ATMOSFERSKE PADAVINE

OSNOVNI POJMOVI

POREKLO: od vlage koja je isparila sa mora i

okeana
Padavine su svi oblici kondenzovane i sublimirane
vodene pare u vazduhu, koji se na zemljinoj
povrini pojave u tenom ili vrstom obliku.
ZNAAJ: predstavlja osnovni izvor za rene tokove
i isparavanje sa sliva
Padavine se dele u dve grupe:

niske padavine: rosa, rosulja, slana, inje i poledica,

visoke padavine: kia, sleena kia, sneg, susneica,
zrnasti sneg, ljutina, krupa, sugradica i grad.

Niske padavine

To su padavine koje se obrazuju pri

zemljinoj povrini

Rosa

Oblik luenja vodene pare u kapljice je ROSA

Nastaje kada je temperatura take rose iznad
0 C
Formira se na travi, liu niskih bunja i
drugih biljaka pri tihom i vedrom vremenu ili
pri slabom vetru, i to u toku noi
Uee rose na celokupne padavine u
srednjoj Evropi je od 0.1-0.2 mm po noi
Ureaj za odreivanje koliine padavina
izazvane rosom naziva se rosometar

Rosa

Slana

Temperatura take rose je ispod 0 C,

Kada je oko 0 C, moe se istovremeno
stvoriti i rosa i slana,
Slana je padavina u vrstom stanju koja
se pojavljuje neposredno na zemljinoj
povrini ili na predmetima.

Slana

Inje

Stvara se pri vrlo hladnom vremenu, oko -2C

pa do - 10C i maglovitom vremenu,
Kapljice magle se smrzavaju na predmetima
ija je temperatura nia od 0C
Podela - Deli se na tvrdo i obino inje,

Obino inje - beli slojevi ledenih kristala

uglavnom igliaste strukture,
Tvrdo inje - neprovidna, zrnasta struktura, slina
ledu i snegu

Inje

Inje

Poledica

Homogene naslage leda, uglavnom

prozirna skrama preko predmeta,
nastale sleivanjem prehlaenih kapljica
sumaglice ili kinih kapi,
Nastaje na predmetima ija je
temperatura nia od 0 C
Javlja se pri poetku i kraju zime, na
temperaturi vazduha oko -3 do -5 0 C ,

Poledica

Dva naina nastanka:

1. Prehlaene kapi iz vazduha (magla)
se smrznu pri dodiru sa povrinom .
2. Kada kia padne na jo smrznutu
podlogu posle nagle promene vremena.

Visoke padavine

Padavine iz oblaka dele se na 3 tipa:

sipee,
frontalne i
pljuskovite.
Sipee padavine padaju iz neprekidnih, gustih oblaka stratusa. To su sitne kapljice vode ili sitne kapljice
snega.
Frontalne padavine padaju iz neprekidnih slojeva
oblaka, altostratusa i nimbostratusa. Vezana su za
vazduna strujanja na toplom frontu.
Pljuskovite padavine padaju iz nestabilnih oblaka
kumulonimbusa. Ove oblake karakterie kratkotrajne,
ali i jake padavine, sa estim promenama intenziteta.
Glavne padavine su kia sa krupnim kapima i sneg sa
krupnim pahuljicama.

Visoke padavine
nastanak

Kondenzacijom vlage na viim nadmorskim

visinama.

Znaajnu ulogu imaju jezgra kondenzacije najsitnije

tvrde estice koje se nalaze u atmosferi. Odlikuju se
hidroskopnou i sposobnou da sakupljaju oko sebe
vodenu paru. Obina para nije hidroskopski aktivna.
Kondenzacija se javlja i pri postojanju kristala leda.
Jezgra kondenzacije mogu biti najsitnije estice soli,
koje dolaze u atmosferu kao posledica odvajanja
estica voda sa vrha talasa. Voda veoma brzo isparava,
postaje sve sitnija do veliine 0.00005 mm. estice soli
su hidroskopne i lako se prenose vetrom (i do 600 km).

Visoke padavine - nastanak

OBRAZOVANJE ESTICA PADAVINA na

jezgrima kondenzacije u poetku se pojavljuju
kapljice. Gomilanjem kapljica stvaraju se
oblaci. Kapljice mogu biti naelektrisane
pozitivno i negativno. Kapljice naelektrisane
razliitim elektricitetima se spajaju to je
pomognuto turbulentnim kretanjem
vazdunih masa. Molekuli sredina, u kojoj se
estice vode kreu, se sudaraju sa esticama
vode i izazivaju njihovo kretanje. Uveane
kapljice, usled spajanja, postaju tee i pod
uticajem gravitacije padaju dole u vidu
atmosferskih padavina.

OSNOVNI POJMOVI - KIA

Kia e vid atmosferskih padavina, kao to su sneg, grad i

rosa. Kia nastae kada kapi vode padau na povrinu
Zemlje iz oblaka.
Kia ima veliku ulogu u hidrolokom ciklusu u kome vlaga
iz okeana isparava, kondenzue se u oblacima, pada nazad
na Zemlju i vraa se u okean putem reka i potoka da bi
zapoela novi ciklus.
Oblik kinih kapi se naee opisue kao "oblik suze".
okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu,
Ova opis e netaan (samo kapi vode kapane iz odreenih
izvora su "oblika suze" u momentu formiranja). Manje kapi
kie su sferinog oblika. Vee kapi su spljotene (oblika
pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U
proseku, kap kie e 1-2 mm u preniku. Navee
zabeleene kapi kie su uoene nad Brazilom i Maralovim
ostrvima 2004. - neke od njih velike 1cm.

Kina kap

Ukoliko je prenik kine kapi 1 mm, njena

teina iznosi 0.52 mg a brzina 4 m/s.
Kina kap prenika 5 mm je teka 65.42 mg a
brzina padanja ovakve kapi iznosi 7 m/s.
Kritini prenik kine kapi je 6 mm (brzina
pada je 9.3 m/s) jer sa daljim poveanjem
prenika kine kapi, brzina padanja je usled
poveanog trenja smanjuje, pa dolazi do toga
da se kapljice raspadaju.

Kina kap

Svaki udar kine kapi stvara minijaturni

krater. Na taj nain zemljite postaje
razrovano.
Intezivno vlana zemljita viestrukim
udarima kinih kapi gube svoju vrstinu
i postaju lak plen povrinskom kretanju
voda. Na ovaj nain pluvijalna (kina)
erozija priprema tlo za naredni, daleko
znaajniji proces - proces denudacije.

Kina kap

Kina kap

Snaga osloboena tokom jedne kine epizode zavisi

od intenziteta, i od koliine padavina.
Najvii dnevni intenziteti padavina zabeleeni su u
erapundiju, (podnoje Himalaja) - 974 mm i
Bombaju - 983 mm, a ekstremno maksimalna dnevna
koliina padavina izmerena je na ostrvu Reunion u
iznosu od 1870 mm.
Najvii sedmodnevni intenzitet padavina vezan je
takoe za oblast erapundija, u iznosu od 3430 mm.
Ova vrsta katastrofalnih kia uslovljava ogromnu
eroziju. Sraunato je da u oblasti Himalaja
(erapundi) kie intenziteta 1000 mm/dan sniavaju
zemljinu (topografsku) povrinu i do 10 mm po
padavinskom danu.

Kina kap

Kinetika energija jedne kine kapi je zanemarljivo mala i

ona se u trenutku udara troi na savlaivanje kohezije tla i
otkidanje estica.
Udar jedne kine kapi nema geomorfolokog znaaja, ali
kie jakih intenziteta mogu osloboditi veliku koliinu
energije i samim tim da izvri znatan rad.
Primer na povrini sliva od 100 km2, pljuskovita kia od 70
mm, sa intenzitetom od 2 mm/min, izvri bombardovanje
zemljita koje je ravno energiji osloboenoj eksplozijom 6
miliona tona TNT, odnosno, ukupnoj koliini svih
eksploziva upotrebljenih tokom II svetskog rata.
Na teritoriji Srbije, ukupna energija kinih kapi u toku
jedne godine odgovaraju snazi 4450 atomskih bombi
baenih na Hiroimu i Nagasaki. To znai da se na teritoriji
Srbije proseno svaka dva asa oslobodi energija jedne
atomske bombe (26 000 TNT).

Nastanak

Formiranje oblaka i kinih kapi odnosno

kie moe nastati na vie naina pa
razlikujemo

Konvekcijske padavine
Ciklonske padavine
Orografske padavine

Konvekcijske padavine

Nastaju u tropskim ekvatorijalnim oblastima

Zagrevanjem vazduha na Zemlji, kao laki
dolazi do njegovog penjanja na visine gde su
temperature nie. Prohlaivanjem vazduha
dolazi do njegovog zgunjavanja, formiranja
kinih kapi, oblaka i na kraju kie.
U ovakvim uslovima uglavnom se formiraju
kumuloninbusi a kratkotrajne velikih
intentziteta padavine se javljaju uglavnom u
poslepodnevnim asovima.

Konvekcijske padavine

Ciklonske padavine

Nastaju pri nailasku udaru toplog i vlanog

talasa - fronta na suv i hladan polarni front.
Nailaskom dolazi do naglog prohlaivanja
toplog i vlanog talasa, zgunjavanja fronta i
formiranja altostratusa, nimbostratusa i stratura
Glavna oblik ovih padavina su kie u toplijem
delu godine i sneg u hladnijem delu godine.
Kine kapi su srednjih i manjih veliina, a sneg
je uglavnom u obliku estrokrakih zvezdica

Ciklonske padavine

Orografske padavine

Orografske padavine nastaju kada

vetrovi diu vlani i topao vazduh du
orografskih prepreka (planinskih
masiva).
Vazduh se naglo hladi a posledica toga
su padavine.
Primer ovih padavina su Julijski Apli koji
se izdiu odmah iznad mora i ujedno
predstavljaju barijeru kretanju vlanih i
toplih vazdunih masa.

Orografske padavine

Sneg

Sneg je padavina u obliku ledenih kristala vode, koja

se sastoji od mnotva pahuljica.
Iako se sastoji od malih, nepravilnih delova, sneg je
zrnasti materijal.
ima otvorenu i meku strukturu dok se ne nae pod
spoljanjim pritiskom.
Sneg se formira kada vodena para sublimira visoko u
atmosferi na temperaturi manjoj od 0C (32F), i
nakon toga padne na zemlju.
Sneg takoe moe biti vetaki napravljen
korienjem snenih topova, koji prave sitna zrna
slinija krupi.

Grad

Grad je naziv za vrstu padavina u obliku ledenih

oblutaka.
Ova vrsta padavina nanosi velike tete poljoprivredi i
smatraju se nepogodom vre se redovna
osmatranja i praenja gradonosnih oblaka od strane
odgovarajuih slubi
Nastaje kada snane vazdune struje odvuku vodene
kapi iz oblaka u vie slojeve gde je temperatura nia.
Kapi se tamo zalede i poprime loptasti oblik, odnosno
prelaze u grad.
Kada uzlazna struja koja je ponela ove kapi ne moe
vie da odri njihovu teinu, ledene kugle padaju na
zemlju.

Grad

Najee ove ledene kugle nisu vee od 5 mm, ali se

deavalo da budu mnogo vee i da nanesu velike
tete pa ak da budu opasne i po ljudski ivot
2001 godine u italijanskoj oblasti Veneto padao je
grad veliine kajsije i unitio useve
Na granici SAD i Kanade 1998. godine grad je padao
9 dana zbog ega je vie miliona ljudi ostalo bez
struje i hrane
Najvei grad je padao u Bangladeu 1986 godine.
Teina pojedinih ledenih kugli je iznosila aj 1
kilogram. A prilikom ove nepogode je poginulo 92
osobe

Grad

Grad

TA SVE UTIE NA ATMOSFERSKE

PADAVINE

Vetar odreuje karakter prenosa vazdunih

masa
ume poveavaju atmosferske padavine
zbog vee hrapavosti njihove povrine. U
odnosu na golo zemljite za 10 %.
Pravac i smer kretanja vazdunih masa najbolji sa juga na sever, a najsuniji sa
severa na jug.

KLASIFIKACIJA ATMOSFERSKIH
PADAVINA

Po veliini: dnevne, mesene i godinje sume

Po intezitetu: kie jakog i slabog
Po obliku: kia, sneg, grad, ...