz privatnog sektora, sa odgovorno(u za
upravljanje otpadom i sprovo9enje zakona na svim nivoima.
Obuka kadrova - Klju no poboljanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem
sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvo9enja tehnika i tehnologija u obrazovanje
budu(ih profesionalaca u oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati,
kroz medije, kroz obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje. Profesionalna obuka bi(e
primarni cilj u kratkoro nom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja
otpadom bude tehni ki kompetentno za svoj poloaj. Ovo (e uklju iti zahteve za obuku kadrova
koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za
upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. Stru na lica iz oblasti upravljanja
otpadom moraju pomo(i uspostavljanju obrazovanja, razvoju politike i nastavnog programa.
Neophodna je profesionalna obuka u slede(im oblastima upravljanja otpadom: pravni i
zakonodavni okvir, finansijski sistem i ra unovodstvo, ekonomsko planiranje i budeti, priprema
tendera, licenciranje i monitoring, zdravlje ljudi i sigurnost, praksa i postupci separacije otpada,
28

praksa i postupci individualnog kompostiranja, praksa i postupci upravljanja medicinskim
otpadom, praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz doma(instava,
ambalaom od hemikalija itd.). Posebna panja mora biti posve(ena kolama. Efikasno
obrazovanje i motivacija u osnovnoj koli (e imati dugoro ne efekte na ponaanja pojedinaca. U
kasnijem dobu, ovi pojedinci postaju u esnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju
otpadom, kroz svakodnevni kontakt sa otpadom.
Razvijanje javne svesti - Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uklju enja
problema ivotne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine i
lokalne samouprave na svim nivoima, sa podrkom postoje(ih stru njaka. Ova politika zahteva da
sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore uklju e i kampanju za razvijanje javne
svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Sutinski je neophodno pokazati javnosti uticaj
pogrenog odlaganja otpada na ivotnu sredinu i kona no na njihovo zdravlje i dugoro no,
trokove optine za remedijaciju (koji se nadokna9uju iz poreza i naplata od gra9ana). Tako9e je
vano da predloena poboljanja budu razmatrana uz u e(e javnosti, kao i da (e poboljanja u
praksi upravljanja otpadom doneti povra(aj sredstava iz poreza kroz princip zaga9iva pla(a.
Gra9ani moraju da imaju pristup informacijama, to je i ozvani eno usvajanjem Zakona o
potvr9ivanju konvencije o dostupnosti informacija, u e(u javnosti u donoenju odluka i pravu
na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija). Sprovo9enje zakonodavstva
koje se odnosi na javnost, kao to je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlita je drugi
mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen. Ovo omogu(ava mehanizam za
javno oglaavanje loe prakse i ljudi koji su u inili ve(e prekraje. U ve(ini slu ajeva, na po etku
kampanje, javna svest se vie razvija striktnom primenom zakona, nego omogu(avanjem optih
informacija. Tu je veoma zna ajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se
odnosi na kazne za prekrioce zakona. Neophodna je jaka povezanost izme9u nadlenih za
sprovo9enje zakona i lica za sprovo9enje kampanje. Sa druge strane, vano je i razvijati poverenje
izme9u organa dravne uprave i gra9ana.
Kampanje razvijanja javne svesti podsti u individualne potroa e da pomognu dostizanje
odrivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada, kupovinu proizvoda
napravljenih od reciklabilnih materijala, razdvajanje otpada za reciklau i u e(e u lokalnim
radionicama o upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo za
prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na odriv na in, kao
to je redukcija na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na pouzdan
na in ukoliko nema druge mogu(nosti.
Lokalna kampanja treba da: koristi sve oblike medija, stekne poverenje stanovnitva, bude
provokativna, isti e individualne akcije, koristi jednostavne ciljane poruke, koristi sveobuhvatne,
ali jednostavne poruke. Posebna panja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi odrivog
upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu
postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje.
29
9.
ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA I PRAVNI OKVIRI

ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI /12/
Vlada i Nacionalna skuptina obezbe9uju zakonski okvir za odrivo upravljanje otpadom,

ekonomske instrumente za sprovo9enje upravljanja otpadom i uti u na razvijanje javne svesti u
drutvu, iniciraju razgovore zainteresovanih strana u ciju uspostavljanja partnerstva u upravljanu
otpadom.
Nadleni organi i organizacije za upravljanje otpadom su:
Ministarstvo;
Nadleni organ autonomne pokrajine;
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave;
Agencija za zatitu ivotne sredine;
Ovla(ena laboratorija za ispitivanje otpada.
Ministarstvo:
Razvija i predlae Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije;
Priprema propise i tehni ke standarde;
Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovaraju(e registre;
Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za Republiku i prati stanje;
Usvaja planove upravljanja otpadom za vie optina;
Vri funkcije u skladu sa me9unarodnim ugovorima i sporazumima;
Izdaje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada;
Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike.
Nadleni organ autonomne pokrajine:
Usvaja planove upravljanja otpadom za vie optina na svojoj teritoriji;
U estvuje u razvijanju i predlaganju Strategije upravljanja otpadom Vladi Republike
Srbije;
Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za autonomnu pokrajinu i prati
stanje;
Daje miljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima;
Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji autonomne pokrajine;
Jedinica lokalne samouprave, preko svojih nadlenih organa:
Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom;
Ure9uje, obezbe9uje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na
svojoj teritoriji;
Ure9uje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom;
Daje miljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima;
U estvuje u donoenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i kona no
odlaganje opasnog otpada;
Vri i druge poslove utvr9ene posebnim zakonom;
Dve ili vie optina mogu zajeni ki obezbediti i spovoditi upravljanje otpadom
ukoliko je to njihov zajedni ki interes.
Agenicija za zatitu ivotne sredine u oblasti upravljanja otpadom obavlja slede(e poslove:
Pra(enje stanja i kontrolu kori(enja sekundarnih sirovina;
Istraivanje trita sekundarnih sirovina;
Vo9enje podataka o raspoloivim i potrebnim koli inama sekundarnih sirovina i
baze podataka o sekundarnim sirovinama;
Obezbe9uje programe, studije i analize tehni ko tehnolokih mogu(nosti kori(enja
sekundarnih sirovina, mogu(nosti za lociranje objekata za deponovanje, skladitenje
i reciklau;
30

Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka;
Davanje miljenja o na inu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i
komunalni otpad;
Sprovodi edukaciju stanovnitva o mogu(nostima i na inu recikliranja otpadaka;
Ostvaruje saradnju sa doma(im i me9unarodnim stru njacima i ekspertima, kao i sa
specijalizovanim agencijama.
Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donoenjem seta zakona u
oblasti zatite ivotne sredine (2004. godine), uklju uju(i i nove zakone kojima se ure9uje
upravljanje otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom (2009. godine). Ovim
zakonima obezbe9uju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja
otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom. Osnovni propisi kojima se ure9uje
upravljanje otpadom u Republici Srbiji su:
1)
Zakon o potvr3ivanju Bazelske konvencije o prekograni nom kretanju
opasnih otpada i njihovom odlaganju (Slubeni list SRJ Me9unarodni ugovori, broj 2/99)
obezbe9uje me9unarodno usaglaene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograni nog
kretanja otpada;
2)
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09,
36/09 dr. zakon i 72/09 dr. zakon) ure9uje integralni sistem zatite ivotne sredine koji ine
mere, uslovi i instrumenti za odrivo upravljanje i o uvanje prirodne ravnotee, celovitosti,
raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bi(a, spre avanje,
kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga9ivanja ivotne sredine, promovisanje i upotrebu
proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu
posebnih pravila ponaanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno
spre avanje ili smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih
sirovina i kori(enje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje Agencije i
Fonda, unapre9enje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti, pristup informacijama i
u e(e javnosti u donoenju odluka. Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine usvojen je
Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za
uvoz, izvoz i tranzit otpada (Slubeni glasnik RS, broj 60/09).
Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa me9u kojima i propis kojim su
utvr9eni uslovi koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu
kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja Pravilnik o uslovima koje
moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada (Slubeni glasnik RS,
broj 53/06). Tako9e, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa Zakonom o
zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj 135/04) doneti su slede(i propisi kojima se
ure9uje upravljanje posebnim tokovima otpada, i to: Uredba o upravljanju otpadnim uljima
(Slubeni glasnik RS, br. 60/08 i 8/10) i Uredba o na inu i postupcima upravljanja
otpadom koji sadri azbest (Slubeni glasnik RS, broj 60/08).
3)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS,
broj 135/04) ure9uje odnos politike zatite ivotne sredine sa ostalim, sektorskim politikama u
pripremi i donoenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili
kori(enja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobra(aja,
upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, o uvanja prirodnih stanita i
divlje flore i faune, a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje budu(ih razvojnih projekata.
Utvr9eni su uslovi, na in i postupak vrenja strateke procene uticaja odre9enih planova i
programa na ivotnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja, sadrina izvetaja o stratekoj
31

proceni, njegova verifikacija, i uklju ivanje, odnosno u e(e javnosti u postupku ocene tog
izvetaja. Ovaj zakon je usaglaen sa odgovaraju(om direktivom EU.
4)
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04
i 36/09) ure9uje postupak procene mogu(ih zna ajnih uticaja odre9enih javnih i privatnih
projekata na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, obaveze
podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta,
promenu tehnologije, proirenje kapaciteta, ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu
imati zna ajan uticaj na ivotnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruenju,
kao i u e(e javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. Procena uticaja vri se za
projekte u oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobra(aja, turizma, poljoprivrede, umarstva,
vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se planiraju na
zati(enom prirodnom dobru i u zati(enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
5)
Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga3ivanja ivotne sredine
(Slubeni glasnik RS, broj 135/04) ure9uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za
rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od zna aja za
spre avanje i kontrolu zaga9ivanja ivotne sredine. Na osnovu ovog zakona doneta je Uredba o
utvr3ivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole
(Slubeni glasnik RS, broj 108/08) koja propisuje, izme9u ostalog, da operater postrojenja za
odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada sa kapacitetom tretmana ve(im od
10 t/dan, podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. godine mart
2011. godine, a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskori(enje
opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan, postrojenja za spaljivanje komunalnog
otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h, postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50
t/dan i deponije koje primaju vie od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25.000 t,
isklju uju(i deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu
januar 2013. godine decembar 2013. godine.
6)
Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) ure9uje vrste
i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u
upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpadom, uslove i postupak izdavanja
dozvola, prekograni no kretanje otpada, izvetavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i
druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opteg
interesa, a podrazumeva sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, uklju uju(i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za uskla9ivanje poslovanja pravnih i
fizi kih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvo9a i otpada u postoje(im postrojenjima za
koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duni su da u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, koji
sadri naro ito mere i dinamiku prilago9avanja rada postoje(eg postrojenja i aktivnosti
uskla9enog sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine, a u slu aju da je u tom
postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvo9a otpada duan je da obezbedi
uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona; (2) operateri postoje(ih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna
i fizi ka lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duni su da u roku od est
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadlenom za
izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide dinamiku
prilago9avanja rada postrojenja uskla9enog sa odredbama ovog zakona za period do 31.
32

decembra 2012. godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neure9enih deponija na svom podru ju koje ne
ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona
izradi projekte sanacije i rekultivacije neure9enih deponija; u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne samouprave
odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na
svojoj teritoriji; (4) proizvo9a i i uvoznici elektri nih i elektronskih proizvoda duni su da
upravljanje otpadom od elektri nih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31.
decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ure9aja koji sadre RSV i
odlaganje RSV iz tih ure9aja, izvri(e se najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze bi(e
odre9ene posebnim propisom.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o postupanju sa otpadnim
materijama (Slubeni glasnik RS, br. 25/96, 26/96 i 101/05), s tim to (e se, do donoenja
novih podzakonskih propisa, primenjivati Pravilnik o uslovima i na inu razvrstavanja,
pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Slubeni glasnik RS, broj 55/01) koji propisuje
blie uslove i na in razvrstavanja, pakovanja i uvanja otpada sekundarnih sirovina koje se
mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a poti u iz tehnolokih procesa proizvodnje,
reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih materija, usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj
pravilnik odtampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglaene sa propisima EU.
Tako9e, do donoenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju
otpadom, primenjiva(e se i propisi doneti na osnovu ranije vae(eg Zakona o zatiti ivotne
sredine (Slubeni glasnik RS, broj 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94dr.zakon, 53/95 i 135/04):
Pravilnik o kriterijumima za odre3ivanje lokacije i ure3enje deponija
otpadnih materija (Slubeni glasnik RS, broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje
deponija otpadnih materija, na in sanitarno-tehni kog ure9enja deponija radi zatite ivotne
sredine, kao i uslove i na in prestanka kori(enja deponije;
Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih
materija (Slubeni glasnik RS, broj 12/95) koji ure9uje na in postupanja sa pojedinim
otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, na in vo9enja evidencija o vrstama i koli inama
opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i daje
kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom;
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zaga3ivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica
(Slubeni glasnik RS, broj 60/94).
Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine iz
1991. godine doneta je i primenjuje se Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i
elezni kom saobra aju (Slubeni glasnik RS, broj 53/02) blie propisuje uslove i na in
obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra(aju;
7)
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeni glasnik RS, broj 36/09)
ure9uje uslove zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet,
upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu,
ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje ambalaom i ambalanim
otpadom. Primenjuje se na uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, tj. stavlja u promet i
sav ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Srbije, bez obzira na
poreklo, upotrebu i kori(eni ambalani materijal. Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu
propisani su rokovi od 12 do 18 meseci za prilago9avanje (1) proizvo9a a, uvoznika,
pakera/punioca i isporu ioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalanog otpada i
obezbe9enja prostora za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada;
zaklju enja ugovora sa operaterom za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad koji nije
33

komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom;
obezbe9enje upravljanja ambalanim otpadom; ozna avanje podataka na ambalai koju stavljaju u
promet a koji se odnose na mogu(nost ostavljanja ambalanog otpada neposredno na mestu
nabavke ili naknadnog besplatnog vra(anja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili
ambalane sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdeva a, i koji mora da obezbedi
upravljanje tim ambalanim otpadom koji nije komunalni otpad, tako to (e zaklju iti ugovor sa
operaterom ili sam obezbediti ponovno iskori(enje, reciklau ili odlaganje ambalanog otpada.
Odlaganje primene ovog zakona predvi9eno je za (1) proizvo9a a i uvoznika ambalae koji su
duni da svoje poslovanje koje se odnosi na ozna avanje ambalae usklade u roku od dvanaest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena pre stupanja na
snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim zahtevima koje ambalaa mora da ispunjava za
stavljanje u promet, moe da bude u prometu najdue dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Zakonodavstvo Evropske Unije u oblasti upravljanja otpadom obuhvata slede e:
Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu
75/442/EEC, 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa
ciljem da se ograni i proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se
obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom;
Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvo9enjem strogih tehni kih
zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ivotnu sredinu;
Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga9enja;
Direktiva 2001/42/EEC o proceni uticaja odre9enih planova i programa na ivotnu sredinu;
Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada (zamenjuje: Direktivu 84/429/EC o
redukciji zaga9enja vazduha iz postoje(ih insineratora komunalnog otpada; Direktivu
89/369/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada i
Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada) i ima za cilj da postavi standarde za
smanjenje zaga9enja vazduha, vode i zemljita uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom
otpada, radi spre avanja rizika po ljudsko zdravlje;
Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o
baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu
odlaganja istroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne materije u cilju smanjenja
zaga9enja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora;
Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama
1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC promovie sakupljanje i odlaganje mineralnih
maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu vie koristiti za originalnu upotrebu;
Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i
166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskori(enja i pravilnog odlaganja
opasnog otpada. Direktivom se definie da privredni subjekti koji proizvode, dre ili uklanjaju
opasne otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz registra;
Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definie kontrolisani na in
postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i
dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili, kao i na in odlaganja opreme koja je zaga9ena
sa PCB, a nije izvrena njena dekontaminacija;
Direktiva Saveta 2000/53/EC o istroenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju
nastajanja otpada od istroenih vozila tako to stimulie sakupljanje, ponovnu upotrebu i
34

reciklau njihovih komponenata (baterije, gume, akumulator, ulja) u cilju zatite ivotne
sredine;
Direktiva 2002/95/ES o ograni avanju kori(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i
elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektri ne i elektronske opreme
imaju za cilj ograni avanje kori(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj
opremi, odnosno promociju ponovne upotrebe, reciklae i iskori(enja elektri ne i
elektronske opreme u cilju redukcije koli ine otpada. Propisana je obaveza da od 1. januara
2008. godine, olovo, iva, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovani bifenoli i
polibromovani difenili u elektri noj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim
materijama;
Direktiva 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u slu aju kori(enja
sekundarnih 9ubriva u poljoprivredi definie upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman
otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zaga9enja zemljita, vegetacije, ljudi i
ivotinja;
Uredba 1774/2002 o otpadu ivotinjskog porekla propisuje tehnoloke postupke prerade
otpada ivotinjskog porekla;
Uredba 1013/2006 o prekograni nom kretanju otpada regulie nadzor i kontrolu
prekograni nog kretanja otpada. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dune su da odrede
odgovaraju(e ovla(ene organizacije za transport otpada. Zemlje lanice moraju preduzeti
potrebne korake za inspekciju, uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograni nom kretanju;
Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid, dopunjena
Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES), 83/29/EES i
91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spre avanje i
progresivno smanjenje do uklanjanja, zaga9enja uzrokovanog otpadom iz industrije titan
dioksida;
Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena Direktivom
2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od
ambalae i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae,
da minimizira uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere
u EU koje mogu da spre e konkurenciju;
Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN
13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku
Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o
ambalai i ambalanom otpadu;
Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije
tekih metala u staklenoj ambalai utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu;
Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose
na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalai i
ambalanom otpadu;
Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u
plasti im gajbama i paletama utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu.
35
10.
INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM
Slika 3. Regionalna podela po Nacionalnoj strategiji /13/
36
Slika 4. Mrea deponija i transfer stanica po Nacionalnoj strategiji /13/
37
Slika 5. Mrea centara za reciklau po Nacionalnoj strategiji /13/
38
Slika 6. Mrea centara za kompostiranje po Nacionalnoj strategiji /13/
39
Slika 7. Mrea centara za insineraciju po Nacionalnoj strategiji /13/

Sve lokalne samouprave obuhva(ene integralnim sistemom upravljanja otpadom imaju svoje
lokalne stru ne organizacije - javna komunalna preduze(a koja, po osnovu zakonske regultative,
40

vre delatnost upravljanja otpadnim materijama. Njihova nadlenost odnosi se isklju ivo na
komunalni otpad, me9utim, sticajem mnogih okolnosti, prinu9eni su da se brinu o celokupnom
otpadu koji nastaje na podru ju. Otpad se u svim optinama tretira na identi an na in: sakuplja se
u razli itim sudovima (kontejnerima ili kantama) i odvozi na smetlita. Sve lokalne samouprave
oskudevaju po pitanju opreme. Ni u jednoj nije zabeleen dovoljan broj specijalnih vozila, tako
da se otpad esto odvozi i obi nim kamionima, a nema ni dovoljno druge opreme - kontejnera,
zatitne opreme itd. S obzirom na nedovoljne optinske budete, velike organizacione probleme,
zastarelu mehanizaciju kojoj je odavno istekao rok upotrebe, moe se zaklju iti da se rad
komunalnih preduze(a odvija u izuzetno tekim uslovima /14/.
Saglasno tome i organizacija odnoenja sme(a je oteana, pa se otpad iznosi samo sa
gradskog podru ja, dok su sela sasvim nepokrivena bilo kakvim organizovanim odnoenjem
otpada. U seoskim podru jima otpad se naj e(e odvozi na tzv. divlje deponije ili se
nekontrolisano spaljuje. Treba ista(i da se komercijalno interesantne vrste otpada: papir, gvo9e,
obojeni metali, stari akumulatori itd. sakupljaju uglavnom individualno od strane siromanijih slojeva
stanovnitva, a njihov dalji tretman je nekontrolisan i kre(e se uglavnom u okviru crnog trita.
Integralni sistem zbrinjavanja otpada je zasnovan na analizama, razmatranju i definisanju
metoda i postupaka tretmana vrstog otpada, polaze(i od mogu(nosti za njihovo smanjivanje,
biranjem optimalnih puteva tretmana vrstog otpada, od mesta njegovog nastanka do kona nog,
po ivotnu sredinu i zdravlje ivih bi(a - nekodljivog zbrinjavanja. Koncepcija zbrinjavanja
vrstog otpada u integralnom sistemu obuhvata 4 osnovna principa: 1) izbegavati (koliko god je
mogu(e), 2) koristiti (to je vie mogu(e), 3) tehni ki preraditi (koliko je potrebno) i deponovati
(to je mogu(e manje). Ovo je ujedno i hronoloki red postupaka sa otpacima u sistemu. Polazni
princip predstavlja stalno smanjivanje koli ine tzv. neizbenih otpadaka iz proizvodnje. Potom
sledi kori(enje i prerada koje bi trebalo pove(ati i time smanjiti kona ni ostatak za zbrinjavanje
na deponijama. Analize su pokazale da efikasno iskori(enje otpada moe zna ajno smanjiti
potrebe za primarnim sirovinama i energentima, uz istovremenu utedu ivotnog prostora i
zatitu ivotne sredine.
Slika 8. Kruni ciklus u integralnom sistemu upravljanja otpadom /15/
41

U integralnom sistemu zbrinjavanja otpada mogu(e je prepoznati 6 funkcionalnih
elemenata:
NASTAJANJE OTPADA
PRIVREMENO ODLAGANJE
SAKUPLJANJE
TRANSFER I TRANSPORT
PRERADA I KORI ENJE
KONA NO ODLAGANJE
Slika 4. - Elementi integralnog sistema zbrinjavanja otpada /16/

Nastajanje otpada je faza u kojoj odre9eni materijal prestane da slui svojoj svrsi i
postane balast korisniku. Ova faza predstavlja kriti an faktor u integralnom sistemu zbrinjavanja
otpada, jer koli ina, sastav i sezonska kolebanja otpadaka odre9uju metode skladitenja,
sakupljanja, transporta, obrade i kona nog deponovanja.
Privremeno odlaganje je faza odbacivanja kori(enog materijala koja se sastoji od
rukovanja, odlaganja i eventualne prerade (primarno razvrstavanje na mestu nastajanja).
Sakupljanje je faza koja predstavlja operaciju u kojoj nadlene slube ili sami gra9ani
odnose privremeno odloeni otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje. Generalno
posmatrano, sakupljanje obuhvata skladitenje, mesto i frekvenciju sakupljanja i izdvajanje
korisnih sirovina.
Prerada je faza koja predstavlja najsloeniju operaciju u integralnom sistemu a sastoji se
od: sortiranja, pripreme, direktne prerade i ponovnog kori(enja.
Kona no odlaganje je poslednja faza u integralnom sistemu pri emu se moe odlagati
ostatak od prerade ili po etni otpad. Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju
odloenog otpada (na primer, deponijski gas).
Koristi od uvo9enja sekundarnih sirovina u proizvodnju odnosno koristi od zamene
primarnih sirovina sekundarnim date su u tabeli 4.
Tabela 4. - Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim sirovinama /17/

KORIST
Papir
74
74
35
58
Uteda energije (%)

Smanjeno zaga9enje vazduha (%)
Smanjeno zaga9enje vode (%)
Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%)
Smanjena potronja vode (%)
42
MATERIJALI
Staklo
32
20
80
50
&elik
74
85
76
97
40

Sve metode tretmana otpada mogu se podeliti na:
Utilizacione postupke, ija je svrha maksimalno iskori(enje energije i sirovina iz
otpada (Kao to je prikazano u tabeli 4.), kao to su: ponovno kori(enje
razvrstanih reciklabilnih materijala, kompostiranje, termi ka prerada sa
iskori(enjem toplote itd., i
Likvidacione postupke ija je svrha eliminisanje celokupne mase otpada, bez
iskori(enja energije i sirovina.
MOGU NOSTI PRERADE OTPADA UZ

ISKORI ENJE SIROVINA I ENERGIJE
1. ISKORI ENJE
PONOVNO KORI ENJE PROIZVODA
KORI ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA
VRA ANJEM U PROIZVODNI PROCES
KORI ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA
U DRUGIM PROCESIMA
2. ISKORI ENJE ENERGIJE

KORI ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA
OTPADA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU
ELEKTRI NE ENERGIJE
TRANSFORMACIJA U GORIVO
PROCESIMA: PIROLIZE, LIKVEFAKCIJE,
GASIFIKACIJE I FERMENTACIJE
3. ISKORI ENJE DEPONIJA

KORI ENJE DEPONIJSKOG GASA ZA
GREJANJE I PROIZVODNJU
ELEKTRI NE ENERGIJE
OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI
ISKORI ENJA SEKUNDARNIH
SIROVINA
Slika 10. - Mogu nosti prerade otpada uz iskori enje energije i sirovina /18/
Za ponovno kori(enje materijala i energije doma(a i me9unarodna stru na javnost koristi
naziv Reciklaa ili Recikliranje. Pored toga to zna ajno doprinosi zatiti ivotne sredine,
43

reciklaa se primenjuje i slu ajevima kada jedan od slede(ih pokazatelja ukazuje na rentabilnost
procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja
otpada u zavisnosti od karaktera otpada, mesta i na ina stvaranja kao i propisa vezanih za
uklanjanje i unitavanje otpada.
Primarni cilj recikliranja je maksimalno mogu(e iskori(enje otpadnih materijala, uz
maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zaga9enog zemljita. Trokovi nastali potpunijim
postupkom zatite ivotne sredine pokrivaju se kori(enjem izdvojenih reciklabilnih materijala.
Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se
prera9uju. Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se ne(e
iskori(avati, ostatak posle prerade otpada i materijal koji se vie ne moe reciklirati.
Rukovanje, odlaganje i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od 6
funkcionalnih elemenata u integralnom sistemu upravljanja otpadom. Rukovanje na mestu
nastanka otpada predstavlja iznoenje otpada iz svih vrsta objekata kori(enjem posuda za otpad i
plasti nih vre(a i odlaganje u odgovaraju(e ve(e posude. Ove posude se koriste za odlaganje
otpada pre organizovanog sakupljanja i odnoenja. Elementi koji moraju biti razmotreni pri
izboru posuda su: tip posude koja se koristi, lokacija posude, esteti nost i bezbednost po ivotnu
sredinu i ljudsko zdravlje i na in odnoenja.
U velikom broju zemalja proces organizovane reciklae otpada doveo je do razvoja novih
tipova posuda za privremeno odlaganje. Na taj na in gra9ani imaju mogu(nost da sami vre
sortiranje pojedinih vrsta otpadaka koji se mogu reciklirati ime se skra(uje put otpada do
ponovnog kori(enja, uz smanjenje trokova naknadnog sortiranja i pove(anja kvaliteta
recikliranih materijala i proizvoda. Trokovi proizvodnje i eksploatacije ovakvih posuda su vii u
odnosu na konvencionalne ali je ceo sistem sakupljanja isplativiji.
Ure9ena deponija predstavlja sanitarno i tehni ki ure9en prostor na kome se vri
kontrolisan prijem otpada, plansko odlaganje, razastiranje, sabijanje i prekrivanje inertnim
materijalom, kontrolisano sakupljanje otpadnih (procednih) voda i njihovo pre i(avanje pre
kona nog isputanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo9enje deponijskog gasa.
Evropska zajednica je donela zakon o deponijama. Na osnovu ovog zakona od
01.01.2005. na deponijama otpada je dozvoljeno odlagati samo inertni materijal koji se dalje ne
reciklira odnosno ne moe se reciklirati ni na koji na in. Koli ina navedenog inertnog otpada ne
sme da pre9e 5% od ukupne koli ine otpada koji se stvara.
Grani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju, izgradnji
i eksploataciji ure9aja i postrojenja za uklanjanje i kori(enje otpada. Emisija zaga9uju(ih
komponenata zavisi od tehnologije procesa, eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog
stanja ure9aja u okviru postrojenja. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih,
te nih i gasovitih zaga9uju(ih komponenata.
Sakupljanje otpada zavisi od: tipa opreme za privremeno odlaganje i sakupljanje, tipa
sistema sakupljanja i opte metodologije sakupljanja otpada. Sistem sakupljanja otpada moe biti
pokretni i nepokretni.
Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za
obradu, dalji transfer ili deponovanje, a zatim vra(aju na svoju ili drugu lokaciju, naziva se
pokretni sistem sakupljanja otpada. Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila, utovar, istovar i
pranjenje na mestu za preradu ili odlaganje. U zavisnosti od vrste posude a zbog smanjenja
optere(enja i opasnosti na ovim poslovima treba da bude uposleno vie radnika za opsluivanje.
Pokretni sistem se naj e(e koristi u okviru velikih komercijalnih i industrijskih objekata u kojima
su predvi9eni veliki kontejneri, u sklopu kojih se nalaze i ure9aji za sabijanje otpada (kompaktori).
Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i smeta u posebne posude.
Kada se koriste manje posude i vre(e za privremeno odlaganje otpada koje se zatim
prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport, celokupni sistem se naziva nepokretni ili
stacionarni sistem sakupljanja otpada. U okviru ovog sistema vozila za sakupljanje krue od jedne
44

do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre9enoj ruti. Po dolasku na zadatu lokaciju posude
se prazne u vozila pri emu se razlikuje manuelni i automatizovani sistem pranjenja.
Savremena vozila su opremljena ure9ajima za sabijanje utovarenog otpada. Presovanje i
briketiranje zna ajno poboljava karakteristike postoje(ih sistema za uklanjanje otpada. Ovim
postupcima se obezbe9uje bolje iskori(avanje svih kapaciteta transporta, izbegava se dodatna
prerada a otpad se moe efikasno sagorevati.
Vrsta vozila za sakupljanje i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do
sabirnog centra. Savremene tendencije sortiranja (separacije) na izvoru, zahtevaju primenu
specijalnih vozila, koja bi u svom sastavu imala posebne odeljke za pojedine komponente otpada.
Posebno interesantan na in sakupljanja i odnoenja otpada koji se moe reciklirati (reciklabilnog
otpada) a posebno opasnog otpada, prihvatljiv istovremeno i sa stanovita zatite ivotne sredine
i ekonomije, predstavlja sakupljanje od strane gra9ana.
Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure9aje za pretovar otpada iz manjih
vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za
preradu i kona no odlaganje. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja
od lokacije nastajanja otpada do lokacije kori(enja ili trajnog odlaganja, direktan transport
vozilima postaje ekonomski neprihvatljiv.
Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar, koje zavisi od tipa
pretovara, zahtevanog kapaciteta pretovara, raspoloive opreme i propisa o zatiti ivotne
sredine. Otpad se moe direktno pretovarivati u ve(e sisteme za dalji transport, odlagati i po
potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. Za dalji transport otpada
koriste se: motorna vozila (kamioni), eleznica kao i re ni transport.
Pri transportu motornim vozilima, neophodno je zadovoljiti slede(e zahteve:
otpad se mora transportovati uz minimalne trokove;
otpad mora biti zati(en tokom transporta;
vozila za transport otpada moraju biti tako projektovana da se mogu kretati
savremenim saobra(ajnicama (autoputevi itd.);
kapacitet ne sme do(i u suprotnost sa dozvoljenom nosivo(u vozila i
postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i
bezbedni.
Veliki broj do sada izgra9enih postrojenja u svetu i planiranje novih ukazuju da je postupak
uklanjanja otpadaka, nakon izdvajanja kvalitetnih materijala, prihvatljiv sa stanovita zatite ivotne
sredine i sa ekonomskog stanovita te da bi se morao uzeti u razmatranje i u naim gradovima.
Potreba za efikasnijim razvojem Srbije, to podrazumeva i uklju ivanje u svetske privredne, stru ne,
nau ne i ekoloke tokove, zahteva efikasnije upravljanje otpadom. U tom cilju je neophodno
uklju ivanje uspenih kompanija sa viegodinjim iskustvom i vrhunskim ekspertskim znanjem u
oblasti tretmana otpada. Na taj na in (e se u zna ajnoj meri smanji nezaposlenost u periodu
tranzicije kroz koji Srbija trenutno prolazi, dobi(e se velika masa sirovina, privreda (e dobiti
izuzetno veliki zamajac a ivotna sredina (e biti znatno manje ugroena i bolje zati(ena.
Nabavno trite u pogledu regionalnog sistema sakupljanja otpada podrazumeva oblasti sa
kojih se otpad i ina e prikuplja. U ovom trenutku to se odnosi samo na gradsko podru je optina
koje su obuhva(ene sistemom sakupljanja. Nakon uspostavljanja sistema separatnog sakupljanja
otpada po vrstama podru je delovanja i organizacije automatski (e se proiriti na sve mesne
zajednice (gradske i seoske), odnosno sva naseljena mesta koja gravitiraju odre9enim optinama.
U bliskom narednom periodu kao imperativ se name(e razdvajanje otpada po mestu
nastanka, odnosno industrijski, medicinski, farmaceutski, klani ki, opasan i drugi otpad ne(e se
smeti deponovati na regionalnu deponiju, ve( (e, nakon detaljnog sagledavanja vrste, kategorije,
mesta, na ina i uslova nastanka biti precizno definisan njegov dalji tretman, saglasno Zakonu.
Deo ovog otpada sigurno (e na(i svoje mesto u regionalnom sistemu, to podrazumeva da se
prethodno mora izvriti detaljna evidencija nastanka otpada u procesima proizvodnje, kao i
karakterizacija i kategorija otpada prema zakonskim propisima /18/.
45
11.
UPRAVLJANJE OTPADOM U JUNOJ I JUGOISTO&NOJ

SRBIJI
Slika 11. Juna i jugoisto na Srbija /13/

Tabela 5. Planirana mrea regionalnih centara za upravljanje otpadom u junoj i
jugoisto noj Srbiji /12/
R/
B
Lokalna samouprava
nosilac aktivnosti
regionalnog centra
1.
Ni
2.
Prokuplje
3.
Pirot
4.
Leskovac
5.
Vranje
Ostale optine koje ine

regionalni centar
Gadin Han, Svrljig, Raanj,
Doljevac, Aleksinac, Meroina
itora9a, Kurumlija, Blace
Dimitrovgrad,
Bela
Palanka,
Babunica
Lebane,
Bojnik,
Medve9a,
Vlasotince, Crna Trava
Preevo, Bujanovac, Trgovite,
Vladi in Han, Surdulica, Bosilegrad
Ukupan broj
stanovnika
2002.
Koli ina
otpada
2009.
(t/god)
363.851
91.374
98.250
18.044
100.133
21.617
234.018
55.889
229.596
49.968
Tabela 5. je napravljena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. godine i

predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom.
46

Tabela 6. Koli ine komunalnog otpada koji se godinje proizvede u Srbiji i projekcije
2020. Godine /12/
Koli ina otpada
Projekcija koli ina
Lokalna
Broj stanovnika (popis
2009.
otpada 2020.
samouprava
2002.)
(t)
(t)
Niavski okrug
Grad Ni
239.596
68.656
97.492
Aleksinac
55.094
15.767
22.389
Gadin Han
9.445
949
1.348
Doljevac
18.645
1.874
2.661
Meroina
14.244
1.432
2.033
Raanj
10.227
1.028
1.460
Svrljig
16.240
1.632
2.318
Topli ki okrug
Blace
12.995
1.306
1.855
itora9a
17.647
3.935
5.588
Kurumlija
20.381
2.269
3.222
Prokuplje
47.227
10.532
14.956
Pirotski okrug
Babunica
14.222
1.429
2.030
Bela Palanka
13.369
1.344
1.908
Dimitrovgrad
10.964
1.220
1.733
Pirot
61.578
17.623
25.024
Jablani ki okrug
Bojnik
12.322
1.238
1.759
Vlasotince
32.163
7.172
10.185
Lebane
24.006
2.413
3.427
Leskovac
153.084
43.811
62.211
Medve9a
10.402
1.045
1.485
Crna Trava
2.041
205
291
P injski okrug
Bosilegrad
8.973
902
1.281
Bujanovac
45.107
10.059
14.284
Vladi in Han
22.872
2.546
3.616
Vranje
87.174
24.948
35.426
Preevo
38.385
8.560
12.156
Surdulica
21.248
2.365
3.359
Trgovite
5.837
586
833
47
12. POSTOJE@I KAPACITETI RECIKLANE INDUSTRIJE U

JUNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI
REGION NI
GRAD NI
Tabela 7. Podaci o obuhva enosti grada Nia uslugom sakupljanja i transporta

komunalnog otpada /19/
Operater
JKP
"Mediana"
Ni
Adresa, telefon,
e-mail
Tvr9ava bb,
Mramorska 10, Ni
018/515-541
cis@jkpmediana.rs
Naselja obuhva ena

sakupljanjem otpada
(%)
Gradska optina Pantelej
100%, gradska optina
Crveni krst 100%,
G.Toponica 100%,
Gornji Komren 60%,
Donji Komren 25%,
Medoevac 72%,
Popovac 64%, gradska
optina Palilula 100%,
Bubanj selo 84%,
Gabrovac 72%, Novo
Selo 85%, D. Me9urovo
50%, Pasi Poljana 95%,
Suvi Do 70%, =okot
40%, gradska optina
Medijana 100%, Brzi
Brod 75%, gradska
optina Nika Banja 77%,
Jelanica 85%, Nikola
Tesla 94%, Prva Kutina
34%, Si(evo 0,3%
Naselja neobuhva ena

sakupljanjem otpada
Brenica, Vrelo, Jasenovik,
Oreovac, Pasja a, Cerje,
Kamenica, Gornja Vreina,
Gornji Matejevac, Donja
Vreina, Donji Matejevac,
Mal a, Ber inac, Vele polje,
Vrtite, Donja Toponica,
Kravlje, Leskovik, Miljkovac,
Paligrace, Paljina, Rujnik,
Se anica, Supovac,
=amurlija, Gornja Trnava,
Donja Trnava, Mezgraja,
Trupale, Hum, =amurlija,
Berbatovo, Vukmanovo,
Gornje Me9urovo, Donje
Vlase, Kruce, Lalinac,
Mramorski Potok, Mramor,
Gornja Studena, Donja
Studena, Bancarevo,
Koritnjak, Kunovica,
Lazarevo selo, Manastir,
Ravni do, Radikina Bara,
Rautovo, Ostrovica, Prosek i
=ukljenik.
JKP Mediana je kompanija ija je osnovna delatnost odravanje higijene u gradu Niu i
upravljanje vrstim otpadom i gradskom deponijom. Statutom JKP Mediana, usvojenim
20.11.2009. definisane su delatnosti preduze(a i to:
90000 Odstranjivanje otpadaka i sme(a, sanitarne i sli ne aktivnosti
74700 =i(enje objekata
37100 Reciklaa metalnih odpadaka i ostataka
37200 Reciklaa nemetalnih odpadaka i ostataka
Trenuno JKP Mediana redovno vri sakupljanje i odvoz otpada iz doma(instava
(kolektivno i individualno stanovanje) i od preduzetnika iji je ukupan broj 75.612 kao i od 1.759
korisnika koji imaju svojstvo pravnog lica.
Cela teritorija grada Nia (gradsko i seosko podru je) je, sa aspekta sakupljanja otpada,
podeljena na 30 rejona. U zavisnosti od posuda za odlaganje otpada, razlikuju se dve grupe
48

rejona: a) rejoni za sakupljanje otpada u kantama i b) rejoni za sakupljanje otpada u kontejnerima.
Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja
jednom sedmi no) iz oko 3.500 kontejnera sa javnih povrina i iz netipiziranih sudova iz
doma(instava u zonama individualnog stanovanja.
Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu
nastajanja. Uslugama odnoenja otpada je u potpunosti pokrivena teritorija grada Nia, Nike
Banje i jo 31 naselja, dok 39 seoskih naselja sa 19.376 stanovnika, trenutno nije uklju eno u
sistem sakupljanja otpada.
Trenutno JKP Mediana (na osnovu evidencije iz marta 2010. godine) prikuplja otpad iz
domacinstava iz urbanog dela Grada Nia putem 37.701 kante zapremine 120 l i 1945 kontejnera
zapremine 1,1 m3. Pored ovih sudova JKP Mediana prikuplja otpad i iz 1340 kontejnera
zapremine 1,1 m3 koji su u vlasnitvu pravnih lica na teritoriji Grada Nia, i 54 kontejnera od 5
m3. U ruralnom delu teritorije koju pokriva JKP Mediana postoji 20 kontejnera zapremine 1.1 m3
koji se periodicno prazne u skladu sa rejonizacijom i planom JKP-a.
Pored sakupljanja komunalnog otpada, na pojedinim lokacijama, uglavnom u centralnom
gradskom podrucju, postavljeno je 250 tipskih kontejnera za PET ambalau od 1 m3 odnosno
ukupne zapremine 250 m3 i 57 tipskih kontejnera za metalnu ambalau od po 4,5 m3, ukupne
zapremine 256 m3, sa tendencijom proirenja teritorije prikupljanja.
Izdvajanje sekundarnih sirovina je u za etku i realizuje se na slede(i na in:
Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih
kontejnera
Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina romske
nacionalnosti
na deponiji Bubanj
Organizovanim radom RJ Reciklani centar u okviru JKP Medijana
Tabela 8. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena i firmi koje se bave

prometom sekundarnih sirovina u Gradu Ni i celom Nikom regionu
Naziv firme
YU KARTON, Ni
Vri otkup
-
Karton
Papir pisani i ist
Arhiva
- Gvo9e
- Aluminijum
- PET ambalaa
- Drvo - palete
- Prijem
medicinskog
otpada
JKP Medijana RJ
Recikla9ni centar, Ni
JKP Medijana, Ni
RESOR D.O.O. Gadin
Han
MIV, Ni
TITEKS D.O.O. Ni
NIVES D.O.O. Ni
Vri prodaju
(prihoduje)
Godinje
Cena
koli ine (din/kg)
(t)
2,8
3,0
4,0
710
19,0
1
80,0
92
20,0
282
10,0
13,283
1,5
3.5005.000
8,0-25,0
- Otpadno gvo9e
- PE (polietilen)
- PP (polipropilen)
- PS
49
1. regranulat PP i
PE
2.Folija
3.Vre(e
4. Cevi

Reciklaa
gra9evinskog
materijala
- Gra9evinski
1. Beton
PUT INENJERING, Ni
materijal
2. Asfalt
3. Opekarski
proizvod
4. Drvo
- Otpadno drvo
1. Otpadno drvo
NEIMAR PROJEKT, Ni
- Drveni opiljci
2. Drveni opiljci
- PVC
1. Lee(i policajci
SNG Company, Ni
- PE
2.Saobra(ajne baze
- Sve vrste kablova
Delinijator
1. Prerada
otpadnog
- motorno ulje
motornog ulja
Remol D.O.O., Ni
2. Proizvodnja
uljane baze
1. Pamu na krpa
za sudove
2. Otpadni sun9er
3. Poliestarsko
D.O.O. EUROMITEKS, - Industrtijski tekstilni punilo za jastuke
otpad
4. Proizvodi od
Ni
industrijskog
otpada papu e,
dekorativni jastuci,
- Elektri ni otpad
- Elektronski otpad
1. Bakar
- Bakar
2. Staklo
Jugo-Impex EER, Ni
- Staklo
3. Plastika
- Plastika
- Otpadno ulje
- Otpad od gvo9a
- Prohrom elici
- Aluminijum
- Bronza i mesing
- Elektro kablovi
- Rabljena ulja (trafo,
motorna)
- Fiksiri i razvija i
- Industrijska maziva i
Jugo-Impex, Ni
masti
- Otpadni elektroliti
- Otpadne boje i
lakovi razre9iva i
- Otpadni
automobilski
katalizatori
- Otpadni antifriz
50
200.000
1.0005.000 m3
1,1
5.000
7,0-15,0
1.0001.500
1.300
10.000
20.000
1.500
1.500
1.500
2.000
250 m3
50.000 l
105 t
50 t
100 t
500 kg
50 t
0,5-50
Maksi-Co. D.O.O.,
Aleksinac
Kuzman D.O.O.,
Aleksinac
FEROS D.O.O.,
Aleksinac
STRATO PLUS
D.O.O., Bor
DENI KOMERC, DENI
PET, Meroina
- Otpadno gvo9e
- Otpadni aluminijum
- Otpadni
akumulatori
- Otpadni bakar
80.000
Gvo9e
Aluminijum
1.000
500
18
80
30
- gvo9e
- Mesing
- Bakar
- PE (polietilen)
- PP (polipropilen)
PE i PP kese
U okviru JKP Mediana posluje i radna jedinica Reciklani centar koja se bavi prometom
sekundarnih sirovina: ambalanog otpada, sakupljene PET ambalae, metala. RJ poseduje balirku
(presu) ORWAK 5070 HDC sa radnim pritiskom od 200bara i mlinom za PET maksimalnog
kapaciteta 300 kg/h. Reciklani centar se nalazi u ulici Ivana Milutinovica u Niu kao deo
kompleksa JKP Mediana, sa povrinom (u dravnom vlasnitvu) od 5,5 ha. Tokom 2008 god. je
ostvaren promet od 120 t PET ambalae a 2009. promet od 80 t PET ambalae.
Ne postoje ta ni podaci o koli inama i sastavu otpada jer se ne vri merenje odloenog
otpada. Procene su uglavnom na bazi zapremine vozila za transport otpada ali zapunjenost vozila
varira zavisno od vrste i gustine sakupljenog otpada tako da ti podaci se ne mogu smatrati ta nim.
Tako9e, podaci su mereni samo u jednoj sezoni to ne daje realnu sliku o prose nim koli inama i
sastavu pa se ove vrednosti ne mogu smatrari meritornim.
Lokacija gradske deponije je na lokalitetu Bubanj, 6 km od centra Grada. Prostire se na
povrini od 31,08 ha, od ega skoro 8 ha pripada KP ''Curlina'', Optina Doljevac i 23,25 ha, KP
''Bubanj'', Optina Ni, sada Optina Palilula. Pravno-imovinski odnosi nisu regulisani na oko
50% zaokruenog kompleksa. Na preostalih 50% kompleksa je formirano telo deponije, na preko
80% otkupljenog dela (gde su reeni pravno-imovinski odnosi). U toku 2003. godine izvrena je
kona na eksproprijacija zauzetog zemljita deponije, koji se nalazi na teritoriji i KO Ni i KO
Doljevac.
Deponija je u eksploataciji od 1967. godine. Ne postoje kanali za odvod atmosferskih
voda , ne postoji sistem za otplinjavanje, ne vri se prikupljanje i precicavanje procednih voda.
Zatvorene povrine nisu rekultivisane. Deponija nije ogradjena, izuzev dela tela deponije.
Tehnologija odlaganja otpada je slojevito razastiranje i delimicno sabijanje slojeva i prekrivnog
sloja inertnog materijala (ut i zemlja).
Na deponiji postoji sto na jama za tretman uginulih ivotinja i mesnih preradjevina. Na
deponiji se nalazi radionica za popravku kontejnera i izradu metlica za cicenje gradskih povrina.
Kabasti otpad se odlae u posebno odredjenim podru jima.
Upravna zgrada koja se nalazi na lokaciji deponije, opremljena je potrebnom
komunalnom infrastrukturom. Ne postoji vaga za merenje pristiglog otpada, vec se otpad
registruje u m3, po proceni kontrolnih lica na deponiji koji su prisutni 24 h dnevno.
Deponovanje otpada vri se u slojevima otpada od 0,30 0,50 m' sa nabijanjem
buldoerom, preko koga se razastire i sabija sloj inertnog materijala u slojevima od oko 0,50 m'.
Tako isplanirani i nabijeni slojevi ine visinu ukupnog sloja od 30 m'. Na deponiji se ne vri
mehanizovan predtretman otpada u smislu odvajanja reciklabilnih materijala.
Grubo, ru no i delimi no sortiranje otpada i sekundarnih sirovina vri se na samom telu
deponije, gde se vri odvajanje: papira, plastike i metalnog otpada, to se odvozi van deponije. Svi
51

kapaciteti postojece lokacije su gotovo iscrpljeni i na lokaciji se, uz primenu tehnicko-tehnolokih
reenja, otpad moe odlagati jo veoma kratak period, ne dui od tri godine. Skuptina Grada je
na sednici odranoj 26.12.2003. godine donela Odluku o pristupanju sanaciji postoje(e gradske
deponije u Niu. Postojecu deponiju treba hitno sanirati i zatvoriti u skladu sa pozitivnim
doma(im i EU propisima, i treba izgraditi novu sanitarnu deponiju, blizu postoje(e, sa svim
zakonski propisanim merama zatite ivotne sredine.
OPTINA ALEKSINAC
Tabela 8. Podaci o obuhva enosti optine Aleksinac uslugom sakupljanja i transporta

Operater
JKP
"Komunalne
usluge"
Naselja
obuhva ena
sakupljanjem
otpada (%)
Knjaza Miloa 29,
Aleksinac, Aleksina ki
18220 Aleksinac
rudnik i Vakup 33,6%
018/804-510
stanovnika optine.
fax: 018/804-034
Doneta je odluka o
jkpkomusl@neobee.net proirenju na itkovac
i Kraljevo, ime bi bilo
obuhva(eno 39,8%.
Kapacitet deponije u
Aleksincu je ograni en
pa nije mogu(e
pove(ati broj
korisnika. Proirenje
teritorije sa koje se
prikuplja otpad
mogu(e tek kad se
formira regionalna
deponija.
Adresa,
telefon,
E-mail
Naselja koja nisu obuhva ena

sakupljanjem otpada
Aleksina ki Bujmir, Bankovac, Beli

Breg, Belja, Bobovite, Bovan,
Bradarac, Veliki Drenovac,
Vitkovac, Vrelo, Vr(enovica,
Vukanja, Vukainovac, Glogovica,
Golenica, Gornja e anica, Gornje
Suhotno, Gornji Adrovac, Gornji
Krupac, Gornji Ljube, Gredetin,
Greja , Danica, Deligrad,
Dobrujevac, Donja Pe anica,
Donje Suhotno, Donji Adrovac,
Donji Krupac, Donji Ljube,
Draevac, Jakovlje, Jasenje,
Kamenica, Katun, Koprivnica,
Korman, Kruje, Kulina, Lipovac,
Loznac, Lo(ika, Luane, Ljupten, M.
Drenovac, Mozgovo, Moravac,
Moravski Bujmir, Nozrina, Porodin,
Prekonozi, Prugovac, Pr(ilovica,
Radevce, Rsovac, Rutevac, Srezovac,
Stanci, Stublina, Subotinac, Teica,
Trnjane, Si(ina, Crna Bara, =esta,
=ukurovac, uri(, 60,2% stanovnika
itkovac, Kraljevo,
66,4%.
Delatnost JKP-a obuhvata: odravanje cistoce, gradskog zelenila, pijacna usluga i
grobarske usluge, sluba za organizovano hvatanje pasa i ma aka lutalica i prikupljanje PET
ambalae. JKP ''Komunalne usluge je do 2007. godine redovno vrilo evakuaciju otpada iz 5.348
doma(instava i 633 privredna subjekta sa teritorije grada Aleksinca, naselja Aleksina ki Rudnik i
dela naselja itkovac, a od 2007. godine donoenjem Odluke o dopuni Odluke o komunalnom
uredenju, teritorija sa koje (e se vriti evakuacija proirena je na naselja Kraljevo, Vakup i
itkovac (celo naselje), to trenutno iznosi oko 6.000 doma(instava i oko 800 privrednih
subjekata.
Trenutno se evakuacija vri iz Aleksinca, naselja Aleksina ki Rudnik, naselja itkovac i
naselja Vakup. Prikupljanje i evakuacija otpada vri se i sa javnih povrina u navedenim naseljima
kao i sa obala Bovanskog jezera posebno u toku letnje sezone. U toku godine se kontinuirano, u
52

obimu koji odgovara mogu(nostima Optine i JKP, sprovodi uklanjanje otpada sa divljih
deponija.
Otpad se prikuplja oko 250 radnih dana godinje. Komunalni vrsti otpad sakuplja se
predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3.500
netipiziranih kanti zapremine do 140 l, iz 190 kontejnera zapremine 1,1 m3 (180 u urbanom delu
opstine i 10 u ruralnom delu), iz 23 kontejnera zapremine 5 m3, 1 kontejnera zapremine 7 m3 i 67
kontejnera za PET ambalau ukupne zapremine 67 m3. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava
korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu nastajanja.
Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na sledeci nacin:
Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih
kontejnera
Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina uglavnom
romske nacionalnosti na smetlitu
Tabela 10. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena firmi koje se bave
prometom sekundarnih sirovina /20/
Naziv firme
MaksiCo.D.O.O., Aleksinac
Kuzman D.O.O., Aleksinac
FEROS D.O.O., Aleksinac
STRATO PLUS D.O.O., Bor
SRPSKA FABRIKA ZA
RECIKLAU A.D., Greja
Vri otkup
Vri prodaju
(Prihoduje)
Godinje
koli ine (t)
Cena
(din/kg)
Neograni ene
1,5-2
- Gvo9e
- Mesing
- Bakar
- Stakleni kr
JKP '' Komunalne usluge'' Aleksinac takodje poseduje univerzalnu vertikalnu presu
balirka ''Tehnix'' UVPB - 10 zapremine 0,3 m3. Presa je smetena u delu prostora (20 m2) biveg
autoservisa u ulici 22. decembra br. 21 u Aleksincu. U pomenutom delu objekta se vri sortiranje i
presovanje PET ambalae dok se betonski plato od oko 30 m2 koristi za smetaj balirane
ambalae.
Prema podacima nadlenog JKP-a, prosecna dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se
doveze na deponiju je 25 do 30 m3. Ukupna koli ina otpada koja se deponuje u toku godine je
oko 7.500 m3 ili oko 2.500 tona.
Gradska deponija se nalazi na padini brda Breg, 4 km severozapadno od grada. Ista je
neposredno oslonjena na put R-214, a posredno na put E-75 Beograd Ni, ta nije izme9u autoputa E-75 Beograd Ni i lokalnog puta za rudnik uglja, u podru ju zvanom Lutvina esma.
Navedena deponija je povrine 4,10 hektara, dok se samo smetlite gde se vri odlaganje otpada
prostire na povrini od oko 2 hektara. Trenutna popunjenost povrine tela deponije iznosi preko
90%.
Deponija vrstog komunalnog otpada ''Lutvina esma'' u blizini naselja Aleksina ki
Rudnik prema kategorizaciji lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja
otpadom sa programom pribliavanja EU, spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije smetlita
koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zatite, koje su popunjene i koje treba odmah sanirati,
zatvoriti i rekultivisati). Delimi no je ogra9ena i anom ogradom. Na deponiji se buldoerom vri
razastiranje, sabijanje i prekrivanje slojem zemlje.
Lokacija deponije definisana je Generalnim urbanisti kim planom Aleksinca usvojenim
1987. godine. Generalnim planom Aleksinca (koji je usvojen 2005. godine) predmetna lokacija
potvr9ena je kao deponija.
53

Institut ''Kirilo Savi('' DD Beograd uradio je 1996. godine ''Elaborat sanacije i
rekultivacije postojeceg smetlita u Aleksincu'' i ''Prethodnu analizu uticaja sanitarne deponije u
Aleksincu'', a 1997. godine ''Regulacioni plan kompleksa sanitarne deponije vrstog komunalnog
otpada za grad Aleksinac'' koji su kao dokumenti prevazi9eni jer je skoro kompletan prostor na
kome je predvideno formiranje sanitarne deponije (u produetku tada postojeceg smetlita)
koricen za deponovanje otpada, tako da gradnja sanitarne deponije nije mogu(a.
Lokalnim ekolokim akcionim planom optine Aleksinac (usvojen 2006) predvi9ena je
izrada projektne dokumentacije za sanaciju i rekultivaciju i proirenje deponije po sanitarnim
uslovima za potrebe optine Aleksinac do po etka rada Regionalne sanitarne deponije. Na napred
navedenoj lokaciji je u viegodinjem periodu odlagan otpad meovitog sastava, to je dovelo do
niza propratnih pojava kao to su stvaranje poara i dima, pove(anje broja glodara i ptica,
rasejavanje otpada po susednim parcelama, negativan vizuelni aspekt itd.
Na deponiji je odlagan otpad iz doma(instava, kolskih ustanova, zdravstvenih ustanova,
industrije, poljoprivrede, klani ne industrije, gra9evinski otpad, odnosno zajedno organski i
neorganski otpad, opasan i bezopasan otpad, mada je poznato da prema nacionalnim propisima i
propisim EU nije dozvoljeno zajedni ko odlaganje tih vrsta otpada.
Na gradskoj deponiji nalaze se slede(i infrastrukturni objekti:
Elektri ni priklju ak sa rasvetom,
Vodovodni priklju ak,
=uvarska kuca i rampa,
Hidrant,
Telefonski priklju ak,
Ugradena su 3. pijezometra za kontrolu kvaliteta otpadnih voda. Odlaganje otpada vri
JKP Komunalne usluge Aleksinac svakodnevno prema slobodnom prostoru na deponiji uz
razastiranje i prekrivanje zemljom jednom u dve do tri nedelje buldoerom marke TG 90. Nisu
sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. Sadanje stanje
ukazuje na to da (e eksploatacija deponije na takav na in biti mogu(a jo najvie dve godine.
OPTINA SVRLJIG
Tabela 11. Podaci o obuhva enosti optine Svrljig uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKSP
"Svrljig"
Adresa, telefon,
E-mail
Radetova br. 27, Svrljig
018/821-046
e-mail:
jkspsvrljig@ptt.rs
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Gradsko naselje
Svrljig 85%
Naselja koja nisu obuhva(ena

sakupljanjem otpada
MZ Beloinje, MZ Burdimo, MZ
Bu um, MZ Vlahovo, MZ Gulijan,
MZ Guevac, MZ \urinac, MZ
eljevo, MZ Izvor, MZ Lozan, MZ
Lukovo, MZ Popica, MZ Prekonoga,
MZ Radmirovac, MZ Slivje, MZ
ljivovik.
U optini Svrljig postoji samo jedno Javno komunalno-stambeno preduzece Svrljig koje
se bavi pruanjem usluga iz oblasti vodovoda i kanalizacije, sakupljanja i transporta otpada,
odravanja groblja i javnog zelenila, i(enja javnih povrina i stambene delatnosti.
Ukupan broj zaposlenih u JKSP Svrljig je 46 stalno zaposlenih i 7 na odre9eno vreme. Od
tog broja petoro stalno zaposlenih radnika radi na sakupljanju otpada. Organizovanim
sakupljanjem otpada u optini je pokriven samo Svrljig i to 100% gradske populacije to trenutno
iznosi oko 2.200 domacinstava i oko 80 privrednih subjekata.
54

Jedinica za iznoenje otpada u okviru JKSP Svrljig, obavlja poslove iznoenja ku(nog
otpada po programu koji obuhvata svaku ulicu u naselju i to tokom godine jednom nedeljno, a u
sezoni e(e, u zavisnosti od potreba, iz kanti (1.000 kom.) i kontejnera 1,1 m3 (51 kom.). U
seoskim podru jima ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada, ve( svako
doma(instvo samostalno istovaruje otpad.
Na poslovima sakupljanja i transporta otpada trenutno je angaovano 5 radnika, u skladu
sa usvojenom dinamikom na nivou JKSP-a, 5 dana nedeljno tokom cele godine tj. 260 radnih
dana godinje. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vre razdvajanje otpada na
mestu nastajanja. U optini se ne vri promet sekundarnih sirovina.
Jednom mese no traktor guseni ar TG 110 u vlasnitvu JKSP-a, vri planiranje po
postoje(em sloju otpada na komunalnoj deponiji. Prema podacima nadlenog JKP-a, prose na
dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se
u periodu sezone. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generie je oko 8 m3. JKSP Svrljig
ne vri odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala.
Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz grada Svrljiga vri na lokaciji TijovacMacka glava. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vri se jo od 1980. godine i iz
godine u godinu koli ina otpada na godinjem nivou je sve ve(a. Deponija se nalazi pored
regionalnog puta Svrljig Knjaevac. Deponija je povrine 1,8 ha sa mogu(nocu proirenja na
5,77 ha i trenutnom zapreminom otpada od 24.000 m3.
Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Svrljig (Glavni projekat sanacije
gradske deponije u Optini Svrljig PRVA FAZA), na postoje(oj deponiji, nakon sanacije, mo(i
(e se deponovati otpad jo 30 godina.
Postoji priklju ak na javni put. Ograda oko deponije postoji. Nema uvarske slube. Nije
prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. U skladu sa kategorizacijom lokacija
deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU,
deponija Tijovac spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije smetlita koja ne ispunjavaju ni
minimalne mere zatite, koje su popunjene i koje treba odmah sanirati, zatvoriti i rekultivisati).
OPTINA RAANJ
Tabela 12. Podaci o obuhva enosti optine Raanj uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKP
''Komunalac'
Raanj
Adresa,
telefon,
E-mail
Partizanska 68
37215 Raanj,
037/841-116
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada (%)

sakupljanjem otpada
Optina Raanj je organizovanim

prikupljanjem komunalnog
vrstog otpada obuhva(ena sa
10% od ukupnog stanovnitva,
to se odnosi na mesnu zajednicu
Raanj (obuhva(enost MZ Raanj
100%). U odnosu na ukupnu
povrinu Optine Raanj, to
iznosi 3%.
Varo, Vitoevac, Stari Bra in,

Vitoevac, Grabovo, Lipovac,
Ma9ere, Maletina, Ma(ija, Novi
Bra in, Pardik, Podgorac, Poslon,
Praskov e, Pretrkovac, Rujite,
Skorica, Smilovac, Cerovo, Crni
Kao, =ubura, etka, U odnosu na
broj stanovnika, iznosi 90%. U
odnosu na povrinu iznosi 97%.
Delatnost JKP Komunalac obuhvata:

1. Proizvodnju i distribuciju vode
2. Sakupljanje sme(a, starih stvari i otpadaka
3. Ure9ivanje i odravanje parkova, zelenih i rekreativnih povrina
4. Ure9ivanje gra9evinskog zemljita
5. Pogrebne i prate(e usluge
55

Osniva JP Komunalac je Optina Raanj i u radnom odnosu je 18 stalno zaposlenih
radnika. Svi zaposleni su po potrebi angaovani na administrativnim ili tehni kim poslovima
evakuacije i deponovanja otpada. Organizovanim sakupljanjem otpada u optini je pokriven samo
Raanj i to oko 90% populacije samog mesta to trenutno iznosi oko 460 doma(instava i oko 40
privrednih subjekata. Ukupna pokrivenost stanovnika optine evakuacijom otpada je 13,5%.
Trenutno se organizovana evakuacija otpada vri samo iz Ranja. Otpad se prikuplja po
odredjenoj dinamici iz oko 400 netipiziranih kanti zapremine do 140 l, iz 31 kontejnera
zapremine 1,1 m i 15 kontejnera za PET ambalau ukupne zapremine 16.5 m. Sistem
sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu nastajanja.
Na poslovima administriranja, sakupljanja i odvoenja otpada trenutno je angaovano 8
radnika, u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a, 5 dana nedeljno tokom cele godine,
odnosno 260 radnih dana godinje.
Prema podacima nadlenog JP-a, prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se
doveze na deponiju varira u toku godine. Dnevna koli ina otpada koja se generie kre(e se od 5
do 8 m3. JP Komunalac ne vri odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog
materijala.
Za potrebe odlaganja komunalnog otpada Javno preduzece "Komunalac" iz Ranja
koristi lokalitet "Lipovac", odnosno dolinu jaruge uz lokalni put Raanj - Lipovac. Ovaj prostor,
udaljen od Ranja oko 2 km se za ove potrebe koristi oko desetak godina i veli ine je oko 2,0 ha.
Deponija je izduenog oblika, duga ka je oko 300 m, dok je irina promenljiva i kre(e se od 20 100 m, odnosno prose no oko 60 m. Deponija je formirana u uzvodnom delu jaruge - suve
doline, koja je u periodima obilnih kia podlona buji nom toku padavinskih voda. Debljina sloja
odloenog otpada je razlicita i kre(e se do 4,00 m. Deponovanje se uglavnom vri centralno, a
materijal se naknadno razastire buldoerom, tako da se deponija povremeno ravna. Ukupna
koli ina otpada odloenog u prethodnom periodu je procenjena na oko 5.000 m3.
Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Raanj, na postoje(oj deponiji,
nakon sanacije, moci (e se deponovati otpad u projektnom periodu od jo 10 godina. Postoje(a
dokumentacija o sanaciji gradske deponije Raanj sugerie da upravljanje otpadom u budu(em
periodu treba biti okrenuto ka regionalnom udruivanju. Trenutna popunjenost povrine tela
deponije iznosi preko 90%.
Prema Nacionalnoj strategiji, deponija optine Raanj svrstana je u kategoriju K4, ali zbog
kanjenja izgradnje regionalne deponije ista se ureduje i svrstava u kategoriju K3, ime se
omogu(ava njeno koricenje do po etka rada regionalne deponije, odnosno u periodu do 5
godina. Delimi no je ogra9ena i anom ogradom. Vlasni ki odnosi nad zemljitem deponije nisu
reeni tj. zemljite, povrine oko 2 ha, na lokaciji smetlita je otkupljeno, ali jo nije oformljena
gra9evinska parcela niti izvrena prenamena zemljita. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju
smanjenja koli ine i zapremine otpada.
OPTINA MEROINA
Tabela 13. Podaci o obuhva enosti optine Meroina uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Direkcija
za
izgradnju
optine
Meroina
Adresa,
telefon,
E-mail
Cara Lazara 21,
18252 Meroina
018/ 891-400
Naselja obuhva(ena
Meroina, Brest,
Obla insko Jezero,
Aleksandrovo 7 %.
56

Azbresnica, Arbanasce, Balajnac,
Batuinac, Bali evac, Biljeg, Bu i(,
Gornja Rasova a, Gradite, Dev a,
Deilovo, Donja Rasova a, Dudulajce,
Jovanovac, Jugbogdanovac,Konvaluk,
Kostadinovac, Krajkovac, Lepaja,

Obla ina, Padina, Roina, =ubura,
Mramorsko brdo 93%.
U optini Meroina, Javno preduze(e Direkcija za izgradnju optine Meroina koje je
osnovano odlukom Skuptine Optine Meroina, se bavi pruanjem usluga iznoenja,
deponovanja, sme(a, drugih otpadaka i fekalija sa javnih povrina i dvorita, stambenih zgrada u
drutvenoj i privatnoj svojini, kao i poslovnih zgrada i prostorija u Meroini i naselju Obla insko
jezero.
Ukupan broj zaposlenih u Javnom preduze(u Direkcija za izgradnju optine Meroina
je 35 stalno zaposlenih radnika. Organizovanim sakupljanjem otpada u optini su pokrivena
naselja Meroina, Aleksandrovo, Brest, Mramorsko brdo i naselje Obla insko jezero gde se
trenutno sakuplja otpad od oko 550 domacinstava (manje od 15% stanovnitva Optine) i oko 10
privrednih subjekata. A 2009. godine SO Meroina prihvatila je ponudu nikog JKP Mediana o
vrenju usluge sakupljanja, transporta i deponovanja komunalnog otpada na podru ju Optine
Meroina.
Jedinica za iznoenje otpada u okviru JP Direkcija za izgradnju optine Meroina,
obavlja poslove iznoenja ku(nog otpada periodi no po programu, iz nekategorisanih kanti (245
kom.), iz kanti zapremine 210 l i iz kontejnera 1,1 m (15 kom.). U ve(ini seoskih podru ja ne
postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada, ve( svako doma(instvo samostalno
istovaruje otpad. Na poslovima sakupljanja i odvoenja otpada trenutno je angaovano 3 radnika
kojima su pridruena jo 2 radnika po ugovoru, u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a,
3 dana nedeljno tokom cele godine, odnosno 156 dana/god. Sistem sakupljanja otpada ne
uslovljava korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Izdvajanje sekundarnih
sirovina je ekstenzivno i realizuje se na slede(i na in - sakupljanjem od strane neformalnih
sakuplja a uglavnom romske nacionalnosti sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera i na
smetlitu.
Prema podacima nadlenog JKP-a, prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se
doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Prose na dnevna
koli ina otpada koja se generie je oko 5 m3. JP Direkcija za izgradnju optine Meroina ne vri
odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala i nema podatke o tome.
Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz Meroine vri na lokaciji koja se nalazi 3
km, juno od Meroine. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vri se jo od 1970.
godine. Deponija je povrine 4.300 m2 sa trenutno ispunjenim kapacitetom od 25-30%. Postoji
priklju ak na javni put. Ograda oko deponije ne postoji. Nema uvarske slube. Nije prisutan ni
jedan oblik obrade otpadnog materijala. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u
Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, deponija u Meroini
spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije smetlita koja ne ispunjavaju ni minimalne mere
zatite i koje treba odmah sanirati, zatvoriti i rekultivisati).
OPTINA DOLJEVAC
Tabela 14. Podaci o obuhva enosti optine Doljevac uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKP
"DOLjEVAC"
Doljevac
Adresa,
telefon,
E-mail
Doljevac,
018/810-327
Naselja obuhva(ena

sakupljanjem otpada
Pukovac, Ko ane, Doljevac,

Surlina, Perutina, Klisura,
Orljane, Meki, ainovac,
Rusna 35 %.
arlinac, Belotinac, =apljinac,
Kneica, =e ina, 25 Maj 65 %,
57

U oblasti komunalnih delatnosti u Doljevcu posluje Javno komunalno preduze(e
Doljevac, osnovano 1993. god. koje zapoljava cetrdeset radnika i poseduje mehanizaciju za
obavljanje delatnosti: odravanje lokalnih i nekategorisanih puteva za normalno odvijanje
saobra(aja, ure9enje slobodnog prostora i zelenih povrina, odravanje grobalja, odravanje
uli ne rasvete u naseljima, i(enje i odravanje ulica i postoje(e kanalizacione mree, pruanje
komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Doljevcu i
ostalim naseljima u Optini.
Organizovanim sakupljanjem otpada u optini je pokriveno je 92,3% stanovnitva (13 od
16 naselja) to trenutno iznosi oko 4.880 doma(instava i oko 700 privrednih subjekata. Sklopljene
ugovore sa JKP trenutno ima 2500 doma(instava i oko 117 privrednih subjekata.
Jedinica za iznoenje otpada u okviru Javnog komunalnog preduzeca Doljevac, obavlja
poslove iznoenja ku(nog otpada po programu iz nekategorisanih posuda, kanti (1 000 kom.) i
kontejnera 1,1 m (93 kom.). U seoskim podru jima takodje postoji organizovano prikupljanje
komunalnog otpada, iz kontejnera 1.1 m3 postavljenih na pojedina nim lokacijama u okolnim
naseljima.
Na poslovima organizacije, administriranja, sakupljanja i odvoenja otpada trenutno je
angaovano 25 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKP-a, 5 dana nedeljno
tokom cele godine, odnosno 260 radnih dana/god. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava
korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu nastajanja. U optini se ne vri promet sekundarnih
sirovina.
Prema podacima nadlenog JKP-a, prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se
doveze na deponiju varira u toku godine. Prose na godinja koli ina otpada koja se generie je
oko 14.300 m. JKP Doljevac ne vri odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog
materijala. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz optine Doljevac, nadleno JKP vri na
gradskoj deponiji u Niu.
OPTINA GADIN HAN
Tabela 15. Podaci o obuhva enosti optine Gadin Han uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JP
Direkcija
za
izgradnju i
komunalne
delatnosti
optine
Gadin
Han
Adresa, telefon,
E-mail
Gadin Han,
Miloa Obili(a bb,
018/861-271,
018/861-274
direkcija@gadynhan.rs
Naselja obuhva(ena sakupljanjem

otpada (%)
Veliki Vrtop, Veliki Kr imir,
Vilandrica, Gadin Han, Gornje
Vlase, Gornje Dragovlje, Gornji
Barbe, Donji Dunik, Dukat,
Krastav e, Li je, Mali Vrtop, Mali
Kr imir, Marina Kutina, Ravna
Duzbrava, Sem e, Taskovi(i,
Toponica, =agrovac. Pokrivenost
naselja i sela je 60%.
Naselja koja nisu

obuhva(ena
sakupljanjem otpada
Gare, Duga Poljana,
Jagli je, Kaletinac,
Koprivnica, Miljkovac,
Novo Selo, Ovsinjinac,
Sopotnica, Selija, ebet
U oblasti komunalnih delatnosti u Gadin Hanu posluje Javno preduze(e Direkcija za

izgradnju i komunalne delatnosti, koje zapoljava 38 radnika i izme9u ostalih aktivnosti vri
delatnosti i(enja i odravanja ulica, pruanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih
poslova u oblasti javne higijene u Gadin Hanu.
Organizovanim sakupljanjem otpada u optini je pokriven je Gadin Han i jo 22 naselja
u optini (od ukupno 34 naselja) sa 9.330 stanovnika to predstavlja oko 89% populacije optine.
Uslugom organizovanog sakupljanja otpada u optini je pokriveno i oko 150 privrednih
subjekata.
58

Jedinica za iznoenje otpada u okviru Javnog preduzeca Direkcija za izgradnju i
komunalne delatnosti, u optini Gadin Han, obavlja poslove iznoenja ku(nog otpada po
programu koji obuhvata 23 naselja u optini i to dva puta nedeljno iz kontejnera zapremine 1,1
m. Od ukupno 175 kontejnera koji su raspore9eni u 23 naselja u optini 42 se nalaze u Gadin
Hanu.
Na poslovima sakupljanja i odvoenja otpada trenutno je angaovano 3 radnika u skladu
sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a, 5 dana nedeljno tokom cele godine, 260 dana/god.
Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vre razdvajanje otpada na mestu nastajanja.
U optini se ne vri promet sekundarnih sirovina.
Prema podacima nadlenog JP-a, prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se
doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Prose na dnevna
koli ina otpada koja se generie je oko 6 m3. Javno preduze(e Direkcija za izgradnju i
komunalne delatnosti ne vri odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala.
Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz optine Gadin Han, nadleno JP vri na gradskoj
deponiji u Niu.
Udruenje - Klaster RECIKLAA JUG Ni /21/, je dobrovoljno, nevladino i
neprofitno udruenje, osnovano na neodre9eno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zatite
ivotne sredine. Misija Udruenja je: razvoj i ja anje regionalne saradnje u oblasti zatite ivotne
sredine i odrivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave
upravljanjem otpadom, naro ito reciklaom, na teritoriji jugoisto ne Srbije. Specifi ni ciljevi
udruenja su:
Minimizacija otpada: Smanjiti koli ine otpada po stanovniku koje treba odloiti na
deponiju, promocija recikliranja, selekcije i ponovnog kori(enja.
Ponovno kori(enje i recikliranje otpada: Podrka u razvijanju tehni kih reenja i
ekonomskih mehanizma za u e(e svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja
reciklabilnog otpada, ponovnom kori(enju ili njegovom tretmanu.
Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih
sirovina i posebnih tokova otpada (koli ina i sastav otpada), sakupljanja i tretmana
otpada i obezbe9enje funkcionalne i aurirane baze podataka o reciklai na
regionalnom nivou.
Uticaj na ivotnu sredinu i drutveno okruenje: zatita i unapre9enje stanja ivotne
sredine iskori(avanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima
upravljanja otpadom koji se baziraju na doma(em zakonodavstvu, najboljim
dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja; zagovaranje
zdravstvene i socijalne zatitu individualnih sakuplja a sekundarnih sirovina.
Obuka: Uspostavljanje i razvoj specijalnih programa obuke i ja anje kapaciteta
lanica klastera.
Razvoj javne svesti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema informisanja,
obrazovanja i pove(anja uticaja javnog mnjenja.
JavnoPrivatno partnerstvo: Definisanje, razvoj i sprovo9enje mera za ja anje
partnerstva izme9u javnih i privatnih preduze(a u sektoru upravljanja otpadom.
Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze(a u ovoj oblasti.
Drutveno - odgovorno poslovanje: uspostavljanja viih standarda ivljenja, uz
odravanje profitabilnosti kompanije, za ljude u i van kompanije; poboljanje
poloaja i zatita prava marginalizovanih drutvenih grupa.
JUGO-IMPEX d.o.o. /21/, osnovano je 1990. godine u Niu. Od po etka osnovna
delatnost privrednog drutva je bio promet obojenim metalima. 1994. godine po inje sa otkupom
i recilkiranjem otpadnog materijala. Danas, u odnosu na delatnost kojom se bavi sadri 3 osnovna
59

sektora: otkup i reciklaa otpadnog materijala, prerada i promet obojenih metala i projektovanje i
izvo9enje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju. Jugo-Impex d.o.o. zapoljava 52
radnika. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001. Jedna od primarnih delatnosti privrednog
drutva Jugo-Impex d.o.o. Ni je otkup sekundarnih sirovina, njihova obrada i recikliranje i
prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda. Recikliranje kao odgovor na sve ve(i problem u
skladitenju i manipulaciji otpada i sve ve(i nedostatak prirodnih nalazita obojenih metala,
postaje sve ve(i prioritet u svetu i kod nas. Kao preduze(e koje se bavi otkupom i reciklaom
sekundarnih sirovina jo od 1994. god. Jugo-Impex d.o.o. je razvio resurse koji se bave
odvajanjem, klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklau, i kao takav zauzima
zapaeno mesto na doma(em tritu obojene metalurgije. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog
materijala izra9enog od bakra i legura bakra, aluminijuma, gvo9a,...
JUGO-IMPEX E.E.R. d.o.o. Ni /21/, je kompanija posve(ena o uvanju sredine u
kojoj ivimo ve( 20 godina. Naa misija je da, koriste(i najsavremeniju tehnologiju i maine za
preradu, sve vrste elektronskog otpada uklonimo iz prirode, kroz siguran, efikasan i drutveno
odgovoran proces. Sara9ujemo sa individualnim sakuplja ima, preduze(ima i lokalnim
samoupravama. Kompanija u estvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno
novu fabriku za reciklau elektri nog i elektronskog otpada, sa najnovijim linijama za reciklau
rashladnih uredjaja, kablova i monitora, uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontau IT
komponenti. Za sve vrste otpadnih elektri nih i elektronskih ure9aja ukupne mase ve(e od 50 kg
(odnosi se na ukupni zbir masa svih ure9aja i opreme koje predajete ) moete naru iti besplatan
odvoz za koji smo duni da ga preuzmemo i odvezemo u roku od 14 dana od dana prijema
zahteva. Jugo Impex E.E.R je preduze(e licencirano za sakupljanje i transport, odnosno
skladitenje i tretman vaeg elektronskog otpada. To zna i da smo smo ovla(eni da preuzmemo
va EE otpad i izdamo vam odgovaraju(i knjigovodstveni dokument o upravljanju EE otpadom,
koji vam omogu(ava da knjigovodstveno otpiete amortizovanu EE opremu. Usluge uklju uju i
besplatan odvoz ure9aja mase ve(e od 30 kg na celom podru ju Republike Srbije. ERECIKLAA je fabrika opremljena specijalizovanim ameri kim linijama za reciklau CRT
monitora, televizora i svih vrsta panela, reciklau freona i ulja iz rashladnih ure9aja, te
najsavremenijom linijom za preradu kompjuterske opreme. Na va poziv dolazimo na nazna enu
adresu i uklanjamo sve neispravne ili zastarele ure9aje koji vam vie nisu potrebni.
MAKSI CO ALEKSINAC /21/, osnovan je 2003. god u Aleksincu. Osnovna delatnost
je prerada otpadnog gvozdja i aluminijuma. Sekundarna delatnost preduze(a je prodaja toplo
valjanih limova iji je proizvodja eli ana iz Makedonije Maxst steel. U sastavu Maksi co su i dva
sabirno otkupna centra u Niu i Negotinu. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklanom
centru u Donjem Adrovcu. Mainski park ine 3 seckalice, sreder i dve prese za baliranje.
Prednost ovog reciklanog centra je blizina koridora 10 i sopstveni elezni ki kolosek. Maksi co
je dobio dozvolu za reciklau automobila u programu staro za novo, od vlade Republike Srbije.
Maksi co je jedan od najve(ih izvoznika na jugu Srbije i zaposljava 56 radnika.
SNG KOMPANY /21/, se bavi reciklaom a posebnu panju poklanja zatiti ivotne
sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala.
Kompanija je osnovana 2004 godine u Niu. Osnovna delatnost je reciklaa obojenog metala i
svih vrsta plastike. U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklani centar u Jagodini na
povrini od 1ha. U sastavu reciklanog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova,
separator kapaciteta 500t mese no, elektrostati ki sistem HAMOS jedan od najsavrenijih sistema
za najfinije odvajanje metala od plastike, vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike,
odnosno PVC-a i polietilena. Reciklaom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za
saobra(ajnu signalizaciju. U pogonu se na jednom mestu od recikliranog mateijala dobija nov
60

gotov proizvod, tako da kompanija SNG ima potpuno zatvoren krug reciklaze. SNG je spreman
da vri uslunu proizvodnju po zahtevu klijenata.
PREDUZE@E NIVES DOO NI /21/, postoji od 1992. godine. Polazna delatnost
bila je distribucija polimera na emu se zasniva i dalji razvoj preduze(a. Prisutni smo na teritoriji
Srbije i u dravama iz okruenja. Pod pojmom Nives podrazumevaju se tri delatnosti iz sveta
polimera:
1. Distribucija irokog spektra polimera doma(ih i stranih proizvo9a a.
2. Proizvodnja filtera za pre i(avanje vode (jedinstveni koncept).
3. Reciklaa otpadnih sirovina od plasti nih masa.
Radi se o krunom procesu od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski
potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. Za obra9enu sirovinu-regenerat naim
korisnicima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija
nadlenih za oblast reciklae. Svoja bogata iskustva o polimerima primenili smo u oblasti
reciklae i elimo da u to uverimo sve nae poslovne saradnike koji na posredan ili neposredan
na in sara9uju sa nama. Na moto je ZATVORIMO KRUG! Krug moe biti zatvoren samo ako
smo uspeni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike za proizvode visokog kvaliteta. Za dobijeni
poluproizvod-regenerat kakav nudimo naim klijentima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom
i nizom ovla(enja i upotrebnih dozvola od institucija nadlenih za oblast reciklae. Dakle,
sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva.
PUT INENJERING-NI /21/, je kompanija osnovana 1966. godine a 1992. godine
dobija dananje ime. Kompanija 2000. godine proiruje svoje poslove i kupuje prvu ljunkaru na
Junoj Moravi i zapo inje sa radom separacija 2002. godine otvara se Fabrika Betona u okviru
novog kompleksa kompanije. Betonska baza prerasta u vode(u u gradu i proiruje svoje
kapacitete. Fabrika Betona 2005. godine dobija novi softver za upravljanje proizvodnje betona,
kao i automatizaciju dozatora cementa, frakcija i vode, nabavlja nove miksere i pumpu za beton.
Put inenjering je svakim danom sve ja a i odgovornija kompanija koja je konkurencija i najj im
kompanijama u okruenju i moe da odgovori skoro na sve uslove i zahteve dananjeg trita u
gradjevinarstvu. Preduze(e se bavi i transportom, uslugama gradjevinske mehanizacije i specijalne
opreme. Sve svoje misaone i radne potencijale usmeravamo u razvijanje prirodnih gra9evinskih
materijala i modernih reenja u gradnji. Modernizacija i opremanje naeg kamenoloma u Crvenoj
Reci kod Bele Palanke nam je u zavrnoj fazi, pa o ekujemo da 100% kapaciteta kamenoloma
proradi do kraja leta. Put inenjering je doneo odluku da radi reciklazu gradjevinskog otpada u
svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu mainu za preradu gra9evinskog
otpada da bi postigao jo ve(u konkurentnost u svom poslovanju.
RESOR D.O.O. /21/, je privredno drutvo za specijalnu nadogradnju komunalnih
vozila. "Resor" d.o.o. Gadin Han je nastalo 1992. godine. Resor se bavi proizvodnjom i
servisiranjem komunalnih i specijalnih vozilla. O vrednosti i veli ini ovog privrednog drutva
govore slede(i podaci: Privredno drutvo "Resor" d.o.o. Gadin Han nalazi se na teritoriji optine
Gadin Han, koja spada u jednu od najnerazvijenijih optina u Republici Srbiji, po poslednjim
statisti kim podacima. Poseban akcenat stavljamo na kvalitet proizvoda i usluga. U skladu sa time
posedujemo sertifikate: ISO 9001-2001 i TV ISO 9001:2000. U cilju o uvanja ivotne sredine i
upravljana zatitom ivotne sredine "Resor" d.o.o. poseduje i sertifikat ISO14001:2004
(Environmental Menagement System - EMS).
Sve proizvode iz naeg proizvodnog programa radimo po sopstvenoj dokumentaciji koja je
nastala u projektnom birou Resor-a. Sve navedeno omogu(ava Resor-u da stalno osvaja nove
proizvode i usavrava postoje(e.
61

KOMPANIJA EUROMITEKS D.O.O. /21/, je osnovana 1992. godine i njena
osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za ku(nu upotrebu. Uzimaju(i u obzir injenicu da
tekstilni otpad jako veliki problem, pre nekoliko godina po eli smo da se bavimo recikliranjem
tekstilnog otpada. Uveli smo razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za ve(inu naih
proizvoda. Fabrike iji tekstilni otpad trenutno koristimo su slede(e: Grammer Sistem d.o.o.
Aleksinac, Niteks Ni i Diva Divani Vranjska Banja. U prvoj fazi otpad koji primamo je sortiran
po sastavu i veli ini. Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. Za takve
proizvode, naa kompanija je dobila zvani ni sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca. U
budu(nosti, mi smo zainteresovani za formiranje reciklanog centra u Niu ili u okolini Nia, gde
bi sav tekstilni otpad iz regiona mogao da se prikuplja i reciklira. Na ovaj na i teimo ka
smanjenju koli ine otpada na lokalnim deponijama, zatiti ivotne sredine, otvorena nova radna
mesta i podsticanje inovacija, tako da Srbija moe kona no da kae da postoji neko ko je spreman
da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada.
DENIPET D.O.O. KOMPANIJA /21/, osnovana je po etkom 2010. godine i njena
glavna delatnost je otkup i reciklaa PET ambalae. Nalazi se u Meroini u ulici Industrijska 2.
Misija kompanije je da zajedno sa partnerima o isti Srbiju od PET ambalae koriste(i
najmoderniju evropsku reciklanu tehnologiju. Kompanija se bavi otkupom PET ambalae i
sara9uje sa komunalnim preduze(ima, otpadima sekundarnih sirovina, proizvo9a ima PET
ambalae, proizvo9a ima sokova, piva ili vode, deponijama ili privatnim sakuplja ima. Po pozivu
kompanija vri otkup PET ambalae i to svih raspoloivih koli ina PET ambalae u Srbiji. Cene
su garantovane ugovorom.
REMOL D.O.O. /21/, iz Meroine je u procesu dobijanja dozvola potrebnih za
reciklau ulja. Planiramo da uvezemo postrojenje za reciklau motornog ulja koje bi bilo
postavljeno u Meroini, 18 km od Nia. Od prikupljenog ulja planira se dobijanje uljane baze od
koje bi se napravilo novo ulje za vozila, po isto(i i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz
sirove nafte. Jedno od prihvatljivijih reenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim
vakuumom, kapaciteta prerade sirovog ulja 12,5 tona dnevno. Ovom tehnologijom se moe raditi
reciklaa slede(ih ulja: lubrikanti (motorna ulja,turbinska, ulja za menja e), hidrauli ne te nosti
(fluidi), te nosti za obradu metala (se enje, bruenje, valjanje, presovanje, gaenje, ulja za
podmazivanje), izolaciona ulja i rashla9iva i (transformatorska ulja, ulja za menja e) i termi ki
fluidi. Postupak obuhvata: predobradu, isparavanje iz tankog sloja, i izbeljivanje. Otkupljeno
rabljeno ulje se skladiti u rezervoare odakle se crpi u sud za predobradu, gde se vri otparavanje
vode zagrevanjem na 130 C. Zatim se dodaju agensi za koagulaciju a temperatura podie na 250
260 C kako bi se izdvojile lake isparive komponente ulja. Ovaj proces se izvodi pod
vakumom koji se postie vodenom vakuum pumpom 10 HP / 1440 o/min pri emu se postie
vakuum od 650 700 mm Hg. Na 260C zagrejano ulje se prebacuje u drugi sud sa vakuumom i
pritom sprovedeno dva puta kroz mehani ki separator. Ovde se odstranjuje 50 60% ugljenih
estica ( a9i). Odatle se do tankoslojnog upariva a postavljaju izmenjiva toplote kako bi se
grejao dovod ulja, ime se ostvaruje uteda energije. Pre nego se ulje dovede do tankoslojnog
upariva a, on se prvo mora pripremiti cirkulacijom vru(eg ulja na temperaturi 310 330C i pod
vakuumom od 0,1 mm Hg. U skladu sa uspostavljenim parametrima u tankoslojnom upariva u,
tj. pritiskom od od 0,1 mm Hg i temperaturom od 310C uz dovod ulja od 500 litara na sat,
ostatak i destilat se sakupljaju u odvojenim tankovima preko odgovaraju(ih prijemnika preko
specijalno dizajnirane pumpe sa otvorenim propelerom i dvostrukim mehani kim zaptivanjem.
Ako je neophodno, destilat se prebacuje u reaktor za izbeljivanje tretmanom sa 2 % aktivne
aluminijumske gline. Svrha ovog tretmana je da se pobolja boja dobijenog baznog ulja. U ovom
koraku glina apsorbuje tragove aromati nih jedinjenja i oksidovanog ulja prisutnih u uljanoj bazi.
U tehnologiji tankog filma rN vrednost utroene gline je 7,5 pa se moe bezbedno koristiti za ovu
primenu.
62
BIO KING /22/, u Popovcu, u blizini Nia je jedini licencirani sakuplja jestivog
otpadnog ulja za bio dizel u junoj Srbiji. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora jedan
za sakupljanje i jedan za distribuciju. Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria, za
snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz june Srbije. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za
sakupljanje, obezbedio malu asistenciju u zapo injanju poslovanja, i otkupljuje ulje po ceni od
0.30/L. Bio King planira da proiri sakupljanje i pokrije otprilike juni deo ili polovinu Srbije.
Glavni izvori su studentske menze, bolnice, ketering kompanije i velike pekare. Tako9e sakuplja i
od OMV-a, i manje koli ine iz restorana i hotela. Zakon obavezuje generatore da daju otpadno
ulje licenciranim sakuplja ima besplatno, tako da Bio King ne pla(a otpadno ulje. Mnogi
generatori jednostavno predaju ulje, ali postoji odre9eni broj neregistrovanih sakuplja a koji su
spremni da ga plate (12-15 RSD/L), i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. Ulje se
sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbe9uje Bio King, a preuzimaju se po potrebi. Bio
King filtrira ulje pre isporuke za Austriju. Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme
za preradu otpadnog ulja. Bio King sara9uje sa optinom Ni, i snabdeva JKP vozila sa 2 tone
biodizela mese no na probnoj bazi; bio-dizel se mea sa regularnim dizelom; partneri su u potrazi
za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu. Ukupan zahtev za
gradska vozila je 4 ton/mes. Postoje i neki pregovori sa optinom Ni za obezbe9enje prostora
Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel. Po zakonu EU zemlje moraju dodavati biodizel u sav dizel prodat na tritu (10%). Srbija nema ovaj zahtev, s obzirom da obezbe9uje malo
podsticaja za bio-dizel.
SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAU STAKLA /22/, Greja - Aleksinac
Materijal: staklo
Koli ina: 30.000 tona / godinje (kapacitet)
Pregled: srpska fabrika za reciklau (Srpske Fabrike za reciklau) je osnovana 1987, a
privatizovana u 2004. godine. Fabrika prikuplja, melje, isti i sortira po veli ini staklo (1 cm, 2 cm,
2-5 cm), a ponekad i po boji. Fabrika prera9uje samo staklene boce i tegle, a ne prozorsko ili
medicinsko staklo. Fabrika zapoljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona, transportnih
kontejnera utovariva za utovar stakla na liniju za preradu. Sakupljanje: Fabrika sakuplja staklo
uglavnom preko individualnih sakuplja a. U Aleksincu je fabrika postavila oko desetak kontejnera
za primarnu selekciju staklenog otpada, i to u saradnji sa optinom. Fabrika sara9uje i sa
fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pi(a a koje recikliraju svoje polomljene boce
(Knjaz Milo, Karlsberg, Coca-Cola). Tako9e sara9uju sa razli itim kompanijama za reciklau
stakla i planiraju da rade sa firmama specijalizovanim za sakupljanje staklenog otpada. Na osnovu
dosadanjih iskustava, najefikasnija je saradnja sa pojedina nim sakuplja ima, ali se suo avaju sa
niskim otkupnim cenama stakla i zbog toga esto ne ele da sakupljaju. U jednom trenutku
kompanija je imala kontejnere i u Niu, ali je bilo nekih problema usled vandalizma oko
kontejnera i bili su prisiljeni da prestanu. Fabrika ima problema sa JKP u vezi dozvole za
postavljanje kontejnera. Postavljanje kontejnera u blizini kafi(a, tako9e predstavlja problem ako
ne postoje opte namene kontejnera u blizini, jer ljudi su skloni da bacaju sav otpad u kontejnere.
Kontejneri za stakleni otpad su posebni kontejneri (5m3) sa otvorom na dnu za pranjenje i
mogu se podi(i skip-kamionom odnosno auto-podiza em.
Trita: srpska fabrika za reciklau izvozi celokupnu koli inu sakupljenog stakla izvan Srbije jer
doma(e trite ne postoji.
63
REGION PROKUPLJE
GRAD PROKUPLJE
Tabela 16. Podaci o obuhva enosti grada Prokuplja uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKP "=isto(a"
(Porr-Werner-Weber
Prokuplje d.o.o.)
Adresa, telefon,
E-mail
Topli ki upravni okrug
XXI Srpske Divizije 19
Prokuplje
027/322-673
cisto.prok@nadlanu.co
m
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem
otpada (%)
Naselje Trnova ki
put, Plehane ku(e,
Carina, Gornja
Draginja, Donja
Draginja 55%.
Naselja koja nisu

obuhva(ena sakupljanjem
otpada
Mesna kancelarija
Digolj, Donja Re ica,
Velika Plana, Mala Plana,
Kruevica, Beloljin, itni
Potok, Donja Trnava,
Gornja Straava, Donja
Straava, Pasja a, Berilje,
Babin Potok, Novo Selo,
i ostala manja sela 45%
JKP ''=isto(a'' je snabdevena sa: etiri kamiona sme(ara, jednim kamionom istilicom, tri
traktora, jednom cisternom, jednim kamionom, buldoerom, jednim torpedom,
motokultivatorom i dva putni ka vozila.
Javno komunalno preduze(e "Gradska isto(a" iz Prokuplja i prokupa ka optina kao
osniva , raspisali su konkurs za prodaju usluge iznoenja sme(a, koju je do sada obavljala
"=isto(a". Prema konkursu, potencijalni kupac je u obavezi, izme9u ostalog da u roku od tri
meseca obezbedi kompletnu opremu za izbacivanje sme(a i da na nekoj regularnoj deponiji vri
istovar. Vano je da kupac ove usluge mora da preuzme 60 od 125 radnika JKP Gradska
isto(a. Ovaj postupak, odnosno prodaja usluge iznoenja sme(a najvie je sprovedena, jer
Prokuplje nema deponiju i uvek je imalo problem sa izbacivanjem sme(a. Do sada se korstilo
smetlite koje je kraj gradskog stadiona, ali je ono odavno van upotrebe. Poto ne postoji druga
mogu(nost, na kraju se dolo na ideju da se delatnost izbacivanja sme(a proda, odnosno ustupi
nekom zainteresovanom preduze(u kojem (e optina Prokuplje kao osniva biti partner. Iako je
problem izbacivanja sme(a uvek postojao, od skoro je kulminirao, jer smetlite koje se koristi je
pred zatvaranjem, a vozila za utovar sme(a su stara preko trideset godina i gotovo neupotrebljiva.
Zato se esto javljao problem neredovnog izbacivanja, a deavalo se da jedno ispravno vozilo
bude u funkciji 24 sata, kako bi se izbacilo svo 9ubre. Nadleni se nadaju da (e se prodajom ove
usluge reiti problem i optina i preduze(e osloboditi velikih trokova remonta starih vozila.
Vozila i oprema su potpuno dotrajali, a zbog teke finansijske situacije ne postoji mogu(nost da
se zamene.
Na osnovu prethodno objavljenog konkursa do kraja meseca uslugu izbacivanja sme(a u
Prokuplju trebalo bi da preuzme austrijsko privatno preduze(e "Porr Werner Weber" poto je
potpisan ugovor o saradnji. Preduze(e "Porr Werner Weber" ima svoja predstavnitva u Niu,
Leskovcu i Jagodini. Po uslovima konkursa novi strateki partner prokupa ke optine mora(e da
zadri 60 radnika, koji su do sada radili u Javnom komunalnom preduze(u "=isto(a" i da uloi
novac u opremu i prona9e deponiju na kojoj (e deponovati otpad.
Potpisana su dva ugovora: o poveravanju iznoenja sme(a sa teritorije optine Prokuplje u
narednih 25 godina i o osnivanju zajedni kog preduze(a Porr-Verner i Veber Prokuplje d.o.o.,
koje (e se tim poslom baviti.
Osnivanjem zajedni kog preduze(a, pomo(i (e se da grad bude istiji kao i da se
postupanje sa otpadom uskladi sa standardima EU. Iznoenje sme(a, odvoenje i kona no
zbrinjavanje vri(e se na regionalnoj sanitarnoj deponiji eljkovac u Leskovcu. Gra9ani (e
64

dobiti nove propisne kante i kontejnere, a cene (emo zadrati na dosadanjem nivou. Jedino (e
novi izdatak biti naknada za odvoenje sme(a.
Sme(e iz Prokuplja prvobitno je odvoeno u atar susednog sela Babin Potok, a onda kada
njegovim iteljima dolo gotovo do ku(a, oni su se pobunili. Tada je odlu eno da se, privremeno,
sme(e istovaruje kraj naputenog korita reke Toplice i da se zatrpava zemljom, a da se projektuje
nova deponija sa savremenim ure9ajima za selektovanje i reciklau otpada. Ovo reenje,
me9utim, trajalo je skoro tri decenije. \ubrite se za to vreme rairilo do samih ku(a a naslage su
narasle na vie metara. Oko deponije, nalaze se i porodi ne ku(e i kole, a nedaleko su i zgrade
optine i policije.
OPTINA ITORAMA
Tabela 17. Podaci o obuhva enosti optine itora3a uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
JKP
"itora9
a"
Topli kih Heroja 51,

itora9a, 027/362834
Naselja obuhva(ena
Naselja neobuhva(ena sakupljanjem
sakupljanjem
otpada
otpada (%)
(%)
itora9a 30 %
Jasenica, Volj inac, Badnjevac, Gornje
Crnatovo, Donje Crnatovovo, Gruda,
Kare, Dubovo, Zladovac, Asanovac,
Re ica, Lukomir, Vlahovo, Podina, Stara
Bourna, Pejkovac, \akus, Samarinovac,
Dranovac, Smrdi(, Glainac, Toponica,
Konjarnik, Gornji Drenovac, Studenac
70 %
JKP itora9a sakuplja slede(e reciklabilne materijale: PET ambalau, LDPE kese i
vre(e i papir i karton. Prose ne sakupljene koli ine iznose oko 1 t/mese no PET ambalae, mada
su koli ine zna ajno ve(e u letnjem periodu u prva dva meseca sakupljeno je 5-6 tona PET
ambalae. Prose na koli ina sakupljenog kartona iznosi 3 t/mese no. Optina itora9a je
zapo ela svoje aktivnosti na polju reciklae, u saradnji sa USAID CRDA programom koji je
implementirala organizacija Mercy Corps u junoj Srbiji. Pre ovog programa nisu imali aktivnosti
i kredita u oblasti reciklae sli nih USAID-inicijativi i sjajnoj ideji i inicijativa. USAID donacija
obezbedila je 50 reciklanih kontejnera za PET ambalau, kompaktor i mlin a optina je kasnije
finansirala nabavku dodatnih 70 kontejnera. Na po etku programa je sprovodena medijska
kampanja za informisanje javnosti o programu i traena je saradnja sa romskom populacijom. U
prva dva meseca su sakupili 5-6 tona PET ambalae. Iako su optina i grad mali a koli ina
sakupljenog otpada je mnogo manja od sakupljenih koli ina u drugim optinama, predstavnici
JKP-a i optinski zvani nici su primetili prvi pozitivan uticaj: i) radnici JKP-a primetili da ima 6070% manje PET ambalae u obi nim klasi nim kontejnerima, i ii) ista i ulica su ukazivali na to
da je grad istiji, to je ukazivalo na iru ekoloku svest gra9ana koja nije bila vezana samo za
jednostavno recikliranje. Otkup balirane PET ambalae iz itora9e vrila je kompanija Greentech
po ceni od 16 RSD/kg. Ostale ponude su bile: i) lokalna kompanija koja je radila sa najlonom i
tvrdom plastikom ponudila je 8 RSD/kg; ii) Slovena ka kompanija je ponudila 10 RSD/kg za
neograni ene koli ine; iii) Aleksandar Plus, kompanija iz apca ponudila je 12 RSD/kg za
nesortiranu a 13 RSD/kg za sortiranu PET ambalau.
U svim reciklanim kontejnerima, PET i ostali plasti ni materijali su bili potpuno
odvojeni od ostalog sme(a, ak i u slu ajevima gde su samo bili postavljeni reciklani kontejneri.
Ovo je bilo prvo zapaanje predstavnika JKP-a ali je tako9e bilo primetno da je sortiranje bolje u
gradu nego na selu. Predstavnici JKP-a su tako9e postavili i poseban kontejner za sortiranje
65

LDPE plasti nih vre(a i kesa, na uglu u blizini prodavnica, pa su zaposleni u prodavnicama i
javnost tako9e razdvajali i ovu vrstu reciklabilnog materijala.
Sakupljanje: itora9a trenutno ima 120 kontejnera za reciklau, i sakupljanje se vri i u
gradu i na selu. U stvari, oni imaju vrlo malo normalnih kontejnera u selima (10-15 ukupno za
celu optinu), a u nekim selima postoje samo reciklani kontejneri. S po etka su bile prijavljene i
periodi ne kra9e PET ambalae iz kontejnera ali sa obzirom na trenutnu nisku otkupnu cenu,
ovo se ne deava u poslednje vreme.
Trita: JKP itora9a balira sakupljenu PET ambalau i prodaje kompaniji Greentech.
Iako postoje i neki potencijalne lokalni kupci, Greentech pla(a najviu cenu. Iako imaju mlin, ne
koristite ga jer mogu dobiti bolju cenu za balirani PET. (To je i logi no, jer oni nisu razdvajali
PET po vrsti i boji a seckanjem svog plasti nog otpada zajedno, smanjuje se njegova trina
vrednost, ili u najgorem slu aju, ine ga neupotrebljivim za mnoga trita.). Kompanija Greentech
je ponudila ve(u cenu za PET sortiran po boji.
OPTINA BLACE
Tabela 18. Podaci o obuhva enosti optine Blace uslugom sakupljanja i transporta
Operate
r
JKP
"Blace"
Adresa, telefon,
E-mail
Vojvode Putnika bb, Blace
027/371-236(580)
jkpblace@nadlanu.com
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
Blace 40 %
Alabana, Me9uhana, Pridvorica,
Pretrenja, Joanica, Svra e,
Dragua, Lazarevac, Suvi Do,
Stubal, Trbunje, \urevac,
Sibinica, Prebreza, Depnica,
Kaevar, Barbatova, =ungula,
Grgure, Vieselo, Raica,
Drenica, Popova, Vrbovac,
iljomana, Kutlovac, Suvaja 60
%.
Blace poseduje male i ane kontejnere za selekciju plasti nih reciklabilnih materijala irom
gradske teritorije. Gra9ani u ovom malom gradu izgleda da dobrovoljno i marljivo vre
razdvajanje plasti nog otpada. Blace je jedinstveno po tome to su kontejneri postavljeni u selima
i u gradu.
Pove(anje sakupljanja: U vezi sa idejama za pove(anje sakupljenih koli ina, predstavnici
JKP-a su spomenuli mogu(nost pla(anja privatnih sakuplja a za PET, iako u stvarnosti to
verovatno nije slu aj. to se ti e romske populacije (500 pojedinaca, 8-10% optine), oni vre
sakupljanje ali uz niske cene koje su minimalne. Moda bi angaovanjem izvesnog broja Roma sa
platama i obezbe9ivanjem socijalne koristi, oni bili spremni da neposredno sakupljaju reciklabilne
materijale za JKP. Tipi no, transport je moda najve(a prepreka, jer trokovi prevoza prevazilaze
prihode od reciklirane plastike.
Optina Blace je zapo ela sa reciklanim aktivnostima jo 2006. godine u saradnji sa
USAID CRDA programom koji je bio implementiran od strane organizacije Mercy Corps u
junoj Srbiji. Pre ovog programa u Blacu nije bilo nikakvih reciklanih aktivnosti. Grant USAIDa je obezbedio 50 reciklanih kontejnera i presu pritiska od 40 tona. Kasnije je JKP kupila
dodatnih 20 kontejnera. Optina je organizovala medijsku kampanju na po etku zapo etih
aktivnosti a reakcija javnosti je bila veoma pozitivna. Veruje se da sada oko 90% gra9ana u
optini vri separaciju plasti nog otpada. Njihov program je jedinstven, jer tako9e sakupljaju PET
ambalau u selima a pored toga u selima se ne napla(uje mese ni ra un za usluge JKP-a, tako da
je reciklaa potpuno volonterska poto nema finansijskih podsticaja za stanovnitvo na selu oni
prepoznaju zbrinjavanje otpada kao problem i spremni su na saradnju kako bi ga reili.
66

Sakupljanje: U kontejnerima u gradu, separacija je bila odli na. JKP upoljava 2 radnika na
sakupljanju i 3 radnika koji rade jendom nedeljno na presi. U letnjem periodu, ima vie plastike pa
presa vie radi. JKP Blace sakuplja samo karton, ali su u pitanju male koli ine. Karton se prodaje
romskoj firmi Papir Servis, u Prokuplju.
Trita: JKP Blace prodaje svoju baliranu plastiku kompaniji Greentech. Prakti no ne
postoji finansijska podrka za reciklau plastike, sa primarnim benefitom koji poti e od smanjenja
deponovanih koli ina otpada na deponiji.
Planovi u vezi deponije: Predstavnici JKP Blace tvrde da imaju jednu od retkih deponija u
Srbiji koja je u skladu sa gra9evinskim i operativnim standardima Evropske Unije. Radi se o
zvani noj deponiji sa slojem gline i organizovanim sakupljanjem deponijskog gasa. Postoji i
projekat da se kompleksu deponije pridoda i postrojenje za selekciju sakupljenog otpada (budet
je odobren i kompanija je izabrana).
OPTINA KURUMLIJA
Tabela 19. Podaci o obuhva enosti optine Kurumlija uslugom sakupljanja i transporta
Operate
r
JKPD
"Toplic
a"
Adresa, telefon,
Naselja obuhva(ena
E-mail
Topli ki upravni
Markovi(e,Ba(oglava, Rasadnik Markovi(e, Ba(oglava,
okrug
1, Rasadnik 2, Bolni ki Potok,
Rasadnik 1, Rasadnik 2,
7. Juli br. 2, Kurmlija Panti(e, Katastrat, Veljkovi(e 60 Bolni ki Potok, Panti(e,
027/381-427
%.
Katastrat, Veljkovi(e, Prolom
jpkdtoplica@gmail.co
Banja, Merdare, Rudare, Ra a,
m
Mikuljana 40 %.
U poslednjih godinu dana Javno komunalno preduze(e "Toplica" o istilo je 26 divljih
deponija na teritoriji kurumlijske optine, ali su gradjani ponovo na istim mestima po eli da
odlau sme(e. Gotovo polovina ovih deponije je ponovo formirana, a u JKP "Toplica" kau da je
nemogu(e spre iti gra9ane da masovno odlau sme(e na nedozvoljenim mestima. Teritorija
optine Kurumlija je ogromna a ovo preduze(e nema dovoljno vozila i zaposlenih da kontrolie
o i(ene deponije. =im se o isti jedna deponija i pre9e se na drugu, prva je ponovo formirana.
Ljudi nesavesno odlau razno sme(e gde stignu, ne obra(aju(i panju na upozorenja. Odvoze ga
kolima, frezama, traktorima, kamionima i samo ga prosipaju pored puta. JKP Toplica (e morati
da na o i(enim deponijama uvede deurstvo i da gra9ane kaznama spre i da bacaju sme(e na
ovim lokacijama.
Metani kurumlijskih sela Ba(oglave, egrove, Selita i Mirnice su danima blokirali put
koji vodi ka gradskoj deponiji, ne dozvoljavaju(i odlaganje sme(a. Po njihovom miljenju,
deponija, nije adekvatno ure9ena, pa vetar, ptice i druge ivotinje raznose sme(e i ugroavaju
zdravlje metana. itelji isti u da imaju velike probleme od kada je 9ubrite u njihovoj blizini, i da
to traje ve( sedam godina. Sme(e se dovozi u otvorenim kamionima i prosipa se putem. Kad je
loe vreme, blato ili sneg, onda se 9ubre baca ispred deponije. Dovoze se i gume, koje se spaljuju,
i onda ne moe da se die od smrada. Vetar, gavranovi i druge ivotinje raznose sme(e po okolini,
sve do ku(a. Traeno je da se sme(e odmah zatrpava zemljom, ali JKP Toplica nije u mogu(nosti
da to obavi, pogotovo to ovde sme(e odlau i preduze(a "Kopaonik" i "Planinka", zatim vojska i
privatna lica. Ovde se bacaju i uginule ivotinje i ostaci iz mesara a iznad 9ubreta leti veliki broj
gavranova trae(i hranu, a kad je ne na9u na smetlitu, onda pustoe itarice na okolnim njivama.
Smetlite zauzima povrinu od oko dva hektara, a okolo su privatna imanja. Okolina je puna kesa
koje vetar raznosi i nekoliko kilometara daleko. Poto nisu naili na razumevanje nadlenih,
metani su blokirali prilaz i nisu dozvoljali odlaganje sme(a. Traili su da se deponija sanira i
preseli na neku drugu lokaciju. Komunalno preduze(e nema mogu(nost da preseli deponiju, a
nismo mi jedini koji ovde odlau sme(e.
67

AUTO-MIRKO PROKUPLJE /22/, je ugovoreni dobavlja za Ecorec (Holcim) koji
pokriva junu Srbiju. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno, i to od
vulkanizerskih i autoservisa; jednu koli inu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa
novom gaze(om trakom (osnovna delatnost), a ostatak transportuje u Holcim. On obi no
organizuje jednu poiljku nedeljno, putuju(i u jedan grad ili region, i sakupljaju(i sve dostupne
gume. Mirko sakuplja gume besplatno; u prolosti, fabrike guma su pla(ale 30 /toni guma za
odlaganje, ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obra9uju gume, prodavnice guma i auta su
onda mogle da dostave gume cementarama i ne pla(aju sakuplja u. Mirko transportuje gume do
Holcim-a, koji pokriva njegove trokove transporta. U zamenu, on je u mogu(nosti da sortira
gume u Holcim-u, i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost. Kompanija Auto-Mirko iz
Prokuplja sakuplja otpadne gume za energetsku reciklau u fabrici cementa Holcim u Popovcu
kod Para(ina a bavi se i protektiranjem auto-guma. Kompanija je osnovana jo 1974. godine.
URVIS, PROKUPLJE /22/, je mala firma koja upoljava uglavnom hendikepitrana lica,
i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima me9u srpskim
sakuplja ima i reciklerima. Firma sakuplja karton, karton daje Umka-Ni-u u zamenu za velike
rolne toaletnog papira, a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. to se ti e
distribucije, oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama, a u zamenu imaju dozvolu
za sakupljanje ukupnog ambalanog otpada koji se generie u veleprodaji. Firma je locirana u
Biznis- inkubator centru u Prokuplju, osnovanom u saradnji sa USAID-om.
ITALIJANI GRADE FABRIKU ZA RECIKLAU BIOLOKOG OTPADA /22/
Predstavnici italijanske firme "Mega pelat tim" iz Milana najavili su ju e da (e u Prokuplju graditi
pogon za reciklau biolokog otpada. Kako je agenciji Beta izjavio predstavnik te firme Markos
Forijani radi se o velikoj investiciji u izgradnju mini pogona za proizvodnju briketa od biolokih
materija na bazi biljnog i ivotinjskog otpada. Prokuplje (e biti prvi grad u Srbiji koji (e se
uklju iti u taj jedinstveni energetski evropski projekat. Budu(i finansijeri izgradnje fabrike za
reciklau biolokog otpada u Prokuplju naglasili su da u tom kraju postoje resursi koji (e
omogu(iti proizvodnju biolokih briketa, primenjivih u proizvodnji, ali i za zagrevanje.
SARADNJA PROKUPLJA I VLADE HOLANDIJE /22/- Dravni fond Vlade
Holandije u saradnji sa organizacijom WASTE CONSULTANTS i Drutvom za unapre9enje
romskih naselja u Prokuplju zapo eli su realizaciju projekta ,,Upravljanje vrstim otpadom prema
evropskim standardima. Prema re ima Ane Sajnberg, predstavnice organizacije WASTE
CONSULTANTS, realizacija ovog projekta sprovodi(e se u dve optine u Srbiji - Prokuplju i
Pirotu u narednih 30 meseci. Projekat podrazumeva pomo( romskoj populaciji koja se i ina e
bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina i koja (e mo(i da institucionalizuje svoju delatnost kroz
osnivanje firmi gde (e ste(i stalno zaposlenje. Osim obezbe9enja posla za Rome, osnivanja
manjih preduze(a, njihovog pravnog uobli avanja i omogu(avanja dobijanja podsticajnih
sredstava i kredita, ovaj projekat (e u jedinstvenu celinu objediniti javna komunalna preuze(a,
preduze(a za prikupljanje otpada i reciklau, sakuplja e otpada i korisnike, odnosno gra9ane koji
(e pla(ati te usluge.
68
REGION PIROT
GRAD PIROT
Tabela 20. Podaci o obuhva enosti grada Pirota uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Javno
preduze(e
"Komunalac"
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
Vojvode Mii(a 50,

Pirot
010/331-170, 321-181
jpk.prito@nadlanu.com
Sve gradske i prigradske

mesne zajednice, to
iznosi 65% stanovnitva:
Nova mala, Tanasko
Raji(, Osmi
semptembar, Kale,
Slavonija, Tija Bara,
Stanica, Beg Ba a,
Radin Do, Berilovska
kapija, Tigrovo naselje,
Pr evac, \eram, Novi
zavoj, Nova bolnica
Naselja koja nisu

otpada
Sve seoske mesne zajednice,
70 naseljenih mesta, to
iznosi 35% stanovnitva:
Gnjilan, Barje iflik,
Ransica, Sinja glava, Pasja ,
Blato, Kostur, Veliki
suvodol, Mali suvodol,
Ponor, Prisjan, Kamik,
Cerev del, Berovica, Drina,
P0etrovac, Vojnegovac,
Sukovo, Jalbotina,
G.Drina, Vlasi, Belo polje,
=iniglavci, Gradite,
Sre(kovac, Planinica,
Krupac, Veliki Jovanovac,
Trnjana, Poljska Rana,
Berilovac, Izvor, Gradinica,
Nior, Dobri do,
Pokrovenik, Koprivtica,
Gostua, Pakletica, V.
Lukanja, Bela, Vis. Rana,
Slavinja, Rosoma , Rsovci,
Jelovica, Dojkinci, Brlog,
Temska, Kumanovo,
Rudinje, Ragode, Topli do,
Zaskovci, Cerova, urgin,
Veliko selo, Planinica
Krupac, Mirkovci, Bazovik,
Orlja, Crnoklite,
Osmakovo, Vranite,
Stani enje, Sopot, Oreovica,
Crn evo, Obrenovac,
Milojkovac.
Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, koju je Vlada Republike Srbije usvojila
2003. godine zajedno sa programom pribliavanja Evropskoj Uniji, za podru je Pirotskog okruga,
koje obuhvata optine Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka i Babunica, planirana je jedna
regionalna sanitarna deponija, jedan reciklani centar i jedna transfer stanica. Primenom principa
,,ve(u koli inu otpada transportovati na manju daljinu, a manju koli inu na ve(u daljinu usvojeno
je od strane svih optina u pirotskom okrugu, da lokacija regionalne sanitarne deponije bude u
centru okruga, na teritoriji optine Pirot.
69

Transfer stanica je mesto do kojeg se doprema otpad radi razdvajanja ili pretovara pre
transporta na drugo mesto radi tretmana ili odlaganja. Nacionalnom strategijom upravljanja
otpadom za optinu Dimitrovgrad predvi9ena je izgradnja transfer stanice.
Tabela 21. Podaci o stanovnitvu u regionu Pirot
Pirot
63.971
Broj domO instava

obuhva enih sistemom
sakupljanja i transporta
otpada
11.500
Bela Palanka
14.381
2.295
235
Babunica
15.734
1.186
139
Dimitrovgrad
11.748
2.800
133
105.834
17.781
1.430
Broj
stanovnika
ukupnN
Ukupno
Broj pravnih subjekata

obuhva enih sistemom
sakupljanja i transporta
otpada
923
JKP Komunalac Pirot, u okviru upravljanja vrstim otpadom pokriva iznoenje sme(a
iz ueg gradskog jezgra od 98%, urbanog gradskog podru ja (oko 13000 doma(instava, 73
ustanove i 220 industrijskih objekata), dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja.
Procenat uklanjanja otpada je 100%. U toku je izgradnja regionalne deponije. U seoskim
naseljima ne postoji organizovan na in odvoenja vrstog otpada. Naj e(e se otpad odlae u
jame, pored potoka, puta ili direktno u reku, ime se formiraju brojne divlje deponije. Urgentan
problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija, nepostojanje tretmana i selekcije
industrijskog otpada, odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje(e deponije,
koja je na lokaciji proirenja Industrijskog parka Pirot.
JP "Komunalac" programskom obavezom preduze(a u narednih mesec dana pribavi(e
200 kontejnera i 1000 kanti za sme(e. Preduze(e Blok Signal iz Nia, koje je dobilo ponudu na
tenderu, danas je dostavilo manju koli inu kanti i kontejnera. Stari kontejneri koji (e se
remontovati i pripremiti za sela, bi(e zamenjeni novim, dok (e kante za sme(e beslatno biti
podeljenje gra9anstvu u naseljima u kojima nema kontejnera. JKP Komunalac je preuzelo
klju eve svih objekata na Regionalnoj sanitarnoj deponiji i trenutno tamo radi sluba obezbe9enja
i odravaju se instalacije. To zna i da su zavreni svi poslovi koji su bili predvi9eni ugovorom
izme9u Evropske delegacije i optine Pirot sa izvo9a em radova Alpinom. Me9utim, do po etka
rada deponije postoji jo niz poslova koje treba obaviti. Najpre je neophodno izgraditi odnosno
asfaltirati pristupni put do deponije ija je vrednost oko 20 miliona dinara. U proceduri nabavke
je kupovina kompaktora a potrebno je srediti i prostor za rasvrstavanje i sortiranje otpada.
Uporedo sa ovim aktivnostima neophodno je i potpisati me9uoptinski sporazum o upravljanju
deponijom a nakon toga i dobiti sve potrebne dozvole. O ekuje se da se me9uoptinski
sporazum potpie do kraja godine, a deponija bi po ela sa radom na prole(e 2011. godine.
70

OPTINA DIMITROVGRAD
Tabela 22. Podaci o obuhva enosti optine Dimitrovgrad uslugom sakupljanja i

transporta komunalnog otpada /19/
Operater
JKP
Komunalac
Adresa,
telefon,
E-mail
Dimitrovgrad
Balkanska 30
010/361-689
komdmg@ptt.rs
Naselja obuhva(ena

sakupljanjem otpada
Gradsko jezgro Dimitrovgrada je

obuhva(eno 100%, dok su
naselja Gradinje, Lukavica, Bele,
eljua i Gojn Dol delimi no
obuhva(ena pruanjem
komunalne usluge, pa zbirno ovo
iznosi 20% ukupne povrine
optine Dimitrovgrad.
Sakupljanjem, odvozom i
deponovanjem komunalnog
sme(a obuhva(eno je oko 90%
stanovnitva administrativne
optine Dimitrovgrad (ssa 9000)
stanovnika.
Naselja: Banski Dol, Barje,

Ba evo, Bilo, Boljev Dol,
Bra(evci, Brebevnica, Verzar,
Viso ki Odorovci, Vlkovija,
Vrap a, Gronji Krivodol,
Gornja Nevlja, Planinca,
Grapa, Gulenovci, Donji
Krivodol, Donja Nevlja,
Dragovita, Izatovci, Iskrovci,
Kamenica, Kusa Vrana,
Mazgo, Moinci, Paskaija,
Peta inci, Petrla, Poganovo,
Pra a, Prtopopinci, Radejna,
Skrvenica, Slivinica, Smilovci,
Trnski Odorovci i Senokos 80% ukupne povrine
optine Dimitrovgrad
JKP Komunalac vrsti otpad sakuplja vozilima-autosme(arima i odvozi na gradsku

deponiju, udaljenu 3 km severoisto no od grada. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije
je odgovaraju(a, ali nema nune prate(e objekte koji su uslov za o uvanje ivotne sredine i dalje
sanitarno ispravno odlaganje otpada. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima, jer
nemaju organizovano odvoenje sme(a, pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje
deponije naj e(e pored re nih tokova.
Optinska uprava Dimitrovgrada ure9uje i obezbe9uje uslove za obavljanje i razvoj
komunalnih delatnosti i ure9uje na in organizovanja poslova u vrenju komunalnih delatnosti na
teritoriji optine Dimitrovgrad, na taj na in to je osniva JKP Komunalac, preko svojih organa i
inspekcijskih slubi vri kontrolu i nadzor nad sprovo9enjem zakona i propisa u oblasti
postupanja sa otpadom, vri uvid i kontrolu rada JKP Komunalac, obavlja i druge poslove radi
stvaranja uslova za zadovoljavanje potreba stanovnitva optine Dimitrovgrad u oblasti
komunalnih usluga pre svega organizovano sakupljanje, odvoenje i deponovanje otpada na
podru ju optine Dimitrovgrad.
Organizovano prikupljanje otpada trenutno se sprovodi samo na teritoriji grada
Dimitrovgrada. Javno preduze(e Komunalac je nadleno za obavljanje delatnosti prikupljanja,
transporta i odlaganja gradskog otpada sa podru ja grada Dimitrovgrada. JKP Komunalac
pokriva teritoriju od oko 195 hektara. Prikupljanjem otpada danas je obuhva(eno oko 7000
stanovnika, tj. oko1450 doma(instva. Pored otpada iz doma(instava prikuplja se i komercijalni
otpad pre svega otpad iz prodavnica, poslovnih objekata, banaka, hotela, restorana, benzinskih
pumpi. Navedeni objekti odlau otpad u kontejnere koji su predvi9eni za otpad iz doma(instava.
Do 2000. godine otpad se prikupljao i iz privrednih organizacija (gumarska industrija, drvna
industrija, zemljoradni ka zadruga, konfekcija), danas one ne rade. Otpad sa ovog podru ja se
sakuplja u kontejnerima i plasti nim kesama itd. U sadanjem trenutku koristi se 302 metalna
kontejnera zapremine po 1.1 m3. Pranjenje posuda za prikuljanje otpada vri se dva puta
nedeljno. U slubi za iznoenje sme(a zaposleno je ukupno 10 radnika (3 voza a i manipulanata).
71

Dva puta nedeljno na teren izlaze specijalna vozila (sa ure9ajem za kompaktiranje)
zapremine 11 m3 koja imaju jednu turu prikupljanja i odvoenja otpadaka. Prema ovom podatku,
uz pretpostavku da je stepen kompaktiranja 4, maksimalni nedeljni kapacitet iznosi oko 176 m.
Ako se usvoji srednji koeficijent iskori(enosti kapaciteta vozila od 80%, nedeljna zapremina
otpada iznosi oko 140m/nedeljno, pa na taj na in zapremina otpada (u rastresitom stanju) koja
se godinje prikupi na teritoriji grada Dimitrovgrad iznosi oko 7.280 m/god.
Na podru ju optine Dimitrovgrad ne postoji organizovano izdvajanje i sakupljanje
sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. Sekundarne sirovine zajedno sa sme(em se deponiju
na gradsku deponiju ili su odloene na divljim deponijama. Na podru ju nema registrovanih
preduze(a koja se bave organizovanim sakupljanjem i otkupom sekundarnih sirovina.
Registrovano je povremeno prisustvo, naro ito u prole(e i u letnjem periodu prisustvo
neorganizovanih sakuplja a sa podru ja susednih optina.
Na teritoriji optine Dimitrovgrad nije zastupljeno kompostiranje i anaerobna digestija
kao na ini tretiranja otpada. Na teritoriji optine Dimitrovgrad ne postoji postrojenje za
spaljivanje otpada. Insineracija otpada kao na in tretiranja otpada nije zastupljen. I ostali na ini za
tretiranje otpada (piroliza, neutralizacija, plazma tehnologija, soldifikacija) nisu zastupljeni.
Posude za ku(no i uli no sme(e su tipizirane. Tipove ovih sudova odre9uje i nabavlja
JKP Komunalac uz saglasnost sa optinskim organom uprave nadlenim za komunalne
delatnosti. Kontejneri su locirani na mestima koja su predvi9ena tehni kom dokumentacijom po
kojoj je objekat izgra9en. Prema podacima dobijenim od JKP Komunalac, ovo preduze(e
raspolae i koristi 302 kontejnera, zapremine 1100 litara, koji su postavljeni na betonskim
platoima raspore9enim na ta no utvr9enim i projektovanim lokacijama.
OPTINA BELA PALANKA
Tabela 23. Podaci o obuhva enosti optine Bela Palanka uslugom sakupljanja i
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
JKP
"Komnis"
Srpskih vladara 51,

018/855-057
komnisbp@yahoo.com
Naselja koja nisu

otpada
43% - Crvena Reka,
Dolac, =iflik, Moklite, a u
ostalim naseljeima, koja
imaju mali broj stanovnika
Gradsko naselje Bela Palanka i rasuta su na
57%
nedostupnom terenu, ne
postoji ekonomska
isplativost organizovanog
sakupljanja, odvoza i
deponovanja sme(a
Naselja obuhva(ena
Japanska donacija za o uvanje ivotne sredine optine Bela Palanka - Vlada Japana
je donirala 69,200 evra Javnom komunalnom preduze(u Komnis iz Bele Palanke kao podrku
unapre9enju ekolokih usluga nabavkom istilice, 100 kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za
reciklau. Uklju uju(i ovu donaciju, ukupan iznos japanske pomo(i kroz projekte za osnovne
potrebe stanovnitva (POPOS) u Srbiji od 1999. god. je 6,7 miliona evra. Ukupan iznos
japanske pomo(i Srbiji u toku istog perioda je vii od 200 miliona evra.
72

OPTINA BABUNICA
Tabela 24. Podaci o obuhva enosti optine Babunica uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKP
Komunalac
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
7. juli 20
010/685-364, 686737
Gradsko jezgro Babunica

95%
Naselja koja nisu

otpada
Donji Strievac, Donje
Krnjino, Gornje Krnjino,
Vojnici, Bratievac,
Resnik, Sura evo,
Gor inci, Ljubera9a,
Grn ar, Modra Stena,
Veliko Bonjince,
Zavidince, Draginac,
Aleksandrovac, Sto, Vava,
Kambelevac, Du evac,
Zvonce - 70%.
TIGAR PIROT Pripremama za pokretanje savremenog pogona za reciklau, korporacija

Tigar jo jednom potvr9uje visok nivo ekoloke svesti. Novom, nedavno osvojenom
tehnologijom ne samo da se ide u susret zakonskoj regulativi Evropske Unije u ovoj oblasti, ve(
se, to je jo vanije, reava jedan od najve(ih ekolokih problema kako u svetu, tako i u naoj
zemlji. Od potencijalnih zaga9iva a ivotne sredine, dotrajalih auto-guma za iju je razgradnju u
prirodi potrebno vie od 150 godina, reciklaom i daljom preradom reciklata nastaju
vienamenski proizvodi. Fabrika Tigar Tehni ka guma od gumenog reciklata izra9uje
visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i de ijih igralita, trotoara i pea kih staza,
kao i saobra(ajnu signalizaciju.
"Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o
stratekom partnerstvu u programu prerade istroenih guma, a po etak je planiran za mart
naredne godine. U taj posao britanski fond bi trebalo da uloi oko 40 miliona evra. Fabrika za
reciklau guma i izrada proizvoda smanji(e trokove u "Tigru", a prema prvim procenama, sa
doma(eg trita bi moglo da se nabavi oko 11.000 tona istroenih guma, to nije dovoljno, tako
da (e najve(i deo sirovina verovatno biti iz uvoza, jer (e za dvosmenski rad biti potrebno oko
13.000 tona.
73
REGION LESKOVAC
GRAD LESKOVAC
Tabela 25. Podaci o obuhva enosti grada Leskovca uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Naselja koja nisu

otpada
PorrWernerWeber
Leskovac
d.o.o.
Sime Poga arevi(a 3,

16000 Leskovac
016/245-302, 281-424
pwwleskovac@pwwsrbija.com
Grad Leskovac 62%
Grad Leskovac 38%
OPTINA MEDVEMA
Tabela 26. Podaci o obuhva enosti optine Medve3a uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
PorrWernerWeber
Leskovac
d.o.o.

16000 Leskovac
016/245-302, 281-424
Naselja koja nisu

Naselja obuhva(ena
otpada
Optina Medve9a
38%
Optina Medve9a 62%
OPTINA LEBANE
Tabela 27. Podaci o obuhva enosti optine Lebane uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Naselja koja nisu

otpada
PorrWernerWeber
Leskovac
d.o.o.

16000 Leskovac
016/245-302, 281-424
Optina Lebane 34%
Optina Lebane 66%
OPTINA VLASOTINCE
Tabela 28. Podaci o obuhva enosti optine Vlasotince uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
PorrWerner-

16000 Leskovac
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Optina Vlasotince
34%
74
Naselja koja nisu

otpada
Optina Vlasotince
66%

Weber
Leskovac
d.o.o.
016/245-302, 281-424
pwwleskovac@pwwsrbija.co
m
OPTINA CRNA TRAVA
Tabela 29. Podaci o obuhva enosti optine Crna Trava uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Naselja koja nisu

otpada
PorrWernerWeber
Leskovac
d.o.o.

16000 Leskovac
016/245-302, 281-424
m
Optina Crna Trava

13%
Optina Crna Trava

87%
OPTINA VLADI&IN HAN
Tabela 30. Podaci o obuhva enosti optine Vladi in Han uslugom sakupljanja i
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
Naselja koja nisu

otpada
PorrWernerWeber
Leskovac
d.o.o.

16000 Leskovac
016/245-302, 281-424
m
Optina Vladi in Han

21%
Optina Vladi in Han

79%
Grad Leskovac sa okolnim optinama (Lebane, Medve9a, Vlasotince, Crna Trava i

Vladi in Han) /15/ je prvi imao hrabrosti da po ne sa prakti nom primenom Nacionalne
strategije upravljanja otpadom tako to je inicirao potpisivanje prvog me9uoptinskog sporazuma
koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji.
eljkovac je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra9ena i putena u
rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. Tako9e, na teritoriji grada Leskovca je izgra9en i
puten u rad prvi centar za reciklau otpada.
Sa oko 200 ,,divljih deponija, na svojoj teritoriji, grad Leskovac je rekorder u Republici
Srbiji. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza, kao na primer utica, to je redovna pojava
me9u gra9anima koji ive pored deponija, lokalna samouprava i kompanija PWW Leskovac su se
zalagale i zalau se za spre avanje stvaranja divljih deponija. Divljih deponija je bilo bukvalno na
svakom (oku, a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo. Sve ne isto(e upija zemlja a mi pijemo
vodu iz podzemnih bunara. Jedemo povr(e sa njiva pored kojih su deponije. Leskova ka sela su
tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoenja sme(a. Me9utim, stare navike se teko menjaju
pa i dalje nemilosrdno bacaju sme(e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu
njivu. Svako selo ima jednu ili vie deponija. Lake im je da bace u njivu nego u kontejner.
Otpad na divljim deponijama ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti, dolazi
do zaga9enja atmosfere, zemljita i podzemnih voda i smanjenja i ugroavanja plodnog,
obradivog zemljita. Sanacija i rekultivacija divljih deponija komunalnog vrstog otpada je jedan
od najviih prioriteta grada Leskovca i kompanije PWW Leskovac. Tako9e se planira i realizacija
programa obavezne edukacije stanovnitva o otpadu (posebno opasnom), na inu postupanja i
75

obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema
kaznenih mera za generatore otpada u slu aju neadekvatnog postupanja.
Od strane Skuptine Grada Leskovca kompaniji PWW Leskovac je poverena komunalna
delatnost sakupljanja i odvoenja komunalnog otpada na osnovu Ugovora o obavljanju
komunalnih delatnosti kao i izgradnji i eksploataciji regionalne sanitarne deponije i reciklanog
centra i Odluke o odravanju isto(e Grada Leskovca.
PORR-WERNER&WEBER predstavlja konzorcijum austrijskih kompanija PORR AG i
WERNER & WEBER. Obe kompanije imaju sedite u glavnom gradu Austrije - Be u. Osnovne
delatnosti kompanije PORR AG su: niskogradnja, visokogradnja, projektovanje i izgradnja
autoputeva, tunela, mostova, infrastrukture, sanitarnih deponija, zbrinjavanje otpada i komunalne
usluge. Samo u 2006. godini kompanija je ostvarila promet u visini od 2,5 milijardi eura a ima oko
10.000 motivisanih upoljenika. Kompanija WERNER & WEBER predstavlja jednog od
najve(ih evropskih proizvo9a a komunalne opreme, presa, linija za sortiranje otpada i opreme za
reciklane centre i transfer stanica.
Avgusta 2006. godine potpisan je ugovor izme9u Skuptine optine Leskovac i austrijskog
konzorcijuma PORR-WERNER&WEBER a u oktobru iste godine osnovana je firma PORRWERNER&WEBER Leskovac D.O.O. Ova firma je aktivirana po etkom oktobra 2007. godine i
poverena joj je delatnost sakupljanja, odvoenja i prerade vrstog komunalnog i neopasnog
industrijskog otpada.
PORR-WERNER&WEBER Leskovac D.O.O. je srpsko-austrijsko joint venture drutvo
odnosno drutvo sa zajedni kim ulaganjima. Nai ciljevi su da zajedno sa naim partnerima u
jablani kom okrugu uspostavimo evropske standarde u zatiti ivotne sredine tako to (emo na
najsavremeniji na in i sa vrhunskom opremom vriti zbrinjavanje vrstog komunalnog i
neopasnog industrijskog otpada.
Radi ostvarenja postavljenih ciljeva firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D.O.O.
je od prvog dana krenula sa ulaganjem velikih sredstava u neophodnu opremu, vozila i radnu
snagu. U ovom trenutku firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D.O.O. u skladu sa
odlukama optinskih skuptina i potpisanim ugovorima sakuplja i odvozi komunalni vrsti i
neopasni industrijski otpad u svim optinama jablani kog okruga. Tako9e se vri raspodela
besplatnih kanti zapremine 140 litara i kontejnera zapremine 1100 litara fizi kim licima.
Konzorcijum PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim vae(im propisima i
standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike
Srbije upravlja reciklanim centrom, sanitarnom deponijom, i priprema projekte za izgradnju
transfer stanica i ostalih prate(ih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje
vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Republici Srbiji.
Prate(e aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju:
edukaciju fizi kih i pravnih lica za sortiranje otpada,
raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje
sortiranih otpadaka,
redovno informisanje javnosti preko elektronskih i tampanih medija o postignutim
rezultatima, planiranim akcijama i predlozima za poboljanje tehnologije
zbrinjavanja sakupljenih otpadaka.
uklju ivanje svih zainteresovanih optina iz jablani kog i p injskog okruga u
integralni sistem upravljanja otpadom,
formiranje katastra komunalnog vrstog otpada u optini Leskovac,
moderno zbrinjavanje sakupljenog otpada u reciklanom centru:
papir/karton energetska reciklaa ili baliranje i prodaja,
metalni otpad baliranje ili pakovanje i prodaja,
plasti ni otpad reciklaa ili baliranje i prodaja,
bioloki otpad materijalna/energetska reciklaa i prodaja,
76

gra9evinski otpad reciklaa i prodaja,
stakleni otpad - reciklaa i prodaja,
gumeni otpad pakovanje i prodaja za energetsku reciklau,
tekstilni otpad - baliranje i prodaja,
elektronski otpad pakovanje i prodaja,
reciklana dvorita za otkup sekundarnih sirovina,
reciklaa postoje(ih optinskih i divljih deponija,
uvo9enje me9unarodnih standarda ISO 14000 i ISO 18000,
saradnja sa Regionalnom privrednom komorom,
saradnja sa Centrom za razvoj jablani kog i p injskog okruga,
saradnja sa republi kom i optinskom ekolokom inspekcijom,
saradnja sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje u Leskovcu,
saradnja sa Upravom za zatitu ivotne sredine optine Leskovac,
saradnja sa UNDP u Leskovcu,
saradnja sa svim zainteresovanim pravnim i fizi kim licima.
OPTINA BOJNIK
Tabela 31. Podaci o obuhva enosti optine Bojnik uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
sakupljanjem otpada
(%)
JKP
,,Jedinstvo
11. brigade BB,

016/821-298
Bojnik i Dragovac
60%
77
Naselja koja nisu

otpada
Kosan i(, Pridvorica,
\in9ua, Lapotince
40%
REGION VRANJE
GRAD VRANJE
Tabela 32. Podaci o obuhva enosti grada Vranja uslugom sakupljanja i transporta
Operater
JKP
"Komrad"
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
Sime Poga arevi(a 97

017/421-811
jkpkomrad@ptt.rs
Vranje i Vranjska banja

67%
Naselja koja nisu

otpada
Sva sela okoline Vranja i
pojedini delovi
grada(obod grada) gde
nema izgra9ene
infrastukture. 23%
Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme(a, od kojih 10 aktivnih, 1-2 rezervnih.
Samo tri od njih su novijeg datuma. Svi ostali su 18 do 27 godina starosti. Ima i 4 kamionadizalice, od kojih je jedan u upotrebi 7 godina, a ostali izmedju 23 i 36. Samo 90% gradskog i
prigradskog stanovnitva (oko 60.000 od ukupno 67.000 gradskog i prigradskog stanovnitva) je
pokriveno uslugama prikupljanja otpada, to ini 65% ukupnog stanovnitva na optini. Oko
80% pokrivenog stanovnitva stvarno pla(a usluge za odlaganje otpada JKP KOMRAD. JKP
je postavio 320 kontejnera od po 1,1 m3, i 7 kontejnera od po 7 m3. Takodje prikupljaju otpad iz
kanti doma(e izrade ili boksova iz doma(instava ili samo vre(e sa sme(em /23/.
JKP KOMRAD izraava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za
gradsko i prigradsko podru je grada Vranja, 1.200 kontejnera od po 1,1 m3 za pokrivanje 100%
gradskog i prigradskog podru ja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera, za zamenu unitenih
kontejnera i uve(anje broja kontejnera tamo gde ih ima), kao i 10.000 kanti od po 120 l za
potrebe grada Vranja. Tako9e izraavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje sme(a,
dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede
postoje(i sistem prikupljanja otpada i da uve(aju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i
prigradske populacije (67.000), tj. ukupno 73%. Nemaju planove za pokrivanje seoskog
stanovnitva (25.000). Nema sredstava iz budeta za reavanje ovih nedostataka. JKP poseduje
opremu na gradskoj deponiji Meteris: jedan novi kompaktor i jedan novi kaikar/skip, kao i jednu
hidrauli ku presu za sabijanje i baliranje plastike i papira. U gradu Vranju postavili su neto
kontejnera za prikupljanje PET boca: 2 kom. od po 2 m3, u posedu JKP. Nisu izrazili potrebu za
dodatnom opremom za primarnu selekciju.
Od septembra 2002., na optini Vranje radi nova gradska sanitarna deponija na lokaciji
Meteris, nekih 6 km od centra grada. Druge optine odlau svoj otpad na ilegalna smetlita koja
nisu u skladu sa ekolokim standardima. Ova smetlita predstavljaju opasnost za ivotnu sredinu.
Deponija Meteris ima oblogu na dnu sa zatitnim geomembranama. Otpad se sabija. Prekrivanje
slojem zemlje se vri u redovnim intervalima. Procedne vode se skupljaju i tretiraju
sedimentacijom i aeracijom. Talog se deponuje, a pre i(ena voda ponovo ubrizgava u deponiju.
Nedostaje kolska vaga tako da nema preciznih podataka o otpadu. Prime(eno je da je povrina
deponije popunjena za nekih 40-45%, pokrivaju(i skoro 1,5 hektar. Sada se na Meterisu odlae
otpad iz Vranja a predvi9en ivotni vek deponije je do 2014.
78

OPTINA SURDULICA
Tabela 33. Podaci o obuhva enosti optine Surdulica uslugom sakupljanja i transporta
sakupljanjem otpada
JP
Kalabovce, Binovce, Piskavica,
"Vodovod
Drum, Kijevac, Dugojnica,
"
Suvojnica, Jelanica, Leskova
Bara, Danjino selo, Dikava,
Ma katica(reka-rudnik),
Draince, Kostroevci, Palja,
Suhi Dol, Topli Dol, VlasinaStojkovi(a, Vu edolce
30%
3
Surdulica: u upotrebi su 3 komunalna vozila od po 9 m . JKP je postavilo 87 kontejnera
od po 1,1 m3, u posedu industrijskog/privrednog sektora, i 26 kontejnera od po 1,1 m3, u posedu
javnih organizacija, kao i 4.000 kanti od po 120 l u posedu doma(instava (neke od njih su doma(e
izrade). Sa ovom opremom, JKP Vodovod pokriva 100% gradskog stanovnitva (10.914), plus
oko 2.500 seoskog u selima Alakince, Masurica, Boica, Vlasina i Klisura, to ini 61% ukupnog
stanovnitva. Koriste jedan buldoer na bazi ugovora, za razgrtanje otpada na postoje(oj gradskoj
deponiji. Takodje, za potrebe izmetanja otpada na gradsku deponiju, pozajmljuju jedan otvoreni
kamion od 4 m3 i jedan kaikar/skip iz drugih odseka JKP. Izraavaju potrebu za novih 5.000
kanti od po 120 l za zamenu svih starih i dela kanti doma(e izrade, i uve(anje pokrivenosti
uslugama sa 61% na 70%, uklju uju(i dodatnih oko 2.500 seoskih stanovnika 2008. godine. JKP
Vodovod nije izrazio potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju /23/.
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Srpskih Vladara 67
017/815-148
kalifer2@gmail.co
m
Naselja obuhva(ena
Surdulica,
Masurica,
Alakince,
Donje
Romanovce,
B.
Polje,
Zaguanje, Vlasina, Klisura,
Boica, Surkovica
70%
OPTINA BUJANOVAC
Tabela 34. Podaci o obuhva enosti optine Bujanovac uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
JP
"Komunalac"
Naselja koja nisu

obuhva(ena
sakupljanjem otpada
Sva seoska naselja
60%
Kara9or9a Petrovi(a bb
Optina Bujanovac
Bujanovac
40%
017/651-000
lelica1209@yahoo.com
Bujanovac: JKP Komunalac ima 4 komunalna vozila i 1 kamion-dizalicu. Tri od etiri
komunalna vozila su donacije novijeg datuma (oko 250.000 eura) kao i kamion-dizalica. =etvrto
komunalno vozilo je suvie staro i nije u upotrebi. Postavili su 146 kontejnera od po 1,1 m3, od
ega 106 komada za doma(instva, 28 komada za industriju/privredu, 12 komada za javne
organizacije, kao i 21 kontejner od 5 m3, od ega 16 kom. za industriju/privredu a 5 kom. za
javne organizacije. Sa ovom opremom pokrivaju urbanu zonu 100%, tj. 28% optine. Imaju jedan
buldoer na postoje(oj deponiji/smetlitu za sabijanje i razgrtanje otpada. Izraavaju potrebu za
dva nova komunalna vozila od po 6 m3 sa vibracionom plo om, 100 novih kontejnera od po 1,1
m3, od ega 50 kom. za zamenu 50 od ukupno 146 postoje(ih starih kontejnera, a 50 kom. za
postavljanje u selima. Takodje im je potrebno 10 novih kontejnera od po 5 m3. Sa ovom
opremom (e uve(ati prikupljanje otpada u selima sa sadanjih 0% na 64% (oko 20.000 seoskih
stanovnika od ukupno 31.300). JKP Komunalac prikuplja papir i eli da prikuplja plastiku,
PET, i drugo. Izraavaju potrebu za 30 kontejnera od po 1 m3 za primarnu selekciju /23/.
79

OPTINA PREEVO
Tabela 35. Podaci o obuhva enosti optine Preevo uslugom sakupljanja i transporta
Naselja obuhva(ena
JKP
Ul. 15 novembar, =.ehu,
Oraovica, Crnotince, Raince,
Moravica
S.Kova evi(, I.Seferi,
Miratovac, uince, Butranje,
Kumanovska, Omladinaska,
Strezovce, Reljane
Gilanska, K-Zozi
65%
35%
Preevo: JKP Moravica ima dva komunalna vozila sa vibracionom plo om i dva
traktora za prikupljanje vrstog otpada. Postavili su 55 kontejnera od po 1,1 m3, od ega 1 kom za
industriju, 7 kom. za javne organizacije, 47 kom. za doma(instva (delimi no u gradu Preevu a
delimi no u okolnim selima). Za ukupno 2.500 doma(instava u gradu Preevu postavili su 1500
kanti od po 80 l, 800 kom. metalnih buradi, 180 kom. ostalih boksova. Izraavaju potrebu za
1.000 novih kanti od po 80 l za doma(instva i 50 kontejnera od po 1,1 m3 za industriju/javne
organizacije, samo radi unapredjenja postoje(eg sistema prikupljanja otpada u gradu Preevu koji
je pokriven 100% (15.000 stanovnika). Seosko podru je sa ukupno 34.000 stanovnika je trenutno
pokriveno oko 12% (4.000 stanovnika). Izraavaju potrebu za dodatnih 1.000 kanti od po 80 l i
80 kontejnera od po 1,1 m3 da bi uve(ali prikupljanje sme(a u seoskom podru ju sa 12% na 50%
(oko 17.000). Za potrebe ovog uve(anja, takodje su im potrebna dva dodatna komunalna vozila
od po 8 m3. Nemaju opremu za primarnu selekciju i nemaju nikakve planove s tim u vezi.
Jednom u svaka tri meseca iznajmljuju jedan buldoer za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada na
postoje(oj deponiji/smetlitu /23/.
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Omladinska 50/G
017/668-343
OPTINA BOSILEGRAD
Tabela 36. Podaci o obuhva enosti optine Bosilegrad uslugom sakupljanja i transporta
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Naselja obuhva(ena
JP
"Usluga"
Naselja koja nisu

obuhva(ena
sakupljanjem otpada
Dobri Dol, Radi(evci,
Rogljinci 35%
Dobrodolski potok bb
Bosilegrad i selo Raj ilovci
017/877-226,
65%
063/409031
jpusluga@ptt.rs
Bosilegrad: Postoji jedan (delimi no polomljen) traktor za prikupljanje otpada. Kada on
ne radi, to se esto deava, pozajmljuju otvoreni kamion iz drugog odseka JKP Usluga.
Prikupljaju otpad iz 35 boksova doma(e izrade (ili vre(a) postavljenih za industriju/privredu, i 15
boksova doma(e izrade (vre(a) u javnim organizacijama. Takodje prikupljaju otpad iz 800 kom.
kanti i boksova doma(e izrade, u posedu doma(instava. Sa ovom opremom pokrivaju ukupno
gradsko stanovnitvo (100 % od 2.702) i 400 od ukupnog broja seoskog stanovnitva (6 % od
7.229). O ekuju da dobiju jedno komunalno vozilo od 5-10 m3 kao donaciju 2008. Sa ovim
novim komunalnim vozilom, kao i novih 1.400 kanti od po 120 l i novih 120 kontejnera od po
1,1 m3, uve(anje prikupljanje otpada na seoskom podru ju sa 6 % na 28 % (2.000 od 7.229), tj.
Ukupno 47%. Za razgrtanje otpada i nasipanje zemljom imaju jedan skip na deponiji/smetlitu.
Takodje, za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada pozajmljuju jedan buldoer iz drugih odseka
JKP s vremena na vreme. Nemaju planove za primarnu selekciju /23/.
80

OPTINA TRGOVITE
Tabela 37. Podaci o obuhva enosti optine Trgovite uslugom sakupljanja i transporta
sakupljanjem otpada
JP
Vodeni ite, Donja Trnica,
"Komunalac"
ajince, Novo Selo, Donji
Stajevac
55%
Optina Trgovite je takodje dobila podrku od istih GTZ Projekata upravljanja
komunalnim otpadom 2006. godine. U to vreme se organizovano prikupljanje komunalnog
otpada vrilo samo u naselju Trgovite (1.864 stanovnika, tj.. 29% od ukupnog stanovnitva u
optini), a ne i u drugim naseljima, uprkos postoje(im potrebama. Same usluge javnog
komunalnog preduze(a su bile na vrlo niskom nivou, uprkos postojanju kamiona za sme(e koji
nisu dovoljno kori(eni. Zbog nedostatka kontejnera, otpad se odlagao na ilegalnim smetlitima,
to je uticalo na rad javnog komunalnog preduze(a. O ekivalo se da (e nabavka novih 30
kontejnera od po 1,1 m3 u oktobru 2006. rezultirati smanjenjem ilegalnog odlaganja sme(a na
smetlita i olakati rad javnog komunalnog preduze(a. Kontejneri su postavljeni u Trgovitu i
drugim centrima: Radovnica, Donji Stajevac, ajince i Novo Selo. Direktni korisnici su stanovnici
navedenih naselja, tj. priblino 3.000 osoba, to ini oko 47% optinskog stanovnitva. Takodje je
u upotrebi 14 kontejnera od po 1,1 m3, koji treba da se zamene. JKP Komunalac ima jedno
komunalno vozilo od 5 m3. Izraavaju potrebu za dodatnih 40 kontejnera od po 1,1 m3, 60 kanti
od po 120 l, i jo jednim komunalnim vozilom od 5 m3. Tako (e uve(ati pokrivenost uslugama
prikupljanja sme(a sa sadanjih 47 % (3.000 stanovnika) na 79% (5.000 stanovnika u svih pet
naselja). Nemaju opremu na postoje(oj deponiji ili za potrebe primarne selekcije. Takodje
izraavaju potrebu za 10 kontejnera od po 1 m3 za prikupljanje PET boca /23/.
Operater
Adresa, telefon,
E-mail
Kralja Petra I
Kara9or9evi(a 4
064/3455618
Naselja obuhva(ena
Trgovite, \ekarce, Kozji
Dol i Radovnica
45%
EKOPLAST - Privatna kompanija EkoPlast iz optine Vladi in Han (na putu Vladi in
Han Surdulica u selu itora9e zapo ela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u
gradu Vladi in Han i nekim naseljima du puta Vladi in Han Surdulica, u gradu Surdulici i
gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladi inom Hanu,
33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U selima Alakince
i Belo Polje u optini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET.
EkoPlast ima ugovore sa kompanijama Rosa, selo Vlasina (optina Surdulica), Heba, optina
Bujanovac, i Knauf iz sela Belo Polje (optina Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku,
foliju i PET. Na njihovom dvoritu za reciklau radi hidrauli ka presa od 15 t. PET se izdvaja po
boji /23/.
81
13. ZAKLJU&AK
Zbog sve ve(ih koli ina i tetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih
ekolokih problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske
aktivnosti svake drave, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom /24/.
Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski
otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva
komunalni (optinski) vrsti otpad.
Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve vie poja ava
problem komunalnog vrstog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom,
pi(em i robom za duu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaa pove(ava
koli inu otpada.
Dnevna i godinja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od drave do
drave. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i
nerazvijenim 0,2 0,7 kg/dan po stanovniku. Godinji prirast nastalog otpada u zemljama EU
iznosi 1%. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno
2.200.000 t/god., a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a.
Uticaj vrstog komunalnog otpada na ivotnu sredinu je viestruko negativan, a primarni
razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost optine uslugama JKP-a, to uslovljava
formiranje divljih deponija, neure9enost glavnih deponija, kao i niska svest gra9ana o o uvanju
ivotne sredine. Samim tim, na teritoriji optina se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano
ire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih
bolesti stanovnitva i zaga9enosti svih sektora ivotne sredine: vazduha, zemljita i vode.
Sa problemima komunalnog otpada ovek se sre(e jo od anti kih vremena. U srednjem
veku je sa razvojem gradova nastala prava kriza sme(a. Reenje ove krize je na9eno u odre9ivanju
posebnih mesta za bacanje sme(a van gradskih zidina. Kada su se zbog velikog broja deponija
smanjile slobodne povrine oko gradova za njihov dalji rast, a neprijatni mirisi su postali
nepodnoljivi, prelo se na skladiranje sme(a u jame, a kasnije na spaljivanje otpada.
Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba unitavati, ve( ga treba koristiti.
Spaljivanje otpada je ekoloki tetno, a ekonomski neisplativo, poto se radi o sirovini koja sadri
niz korisnih komponenti.
Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva
sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskori(enju
(reciklai), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na na in bezbedan po okolinu. Sistem
upravljanja otpadom tako9e podrazumeva odrivi razvoj, predostronost, na elo blizine i
regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvo9a a opreme i da svako moralno i
materijalno odgovara za otpad koji proizvodi (princip: zaga9iva pla(a).
Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u sakupljanju,
transportu, reciklai, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju na sanitarnim deponijama
dela komunalnog vrstog otpada koji se ne moe iskoristiti niti dalje tretirati.
82
LITERATURA
1. M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji stanje i perspektive,
EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.
2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz
primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.
3. B.V. Sano kin, Problema tverdeh betoveh othodov v gorodah: puti reenif, pravovoe
regulirovanie, Ekaterinburg 2000, http://www.poluchi5.ru/013711-1.html
4. Broura: ta treba znati o otpadu?, http://www.ekomrezabih.net.pdf
5. Strateki okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org
6. Analiza postoje(e prakse u upravljanju komunalnim otpadom uklju uju(i lokacije za
odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf
7. Nei( Bratimir, Osnovni model (koncept) regionalnog upravljanja komunalnim otpadom u
regionu Prokuplje, PWW Srbija, Ni 2010.
8. Nei( Bratimir, Detaljni opis tehni ko-tehnolokog reenja (sa aspekta zatite ivotne sredine)
za integralni sistem upravljanja otpadom na teritoriji regionalnog centra Smederevo (grad
Smederevo i optina Kovin), PWW Srbija, Ni 2010.
9. Na in i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja,
Beograd, 2010.
10. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo ivotne sredine i
prostornog planiranja, Beograd, 2010.
11. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Vlada Republike
Srbije, Beograd, 2003.
12. Nei( Bratimir, Plan integralnog upravljanja otpadom u proirenom regionu Jagodina, PWW
Srbija, Ni 2010.
13. Nei( Bratimir, Generalna prezentacija kompanije PWW Srbija, PWW Srbija, Ni 2010.
14. Nei( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Leskovac,
PWW Srbija, Ni, 2007.
15. Nei( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Jagodina,
PWW Srbija, Ni 2007.
16. Nei( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji optine Smederevska
Palanka, PWW Srbija, Ni 2010.
17. Podaci o obuhva(enosti gradova i optina u Republici Srbiji uslugama sakupljanja i transporta
otpada, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010.
18. Lokalni ekoloki akcioni plan optine Aleksinac, SO Aleksinac, Aleksinac 2006.
19. Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Ni i niavski okrug, gradska uprava Ni, Ni,
2010.
20. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree
House, Krusevac, 2010.
21. Studija izvodljivosti regionalnog upravljanja otpadom u P injskom okrugu, Centar za razvoj
Jablani kog i P injskog okruga, Leskovac, 2008.
22. Markovi( Nikola, Upravljanje komunalnim vrstim otpadom, Tehni ki fakultet, Bor 2007.
23. Internet
www.eko.vojvodina.sr.gov.yu.htm
www.netnovinar.org/netnovinar/dsp_page.cfm?articleid=988&specialsection=ART_FULL&pag
eid=502&PSID=4255
83
Priprema i dizajn:
TPC Kal a BI-43

Obrenovi(eva bb
18000 Ni
Srbija
Tel/fax:
+381 (0)18 522 788
514 360
514 361
Email:
centar@protecta.org.rs
Tira: 200 primeraka

84

Upravljanje Komunalnim Otpadom I Potencijali Za Reciklažu Južne I JugoistočNe Srbije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upravljanje Komunalnim Otpadom I Potencijali Za Reciklažu Južne I JugoistočNe Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Upravljanje komunalnim otpadom i

potencijali za reciklau june i

Ni, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Region Vranje ........................................................................................................ 78

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduze(ima, ustanovama i drugim institucijama

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

3. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/

Mesto i poreklo nastanka otpada

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke povrinske obrade metala i plastike

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Slika 1. Prikaz kataloga otpada sa grupom, podgrupama i indeksnim brojevima /11/

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Meani papir i karton

Papirna i kartonska ambalaa

Aluminijumske, eli ne, meane

Novine, kancelarijski papir,

Druga bela tehnika

Drugi elektronski otpad

Ali ne naputena vozila

Indeksni broj zavisi da li u

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Meani materijaliotpad iz doma(instva

Gra9evinski otpad i otpad od ruenja

Radi jasno(e isklju uje se s

Prvi indeksni broj koristiti

Prvi indeksni broj koristiti

Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita, odnosno

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

4. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/

Slika 1. Morfoloki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja,

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Udruivanjem optina

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Tabela 3. Projektovane koli ine otpada na godinjem nivou u tonama /12/

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije