Visoka kola strukovnih studija za menadment u

saobraaju

SEMINARSKI RAD

Tema: Akcionarsko drutvo

Predmet:
Kompanijsko pravo

Student:
Broj indeksa:PB doc. Dr.

Profesor:

Ni, 2015

SADRAJ

Uvod.................................................................................................3
Pojam akcionarskog drutva.........................................................4
Osnivanje akcionarskog drutva..................................................5
Zatvoreno i otvoreno akcionarsko drutvo..................................7
Akcije i druge hartije od vrednosti................................................9
Dividende i druge isplate akcionarima...........................................10
Osnivaka skuptina akcionarskog drutva.................................10
Nadlenosti osnivake skuptine..................................................11
Organi akcionarskog drutva........................................................12
Skuptina.........................................................................................13
Upravni odbor.................................................................................14
Izvrni odbor...................................................................................15
Zakljuak.........................................................................................16
Literatura.........................................................................................17

UVOD

Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim

kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko
drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom
imovinom.
Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it.
Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi.
Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je
preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima
obavezu da javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su
akcionari.
Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u
pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala:
1. na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici
na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i
finansijski posrednici (najee su to banke - investicione i poslovne);
2. na sekundarnom tritu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se
kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
3. na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju
regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su
manje vie meusobno nezavisna.
Akcionarska drutva u nazivu preduzea imaju sufiks "a.d.

POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA

Akcionarsko drutvo definisano je Zakonom o privrednim drutvima iz

2004. godine. Pre toga, Zakon o preduzeima iz 1996. godine takoe odreuje
ovu formu, a i istoimeni akt iz 1988. godine koji je koristio termin deoniko
drutvo. Akcionarsko pod ovim imenom sree se i u Zakonu o akconarskim
drutvima Kraljevine Srbije iz 1896. godine, kao i u jugoslovenskom Trgovakom
zakoniku iz 1937. godine. Iz samog naslova zakona i oblika drutva sledi i razlika
izmeu termina akcija i deonica. U teoriji su podeljena miljenja o tome kom
terminu treba dati prednost. U naem zakonodavstvu je prihvaen termin
akcionarsko drutvo. Prema Zakonu o privrednim drutvima akcionarsko drutvo
moe biti otvoreno i zatvoreno. Osnivakim aktom se odreuje koja vrsta
akcionarskog drutva se osniva. Ukoliko izriitog odreenja vrste akcionarskog
drutvanema u osnivakom aktu, smatra se da je osnovano otvoreno
akcionarsko drutvo.
Akcionarsko drutvo je vrsta privrednog drutva, drutva kapitala, za ije
se osnivanje sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko drutvo osniva
jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja
odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom koje sadri oznaku
akcionarsko drutvo skraenicu a.d. ili ad. Osnovni kapital drutva utvren je
i podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva ini zbir nominalnih vrednosti svih
akcija.
Akcionarsko drutvo je pravni subjekt, ima svoju imovinu koja je odvojena
od imovine osnivaa. Ovo drutvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za
obaveze koje preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze
drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imvinu drutva.
Meutim, akcionari akcionarskog drutva mogu prema treim licima lino

odgovarati za obaveze drutva ako zloupotrebe privredno drutvo za nezakonite

ili prevarne ciljeve, ili ako sa imovinom drutva raspolau kao sa sopstvenom
imovinom kao da privredno drutvo kao pravno lice ne postoji. Zloupotreba
pravnog lica je odreena lanom 15 Zakona o privrednim drutvima, a bila je kao
institut probijanja pravnog subjektiviteta poznata i u Zakonu o preduzeima iz
1996. godine.
Akcionarsko drutvo ima tano odreen kapital neophodan za osnivanje.
Minimalni osnovni kapitaldrutva propisan je zakonom. Naelo fiksiranosti
osnovne glavnice je od posebnog znaaja za trea lica, kao generalno
obezbeenje za realizaciju njihovih potraivanja. Akcionarsko drutvo je duno
da vrednost svoje neto imovine stalno odrava na nivou koji je jednak ili vei od
zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U sluaju da se
osnovni kapital drutva iz bilo kog razloga smanji ispod vrednosti odreene
zakonom, akcionarsko drutvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od est
meseci od dana smanjenja. Drugi nain za reenje problema smanjenja
osnovnog kapitala jeste promena pravne forme. Ukoliko drutvo ne uspe da odri
vrednost neto imovine na nivou jednakom ili veem od zakonom propisane
vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim e biti otvoren postupak
likvidacije. Osnivaki kapital akcionarskog drutva formira se otkupom akcija u
najmanjem iznosu zakonom propisane osnovne glavnice. Propisivanje minimuma
osnovnog kapitala i odravanje njegove vrednosti jesu garancija treim licima, ali
su od znaaja i za obavljanje delatnosti drutva. Akcionarsko drutvo se moe
osnovati u svim svojinskim oblicima. Vlasniki reim nad drutvom zavisi od
svojinskg reima sredstava koja se ulau u drutvo. Osnivai mogu biti sva
pravna i fizika lica, domaa i strana.
Akcionarsko drutvo je vrlo pogodan oblik preduzea za investicije veeg
obima. Sredstva se mogu prikupiti od velikog broja ulagaa, pri emu njihovi
pojedinani ulozi ne moraju biti veliki. A za investitore je najbitnija injenica
odgovornosti, jer u ovom obliku privrednog drutva oni ne snose nikakvu
imovinsku odgovornost u vezi obavljanja njegove registrovane delatnosti.

Akcionarsko drutvo se, dakle, kao pravni subjekt karakterie odreenim

osobenostima:
osnovni kapital drutva podeljen je na akcije odreene nominalne
vrednosti,
imovina drutva odvojena je od imovine osnivaa,
akcije kao hartije od vrednosti garantuju odreena prava njihovim
vlasnicima,
zakon odreuje minimalni iznos osnovnog kapitala.

OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Dva su uslova koja treba osnivai

da ispune u cilju osnivanja

akcionarskog drutva. Osnivai najpre moraju da donesu odluku o osnivanju

akcionarskog drutva. Ova odluka, koja predstavlja u sutini osnivaki akt donosi
se u pismenoj formi i overava sudskim putem. Osnivaki akt je prvi, formalni,
uslov i sadri:
puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite
pravnog lica svakog osnivaa drutva,
poslovno ime i sedite drutva,
delatnost,
oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno 1,
iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog
unoenja, odnosno formu uloga,
broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje
nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i
klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda, kao i pravo akcija svake
klase,
broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate,
1

Poajm akcionarskog drutav utvren je odredbom lana 187. stav 1.ZPD

 identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i
vrstu akcija za te uloge,
trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodrerno vreme, ukupni ili
procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na
teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za
poetak rada,
posebne pogodnosti, do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je
drutvo ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili
drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji
su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja.
Osnivaki akt akcionarskog drutva moe da sadri i druge odredbe, na
primer ime i adresu prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora,
ovlaenja koja se daju upravnom odboru, i druga pitanja.
Pored osnivakog akta akcionarsko drutvo moe imati i statut kojim se
blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se sainjava u pisanoj
formi, ali se ne dostavlja uz prijavu za registraciju drutva. Pravno dejstvo statuta
prema akcionarima nastupa danom njegovog donoenja. Usvajanje i izmene
statuta su u nadlenosti upravnog odbora akcionarskog drutva, osim kada su
ova ovlaenja izriito osnivakim aktom poverena skuptini akcionara. Ukoliko
postoji neusklaenost izmeu osnivakog akta i statuta akcionasrkog drutva,
primenjuje se osnivaki akt drutva.
Drugi oavezni uslov koji mora biti ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog
drutva

je

obezbeenje

osnovnog

kapitala.

Minimalni

osnovni

kapital

akcionarskog drutva odreen je zakonom. Novani ulog osnovnog kapitala

zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10 000 u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, a za otvoreno akcionarsko drutvo
najmanje 25 000. Vei iznos novanog dela minimalnog osnovnog kapitala
moe biti odreen posebnim zakonom za osnivanje banaka, organizacija u
osiguranju, kao i akcionarskih drutava koji obavljaju zakonom odreene
delatnosti u ovoj formi.

Osnovni kapital akcionarskog drutva obezbeuje se ulozima akcionara.

Ugovoreni ulozi koje se unose u novcu uplauju se do registracije akcionarskog
drutva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50%
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Ostatak se
uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva. Akcionari
na osnovu svog uloga stiu pravo na izdavanje akcija. Ako se akcije ili druge
hartije od vrednosti stiu unoenjem stvari i prava, plaanje se vri njihovim
unoenjem u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana
registracije drutva.
Zakon

pored odreenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog

drutva odreuje i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Akcionarsko drutvo

moe izdavati obine akcije sa nominalnom vrednou i bez te vrednosti,
odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom vrednou. Najnia nominalna
vrednost akcija ne moe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska
protivvrednost od 5

zaokrui do najvieg broja djeljivog sa 10 u dinarskoj

protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnoenja prijave za upis osnivanja

akcionarskog

drutva,

odnosno

podnoenje

prijave

za

upis

promene

registrovanog osnovnog kapitala drutva. Ukupna vrednost izdatih akcija ne

moe biti nia od iznosa osnovnog kapitala- 10 000, odnosno 25 000. Akcije se
ne mogu izdavati za iznos koji je nii od nominalne vrednosti, odnosno
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Uee akcija u
osnovnom kapitalu odreuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti
svih uplaenih akcija- pri emu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija
sa nominalnom vrednou raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne
vrednosti.
Osnivanje

akcionarskog

drutva

podrazumevaneophodne

trokove.

Trokove osnivanja mogu snositit osnivai ili drutvo, to se odreuje osnivakim

aktom drutva. U sluaju da osnivakim aktom nije drugaije odreeno, trokove
osnivanja drutva snose njegovi osnivai. Osnivaima se naknada trokova
osnivanja drutva moe odobriti samo do visine sredstava koja je odreena

osnivakim aktom. Sa druge strane, kada je osnivakim aktom odreeno da

samo drutvo snosi trokove osnivanja, mogue su dve situacije:
1. trokovi mogu biti plaeni iz osnovnog kapitala drutva, i
2. trokovi mogu biti uneti u drutvo kao deo uloga

ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUTVO

Zatvoreno akcionarsko drutvo Zatvoreno akcionarsko drutvo

predstavlja vrstu akcionarskog drutva ije se akcije izdaju samo njegovim
osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Broj
akcionara u zatvorenom akcionarskom srutvu je ogranien, to znai da ovo
drutvo moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko se broj akcionara povea i
odri iznad navedenog broja akcionara u periodu duem od godinu dana, to
drutvo postaje otvoreno akcionarsko drutvo 2. Zbog svog karaktera zatvoreno
akcionarsko drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom, a takoe, ne
moe ni na drugi nain svoje akcije nuditi javnim putem. U zatvorenom
akcionarskom drutvu akcionari koji upisuju prvu emisiju akcija jesu osnivai ove
vrste akcionarskog drutva. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe postati
otvoreno, kao to se otvoreno moe pretvoriti u zatvoreno. Ovaj postupak se vri
u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite
hartija od vrednosti. Pretvaranje jedne vrste akcionarskog drutva u drugu vri se
izmenom osnivakog akta, pri emu se ne smatra da ovim putem dolazi do
promene pravne forme privrednog drutva.
Otvoreno
akcionarskog

akcionarsko

drutva

je

drutvo

sloeniji

Nain

odnosu

na

osnivanja
osnivanje

otvorenog
zatvorenog

akcionarskog drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo se osniva javnim upisom

akcija (tzv. sukcesivni nain osnivanja). Javni poziv se moe vriti javnom
2

Zakona o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS 125-04, l.310

ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom

kojim se ureuje trite hartia od vrednosti. Postupak izdavanja akcija je pod
nadzorom Komisije za hartije od vrednosti.
Karakteristika otvorenog akcionarskog drutva je da moe imati
neogranien broj akcionara, i ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.
Otvoreno akcionarsko drutvo moe biti kotirano i nekotirano.
Postupak

osnivanja

otvorenog

akcionarskog

drutva

pretpostavlja

sukcesivno, odnosno postepeno ili javno osnivanje. Postupak sucesivnog

osnivanja realizuje se kroz vie faza. Kod sukcesivnog naina osnivanja,
osnivai, odnosno drutvo, upuuju javnu ponudu i prospekt za upis i uplatu
akcija, uz objavljivanje informacija o drutvu. Osnivai javni poziv za upis i uplatu
akcija ine u vreme osnivanja drutva, a drutvo nakon osnivanja. Drugi deo
akcija upisuju, uplauju, odnosno preuzimaju sami osnivai. Sukcesivni nain
osnivanja sprovodi se u vie faza:
1. zakljuivanje ugovora o osnivanju drutva,
2. upis, uplata ili unoenje uloga i preuzimanje dela akcija od strane samih
osnivaa drutva,
3. odobrenje prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti u skladu
sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i
objavljivanje javne ponude za upis i otkup akcija od strane treih lica, sa
naznakom mesta dostupnosti prospekta i izvoda iz prospekta,
4. upis i uplata akcija ili unoenje uloga po javnoj ponudi od strane drugih
lica
5. upis i otkup eventualnih neupisanih akcija ponuenih u javnoj ponudi od
strane osnivaa,
6. eventualni postupak sa upisanim vikom akcija,
7. obavetavanje Komisije za hartije od vrednosti o uspenosti emisije radi
upisa u njen registrar emisije akcija3,
8. odravanje osnivake skuptine i imenovanje prvih organa drutva,
9. podnoenje prijave za registraciju drutva.
3

Zatvorena akcoinarska drutva nisu pod nadzorom komisije za hartije od vrednosti

10

Bitna karakteristika osnivanja otvorenog akcionarskog drutva je da je

postupak propisan zakonom koji se u potpunosti mora potovati.
Javno pozivanje na upis i uplatu akcija, koje ne otkupljuju sami osnivai,
prua mogunost svakom zainteresovanom licu da se odazove pozivu i upie
ponuene akcije. Sadrina javnog poziva treba da to potpunije informie
zainteresovana lica o akcionarskom drutvu i objavljuje se u celosti uz odobrenje
nadlenog organa.
Kod ovog naina osnivanja razlikujemo akcionare-osnivae drutva i
akcionare-druge upisnike akcija. Svaki od osnivaa ima mora upisat inajmanje
jednu akciju. Drugi upisnici akcija, sa druge strane, su akcionar koji upisuju akcije
prve emisije po javnom pozivu.
Osnivai i drugi upisnici akcija iz njihove prve emisije uestvuju u fazama
osnivanja otvorenog akcionarskog drutva u cilju obezbeenja minimalnog
iznosa osnovnog kapitala drutva. Osnivaka (prva) emisija smatra se uspelom
ako se ponuene akcije iz javne ponude i prospekata upiu u broju koji je kao
uspean upis predvien javnom ponudom i koji je kao takav oznaen u
prospektu, odnosno ako iznos uplaenih akcija iznosi najmanje 50% nominalne
vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija
bez nominalne vrednosti. Ukoliko se akcije iz javne ponude i prospekata ne upiu
i ne uplate u navedenom iznosu, smatra se da osnivanje akcionarskog drutva
nije uspelo, jer nije obezbeen jeda od osnovnih uslova- materijalni uslov.

AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDOSTI

Akcionarsko

drutvo

moe

izdavati

obine

(redovne)

preferencijalne (povlaene) akcije. Ono ne moe izdavati akcije na donosioca.

Osnivai otvorenog drutva, odnosno otvoreno akcionarsko drutvo, upisuje
emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu za
zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima Komisije za hatrije

11

od vrednosti. Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra se lice

koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom.
Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava, u skladu sa
Zakonom, osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito: pravo
pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva; pravo
uea u radu skuptine drutva; pravo glasa u skuptini drutva tako da jedna
akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi; posle isplate
dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo uea u
raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate poverilaca i
akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg sticanja akcija iz novih
emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu
sa Zakonom.
Obine akcije akcionarskog drutva ne mogu se pretvarati u prefercijalne
akcije ili druge hartije od vrednosti. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama
ukljuuju naroito predost u odnosu na obine akcije u pogledu prvenstva isplate
dividende i prvednstva kod likvidacije drutva.
Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge hartije od
vredosti, ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom
drutva nije drugaije odreeno.

DIVIDENDE I DRUGE ISPALTE AKCIONARIMA

Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije
godinje u skolopu sa odlukama redovne godinje skuptine ili bilo koje vreme
izmeu godinjih skuptina, osim ako osnivakim aktom drutva nije drukije
odreeno.
Po usvajanju finansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu debit te
godine rasporeuje se sledeim redom:
1) za pokrie gubitka prenesenih iz ranijih godina;
2) za zakonske rezerve;

12

3) za dividendu u skladu sa Zakonom;

4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi optim aktom.
Dividende se mogu plaati u novcu i akcijama ili drugim hartijama od
vrednosti drutva ili akcijama tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj
imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva drukije odreeno.

OSNIVAKA SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

Osnivaka skuptina se saziva ukoliko je uspela prva emisija akcija.
Skuptinu sazivaju osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem.
Sazivanje i odravanje skuptine mora biti obavljeno u roku od 60 dana od dana
isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Rok za
odravanje skuptine moe biti produen na osnovu sudske odluke donete u
vanparninom postupku, a na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 10%
upisanih akcija, i to najdue na 30 dana. Svaki od upisnika dobija poziv za
prisustvovanje osnivakoj skuptini, koji u prilogu sadri osnivaki akt, izvetaj
osnivaa i ovlaenih procenjivaa, izvetaj o trokovima osnivanja, spisak akcija
po upisnicima na osnovu javne ponude i listu lica koja su u svojstvu osnivaa
eventualno preuzela akcije bez upisa na osnovu te ponude, uz naznaenje broja
i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih lica.
Pravo da uestvuju na osnivakoj skuptini imaju svi upisnici potpuno
uplaenih akcija. Ova lica imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini. Skuptina
moe otpoeti svoj rad ukoliko sednici prisustvuju upisnici ije uplaene akciju
predstavljaju prostu veinu akcija koje daju pravo glasa o pitanjima njene
nadlenosti. Sednicu otvara osniva sa najveim brojem upisanih akcija, a
ukoliko ima vie osnivaa ima takav status, prioritet ima upisnik koji je prvi uplatio
akcije. On sainjava spisak prisutnih upisnika akcija, odnosno njihovih
punomonika, i da utvrdi uslove za odravanje skuptine.
U sluaju da kvorum ne postoji, osnivai mogu sazvati skuptinu u roku
koji ne moe biti krai od 8 i dui od 15 dana. U sluaju da osnivaka skuptina

13

nije uspela, smatra se da drutvo nije osnovano. Osnivai su tada solidarno

odgovorni za povraaj uplaenih iznosa upisnicima akcija. Ova obaveza odnosi
se i na povraaj uloenih nenovanih uloga.

NADLENOSTI OSNIVAKE SKUPTINE

Osnivaka skuptina akcionarskog drutva:
utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti
nenovani ulozi,
bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora,
ukoliko osnivai to nisu uradili osnivakim aktom,
odluuje o posebnim pravima koje pripadaju osnivaima i odobrava
posebne pogodnosti osnivaima i drugim licima,
donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovanih uloga(ulozo o
stvarima i pravima),
odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije
drutva, a koji su u vezi s osnivanjem drutva,
utvruje iznos trokova osnivanja drutva.
Osnivaka skuptina moe odluivati i o prihvatanju upisanog vika akcija
ili njegovog dela, u situaciji kada je broj upisanih akcija vei, u odnosu na
ponueni broj akcija iz javne ponude. Akcionari koji su upisali akcije o kojima je
skuptina odluivala imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini od momenta
donoenja odluke.
Odluke se na sednici osnivake skuptine donose veinom glasova akcionara sa
obinim akcijama. Meutim, zakonom ili osnivakim aktom, a samim tim i javnom
ponudom i prospektom, moe biti odreen vei broj glasova potreban za
punovanost odluke. Inae, na osnivakoj skuptni svaka obina akcija daje
pravo na jedan glas.

14

Kada je odluivanje u pitanju postoje jo neka pravila. Osnivaka

skuptina o prihvatanju procene uloga u stvarima i pravima glasa odvojeno za
svaki takav ulog. Pri tom,osnivai i upisnici akcija na osnovu ovih uloga nemaju
pravo glasa prilikom izjanjavanja skuptine po ovom pitanju, niti se njihovi
glasovi raunaju u kvorum glasova i potrebnu veinu za donoenje odluke.
Jednoglasnost, odnosno saglasnost svih upisnika uplaenih akcija je neophodna
kada se odluuje o izmeni odredbe osnivakog akta o iznosu osnovnog kapitala.
Ova odredba ima dispozitivni karakter tako da osnivakim aktom akcionarskog
drutva moe biti odreeno drugaije reenje. Kada su trokovi osnivanja
akcionarskog drutva u pitanju i odluivanje o njima, na sednici osnivake
skuptine pravo glasa o ovom pitanju nemaju osnivai koji su imali te trokove.

ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

U zavisnosti da li je re o otvorenom ili zatvorenom drutvu moemo

razlikovati i njihove organe. Organi zatvorenog akcionarskog drutva su:
Skuptina;
Direktor ili upravni odbor;
Zatvoreno akcionarsko drutvo moa da ima i izvrni odbor i generalnog
direktora. Osnivakim aktom ili statutom moe se odrediti da drutvo ima
internog revizora ili odbor revizora. Na predlog manjinskih akcionara koji
raspolau sa najmanje 20% osnovnog kapitala drutva, skuptina

moe da

izabere strunog poverenika radi pregleda finansijskih izvetaja i poslovnih knjiga

drutva u poslednje tri godine.
Organi otvorenog akcionarskog drutva su:
Skuptina;
Upravni odbor;
Izvrni odbor;

15

 Generalni direktor;
Kod kotiranog otvorenog akcionarskog drutva obavezni organi su
nadzorni odbor ili odbor revizora i interni revizor, a ima i sekretara.

SKUPTINA
Skuptina predstavlja mesto gde se nalaze i okupljaju svi osnivai
akcionarskog drutva. Svi akcionari su lanovi skuptine. Skuptina predstavlja
organ u kome su skoncentrisana najvanija ovlaenja i ovo iz razloga jer je ine
osnivai samog drutva.
Skuptina odluuje o najvanijim pitanjima za rad i poslovanje drutva.
Prema Zakonu o privrednim drutvima skuptina odluuje o sledeim pitanjima:
1. izmenama osnivakog akta, ukljuujui naroito i promene koje
ustanovljavaju, poveavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili
povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, poveavaju ili smanjuju osnovni kapital,
ali ne ukljuujui promene koje moe izvriti upravni odbor u skladu sa zakonom;
2. statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog
drutva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom;
3. raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, ako osnivakim aktom ili statutom nije
drukije odreeno;
4. usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja upravnog odbora,izvetaja
revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izvetajima;
5. politici naknada i nagradama lanovima upravnog odbora;
6. izboru i razreenju lanova upravnog odbora drutva;
7. prestanku drutva;
8. izboru i razreenju revizora;
9. pitanjima podnetim skuptini akcionara na odluivanje od strane upravnog
odbora drutva, u skladu sa zakonom;

16

10. izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva ili lanova upravnog

odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih
davanja;
11. drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivakom aktu drutva.
Odluke donete na sednici skuptine akcionara unose se bez odlaganja u
knjigu odluka.
Pored redovne godinje skuptine zakon predvia jo nekoliko vrsta
skuptina i to:
Vanrednu skuptinu;
Skuptinu po nalogu suda;
Vanrednu skuptinu zatvorenog akcionarskog drutva;
Vanrednu skuptinu akcionarskog drutva u sluaju poslovanja sa

gubitkom.
Vanredna skuptina se odrava u sluaju naroite potrebe da se donese
odreena odluka neophodna za preduzee .
Skuptina akcionarskog drutva nadlena je da donosi statut drutva,
program rada i plan razvoja preduzea, da odluuje o raspodeli i nameni
dobiti i o pokriu gubitaka u poslovanju drutva, donosi godinji obraun
drutva, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva.
Pismeni poziv za redovnu godinju sjednicu upuuje se svakom akcionaru
najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre odravanja sednice, dok je taj rok za
vanrednu sjednicu skraen i iznosi najkasnije 15, a najranije 30 dana pre dana
sjednice.

UPRAVNI ODBOR
Upravni odbor je obavezan organ kod otvorenog akcionarskog drutva,
dok zatvoreno moe a ne mora imati upravni odbor. Ukoliko se u osnivakom

17

aktu zatvorenog akcionarskog drutva ne predvidi upravni odbor, umesto njega

se bira direktor.
Bitno je napomenuti da odredbe Zakona o privrednim drutvima koje
reguliu upravni odbor za otvoreno akcionarsko drutvo prmenjuju se i na
direktora zatvorenog akcionarskog drutva.
Prema zakonu upravni odbor ima najmanje 3 a najvie 15 lanova, s tim da se
broj lanova utvruje osnivakim aktom drutva. lanovi upravnog odbora se
biraju na svakoj godinjoj skuptini, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj
sednici koja je sazvana radi tog izbora. lanovi upravnog odbora mogu podneti
ostavku i ona ima pravno dejstvo od dana podnoenja, osim ako nije u njoj
naveden neki drugi dan. Razreenje lanova upravnog odbora je pravo
skuptine, koja moe u obrazloenju odluke navesti razloge ali i ne mora.
lanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvrnih
lanova. Pravilo je da kotirano akcionarsko drutvo mora u upravnom odboru
imati veinu neizvrnih lanova, od kojih su najmanje dva nezavisna.
Mandat lanova upravnog odbora i direktora kod zatvorenog akcionarskog
drutva, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora, a
zakon nije ograniio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima.
Upravni odbor meu svojim lanovima bira predsednika. Predsednik se
bira veinom od ukupnog broja lanova. Upravni odbor je osim za izbor
predsednika nadlean i za njegovo razreenje. Predsednik upravnog odbora je
generalni direktora drutva, osim ako osnivakim aktom nije drugaije regulisano.
Zakon propisuje da upravni odbor odluuje ako je prisutna veina lanova
upravnog odbora i da odluke donosi veinom glasova prisutnih lanova.
Izriito je propisano da upravni odbor mora imati najmanje etiri redovne
godinje sednice, a moe imati i vanredne sednice.
Najvanija zakonska ovlaenja upravnog odbora su:
1. kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija;
2. upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i
administracije drutva;
3. utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva;

18

4. sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog

reda;
5. daje i opoziva prokuru;
6. utvrivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njihovog
sprovoenja;
7. odreivanjedana sa koim se utvruje lista akcionara sa pravom uea na
skuptini;
8. izdavaje akcija u okviru limita utvrenog osnivakim aktom i ovim
zakonom;
9. izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija od
vrednosti, u okviru limita predvienog osnivakim aktom i ovim zakonom;
10. utvrivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim zakonom;
11. izbor i razreenje izvrnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje
drutvo zakljuuje sa njima i utvrivanje njihova naknade;
12. utvrivanje iznosa i dana dividende, dana plaanja i postupka plaanja
dividendi, kad mu osnivaki akt drutva da takvo ovlaenje;
13. donoenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom,
osnivakim aktom ili statutom drutva.

IZVRNI ODBOR

Izvrni odbor je obavezan organ u otvorenom akcionarskom drutvu, dok

je kod zatvorenog akcionarskog drutva ovo fakultativan organ. lanove izvrnog
odbora bira i razreava upravni odbor drutva. Zakon o privrednim drutvima
propisuje da su lanovi izvrnog odbora direktori akcionarskog drutva. Oni su
izvrni direktori drutva kako ih zakon naziva.
U izvrni odbor mogu biti birani lanovi upravnog odbora i druga lica, s tim
da lanovi upravnog odbora ine manje od polovine ovog odbora.
19

Izvrni odbor nadlean je za sprovoenje odluka upravnog odbora i sva

pitanja povezana sa voenjem poslova i tekuim poslovanjem drutva. Upravni
odbor duan je da stalno i potpuno informie izvrni odbor o svim pitanjim koji su
u njegovoj nadlenosti.

ZAKLJUAK

Akcionarski oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog

finansiranja preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja
manjih uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu
preduzea imaju tri grupe prava:
Pravo na dividendu;
Pravo uestvovanja u odluivanju;
Pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea.
Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju
dominantan oblik organizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea
raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena
odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za
rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je
najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne
odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preuzea,
ve samo kapitalom uloenim u preduzee.
Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment koji najee
rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie
razdvojenost uprave od vlasnitva.

20

LITERATURA:

Osnovi prava, prof. Dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidum

2008.
Poslovno pravo osnove prava i obligacija, Simi dr Mili, Trifkovi dr
Milo, Ekonomski fakultet, Sarajevo 1999.
Osnovi poslovnog prava, Bartislav V. Stankovi
Poslovno pravo, Aleksandar Gruji
Poslovno pravo, Vukievi Slavoljub

21