BEOGRADSKI MOSTOVI NA SAVI

(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1.../BGMostovi.jpg)
Na mestu nekadanjih ritova nastao je dananji Novi Beograd. Davno, medjutim, od beogradske obale Save
do Zemuna vijugao je most pod imenom - Dugi, ili - Most preko movare. Podigli su ga Austrijanci u vreme
okupacije Beograda 1688-1690. Tvrdjava je razorena u tek minulom ratu i trebalo je obnoviti i osposobiti
kao uporite predstojeeg austrijskog napredovanja prema Makedoniji. Naroito je bio vaan popravak
pontonskog mosta na Savi od koga se dalje nastavljao Dugi Most koji je postojao i ranije, ali je u ratu
oteen.
Predstavnici austrijskog Dvorskog saveta, Dvorske komore i Generalnog komesarijata na sastanku u
Beogradu zakljuili su da je jevtinije popraviti postojei nego graditi novi most do Zemuna. Radovi su
povereni iskusnom majstoru oreviu iz Beograda. On je pristao, pod uslovom da se na gradilite donese
2000 stabala, 1100 drvenih stubova, 15500 snopova kolja, 12000 palisadnih oblica i da se dnevno obezbedi
400 radnika, od toga 200 zanatlija. Kao nagradu traio je 5250 zlatnih forinti, 100 vrea kukuruza, 30
kamenova soli i 10 vrea pasulja. Udovoljeno mu je i Dugi most na drvenim stubovima dugaak nekoliko
kilometara bio je gotov za samo mesec dana.
Stari elezniki most(ovi)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...011/SV0023.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...nicki_most.jpg)
Prvi stalni most Beograd je dobio 1884. godine da bi povezao novoizgraenu prugu u Srbiji sa onom u
Austrougarskoj. Radovi su zapoeli 1. januara 1882. a zavreni su 3. avgusta 1884. godine. Proba
optereenja izvrena je dva puta, 18. i 19. avgusta, teretnim vozom sa devet lokomotiva i 24 vagona
natovarena ljunkom, a 20. avgusta izvren je dravni tehniki pregled. Toga dana proputen je i prvi,
dvorski voz kojim je kralj Milan otputovao u Be.
Ovaj most imao je, potom, veoma burnu istoriju, jer ga ni jedna ratna razaranja nisu mimoila. Svaki put je
ruen i uvek bi kao Feniks ponovo vaskrsavao. Ve u noi objave prvog svetskog rata, izmeu 28. i 29. jula
1914. sruili su ga Srbi, u cilju spreavanja austrougarske oganzive. Neprijatelj je, kasnije, ipak uao u
Beograd 2. decembra, da bi delimino popravio elezniki most koji mu je bio neophodan i postavio jo dva
pontonska mosta. Sve to srueno je ve 15. decembra, prilikom austrougarskog povlaenja.Most je tokom
1916. ponovo obnovljen od strane Austrougarske.
U svanue 1. novembra 1918. godine na ulicama Beograda pojavile su se prve izvidnice srpske vojske, dok
su na mostu ve bili austrougarski mineri koji su ga tog dana digli u vazduh i povukli se na levu obalu Save.
Obnova mosta posle Prvog svetskog rata trajala je skoro godinu dana, da bi prvi saobraaj preko provizorno
popravljenog mosta krenuo 14. oktobra 1919. a radovi nastavljeni sve do polovine 1921. kada se saobraaj
na njemu ustalio. Mirnim ivotom most je iveo "itavih" 20 godina da bi ga s poetkom Drugog svetskog
rata, prilikom povlaenja sruila ponovo jugoslovenska vojska. Nemci su opravku poeli ve 23. aprila 1941.
i provizorno popravljen most proradio je 29. maja 1942. Kako je propusna mo ovog mosta bila mala Nemci
su zapoeli izgradnju jo jednog eleznikog mosta nizvodno od starog, ali nisu uspeli da je zavre, jer su u
bombardovanju saveznike avijacije oba mosta dosta oteena, a ono to je preostalo Nemci su dodatno
razorili prilikom povlaenja, oktobra 1944.
Kako je elezniki most bio neophodan i novoj dravi, uz procenu da je novi, nikad zavreni, nizvodni most
manje oteen, u njegovu rekonstrukciju krenulo se ve u novembru iste godine, da bi most za saobraaj bio
otvoren 31. decembra 1945. a zavrni radovi na njemu trajali i do sredine naredne godine. Tu je i danas, iako
sve manje u upotrebi, otkako je sedamdesetih godina nedaleko od njega izgraen novi elezniki most.
U vreme otvaranja novog pojavile su se ideje o pretvaranju starog eleznikog mosta u peako-biciklistiki,
sa raznim atraktivnim kulturno-zabavnim, trgovakim i turistikim sadrajima na njemu. ak je i, u to vreme
veoma popularna, kulturoloka emisija "Petkom u 22" snimana u scenografiji uraenoj kao da se deava ba

na tom mestu. No, kako njegova upotreba praktino nikad nije prestala to e i sve ove zanimljive ideje
morati da saekaju neka budua vremena.
Brankov most
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...kovmostmj1.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...tBrankov02.jpg)
Na mestu dananjeg Brankovog mosta, koji je vie puta menjao ime, dok se nije odomailo ono koje su mu
sami graani nadenuli, koliko po Brankovoj ulici (po pesniku Branku Radieviu) koja je u njegovom
nastavku, toliko i po velikom piscu Branku opiu, koji je skokom sa njega sebi prekratio ivot, pre Drugog
svetskog rata stajao je njegov prelepi prethodnik, most kralja Aleksandra Prvog Karaorevia. U vreme kad
je izgraen bio je to prvi drumski most izmeu Beograda i Zemuna u koji su graani do tada ili laom, pa su
ga otud nazvali Zemunski most.
Gradnja ovog mosta poela je 1931. godine i dobrim delom je finansirana iz ratnih reparacija koje je
Nemaka morala da plaa Srbiji posle Prvog svetskog rata. Bio je to lanani most raspona 261 metar ija su
elina uad nosila celu konstrukciju izmeu dva armirano-betonska stuba, za iji izgled je bio zaduen
poznati vajar Ivan Metrovi.
Most je sveano otvoren 16. decembra 1934. a prvi tramvaj izmeu Beograda i Zemuna proao je njime 5.
novembra 1935. godine, ba na dan kada je i srpska vojska 1918. godine prvi put pobedonosno ula u tada
osloboeni Zemun. Lepo osvetljen, most je bio dika Beograana koji su posebno voleli da etaju njime u
veernjim asovima.
Most Kralja Aleksandra 1938
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...11/4z9o1o3.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...nocu1938-1.jpg)
Za kratak ivot ovog mosta zasluan je Drugi svetski rat iji poetak i pohod Nemaca na Kraljevinu
Jugoslaviju su naterali jugoslovensku vojsku da ga u noi izmeu 10. i 11. aprila 1941. minira i srui,
ostavivi kao svedoanstvo o svom postojanju prelepe stubove koji su ostali gotovo neoteeni.
Na mestu starog mosta izgraen je 1957. godine u neto skromnijem vizuelnom izdanju novi koji je nazvan
Most bratstva i jedinstva, mada se ovaj naziv u narodu nikad nije "primio". Odlaskom u istoriju i same
kovanice "bratstvo i jedinstvo" postepeno je u zaborav odlazio i njegov nekadanji naziv, iako novo ime
mosta zvanino, do sada, nikad nije proglaeno. Kada je puten u promet, bio je najdui most sa jednim
lukom na svetu. ezdesetih godina je proiren za jo tri trake i takav je i dan danas.
Brankov most 1957
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...ankov-most.jpg)
Godine 2002. uesnici drugog "Bajk Festa" (biciklistikog festivala) potpisali su peticiju za izgradnju lifta za
bicikliste i uputili je gradskim vlastima. Krajem avgusta 2005. godine je na desnoj obali puten u rad teretnopanoramski lift, namenjen biciklistima i peacima, nosivosti 1800 kg, visine dizanja 13,5 m, koji omoguuje
biciklistima da sa novobeogradske strane mogu prei na desnu Savsku obalu. Kapacitet lifta je do deset
bicikala.
Stari savski - tramvajski most
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...savskimost.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...ostStari03.jpg)

Kada je aprila 1941. godine sruen Most kralja Aleksandra Karaorevia i kad su Nemci potom uli u
Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistonu Evropu,
kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postojeeg mosta bila krupniji zalogaj
reenje je pronaeno u ablju, gde je neposredno pre toga, s ciljem da premosti Tisu, iz Nemake u delovima
dopremljen novi most. Poto je most u Beogradu bio neophodniji to je nesueni abaljski hitno prebaen u
Beograd, montiran, i tokom 1942. godine puten u saobraaj.
Most je u poetku imao drveno gazite i sluio je samo za drumski saobraaj, a na njegovoj sredini nalazila
se granica izmeu Srbije i NDH. Drveno gazite vremenom je trulilo i kada je to, poetkom ezdesetih,
postalo opasno, most je zatvoren za saobraaj. U meuvremenu je otvoren Novi (kako su ga mnogi i zvali)
na mestu starog Mosta kralja Aleksandra, tako da se sa obnovom tzv. Starog mosta nije urilo i ona je trajala
od 1964. do 1969. godine. Tramvaj je njime krenuo put Novog Beograda tek osamdesetih godina prolog
veka kada je, pod parolom "Tramvajem u 21. vek", tramvajska linija posle gotovo pola veka prela na levu
obalu Save. Ovaj most, potom, meu graanima dobija i naziv "tramvajski", tako da mu se pravo ime danas
zapravo i ne zna.
Poslednja rekonstrukcija mosta je zapoela 13. oktobra 2007, a drumski saobraaj je preko njega obnovljen
31. marta 2008. Tokom rekonstrukcije 2007/2008, kolovozne trake na samom mostu, ali i njegovim
prilazima su proirene kako bi se poveala protonost saobraaja i postavljeno je dekorativno osvetljenje.
Zanimljivo, i ovaj most je bio "vien" za ruenje krajem Drugog svetskog rata, kada su ga Nemci kompletno
minirali i pripremili da aktiviraju eksploziv im se prilikom povlaenja, oktobra 1944, njihove poslednje
jedinice domognu zemunske obale. Za ouvanje tog mosta, a time i za spas nebrojenih ivota oslobodilaca
Beograda koji nisu bili prinueni da pod neprijateljskim mecima forsiraju Savu, zasluan je jedan
Beograanin koji je u noi izmeu 19. i 20. oktobra 1944. godine, izlaui se smrtnoj opasnosti, onemoguio
dizanje mosta u vazduh. To je bio uitelj Miladin Zari koji je iveo u Karaorevoj ulici i s prozora svog
stana danima posmatrao miniranje, a potom i povlaenje nemakih trupa. im su i poslednje jedinice
zamakle, on je, rizikujui ivot, istrao i presekao kablove, spasivi od ruenja tada jedini beogradski most
na Savi.
Gazela
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...011/SV0026.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...t_gazela_v.jpg)
Posle Drugog svetskog rata, a posebno usled izgradnje auto-puta Bratstvo-jedinstvo, nametnula se potreba
izgradnje jo jednog drumskog mosta na Savi u Beogradu. Planovi su dugo pripremani, a izgradnja je trajala
od 1966. do 1970. godine. Ovaj elini most je zbog svoje siluete, koja se oslanja na kose stubove, nazvan
Gazela. Sa rasponom od 250 metara bio je u to vreme trei most na svetu po ovom sistemu gradnje. Glavni
projektant bio je inenjer Milan uri, a izvoa radova preduzee "Mostogradnja". Zbog specifine
konstrukcije, graen je simultano sa obe strane reke, a na sredini je spoj "fulao" svega nekoliko santimetara,
to je u to vreme bila ozbiljna referenca domae mostogradnje.
Na dan putanja u saobraaj novog mosta, 5. decembra 1970. godine, novine su objavile da je "Gazela"
poloila svoj prvi i najtei ispit. Vitka elina konstrukcija izdrala je ogromno optereenje od oko 1.100
tona, ponaajui se upravo onako kako su konstruktori proraunali. Ispitivanje nosivosti mosta, prolazak
natovarenih lepera na kratkom rastojanju u koloni dugakoj koliko i most, direktno je prenosila Televizija
Beograd.
Saobraajni vor "Mostarska petlja" koji se nalazi u sastavu mosta izveden je u etiri graevinska nivoa:
najnii nivo za savsku magistralu , srednji za tramvajski, kolski i peaki saobraaj, vii za auto-put i najvii
nivo za novu trasu ulice Kneza Miloa.
Mostarska petlja
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...011/SV0027.jpg)

(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1.../gazelama4.jpg)
Od otvaranja pa do dananjih dana most nije temeljnije restauiran, iako su i saobraaj na njemu kao i vrna
optereenja od tada viestruko uveani, daleko prevazilazei uslove iz vremena kad je most konstruisan.
Preko Gazele, najprometnijeg mosta ne samo u Beogradu ve i u Srbiji, uskom grlu koridora 10, danas
dnevno prolazi, tanije "vue se" 165.000 vozila, skoro etiri i po puta vie od projektovane propusne moi
od 38.000 vozila. Guva traje od ranog jutra do kasne veeri, u poslednje vreme isto je i tokom noi.
Ozbiljniji radovi na njegovoj konstrukciji najavljeni su upravo za ovu godinu, kada e naizmenino morati
da budu za saobraaj zatvorene njegove pojedine trake i pravci, tako da taj posao ve sada izaziva
katastrofine prognoze vezane za izvesnost saobraajnog haosa koji e time biti izazvan, to samo govori o
njegovoj ogromnoj ulozi u saobraaju glavnog grada.
Novi elezniki most
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...novi-zel01.jpg)
(IMG:http://i64.photobucket.com/albums/h1...y_Bridge_1.jpg)
Sredinom 70-ih godina prolog veka, uzvodno od starog eleznikog mosta, koji je u ratovima nekoliko puta
ruen pa opet dizan, izgraen je novi elezniki most, po mnogo emu izuzetan. Pouzdane, strune knjige
potvruju da takav most jo nigde i nikada u svetu nije zidan. Beograd je u to vreme odluio da izgradi
elezniki most sa kosim zategama, koji se popularno naziva i visei most.
Mostovi sa kosim zategama su, dodue, graeni i grade se u svetu, ali su to drumski mostovi. Za
konstruktore i graditelje drumskih mostova je sve u toj ideji bilo poznato, otkriveno i vieno. Nepoznato i
nevieno je da se most takve konstrukcije podie za prelaz eleznikih kompozicija. Do tada se smatralo da
ovakvi sistemi sa kablovima nisu pogodni za eleznike mostove zbog svoje fleksibilnosti i osetljivosti na
vibracije. U nizu problema koji su pri projektovanju morali biti reeni, jedan je posebno interesantan i za
laike i za strunjake. eleznica ne podnosi veliko deformisanje konstrukcije pri prolasku voza. Poznato je da
ovakvi mostovi u drumskom saobraaju, pri punom optereenju, ulegnu u sredini i do metar i po.
Konstruktori novog eleznikog mosta uspeli su da ovo ulegnue pod teretom svedu na razumnu meru maksimalno do pola metra.Posle njega, poelo je graenje eleznikih mostova ovog tipa i u drugim
zemljama sveta i danas ih ima oko hiljadu.
Novi most je utemeljen na oko 250 metara uzvodno od starog eleznikog mosta preko Save. itava
konstrukcija mosta dugaka je 1.928 metara. Most je definitivno zavren u maju 1978. godine, a zatim su
montirana i ostala postrojenja i ureaji za normalno funkcionisanje eleznikog saobraaja. Novi elezniki
most preko Save zajedniko je delo akademika prof. dr. in. Nikole Hajdina i dipl. in. Ljubomira Jeftovia.
Lepo osvetljen reflektorima koji menjaju boju u vie nijansi ovaj most danas predstavlja jednu od
beogradskih vizuelnih nonih atrakcija.
Izvori: Publikacija optine Savski Venac,Vikipedija,dnevna tampa