Strain I.

Posavljak

OTPORNOST MATERIJALA

OM15-P1

1. UVOD
1.1. Otpornost materijala. Predmet,
zadaci i veza sa drugim naukama
Otpornost materijala je nauka o proraunima

vrstoe, krutosti i stabilnosti konstrukcija i

njihovih elemenata.
Konstrukcije?
vrstoa?
Krutost?
Stabilnost?
2

U Otpornosti materijala izuavaju se vrsta

(deformabilna) tela. Ovim telima se pri

optereenju menjaju dimenzije i oblik.
vrstom telu, odnosno bilo kojem elementu
konstrukcije kao vrstom telu, moemo
pridruiti: optereenje, geometriju i
materijal.
Iz igre sa ova, nazovimo tri parametra,
proistiu zadaci Otpornosti materijala.

Prvi zadatak?
Drugi zadatak?
Trei zadatak?

Fundamentalnim

za

smatraju se:
Via matematika,
Fizika,
Teorijska mehanika,
Nauka o materijalima i
Inenjerska grafika.

Otpornost

materijala,

Zadaci

koji se reavaju u Otpornosti

materijala, sa manjom ili veom strogou,
reavaju se i u srodnim naukama:
Teoriji elastinosti,
Teoriji plastinosti,
Teoriji puzanja,
Teoriji zamora i
Mehanici loma.

Za veinu nauka, koje profiliu inenjere

tehnike,
Otpornost
materijala
je
fundamentalna.
Navedimo
naune discipline podrane
spoznajama steenim u Otpornosti materijala:
Mainski elementi,
Teorija konstrukcija,
Teorija rezanja,
Teorija plastine obrade,
Toplotne turbo maine,
Graevinska mehanizacija,
Poljoprivredna mehanizacija,
6

Transportna sredstva,
Postrojenja u metalurgiji,
Postrojenja u rudarstvu itd.

1.2. Optereenje, geometrija i materijali

elemenata konstrukcija

1.2.1. Optereenje
Optereenje konkretnog elementa konstru-

kcije, kao vrstog tela, ine sve priloene mu

spoljanje sile (aktivne i reaktivne).
Prema nainu delovanja, optereenje delimo
na povrinsko i zapreminsko.
Povrinsko optereenje?
Povrinsko optereenje, podela prema karakteru

raspodele?
8

Zapreminsko optereenje ine zapreminske

sile koje deluju na sve delie vrstog tela i

srazmerne su njegovoj masi.
Ova
optereenja
su
zapreminski
raspodeljena (ravnomerno ili neravnomerno).
Prema
nainu delovanja u vremenu,
optereenja mogu biti: statika i dinamika.
Statika optereenja?
Dinamika optereenja?

Sl. 1.1 Koncentrisana optereenja (sila F i moment M), linijski raspodeljeno

optereenje (q),
povrinski raspodeljeno optereenje (pritisak p) i
zapreminski raspodeljeno optereenje (specifina teina )

10

1.2.2. Geometrija
Pod

geometrijom elementa izvesne konstrukcije,

podrazumevamo njegov dimenzionisani oblik.
U pogledu geometrije, uz manja ili vea pojednostavljenja, elementi konstrukcija mogu se modelirati kao:
linijski elementi (pravolinijski ili krivolinijski, konstantnog

ili promenljivog poprenog preseka),

povrinski elementi (ravni ili zakrivljeni) i kao
masivi (prostorni elementi).

11

Sl. 1.2 Modeli elemenata konstrukcija: pravolinijski element konstantnog

poprenog preseka (1), pravolinijski element promenljivog poprenog
preseka (2), krivolinijski element konstantnog poprenog preseka (3),
tanka ploa (4), ljuska (5) i masiv (6)
12

Sl. 1.3 Primeri konstrukcija sa delimino istaknutim elementima:

linijski elementi (1), ploe (2), ljuske (3) i masivi (4)
13

1.2.3. Materijali
Materijali koji se koriste za izradu elemenata konstrukcija

(konstrukcioni materijali), uglavnom su legure metala

(eljeza, nikla, titana, aluminijuma, bakra i dr.), kao i
neorganski i organski materijali (polimeri, plastmase,
keramika, vlakna, drvo).
Belei se i porast primene kompozitnih materijala
proizvedenih od visoko vrstih staklenih, ugljeninih ili
drugih vlakana i veziva (polimera i metala).

14

Elastini materijali?
Plastini materijali?
Visokoelastini materijali?
Homogeni/nehomogeni materijali?
Izotropni/anizotropni materijali?
Ortotropni (ortogonalno izotropan) materijali?

15

1.3. Unutranje sile, naponi i naponsko

stanje
Unutar

optereenog vrstog tela, izmeu

njegovih delia (kristala, molekula, atoma),
pojavljuju se unutranje sile, koje se protive
delovanju optereenja (spoljanjih sila).
Koliinska mera ovih sila zove se napon.
U svrhu opisivanja unutranjih sila i usvajanja
pojma napona, posluiemo se metodom
zamiljenog preseka.
16

Sl. 1.4 Proizvoljno vrsto telo optereeno prostornim sistemom sila (a),
zamiljenom ravni preseeno na dva dela (b), koja su u mislima razdvojena (c)
17

F
pn , sr
A

pn,sr srednji napon u

proizvoljnoj
taki
P
optereenog vrstog tela

Sl. 1.5 Glavni vektor F i glavni

moment
M
unutranjih
presenih sila koje deluju na
povrinu A

18

F dF
lim

pn
A 0 A
dA
pn ukupni napon u
proizvoljnoj taki P
optereenog vrstog tela

Sl. 1.6 Ukupni napon pn u

posmatranoj taki P optereenog
vrstog tela

Sl. 1.7 Ukupni napon u

posmatranoj taki P, razloen na
tri komponente

n Normalni napon
nr , nr Naponi smicanja (smiui ili tangencijalni naponi)

19

Sl. 1.8 Infinitezimalni paralelopiped sa centralnom takom P i

ucrtanim ukupnim naponima

20

Sl. 1.9 Infinitezimalni paralelopiped

(naponski element) sa ucrtanim
komponentama ukupnih napona

U Meunarodnom sistemu jedinica (SI), za

jedinicu napona uzima se paskal [Pa].

Ova jedinica je veoma mala, pa se umesto nje
ee koristi megapaskal, 1 MPa = 106 Pa. U
upotrebi je i kN/cm2, 1 MPa = 0,1 kN/cm2.
Kroz uoenu taku P mogue je povui
beskonano mnogo ravni i svakoj od njih moe
se pridruiti normala n i ukupni napon.
Skup svih ukupnih napona, za sve mogue
ravni povuene kroz taku P, predstavlja
naponsko stanje u toj taki.
21

Za

opisivanje
naponskog
stanja
u
posmatranoj taki P, nije neophodno
razmatranje beskonanog skupa ravni, koje
prolaze kroz tu taku.
Dovoljno je razmatrati, samo tri meusobno
normalne ravni, koje su paralelne ravnima
pravouglog xyz koordinatnog sistema.

22

Analiza naponskog stanja u posmatranoj taki

P optereenog tela podrazumeva dobijanje

odgovarajuih izraza pomou kojih je mogue
odrediti napone za bilo koju ravan koja prolazi
kroz tu taku.
Ovaj zadatak je mogue reiti izdvajanjem
infinitezimalnog paralelopipeda zapremine
dV = dxdydz, smetenog u xyz koordinatni
sistem kojem je posmatrana taka P ishodite.

23

Devet komponenti napona na

trima meusobno normalnim
stranama
infinitezimalnog
paralelopipeda,
predstavljaju
veliinu koja se zove tenzor
napona (tenzorom napona se
definie naponsko stanje u taki
optereenog tela).
Matrini zapis tenzora
napona:
x xy xz

yx y yz
zx zy z

24

Tenzora napona
x xy xz

yx y yz
zx zy z

je simetrian.

Dokaz o simetrinosti tenzora napona:

dx
dy
M z 2 xy dydz 2 2 yx dxdz 2 0
25

xy yx

Na slian nain
bismo iz
M x 0

0 dobili da su:

yz zy
zx xz

26

1.4. Pomeranja i deformacije

Optereenje koje deluje na neko vrsto telo

menja njegove dimenzije i oblik.

Take mu iz poloaja pre deformisanja prelaze u
nove poloaje (imamo pomeranja taaka).
Uoena konano mala du dobija izvestan
prirataj u odreenom pravcu (u telu se pojavljuju
duinske deformacije).
Pravi ugao izmeu dveju uoenih konano malih
dui se menja (pojavljuju se ugaone
deformacije).
27

Zapremina uoenog infinitezimalnog parale-

lopipeda, takoe se menja (pojavljuje se

zapreminska deformacija).

28

Pomeranja

P uP2 vP2 wP2

Sl. 1.10 Pomeranje proizvoljne take P optereenog

vrstog tela

Ovde emo pomeranja u pravcima osa x, y i z, pratiti pod

oznakama u, v i w.
29

Duinske deformacija
r
r , sred .
r

r,sred. srednja duinska

(linijska) deformacija ili
dilatacija

Sl. 1.11 Skica uz definisanje duinske

deformacije kod optereenog vrstog tela

r dr
lim

r
r 0 r
dr

r istinska ili stvarna duinska

deformacija u taki A u pravcu ose r
30

Za duinske deformacije u pravcima osa xyz

koordinatnog sistema vrede izrazi:
dx
x
dx
dy
y
dy
dz
z
dz

31

Ugaona deformacija
r , sred . s , sred . rs , sred .
rs,sred. srednja ugaona
deformacija
(smiua
deformacija ili deformacija klizanja)
lim r , sred . s , sred . rs sr

0
Sl. 1.12 Skica uz definisanje ugaoners
0
deformacije kod optereenog vrstog tela

rs istinska ili stvarna ugaona deformacija deformacija

u taki A
32

U vezi sa pravouglim xyz koordinatnim sistemom

imali bismo tri ugaone deformacija: xy , yz i zx .

33

Zapreminska deformacija
dV
V
dV

V Zapreminska
deformacija
Sl. 1.13 Zapreminski deformisan
infinitezimalni paralelopiped vrstog
tela

dV dV dx dx

34

dy dy

dz dz

dV dV dx dx

dy dy

dz dz

dx
dy

dV dV dx 1
dy
1

dx
dy

dz
dz 1

dz

dV dV 1 x 1 y 1 z dV

dV
1
1 x 1 y 1 z
dV

35

dV

dx
x
dx
dy
y
dy
dz
z
dz

1 V 1 x 1 y 1 z

1 V 1 x y z x y y z z x x y z

V x y z

36

Deformacijsko stanje u taki

optereenog tela
Deformacijsko stanje tenzorska veliina
koja je slina tenzoru napona i njen
matrini zapis glasi:
x xy

yx y
zx zy

37

xz

yz
z

yx
zx

xy xz

y yz
zy z

Vandijagonalni
elementi
matrice
jednaki su polovinama ugaonih
deformacija pa se tenzonr deformacija
moe napisati i u obliku
xy

x
2

yx
y

2

zx zy
2
2

38

xz

2
yz
2

1.5. Opti sluaj optereenja linijskih

elemenata konstrukcija
Posmatraemo linijski element, optereen proizvo-

ljnim prostornim sistemom sila.

Isti emo zamiljenom ravni, koja je normalna na
podunu osu z, podeliti na dva dela (deo I i deo II).
Deo II emo u mislima ukloniti i njegov uticaj na
deo I nadomestiti glavnim vektorom FG i glavnim
momentom MG koji su rezultat svoenja
unutranjih presenih sila na teite poprenog
preseka
39

Sl. 1.14 Linijski element optereen proizvoljnim prostornim

sistemom sila (a) i zamiljenom ravni koja je normalna na
podunu osu, podeljen na dva dela (b)
40

Sl. 1.15 Deo I posmatranog linijskog elementa:

glavni vektor FG i glavni moment MG unutranjih
presenih sila (a) razloeni na komponente u
pravcima osa xyz koordinatnog sistema

41

dTx zx dA
dTy zy dA
dN z z dA

dM x z dA y

dM y z dA x
Sl. 1.16 Deo I posmatranog
linijskog elementa sa ucrtanim
naponima z , zx i zy , koji
deluju
na
infinitezimalnu
povrinu dA

42

dM t zx dA y zy dA x
Infinitezimalne uoptene
presene sile

dTx zx dA

dTy zy dA
dN z z dA

dM x z dA y

zx

dA Tx

zy

dA Ty

dM y z dA x

dM t zx dA y zy dA x
Uslovi ravnotee za popreni
presek (uoptene presene sile
izraene pomou napona)

43

dA N
z

dAy M
z

z dAx M y
A

zy

dAx zx dAy M t

1.6. Osnovne pretpostavke i principi

otpornosti materijala
injenica

da su elementi konstrukcija u
otpornosti materijala deformabilna tela, a ne
kruta, zahteva uvoenje izvesnih pretpostavki
prihvatljivih za veinu prorauna njihove
vrstoe, krutosti i stabilnosti.
Re je o pretpostavkama koje se odnose na
materijale, optereenja, unutranje sile,
pomeranja, deformacije i veze napona i
deformacija.
44

Pretpostavke o materijalu Materijal je

neprekidan (u potpunosti popunjava zapreminu

elementa konstrukcije), homogen, izotropan i
idealno elastian.
Pretpostavka o optereenjima Optereenja
u otpornosti materijala su statika. Do krajnje,
u vremenu stalne vrednosti, ona sporo i
postepeno rastu.

45

Pretpostavka

o unutranjim silama u
neoptereenom elementu konstrukcije U
neoptereenom elementu konstrukcije nema
unutranjih sila (naponi/deformacije su u svim
takama jednaki/jednake nuli). U stvarnosti
unutranje sile uvek postoje, i zahvaljujui njima
element konstrukcije je jedna celina.
Pretpostavka o pomeranjima Pomeranje
taaka optereenog elementa konstrukcije su
mala u poreenju sa njegovim dimenzijama i
mogu se zanemariti pri postavljanju statikih
uslova ravnotee.
46

Pomeranje wK je
malo pa se umesto
izraza
Sl. 1.17 Pomeranja slobodnog
kraja
konzole
optereene
koncentrisanom silom F

M A F l wK

moe koristiti izraz

M A Fl

47

Pretpostavka o deformacijama

Deformacije su male i iznose do 0,1%.

Pretpostavka o vezi napona i deformacija
Veza napona i deformacija je linearna.
F k l

Sl. 1.18 ematski prikaz opruge

optereene zateznom silom F

48

k koeficijent krutosti
opruge [N/m]
l izduenje opruge

tap se na mikro nivou

ponaa kao opruga i za
njega vredi izraz
Sl. 1.19 tap optereen zateznom silom F

F k l

F kl l

A A l

E modul elastinosti izraen u

jedinicama napona (Jungov modul E
elastinosti)
49

kl
E
A
l

Pretpostavka o ponaanju podunih vlakana

Ako pravolinijski element konstrukcije (tap ili

gredu) zamislimo kao skup podunih vlakana,
onda pretpostavljamo da u tom elementu, meu
vlaknima nema meusobnog poprenog
delovanja (vlakna se meusobno ne gue).
Princip superpozicije Sutina ovog principa
je u tome, da se izvesna veliina, npr. reakcija ili
pomeranje, usled delovanja vie optereenja,
moe izraziti kao zbir veliina odreenih za
svako, odvojeno posmatrano optereenje.
50

Sl. 1.20 Prikaz principa superpozicije

YA YA F YA M YA q
YB YB F YB M YB q
51

Princip

Sen-Venana (Barre Saint-Venant,

19771886, francuski naunik) Ovaj princip
moemo definisati na sledei nain.
Ekvivalentna optereenja, u takama koje su
dovoljno udaljene od mesta njihovog
delovanja, izazivaju iste napone i deformacije i
ista pomeranja.

52

F 2 F 2 qb

Sl. 1.21 Prikaz principa Sen-Venana

53