2.

DEO

ELEKTROSTATIKA

2.1. DEFINICIJA ELEKTRINOG POLJA I

ELEKTROSTATIKOG POLJA
Bilo bi logino da se, na ovom mestu, da definicija elektrinog polja; ta je, ustvari,
elektrino polje. Meutim, jednostavna i jasna definicija elektrinog polja, u smislu ta je to, ne
postoji. Zbog toga je uobiajeno da se elektrino polje definie preko posledice, odnosno preko
osobine da na neko naelektrisanje deluje silom. Prema tome, ako na neko naelektrisanje, koje se
postavi na bilo koje mesto u nekom prostoru, deluje sila, tada se kae da u tom prostoru postoji
elektrino polje. Naravno, elektrino polje postoji i bez prisustva tog naelektrisanja, kojim se
samo detektuje polje, odnosno, utvruje njegovo postojanje. Vano je napomenuti da neka
druga, jasna definicija elektrinog polja, jednostavno, ne postoji.
Osnovni izvori elektrinog polja su naelektrisanja. U sluaju makroskopske teorije
elektromagnetskog polja, radi se, ne o elementarnim naelektrisanim esticama, ve o, veim ili
manjim, naelektrisanim telima, pri emu se, kao najmanje mogue naelektrisano telo, uzima
naelektrisana fiziki mala zapremina.
Ako se makroskopska naelektrisanja ne kreu i ne menjaju u vremenu, elektrino polje,
koje takva naelektrisanja stvaraju u svojoj neposrednoj okolini, naziva se elektrostatiko polje.

2.2. VEKTOR JAINE ELEKTRINOG POLJA

Osim kvalitativnog opisa elektrinog polja, datog u prethodnom delu, potrebno je
elektrino polje opisati i kvantitativno; odrediti njegovu "jainu". No, pre nego to se krene u
konkretnu kvantifikaciju polja, potrebno je upoznati se sa pojmom probnog naelektrisanja. Po
definiciji, probno naelektrisanje je takvo naelektrisanje, koje je u stanju da detektuje neko
elektrino polje, a da ga, pri tome, ne promeni bitno. U prethodnom delu je ve reeno da svako
naelektrisanje predstavlja izvor elektrinog polja, tj. prouzrokuje elektrino polje u svojoj
neposrednoj okolini i to polje se superponira polju, koje u datom domenu ve postoji. Prema
tome, svako naelektrisanje, pa i probno, svojim poljem, menja postojee elektrino polje. Kada
se govori o probnom naelektrisanju, oigledno je da dimenzije takvog naelektrisanog tela, kao i
njegovo naelektrisanje, moraju da budu toliko mali, da, pri njegovom postavljanju u polje,
promene polja mogu da se zanemare. Probno naelektrisanje se, obino, obeleava sa Q.

Ustanovljeno je da je mala sila, kojom elektrino polje deluje na probno naelektrisanje,

proporcionalna tom naelektrisanju. Ta proporcionalnost se, obino, definie iskazom da je:

F E Q

(2.1)

pri emu je faktor proporcionalnosti E vektorska veliina, poto skalarna veliina Q mora da

bude srazmerna vektorskoj veliini F . Faktor proporcionalnosti E se naziva vektor jaine

elektrinog polja i predstavlja osnovnu veliinu elektrinog polja. Istovremeno, izraz (2.1)
predstavlja najoptiji izraz za silu u elektrinom polju. Prema tome, vektor jaine elektrinog

polja E , kao vektorska veliina, definisan je intenzitetom, pravcem i smerom i sve ove tri
veliine se, u optem sluaju, menjaju od take do take. Poto je definisano vektorskom

veliinom, elektrino polje moe grafiki da se predstavi linijama vektora E , koje, po

dogovoru, poinju na pozitivnom, a zavravaju na negativnom naelektrisanju.

Postoji vie naina odreivanja vektora jaine elektrinog polja E . Jedan od moguih

naina odreivanja vektora E je korienje izraza (2.1). Ukoliko je poznata sila kojom
elektrino polje deluje na probno naelektrisanje, vektor jaine elektrinog polja moe da se
odredi iz izraza (2.1):

F
.
E
Q

Pogledajmo kako je definisan vektor jaine elektrinog polje jednog znaajnog izvora
elektrostatikog polja takastog naelektrisanja. Takasto naelektrisanje je, ustvari, fiktivno,
konano veliko naelektrisanje, locirano u taki (u naem sluaju u fiziki maloj zapremini dv).
Pojam takastog naelektrisanja ima veliki znaaj, jer svako naelektrisano telo moe da se
predstavi u obliku zbira takastih naelektrisanja.
Vektor jaine elektrinog polja, koje takasto naelektrisanje Q, prouzrokuje u vakuumu,
u taki M, na rastojanju r od takastog naelektrisanja, odreen je eksperimentalno i dat
sledeim izrazom:

1 Q
EM
r0
4 0 r 2

(2.2)

U izrazu (2.2), osim ve pomenutih veliina, nastupaju i neke veliine, koje e sada biti

predstavljene. r0 predstavlja ort vektora rastojanja r izmeu take u kojoj se nalazi takasto

naelektrisanje i take M, u kojoj se odreuje vektor E , kao to je prikazano na Sl. 2.1. Smer

vektora r je od izvora polja, naelektrisanja Q, ka mestu u kome se odreuje vektor E , tj. ka

taki M. Konstanta o se naziva permitivnost ili dielektrina konstanta vakuuma i iznosi

o = 8,854.10-12 F/m.
Oznaka "F" u jedinici za permitivnost je oznaka za jedinicu kapacitivnosti "farad" i o
njoj e biti vie rei kasnije. Oigledno je, na osnovu simetrije problema, da intenzitet
vektora jaine elektrinog polja ne zavisi od pravca u kome se, u odnosu na poloaj takastog
naelektrisanja, nalazi taka M, ve samo od rastojanja te take i takastog naelektrisanja Q.
To znai da u svim takama na sferi poluprenika r, sa centrom na mestu takastog
naelektrisanja, vektor jaine elektrinog polja ima isti intenzitet. Na Sl. 2.1. su prikazane

linije vektora jaine elektrinog polja, E , za sluaj kada je takasto naelektrisanje pozitivno i
kada je negativno.

Sl. 2.1. Grafiko prikazivanje vektora E takastog naelektrisanja

Jedinica za intenzitet vektora jaine elektrinog polja je V/m, gde je V oznaka za
jedinicu elektrinog napona, koja se naziva "volt" po italijanskom fiziaru Volti (Alessandro
Volta, 1745-1827) i o kojoj e kasnije biti vie rei.
Pomou izraza (2.1) i (2.2) moe da se odredi sila, kojom dva takasta naelektrisanja
deluju jedno na drugo. Pretpostavimo da neko takasto naelektrisanje Q1 stvara, u taki M,

elektrino polje, opisano vektorom jaine elektrinog polja E izraza (2.2). Ako se sada u taku
M postavi neko drugo takasto naelektrisanje, Q2, na to naelektrisanje e, prema izrazu (2.1),
delovati sila

FQ1Q 2 E1Q2

Q1

QQ

r0 Q2 1 2 2 r0
4 0 r
4 0 r
2

(2.3)

Gornji izraz predstavlja Kulonov zakon za silu izmeu dva takasta naelektrisanja, do
koga je, eksperimentalnim putem, doao Kulon, merenjima u toku 1784. i 1785. godine. Iz tog

eksperimenta je proizaao i izraz za vektor jaine elektrinog polja E takastog naelektrisanja,

dat izrazom 2.2.
Vano je naglasiti da izraz 2.3 predstavlja izraz za silu samo u sluaju dva takasta
naelektrisanja, a opti izraz za silu u elektrostatikom polju je izraz 2.1.

2.3. RAD ELEKTRINIH SILA, NAPON I POTENCIJAL

ELEKTRINOG POLJA

Rad, koji se izvri pomeranjem nekog tela pod dejstvom sile F na nekom putu ,
izraava se skalarnim proizvodom ta dva vektora,

A F F cos ,

gde je ugao, koji zaklapaju pravci vektora F i , kao to je prikazano na Sl. 2.2.

Sl. 2.2. Odreivanje rada na putanji duine , kao i nekom putanjom od take P do take K
Ukupan rad na pomeranju iz poetne take P do krajnje take K, putanjom konane
duine , moe da se odredi tako to se ukupna duina izdeli na segmente duine , na

svakom segmentu se izvri skalarni proizvod F l i zatim se svi ti skalarni proizvodi saberu
n

AodPdoK Fk k ,
k 1

gde je n broj segmenata na koje je izdeljena putanja . Kada je putanja izmeu taaka P i K
kriva, deljenjem putanje na konaan broj segmenata se pravi greka, koja je utoliko vea to je
manji broj segmenata. Da bi se takva greka eliminisala, uobiajeno je da se putanja izdeli na


beskonano mnogo veoma malih segmenata, ija duina tei nuli, d 0. Rad na tom
elementarnom delu putanje je,

dA F d ,

a ukupan rad, od take P do take K je jednak zbiru tih elementarnih radova, pri emu se znak
sume zamenjuje znakom integrala,
K

AodPdoK F d .
P

Prema tome, odreeni integral je, ustvari, zbir beskonano mnogo beskonano malih

skalarnih proizvoda F d .
Ukoliko rad vre sile elektrinog polja, definisane optom jednainom za silu, (2.1), rad
elektrinih sila na pomeranju probnog naelektrisanja Q od take P do take K, putanjom
duine , e biti:
K


QE d Q E d ,
K

Ael .sila

poto Q, kao veliina koja se prilikom pomeranja ne menja, moe da se izvue ispred znaka
integrala.

Elektrostatiko polje, opisano vektorom jaine elektrinog polja E , spada u tzv.

konzervativna ili potencijalna polja. Karakteristika takvih polja je da je rad, koji se izvri po
proizvoljnoj zatvorenoj putanji jednak nuli. U sluaju elektrostatikog polja, konzervativnost
polja se definie iskazom da je

E d 0 .

(2.4)

Veoma vana posledica konzervativnosti elektrostatikog polja je injenica da rad,

izvren izmeu dve take u polju, zavisi samo od poloaja tih taaka, a ne zavisi od putanje,
kojom se vri.
Posmatrajmo dve take, P i K, u elektrostatikom polju i odredimo rad, koji izvre sile
elektrinog polja, pomerajui probno naelektrisanje Q iz take P u taku K, putanjama a i b,
kao to je prikazano na Sl. 2.3.

Sl. 2.3. Rad elektrinih sila po zatvorenoj putanji

Rad elektrinih sila po zatvorenoj putanji PaKbP e biti:
K
P



Ae.sila Q E d Q E d Q E d 0 ,
PaKbP

Pa

Kb

odakle sledi da je
K
P
K



Q E d Q E d Q E d .
Pa

Kb

Pb

S obzirom da je Q konaan broj, razliit od nule, cela jednaina moe da se podeli sa

Q, pa se dobija da je
K
K
K



Q E d Q E d Q E d .
Pa

Pb

Kako su krive a i b izabrane prozvoljno, sledi da je gornji integral nezavisan od putanje

integracije.
Prema tome, u fizikom smislu, gornji integral je brojno jednak radu, koji izvre sile
elektrinog polja, pomerajui jedinino pozitivno naelektrisanje iz take P u taku K. Tako
definisan integral se naziva elektrini napon ili jednostavno samo napon izmeu dve take u
elektrinom polju i obeleava se velikim slovom U, sa indeksima poetne i krajnje take,

U PK E d
K

(2.5)

Iz svega gore izloenog se vidi da je napon jednoznano odreena veliina za proizvoljno

odabran par taaka u elektrostatikom polju.
Poto je izbor taaka P i K sasvim proizvoljan, mogue je poloaj krajnje take K
izabrati tako da se ona nalazi izvan domena u kome postoji elektrino polje. Tako izabrana
taka K, koju karakterie nulto energetsko stanje, naziva se referentna taka i obeleava se
velikim slovom R. U odnosu na tako izabranu, referentnu taku, mogue je, sada, odrediti
napon izmeu bilo koje take i referentne take, to znai da svakoj taki u prostoru moe da se
pridrui jedna skalarna veliina, koja definie njeno energetsko stanje u odnosu na referentnu
taku. Na taj nain se uvodi pojam potencijala elektrinog polja ili elektrinog potencijala, koji
se obeleava velikim slovom V, sa indeksom take u kojoj se definie,

R

VP E d .

(2.6)

Naravno, na isti nain moe da se definie i potencijal take K,

R

VK E d ,
K

kao i bilo koje druge take u elektrostatikom polju.

Jasno je da je, u fizikom smislu, potencijal brojno jednak radu, koji izvre sile
elektrinog polja, pomerajui jedinino naelektrisanje iz take P u referentnu taku R. Na
osnovu definicije referentne take, kao i na osnovu izraza (2.6), moe da se zakljui da je
potencijal referentne take jednak nuli, VR = 0. Naglasimo jo jednom, da vrednosti potencijala
u pojedinim takama zavise, a vrednosti napona izmeu dve take u polju ne zavise od izbora
referentne take.
Postoji jednostavna veza napona izmeu dve take, sa potencijalima tih taaka. Kako
napon izmeu dve take ne zavisi od putanje integracije, izvedimo integraciju putanjom, koja
prolazi kroz referentnu taku,
K
R K R R
U PK E d E d E d E d E d VP VK
P

(2.7)

Prema tome, napon izmeu dve take u elektrostatikom polju, jednak je razlici
potencijala te dve take.
Kao to je ve spomenuto u prethodnom delu, jedinica za napon i potencijal je "volt" i
oznaava se velikim slovom V. U praksi se napon javlja u veoma irokom opsegu vrednosti.
Najmanja vrednost napona, koji danas moe da se meri iznosi oko 1 pV (pV = 10-12 V). Napon
izmeu ruke i srca oveka je oko 1 mV, dok je napon izmeu unutranjosti i spoljanjosti ivca
oveka oko 40mV. Na ulaz audio pojaala se dovodi napon signala od nekoliko mV do 1 V.
Razni hemijski izvori elektrine energije imaju napone od 1,2 V do preko 100 V. Napon
gradske mree u Americi iznosi 110 V, dok je u Evropi taj napon 230 V. Pri prenosu elektrine
energije se koriste naponi od 20 kV do preko 1 MV. Na kraju, napon izmeu naelektrisanog
oblaka i zemlje, neposredno pre udara groma, moe da bude reda 100 MV.

PRIMER 2.1. Potencijal nekog provodnog tela, u odnosu na referentnu taku R1, iznosi
V1 = 1 kV. Potencijal istog tela u odnosu na referentnu taku R2 iznosi V2 = 2 kV. Izraunati
koliki rad izvre sile elektrinog polja, pomerajui probno naelektrisanje Q=1pC od R1 do R2.

Sl. P.2.3. Raunanje rada elektrinih sila izmeu R1 i R2

Rad sila elektrinog polja ne zavisi od oblika putanje po kojoj se taj rad vri, ve samo
od poloaja krajnjih taaka. Taj rad je odreen izrazom:
R2

A Q E d .
R1

Vidi se da je gornji integral, po definiciji, jednak naponu izmeu dve referentne take, R1 i R2,
R2

E d U R1R2
R1

Ovaj napon moe da se odredi na osnovu injenice da je promena potencijala provodnog tela
posledica izbora nove referentne take. Novi potencijal se razlikuje od starog upravo za napon
izmeu referentnih taaka,

V1 V2 U R1R2 1kV
Iz poznate vrednosti napona U R1 R 2 , odreuje se sada rad elektrinih sila,
A Q.U R1R2 109 J .