SOCIJALIZACIJA

(pojam i agensi)

Ljudska jedinka se raa kao najnesposobnija od svih vrsta ivih bia, bez svih onih
osobina koje je razlikuju od ostalih ivih bia, bez ikakvih znanja, navika, kulture i morala. Raa
se samo sa odreenim brojem nagona i refleksa, kao nehumanizovana i nesocijalizovana
bioloka kreatura. Meutim, ljudska jedinka raa se sa mogunostima da se razvije mnogo vie
nego bilo koja druga jedinka zahvaljujui delovanju socijalnih faktora.
Njen razvoj postie se procesom socijalizacije. Socijalizacijom, ona stie veliki fond
znanja, vetina, navika i razvija veoma sloene osobine i sposobnosti i stie sve one kvalitete
koji je sutinski razlikuju od drugih jedinki.
Postoje dve grupe definicija socijalizacije. Po uoj definiciji socijalizacija je sticanje
znanja, vetina, motiva i stavova koji su potrebni za vrenje sadanjih i buduih uloga pojedinca
u drutvu, ui da se ponaa kao svi ostali lanovi drutva. Psiholoke definicije pojma
socijalizacije su ire i one istiu da to nije samo formiranje zajednikih oblika ponaanja nego i
formiranje svojevrsne linosti i proces putem koga se bioloka jedinka transformie u
biosocijalno bie sa odreenim, za njega karakteristinim osobinama i nainima ponaanja.
Nikola Rot socijalizaciju definie kao proces socijalnog uenja putem kog jedinka stie
socijalno relevantne oblike ponaanja i formira se kao linost sa svojim specifinim
karakteristikama.
Svaki lan drutva moe biti agens socijalizacije odnosno prenosilac drutvenih shvatanja
o ponaanju. esto su takvi agensi socijalizacije i osobe koje nemaju nameru da deluju na nekog
i da ga socijalizuju svesno ali ipak, najee su to osobe koje svesno deluju na formiranje
ponaanja deteta i sa kojima su deca u afektivnom odnosu-roditelji i nastavnici. Agensi
socijalizacije mogu biti i razliite institucije, kola i sredstva masovnih komunikacija.
Najvea vanost u procesu socijalizacije daje se porodici. Shvatanje skoro svih autora je
da su uslovi porodinog ivota i to pogotovo u prvim godinama odluujui za formiranje linosti.
Frojd i drugi psihoanalitiari naglaavaju znaaj porodice kao institucije preko koje se ostvaruje
socijalizacija i smatraju da je nain na koji roditelji kanjavaju i nagrauju decu veoma bitan ne
samo u formiranju normi ponaanja deteta nego i u formiranju njegove celokupne linosti.
Najvaniji momenat u formiranju budue linosti deteta je oseanje sigurnosti, oseanje
da ga roditelji vole i da se brinu o njemu. Akcenat nije na pojedinim odlukama roditelja ve na
njihovom celokupnom ponaanju, na optoj porodinoj atmosferi i na tome koliko se dete u toj
atmosferi osea sigurno. Nedovoljna briga za dete i nedovoljno pokazivanje ljubavi dovode do
razvijanja osobina kao to su agresivnost i neprijateljski stav prema okolini ili zatvaranje pred
1

okolinom, povuenost i pasivnost. Drugi odnos roditelja prema deci o kom se dosta raspravlja u
strunoj literaturi je davanje prevelike slobode detetu ili permisivnost nasuprot strogoj kontroli
deteta ili restriktivnosti. Miljenja ovde nisu podudarna, neki autori smatraju da je najbolji efekat
za dete jaka kontrola i dovoljno srdanosti, dok drugi smatraju da je najidealnija umerena
kontrola i velika srdanost. Meutim, dosta je jedinstveno miljenje u tome da potpuna
tolerantnost, permisivnost ne daje uspene rezultate u socijalizaciji.
Proces socijalizacije je otean ukoliko se detetu doputa da radi ta god hoe i nita mu se
ne zabranjuje, ako se manifestuje samo ljubav prema detetu i nikad ta ljubav ne uskrauje. Takva
deca postaju sebina i samoiva. U sluajevima gde nema manifestovanja ljubavi kod deteta se
razvija nezainteresovanost za sredinu i drutvo a esto se formira i agresivnost. Takoe,
negativno deluje i nedosledno ponaanje roditelja, kada roditelj za istu situaciju nekada dete
kanjava, nekad nagrauje ili ne reaguje uopte, kod deteta se razvijaju oseanje nesigurnosti i
sklonost ka neurotinosti.
Jedan od najvanijih konkretnih inioca koji uestvuju u procesu socijalizacije je odnos
meu roditeljima. Rezultati istraivanja pokazuju vanost skladnih odnosa meu roditeljima za
razvitak deteta. Nesklad izmeu roditelja dovodi do konflikta i u samom detetu jer deca po
pravilu vole oba roditelja i identifikuju se i sa jednim i sa drugim pa je konflikt izmeu njih
istovremeno i konflikt u samom detetu. Postoji pozitivna korelacija izmeu sukoba u prodici s
jedne strane i javljanja nepoeljnih osobina i oblika ponaanja s druge strane-javljanje
ljubomore, sebinosti, emocionalne nestabilnosti, straljivosti, svadljivosti, oseanja
nesigurnosti. Mnogi autori smatraju da je, ukoliko izmeu roditelja postoji teak i nesavladiv
nesklad, razvod braka bolje i efikasnije reenje problema od eventualnog ostajanja u braku zbog
dece. Istraivanja pokazuju da emocionalna stabilnost, lina srea kao i uspenost braka u veoj
meri zavise od uspenosti braka roditelja oba partnera.
Drugi poseban faktor u vezi sa porodicom iji je uticaj posebno ispitivan je nepotpunost
porodice. Nepotpuna je ona porodica u kojoj nedostaje jedan od roditelja bilo usled smrti, bilo
usled razvoda. Istraivanja pokazuju da je meu delikventnom decom veliki broj dece iz
nepotpunih porodica. Ipak, vaniji faktor od nepotpunosti porodice i negativniji za socijalizaciju
deteta ima neusklaenost odnosa meu roditeljima.
Mnogobrojni rezultati razliitih istraivanja pokazuju da je nagraivanje efikasnije
sredstvo socijalizacije od kanjavanja. Ono je efikasnije jer:
1.Nagraivanje ima jai efekat-eljeno ponaanje se bre stie nego kanjavanjem
2.Nagraivanje ima trajniji efekat-nagraivanjem usvojen oblik ponaanja due se
zadrava
3.Nagraivanjem se redovno stiu novi oblici ponaanja a kanjavanjem se prvenstveno
postie uzdravanje od neeljenog ponaanja
2

4.Nagraivanje ima pozitivan efekat na razvitak linosti-razvijaju se oseanje sopstvene

vrednosti, sigurnost u sebe, kreativnost...
Vaan faktor socijalizacije jeste i kola. Dolaskom u kolu dete dolazi u novu sredinu sa
novim i stroijim pravilima, ui da se suzdrava od zadovoljenja elja i ulazi u nove odnose koji
su drugaiji od onih odnosa na koje je dete do tada naviklo. Dete e se lake snai u novoj
situaciji ukoliko su stavovi i oekivanja nastavnika slinija stavovima i oekivanjima roditelja.
Faktori od kojih zavisi efekat socijalizacije deteta u koli su line osobine deteta, line osobine
nastavnika, odnos nastavnika prema ueniku, njegova pedagoka umenost, odnosi meu ostalim
uesnicima, organizacija kolskog ivota kao i nastavni plan i program.
Drugi vaan momenat je orjentacija: doslovno usvajanje nastavnog gradiva ili razvijanje
spremnosti za samostalno miljenje i samostalno reavanje problema. Uticaj nastavnika zavisi i
od toga koliko panje posveuju svakom ueniku pojedinano i koliko vode rauna o
individualnosti i individualnoj situaciji svakog uenika.
U uskoj vezi sa kolom kao agensom socijalizacije je i uticaj vrnjaka odnosno grupe
vrnjaka. Grupa vrnjaka utie na to koje e vrednosti dete nastojati da ostvari, deluje na
njegovo nastojanje za nezavisnou i samostalnou kao i na formiranje razliitih socijalnih
stavova. Negativna uloga vrnjaka ogleda se u njihovom velikom uticaju na razvijanje
delikventnog ponaanja.
Socijalizacija ostvarena u detinjstvu i mladosti nije dovoljna da pojedinac moe sa
uspehom da udovolji zahtevima na koje nailazi tokom ivota. Potrebne su stalne promene u
znanjima, vetinama i u nainu zadovoljenja svakodnevnih potreba kao i u shvatanjima i
vrednostima i u odnosima sa drugim ljudima jer se drutvo stalno menja. Socijalizacija samog
sebe je samoinicijativno ulaganje napora da se raniji oblici ponaanja koriguju ili zamene radi
uspenijeg odravanja odnosa sa drugim ljudima i uspenijeg ostvarivanja poslova.
Faktori koji su posebno vezani za socijalizaciju odraslih su zanimanje koje se obavlja,
situacija u vezi sa njim, sopstvena porodica koja se osniva i situacija u njoj, kao i ira zajednica u
kojoj se odvija ivot pojedinca.
Postoji i veliki uticaj sredstava masovnih komunikacija. Jedan od razloga sve manjeg
uticaja roditelja i kole na ponaanje deteta je i taj to je model dat televizijskom ili filmskom
slikom mnogo bogatiji detaljima, jasniji i konkretniji pa je samim tim i mnogo laki za
podraavanje nego pouke i verbalna uputstva kako se treba ponaati. Meutim, ne postoje
dovoljno pouzdani naini utvrivanja delovanja sredstava masovnih komunikacija na ponaanje
ljudi jer ne postoje sistematska ispitavanja o tome, a od tehnika obino se koriste intervju i
upitnik.