40 godina od smrti Milo N uri (18921967) >

Na helenskim izvorima
milena jovanovi
Sve to je Milo uri uradio, ostaje nezaobilazno za naunike, prevodioce, ljubitelje i sve one koji
iz razliitih razloga itaju njegove knjige. Jo je vanije sagledati kakva su to epohalna dela
napisana ili prevedena zadivljujui su energija i talenat koji su ogromno znanje pretoili u knjige,
da se svako mora pitati: kako je to mogue

...sa sinom Rastkom 1936...

Milo N. uri, za sve ika Mia, bio je primer oveka ije rei i dela u smislu drutvenog
angamana, kao profesora, prvo gimnazije, zatim univerziteta, a pre svega i uvek humaniste, nikada
nisu bili u raskoraku. Roen je u Benkovcu 1892. godine. Posle zavrene osnovne kole i gimnazije
studirao je klasinu filologiju (helensku i rimsku knjievnost sa arheologijom) i filosofiju u Zagrebu
treba biti dosledan i govoriti filosof, jer je ika Mia govorio da nismo ljubitelji tame (filo-zof)
nego mudrosti.
Godine 1913. otputovao je u Grku i obilazei je stigao do svete gore Helikona gde se nalazi izvor
Hipokrena, sa kojeg su pili pesnici drevne Helade nadajui se nadahnuu. Na pitanje da li je osetio
neto slino, rekao je da nije, ali da je bio potresen saznanjem da pije vodu s izvora na koji su
dolazili najslavniji grki pesnici. Po zavretku studija radio je kao profesor u gimnazijama u
Sremskoj Mitrovici, Zemunu i u uvenoj Drugoj mukoj gimnaziji u Beogradu (19161928).

...sa studentima na Avali 1950.

Godine 1951. postavljen je za spoljnjeg saradnika Instituta za prouavanje knjievnosti SANU,
1955. postao je dopisni, a 1961. njen redovni lan. Bio je lan Saveza knjievnika Srbije i
Jugoslavije, Saveza prevodilaca, PEN-a, Srpskog filosofskog i drugih drutava, a treba istai i
njegov doprinos asopisu iva antika. Odlikovan je ordenom 1964. godine, i nagraen je
Sedmojulskom nagradom 1965. Njegova bibliografija radova ima 400 jedinica, objavljivanih od
1912. pa gotovo do smrti 7. decembra 1967. godine. Jednom prilikom je rekao da najvie dri do
dela Platonova akademija i njen politiki rad, koje je izdala SANU 1960 (rad je Akademija primila
jo 1943, a prikazan je 1958). Tu je prikazao Platonovu akademiju u novoj svetlosti: nju je Platon
osnovao radi obrazovanja novih narataja koji treba da preporode helensko drutvo u svima
krajevima Helade. Sve to je Milo N. uri uradio, ostaje nezaobilazno bilo za naunike, za
prevodioce, ljubitelje i sve one koji sa razliitih razloga itaju njegove knjige. Jo je vanije
sagledati kakva su to epohalna dela napisana ili prevedena zadivljujua je energija i talenat koji su
ogromno znanje pretoili u knjige da se svako mora pitati: kako je to mogue! Po priama onih koji

su ga sluali i poznavali, bio je iroka dua, neposredan, uvek spreman da pomogne, bez tatine i
odmeravanja da li ga dovoljno cene. Veliina oveka se meri upravo time koliko je nezainteresovan
za asti i poasti. A bez obzira na talenat nita nije mogue bez beskrajne vrednoe ustajao je u pet
sati, poinjao da radi u est i nijedan dan nije proao a da neto nije uradio.
Bez obzira to je to dobro poznato, meu njegovim delima ipak treba istai Vidovdansku etiku
(1914) i Smrt majke Jugovia (1918) i druge naune radove, zatim brojne predgovore, prevode
Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, stare helenske lirike, Platona, Aristotela, Ksenofonta, Seneke,
Plutarha, Arijana, Lukijana, Longa, Tagore, Adlera... Prevod i original se meusobno podstiu i
snae: "Kad prevodilac ne prenosi samo rei originala nego daje i misao i oseajni ton koji ih prate,
koji je i sam knjievno ili pesniki obdaren i vodi rauna o konstitutivnom znaenju smisla u vezi
misli, tako da moe prevoditi pravom vokacijom, onda se njegov prevod moe kvalifikovati kao
stvaralaki. Takav je prevod zraenje metempsihose, tj. seobe, pesnikove due u duu
prevodioevu." Kruna svega su naravno Homerovi epovi. Za studente su bitni udbenici Istorija
helenske knjievnosti i Istorija helenske etike za koju je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda
1961.
Iz vremena rada u gimnazijama, to je uvek predstavljalo dobru pripremu za rad na univerzitetu,
ostala mu je sklonost da obilazi gimnazije u svojstvu izaslanika, ispitivaa ili slino, a voleo je
naroito one u unutranjosti. Bio je predsednik Muzikog drutva "Kornelije Stankovi",
predsednik SKZ-a, a bio je ak i u iriju za izbor mis (1961).
Na kraju treba istai i to da je nagrada "Milo N. uri" naa najprestinija nagrada za prevoenje i
da su je za prevode klasinih tekstova dobili Ljiljana Crepajac za Tacitove Anale, Radmila alabali
za Aristofanove abe, Albin Vilhar za ivote i miljenja istaknutih filozofa Diogena Laertija i
nedavno Slobodan Blagojevi za Aristotelovu Fiziku.
*****

ima neodoljivu potrebu da negde pripada, moda sve vie i vie kako stvara sve vea i vea tehnika
i tehnoloka uda.

... kao student 1914.

Predavao je na Filosofskom fakultetu u Beogradu gotovo pune etiri decenije, od 1928: postao je
docent 1933, vanredni profesor 1938. i redovni profesor1950. Za vreme rata je odbio da potpie
Apel srpskom narodu, od 13. avgusta 1941, koji je pozivao na red i poslunost okupatoru, odnosno
da je dunost "svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemogue paklene
namere komunistikih zloinaca". Kada je Milo N. uri, uavi u dvoranu Kolarevog
univerziteta, video da se potpisuje apel, krenuo je prema izlazu. Da li mu je tada jedan kompozitor i
dirigent rekao "Ne bei, Miloe" ili "Vi se igrate glavom, gospodine uriu! Nemci vam to nee
zaboraviti" , sasvim je svejedno. Na to mu je Profesor uzvratio reima koje e postati simbol
doslednosti u etikom stavu: "Lako je tebi, ti u diple svira, a ja svojim studentima etiku predajem."
Okupatorska vlast ga je penzionisala 1942, a na fakultet se vratio posle osloboenja.

Za vreme rata, posle Banjikog logora, na krvavoj sremskoj klanici izgubio je sina jedinca Rastka
njemu je posvetio svoj najdrai prevod, Eshilove Tragedije: "Seni svoga jedinca Rastka M. uria,
svrenog maturanta koji u odbrani otadbine pogibe 8. IV 1945. g. posveuje svoje prevode Milo
N. uri." Otac i majka nikad nisu nali njegovo telo.
I posle rata se deavalo da bude "osmotren", bez obzira na sve, jer se uvek nau bezimenici,
bezimenjaci koji su spremni da se dodvore vlasti tako to e neto dojaviti onome-kome-treba ili
nekoga cinkariti. Desilo se da su studenti doli da se ale svom ika Mii na hranu, smetaj,
nedostatak udbenika i literature i ko zna na ta jo u tom trenutku, a ika Mia je svojim uvenim
gromkim glasom rekao otprilike: "E pa, kada biste sada poli sa transparentima od Kalemegdana do
Slavije, ne bi tako bilo!" Bezimenik je bre-bolje dojavio tamo gde treba i eto ti sutradan nekoga da
pita svedoka, da li je ona ta i ta osoba koja je ula kako profesor poziva studente na demonstracije.
Ona je odgovorila: "Nikako! Profesor ih je samo oinski savetovao!" Kada je to ispriala ika Mii,
uz opasku da je slagala iako ih je on uio da uvek govore istinu, on je rekao, takoe uvenim
reima: "Sokole moj, dobro si uradila!" To je bilo negde 1955. godine. A re je o Ljiljani Crepajac,
koja je jedna od onih za koje je ika Mia rekao: "Gde ja stadoh oni su poeli, kud ja nisam oni
stiu, to ja poeh, oni produuju", ponosan to je prevodilac Aristotelove Politike bila njegov
student.