BIZERTA TAMO DALEKO

12. novembar 2012.

TAMOiOVDE____________________________________________________________________
________________________________________
Jedan od povoda za objavu ovog teksta je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se od ove
godine praznuje 11. novembra. U dravne praznike uvrten je Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, br. 92/2011 od
7. 12. 2011).
Kao jo jedno- SVEDOANSTVO O PROLOSTI.
Bora*S
JO JEDAN NA GRAD, TAMO DALEKO
Nastao je u doba Feniana, hiljadu godina pre nove ere, na samom severu Tunisa, danas je mirna
luka, a poetkom prolog veka bio je svetionik srpskoj vojsci

Bizerta je najseverniji i najstariji grad u Tunisu. Nastala u doba Feniana

ova afrika luka je u davna vremena bila poznata i kao stecite gusara. Prolazile su kroz nju mnogi
narodi i vojske: Pimljani, Arapi, panci, Turci, Francuzi
Poetkom prolog veka, u ovom gradu svaki etvrti stanovnik bio je Srbin. Bilo je to vreme kada se
na ulicama uo arapski, francuski i srpski jezik, itala tampa na irilici, a u pozoritu gledala
Bitka na Kosovu.
Okruena je umama i plantaama voa, pa otuda i lokalni naziv Bizerta-zeleno u plavom,
izveden iz preplitanja zelene boje okolia s plavetnilom mora. Tuniani vole da istaknu da je
najevropskija, to i nije udo budui budui da je najdue bila pod uticajem Francuza, sve do 1963.
godine, mada je Tunis proglasio nezavisnost 1956.
Za Srbe Bizerta je simbol spasa, bez nje ne bi bilo Solunskog fronta, niti onog furioznog proboja
koji je doneo slobodu i kraj rata. Ipak, sve vie bledi seanje na boravak naih vojnika na severu
Afrike. Retki su Srbi koji se upute na ovu stranu, mnogi radije uivaju u arima hotelskih bazena ili
kupovini suvenira.
Hleb kao nafora
Pored savremene arhitekture, irokih bulevara i gradske plae, okruene drvoredima raskonih
palmi, jedno od obeleja Bizerte, ali i usko grlo je i pokretni most koji se svakodnevno die na
dva sata da propusti velike lae kroz kanal koji spaja Bizertsko jezero sa morem. Meutim, nije
uvek sve kako izgleda na prvi pogled. Kanal sa barkama uz samu Medinu neodoljivo podsea na
Veneciju.

Susret Orijenta i Evrope ovde je dirljiv. Staro jezgro grada, sa prozorima i vratima plave boje na
tradicionalno belim zidovima podsea da smo ipak u tipino tuniskom gradu. Za razliku od ostalih
Medina u Tunisu, koje su pretvorene u bune pijace, u ovoj je sauvan mir i spokoj porodinog
ivota. Dok etamo lavirintom uskih ulica, opijeni mirisom zaina koji se iri iz erpi vrednih
domaica, razmiljamo kako li je izgledao grad 9. januara 1916. godine.

Tog dana francuski admiral Emil Geprat postrojavao je svoje vojnike kako bi
odali ast pristiglim srpskim muenicima koje je, zapravo, spasao ultimatum Francuskoj i Engleskoj
ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova da e Rusija, ukoliko se srpska vojska ne izbavi iz
Albanije, sklopiti separatni mir sa Nemakom.
Luka Nikoli, autor nedavno objavljene knjige Srbijo, majko i maehopodsetio nas je da se u
jutarnjim satima, drugog dana Boia, 10. puk iskrcao na afriko tle. Doekani su ovacijama ivela Srbija!, svirala se srpska i francuska himna. Du puta od pristanita do kasarne tiskao se
svet koji je doao da pozdravi ratnike. A onda je poelo iskrcavanje. Bedno su izgledali heroji sa
Balkana. U znak potovanja, prema dobrodolici koja im je prireena, oni koji su mogli da se kreu,
uparaeni su koliko-toliko. itelji Bizerte izneli su pred umorne ratnike voe, kolae, cvee, vino,
francuski konjak
Srbi su hleb prihvatili kao naforu, tvrdi potpukovnik u penziji. Iskreno saveznitvo dve vojske tih
dana bilo je olieno u komandantu francuskih snaga za severnu Afriku admiralu Gepratu. Njemu
pripada zasluga srpskog vojnika jer je, protivno stavovima Vrhovne komande Francuske vojske,
odluio da srpske vojnike, ne smesti duboko u pustinjski pesak Sahare, ve u varoi Bizertu, Sidi
Abdalu, Tunis. Njemu pripada veno potovanje jer je sa iznemoglim srpskim vojnicima postupao
kao sa vitezovima. (Zato su, prililom prvog dolaska u Beograd 1930. godine admirala Geprata Srbi
na rukama nosili od eleznike stanice do Slavije, a ulica kojom su ga proneli dobila je njegovo
ime.
U centru grada nalazila se kola katolikih sestara, Sion, u kojoj su milosrdne sestre s puno
ljubavi i nenosti leile bolesne, iznemogle i ranjene. Sve su odlikovane. Samarianskom brigom,
panjom i negom tu u Bizerti Francuzi su nas podigli iz mrtvih. Oni su se postarali ne samo da nas
fiziki podignu nego da nam od Bizerte uine kutak Otadbine. Pored srpske kasarne i 10 bolnica
namenjenih naim vojnicima, u gradu su radile dve tamparije na irilici. Objavljeno je 780 brojeva
lista Napred. Pozorina scena na otvorenom, koju su nai vojnici izgradili, svojim rukama, od
kamena, imala je 3.000 mesta. Za tri godine je izvedeno 270 predstava. Podignuta je crkva i oslikan
ikonostas. Osnovan je vojni orkestarFrancuzi su bili zadivljeni srpskim seljakom, podsea na
sagovornik.

Groblje u Bizerti

Danas Bizrta niim ne odaje da je nekad bila srpski grad-nema natpisa, simbola, ba niega. Jedini
trag ostao je na gradskom katolikom groblju, gde nestaje smirenost koja se nosi sa dokova Bizerte.
Puteljak koji vodi kroz groblje zavrava kod ograene i katancem zakljuane kapele kod koje je 12
spomenika (neki samo u tragovima) koje su umrlim podigli drugovi i rodbina. Samo neko ko veoma
dobro poznaje ovo mesto moe da pronae deo groblja u kome poiva 689 srpskih vojnika. Trnjem
obrasla kapija govori nam da je niko godinama nije otvorio, niko sveu upalio.

Grobovi preminulih, od 1916. do 1919. godine bili su obeleeni drvenim

krstovima, kasnije su ekshumirani i prebaeni u podrum ispod kapele koja je podignuta 1918. za
potrebe parastosa. itamo imena, ispisana francuskim pravopisom, koja polako blede na
mermernim tablama prikovanim na zidove kapele: Tassitch, Tanaskovitch, Vouckovitch,
Yovanovitch, Spassoevitch, Singjelitch635 od ukupno 689 sahranjenih!?

Na vrhu stuba ispred kapele vijori se zastava Tunisa. Srpske zastave nema! utimo.
ta rei pred humkama onih koji su, kako kae sam spomenik: dali ivot za otadbinu.
-Obrvani ranama, bolestima i iscrpljenou 3.226 vojnika ostalo je na severu Afrike. Sahranjeni su u
24 groblja posejana irom Tunisa, Alira i Maroka. Do danas su preostala jo samo tri-21 groblje
smo izgubil! Imenom i prezimenom upisano je 1.480 vojnika, a u vreme kada su sahranjeni samo
su se etvorica vodila kao nepoznata. Iz toga proizilazi da svi ti bezimeni ratnici nisu ni postojali, a
kamoli dali svoj ivot za otadbinu. Sve zahvaljujui nemarnosti dravnih inovnika koji nisu dobro
aurirali spiskove. Jo stranije dravno skrnavljenje bilo je 1980. godine kada, prilikom
rekonstrukcije groblja Minzel Burgiba, nijedan krst nije vraen na svoje mesto. Izvoai radova su
ih postavljali kako su im po ruku dolazili. Tako da danas ni jedan krst na ovom groblju ne obeleava
onog umrlog vojnika koji pod njim poiva!-opominje sa gorinom u glasu, Luka Nikoli koji je,
zahvaljujui petogodinjem traganju za istinom o srpskim vojnicima koje su savezniki brodovi od
1916. do 1919. godine prebacili na tlo severne Afrike, uspeo da sauva od zaborava mnoge vane
podatke, ali i da identifikuje neke od otpisanih heroja.
Nikoli je prvi put sam 2005, nakon 90 godina, krenuo u potragu za grobom svog dede unisija
Nikolia, roenog 17. februara 1874, treepozivca iz Zaovina na Tari.
-Znao sam samo da je sahranjen u Tunisu i nita vie. Pronaao sam ga u naem najveem groblju u
severnoj Africi, u kome je u 1.208 grobova shranjeno 1.790 srpskih ratnika. Na obali Mediterana,
24 kilometra od Bizerte, u maloj varoici Ferivil (savremeni naziv Menzel Burgiba).
Lukin deda unisije imao je est sinova i dve keri, od kojih danas ima 97 potomaka. Komandantu
Tihomiru Mirkoviu, koji je umro sa gotovo celim svojim pukom golobradih ratnika uzrasta od 17
do 19 godina, nema ko da upali sveu!
-Kada su umrle majka i sestre vie nije imao ko da ih ali. Drava ih je zaboravila! Zato su, od
1918. godine do danas, podjednako odgovorni svi-kae Luka Nikoli, skreui nam panju da
uveliko radi na tome da se znaajna mesta na severu Afrike obelee spomen-obelejima, poev od

mesta iskrcavanja. Da se u nekadanjoj bolnici, a sada koli Sion u centru grada, jedna prostorija
pretvori u spomen-sobu i tako probudi seanje na mesto na kome je otpisana srpska vojska vaskrsla
i stala rame uz rame sa monim silama, a agencijama omogui da Srbima koji dolaze u Tunis
predstave Bizertu, dananju i onu s poetka prolog veka-srpsku.
Tekst: Slavica Beri, Politika Magazin, 22. jul 2012.