UZEMLJENJE

Definicija: Uzemljenje je celokupnost mera i sredstava u vezi sa

uzemljivanjem.
Osnovni elementi:

Uzemljiva

Zemljovod

Geoloki provodnik (zemlja)

Sabirni zemljovod

Uzemljiva je jedan ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i s njim su u

neposrednom kontaktu ili uzemljiva predstavlja jedan ili vie provodnika koji
su poloeni u beton koji je po velikoj povrini u dodiru s tlom (temeljni
uzemljiva).
Zemljovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti sa uzemljivaem
ili sa sabirnim zemljovodom.
Zemlja je ist aktivni otpor, dok celo uzemljenje sa zemljovodnim
provodnikom i uzemljivaem ima vrlo malu induktivnost za uestanost od
50Hz, ali za atmosferska pranjenja induktivnost uzemljenja je uticajna.
Sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zemljovoda.

PODELA UZEMLJENJA

Vrste uzemljenja po funkciji su:

zatitno uzemljenje,
radno (pogonsko) uzemljenje,
gromobransko uzemljenje,
zdrueno

Sistem uzemljenja

Sistem uzemljenja (uzemljivaki sistem) je sistem koji ine

meusobno galvanski povezani uzemljivai, temeljni
uzemljivai, zatitni provodnici nadzemnih vodova, platevi
kablova i druge metalne instalacije koje su u kontaktu sa
tlom.
Sistem uzemljenja ima svoju Zu-impedansu uzemljenja
(impedansa koju pri uestanosti od 50 Hz sistem uzemljenja
suprotstavlja odvoenju struje ka referentnoj zemlji).

2 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

OTPORNOST SISTEMA UZEMLJENJA

Uzemljiva kao celina sa zemljovodnim i geolokim provodnikom

ima otpor koji se sastoji od:
otpora zemljovodnog provodnika,
otpora samog uzemljivaa,
prelazni otpor uzemljivaa,

otpor irenju struje

Otpor irenju struje u zemlji je omski otpor na koji

nailazi struja
PCu rotora = Ra I a2
prolaskom kroz geoloki provodnik

Otpornost rasprostiranja uzemljivaa Ru se definie kao otpornost

kojom se tlo suprotstavlja odvoenju struje sa uzemljivaa.
Ukupan otpor rasprostiranja uzemljivaa sastoji se od

Onaj otpor na koji nailazi struja pri prelazu sa uzemljivaa na geoloki

provodnik. Njegov se uticaj smanjuje dobrim nabijanjem zemlje oko
uzemljivaa, u koju se svrhu zemlja zaliva pri nabijanju

prelaznog otpora uzemljivaa i

otpora irenju struje u zemlji.

Vrednost otpora rasprostiranja uzemljivaa zavisi od

oblika i dimenzija uzemljivaa

podataka o udarnom atmosferskom naponu
specifinog otpora zemlje.

3 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

GEOLOKI PROVODNIK - ZEMLJA

Za utvrivanje vrednosti otpora zemlje potrebno je znati njen

specifini otpor ().
Specifini otpor zemlje je elektrini otpor koji ima zemlja izmeu
dve elektrode povrine po 1m2 meusobno udaljene 1m. Specifini
elektrini otpor zemlje se meri u ommetrima ( m).
Vrsta tla

[m]

morska voda

0,2

rena voda

50

treset

20

humus

20

batenska zemlja

40

ilovaa

40

glinasta zemlja

100

peskulja

300

pesak

500

krenjak

700

ljunkovita zemlja

3000

kamenito tlo

4 od 48

Vrednosti specifinog otpora

zemlje zavise od mnogih faktora:
geolokog sastava zemlje,
krupnoe i sabijenosti
zemlje,
koliine vlage,
koliine rastvorljivih
materijala
u zemlji,
temperature,
atmosferskih uslova.

10 000

Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJENJA PO FUNKCIJI:

Zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju

strujnim kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima, ali u
sluaju kvara mogu da dou pod napon.
Radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola
kojim se obezbeuje eljena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
radno uz. neposrednim vezivanjem na sistem uzemljenja

indirektno radno uz.- vezivanjem na sistem uzemljenja preko impedanse

direktno

Gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije

koja slui za odvoenje struje atmosferskog pranjenja u tlo.
Zdrueno uzemljenje. Meusobno povezano zatitno, radno i
gromobransko uzemljenje daju zdrueno uzemljenje.
Dimenzionisanje uzemljivaa radnog i zatitnog uzemljenja zavisi od
toga da li e se koristiti zdrueno uzemljenje, kao i od sistema zatite
od indirektnog dodira u NN mrei i instalacijama potroaa.
5 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJIVAA prema:

materijalu,
bakar bez ili sa spoljanjim slojem cinka, kalaja ili olova,
pocinkovani elik sa slojem cinka bar 70 m,
kombinacija prethodna dva materijala meusobno ili sa
olovom ili sa nekim drugim metalima.

nainu polaganja (izvoenju),

horizontalne (povrinske ili plitke) uzemljivae
vertikalne (dubinske) uzemljivae
kose uzemljivae (tapni uzemljivai koso pobijeni u tlo)

obliku,
sredini u koju se polau,
uzemljivai u tlu
temeljni uzemljiva

6 od 48

nameni uzemljivaa,
nainu nastajanja.
Elektrine instalacije i osvetljenje

TAPNI UZEMLJIVAI
L - duina tapa (cevi)
d - spoljanji prenik cevi

(d << L)

4L
R=
ln
2L d

okrugli puni profil - toplo pocinkovani elik 78mm2 ( 10 mm), a za Cu 35 mm2

TRAKASTI UZEMLJIVAI
2
d = (a + b )

L
R=
ln
L
H d

7 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Najmanji doputeni presek za trakaste uzemljivae

Materijal

Vrsta
uzemljivaa

Najmanji presek
[mm2]

Najmanja
debljina

Pocinkovano gvoe sa
najmanjim slojem cinka od
70 m

Traka

100

Toplo pocinkovan elik

Traka

100

Bakar

Traka

50

Bakar

Ue

35

8 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

TEMELJNI UZEMLJIVAI

Temeljni uzemljiva je uzemljiva poloen u beton, koji je po velikoj

povrini u dodiru sa tlom, ili armiranobetonska konstrukcija u tlu.
Prednosti temeljnog uzemljivaa:
ne zahtevaju slobodan prostor,
gvozdeni delovi u betonu su zatieni od korozije, pa je vek trajanja
ovog uzemljivaa praktino neogranien,
manje su podloni atmosferskim uticajima.
Uslovi za izvoenje temeljnog uzemljivaa:
koristi se vrue pocinkovano okruglo gvoe prenika najmanje 10
mm, ili elina traka preseka najmanje 100 mm2, ali ne tanja od 3 mm.
temeljni uzemljiva se ugrauje u spoljanje zidove temelja objekta u
obliku zatvorene konture (prstena).
temeljni uzemljiva mora da ima direktan kontakt (preko betona) sa
tlom. Zato izmeu temeljnog uzemljivaa i tla ne sme da bude izolacija
objekta od vlage. Temeljni uzemljiva se ugrauje u sloj betona tako
da izmeu uzemljivaa i tla ovaj sloj bude debljine najmanje 10 cm, to
se obezbeuje korienjem posebnih nosaa ili polaganjem
uzemljivaa pri vrhu temeljne eline konstrukcije. Traka se mora
postaviti "na kant" i zaliti u donji sloj betona sa najmanje 300 kg
cementa po m3 betona,
za vee objekte, kod kojih preovlauje armiranobetonska konstrukcija,
kao temeljni uzemljiva moe se koristiti metalna konstrukcija objekta
9 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Otpornost rasprostiranja temeljnog

uzemljivaa

0,44
R
=
2 D
S

S - povrina uzemljivaa zgrade (m2)

D - prenik ploe (m) iste povrine kao povrina (S) uzemljivaa
zgrade
1 - spoljanji zid;
2 - bitumenska zaptivka;
3 - izolacija objekta;
4 - temeljni uzemljiva;
5 -prikljuak za glavni
prikljuak za uzemljenje;
6 - nivo podruma;
7 - temelj od nabijenog
betona;
8 - nosa uzemljivaa;
9 - izolacioni premaz ili
plastina cev
10 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

IZVOENJE TEMELJNOG UZEMLJIVAA

11 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

12 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

GROMOBRANSKA
ZATITA

13 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje



Atmosferski elektricitet se javlja kao posledica meusobnog trenja

delova atmosfere, koji se nalaze u neprekidnom kretanju.
Kada jaina polja pree vrednost dielektrine vrstoe atmosfere
(30 kV/cm) dolazi do pranjenja probojem (varnicom), koje se
naziva grom.
Empirijski je dokazano da se ak 90% pranjenja vri prema
takama koje su vie od okolnog prostora. Na takvim saznanjima
se zasniva organizovanje zatite objekata na zemlji.
Zbog velike jaine struje atmosferskog pranjenja, na objektima na
zemlji mogu nastupati razne neeljene posledice, kao to su:

paljenje zbog toplotnog efekta,

mehaniko razaranje zbog elektrodinamikog efekta,
hemijski procesi zbog elektrohemijskih efekata,
smetnje na drugim instalacijama zbog indukovanih napona.
Posebno je opasno pranjenje na iva bia.

Atmosfersko pranjenje moe i posredno da izazove sve napred

opisane neeljene posledice, jer se zbog jake elektromagnetske
indukcije struje velikih jaina mogu javiti i u sekundarnim kolima.
I na takav nain se mogu ugroziti i iva bia.
14 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

15 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Nastanak groma

Karakteristine faze udara groma:

(a) silazni traser
(b) formiranje povezujuih trasera
(c) glavni udar
16 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Atmosfersko pranjenje odvija se u odvojenim uzastopnim

udarima. Ovi udari groma dolaze jedan za drugim u
vremenskim razmacima od nekoliko stotina delova sekunde i
svaki udar ide istim kanalom, koji je jonizovan prvim udarom.
Broj uzastopnih udara u jednom gromu moe da iznese i preko
20, a najei broj udara je od 3 do 5. Ceo proces se odvija u
vremenu od oko 100ms, a ponekad traje i itavu sekundu.
Svaki udar groma ima svoje predhodno pranjenje, koje se
naziva traser (lider).
Prvo uvodno pranjenje je stepenasto. Varnica trasera krene iz
oblaka, pree izvestan put i zastane. Posle vremena reda 30 do
100 s nastavlja put prelazei rastojanje 50m do 100m, itd.

17 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje



Munja svojim prvim traserom trai najpogodniji put za glavno

pranjenje, te otuda i njen krivolinijski i izlomljen oblik.
Taka u koju e grom da udari nije niim odreena u poetku
kretanja trasera, ve na kraju puta, kada se traser priblii zemlji
na oko stotinu metara. Ovo rastojanje se naziva "udarno
rastojanje" i zavisi od koliine elektriciteta u kanalu trasera,
odnosno od amplitude struje groma.
Kada se traser priblii zemlji na udarno rastojanje, nastaje
glavno pranjenje, gde sa zemlje pozitivna naelektrisanja teku
ka oblaku po kanalu koji je traser ve pripremio. Ovo povratno
pranjenje glavni je nosilac struje groma, pa otud je njegov
intezitet svetlosti najvei.

18 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Po zavretku prvog pranjenja dolazi drugo, tree i ostala

pranjenja u jednom gromu. Svako od ovih ponovljenih
pranjenja ima takoe po dve etape, uvodno (traser) i glavno
pranjenje. Traseri drugog i ostalih pranjenja nisu stepenasti,
ve su kontinualni i kreu se po kanalu predhodnog udara.

19 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Elektrina pranjenja mogu biti prouzrokovana naelektrisanim

oblacima za vreme oluje. Meu ovim pranjenjima, ona koja
pogaaju zemlju nazvana su udari groma.
Postoje pranjenja koja izbijaju unutar jednog oblaka, ili izmeu
vie olujnih oblaka koja nazivamo munjama.
Udare groma u zavisnosti od pravca razvoja trasera, treba
podeliti na silazne i uzlazne udare groma.
Na ravnim terenima najfrekventniji je silazni udar groma. Da bi
se jedan uzlazni udar groma mogao da razvije, neophodno je
prisustvo jedne znaajne uzviice na terenu. Na drugom mestu
udari groma se dele po pravcu proticanja osnovne struje.
Prema dogovoru negativni udar je odreen kada se prazni
jedan negativni oblak, a pozitivni udar groma je kada se prazni
pozitivan deo oblaka.

20 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Slikovita klasifikacija udara groma, tj. elektrinog pranjenja

izmeu oblaka i zemlje prikazana je na sledeoj slici.

21 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Negativno pranjenje kree silaznim kanalom od oblaka prema

zemlji i umanjuje negativni naboj i time napon oblaka prema
Zemlji [slika a, slajd 21]. To je najei tip atmosferskog
elektrinog pranjenja izmeu oblaka i zemlje i javlja se u 90%
od ukupnog broja sluajeva.

22 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Pozitivno pranjenje kree silaznim kanalom od oblaka prema

zemlji iz elije pozitivnog naboja oblaka [slika b, slajd 21]. Ovaj
tip se javlja priblino u samo 10% od ukupnog broja elektrinih
udara oblak-zemlja.
Elektrina pranjenja od zemlje prema oblaku [slika c i d, slajd
21] su relativno retka i veinom se uoavaju iznad visokih
tornjeva, visokih graevina i iznad planinskih vrhova. Na
sledeim slikama pokazani su usponski udari groma i to: iznad
Ajfelove kule snimljen 1902.godine i usponskog udara groma
na Mont San Salvatore u vajcarskoj.

23 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje



Najei vid elektrinog pranjenja je pranjenje iz oblaka, ali

koje ne dopire do zemlje.
Jonizovani kanal kree se horizontalo i moe postii daljinu od
vie desetina km. Ponekad takav kanal munje ponovo ulazi u
isti oblak ili u drugi susedni grmljavinski oblak. Primeri ovih
munja snimljenih u prirodi mogu se videti na sledeim slikama.

24 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Vezano za uzastopne udare, sledea slika pokazuje jedno

atmosfersko pranjenje u jednom potpuno posebnom obliku,
oznaenom sa "udar groma u vidu zavese".
Vetrom, masa vazduha koja je sainjavala jonizovani kanal
pranjenja je pomerena u istom pravcu u kome je duvao vetar,
nosei sa sobom kanal: ako je vetar pravilan i ravnomeran,
kanal predstavlja jedno horizontalno pomeranje, ostajui
paralelan samome sebi i svaki povratni luk e proizvesti po
jednu pomerenu luminaciju u prostoru: takoe, ako je ukupno
vreme pranjenja u trajanju od jedne sekunde i ako je vetar
brzine od 20 metara u sekundi (72km/h) na primer, "zavesa" e
se rairiti 20 metara.

25 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

NAINI ZATITE OBJEKATA NA ZEMLJI

S obzirom da se ne mogu spreiti naelektrisanje

atmosfere i njen elektroindukcioni uticaj na zemlji,
zatita objekata mora biti organizovana na neki drugi
nain.
Kao najefikasniji se pokazao nain da se
poboljanjem elektroprovodnih osobina delova na
zemlji, ili poboljanjem elektroprovodnih osobina
dela atmosfere u poslednjih sto metara od zemlje,
predodredi taka pranjenja.
Naini zatite objekata na zemlji:

26 od 48

Faradejev kavez,
Frenklinov iljak,
radioaktivni gromobrani (izbaeni su iz upotrebe).
Elektrine instalacije i osvetljenje

Zatita objekata

1 - naelektrisana atmosfera,
2 - Faradejev kavez,
3 - objekti

1 - naelektrisana
atmosfera,
2 - Frenklinov iljak,
3 - objekti

27 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Faradejev kavez

Faradejev kavez ili Faradejev

tit predstavlja prostor
ogranien nekim provodljivim
materijalom, ili mreom
napravljenom od takvog
materijala. Takav prostor ima
osobinu da blokira spoljanje
statiko elektrino polje.
Faradejev kavez je dobio ime
po fiziaru Majklu Faradeju
(1791.-1867.), koji je pokazao
da se elektricitet u provodniku
pomera ka spoljanjosti,
odnosno da ne postoji u
unutranjosti provodnika.
28 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Frenklinov iljak

Klasian Franklinov iljak uglavnom se koristi za montau kada su u

pitanju manji objekti tipa privatnih kua ili manjih zgrada.
Ukoliko gromobran pretrpi vie udara groma dolazi do njegovog
oteenja, i njegov estetski izgled vie nije kao ranije. Klasian
Franklinov iljak ima promenljiv vrh (njegov vrh koji je oteen estim
udarima groma moe se jednostavno odvrnuti i zameniti drugim
novim).

29 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Meu prvim predlagaima radioaktivnih gromobrana je maarski

fiziar Silar (L.Szillard), koji je 1914. godine predloio
postavljanje radioaktivnog izvora uz vrh Franklinovog tapa,
kako bi tako razelektrisao olujne oblake i predupredio pojavu
atmosferskog pranjenja (meutim, bila bi neophodna aktivnost
radioaktivnog izvora od nekoliko hiljada kirija, da bi dolo do
znaajnijeg protoka naelektrisanja).
Pobornike radioaktivnog gromobrana ova injenica nije
pokolebala, pa su predloili novi model: joni koji e se formirati u
vazduhu iznad radioaktivnog izvora uz iljak Franklinovog
tapa, "produie" sam tap a time i njegove mogunosti u
zatiti od atmosferskog pranjenja (objanjenje iz 1960. godine;
nedovoljan kvantitet formiranih jona, preslab je da bi mogao
znatnije da povea provodnost okolnog vazduha).
Sada je lako pokazati, bilo raunicom ili merenjima u laboratoriji,
da e efekat korone na vrhu Franklinovog tapa u prirodnim
uslovima pred nevreme, proizvesti vei broj elektrona od bilo
kog upotrebljavanog radioaktivnog izvora.
30 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Dokazavi potpunu neefikasnost, ali istovremeno i

zbog prisutne neeljene opasnosti od
radioaktivnog zraenja iz ovih gromobrana, sve
zemlje Evrope i sveta zabranile su njihovu dalju
upotrebu (Francuska 1985. godine, neke zemlje
ranije, Jugoslavija 1991.).
Radioaktivni gromobrani, pokazali su da napore
za poboljanje zatite od atmosferskih pranjenja,
treba usmeriti u pravcu iznalaenja mogunosti
formiranja poveane jonizacije na vrhu
Franklinovog tapa, koja e pouzdano biti znatno
vea od one koju daje efekat spontano nastale
korone u prirodnim uslovima na vrhu Franklinovog
tapa pred pojavu nevremena.
Najnovija ideja gromobranske hvataljke sa
ureajem za rano startovanje, sastoji se u
dirigovanju i voenju spontane korone na vrhu
Franklinovog tapa pred nailazak nevremena.
31 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

A,B: Direktan udar groma u nadzemne vodove

C: Uticaj magnetnog polja na vodove
D: Direktni udar groma
E: Raspodela potencijala oko mesta udara groma
F: Uticaj magnetnog polja na unutranje instalacije i opremu

32 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska zatita na zgradama

Za pravilnu zatitu od delovanja groma mora biti izvedena

kako spoljanja, tako i unutranja zatita.
Pod zatitom od udara groma ubrajaju se svi metalni delovi
napolju, na i u unutranjosti zgrade, koji slue za prihvatanje i
odvoenje energije groma u zemlju. Metalnim vodovima od
bakra, aluminijuma, pocinkovanog ili nerajueg elika opisuje
se konture zgrade. Prihvatni vod je metalni vod pruen preko
slemena ili ravanog krova. Delovi zgrade koji seu preko visine
krova poput dimnjaka, antena i sl. moraju se povezati sa
gromobranskom instalacijom. Takoe, moramo povezati i
metalne delove krovnih prozora i kupola. Odvodni deo
gromobranske instalacije su okomiti vodovi poloeni na ili u
zidove zgrade, i slue da odvedu struju groma ka uzemljivau.
Preko uzemljivaa tok se odvodi u zemlju. Antenski i vodovi za
prenos podataka moraju se poloiti u posebne metalne cevi ili
njihov plat mora biti uzemljen.
33 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska zatita na zgradama

Kod raspodele odvoda potrebno je potovati

odgovarajuu udaljenost ( 0.5 m ) od vrata, prozora ili
drugih otvora.
Na svim odovodima moraju postojati rastavni spojevi,
ija je osnova namena odvajanje prihvatnog od sistema
uzemljenja. Time je omogueno merenje i provera
gromobranskog sistema.
Unutranju gromobransku instalaciju treba obavezno izvesti
da bi se spreilo sekundarno dejstvo direktnih atmosferskih
pranjenja i eliminisali uticaji komutacionih unutranjih
prenapona.
Unutranja gromobranska instalacija titi osetljivu
elektronsku opremu i komponente od uticaja
elektromagnetnih polja pri direktnom atmosferskom
pranjenju i ljude od strujnog udara i varninih preskoka
izmeu nepovezanih metalnih masa unutar objekata.
34 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska instalacija

Gromobranska instalacija predstavlja kompletnu

instalaciju koja omoguava da se jedan objekat
zatiti od dejstva atmosferskog pranjenja.
Gromobranska instalacija se sastoji od
spoljanje gromobranske instalacije
unutranje gromobranske instalacije.
Spoljanja gromobranska instalacija se sastoji od:

prihvatnog sistema,
spusnih provodnika,
sistema uzemljenja.

Unutranja gromobranska instalacija

obuhvata sve dodatke spoljanjoj gromobranskoj instalaciji koji e

smanjiti elektromagnetna dejstva struje atmosferskog pranjenja.
To su pridrueni metalni delovi u tienom prostoru kroz koje
moe protei struja atmosferskog pranjenja.
Povezivanje gromobranske instalacije sa metalnim masama izvodi
se pomou ina za izjednaavanje potencijala.

35 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

PRIHVATNI SISTEM

Prihvatni sistem je deo spoljanje gromobranske

instalacije namenjen za prihvatanje atmosferskog
pranjenja.
Prihvatni sistemi mogu biti sastavljeni od bilo koje
kombinacije sledeih elemenata:
tapnih hvataljki,
razapetih ica,
mree provodnika.

Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni

prihvatni sistem ako ispunjavaju odreene uslove.

36 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

SPUSNI PROVODNICI

Spusni provodnici su delovi spoljanje gromobranske instalacije

namenjeni za provod struje atmosferskog pranjenja od
prihvatnog sistema do sistema uzemljenja.
spusni provodnici moraju biti postavljeni tako da od mesta udara
groma do zemlje:

postoji nekoliko paralelnih strujnih staza,

duine strujnih staza budu minimalne.
da predstavljaju, to je vie mogue, direktno produenje provodnika
prihvatnog sistema.

Spusni provodnici moraju biti postavljeni pravolinijski i vertikalno,

sledei najkrai i najdirektniji put do zemlje.
Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni spusni provodnici
ako ispunjavaju odreene uslove.

37 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

SISTEM UZEMLJENJA

Sistem uzemljenja je deo spoljanje gromobranske

instalacije namenjen za odvoenje struje
atmosferskog pranjenja u zemlji.
U pogledu zatite od atmosferskog pranjenja
integrisana sjedinjena struktura raznih sistema uzemljenja predstavlja najbolju soluciju, i obezbeuje
kompletnu zatitu.
Sledei tipovi uzemljivaa se mogu upotrebiti:

jedan ili vie prstenastih uzemljivaa,

vertikalni ili iskoeni uzemljivai,
horizontalni ili radijalni uzemljivai,
temeljni uzemljivai.

38 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

PRORAUN GROMOBRANSKE ZATITE

ODREIVANJE NIVOA ZATITE

uestanost direktnih udara u objekat Nd, kao proizvod
lokalne godinje gustine pranjenja Ng i ekvivalentne prihvatne
povrine objekta Ae,

usvojena uestanost udara groma Nc koje treba proceniti ili
proraunati.

Vrednost usvojenih uestanosti udara groma Nc, uporeuje se
sa izraunatom vrednou uestanosti direktnih udara u objekat
Nd. Ovo uporeenje daje odgovor da li je gromobranska
instalacija neophodna i kojeg je nivoa zatite.

Ako je Nc Nd gromobranska instalacija nije potrebna.

Ako je Nd>Nc raunska efikasnost gromobranske instalacije je:
Nc
Er 1
Nd
gromobranska instalacija je potrebna, a nivo zatite se odreuje
prema tabeli:
39 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Raunska efikasnost gromobranske instalacije

i izbor nivoa zatite
Raunska efikasnost Odgovarajui nivo zatite
Er > 0,98
Nivo I sa dodatnim merama
Nivo I
0,98 Er 0,95
Nivo II
0,95 Er 0,90
Nivo III
0,90 Er 0,80
Nivo IV
0,80 Er 0

N g = 0,04 Td 1, 25

mesto
Novi Sad
Beograd
Kruevac,
Sm. Palanka
Ni, Kraljevo,
Vrac
Valjevo, Poega

(udara / km 2 god )

Td

- broj grmljavinskih dana u toku godine uzet sa

izokeraunike karte prema standardu JUS.N.B4.803:1996

NC

3 10 3

(broj udara / god )

C = C1 C 2
gde je :
C1 - koeficijent konstrukcije objekta,
C2 - koeficijent sadraja objekta,
C3 - koeficijent namene objekta,
C4 - koeficijent posledice udara groma u objekat.
40 od 48

Td
31
32
34
36
37

Tabela rastojanja
spusn.vodova
Nivo zatite Rastojanje
[m]
10
I
15
II
20
III
25
IV

C3 C 4

Elektrine instalacije i osvetljenje

Vrednost faktora C1 u zavisnosti o tipu konstrukcije

objekta
Konstrukcija
Vrsta krova
objekta
Metalni
Meani Zapaljiv
Metalna konstrukcija
0,5
1
2
Meana
1
1
2,5
Zapaljiva
2,0
2,5
3
Vrednost faktora C2 u zavisnosti o sadraju objekta
Opis
C2
Bez vrednosti i nezapaljiv
0,5
Mala vrednost ili uglavnom zapaljiv
1
Vea vrednost ili naroito lako zapaljiv
2
Izvanredno velika vrednost, nenadoknadive
3
tete, vrlo zapaljiv ili eksplozivan
41 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Vrednost faktora C3 u zavisnosti o nameni objekta

Opis
C3
Nezaposednut
0,5
Uglavnom nezaposednut
1
Teka evakuacija ili opasnost od panike
3

Vrednost faktora C4 u zavisnosti o posedicama od udara

groma u objekat
Opis
C4
Nije obavezna neprekidnost pogona i bez
1
uticaja (posledica) na okolinu
Obaveza neprekidnosti pogona ali bez uticaja
5
(posledica) na okolinu
Uticaj (posledice) na okolinu
10

42 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Odreivanje uestanosti direktnog udara groma u objekat

Srednja godinja vrijednost Nd moe se izraunati iz izraza:
gde je:
N d = N g Ae 10 6 [broj udara / god ]

Ae - ekvivalentna prihvatna povrina objekta u m2.

Ekvivalentna prihvatna povrina objekta definie se kao
povrina tla koja ima istu uestanost direktnih udara groma kao
i objekat.

Za usamljene objekte ekvivalentna povrina objekta je povrina
ograniena linijom dobijenom presekom povine tla i ravni
nagnute u odnosu na horizontalnu ravan pod nagibom 1:3,
povuenom sa vrha objekta u krug oko objekta, tako da se
rauna :
Ae = a b + 6 h (a + b) + 9 h 2
gde su:

a - duina jedne osnovice objekta (m),

b - duina druge osnovice objekta (m),

h - visina objekta.
43 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

1. Prihvatni sistem
2. Spusni provodnici
3. Sistem uzemljenja
4. Sistem za izjednaavanje
potencijala
44 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Merno mesto

45 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

46 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska zatitna instalacija na manjem objektu sa krovom na dve

vode:
1-gromobranske hvataljke na
9-horizontalni metalni oluk povezan
krovnim potporama (6 i 7),
sa hvataljkama i odvodom,
2-odvodi na zidnim potporama (8),
10-vertikalni metalni oluk koji je
3-cevni uzemljiva (nije obavezan),
iskorien za pomoni odvod,
4-trakasti uzemljiva kao prsten oko
11-metalna opivka koja se
objekta,
povezuje sa hvataljkom i olukom,
5-merni spoj,
12-elektroprovodne veze
47 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje

48 od 48

Elektrine instalacije i osvetljenje