Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Vodjenje Mentalnih Poremecaja

    Uploaded by

    Biljana Radelic Andric
    62 views52 pages
    Uputstva za dijagnostiku i vodjenje mentalnih poremecaja

    Original Title

    Vodjenje mentalnih poremecaja

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Uputstva za dijagnostiku i vodjenje mentalnih poremecaja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    62 views52 pages

    Vodjenje Mentalnih Poremecaja

    Uploaded by

    Biljana Radelic Andric
    Uputstva za dijagnostiku i vodjenje mentalnih poremecaja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 52
    Uputstva za dijagnostiku i vodenje mentalnih poremecaja u primarnoj zastiti MKB-10 poglavlje V — verzija za primarnu zaStitu Drugo, ponovljeno izdanje Prevedeno i 8tampano uz dozvolu Svetske zdravstvene organizacije u Institutu za mentalno zdravije @ Svetska zdravstvena organizacija () Institut za mentalno zdravlje Beograd 2005. Uputstva za dijagnostiku i vodenje mentalnih poremeéaja u primarnoj zastiti: MKB-10 Poglavije V — verzija za primarnu zaititu Tzdavat: Institut za mentalno zdravije Urednic: Predrag Kalani Dusica LetiéTofevk, Vladimir Jove i Za izdavata: DuSica Letié ToSevski Redaktori prevoda: DuSica Ledié Todevski, Predrag Kali¢as Prevodioci: Saveta Dragani¢, Bogdan Drakulié, Zoran Ilié, Viadimir Jone, Sonja Zamahajey Tebnitk’ urednik: Ivana Gavi Lektor: Novena Mrdenovis aslo eigzala Diagnostic and Management Guidelines for Mental Disorders in (Primary Care: ICD-10 Chapter V Primary Care Version. WHO/Hogrefe & Huber: ‘Publishers, Goitingen, Germany, 1996 © za srpsko izdanje: Institut za mentalno zdravije (Ova knjiga Stampana je zahvaljujudi Ijubaznoj pomo¢i Svetske zdravstvene organizacije — Regionalne kancelarije 2a Evropu, kao deo implementacije dogovora o dvogodiinjo} saradnji za 2004-2005. godinu, CIP - Katalogizacija u publikaciji ‘Narodina biblioteka Srbije, Beograd [616.89 (088.1) |UPUTSTVA 2a dijagnostiku i vodenje mentalnih poremeéaja u primarnoj zai 'MKB-10 poglavije V — verzija za primarnu za8titu / (urednici Predrag Kaliganin,| /Dusica Letié ToSevski, Viadimir Jovié; prevodioci Saveta Draganié... et al]. ~ Beo.| grad : Institut 2a mentalno 2dravije, 2005 (Beograd : Kramer print). - VIL, 93 ste. erat. Prikaai ;24 em) agnostic and Management Guidelines for Mental Dis Care. ~ Tiraz 1.000. Na nas. str. : Svetska zéravstvena organi |Predgovor / urednici I: [Predgovor / T. Bedithan Ustin, ~ Registar, ISBN 86-82277-48-4 1. Kamnvamnor, Mpempar 8) Temarsnst nopeneb — Yryrersa JCOBISS.SR-ID 127737100 Predgovor ‘pojedinca tako iza njegova porodicu, uéu drustvenu sredinu i drastvenu zajednicu w celini Psihicki poremecaji su veome rasprostranjeni i éesto hroniéne prirode, nanose veliku pat aja obolelima i njihovim porodicama, praceni su poremeéajima ponaganja i onemo- sucavaju korSéenje normalnih udskih potencijale. Procenjuje se da oko 50,000,000 judy 4 svetu boluje od psiboza j oko 150.000.000 od nedovoline mentalae razvijenosti: Bro nih kojt imaju druge, tr. wlakke psihiche poremecaje je mnogostruko vedi Posreds okazatelj njlhove zastuplienosti u opstoj populacii je podatak da 25%-$0% svih osoba Aoje trade pomoé lekara primame zdravstvene zaitite pripada ovoj kategorii paciienata, Oni poremecsji samo uslovao se mogu nazvati ,laksint’, ato sto su i oni praceni velik. subjektimom patajom i poremecajima ponaganja. Eiikasan rad na zaititi i unapredenju mentalnog zdravlja nije mogué bez an ~ mats] poremeésja za jaro ziravstvo (prevalencije, mnorbiditt it ‘onespasobljenst koja je potledica oboljcnja, stepen opterecenja 2a porodicu ff druftveny zajednicu, potrebe 20 slugbamia zdeavstvene zaSite); ~ dostupnost delotvornag i pritvatijivg vodenja (npr. intervenije koje bi sa velikom verovat- rnogom bile korise za pacijena ili nlegown porodic, a koje su dostupne w primamnoj nati i priivatjve za pacjenta i drostvenu zajedteu); ~ ‘saplasaost po pitanja klasiftkacife i vodenja (npr. raniman Konsenzus posiojt izmedn lekara ‘peimame astite i potijatara u noma na dijagnostiln i vodenje obolenja); : © ~ _primeojivost u rain talturama (npr. sugestije 2a identifkacj i yodenje eu primeniive w rtm kulturama i sistemima zdravstvone aati), ~ sapledenost sa gleyaom Kiesifikacionom shemsom MKBL10 (svaka dijagnoca i aijegnostiche ‘ategorfa u sklad je sa onom iz MKB-10}, a ‘Ste djagnore koje su wijidene-u ov knjign dosta su ese u primamoj zat j plan vodenja mote biti mapisan za svaku od nj. Liste kntegorije je standard iu me¢unarodugj je upotrebi, mada | | neke fstegarje poremedaja koji se retko javijju u pojedinim zemljama (npr, poreme¢ajtishrane u_ indi it disco! poremetaj u Ujedinjenom Kralesstve) mogu bt iostavljene sn iste ETS i un zeman tors Uputtraavateye medi mopise koa w swvonea od eae. | sistema zarawstogne zatits i obuke 2dravstvenih radailes. [Upusstvat Tests ann poten ae span pant ~ js ti od peta a at ene pone on Lipo io gost rate tein pono neds ~ Dag aaerstie~ stave MD Sash pass > hers gn ~ cogs onsale does oj se mor wa wee ri dijagnostikovanju. Pane jp ns geod i ein ovina Opa pte vee = Be fea cs puja petit ~ ops iors pens, ks 50 iba pren J Sect scone pact pe ~ sweat patie sate js bs odesc oben tt prema a ~ Lede ~ set ve tranjon itv (ako ows, ove ka, eh, seaport operon pn), Uputstva sadcle informacije koje se smatraju bitnim za pacijenta. Uz to, pripremaju se i brovure dda bi se pomoglo pacijentima da shvate strategiju legenja (na primer, uputstvo za razumno pijenje ) ili udenje relaksacije). | Indeks simptoma i dijagrami Indcks simptoma (vidi str. 92:93) nui raat ulaze w Mlasifikacioni sistem (i, difereneijalno dia- sgnosticke indekse za ijuéne simptome kao fto su gubtak apetita, umor, nesanica, anksioznos, strahow,gubitak pane itd). Dijogrami (vii str. 94-95) koji su pratesi deo klasifikacije 2a primamnu zaitiu, satinjeni su sa c- jem da olakSaju uéenje i pomognu lekarima opite prakse u svakodnevaom donoienju odluks. Di Feet oeesrceroncorenneoconnerenee uenea talnih poremeéaja. U svetiu sve veée uloge Kompjutera u primarnoj zatti u nekim delovima sveta, SZO istraduje i } rmoguénostirazvoja jednostavnog kompjuterizovanog sistema koji bi lekarima primame zaitite lakiao postavijanje dijagnoze. | Dve verzije Klasifikacije u primanoj za8titi Postoje najmanje dve velike Kategorie praktiara u primarnoj zat: (1) jen koji imaju mecicin ska obula i odgovornost za prepisvanje lekova; (2) dri sa ogranigenom mediciaskom obukom Oni obieno rade kao ,timowi primarne zat poito je to poteljan natin rada, Stoga, MKB-10 PZ Poglavje Vsadeai dve vere: “] ~ sadeto veriju (koja sade 25 oboljenja) za radaike Koji imaju medicinsku obuka (1), ~ kratku veraju (koja sade¥ 6 oboljenja) a ostaleradnike primarne zastite (2). 2 Prelazne odrednice prema MKB-10 Poglavije V MKB-10 PZ Poglavije V Klasifikacije mentalnih poremeéaja za primarnu zaittu je veraija Deseie revizie Medunarodne klasifikacje bolesti (MKB-10), Poglavle V, koja je laka za koriscenje. Zhog, _praktienih razloga, MKB-10 PZ. je sazeta verzja MKB-10 Poglavija V za lako koriScenje na opter enim radnim mestima u primarnoj aStit, Ova verzija ima 25 kategoria umesto 457 u plavnom i danju MKB-10 Poglavje V. MKB-10 PZ Poglavije V nastoji da ukljuei sve mentalne poremecaje ‘ji se vide kod pacijenata u primamoj zat. Kao Klasifikacija, ona je ,sveukupno isrpna i medi sobno iskljuéujuéa”. Ona moze da izgleda pojednostavjeno; ipak ona odgovara osnovnom iaden'y MKB-10. Dodatak 1 prikazuje ,prelazak detaljnih posebaih,prilagoenih kategorija u MKB. 10 PZ kategorie. Empirijska istrazivanja Enpisshairatvanja Klaikacie mentalih poremecaja 2a primarnu zabitu sprovedena su w Geurdeset zemalja i w njima je uéestvovalo vige od pet stotina lekara primarne zastte. Empirjsha intcaivanja ou proceniivala prikladaos lkocu houiSCeuja i hnaitenctu Klatt pac testtalaprikladnost uputstava a vodene u ral ‘Wee ZaSite. Modifikacije napravljene wu svellu ovog iskustva predstavl Zahvalnice Kasfikacija mentalnih poreme¢aja za primarnu zaltitu ne bi bila moguéa bez saveta, podrike i saradnje radnika primame zaStite, istrazivata, koluborativaih centara SZO, i drugih slufbi. SZ0. 2eli da izrazi posebnu zabwvalnostsledecim pojedincima zbog njhove dragocene saradnje: J. Banda (Zambija) D. Berardi (Italja) A. Bertelsen (Danska) E-Busnello (Brazil) ‘A. Caria (Francuska) J.E. Cooper (Ujedinjeno Kraljevstvo) N. Dedeoglu (Turska) M.P. Deva (Malezija) D. Goldberg (Ujedinjeno Kraljevstvo) M.Gomel (Australia) 0. Gureje (Nigeria) C. Hunt (Australja) R. Jenkins (Ujedinjeno Kraljevstvo) S. Marthy (India) K Ogel (Turska) . Pall (Luksemburg) D. Roy (Kanada) G.E. Simon (SAD) P. Verta (Francuska) M. Von Kroff (SAD) N. Wig (India) k D. Goldberg i G. E. Simon su bili glavni Konsultantiprojekta i prikupili su informacije za svaku ‘kategoriju poremetaja Svetska organizacija nacionalnih fakulteta i akademijaj akademskih druStava lekara opSte prak- se(poroditnih lekara (WONCA): C. Bridges-Webb, H. Lamberts Svetska psihijatrijska asocijacija: N. Sartorius, J.J. L6pez-Tbor J. Nacional institut 2a mentalno zdravije, SAD: K Magruder, D. Regier, J. Gonzales, G. Norquist Slede6i Kolaborativai centri SZO postusili su kao koordinativn centri za empirijskaistradivanja: ~ Brazil: Dr D, Caetano, Dept. of Psychiatry Universidade Estadual de Campinas, Caixa Postal 1170 13100 Campinas, SP., Brazil Danska: Dr A. Bertelsen, Institute of Psychiatric Demography, Psychiatric Hospital, University of Aathus, £24 Risskov, Denmark Egipat: Dr A. Okasha, 3 Shawarby street, Kast-El-Nil, Cairo, Egypt Indija: Dr S. Murthy, National Institute of Mental Health and Neuro Sciences, P.O. Box 2979, Bangalore 560029, India Italia: Dr M. Maj, Universita di Napoli, Prima Facolta di Medicina e Chirurgi, Istituto di Psi- cologia Medicae Psichitria, Piazza Morgalia 2, 80138 Napoli Italia Japan: Dr Y. Nakane, Department of Neuropsychiatry, Nagasaki University, School of Medi re, 7-1 Sakamoto-Machi, Nagasaki 852, Japan Kina: Dr Yan He Qin, Dept. of Psychiatry, Shanghai Psychiatric Hospital, 600 Wan Ping Nan Lu, Shanghai 20030, People's Republic of China Luksemburg: Dr Ch. Pull, Service de Neuropsychiatric, Centre Hospitalier de Luxembourg, 4, rue Barbl, Luxembourg Nematka: Dr H, Dilling, Klinik fir Psychiatrie der Medizinischen Hochschule, Ratzeburger ‘Allee 160, 2400 Libeck, Germany Rusija: Dr S. Tuirkin, All Union Research Inst, of Paychiatry, Academy of Medical Sciences, ‘Zagorodnoye Shosse 42, Moscow 113152, Russian Federation SAD: Dr K. Magruder, Division of Epidemiology and Health Services Research, National In- stitute of Mental Health, 5600 Fishers Lane, Rockville Md. 20857, USA. Spanija: Dr J. J. Lope Ibor Jr, Clinica Lopez Thor, Av. Nueva Zelanda 44, Puerto de Hierro ‘Madrid 35, Espasa Ujedinjeno Kraljevstvo: Dr D. Goldberg, Institute of Psychiatry, De Crespigny Park, Denmark Hill, London SESBAF, United Kingdom Potpun spisak istrativata koji su uéestvovali naveden je u Dodatku 2 na stranama 86-88. Gospoda G. Covino vodilaje administrativne i sekretarske postove. Gospodin M. Privetti gospoda M, Lotfy obavili su prikupljanj i analizu podataka za empiriska istrazivanja, Sveulupno vodenje i ‘koordinaciju projekta obavio je dr. B, Ustn, Sazeta verzija za lekare primarne za8tite is Fo0# Fos FID Fue FIDL F20# F3 BI Fe Fa0 FLO FALL F412 F432 Fag Fas F480 F50 FSI FS2 F70 90 Poe F980 263. F99 uso# Demencija Deirijum Poremeéajizbog upotrebe alkohola Poremetaji bog upotrebe droga Poremetaji bog upotrebe duvana Hronicni psihotitni poreme¢aji Alsutni psihotiéni poreme¢aji Bipolarni poremetaj Depresija Fobitai poremesaji Panigni poremeés} Generalizovana anksioznost Metovita anksioznost i depresija Poremetsj prilagodavanja Disocijativni (konverzivni) poremessj Neobjainjve somatske tegobe Neurastenija Poremeéaji ishrane Poremeéaji spavanja ‘Seksualni poremeéaji Mentalna retardacija, Hiperkinetiki poremeéaj (poremetsju vidu deficita paznje) Poremetaj ponatanja Enureza Poremecaj u vidu otalosenosti Mentalni poreme¢aj, nespecifikovan na drugi nagin Nekoriséen/privremeno neoznaéen u bilo koju kategoriju MKB-10 PZ Poglavie V koristineke izabrane — obigno trovifrene — Sire iz osnovnog izdanja MKB-10. Oznaka # koriScena je u MKB-10 PZ Poglavlju V. Ona oznaéava ,kondenzovane® fife, 1Na primer, FO0# ~ Demencija, odnosi se na sve raaliite tipove demencija navedenih w FOO — 03 i njihove odgovarajuée éetvorocifrene i petocifrene sifre (videti Prelazne odrednice ispod), 99 je rezidualna kategorija koja se ne preporutuje, osim u sluéaju kada se nijedna od navedenih Sifri ne moze koristiti. Ukoliko w Sftama MKB-10 Poglavlie V postoji odredenija dijagnoza koris- nici se mogu odluéiti da je zadrée u celosti umesto da Korste F99. ‘USO# treba koristti u toku procene, ako postoji djagnozail je Sitriranje odlozano. Prisutne tegobe Pacijent se mote Zaliti na zaboramos ii depresivnost, ali mote ida ne bude svestan gubitka paméenje, Ponekad pacijent il jthava porodica nepraju stepen tedine gubitka paméenja, U potethu se porodice java za pomoé zbog poremetaja paméenja, promena lignosti ili ponaSanja ‘obolelog. U kasijim stadijumima jvliaju se 2bog konfusie, lutanja il inkontinenci. ‘Zanemarivanje ligne higiene kod tarjh pacjenata mote ukazivati na gubitak paméenja. Dijagnostitke karakterisike ~ Slabjenje paméenjaskoraiih dogadaja, mien i rasuivana,onientacieigovora ~ Pacinti gest ingledajuapatitno il nezaineresovano, ali mogu izgleda i prisvmo i pibreno upr- kos slabijem paméenj, ~ Pogortanjesvakodnemog funkcionisanja (blatene,kupanje,kwvane). = Gubitak kontrole emocija ~ pacjentiselako wmemire,plaguili su razdredjv ~ Cesta kod staiih pacijenata, veoma rea kod madi ili sredovetih Procena paméenja i mienja mote uj: — sposobnostda se ponove imena ti poanatapredieta odmah inakon ti minuta; sposobnost da se navedu dani u nedej cbmutim redosledom. Diferencijalna dijagnozs Ispitati moguénost postojanja drugih oboljenj koja warokuju gubitak paméenja, Na primer: depresia (F324) anemija urinama infekcja nedestaak vitamina B12 subdural hematom siflis ‘druga infektivna oboljenja ‘HIV infekciia normotenzivni hidrocefalus = _Nekilekovili alkohol mogu utcatina paméenj i koncentracij. ~ Iznenadno pojatanje konfumosti mote da ukaBe na somatsko oboljenje (akutno infektimo obolje- je) ili na intokiencjulekovima. Ako u prisutai konfusja, obteéenje pane il agitaija, videti De~ Jiu — FOS. ~~ Depresija mote izazvati probleme sa paméenjem i koncentracijom, signe onima kod demencije, pposebno kod starijth pacijenata. Ako je lofe ili tuino raspolodenje izadeno, videti Depresiia — Fie. (Osnowne informacije za pacijenta i porodion = Demencija je 6esta u odmaklom ivotnom dobu, ~ Gabi paméenj | Aontuna mogs neat probleme ponte (apt, umn ‘emocionalna praznjenja = Gubitak paméenja obiéno sporo podinje ali je dali tok dosta raz. ~~ Somatsko oboljenje ili psihiki stres mogu pojaéati konfuziju. — Obezbediti adekvatne informacije i opisati moguénost zajednice. ‘Savetovanje pacijenta i porodice —" Nadgledati sposobnost pacijenta da bezbedno obavija svakodnevne obaveze. = Ako je poreme¢aj paméenja blago izraen, koristiti podsetnike za paméenje, ~ Izbegavati mest situacie koji su pacijentu nepoznati. ~ Razmotritinagine za ublazavanje stresa kod osoba koje brinu o dementnoj osobi (npr. samopomo6), PodrSka drugih porodica koje imaju dementnog élana mote biti korisna, = Razmotriti planiranje zakonskih i finansiskih poslova, ~ Ukoliko je moguée, razmotriti moguénost organizovanja podrike u kuéi, programe u drust zajednici, ii dnevne pomo, ii trajni smesta) ~ Agitacja koja se ne moze kontrolsat iziskuje bolnigko legenje ii smeftaj u dom. Lekovi ~ Padljivo korstti sedative ili hipnotike (npr. benzodiazepine); oni mogu poveéati konfu = Antipsihotic u matim dozama (npr. haloperidol 0,5-1,0 mg jedanput ii dva puta dnewno) dda mogu biti potrebni za kontrola agitacije, psihotignih simptoma ili agresije. Potrebna je rez-nost zbog nuzefekata (simptomi parkinsonizma, antiholinergiki delovanje) kao i bog rakcije lekova peijalistidka koasultacl Razmotrti konsultacje w slugaju: = nekontrolisane agitacije = izmenacne pojave ili pogorSanje gubitka paméenja somatskih uzroka demencie koji iiskuju ledenje kod specijaliste (npr. sf, subduralni tom). ‘Razmotrti smestanje w bolniu ili dom ako je potrebna intenzivna nega pacijenta, )_ Delixijim FOS: oupnistva Z Osnome informacife za paijenta i porodica = [Case intrssiea pace pores] = Porodice moga potratt poms zbog toga fo je paijentkonfvzan agian . : 7 ~ Detirjum se mote javiti kod pacjenata koji su hogptalizvani bog somatskihobolena. ~ Cudno ponabaje i govor ss simptomi bolest b Pacijent mote da igleda nekooperatimo il upladeno. Seva eoTema TSS = Preduzeti mere da bi se spreilo samoporredivanje ili nanosenje povreda drugim osobama vase WiakGISES (okioniti opasnepredmete i, akoje neophodno, spre pacjenta dah Kors). j panei ~ Podréka od strane poznatih osoba moze smanijti konfuziju. ‘Akai potetak ~ Obezheditigesto podseéanje na veme i mesto radi smanjivanja konfuie ~ konfuaja (paient je konfuzan, sa teskoGom shvata bivaja oko sebe) ~ Hospitaizacija mode da bude potrebno zbog agitacije ili somatskebolesti koja uzrokuje delri- ] = vomeromiioneitinen jum Tako : = Tabegavati primenu sedativa ili hipnotka (npr. benzodiazepina) izuzev za leEenje alkoboine | catoenopamseje agitacia autnenci i pwinenale ogacuetees om) 2 Amesionaina vaneasienest gubtak ree ~ Antipsihotici u malim dozama (npr. haloperidol 0-1,0 mg jedanput ili dva puta dnevno) mogu futajuéa paznja ‘halucinatoni glesovi Ponckad biti potrebni za kontrolu agitacie, psinotcaih simptoma ili agresje. Pourebna je } povlagenje od drugih aie ii ituaje| opremost bog nuzefekata lekova (simptomi parkinsonizma, antiholinergifko){interakije Ie sumajitavost orem spavanja ova (Gnverzija obrasca spavanja) ) [[Sreciatsttaronsitacia_] Simptomi se najtestebrzo raza i mogu se menjai iz atau sat “Mogu se javiti kod paifenata sa prethodno normalnim psihickim funkcionisanjem ii kod onih sa }) emeocjom. Bia Steson' (medkacia, Hage infele}e) mops uzokowadehrjum Kod san Rezmotrit specjalisitku Konsultacju u sha: ‘soba ili kod onih sa demencijom, ~ somatskog oboljenja koje iziskuje specijalisticko leéenje = nekontrolisane agitacije. Diferencijalna dijagnoza "entfikovat i Rorigovat mogutesomatske uzzokskonfuie, ko st su ~ intoksiacja alkoholom i apsinenela BB | ~ itokskacjalekovia i apstinencia(ujudaju prepisanelekove) be tedke infekcije ~ metaboliéke promene (apr obojenja jet, dehidratacja, hipoglikemija) = trauma lave |= ipo Ako simptomi perzsiaju, sumanutost i poremietsi lena dominrau, a njedansomatsi vz rok nije uden, vides) Alutapstotce poremeesji eee eee) Prisutne tegobe Pacijent moze da ispoljava: ~ depresivno raspolozenje = fizitke komplikacije zbog upotrebe allohola (ulkus, gastritis, bolestjetre) nezgode ili povrede zbog upotrebe alkohola ~ o8e paméenje ii koncentraciju ‘Takode mogu biti prisutni: ~ socijalnii problemi sa zakonom zbog upotrebe alkohola (braéni problemi, izostanci sa posla) = maci apstinencijalnog sindroma (enojene, tremor, jutarnja muénina, halucinacje) Pacijenti mogu ponekad da negiraju problem sa alkoholom ili da ga ne budu svesni. Porodica mode Potraditi pomoé pre pacijenta (npr. ako je pacijent razdradijiv kod kuée, ako izostaje sa posla). Dijagnostike karakteristike Stetna upotreba alkobola: ~~ Tetka upotreba alkohola (kolifina definisana prema lokslnim standardima, npr. vite od 21 piéa nedeljno za mutkarce, i vie od 14 piéanedelino 2a Zene) ~ Preterana upotreba alkohola je uzrokovalatelesna oSteéenja (npr. bolest etre, gastrointestinal- zo krvarenje), psiholotka ofteéenja (apr. depresiju ili anksioznost wzrokovanu alkoholom), il je dovela do Stetnihsocijalnih posledica (npr. gubitak posa). ‘Standardnt upitnct (apr. AUDIT) mogu clakiati identfikaciju Stetne upotrebe. Alkoholna zavisnost: 7 nastaljanje upotrebe alkobola uprkosstetnim postedicama = teSkose u kontrolisanju upotrebe alkobola = snaina Zelja za kori8Cenjem alkobola ~ tolerancija (pie vlike koliine alkohola bez makova intoksikacije) ~ simptomi apstinencijalnog sindroma (aaksioznost, tremor, znojenje nakon Sto prestane da pije) Diferencijalna djagnoza = Smanjenje upotrebe alkohola mote biti poteljno 2a neke pacijente koji se ne uklapaju w nave- dena uputstva ~_ Simptomi anksioznost ili depresije mogu da se pojave sa teSkim pijenjem alkohola. Ako se nas- tave nakon perioda apstinencije, videtl Depresija — F32#, i Generalizovana anksioznost — PALL, Poremedaji zoe UporrebeaIRONSIA EO Np itera AOE ‘Osnovne informacije za pacijenta i porodicu = “Alkchoina zavisnost je bolest sa ozbiljnim posledicama, ~_ Prekid ili smanjenje upotrebe alkohola ée dovesti do mentalnog i fizitkog pobolifanja ~ Pijenje u toku trudnote je stetno za bebu. ~ Unckim sluéajevima Stetne upotrebe alkohola bez zavisnost, kontrolisano ili smanjeno. je razuman ci ~ Za pacijente zavisne od alkohols cil je apstinencija, PoSto nagla apstinencija mote izazvas stinencijalne simptome, neophodan je medicinski nadzor, ~~ Reciivi su esti. Kontrotisane ili prekidanje pijenja esto zahteva nekoliko pokulaa, lo ‘pacijente koji ele da prestanu odmah: Postavite konatan datum prestanka, [| ~ Prodiskutujte strategije za izbegavanjc ili prevladavanje situacija visokog rizika (npr. soc situacije, stresni dogadaji ~ Napravite specifiéne planove da se iabegne pijenje (apr. nafine suofavanja sa stresnim ¢gadajima bez upotrebe alkohola, nafine odgovaranja prijateljima koji jo8 wvek pju). ~ Pomorzite pacientima da identifikuju Sanave 2orodice ii prijatelje koji ge podriati prekid trebe alkohola = Prodiskutujte simptome i vodenje apstinencijalnog sindroma, ‘Ukoliko je smanjenjepijenja razuman cilj il ukoiko pacijent ne Zeli da prekine da pie) ~ Pregovarajte radi postizanja jasnog dogovora o smanjenju pijenja (npr. ne vie od dve ‘dnevno, sa dva dana nedeljno bez pig). ~ Porazgovarajte o strategijama za izbegavanje ii prevladavanje situacja visokog rizika (npr. aijalnesituacije,stresni dogadaji). ~ Uvesti procedure samokontrole i bezbednijeg ponaanja pri pijenju (apr. vremenska igenj,usporavanje pijenja. ‘a paciente koji ne dele da prestana i smane pen oda ~ ‘Neodbacuje nine out = Tasio uate na medics, prolote i socjune probleme wzokovan alkobolom, = Zatatte sede terminal ponome procrne aeateng sj dutite pont choi. Zapacent tone peels ponow rope ~~ Hdentifikujte i pobvalite bilo kakav uspeh. F 1 Porton mtmaja EATS Wo ponomog ples |) eats na prethodeo opine kort. Organic amopomod (ao -Anormn obo seo of pom Tako = Simpiom!spainenjalng sinroma mogu zahevai kathryn uporeby benzodazpin ( Ioaizepotida 25100 ag jecanpu Ma pla does), all 2 clan pace Dative pai. Tek apsingnjain sro fr hlroncjrnatnensbnctor woes oer Rogues) mote tert hspaliacjo! wooed ech ora becodazepon, ~ Dinulram mote pomod v odravanjuaptnenje od lkoolau eek ltajeina, al rl a upotreba nije beopdaa, Spectalsitis Konsalace Treba rancid specialize programe a ltcholnezavisiks,utoliko su dostapa ‘Savetovanje pacijenta l porodice | — eee ee ee era Pacijenti mogu ima = depresivno raspolozenje ~ telesne Komplikacije bog upotrebe droga = nezgode ili poveede zbog upotrebe droga Takode mogu da postoje ~ neobjasnjve promene raspolotenja, izgleda ili Rnkcionisanja ~ _negiranje upotrebe droga ~ “Tae na boli disektni zaitvi za prepsivanjenarkotika ii dri Iekova = socjant i problemi sa zakonom, uzrokovani upotrebom droga (braéni problemi posi) “Mogu bit prisutni anal apsinendjalnog sindroma, na primer ~ Kod opiiata:rmutnina, nojenje, tremor ~ Kod sedativa:anksioznos, tremor, halucinacje ~ Kod stimutanse: depres, éudlivos. Porodica mote da potrazi pomoé pre pacijenta (npr. ako je pacijent razdradjiv kod kute, ako izos taje sa posta). Dijagnosttke karakteristike ~ Telia il Costa upotreba, ~ Upotreba droga je uzrokovala telesna o’teéenja (npr. povrede u intoksiciranom stanju), psiho- loska o8te¢enja (npr. psihijatiske simptome 2bog upotrebe droga) ii je dovela do stetnih soc jalnih posledica (npr. gubitak posla, etki porodini problem), ~ PoteSkoée u kontrolisanju upotrebe droga, = Snatna Zelja za uaimanjem droga, = Tolerancija (moze uzimati velike kolitine droge bez znakova intoksikacije). ~_ Apstinencijani simptomi (anksioznost, tremor ili drugi apstinencijalni simptomi nakon pres- tanka upotrebe droge). staan sa Diferencijalna Gjagnoza = Poremeéaji bog upotrebe droga Sesto koegzistiraju sa poremetajima zbog upotrebe alkohola (videti Poremecai zbog upotrebe alkobale —F10#), Simptomi anksioanoct ili depresije mogu da se jave sa telkoma upotscbom droga, Ako se nasta- ‘ye nakon periods apstinencije (npr. oko 4 nedelje), videti Depresiia —F32#i Generalirovana anksioznost ~ Fil. 4 Poremecaji zbog upotrebe droga Fil = upiltstva!za vodenje Osnowne formacie za pacjenta i porodicu ~ Giljje apstinencija; pacijent i porodica treba da se usredirede na taj cil ~ Prekid ill smanjenje upotrebe droge ée dovesti do mentalnog i fizickog pobolianja ~ Uzimanje droga u toku trudnote je Stetno 2a bebu, Za intravenske korisnike droga postoj riik od dobijanje ili prenotenje HIV infekeje, hepatiti- 5a ill droge infekeije koja se prenosi kr. Prodiskuiovati adekvatne mere opreznosti (ko enje kondoma, ne koristt vige puta ige) ~ Recidivisu.éesti Kontrolisanje ili prekid upotrebe droga Sesto zahteva nekoliko pokuaja, ‘Savetovanje pacijenta i porodice Za paciente koji ele da prestanu odmah: ~ Postavte konaéan datum prestanka, ~ Prodiskutujte strategie za ibegavanfe ili prevladavanje stuacjavisokog rizika (npr. socjalne situacije, stesni dogadaji. ~ Napravite specifgne planove da se izbegne upotreba droga (npr. kako odgovoriti prijatejima koji jos uvek korist droge). ~ _dentifikujte lanove porodice ii prijatelje koji ée podria prekid upotrebe droga Ako je smanjenje upotrebe droga razuman Gi (Iv ako pant ne Zell da prekine da wzima droge) ~ Pregovarajte radi postizana jasnog dogovorao smanjenj upotrebe droga (apr. ne vie od jedne ct: farete marihuane dnevao, sa va dana nedeljno bez droge), ~ Prodiskutyte sratepje 2a ibegavani il provladavanje ste vsokog rizika (np. socal situs ci, stresni dogedai. vest procedure samokontrole i bezbednijeg ponaéanja pri uzimanju droga (npr. vremenska ogra nigena,usporavanj brzine uzimana). Za pacijente koji ne Zcle da prestanu ili smanje uzimanje droga odmah ~ Ne odbacuite ih ne oksvyte. ~ “Sasi omnatite wedicinske, psiBoleske i soejalne probleme uzrokovane drogama. = Zaksliteslededitermin radi ponoyne procene adravstvenog stanja idskutujte upotrebu droga Za paciente koji ne uspeu il ects (eo situacijama koje su dovele do reciva = Veatite se na prethodno opisane korake, Organizacve za samopomoé (kao ,Anonimn narkomani) su esto od pomot = Simptomi epstinencijatnog sindroma bog upottsbe sedativa mogu zahtevati upotrebu benzodia zepiaa (npr. hlordiazepoksida 25-50 mg do Eetri puta dnemo), ali se ambulantni pacijenti moraju padljvo pratt. Tetk! apstinencijani sindrom 2bog upotrebe sedatva (sa halucinacijama i nesta bilnoseu autonomnog nervnog sistema) mote zahtevatihospitalizaiu i primenu vetih doza anksiol ticki Fekova = Prekid upotrebe stimulants, koksin ii opijata je tefak i meds da zahteva medicinshi nadeon. Peek ‘upotrebe opijata ponekad se obavla uz postepeno (10-14 dana) smanjivanje doza metadona ili nal- treksona Specijalistitka Konsultacija ‘Treba razmotritl specjalizovane programe za bolesti zavisnosti, ukoliko su dostupt 15 Prisuine tegobe acijent moze da se Zali na: = neprijatan miris w ustima = kabalj ~ iskalljavanje = deste respirator infekeje = visok krvai pritisake — dolove u grudima = probleme sa srcem = zamor, fizitha nespremnost, Mogi pusai bi Zeleli da prestanu da pute i rado pribvataju pomot. Dijagnosidke karakeristke —$retna upotcba (apotreba davana je izazvala Gztke ili psiholotke Stetne posledice). = Zavisnost: + nastavijonjeuzimanj upekos Stetnim postedicama + nesposobnost prekida ili Kontroisanja upotrebe «+ apstinencijanisimptomi = Neki puladi mogu biti zavisni od duvana (koristevelike kolifine, teSko KontroliSu upotrebv), ai svi korinieGe imat koristi od prekida pusenia. — Tako bilo koja koitina dovana mote biti Seta, najvadniejesmanjii upotrebu duvana kod: + trudnih Zena + dece i adolescenata + roditelja male dece «+ pacijenata sa bolestima na koje upotreba duvana snadno utie (respiratome bolesti,bolest srea,bolestikrvotoka), BORE ENBE volenje ‘Osnovne informacije za pacijenta i porodicu = Bilo kakva upoireba duvana moze imati Sete posledice po rave. = Upotreba duvana u toku trudnose mote nanetiStetu bebi. ~ Prekid upotrebe duvana ée pobolfati zdravije sada iu buduénost. ‘Savetovanje pacjenta i porodice Za pacijente koji Zele da prestanu odmah: ~ Postavite konaéan datum prestanka. — Prodiskutujte situacije visokog rizika za nastavak pusenja (npr. drufenje sa prijateljima koji koriste duvan). = Napravite specififne planove da se ichegne upotreba duvana (npr. kako odgovoriti prijateljima koji nude cigaret). ~ Dajte sete za prevdavnjefodje za duvanom (npr. ease, Hite vet, akcinont ff koje odvlate paZnju, druge tehnike prevladavanja stresa).. ‘Za pacijente koji ne Zele da prestanu odmah: = Neodbacuite ih ine okrivjyjte, / — Vasno oznabite aaamnyeTuUEE posledice na zdravije uerokovane nastavijanjem puSenja. = ZakatitesledeGi termin radi ponowne procene zdravstvenog stanja i upotrebe duvana, ‘Ako je smanjenje upotrebe duvana razuman cij ili ako pacijentne cli da prekine putenje): ~ reporter postzana jog ogovora 0 smanjenju upotrebe (apr. ne vie od pet cigare- ta dnevno) = Porazgovarajteo strategijama za inbegavanje ili prevadavanje situaija visokog rik (npr. so- cijalne situacije,stresni dogadaji. = Uvesti procedure samokontrole i obrasce Kontrolisane upotiebe duvana (npr. vremenska ogra- nigenja, usporavanje brzine uzimanja). Programi grapnog savetovanja mogu biti od pomodi. Lekovi — Preparati na bazi nikotina mogu pomoti da se smanje apstinencijalni simptomi. Oni su ‘znaéajno delotvorniji kada se primenjuju uz savete o prekidanju. J Pere se Conte erect ee Prisutne tegobe acijent se mode Zalit TeikoGS u midjenju koncentraciji da éuje glasove una uverenja (da ima natprirodn moé, da ga proganjaje) neuobitajene fizitke tegobe (da ima animalne ili neobigne objekte u sebi) probleme ili pitanja vezana 2a antpsihotiéau terapiju Mote biti problema u obavljanju posi ili uéenju, = Porodica mode potraZiti pomoé 2bog apatije, usamljivanja, slabog odréavanja higijene ili _éadnog ponadanja pacijenta Dijagnostike karakteristike “Hronini problem sa sledetim Kaakteristhama: ~ sian izlaciia ~ slaba motivacija,nersnteresovanos,zanemarvanje sebe = poremeéaji miljnja(manifestovani udm ii neukladenim govorom), Periodigne epizode: ~ agitaje ii nemira ~ bizarog ponakanja ~ halucinaia(pogre i umijen, ap. da Ej lasove) ~ sumanutost (Ssta uverenja koje su ofigledn pogreins; up. pacjent jeu srodstu sa kale: skim liénostima, prima poruke preko televizije, pracen je ili progonjen). Diferencijalna dijagaoza ‘Ako su izraZeni simptomi depresie (sniZeno ili tuino raspolotenje, pesimizam, oseéanje krivice) Vvideti Depresiia — F32#. ‘Ako su izraZeni simptomi manje (uzbudenje, poviSeno raspoloZenje, uveéan dotivijaj sopstvene ‘wrednosti) videti Bipolerni poremecaj ~ FI. Hroniéna intoksikacija ii apstinencija od alkobola ili drugih supstanci (stimulansi, halucinogeni) mote da izazove psihotiéne simplome. Videti Poremecaji zbog upotrebe alkohola ~ F10 i Pore- -mecajizbog upotrebe droga — FAH. Hronitni psihotieni poremecaji =) Supitsiva Za Vodenjé (Osnowne informacije za pacijenta i porodiou = Agitacia i Gado ponatanje I ‘mentalinog poremetaja, ‘okom vremena. Antpirat i pripremiti se za recidi- Lekovi su centralna komponenta terapije; oni umanjuju postojeée tegobe i preveniraju recidive. Podrska porodice je bitna za prihvatanje leéenja i uspedau rebabilitacju Drustvene organizacije mogu obezbediti dragocenu podrsku pacijenta i porodici, Savetovanje pacijenta | porodice ‘Razmotrit plan IeGenja sa Glanovima porodice i obezbedit njihovu podeSku, (Objasniti da lekovi preveniraj reciiv i upoznati pacijenta sa nuzefektima lekova, (Obrabrivati pacijenta da funkcionige na najvigem razumnom nivou w radu i obavljanju svakod- nnevnih aktivnost ‘Umanjiti stresistimulaciju: ‘+ ne raspravijati u vezi sa psihotinim sadriajima u milljenju ‘© ibegavati konfrontaciju ili its ‘+ tokom perioda kada su simptomi intenzivai, odmor ili povlagenje od stresa moze bit koris- Pogledati pod Akutna psihoza — F23 savet o vodenju agitovanih ili eksitiranih stanja, ‘Antipsihotici €e redukovati psibotiéne simptome (npr. haloperidol 25 mg do tri puta dnevno, ili hnlorpromazin 100-200 mg do tri puta dnevno). Doze treba da budu najmanje moguée za reduko- vvanje simptoma, mada kod nekih pacijenata mogu biti potrebne vese doze. Obavestiti pacijenta da kkontinuirana upotreba lekova smanjuje rizk od recidiva. UopSteno, antipsihotigna terapija treba dda bude kontinuirana najmanje tri meseca nakon prve epizode bolesti i duze nakon ponovijene epizode. Ukoliko pacijent ne wsima lekove kako je prepisano, dugodelujuéi depo preparati u vidu injekelja ‘mogu obezbediti kontinuitet le€enja i smanjitirzik od novih epizoda. ‘Informisati pacjenta o moguéim sporednim dejstvima. Uobigajena motoma sporedna dejstva su: = akutne distonie ili spazmi koji se mogu ubladt injekcijom benzodiazepina ili antiparkinsonika akatizija (etki motorni nemir) moze da. se koriguje smanjenjem doze ili beta-blokatorima ~ simptomi parkinsonizma (tremor, akinezija) mogu da se koriguju oralnim antiparkinsonicima (ap. biperiden Img do tri puta dnevno). ‘Ukoliko je moguée, Konsultovati specijaistu 2a sve nove slutajeve psthotitnih poreme¢aja, Depresija ili manija sa psihotifnim simptomima mote da iziskuje drugatije leéenje, Razmotriti ‘konsultaciju da bi se razjasnila dijagnoza i obezbedilo prikladnije letenje. Konsultacija sa odgovarajutim druitvenim sluzbama mode da smanji poroditno optereéenje i da poboliia rehabiltacju. Razmotrti, takode, konsultacju u sluéajevima te8kih motornih sporednih dejstava. ut Prisutne tegobe Pacijent mote da dotivijava = halucinatorne glasove = Gadna uverenja ili stahove = konfuziju = steepaju Porodica mode da potradi pomoé zbog promena ponafanja pacijenta koje se ne mogu objasnit, ‘ukjuéujuéi &udno ili zastraSujuée ponsSanje (povlagenje, sumnjiéavost, pretnje). Dijagnostidke karakteristike ‘Nedavna pojava: ~ halueinacija (pogresnih nil) = sumanutosti (Evsta uverenja koja su potpuno pogreina i ne dele i socijalnoj grupi, npr. pacijent veruje da ga truju komije, da prima poruke preko televiz ge drugi na poseban natin gledaju) ~ agitecija ii bizarno ponaSanje ~ dezorganizovaniliéudan govor ‘umijenih senzacje, npr. da Guje glasove kada nema nikoga w blizi- ‘ostali lanovi u njegovo} ida = ekstremna ilabilna emocionalna stanja, = epilepsiju = intoksikaciju ili apstinenciju od alkohola ili droga = infektivne ii febrile bolest Popledati poplavije Delirjum — F052a druge moguée wzroke. ‘Ako se psihotitn simptomi ponovo javjaju ili su hronign,videti Hronini psihotiéni poremecaji — ‘F208. ‘Ako su izrazeni simptomi manije (poviteno raspolotenje, ubrzan govor ili milljenje, poviten

    You might also like