RAZVOJ STOMATOLOGIJE U SRBIJI

Uvod
U toku studija svake nauke neophodno je, makar u osnovnim crtama upoznati njen
istorijski razvoj.
Pamenje imena uvenih prethodnika i znaajnih dogadjaja samo po sebi ne bi bilo
vano, ali su to simboli za koja se vezuju nauna saznanja i praktini postupci bez
kojih ne bi bilo ni dananje stomatologije
Stomatologija koju mi danas poznajemo nije nastala odjednom, niti je nosila ovo ime.
Zaeta u dalekoj prolosti, kao zubna medicina, razvijala se hiljadama godina i bila
izloena mnogim uticajima. Socijalne, politike i verske prilike davale su joj
podsticaj, ali mnogo ee sputavale. Moramo znati da je razvoj stomatologije u
bliskoj vezi sa razvojem medicine i da se samo u sklopu te uzajamne povezanosti
moe razumeti njena prolost.
Gotovo kroz ceo Stari vek zubna medicina bila je deo medicine i razvijala zajedno sa
njom; Srednji vek je odbacio na marginu medicinskih zbivanja, bila je samo vetina u
rukama berbera i putujuih dentatora.
Reforma anatomije i hirurgije, a prvenstveno uticaj A. Parea ine da u periodu
renesanse ponovo dobija na znaaju. U 18.veku uspeva da stekne nezavisnost i utvrdi
svoj sopstveni put, zahvaljujui P. Foaru, hirurgu dentisti, izuzetnom praktiaru,
piscu dvotomnog dela od preko 900 stranica, koji je odvaja od hirurgije i usmerava
dalje pod imenom odontologija. Otkria koja su sledila (usavravanje instrumenata,
pojava zubnih maina, novi lekovi i materijali, prve naune teorije o karijesu) uinila
su da za nepunih sto godina odontologija preraste u stomatologiju. Termin
stomatologija prvi put se pominje u Francuskoj, (1868.)
Danas je stomatologija nauka koja se bavi prouavanjem svih tkiva i organa usne
duplje, njihovim oboljenjima, anomalijama i povredama kao i nainima njihovog
leenja i rehabilitacije.
Stari nazivi zubna medicina, zubno lekarstvo, odontologija, gotovo zaboravljeni,
imaju samo istorijsko znaenje.

Zubi su oduvek predstavljali simbol snage, zdravlja i lepote, te im se posveivala

velika panja i pripisivala znaajna uloga jo od najranijih vremena.
elja oveka da sauva zdrave i izlei bolesne zube prirodna je i vodi poreklo iz
iskonske potrebe za samoodranjem i opstankom.

Poeci zubne medicine na tlu Srbije

Teritorija Balkanskog poluostrva, na koju e se Srbi, slovensko pleme naseliti i
stvoriti svoje drave, bila je nastanjena od davnih vremena.
Kada su iz svoje pradomovine iza Karpata,u 5. i 6.veku naselili rimske provincije na
Balkanu, opustoene epidemijama i ratovima sobom su doneli svoje nasledje i
iskustvo i svoju samoniklu medicinu i zubnu medicinu. Osim verovanja u razliite
razumne uzroke bolesti zadravaju

i shvatanje o njenoj demonistikoj prirodi.

Poznaju svojstva mnogih lekovitih biljaka koje primenjuju u leenju obolelih usta i
zuba (divlja rua, glog, pelin). Polomljene viline kosti lee korom umskog drvea,
hrasta ili vrbe, da rana zaceli i bol nestane.
Zatekavi relativno razvijenu vizantijsku zubnu medicinu prihvataju je, prvo u
neposrednim kontaktima, a kasnije preko pisanih terapijskih zbornika (Spis o
zubobolji, N. Prodromenosa, 10.vek)
Poetkom 12.veka dolazi do razvoja srpske drave i kulture i osnivanja manastira i
manastirskih bolnica. Manastiri su centri kulture i pismenosti, ali i mesta u kojima se
prouava medicina. Kaludjeri, retki pismeni ljudi toga doba, prevode i prepisuju stare
medicinske rukopise, uvaju ih od zaborava a istovremeno se edukuju da pomau i
lee. Naalost, veina prevoda je unitena u vekovima turske vladavine, ali nekoliko
sauvanih medicinskih rukopisa predstavljaju najvrednije dokumente nae medicinske
prolosti. Pisani staroslovenskom recenzijom oni osim leenja razliitih bolesti
organizma govore i o leenju oboljenja usta i zuba. Po znaaju izdvajamo dva spisa:
Hilandarski medicinski kodeks (12-15 vek) i Hodoki zbornik ( 15.vek)
U Hilandarskom medicinskom kodeksu N 517 poglavlje O leenju zubne bolesti
govori o sledeem: zubobolja, otok obraza, neprijatan zadah iz usta, krvarenje desni,
rasklaeni zubi, ispucale usne, promene na jeziku. U terapiji se ne pominju operativni
zahvati ni ekstrakcija zuba, ve savetuje primena lekovitog bilja i supstanci biljnog,

ivotinjskog i mineralnog porekla. Preporuuje se fumigacija mirisnim travama,

metoda esto primenjivana u evropskoj srednjevekovnoj zubnoj medicini. Mnoge
lekove pominjane u Kodeksu savremena farmakologija vie ne koristi, ali se neki
sreu u narodnoj zubnoj medicini. Uputstvo za beljenje zuba i ienje dorzalne
povrine jezika nagovetava poznavanje znaaja oralne higijene.
Hodoki zbornik nastao krajem 15.veka sadri poglavlja: Bol zuba, Zadah iz usta,
Otok usana, jezika, desni, Kako stvoriti bele zube. Data su uputstva za leenje
navedenih oboljenja, koja su primerena vremenu u kome su nastala. Za leenje
zubobolje pomae prah jelenskog roga koji e isceliti bolestan zub ako se svake
veeri u njega stavlja
U 12. veku evropska srednjevekovna medicina se razdvaja na internu medicinu i
hirurgiju. Ueni lekari, fizikusi, lee unutranje bolesti,

dok manuelne zahvate

izbegavaju i preputaju hirurzima. Ovome je doprinelo shvatanje da je svaki manuelni

rad nedostojan uenih lekara, kao i zabrana crkve da lekari, u to vreme iskljuivo
klerici, obavljaju hirurke zahvate.
Hirurzi, pak, zahvate u ustima smatraju manje vrednim, te zubna medicina dospeva u
ruke berbera, putujuih upaa zuba pa ak i vaarskih arlatana. Oni zubne
intervencije izvode kao atrakciju, pred radoznalom gomilom, uz muziku i bubnjeve.
Zubna medicina nikada nije bila u tako niskom poloaju. Nepoznavanje higijene, slab
kvalitet ishrane i este epidemije samo su pogoravale situaciju. Hroniari opisuju
stanje usta i zuba stanovnika srednjevekovne Evrope kao izuzetno loe. Bezubi su bili
i vlastela, ak i kraljevi Tako je u srednjem veku zubna medicina postala samo mali i
sporedni deo hirurgije, zanemarena i zaostala.
Moemo samo da pretpostavljamo da je slina situacija bila u srednjevekovnoj Srbiji.
Jedina zubna intervencija bila je ekstrakcija zuba, koju su vrili berberi, kovai i
priueni empirici.
Arhivski dokumenti pokazuju da su srpski vladari i moni velikai imali svoje line
lekare, koji su, pozivani iz primorskih gradova, ostajali po potrebi, due ili krae
vreme.
Posebne okolnosti su bile u Kotoru koji u periodu od 1186. do 1371. bio u sastavu
srpske drave i imao znaajnu ulogu u njenom kulturnom i politikom ivotu. U
Kotoru je postojala organizovana zdravstvena sluba, koju su inili lekar fizikus,

hirurg i berberin. U doba cara Duana 1332. pominje se hirurg Marin iz Bara, koji je
obavljao hirurke intervencije; poloaj hirurga bio je iznad statusa obinog
gradjanina, ali znatno ispod lekara fizikusa. Berberin - barberius, je pored vadjenja
zuba, leenja akutnih i hroninih rana i venesekcije, bio lan komisije za ekspertizu
tela umrlih osoba.
Najezda Turaka dovodi do zamiranja organizovane zdravstvene slube. Leenjem se
bave samouki vidari, zvani heimi i travari, koji spravljaju meleme, reponiraju
polomljene kosti i luksirane zglobove. Berberi se bave vadjenjem zuba i putanjem
krvi. Pominju se i kaloijatri- dobri lekari, najee Grci i Cincari, empirici, veti u
svom poslu.

Zubna medicina u Srbiji u 19.veku

Tokom petovekovne turske vlasti u Srbiji nema uenih lekara. Tek posle 1830. godine
i sultanovog hatierifa, kojim je Srbiji priznato pravo unutranje samouprave, u Srbiju
dolazi devet stranih lekara. Osnivaju se prvi karantini i prve skromne bolnice.
Prvi zubni lekar pojavie se tek 1868.godine. To je Ilija Ranimir (1821-1901) rodom
iz Vrca, koji je zubno lekarstvo zavrio u Gracu u 26.godini. Veliki putnik, naroito
za doba u kome je iveo, obavljao je praksu u mnogim gradovima Evrope i Azije,ali
je najdue ostao u Beogradu. Godine 1872. I. Ranimir uestvuje u osnivanju Srpskog
lekarskog drutva, najstarijeg udruenja lekara na ovim prostorima, zajedno sa jo
petnaest eminentnih vojnih i civilnih lekara. Aktivno uestvuje u radu Drutva, kao
redovan, a potom poasni lan.
Godine 1863. osnovana je u Beogradu Velika kola. Profesor na katedri za sudsku
medicinu Aim Medovi, uoio je da je stanje u oblasti zubne medicine u Srbiji
izuzetno loe, prvenstveno zbog nedostatka strunog kadra, tj. nepostojanja zubnih
lekara. Zato je 1867.godine pokrenuo Teaj za izuene hirurge berbere koji su posle
zavrene obuke i polaganja ispita dobijali dozvolu za rad. Svoja predavanja je objavio
u knjizi Male hirurgijske usluge i prva pomo u povredama tela. To je prva struna
knjiga iz male hirurgije i zubnog lekarstva u nas.Tree poglavlje posveeno je zubima
koji podleu bolestima, pa su vilici, jeziku i okolini a i ostalom telu na dosadu, kad
manju, kad veu, a gdeto onoliku da se kao isluni i dosadni moraju ukloniti.

Opisi oboljenja zuba dati su izuzetno tano, dok se kod opisivanja uzroka bolesti i
leenja njegovi stavovi ne mogu u potpunosti prihvatiti. Objanjava leenje kanala
korena zuba i uklanjanje zubnog nerva, ali naglaava da je to iskljuivo domen rada
zubnog lekara. Kompetencija hirurga berberina je vadjenje zuba; detaljno opisuje
instrumente neophodne za ovu intervenciju: kljuevi pravi i krivi, poluge za vadjenje
korenova.
Medovi koristi stare arhaine termine, koji su odgovarali vremenu u kome su nastali
vukotii onjaci, zubna stre zubni kamenac, poljaina skorbut, opiljiti
karioznost i slino.

Stomatologija u Srbiji u 20.veku

Poetkom 20.veka Srbija dobija prve prave zubne lekare, doktore medicine sa
zavrenom specijalizacijom iz bolesti usta i zuba. Najpoznatiji medju njima su Milo
Popovi, Atanasije Puljo, Milivoje Petrovi, koje uz Iliju Ranimira smatramo
pionirima srpske stomatologije. Medju njima istaknuto mesto zauzima A.Puljo.
Oktobra 1912. godine poinje prvi balkanski rat (srpsko-turski rat) a u Beograd
prelazi A. Puljo, zubni lekar iz Zemuna i dobrovoljno stavlja na raspolaganje srpskom
sanitetu. U Beogradu zbrinjava ranjenike sa prelomima vilica na svoj jedinstven
nain: istovremeno sa obradom mekih tkiva koje vri hirurg, zubni lekar reponira
polomljene viline fragmente, udlagama ih spaja i fiksira preko preostalih zuba. Na
ovu originalnu ideju o udruenom radu hirurga i stomatologa i stvaranju nove
specijalnosti, hirurgije vilica i lica, A.Puljo je doao prvi, etiri godine pre zvaninog
poetka maksilofacijalne hirurgije, koja se kao nova hirurka disciplina pojavila
krajem Prvog svetskog rata. Zato ga s pravom smatramo pionirom na polju
maksilofacijalne hirurgije.
Godine 1923. pri Optoj dravnoj bolnici u Beogradu osnovano je Zubno odeljenje.
Njime rukovodi A.Puljo, koji dve godine kasnije, posebnim pravilnikom prima prve
doktore medicine na specijalizaciju iz bolesti usta i zuba. Iako je ova specijalizacija
predvidjena Sanitetskim zakonom iz 1919. godine, nije postojala u tadanjoj
Jugoslaviji, sve do 1925.godine

Kasniji Sanitetski zakon donet 1930.godine propisuje da naziv specijaliste za bolesti

usta i zuba dobijaju samo lekari celokupnog lekarstva koji su obavili odgovarajui
specijalistiki sta u trajanju od najmanje 18 meseci na odgovarajuoj klinici u zemlji
ili u inostranstvu.
Godine izmedju dva svetska rata obeleava izuzetna struna aktivnost srpskih lekara
stomatologa. Iako je M.Popovi

prvi, daleke 1907.godine, izlagao svoj rad na

kongresu stomatologa u Parizu, a kasnije drugi nai stomatolozi, zvanino su srpski

zubni lekari pristupili Medjunarodnom udruenju stomatologa (Association
Stomatologique Internationale) 1930.godine. Obavezali su se da ostvare sledee
ciljeve:
- zubno lekarstvo je sastavni deo opte medicine, medicinska specijalnost
- obavljanje stomatoloke prakse dozvoljeno samo struno obrazovanim lekarima
- stomatologija mora da bude obavezan predmet sa stalnom katedrom
- neophodno je osnivanje stomatolokih klinika i stomatolokih fakulteta
Odontostomatoloka klinika Medicinskog fakulteta u Beogradu osnovana je
1936.godine. Prvi upravnik A. Puljo izabran je za profesora na predmetu Bolesti usta
i zuba, koji su sluali i polagali studenti pete godine medicine. Na njoj su lekari opte
medicine obavljali specijalistiki sta, polagali specijalistiki ispit i sticali zvanje
specijaliste za bolesti usta i zuba.
Zalaganjem beogradskih lekara stomatologa, lanova Srpskog lekarskog drutva,
1933.godine osnovana je Stomatoloka sekcija, prva specijalistika sekcija u okviru
SLD-a. Medju etrdeset lekara stomatologa koji su prisustvovali osnivanju, za
predsednika Sekcije izabran je V. Kujundi, zubni lekar iz Beograda.