Beograd bez spomenika Pupinu, Tesli, Petru

I...
26. 06. 2003.

Beograd bez spomenika Pupinu, Tesli, Petru I...

Beograd nema spomenike Petra I Karaorevia, kneza Miloa Obrenovia, osnivaa savremene
srpske demokratije, Ilije Garaanina, Mihaila Petrovia Alasa, Stojana Novakovia, kapetana Koe
Anelkovia, patrijarha Arsenija arnojevia, kralja Milana Obrenovia, naeg prvog ustavnog
vladara za ije vladavine je dinar bio u vrednosti od neto vie od dananjih dva i po evra. Beograd
se nije dostojno oduio ni Pupinu, Nikola Tesla je postojeim spomenikom tretiran kao obian
elektrotehniki strunjak, Njegoa i Cvijia smo jedva namestili, Karaore je nedavno dobio
spomenik i to na silu (kod hrama Svetog Save). Nikola Pai je pre par godina 'udostojen' da stoji
na trgu koji je dobio i njegovo ime. Jedino se na Ivu Andria mislilo odmah nakon njegove smrti.
Svaki ozbiljan narod brine o seanju na presudne dogaaje u sopstvenoj istoriji i linosti koje su ga
neim zaduile, a zapravo o svom identitetu. Da li je to sluaj i sa nama - izlino je pitanje, to je
upravo pokazala i jedna javna tribina na temu monumentalnih spomenika u Beogradu u Domu
inenjera i tehniara. Na poseenom skupu izneto je niz nagomilanih problema koji govore, u
krajnjoj liniji, o tome da je uvek politika, i to dnevna, ta koja daje zavrnu re po ovom pitanju,
esto neprosveeno poseui za kampanjskim akcijama, prema politikom barometru, a da
nedostaje prava politika u kulturi. Jedan od povoda za ovu tribinu bio je i predlog arhitekte Milana
Paliakog da se na prostoru izmeu bivih dvorova, na mestu gde je bio Konak, sruen 1905.
godine, napravi replika monumentalnog spomenika Petru I Karaoreviu, grupne kompozicije
podignute izmeu dva rata, u Parizu, na Plas Mijet, pri kraju avenije Viktora Igoa. Dakle, Francuzi
su naeg kralja ujedinitelja smestili na jedan od najekskluzivnijih trgova!
- Treba rei da mi danas uopte nemamo kritiku usmerenu na ovu oblast i konkursne radove, a
slutim da ljudi i kada bi hteli ne smeju da piu. Problematika monumentalnih spomenika kod nas
kulminira upravo ovih dana na skandaloznim sluajevima, koji ne prilie ni 45. godini i ondanjim
komesarima u konim mantilima. Re je o konkursu za spomenik rtvama poslednjeg
bombardovanja koji je raspisala Skuptina grada Beograda, i kako sada stvari stoje izgleda da mi
nismo u stanju da napravimo pomen svojim mrtvima, sem na grobljima, jer i pored prispelih 56
radova, nikakvo obavetenje ni pismeno ni usmeno o ishodu konkursa nije stiglo, ni nakon vie
meseci. Uzrok tome je to 'mi imamo vanija politika posla', ali ne vucite me za jezik... - rekao je,
ovim povodom, vajar Nikola Kolja Milunovi, inae i lan irija spornog konkursa, dodavi: 'Drugi
skandal odnosi se na spomenik pesnikinji Desanki Maksimovi, na kojem je pobedila jedna naa
mlada koleginica, a koji takoe 'stoji na ledu', zbog ega - to emo tek da ujemo, a do sad se ne
uje nita.' Prema njegovim reima, valja priati i o ponuenim lokacijama za spomenike, jer je
Skuptina grada za ovaj poslednji konkurs odredila da bude na Zvezdari, to je izazvalo
viemesenu polemiku u Beogradu, dok neka mesta nisu skrajnuta i slobodno stoje, poput lokacije
na kojoj je nekada bio spomenik Borisu Kidriu (bio u centru grada, a sada je u parku ispred
Muzeja savremene umetnosti). 'Dakle, ova situacija je kao stvorena za nove Domanovia i Nuia,
za satiru, ali je i tragina, opasna. Ako se osvrnemo van Beograda, put od Novog Pazara do
Sopoana je sramota za Unesko. Neka druga nacija bi se momentalno digla na ustanak zbog
manastira od kojih ne znam ta e da ostane - pita se Milunovi, smatrajui i ova zdanja primerima
nae skulpture u prostoru.
- Videvi u novinama obavetenje da se priprema proslava jubileja 200 godina od podizanja Prvog
srpskog ustanka, 2004. godine, i da je formiran Odbor, podneo sam svoj predlog o replici pariskog

spomenika predsedniku Odbora, odnosno premijeru Zoranu ivkoviu, a sad videemo da li je

trenutak... - kae arhitekta Milan Paliaki. Meutim, heraldiar Ljubomir Stevovi podsea na
injenicu da upravo ivimo godinu jubileja - 100 godina od ubistva poslednjih Obrenovia, srpskih
Romea i Julije i da je pree sada razmiljati o njima, kao i da se predlog arh. Paliakog moe
dovesti u pitanje pre svega jer je to 'prevazieno skulptorsko reenje, a nama su potrebne nove
ideje, primerene savremenim umetnicima i naem dobu. Primerenije je da na tom mestu bude
podignut spomenik kralju Aleksandru Obrenoviu i kraljici Dragi, nego kralju Petru' - zakljuuje
Stevovi. Ali, kome god da se podie spomenik, vano je da to bude dobra skulptura. - Uvek
ponavljam da bih ja najpre uklonio neke spomenike iz Beograda, jer oni doprinose da duh ljudi
ostaje rav' - upozorio je ugledni vajar Oto Logo, predloivi da se sastavi kodeks o iriranju
monumentalnih radova.
Lj. Jelisavac

I Goli otok bez pomena

- Vievekovni genocid nad Srbima je neobeleen, neobeleeno je stradanje Srba za vreme turske
okupacije, genocid u Prvom i Drugom svetskom ratu, neobeleen je Goli otok, neobeleeno je
bombardovanje 41. godine, kao i ono 44. godine... Te stvari se moraju misliti istorijski a ne
reimski - smatra arhitekta Branko Bojovi.

Zaboravljen otac socijalista

- Smatram da treba da podignemo i spomenik ivku Topaloviu, veem ocu socijalista od Svetozara
Markovia, a koji je prebrisan zajedno sa socijalistikom partijom na uvenom Vukovarskom
kongresu - predlae Kolja Milunovi.
http://www.blic.rs/stara_arhiva/kultura/44750/Beograd-bez-spomenika-Pupinu-Tesli-Petru-I