Naslov

originala:
Brad Thor
The First Commandment
Copyright Brad Thor, 2007
Copyright za srpsko izdanje Jovan, 2010

Za dr Skota F. Hila odanog rodoljuba koji je iznad svega stavio

ljubav prema domovini i prema porodici

De inimico non loquaris male, sed cogites.

Nemoj eleti zlo neprijatelju, isplaniraj ga.

1
Logor Delta
Amerika pomorska baza
Zaliv Gvantanamo, Kuba
Kada je bilo vrue i vlano, ivot na Kubi je lebdeo negde izmeu
potpunog uasa i vapaja pustite me da iseem vene u kadi. Meutim,
kada je hladno i kiovito, Kuba je tek tada nepodnoljiva. To vee je
bilo upravo takvo.
Kada su straari stigli do samica u Deltinom Logoru 5, u kome su
boravili najopasniji zatvorenici i oni od najvee obavetajne vrednosti,
bili su neraspoloeniji nego obino. Ne samo zbog vremena. Neto nije
bilo kako treba. To im se jasno videlo na licima kada su izvukli pet
zatvorenika iz elija i drei ih na nianu naredili im da se skinu.
Filip Rusar nije bio najdue u Gvantanamu, ali je svakako bio
najsurovije ispitivan. Evropljanin arapskog porekla, bio je snajperista
izuzetne vetine iji su podvizi bili legendarni. Snimci njegovih
ubijanja stalno su se vrteli na dihadskim sajtovima na internetu. Za
svoju muslimansku brau, on nije bio nita drugo do vrhunski junak u
radikalnom islamistikom panteonu. Za Sjedinjene Drave, on je
predstavljao uasnu ubilaku mainu odgovornu za smrt preko sto
amerikih vojnika.
Rusar je pogledao u oi svojih tamniara i u njima ugledao vie od
uobiajene mrnje. Te veeri, mrnju je pratilo i krajnje gaenje. Bez
obzira kakvu su taktiku pononog ispitivanja vojnici Zdruenih snaga
u Gvantanamu imali u vidu za Rusara i etvoricu njegovih drugara,
neto mu je govorilo da to nee biti nita ni nalik onome to su ve
iskusili. inilo se da su straari na ivici strpljenja.
Da li je napad na Sjedinjene Drave uspeno obavljen? ta bi drugo
moglo da dovede vojnike u takvo stanje?
U sluaju da jeste, Rusar je bio siguran da e Amerikanci iskaliti
svoj bes na zatvorenicima. Svakako su smislili jo neki poniavajui
postupak kojim e povrediti muslimanska oseanja svojih zatoenika.

Rusar se potajno nadao da e u muenje biti ukljuena i ona privlana

plavua u uniformi koja e se skinuti i ostati u ipkastom crnom
donjem rublju i trljati se o njegovo telo. Iako je znao da od toga nema
nita, matanja o tome ta bi radio toj eni zaokupljala su mu misli
tokom dugih samotnih sati u samici.
I dalje je razmiljao kakva li ga sudbina oekuje kad je uo kako se
zatvaraju vrata na drugom kraju hodnika s elijama. Rusar pogleda, u
nadi da je to ona plavua, ali nije bila ona. Jedan drugi vojnik je uao
nosei pet velikih papirnih kesa. U prolazu, svakom zatvoreniku je
dobacio po jednu kesu.
- Oblaite se - naredio je na udnom arapskom.
Zbunjeni, svi zatvorenici, kao i Filip, izvadie civilnu odeu iz kesa
i poee da se oblae. Ljudi su kriom pogledali jedan drugoga dok su
pokuavali da shvate ta se deava. Rusara je to podsetilo na prie o
jevrejskim logoraima u koncentracionim logorima kojima su govorili
da idu na tuiranje, a u stvari su odlazili u gasne komore.
Sumnjao je da ih Amerikanci oblae u novu odeu da bi ih pobili,
ali ipak, neizvesnost o onome to predstoji ispunjavala ga je ne malim
nemirom.
- A zato da ne pokuaju da se trkaju za to? - doapnu jedan od
straara svom drugu dok je gladio konicu obaraa na svojoj puci
M16. - Ba bih voleo da jedan od ovih gadova skoi na nas.
- Ma ovo je sranje - odgovori drugi. - ta mi ovo radimo kog
avola?
- Vas dvojica zaveite! - dreknu njihov komandir, a zatim ispali niz
naredbi preko svoje radio-stanice.
Neto, oigledno, nije bilo kako treba.
Kada su se obukli i lanci im stavljeni oko zglobova ruku i nogu,
postavili su ih uza zid na drugom kraju.
To je to, pomisli Rusar poto je uhvatio pogled onoga straara koji
se nadao da e jedan od zatvorenika potrati.
Vojnikov prst je preao s konice obaraa na sam obara i inilo se
da je hteo neto da kae kad se itav niz vozila zaustavio napolju.
- To je za nas - povika komandir. - Penjimo se.
Zatvorenike su pogurali prema vratima. Rusar se nadao da e,
kada izau, moi da vidi kuda idu, bie mu jasnije.
Taj plan je otpao poto su jednom po jednom stavljali crne

kapuljae na glavu pre nego to su ih izveli napolje do kolone zelenih

vojnih dipova.

Deset minuta kasnije, konvoj se zaustavio. Pre nego to su mu

skinuli kapuljau, Rusar je razaznao udaljeno cviljenje avionskog
motora koji se gasio.
Na kiom natopljenoj pisti, zatvorenici su zurili u ogroman boing
727 dok su im skidali okove. Metalne stepenice su postavljene uz bok
aviona ija su vrata bila irom otvorena.
Niko nije progovorio ni re, ali sudei po ponaanju vojnika kojima je, izgleda, bilo nareeno da se dre dalje od aviona - Rusar je
doneo zaprepaujuu odluku. Iskoraio je mada mu niko nije rekao
da to uini. Poto nijedan od vojnika nije pokuao da ga zaustavi,
napravio je jo jedan korak, i jo jedan, sve dok mu stopala nisu
dodirnula prvi metalni stepenik i on je poeo da se penje preskaui
po dva stepenika. Spas je na dohvatu ruke! Ba kao to je znao da e
tako biti na kraju.
Dok su ostali zatvorenici tutnjili stepenicama za njim, Rusar je
obazrivo uao u avion. Doekao ga je kopilot koji je uporedio njegov
lik sa slikom na dokumentaciji, izvukao jedan debeo crni koverat i
rekao: - Reeno nam je da vam predamo ovo.
Rusar je i ranije dobijao takve koverte. I bez otvaranja, znao je od
koga je.
- Molim vas, sedite - nastavio je kopilot. - Kapetan je nestrpljiv da
krene.
Rusar je naao prazno sedite pored prozora i vezao pojas. Poto
su se vrata aviona zatvorila, nekoliko lanova posade je nestalo u
zadnjem delu letilice, a onda su se vratili s medicinskom opremom
udnog izgleda i sa isto toliko velikih plastinih prirunih friidera.
Rusar nije video nikakav smisao u svemu tome, sve dok nije
otvorio koverat i proitao njegovu sadrinu. Tada mu se licem rairio
lagani osmeh. Gotovo je. Ne samo da je slobodan, ve Amerikanci nee
moi vie da ga jure. Osvetie se - i to mnogo bre nego to je i mislio.
Podiui titnike za sunce na prozoru, Rusar je video kako se
vojnici penju u dipove i naputaju pistu, a nekolicina njih je ispruila
ruku kroz prozor sa srednjim prstom podignutim uvis u znak

podrugljivog pozdrava.
Kad su avionski motori zaurlali i teka ptiurina se pokrenula, iz
prednjeg dela aviona odjeknue povici Alahu akbar, Bog je velik.
Bog je zaista velik, ali je Rusar znao da nije Bog sredio njihovo
putanje na slobodu. Zureu u crni koverat, bilo mu je jasno da
zahvalnost duguju nekome ko je mnogo manje milostiv.
Ponovo se okrenuo prozoru i, videvi kako vojnici nestaju s vidika,
Rusar je podigao palac i kaiprst, nanianio i povukao zamiljeni oroz.
Sada kada je slobodan, jasno mu je da je bilo samo pitanje
vremena kada e njegov pokrovitelj izdejstvovati njegovo putanje na
slobodu u Americi kako bi sproveo svoju osvetu.

2
Okrug Ferfaks, Virdinija
est meseci kasnije
Udar jai od groma zatresao je zidove, a prozori spavae sobe su
eksplodirali uz kiu od krhotina stakla. Sasvim nagonski, Skot Harvat
je posegnuo za svojom devojkom Trejsi i skotrljao se s kreveta.
Jako je udario povreenim ramenom. Premetajui teinu tela,
dohvatio je fioku nonog ormaria i povukao je. Tresnula je o pod. Po
drvenom podu su se rasuli strani novii, boica lekova za umirenje
bolova, sveanj kljueva za brave koje je tek morao da pronae,
hemijske olovke i bloki iz parikog hotela Ric.
Sve je bilo tu osim onoga to je oajniki traio - njegovog pitolja.
Harvat se okrenuo na stomak i divljaki pipao rukama ispod
kreveta. Jedino na ta je naiao bila je prazna kutija za rasprskavajue
metke i takoe prazne korice za pitolj.
Nagon mu je govorio da pronae oruje a savest ga je prekorevala
to je otiao u krevet bez oruja. A jeste otiao u krevet bez njega.
Uvek je to inio. Stavio ga je u fioku odmah pored sebe. Bio je siguran
u to.
Moda ga se Trejsi prva domogla. Okrenuo se k njoj, ali nje nije
bilo tu. U stvari, u tom nesigurnom tumbanju i kotrljanju, nije vie ni
bio siguran da li je ona uopte bila u krevetu. Nije bilo nikakvog smisla
u svemu tome.
Ustajui, Harvat se kretao pognuto prema predsoblju i
stepenicama na drugoj strani. Njegov strah se uveavao sa svakim
korakom. Neki unutranji glas je pokuavao da mu neto kae a onda
je na stepenitu ugledao krv. Pod, zidovi, tavanica... sve je bilo u krvi.
Svuda je bilo mnogo krvi. Odakle ta krv? ija je?
Uprkos adrenalinu koji mu je ibao kroz telo, noge su mu bile kao
od olova. Bila mu je potrebna sva unutranja snaga da odmili do ulaza
i otvori spoljna vrata.
Kada je izaao, prizor koji je ugledao zabadao mu se otro u oi i

mozak - krvavi tragovi, kao naslikani, iznad vrata, prevrnuta

izletnika korpa, a preko praga, pored malog belog kueta, telo ene u
koju je bio zaljubljen.
Harvatu se uinilo da je video neki pokret du drvoreda na ivici
imanja. Traio je neto to bi mu posluilo kao oruje kad mu se od
pozadi, preko ramena, ukazao dugaak, crni no iju je otricu osetio
na vratu.

3
Bolnica u Ferfaksu
Fols er, Virdinija
Harvatova glava se trznu unazad tako nenadno da ga je to
probudilo. Nekoliko sekundi mu je trebalo da smiri ubrzane otkucaje
srca i da shvati gde se nalazi.
Gledao je okolo po bolnikoj sobi i video da je sve na istom mestu
kao to je bilo pre nego to je zaspao. Ograda na krevetu, na koju je
samo hteo da nasloni elo, i dalje je bila tu, kao i osoba u krevetu Trejsi Hejstings.
Harvatove oi su ispitivaki posmatrale njeno telo u potrazi za bilo
kakvim znakom da se pomerila u snu, ali Trejsi je i dalje bila u komi.
Pet dana ranije, ona je bila rtva metka nepoznatog ubice i od tada se
nije ni pomerila, ni za deli milimetra.
Respirator je nastavljao svoj rad u ritmu uu, vu... uu, vu. Harvat
nije mogao da podnese da je vidi u tom stanju. Ve je imala dovoljno
trauma. A najvie ga je peklo saznanje da je on kriv za njenu trenutnu
patnju.
Uprkos svemu to joj se dogodilo - posebno kada je jedna mina
iznenaenja eksplodirala pred njom u Iraku i ostavila je bez jednog od
njena dva divna plava oka i zaustavila njenu karijeru vrhunskog
tehniara za uklanjanje mina pri ratnoj mornarici - ona je uspela da
sauva neverovatan smisao za humor. Mada mu je bilo potrebno
vremena da to prizna, Harvat se zaljubio u Trejsi onoga trenutka kad
ju je ugledao.
Naleteli su jedno na drugo sasvim sluajno neto manje od mesec
dana ranije na Menhetnu. Harvat je doputovao u Veliku Jabuku 1 da
provede praznik etvrti juli sa svojim prijateljem Robertom
Heringtonom, to jest Kurumom Bobom kako je bio poznat meu
drugarima, uvenim operativcem jedinice Delta. On je nedavno
otputen iz vojske iz zdravstvenih razloga zbog povrede zadobijene u
Avganistanu.

Harvat i Herington su isplanirali gusto popunjen vikend pijanenja

i banenja kada je Njujork doiveo uasan teroristiki napad. Nijedan
od njih nije ni sanjao da e Bob poginuti kasnije te noi.
Kada je ostrvo Menhetn bilo potpuno blokirano, a policija,
vatrogasci i hitna pomo bili na izmaku snaga, Bob je pomogao Skotu
da okupi svoj tim za potragu za poiniocima.
Tim se sastojao od specijalaca iz Udruenja veterana Menhetna,
koji su svi, kao i Bob, bili nedavno otputeni iz vojske zbog raznih
povreda zadobijenih u prekomorskim zemljama. Harvat je stajao na
vrhu zgrade Udruenja veterana kraj 1st Rivera kada su Trejsi i jo
dva Bobova drugara izala na krov.
Sa svojih dvadeset est godina, Trejsi je bila deset godina mlaa od
Harvata, ali ona je imala um i reitost koji su tu razliku u godinama
brisali. Kada joj je Harvat kasnije izneo svoje zapaanje o tome, ona je
u ali rekla da profesija deaktiviranja smrtonosnih eksplozivnih
naprava utie da ovek bre stari.
Ona je moda imala dranje ene starije od dvadeset est godina,
ali svakako nije tako izgledala. Bila je slika i prilika fizike spremnosti.
U stvari, telo joj je bilo lepe izvajano od bilo koje ene koju je Harvat
poznavao. Trejsi se alila da ima telo da izludi, ali i lice koje ga uva.
To je bio nain na koji se ona nosila s oiljcima koje je zadobila kao
rezultat one detonacije u Iraku. Plastini hirurzi su izvanredno obavili
svoj posao i za vetako oko odabrali istu svetloplavu boju koju je
imalo preostalo oko. Meutim, bez obzira koliko vesto se Trejsi
minkala, ipak nije mogla potpuno da prikrije tanke oiljke na licu.
Harvatu nita od toga nije smetalo. On je smatrao da je predivna.
Posebno mu se dopadalo to je kosu nosila s repiima sa strane. Ti
repii su bili za devojice, ali imali su neto neopozivo seksi u sebi
kada ih je nosila ena.
To je Trejsi, ukratko. Nimalo obina. Njena pamet, njeno milosre,
njeno odluno suoavanje s povredom bili su osobine kojima se
Harvat duboko divio, ali nije se zbog njih zaljubio u nju. Razlog zbog
kojeg se zaljubio bio je daleko sebiniji.
Harvatu je toliko duboko bilo stalo do nje zato to je prvi put u
svom ivotu pronaao nekoga ko ga istinski razume onakvog kakav je
on zapravo. Ona je umela to da vidi kroz talase stalnog zezanja, kroz
neprekidnu bujicu viceva i preko kamenog zida koji je Harvat podigao

oko sebe i ogradio se od ostatka sveta. On nije imao potrebe da igra

igru s njom, niti je ona imala potrebu da to ini s njim. Od trenutka kad
su se upoznali, svako od njih je mogao da bude linost za sebe. Bilo je
to oseanje za koje je Harvat mislio da nikada nee iskusiti.
Dok je posmatrao Trejsi u bolnikom krevetu, znao je da to
oseanje nikada vie nee iskusiti.
Neno je izvukao svoju ruku iz njene i ustao.

4
U kupatilu, uz bolesniku sobu, nalazili su se etkica za zube,
zubna pasta, brija, dezodorans i pena za brijanje. Laverna, deurna
sestra, donela ih je neposredno poto je Harvat stigao onoga jutra
kada je Trejsi upucana. Bilo je sasvim jasno da nije nameravao da ode.
Bio je spreman da ostane sve dok joj ne bude bolje.
Zatvorivi vrata, Harvat je skinuo odeu i odvrnuo tu. Kada je
voda postala vrua, stao je pod tu i pustio da ga voda udara po telu.
Kada je zamurio, delii njegovog komara su se vratili i on se borio
da ih potisne u to dalje uglove svesti. Perui se sapuniem, koji je
takoe dobio, pokuao je da razmilja o neem drugom.
Uspevao je, ali je bio svestan da e se demoni vratiti. Lebdeli su
nad njim i danju i nou od kako su pucali na Trejsi.
Jedan od lekara, koji je stajao u sobi kada se Harvat prenuo iz
jednog vrlo loeg sna, predloio mu je da potrai neku terapiju, ali se
Harvat samo utivo nasmeio. Lekar oigledno nije znao s kim ima
posla. Ljudi koji su se bavili Skotovom vrstom posla ne trae terapiju.
Ko bi na ovom svetu mogao da razume ivot koji on vodi, a pogotovu
neverovatnu cenu koju je godinama plaao?
Okrenuvi ruicu tua na hladno, Harvat je svoje telo razbudio
temperaturnim okom i izaao iz kabine.
Opasujui se pekirom, naslonio se na umivaonik i obrisao
zamagljeno ogledalo. Jednom u ivotu je izgledao upravo onako kako
se oseao - grozno. Njegove svetloplave oi su bile mutne i
zakrvavljene, a njegovo lepo lice ispijeno i iscrpljeno. Njegovoj
crvenkasto-smeoj kosi je bilo potrebno sisanje iako uopte nije bila
dugaka. Mada bi njegovo zategnuto, miiavo telo od sto sedamdeset
sedam centimetara izazivalo zavist i upola mlaih mukaraca, on
jedva da je neto pojeo u poslednjih pet dana i delovao je alosno
izgladnelo.
Samo jednom ranije Harvat je bio ispunjen sumnjom i
samoprezirom kao to je sada.
Osamnaest godina ranije, on se suprotstavio svom ocu, instruktoru

mornarikih Foka 2 pri Specijalnoj pomorskoj ratnoj koli blizu

njihove kue u Koronadu, u Kaliforniji. Pokuao je i bio primljen u
Ameriki skijaki tim slobodnog stila. Mada je njegov otac znao da je
on izuzetan skija, eleo je da mu sin posle gimnazije ide na fakultet, a
ne da ue u svet profesionalnog sporta. Otac i sin su bili podjednako
tvrdoglavi i nisu govorili dugo vremena posle toga. Skotova majka,
Morin, uspela je da odri porodicu na okupu. I mada je i dalje postojao
izvestan odnos meu njima dvojicom, to nikada nije bilo kao ranije.
Otac i sin su bili mnogo sliniji nego to su hteli da priznaju, zbog ega
je tragina smrt starijeg Harvata bila jo nepodnoljivija.
Otkako je Majki Harvat poginuo nesrenim sluajem u toku obuke,
Skot vie nije bio isti ovek. Ma koliko pokuavao, vie nije mogao da
se vrati takmienjima u skijanju. I ma koliko voleo taj sport, izgledalo
je da mu vie nije bio tako vaan.
Posle odreenog broja znaajnih pobeda, kupio je ranac i putovao
po Evropi i na kraju se skrasio u Grkoj, na ostrvcetu po imenu Paros.
Tamo je naao posao barmena i radio za dvojicu krajnje razliitih
Britanaca. Jedan je bio bivi voza kod jedne porodice kriminalaca iz
junog Londona, a drugi nezadovoljni bivi pripadnik SAS-a. 3 Posle
godinu dana, Harvat je znao ta eli da radi.
Vratio se kui i upisao se na Univerzitet Severne Karoline, gde je
studirao politike nauke i vojnu istoriju. Poto je diplomirao s
odlinim ocenama, stupio je u ratnu mornaricu, gde je na kraju
konkurisao i bio primljen u kolu mornarikih Foka za podvodna
eksplozivna razaranja i na specijalizovani program, poznat kao
kvalifikaciona obuka". Iako su postupak odabira za obuku i sama
obuka bili preko granica izdrljivosti, njegov mentalni i fiziki sklop
sportiste svetskog ranga, njegovo nepristajanje da odustane od bilo
ega u ivotu i vera da je konano naao svoj ivotni poziv, gurali su
ga napred i obezbedili mu ast da se ubroji meu svetsku ratniku
elitu - specijalne jedinice Foke pri Ratnoj mornarici Sjedinjenih
Drava.
Zbog svojih izuzetnih skijakih sposobnosti, Harvat je pridodat
takozvanom Timu dva, specijalistima za ratovanje u hladnim
uslovima. Tamo se Harvat, uprkos traginom gubitku na jednom od
prvih zadataka, odlino pokazao.
Konano, privukao je panju uvenog mornarikog Tima est, koji

mu je pomogao da usavri svoje vetine, ne samo ratnike ve i

jezike, poto je obogatio svoje postojee osnovno znanje francuskog i
nauio arapski jezik.
Harvat je u sklopu Tima est pomagao predsednikovom
obezbeenju u dravi Mejn kada je zapao za oko Tajnoj slubi. U elji
da Bela kua unapredi antiteroristiku borbu, na kraju su uspeli da ga
preotmu mornarici i dovedu ga u Vaington. Harvat se ubrzo jo vie
usavrio i ubrzo posle toga predloili su ga za strogo poverljiv
program u Slubi za dravnu bezbednost, na ijem elu je bio jedan
stari porodini prijatelj i bivi zamenik direktora FBI-ja, po imenu Gari
Lolor.
Taj program je nosio naziv Projekat Vrh. Smestili su ga u jedno
malo znano odeljenje Slube za dravnu bezbednost koje se zvalo
Odeljenje za meunarodnu istranu pomo, ili skraeno OMIP. Javni
zadatak OMIP-a je bio da prua pomo stranim policijama, vojskama i
obavetajnim agencijama radi spreavanja napada na Amerikance i
amerike interese u inostranstvu. U tom smislu, Harvatov zadatak je
delimino bio u skladu sa zvaninim ovlaenjima OMIP-a. U
stvarnosti, on je bio tajni pas uvar" u svetu nastalom posle
jedanaestog septembra, koga je predsednik putao na neprijatelje
Sjedinjenih Drava kako bi pomagao u spreavanju svakog budueg
teroristikog napada na Ameriku.
Opravdanje za to je bilo da ako ve teroristi ne potuju nikakva
pravila, nee ni Amerika. Meutim, zbog amerike osetljivosti koja je
izgleda nalagala da naa nacija treba da bude jedina koja e se drati
pravila igre, predsednik je smatrao da pravi Harvatov zadatak sme da
bude poznat samo uskom krugu ljudi, naime samo predsedniku lino i
Harvatovom efu, Gariju Loloru.
Iza Harvata je trebalo da stoji Ovalni kabinet Bele kue svom
svojom snagom, kao i zdruena snaga amerike vojske i zdrueni
resursi amerikih obavetajnih slubi. Taj program je delovao
izuzetno na papiru, ali u stvarnosti, pogotovu u birokratskom
Vaingtonu, esto se deavalo da od toga ispadne neto sasvim drugo.
Harvat nije eleo da u tom trenutku razmilja o svom poslu. Zbog
tog posla, zbog njega samog, Trejsi je upucana. Nisu mu bili potrebni
rezultati istrage da bi to saznao. U to je bio siguran kao to je bio
siguran da ta ena, koja lei u bolnikom krevetu, nije zasluila nita

od toga to ju je zadesilo.
FBI je uspeo da sastavi deo slike onoga to se dogodilo. Pronali su
skrovite ubice meu drveem na ivici imanja. Njihova pretpostavka
je da ma ko ubica bio, tamo se sakrio predvee u neko doba,
verovatno jo za dana.
Ubica je za sobom ostavio jednu navlaku na kojoj je stajala
poruka: Na ono to je oteto u krvi samo se krvlju moe odgovoriti.
Takoe, tu je bilo i ono nastrano aranje po dovratku. Prve analize
su iskljuile da je to Trejsina krv. To je bilo naarano u neko doba te
noi i ve se bilo osuilo pre nego to je pucano u Trejsi.
Zatim, tu se nalazilo i kue koje je ostavljeno na pragu kao poklon,
u izletnikoj korpi. Harvatu je bio dovoljan samo jedan pogled na
karticu, na kojoj je pisalo hvala i koja je tu bila ostavljena da zna od
koga je. Ipak, ako je neko imao njega ili Trejsi za metu, zato je bilo
potrebno ostavljati takav podsetnik?
Nekoliko nedelja pre toga, za vreme jedne tajne operacije na
Gibraltaru, Harvat je spasao ivot jednom ogromnom kavkaskom
ovaru - psu iste rase kakav je ostavljen na njegovom pragu. Vlasnik
onoga psa s Gibraltara bio je jedan jadniak - patuljak, u stvari, koji je
trgovao izuzetno poverljivim informacijama. On je takoe pomagao u
planiranju napada na Njujork. Bio je poznat pod imenom Trol.
Ipak, kako ga je Trol pronaao? Samo je nekolicina ljudi znala za tu
nekadanju crkvu i imanje Biops gejt koje je Harvat sada nazivao
svojim domom. inilo mu se neverovatnim da bi Trol bio toliko
neobazriv i glup da objavi kako on stoji iza pucnjave na Trejsi.
No, neto je tu smrdelo u vezi s vremenom dogaaja, a Harvat nije
bio osoba koja veruje u sluajnost. Neka veza mora da postoji i on je
bio reen da je otkrije.

5
Kada se Harvat vratio u bolniku sobu, Trejsini roditelji, Bil i
Barbara Hejstings, sedeli su s obe strane njenog kreveta.
Bil Hejstings je bio krupan ovek, visok oko sto devedeset tri
centimetra i teak devedesetak kilograma. Igrao je ameriki fudbal na
Univerzitetu Jejl i izgledao je kao da jo moe da igra. Kosa mu je bila
seda i Harvat je cenio da je ili u srednjim ili poznim ezdesetim
godinama. Ugledavi Harvata kako ulazi u sobu, podigao je pogled i
upitao: - Ima li ikakvih promena?
- Ne, gospodine - odgovori Harvat.
Barbara mu se nasmeila. - Opet si itavu no proveo ovde, zar ne?
Harvat nije odgovorio. Samo je klimnuo glavom. Suoavanje s
prisustvom Trejsinih roditelja predstavljao je za njega tei deo bdenja
kraj njene postelje. Prosto nije verovao koliko su oni ljubazni prema
njemu. Ukoliko su ga i krivili za ono to se dogodilo njihovoj kerki,
nisu to pokazivali.
- Kakav je hotel? - Harvat je nekako uspeo da izgovori. Tiina u
sobi bi mogla postati nepodnoljiva i bilo mu je jasno da on mora da
preuzme teret razgovora.
- Dobar je - odgovorila je Barbara, uzevi Trejsinu ruku i poevi
da je masira. Trejsina majka je bila zadivljujue elegantna ena. Njena
tamnocrvena kosa je bila savreno oeljana, a nokti su joj bili uredno
izmanikirani. Imala je na sebi svilenu bluzu, armani suknju do iznad
kolena, arape i skupe otvorene cipele.
Mada Harvat nikada ne bi izgovorio tako otrcanu frazu, bilo je
oigledno od koga je Trejsi nasledila svoj dobar izgled.
Hejstingsovi su bili lep par. S bogatstvom koje je Bil Hejstings
zaradio na finansijskom tritu, nije bilo udo to njihovo ime nije
silazilo sa stranica drutvene hronike Menhetna.
Posle napada na Njujork treeg jula, razmiljali su da skrate svoj
odmor na jugu Francuske, ali ih je Trejsi ubedila da ostanu. Nije bilo
lako stii nazad na Menhetn, a i jo neko vreme nee biti lako kretati
se po njemu, te je stoga bilo bolje da to due odlau povratak.

Planovi su im se izmenili onoga trenutka kad je Trejsi bila upucana.

Iznajmili su privatni avion i pohitali u Vaington da budu kraj svoje
kerke.
Harvat se muio da smisli ta bi jo rekao u trenutku kada je kroz
vrata provirila jedna sestra i rekla: - Agent Harvat? Jedan gospodin
eka da vas vidi. U ekaonici je.
- Dobro, odmah u - odgovorio je Harvat. Bilo mu je drago to e
Trejsini roditelji moi da malo ostanu nasamo sa svojom kerkom.
Zaobilazei gospodina Hejstingsa, Harvat se sagnu i proaputa
Trejsi na uho da e se brzo vratiti. Stegao joj je ruku s ljubavlju i
uputio se k vratima.
Upravo kada se uhvatio za kvaku, Bil Hejstings ree:
- Ukoliko je to opet onaj momak iz Biroa, kai mu da nismo nali
nikakvu Trejsinu linu ispravu meu njenim stvarima.
Harvat klimnu glavom i izae iz sobe. Napolju, on izvue iz depa
Trejsinu vozaku dozvolu i pogleda je. Boe, kako je lepa. Nije imao
srca da kae Bilu Hejstingsu da zbog njega nisu mogli da nau njene
isprave. Za kratko vreme koliko su on i Trejsi bili zajedno, nikada se
nisu slikali.
Iako mu je bilo ao to je obmanuo njene roditelje, Harvat nije
imao nameru da da tu sliku. Bio je to podsetnik na to kakva je bila,
kakvi su oni bili, pre nego to su otrgnuti jedno od drugog.
Ulazei u ekaonicu, Harvat ugleda svog davnanjeg prijatelja i
efa Garija Lolora. - Kako je ona? - upitao je.
- I dalje isto - odgovori Harvat. - Ima li ta novo u istrazi?
Gari mu pokaza rukom da sedne. Bila je to soba bez prozora s
televizorom na zidnom drau u uglu. Harvat je seo i saekao da
ovek, koji mu je bio kao drugi otac, zatvori vrata i sedne.
Kada je Gari seo, izraz lica mu je bio strogo poslovan.
- Moda imamo sree u ovom sluaju.
Harvat se nagnu napred na stolici. - Kakve sree?
- Radi se o krvi kojom je arano iznad tvog dovratka.
- ta s njom?
- Forenziari smatraju da nije ljudska.
- ija je?
- Jagnjea krv.
Harvat je bio zbunjen. - Jagnjea krvi Ne vidim nikakvog smisla u

tome.
- I nema ga - odgovorio je Gari - ali hteo bih da porazgovaram s
tobom o injenici da su pronali neto pomeano s krvlju.
Harvat nije rekao nita. ekao je.
Naginjui se napred, Lolor je spustio glas i rekao: - Posle sahrane
Boba Heringtona, dravni sekretar za odbranu povezao te je kolima i
pitao da li si spreman da likvidira Bobovog ubicu. Sea li se da ti je
rekao da planiraju da ga puste da zbrie kako bi ga pratili i doli do
ljudi s kojima je radio?
- Da, pa?
- Pa, sea li se kako su planirali da ga prate? - upita Lolor.
Harvat se zamisli za trenutak. - Ubacili su mu u krv neku vrstu
radioizotopa koji je ostavljao trag koji su mogli da prate putem
satelita.
Lolor se zavalio na stolici i posmatrao Harvata kako vari tu
informaciju.
- Jagnjea krv je sadrala radioizotope.
Lolor klimnu glavom.
- Nemogue. Lino sam se pobrinuo za Bobovog ubicu. - Harvat je
hteo da doda: Gledao sam ga kako umire, ali je shvatio da u stvari nije
prisustvovao izdisanju tog teroriste.
Iako je Harvat sumnjao da bi iko mogao da preivi ono to je on
uinio Mohamedu bin Mohamedu, ostaje injenica da se zapravo nije
uverio da je ovek zaista mrtav.
- Oni ne veruju da je to Mohamed - dodade Lolor. - Koliko sam
razumeo, radi se o potpuno drugom radioizotopu.
- Namerno pomeanim s jagnjeom krvlju i onda aranim po
mojim ulaznim vratima?
Lolor je ponovo klimnuo glavom.
- Zato?
- Neko ti alje nekakvu poruku.
- Oigledno, ali ko? Ako se radi o radioizotopu, pa makar i
razliitom od onog korienom na Mohamedu, nije tako teko saznati
odakle dolazi. Poeemo odatle.
- Nee to biti ba tako lako - odvrati Lolor.
- Zato nee? Sve to je program Ministarstva odbrane. Oni uvaju
podatke kao i svi drugi. Stupi u vezu s kabinetom dravnog sekretara i

obavesti ga da nam je potreban pristup podacima.

- Ve sam pokuao.
- I? - Harvat upita nestrpljivo.
- Ne moe.
- Ne moe? Zeza me?
Lolor odmahnu glavom. - Naalost, ne alim se.
- Onda emo se obratiti predsedniku. Pa i dravni sekretar za
odbranu odgovara nekome. Ako mu predsednik Ratlid naloi da
otvori dosjea, otvorie ih, veruj mi - rekao je Harvat.
- Ve sam razgovarao s predsednikom Ratlidom. Ne moe.
Harvat nije verovao svojim uima. - Hou lino da razgovaram s
predsednikom.
- On je znao da e tako reagovati - uzvrati Lolor. - I osea obavezu
prema tebi. ekaju nas kola dole.

6
Kada su Harvata i Lolora uveli u Ovalni kabinet, predsednik
Ratlid je ustao i obiao oko stola da ih pozdravi.
Pruio je ruku Gariju, a onda, dok se rukovao s Harvatom, upitao
je: - Kako je ona?
- Bez promene, gospodine - odgovorio je Harvat dok je predsednik
vodio njega i Lolora ka sofama koje su se nalazile ispred kamina u
Ovalnom kabinetu.
Sedajui, Ratlid je odmah preao na stvar. - Skote, siguran sam da
govorim u ime svih Amerikanaca kada kaem da mi je ao zbog onoga
to se desilo Trejsi. Nacija mnogo duguje itavom tvom timu za ono
to ste uinili u Njujorku.
Harvatu nikada nisu godile pohvale, posebno kada mu ih je
upuivao predsednik, a sada mu je bilo jo neprijatnije. Operacija u
Njujorku je bila u sutini neuspena. Toliko ljudi je izginulo, zajedno s
jednim od njegovih najboljih prijatelja. Iako su Harvat i njegov tim
uspeli da smaknu veinu terorista koji su uestvovali u zaveri, sve
vreme su se borili za premo. Time se nije ba ponosio.
Primio je predsednikove rei uz tiho hvala i sluao nastavak.
- Skote, ti si jedan od junaka ove nacije u ratu protiv terorizma. Ne
bih eleo da ni jednog trenutka posumnja koliko cenimo tvoje usluge.
Vrlo dobro znam da to moe da bude nezahvalan posao i zato ti se jo
jednom zahvaljujem.
Harvat je ve mogao da nanjui u kom pravcu sve to ide. Oseao je
da e ubrzo uti i ostalo. Nije morao dugo da eka.
Dek Ratlid ga pogleda pravo u oi i izjavi: - Mi se znamo ve
nekoliko godina i ja sam uvek bio otvoren s tobom.
Harvat klimnu glavom. - Da, tako je, gospodine.
- esto, i uprkos uputstvima mojih savetnika, davao sam ti
opirnije informacije jer sam eleo da shvati svoju ulogu u svemu
tome i razloge zbog kojih smo od tebe traili da uini odreene
stvari.
- Pored toga, obavetavao sam te jer sam znao da mogu da ti

verujem. Sada od tebe traim da ti meni veruje.

Predsednik je zastao poto je pokuavao da proita Harvatove
misli. Meutim, lice kontrateroristikog operativca nije odavalo nita,
to je primoralo Ratlida da upita: - Moe li? Moe li da mi veruje?
Harvat je znao da bi pravi odgovor bio: Naravno da vam verujem,
gospodine predsednie, ali nije izgovorio te rei. Umesto toga,
odgovorio je: - Da vam verujem u vezi s im, gospodine?
To nije bio odgovor koji je predsednik eleo da uje, ali ga nije
iznenadio. Ima razloga zbog kojih je Skot Harvat tako dobar u svom
poslu. Njega nisi mogao lako prevariti ni na koji nain.
- Zamoliu te da neto uradi. Znam da ti se nee dopasti, ali ba
zbog toga elim da mi veruje.
Harvatu je postajalo jasno. Polako je klimao glavom, dajui znak
predsedniku da nastavi.
- Traim od tebe da nas pusti da uemo u trag strelcu koji je
pucao na Trejsi.
Predsednik mu nije pruio priliku da odgovori ni pozitivno ni
negativno. No, i pored toga, Harvat nije nameravao da dozvoli da ga to
izbaci iz koloseka. Vodei rauna o izboru rei i tonu, izjavio je: Izvinite, gospodine predsednie, ne razumem.
Ratlid nije okoliao. - Razume. Traim od tebe da se uzdri.
Harvata je veoma esto umela da zavede tanana diplomatska
vetina. Gledajui predsednika pravo u oi, on upita:
- Zato?
Predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava Don Ratlid nije morao
nikome nita da objanjava a najmanje Skotu Harvatu. Nije ak morao
ni da se sastane s njim, ali kao to je ve izjavio, nacija je mnogo
dugovala Harvatu, ne samo zbog onoga to je uinio u Njujorku i
kasnije na Gibraltaru, ve i u mnogim drugim prilikama.
tavie, Harvat je jednom spasao ivot predsedniku, kao i njegovoj
kerki. Zasluio je bolje objanjenje i Ratlidu je to bilo jasno. Ipak,
predsednik mu ga ipak nije mogao pruiti.
- Ovde je u igri vie razliitih interesa i ne bih mogao o tome da
razgovaram, ak ni s tobom - dodao je.
- To mogu da razumem, gospodine predsednie, ali ovo nije bilo
kakav teroristiki napad. Ko god da je to uinio, uinio je to iz linih
razloga. Krv iznad mojih vrata, navlaka, poruka - neko me izaziva.

- Ja sam okupio tim koji e se time pozabaviti.

Harvat je pokuao da ostane hladan dok je odgovarao.
- Gospodine predsednie, znam da ste naloili FBI-ju da radi
prekovremeno, ali ma koliko bili dobri, oni nisu prava sluba za ovu
vrstu posla.
- Skote, sluaj... - zapoe predsednik.
- Uz duno potovanje, na osnovu svega to vidimo, taj tip je
profesionalni ubica koji je verovatno upleten s nekom velikom
teroristikom organizacijom. Ukoliko elimo da ga uhvatimo, oni koji
ga jure moraju razumeti kako on razmilja. Moraju da budu u stanju
da misle kao on, a Biro to ne moe.
- Mogu ljudi koje sam odredio za ovaj zadatak. Oni e ga pronai,
uveravam te.
- Gospodine predsednie, taj tip je pucao Trejsi u glavu. Lekari
kau da je pravo udo kako je nije ubio. Ona lei u komi iz koje moda
nikada nee izai, a ja sam kriv za to, za sve. Dugujem joj da saznam
ko je to uinio. Morate me ukljuiti.
Ratlid je strahovao da e doi do toga. - Skote, ne znam kako da
podvuem koliko je vano da mi veruje.
- Morate i vi meni verovati, gospodine predsednie. Nemojte me
gurati u stranu. Ma ko bio u timu koji ste sastavili, i ja mogu biti od
pomoi.
- Ne, ne moe - ree Ratlid, ustajui sa stolice. Bio je to jasan
znak da je sastanak zavren.
Primoran da ustane, Harvat je ponovio: - Nemojte me odstraniti iz
ovoga, gospodine.
- ao mi je - odgovorio je predsednik, pruajui mu ruku.
Nesvesno, Harvat je prihvati. Ratlid je levom akom pokrio
njihove spojene ruke i rekao: - Najbolje to sada moe da uini za
Trejsi jeste da bude uz nju. Mi emo ovo reiti, obeavam ti.
Harvatovu zapanjenost polako je zamenjivao nalet besa. Meutim,
pre nego to je ita uspeo da kae, Gari Lolor se zahvalio predsedniku
i izgurao Harvata iz Ovalnog kabineta.
Poto su se vrata zatvorila iza posetilaca, vrata predsednikove
radne sobe se otvorie i visoki, sedi, pedesetogodinji direktor
Centralne obavetajne agencije, Dejms Vejl, ue u Ovalni kabinet.
Ratlid ga pogleda. - ta misli? Hoe li saraivati?

Vejl se zagleda u vrata kroz koja je Skot Harvat upravo izaao i

razmisli o predsednikovom pitanju. Na kraju ree:
- Ako ne bude, samo emo imati mnogo vie nevolja.
- Pa ja sam mu upravo obeao da e se tvoji ljudi ovim pozabaviti.
- I hoe. Imaju oni prilino iskustva u reavanju ovakvih stvari van
zemlje. Znaju oni ta rade.
- Bolje bi im bilo da znaju - odgovori predsednik dok se spremao
za sastanak u Situacionoj sali. - Ne moemo dozvoliti da se Harvat
ukljui u ovo. Rizik je prokleto visok.

7
Harvat i Lolor su se u tiini vozili natrag ka bolnici. Harvat nije
voleo da bude sputan, posebno kada su bili suoeni s problemom za
koji je on i te kako bio kvalifikovan da ga rei.
Lolor ga nije silio na razgovor. On je znao i pre nego to su doli do
Bele kue kako e se razgovor odvijati. Predsednik je sasvim jasno
nagovestio da ne eli da Harvat niti iko drugi zabada nos u tu istragu.
Jedino nije rekao zato.
Mada ni Lolor nije bio zadovoljan predsednikovom odlukom,
morao je da oda priznanje Ratlidu to je to lino saoptio Skotu. Bio
je u pravu - makar toliko mu je dugovao.
Na ulazu u bolnicu, voza je zaustavio kola i Harvat je izaao. Lolor
je eleo da mu kae mili on stvari, ali nijedna nije bila prigodna u tom
trenutku. Umesto toga, Harvat je probio tiinu.
- On je sastavio specijalni tim da lovi oveka koji je pucao na
Trejsi, a ja ne mogu da imam nikakve veze s tim? To nema nikakvog
smisla. Ima tu jo mnogo vie nego to je on rekao, Gari, i to me
nervira.
Lolor je znao da je on u pravu, ali nijedan od njih dvojice tu nita
nije mogao da uini. Predsednik im je izdao neposredno nareenje.
Iako je i sam bio zbunjen, kao i Skot, Lolor samo klimnu glavom i
odgovori: - Javi mi ako ima neke promene kod Trejsi.
Zgroen, Harvat zatvori vrata kola i ue u bolnicu.
Gore u Trejsinoj sobi, njeni roditelji su ruali. Kad je uao u sobu,
Bil Hejstings ga upita: - Ima li ta novo u istrazi?
Harvat nije eleo da optereuje Trejsine roditelje svojim
problemima, te im je rekao samo polovinu istinu. - Svi rade na tome.
Predsednik se lino zainteresovao za istragu i ini sve to je u njegovoj
moi.
Respirator je nastavljao svoj ritmiki um, to je Harvat pokuao
da ne primeuje. Privukavi stolicu uz krevet, uzeo je Trejsinu ruku i
apnuo joj na uho da se vratio.
Kad bi predsednik samo mogao da je vidi takvu, ne bi ga tek tako

brzo odstranio iz istrage. Sve vreme na putu za bolnicu, Harvat je

pokuavao da razazna zato Ratlid to radi. Bez obzira iz kog ugla
posmatrao, nije uspevao da vidi bilo kakav smisao.
Predsednik je vrlo dobro znao od kakve vajde bi Harvat mogao da
bude u sluaju kao to je taj. Za trenutak je pomislio da se Ratlid
moda brinuo da bi taj zadatak bio isuvie emotivan za njega, ali
Harvat je i te kako dokazao da je sposoban da razdvoji posao od
oseanja.
to je vie o tome razmiljao, Harvat je sve vie shvatao da se se on
uvek lino odnosio prema poslu, to je i inilo da bude tako dobar u
onome to radi.
Ne, injenica da je on imao lini interes u ishodu istrage nije imala
veze s tim zato ga je predsednik utnuo. Mora da je neto drugo u
pitanju.
Harvat je neno milovao prstima Trejsinu ruku dok su mu kroz
mozak prolazile druge mogunosti. to je vie verzija smiljao, inilo
mu se da se jo vie udaljava od istine. Mislio je da dobro poznaje
predsednika, ali ovoga puta nije umeo da ga odgonetne.
Harvat je u glavi premotavao film sa sastanka. Na napornoj obuci
za Tajnu slubu nauio je kako da zapazi najsitnije izraze na licu,
neprimetne podsvesne znake koji ukazuju da neko lae ili se priprema
da uini neto neasno. ak i najbolji vaingtonski dvolini politiari
nisu mogli da sakriju namere ili istinu od iskusnog tajnog agenta koji
zna na ta treba da obrati panju. A Skot Harvat je znao na ta da
obrati panju.
Ma ta da je razlog, predsednik Dek Ratlid ga je lagao. Harvat je
bio siguran u to.
I dalje je razmiljao kad se oglasio njegov blekberi. Nije odgovorio
ve je pustio da se ukljui govorna pota. Trenutno nita nije bilo
vanije nego da bude s Trejsi.
Kada je telefon zazvonio jo dva puta, Harvat je pomislio da je
moda neto hitno i izvadio je telefon iz futrole prikaene na boku.
Pozivni broj je bio iz Kolorada.
Pritisnuo je dugme da se javi na poziv, prineo telefon uhu i rekao: Harvat.
- Jesi li sam? - zauo je s druge strane.
Harvat baci pogled na Bila Hejstingsa, koji je itao Njujork tajms i

jeo. Usmeravajuu panju na telefon, rekao je:

- Da, nastavi.
- Da li te zanima rvanje patuljaka?
Harvat se uspravi na stolici. - Ima neto?
- Tano - glasio je odgovor.
- ta?
- Ne mogu preko telefona. Poslao sam avion po tebe. Nemoj se
pakovati. Mora doi ovamo TO PRE.
Harvat je pogledao u Trejsi. utao je.
- TO PRE - ponovio je glas.
Mada je bio siguran da mu se uinilo, Harvat je na tren pomislio da
je osetio kako mu je Trejsi uzvratila stiskom ruke.
- Jesi li jo tu? - upita glas posle nekoliko sekundi tiine.
Harvat se trgnu. - Da, ovde sam - odgovorio je.
- Domai aerodrom Regan, odmah - nareivao je glas. Zatim se
veza prekinu.

8
Mark epard je bio veliki zaljubljenik u filmove strave i uasa.
Zora mrtvih, Dvadeset osam dana posle, bilo koji, epard ih je sve, po
svoj prilici, ne samo video ve i posedovao. Bilo je neega u smrti to
ga je opinjavalo.
udna zaokupljenost, ali je koristila visokom, plavokosom
dvadestosmogodinjem novinaru. Poeo je karijeru u Baltimor sanu
kao pisac nekrologa. Bila je to neka vrsta probnog rada koji je
smiljen kako bi urednici ocenili sposobnosti za pisanje i ureivanje
teksta svojih mladih novinara. Veina mladih je mrzela da sedi u
rubrici nekrologa, ali epard je uivao.
Odatle je preao u kriminalistiku rubriku. Jednom prilikom,
legendarna novinarka crne hronike, Edna Bjukenan, rekla je da u toj
rubrici moe nai sve - pohlepu, seks, nasilje, komediju i tragediju", i
bila je u pravu. Mada je to bilo izuzetno dinamino radno mesto gde ili
pliva ili potone i gde urednici nastavljaju da iskuavaju vatrenost
svojih novinara pre nego to ih unaprede na neko blistavije mesto,
epard se zaljubio u taj posao i razglasio da ne namerava da se bavi
nikakvom drugom vrstom novinarstva.
Mora se priznati da je epard bio izuzetan novinar kriminalistike
rubrike. Imao je oko za detalje i nos za pronalaenje izvora
informacija, a umeo je da sastavi izvanrednu priu. Posle godina
provedenih u toj rubrici, stekao je iroku lepezu razliitih veza i
poznanstava - s obe strane zakona. Potovali su ga i policijski i
mafijaki elnici zbog njegovog potenja. Njegovi izvori su znali da on
nikada nita ne tampa dok nema sve injenice u rukama.
Budui da je vaio za potenog i otvorenog oveka koji uvek titi
anonimnost svojih izvora, on je redovno dobijao sve mogue
informacije i vesti. Retko kada bi se pokazalo da su vredne
objavljivanja. Kljuno je bilo spoznati koje su vredne tampanja.
Hemingvej je jednom rekao da pisac mora da ima detektor za
baljezgarije i eperd se u potpunosti slagao s njim. Smatrao je da je
koliina energije koju koristi za proveru nekog podatka u srazmeri sa

vrstinom izvora te informacije. Naravno, svako pravilo ima

izuzetaka.
epardovo zanimanje je bilo vee to je tvrdnja o neemu bila
neverovatnija. U tom trenutku, njegova zainteresovanost je bila
velika.
Vozei prema pogrebnom zavodu u vlasnitvu Tomasa Gosa, u
predgrau, ve je u glavi sastavljao naslov. Oigledno je trao ispred
rude, ali imao je neki oseaj da e se ta pria pokazati ogromnom.
To je znailo da e, isto tako, zahtevati ogroman naslov. Takoe,
mora biti upadljiv. inilo mu se da bi to mogla da bude pria za
naslovnu stranu. Do avola, mogao bi to ak da bude i bombastian
istrani feljton.
Kada se zaustavio na parkingu pogrebnog zavoda, epard je ve
bio smislio naslov. Bio je teatralan, ali kad ljudi ponu da itaju njegov
lanak, naslov e poprimiti sasvim drugo znaenje. Bie okantan, ne
samo zbog samog zloina ve i zbog svih navodnih poinilaca.
Zakljuavajui kola, epardu je naslov proao kroz glavu jo
jednom. Invazija otimaa leeva.
Bio je to prokleto moan nain privlaenja panje. Nadao se da ne
trai vreme s ovekom koji ga je nazvao nudei mu tu informaciju.

9
Montrouz, Kolorado
Iako jo nije bila jesen, noni vazduh je bio leden kada je Harvat
stupio na plonik ispred male prizemne aerodromske zgrade.
Naslonjen na beli hamer H2, s utisnutim znakom planinskog
turistikog centra Elk, stajao je jedan od najkrupnijih i najopasnijih
tipova koje je Harvat ikada upoznao u ivotu. U prolosti gospodar
rata, Tim Fini je bio ampion Pacifike lige meovitih borilakih
sportova. Struan u onesposobljavahu ljudi, pre svega rukama,
glavom, ledenima ili laktovima, Fini je bio jedan od retkih za koje je
Harvat znao da ga verovatno ne moe pobediti u sveoptoj ulinoj
tui.
Fini je bio vii od njega bar za sedamnaest-osamnaest centimetara,
gotovo dva puta iri i sa vrstom miinom masom od neverovatnih
sto petnaest kilograma. Sasvim pristojno za oveka u ranim pedesetim
godinama. Imao je jasnozelene oi, a glava mu je bila skroz obrijana.
Uprkos stasu i reputaciji potpuno beskrupuloznog oveka i borca u
ringu koji ne potuje nikakva pravila, Tim Fini je bio bezbrian i
zadovoljan momak. A imao je i zato da bude zadovoljan.
Niko u porodici Fini nita nije dobio za dabe. Stari Fini, glava
porodice, bio je opasan gad i sva njegova deca su morala sama da
plaaju svoje kolovanje. Tim je zaraivao radei kao izbaciva u
nonim klubovima u Los Anelesu sve dok se njegov borilaki talenat
nije pokazao i jedan privatni trener ga uzeo pod svoje i usmerio ka
Pacifikoj ligi meovitih borilakih sportova, iz koje se izrodilo
popularno ekstremno borilatvo.
Tim Fini je uvek upirao pogled na sledei vrh na koji je eleo da se
popne, a ako bi se taj vrh pokazao kao teak uspon, imao je rezervni
plan i drugi nain kako da ostvari svoj plan. On je bio kao neki
savreni, uvek spremni mali izvia.
Radio je u porodinom hotelu nekoliko godina, a onda se otisnuo
da ostvari jedan drugi san osnivajui svoj ekskluzivni turistiki centar

s pet zvezdica, smeten na oko dvesta hektara sasvim zabaenog

poseda u planinama San Huan u Koloradu, na oko pola sata vonje od
Telurajda. Meutim, to nije bio kraj njegovim snovima.
U okviru tog kompleksa, Fini je stvorio vodei centar za taktiku
obuku kakav nije postojao u svetu. Zvao se Valhala, po utoitu
ratnika iz skandinavske mitologije.
Fini je doveo najbolje arhitekte i majstore za ozvuenje i
osvetljenje iz Holivuda kako bi stvorili najstvarniju moguu atmosferu
pretee situacije. Zatim je uinio neto zaista revolucionarno - otvorio
je centar ne samo za vrhunske vojne i policijske jedinice, ve i za
civile. ak je pustio i reklamu koja se, uz neverovatnu ivu re
njegovih klijenata, viestruko isplatila. Njegova briljivo voena
knjiga klijenata je sadrala skoro sva najvanija imena poslovne
Amerike, kao i ona iz sveta sporta i zabave.
Taj uspeh je omoguio Finiju da Valhalu podigne na jedan sasvim
novi nivo, o kome se samo aputalo u najtajnovitijim salama za
sastanke ustanova kao to su Centralna obavetajna agencija,
kompleks jedinica Delta u Fort Bragu i mnoge neregistrovane i tajne
obavetajne jedinice po severnoj Virdiniji i dalje.
Oni bolje upoznati govorili su o Valhalinom uzgrednom programu
kao o tamnoj strani Meseca. Dobro skriven u planini Elk i samoj
Valhali, taj program se jednostavno nazivao Poloajem est.
Zvali su ga i Hoganovim prolazom, po improvizovanom gradiu
FBI-ja pri njihovom centru za obuku u Kvantiku, gde su izvodili sve
mogue, od pljaki banaka do visoko rizinih situacija s taocima.
Fini je drao itavu malu vojsku stolara i inenjera neprekidno
tokom godine. Mnogi od njih su bili bivi radnici iz Holivuda koji su
nastojali da izau iz ou biznisa i svoje vetine pokau na drugom
mestu. Prialo se da ukoliko moe da pribavi Timu Finiju satelitski
snimak svoje mete, on e ti napraviti njen model u roku od etrdeset
osam sati, pa i za etrnaest ako je zaista hitno a niko se ne buni to je
boja jo svea.
U dubokoj dolini okruenoj planinama sa svih strana, Finijev tim s
Poloaja est je stvarao imitacije svega mogueg, od irakih sela do
stranih ambasada, aerodroma i teroristikih logora za obuku.
Ogranienje u pojedinostima i irini je bilo samo u zavisnosti od
budeta klijenta i koliko ima obavetajnih podataka o meti. Finiju se

mora priznati da nikada nije dozvoljavao da budet upravlja obukom

koju e ljudi njegovog klijenta dobiti na Poloaju est. Fini je bio
istinski rodoljub i inio je sve to je mogao da ameriko vojno i
obavetajno ljudstvo dobije najbolju moguu i to stvarniju obuku pre
nego to se upusti u stvarni ivot.
Na kraju krajeva, Fini nije bio u tom poslu radi zarade. Imao je
mnogo novca. Bio je u tom poslu da bi njegovi klijenti iskusili ono
najbolje, ma ko oni bili - gosti njegovog turistikog centra na planini
Elk, strelci koji su doli da usavre svoju vetinu u centru za obuku
Valhala, ili pak stvarni ratnici koji su doli da unitavaju
improvizovane ciljeve na Poloaju est pre nego to krenu van zemlje
da se oprobaju u stvarnosti.
Harvat je bio u toj poslednjoj grupi kada se upoznao s Timom
Finijem i Valhalinim Poloajem est.
Na osnovu niza fotografija iz bespilotne letelice predator, kao i
nekih tajnih video-zapisa sa zemlje, Fini i njegov tim su napravili
improvizovanu fabriku za proizvodnju hemijskog oruja u
Avganistanu za koju je Harvat bio zaduen da je onesposobi.
Svaki lan Harvatovog tima je zaslugu za uspeh njihovog
poduhvata pripisao obuci koju su pohaali u Valhali i na Poloaju est.
Ta obuka i Finijev bezobziran smisao za humor uvrstili su
prijateljstvo meu njima koje je Harvatu obezbeivalo ne samo stalni
poziv da se pridrui instruktorskom timu Valhale i Poloaja est, ve
isto tako i stalni poziv da odsedne u turistikom centru ako ikada
poeli da pobegne iz Vaingtona i od ivota izmodenog
kontrateroristikog operativca amerike vlade.
Iako bi Harvatu u tom trenutku dobro doao odmor u hotelu s pet
zvezdica, to nije bio razlog zbog koga je stajao na ploniku ispred
aerodroma u Montrouzu, u Koloradu. Nalazio se tu zbog toga to je
Timoti Fini, u elji da obezbedi to ivotnije iskustvo za ratnike koji su
se obuavali u Valhali i na Poloaju est, razvio potpuno nov program
zbog koga je ponovo postao predmet razgovora u amerikim
obavetajnim krugovima.

10
Vozei, Fini posegnu rukom iza sedita i izvue hladno pivo iz
friidera i ponudi ga svom gostu.
Harvat odmahnu glavom u znaku odbijanja.
- Pa onda moram da otkaem i one igraice - ree Fini, vraajui
pivo pozadi.
Harvat nije odgovorio. Bio je u mislima milion kilometara daleko
dok je vadio svoj blekberi iz futrole i ponovo proveravao poruke. Dao
je svoj broj Trejsinom ocu i medicinskim sestrama u sluaju da doe
do neke promene. Takoe je objasnio Bilu Hejstingsu kako je najbolje
umeo zato mora da ode.
Prisetivi se da je prijem mobilne mree u centru prilino
neredovan, Harvat se zapitao da li je trebalo da im da taj broj kada ga
Fini upita: - Hoe li da jede kada stignemo ili hoe da odmah
preemo na posao?
- Hajde da jedemo posle - ree Harvat dok je vraao blekberi na
mesto. - Tako niko nee morati da ostaje kasno zbog mene.
Fini se nasmeja. Njegov smeh, kao i glas, bili su u skladu s
njegovim krupnim stasom - bogat, dubok bas. - Osoblje Sargasa radi
neprekidno u tri smene.
- Znai, posao tako dobro ide?
Fini se ponovo nasmeja. - Stalno govorim ne daj boe da do mira
doe uskoro.
- Ne brini - odgovori Harvat zagledan u svoj odraz na prozoru kola,
prema sve tamnijem nebu. - Nee.
Jo malo su popriali tokom preostalog dela puta do centra. Fini je
dovoljno dobro poznavao Harvata i znao je da ako on eli da pria o
onome to se dogodilo Trejsi, sam e pokrenuti tu temu.
Harvat nije zapoinjao, tako da su priali o svemu osim o tome.
Pribliivi se kapiji planine Elk, Fini je radio-vezom javio
obezbeenju da stie s plus jednim".
Iako su straari poznavali svog gazdu i njegova kola, ipak su
zaustavili hamer, upisali njegov dolazak, detaljno sve pregledali i onda

mu mahnuli da proe. Harvat je uvek bio impresioniran stepenom

obezbeenja na planini Elk.
U glavnom paviljonu, Fini se zaustavio da poveze svog direktora
operacije Rona Parkera. Bio je to vitak ovek sa iljastom bradicom u
poznim tridesetim godinama, oko sto osamdeset centimetara visok.
Sedajui na zadnje sedite, Parker uze pivo iz friidera i, okrenuvi
se, udari Harvata po levoj miici. - Drago mi je da te vidim - ree.
Podigavi pogled, video je u ogledalu Finijeve podignute obrve. ta je bilo? - upitao je.
- Zar ne misli da je takvo ponaanje neumesno? - odgovori Fini.
Otrvorivi konzervu s pivom, Parker se nagnuo izmeu prednjih
sedita i upita: - Drugo rame ti je povreeno, zar ne?
Harvat klimnu glavom. - Levo je u redu. Ne brini.
Parker se nasmei, vrati se nazad na sedite i otpi dobar gutljaj
piva.
- Jasno ti je da nisam na to mislio - odvrati Fini. - Je l tako?
- Sluaj - uzvrati Parker - pre deset minuta sam zavrio posao. A
ta ja radim u slobodno vreme, to je moja stvar.
- Onda si otputen. Nai e ruiasto papire na stolu sutra ujutru.
Parker opet potee pivo. - Odlino, nabou ga na ekser zajedno sa
svim ostalim.
I Fini i Parker su bili poznati po svom profesionalizmu, ali kad ih je
Harvat bolje upoznao, shvatio je da oni prave jednu bitnu razliku. Vrlo
su ozbiljno shvatali svoju karijeru i ono ime se bave na planini Elk, ali
sebe nisu nikada shvatali preozbiljno, naroito ne u drutvu dobrih
prijatelja.
Fini je pogledao i video kako se Harvat smeka. - Ba mi je drago
to si se vratio.
- Malo toga se promenilo, zar ne?
Fini je pruio svoju mesnatu ruku ka zadnjem seditu i pokazao
Parkeru da mu doda pivo. - Osim to smo stavili dvostruke brave na
vinskom podrumu nakon tvoje poslednje posete, nita drugo.

Parker i Fini su se ograniili na po jedno pivo. Fini je svoje popio u

dva gutljaja upravo kad su stigli do jo jedne kontrolne take. Ovoga
puta su svi morali da pokau isprave sa slikom. Straari su bili obueni

u crne manevarske uniforme, kao i oni na glavnoj kapiji, ali su ovi

imali pancire i otvoreno su nosili oruje.
Harvat je znao da su i oni na glavnoj kapiji bili naoruani ali nisu
prikazivali svoje cevi. Na tom drugom mestu Finijevi ljudi su pak
sasvim jasno prikazivali silu. Dvojica su imala heklere HK416, dok je
trei nosio beneli dvanaesticu i nije skidao pogled sa putnika u
hameru. Harvat nije imao pojma gde Fini nalazi svoje straare, ali
izgleda da je napravio dobar izbor.
Poto su udaljili od kontrolne take i vozili ka zgradi Sargasa,
Harvat upita: - Bivi policijski protivteroristi?
- Specijalne jedinice, u stvari - odgovori Parker.
Harvat se nasmeja, odbacujui to objanjenje. - Ma daj.
- On je sto posto ozbiljan - ree Fini.
- Rade kao obezbeenje?
- Obezbeenje je samo jedna od dunosti koju ovde obavljaju odgovori Parker. - Oni krue, tako da ovu smenu svako mora da
odradi jednom meseno.
- Znam koliko ti momci zarauju u privatnom sektoru. Imate
veoma skupe vratare.
Fini se nasmeio. - I isplate se.
- Ne zavaravaj se - dodade Parker. - Dobro je njima ovde. Mi im
dajemo odline vikove i nadoknade koji prevazilaze ono to bi ti
momci zaradili na bilo kom drugom mestu.
Harvat je pogledao u Finija, koji dodade: - ak vie i ne
raspisujemo konkurs. Oni sami dolaze.
Dip se zaustavi ispred slabo osvetljenog ulaza u neto to je liilo
na staro rudarsko okno.
Harvat je zaustio da upita gde se nalaze, kada je ugledao izbledeli
natpis koji je oznaavao ulaz u Rudarsku kompaniju Sargaso. Nalazio
se pred neupadljivim ulazom u Finijev novi obavetajni poduhvat.

11
Na tridesetom metru niz strmi tunel, koji je vodio u okno Sargasa,
Harvat je gotovo oekivao da vidi turistikog vodia sa starinskom
lampom na elu, ili bradatog, pranjavog glumca s tregerima da se
pojavi i zabavi ih priama o sedam srenih rudara. Na trideset prvom
metru, Harvat je promenio miljenje.
Morao je da oda priznanje Timu Finiju. Nisu naili na
visokotehnoloka vrata od nerdajueg elika koja se pneumatski
zatvaraju, u stilu Dejms Bonda. Umesto toga, tu su bila vrata koja su
se sastojala od pet starih dasaka s poprenim letvicama koja su
izgledala kao da e spasti sa arki.
Prilino neupadljivo upozorenje je bilo prikucano na vrata Opasnost. Pazi.
Fini izvadi sveanj kljueva i otkljua zarali katanac koji je
zakljuavao teki gvozdeni lanac. Nastavio je da vodi put niz iroki
neravni prolaz. Njih trojica su pratili ine za koje je Harvat zakljuio
da mora da su nekada sluile za dopremu potreptina i odvoenje
zlata.
Veliki tunel se nastavljao, polako se sputajui nanie. Posle jo
trideset metara, tunel se proirio i napred su se mogla videti svetla.
Kada su stigli do njih, doekala ih je druga grupa straara. Mada su
i oni delovali isto tako ozbiljno kao i oni prethodni, samo su im
mahnuli da prou.
- Kad se spuste nekoliko desetina metara pod zemlju, tvoji momci
se umrtve, je l tako? - naali se Harvat.
Fini i Parker se osmehnue. - Ti nema pojma koliko si pasivnih
kontrolnih taaka proao dovde - ree Parker. - Ne samo da se prati
tvoja telesna temperatura i puls od trenutka kad si uao u rudnik, ve
znamo i da li nosi bilo kakvo oruje, eksploziv, prah, tenost ili gel.
- Sve znate osim da li nosim bokserice ili slip gae - odvrati Harvat.
- Znamo i to - odgovori Fini, pretvarajui se da je zauzet onim to
dopire iz slualica koje su bile ukljuene u radio-stanicu. - Izgleda da
ima plave tange na kojima je ljokicama izvezeno Napred mornarica.

Harvat se nasmeja i pokaza mu srednji prst. Nastavili su da hodaju

sve dok nisu stigli do rudarskog lifta. Fini podie ogradu i oni uoe.
Izvadivi magnetnu karticu iz depa, Fini je prevue preko itaa i
namesti desni palac i enicu radi biometrijske provere. Kada je
kontola zavrena, lift je poeo da se sputa.
Zaustavio se na dnu okna, gde ih je saekao kamionet dod ram,
specijalno izraen za podzemnu vonju.
Dok ih je voza vozio dublje u rudnik, Fini je objasnio cilj
programa Sargaso. - Imali smo timove Centralne obavetajne agencije
iz Fort Braga i Kamp Perija, kao i Foke iz Fort Storija, i svima im se
dopala obuka ovde, ali na kraju balade, bez obzira koliko su njihovi
ljudi dobri u ovome, njihov uspeh ili neuspeh se svodi na jednu
kritinu kariku - obavetajnu slubu.
- To mi je dalo ideju i poeo sam da zovem telefonom ljude koje
poznajem na istoku. Dosta se pria o visokoj stopi opadanja broja ljudi
u jedinicama za specijalne operacije poto operativci naputaju
oruane snage i odlaze da rade za grupacije kao to su Blekvoter ili
Tripl kenopi, gde mogu mnogo vie da zarade. Ali nikada ne uje za
stopu osipanja u obavetajnim slubama.
- Nikada nisam imao elju da drim privatnu vojsku kao takvu.
Meutim, privatna obavetajna sluba, e to je neto sasvim drugo i to
se, ini se, lepo uklapa s onim to ve imamo ovde.
Harvat se drao za naslon za glavu ispred sebe dok su prelazili
preko itavog niza rupa. Kada su doli na ravniji teren, on upita: Shvatam kako ti Valhala i Poloaj est donose zaradu, ali kako
zarauje s vlastitom obavetajnom firmom?
- To postiemo na dva naina - odgovori Fini. - Prvo, ne moram da
se usredsreujem na itav svet, ve samo na ona slatka mesta gde se
veina akcija dogaa. Sav terorizam i obavetajni podaci vezani za
terorizam, koje mi prikupljamo i analiziramo, iz podruja su gde je
amerika vlada prenatrpana i u zaostatku.
- Drugo, ne postoji zakonski nadzor nad onim to radimo, to nam
daje daleko veu irinu u naim aktivnostima. Mnoge agencije su
spremne da nam plate mnogo novca da im prikupimo obavetajne
podatke. to se tie naeg rasta, ve smo udvostruili posao u odnosu
na ono to smo Ron i ja planirali da bude u ovom trenutku. Ne
moemo da izaemo u susret svim onim momcima iz Centralne

obavetajne agencije, Nacionalne bezbednosne agencije, Biroa i

slinih organizacija koji ele da preu kod nas.
Harvat je vrteo glavom. Fini je bio udo od oveka.
Kamionet se konano zaustavio pred poslednjom kontrolnom
takom ispred koje se nalazilo neto kao teka sigurnosna vrata. Kada
su ih pustili da prou, Fini ih je poveo u sredite operativnog centra
Programa Sargaso.
Nije liio ni najmanje na ono to je Harvat oekivao. Onoga
trenutka kada su kroili unutra, napustio ih jc oseaj da se nalaze u
rudniku, stotinama metara pod zemljom. Da Harvat nije znao istinu,
mogao se zakleti da se nalazi u nekom vrhunskom istraivakom
centru Majkrosoftovog kompleksa.
Iza njih su ostale gole sijalice u ianim korpama du grubih
zidova. Zamenile su ih tehniki savrene svetiljke postavljene na ivici
tavanice koje su odavale jasnu, dnevnu svetlost. Podovi su bili od
glaanog granita, a pregradni zidovi kancelarija su bili od stakla sa
zvunom izolacijom, ija se prozirnost mogla podeavati po elji.
Neverovatno tanki monitori visoke rezolucije okaeni na staklu
imali su ulogu prozora prema spoljnom svetu. Dok su prolazili pored
prizora iz vajcarskih Alpa, bolivijskih tropskih prauma i stenovite
obale u Mejnu, Fini je objanjavao kako zaposleni mogu da biraju iz
digitalne baze podataka pozadine iz itavog sveta, odnosno kakav e
pogled imati. Bio je to samo jedan od mnogih detaljia koje je Fini
smislio da svojim zaposlenima obezbedi da im vreme provedeno pod
zemljom bude to je mogue prijatnije.
Na kraju sledeeg hodnika skrenuli su levo i doli do kancelarije
gde se na virtuelnom prozoru nalazio prizor s rekom i krevitim
planinama u pozadini. U sredini slike, jedan ovek u izmama do
struka pecao je na muicu. Tihi ubor reke uo se sa skrivenog
zvunika.
- Odmah e Tom - ree Fini mislei na oveka odsutnog iz
kancelarije. - Moemo ga ovde saekati.
Na uglaanom hromiranom stolu nalazila se uredno sloena
gomila fascikli, samo jedno srebrno nalivpero i blok sa samolepljivim
papiriima. Ma ko bio taj ovek, ili nije imao mnogo posla ili je bio
izuzetno organizovan. Na osnovu onoga to mu je Fini rekao, Harvat
je zakljuio da mora da je ono drugo u pitanju.

Obratio je panju na virtuelni prozor i divio se prizoru kada Tom

ue u kancelariju. - To je reka Snejk - ree Morgan dok je sputao
papirnu au s kafom i laptop na sto.
- Jedna od najboljih reka na svetu za pecanje.
- To mesto se nalazi odmah kod Dekson Houla u Vajomingu.
Ajlend Park, je l tako? - upita Harvat, okreui se.
- Znai, pecali ste na Snejku?
Harvat klimnu glavom. - I na rekama Henri i Saut Fork. U stvari,
ini mi se da sam pecao upravo na tom mestu - dodade on, pokazujui
rukom preko ramena prema ekranu. Taj prizor je odmah prepoznao.
Planirao je da te jeseni odvede Trejsi tamo i naui je da peca.
Letnja turistika guva e proi, lie e poeti da uti i planine e
prelepo izgledati. Ve je bio rezervisao kuicu u mestu Dornans u
samom nacionalnom parku Grand Teton. Pitao se da li e ikada vie
moi negde zajedno da odu.
- Volim tu reku, ali ima dobrih mesta za pecanje i ovde u Koloradu.
Delimino i zbog toga sam prihvatio ovaj posao - ree Morgan,
vraajui Harvata u stvarnost.
Harvat je potvrdio tu opasku znalakim osmehom dok ih je Tim
Fini zvanino upoznavao. Tom Morgan, u poznim ezdesetim
godinama, bio je bivi pripadnik NSA. 4 Nosio je naoari, imao brkove
i malo hramao - posledica loe izvedene akcije o kojoj nikada nije
hteo da pria.
Poto je itav svoj ivot proveo u odelu s kravatom u direkciji
Nacionalne bezbednosne agencije u Fort Mediju u Merilendu, Morgan
je s radou prihvatio donekle oputeniji nain oblaenja na planini
Elk. Te veeri imao je na sebi farmerke, kariranu koulju i sportski
sako od tvida. Prilino se dobro drao za svoje godine. U govoru je
odavao slab naglasak iz oblasti Nove Engleske i Harvat je zakljuio da
potie s Roud Ajlenda ili iz Nju Hempira.
- Upravo zbog Toma sam te pozvao da doe - ree Fini dok su
sedali.
Harvat je ekao taj trenutak. - ta imate?
Morgan nije troio rei uzalud. - Mislim da smo pronali Trolov sef.
Harvat ga pogleda, podiui obrve. - Sve? - upita.
I Morgan je njega pogledao i odgovorio: - Bankovne raune s
podacima o ulaganju, sve.

12
- Dakle, po svemu sudei - ree Fini poto je Tom Morgan zavrio
izlaganje i zatvorio svoj laptop - drimo tog malog lajavca za jaja.
Pitanje je samo koliko jako hoe da stisnemo.
Harvat je bio impresioniran. Fini i njegov Obavetajni program
Sargaso su bili u stanju da uine ono to amerika vlada nije mogla ili
nije htela da uini. Pronali su sva Trolova osnovna sredstva, njegove
strogo poverljive podatke.
Harvatu nije bilo teko da odlui. Trol je pomogao Al Kaidi da
izvede napade na Njujork.
Zatim sve to s Trejsi.
Gledajui u Finija, Harvat ree: - Hou da stegnete tako jako da mu
oi ispadnu.
Gospodar rata klimnu glavom Morganu, a bivi pripadnik NSA je
podigao telefon i pozvao neki broj. Trol e uskoro biti okrenut
naglavake.

13
Angra dos Reis, Brazil
Na tri sata vonje kolima od Rio de aneira ka jugu, ili dvadeset
minuta privatnim helikopterom, nalazilo se najvrelije letovalite u
Brazilu, zaliv Angra dos Reis.
Poznat po toplom moru, belim peanim plaama i bogatim
rastinjem, Angra dos Reis, ili jednostavnao Angra, kako su je
poznavaoci nazivali, imala je trista ezdeset pet ostrva - po jedno za
svaki dan u godini. Angra je bila tajanstveno mesto, njeni vetrovi su
donosili miris egzotinog tropskog cvea koji su opijali turiste.
Poto su je portugalski oficiri otkrili 1502. godine, jedan od njih je
pisao kui kako su otkrili raj.
Angra je zaista bila raj. Ona vrsta raja u kome bi se ovek lako
izgubio. Trol je upravo to eleo, da se izgubi, ali naravno, ne bez
odreenih udobnosti.
Privatno ostrvo, koje je iznajmio, bilo je dugako osamsto i
etiristo metara iroko. Zvalo se Algodao. Imalo je mali helidrom,
gliser i smetaj koji se mogao meriti s najluksuznijim hotelima na
svetu. Mada se tu lako moglo smestiti osamnaest osoba, trenutno su
na ostrvu bile samo tri due
- Trol i njegova dva bela kavkaska ovara, Argos i Drako.
Teki blizu devedeset kilograma i u hrbatu visoki preko metra, te
ogromne ivotinje bile su slubeni psi ruske vojske i bivih
istononemakih pograninih patrola. Bili su izuzetno brzi i krajnje
opaki kada je u pitanju odbrana njihove teritorije. Oni su predstavljali
savrene uvare za oveka visokog jedva devedeset centimetara koji
je imao mone neprijatelje, a meu njima mnogi su bili njegovi
klijenti.
Trol je iveo pod sloganom da znanje nije isto to i mo; tanije je
da je primena znanja jednaka moi. Takoe, vrlo brzo je nauio da je
to dalje jednako neverovatnom bogatstvu.
Sledei taj slogan, Trol je sebi obezbeivao veoma pristojan ivot

bavei se kupovinom, prodajom i trgovinom strogo poverljivih

informacija. Svaka takva informacija je imala svoju odreenu
vrednost, ali vetina - umetnost, ako hoete - bila je u tome znati kako
povezati sve delie i stvoriti pravo remek-delo. U tome se Trol
izuzetno izvetio u svojoj profesiji. Bilo je to zadivljujue, naroito za
nekoga ije su ivotne perspektive bile toliko uasne da su ak i
njegovi roditelji digli ruke od njega.
Kada je postalo oigledno da Trol nee vie porasti, njegovi
bezboni gruzijski roditelji nisu ni pokuali da nau dom za svoga
sina, ak ni neko polupristojno sirotite. Umesto toga, oni su napustili
deaka, prodavi ga kao roba jednom burdelju u predgrau Soija, na
Crnom moru. Tamo je deak bio izgladnjivan, tuen i prisiljavan na
neizrecive seksualne inove kojih bi se zastideo ak i sam Markiz de
Sad.
Upravo u tom burdelju Trol je nauio pravu vrednost informacije.
Mala aputanja na jastuku monih muterija pokazala su se kao pravi
rudnik zlata kada je nauio ta da slua i kako to da iskoristi za sebe.
Kurve, od kojih je veina bila izoptena iz drutva, oseale su
bliskost prema patuljku i lepo su se odnosile prema njemu. Naime,
one su mu postale jedina porodica za koju je ikada znao i on im se
oduio za njihovu dobrotu tako to im je jednoga dana kupio slobodu.
Madam i njenog mua je muio a zatim ubio zbog neljudske surovosti
koju je godinama od njih trpeo.
Trol se iz pepela svoje mladosti uzdigao kao vatreni feniks
naoruan spremnou za ubilaki zanat i nezasitim apetitom za
najboljim stvarima u ivotu.
U svojoj dnevnoj sobi pokrivenoj palminim liem, njihao je au
bordoa ato kversi sent emilion, koju je drao meu svojim malim
akama, dok je kroz stakleni pod vile posmatrao raznobojne morske
zvezde i ivahan morski svet u osvetljenoj vodi. Zaista je daleko
dogurao od onog burdelja u Soiju. Pitanje je da li je dovoljno daleko
stigao?
Drako je pogledao svog gospodara, koji je skliznuo sa stolice i
preao preko sobe u kunim patikama od agavinih vlakana uvene
firme Stabs i Vuton. Argos je bio u dubokom snu, jo se oporavljajui
od rane koju je zadobio na Gibraltaru. Svima im je dobro inilo da se
izmaknu s njegovog imanja u kiovitim kotskim planinama. Vreme je

mnogo prijatnije u Brazilu. A i bezbednije je.

Mada je malo ljudi znalo za Ejlenegas haus, ne bi se on tu oseao
sigurnim due vremena. Posle onoga to su njegovi klijenti uinili u
Njujorku, jasno mu je da su Amerikanci bukvalno edni krvi. Mogao je
to i sam neposredno da vidi na Gibraltaru. Da ivi hiljadu godina, nee
zaboraviti kakvu je uasnu i grozomornu smrt ameriki operativac
Skot Harvat priredio Mohamedu bin Mohamedu. To normalan ovek
ne bi umeo da smisli. Ipak, bilo je to savreno delo. Mohamed je
zasluio i milion puta vie, pogotovu zbog sadistikih dela koje je inio
Trolu kao deaku u onom burdelju na Crnom moru.
Harvat je bio neverovatno okrutan u odmeravanju kazne
Mohamedu, ali se istovremeno pokazao kao neverovatno saaljiv.
Argos bi sigurno uginuo da mu lino Harvat nije pruio medicinsku
pomo i pronaao sposobnog veterinara. Harvat je otiao toliko
daleko da je iz svog depa platio veterinaru za operaciju ivotinje.
Iako Trol nikada nije mnogo voleo Amerikance, tog oveka je
potovao. On je bio beskrupulozni, hladnokrvni ubica, ali je takoe u
sebi imao znaajnu koliinu humanosti.
Poevi da misli na veeru, Trol je iz friidera izvadio nekoliko
velikih stejkova poput kobestejka, koji su bili deo specijalne poiljke
iz Japana.
Japanci su bili poznati po tome to su stonoj hrani dodavali pivo i
sake, 5 kad je u pitanju bila prvoklasna, rasna stoka, a uz to su krave
dobijale i masau. Stoka iz Kobea je dobijala sve mogue, a tako veliki
trud koji se ulagao u ivotinje doprinosio je da one daju neverovatno
meso. Ono je bilo malo proarano masnoom, koja je bila manje
zasiena nego u ostalim vrstama govedine, sa znatno manje
holesterola, i nije mu bilo ravnog u ukusu i sonosti.
im je izneo meso na kuhinjsku radnu plou, oba psa se pojavie
pored njega, irei nozdrve na miris govedine. Oni su mu pruali
toliko toga, a za uzvrat nisu mnogo traili. Oni su bili njegovi stalno
prisutni drubenici, iskreniji i odaniji od bilo kog oveka kojeg je
ikada upoznao.
Trol je stavio na tanjire po stejk za svakog psa i spustio ih na pod.
Istog trena, oni su navalili na meso i zbrisali ga.
Kada je njegovo meso bilo gotovo, Trol je seo za sto, otvorio bocu
atoa kversi i poeo da jede.

Stejk je bio savren. No je u njega ulazio kao u sir.

Uivao je u svakom zalogaju, a kada je tanjir bio poien i aa
prazna, odneo je sudove u kuhinju.
Sipavi malo iks-o konjaka, uzeo je gutljaj i sklopio oi. I pored
svega to je postigao, Trolov ivot je bio usamljeniki.

14
Prozori dnevne sobe su bili klizni i gurnuti u stranu kako bi se
soba otvorila ka moru. Blagi povetarac je donosio miris okeana
pomean s mirisom ostrvskog egzotinog cvea. Samo Brazilci mogu
da stvore tako savrenu no, razmiljao je Trol dok je sedao za sto koji
mu je sluio kao radni i otvarao svoj ofucani laptop deneral
dajnemiks XR-1 goubuk. Pomou male prirune satelitske antene
postavljene napolju, ubrzo se povezao preko svojih raznih servera
koji su bili tajno postavljeni u jednom bunkeru duboko u istonim
Pirinejima.
Jedan britanski preduzetnik je lansirao ideju kako bi vajcarski
pristup bankarstvu mogao da se primeni u digitalnom svetu.
Prostorije tog Britanca u evropskoj dravici Andori obilovale su
pouzdanim snabdevanjem strujom, mnotvom internet veza,
protivpoarnom zatitom FM200, snanim klima-ureajima i
viestrukim obezbeenjem s proverom identiteta. Njegovi serveri su
bili povezani s pozdanim operaterima irokopojasnih konekcija, s
mogunou daljeg proirivanja, preko velikog broja zdruenih
provajdera, omoguavajui stopostotnu dostupnost za najkrae
mogue vreme.
Sve je to bilo pravo zadovoljstvo za Trola. Nije dolazilo u obzir da
se osloni na servere na svom imanju. Ejlenegas haus je bio bezbedan,
bar za sada. Ako se bude drao dovoljno povueno, amerike
obavetajne slube e na kraju dii ruke od njega, ali dok se to ne desi,
morae da se dri dalje od svog doma u kotskoj.
Na kraju krajeva, ima mnogo gorih mesta gde bi ovek provodio
vreme nego sto je to privatno ostrvo u Brazilu. Njemu je bar to bilo
poznato. Bio je na takvim mestima.
Sluajui um talasa koji udaraju u stene napolju, Trol se ulogovao
na svoj osnovni server i krenuo s postupkom identifikacije kako bi
dobio pristup podacima. Jo nije proeljao s neba pale obavetajne
podatke do kojih je doao upadom u strogo poverljive fajlove NS A u
Njujorku u vreme napada Al Kaide. Koliina podataka koju je ukrao

Amerikancima bila je neverovatna.

Program NSA je nosio naziv Atina, po grkoj boginji mudrosti.
Izgleda da Grci nisu imali boginju uene.
Bila je to operacija najcrnjeg bunarenja za podacima. Koristei
sisteme ealon i karnivor, NSA je prikupljala obavetajne podatke koji
bi se mogli upotrebiti kao orue protiv raznih stranih koncerna, vlada,
dravnih poglavara i uticajnih stranih poslovnih ljudi.
Ukratko, program Atina je bio stvoren da prikupi i razvrsta
izuzetno prljav ve. Kada bi zagrizli u neto posebno zanimljivo, kao
to je saobraajna nesrea princeze Dajane, pad aviona TVA 800 ili
pravi uzrok smrti Jasera Arafata, oni su odreivali timove operativaca
sa zadatkom da to ire rasvetle itavu situaciju i otkriju to vie
prateih podataka. Na taj nain, kada doe vreme da to upotrebe,
mogli su da priteraju rtvu uza zid i ne ostave joj nimalo prostora da
se migolji.
A kada otkriju neku zaveru koja ukljuuje vie stranih monika, to
je ista premija.
Trol je morao da se osmehne. Bio je to iskrivljen, neiskren i
potpuno neameriki osmeh. Sada su svi podaci NSA pripadali njemu.
Poklon koji e trajati. Bilo je tu dovoljno podataka da se njima bavi u
tri veka. Najvea opasnost je istrati pred rudu i prebrzo krenuti s
prodajom informacija. Morao ih je sve prouiti i razumeti kako su
meusobno povezane pre nego to im odredi vrednost. Sreom,
Atinini analitiari su ve odradili dobar deo posla za njega.
Trol je kliknuo na jedan direktorijum i ekao da se otvori.
Meutim, to se nije desilo.
Ponovo je kliknuo na ikonicu i ekao, ali i dalje nita. Proverio je
stanje linka. Sve je izgledalo u redu. Ali zato se podaci ne prikazuju?
Probao je drugi direktorijum, a onda jo jedan. Svi su bili isti prazni. Trolu je zastala knedla u grlu. To nije mogue. Nije mogue da
se to deava.
Potegao je dobar gutljaj konjaka, obrisao usta rukavom lanene
koulje i poeo da proverava svaki direktorijum na svakom serveru.
Svi prazni.
Kad je ve bio pri kraju, video je jednu animiranu ikonu koja nije
pripadala tu. Predstavljala je bradatog oveuljka s rogatom kacigom,
maem u jednoj ruci i titom u drugoj. Skakutao je s noge na nogu i pri

svakom etvrtom poskakivanju udarao je maem u tit.

Liio je na malog Vikinga, ali Trolu je bilo jasno. Nije to bio Viking.
Bio je to Norveanin" - tajno ime amerikog antiteroristikog
operativca Skota Harvata.

15
Van sebe od besa, Trol kliknu na ikonicu i otvori fajl. Trebalo je
beskrajno mnogo vremena da se fajl otvori. Za trenutak je pomislio da
je moda u pitanju trik - nain da ga namerno dre na vezi kako bi
ameriki obavetajci mogli da odrede njegovu lokaciju.
Konano, fajl se otvori. Ukazao se niz zapisa sa svih njegovih
bankovnih rauna. A stanje na svima do jednoga je bilo isto - nula.
Iz dubine njegovog sitnog tela prolomio se krik kad je au s
konjakom tresnuo o zid. Psi su skoili i poeli da laju.
Sve to je zaradio u ivotu je nestalo. Sve. Jedino to mu je
preostalo bilo je imanje u kotskim planinama, ali ako su Amerikanci
toliko pedantni, Trol nije sumnjao da su pronali nain da ga
onemogue da s njim ma ta uini. Britanski antiteroristiki zakoni su
vrlo strogi. Amerikancima nee biti potrebno mnogo truda da ubede
britanske vlasti da reaguju.
Psi su i dalje lajali. Trol dohvati metalnu inijicu s pistaima i htede
da je baci na njih ali se predomisli. - Mir - naredi on i psi uutae.
Morao je da razmisli. Mora da postoji neki izlaz iz toga.
Naredna dva sata proveo je u pretraivanju svojih servera, polako
ulazei na svoje bankovne raune razbacane po itavoj zemljinoj
kugli. Zatim je poeo besno da telefonira i pri tom dobijao samo
izvinjenja od svojih bankara. Davali su mu lana obeanja da e
detaljno ispitati ta se dogodilo, ali Trol je znao da od toga nema
vajde. Amerikanci su obavili svoj posao. Sve su uzeli. Uniten je.
Mada nije znao ta da radi, u jedno je bio siguran. Skot Harvat je
stajao iza toga i mora platiti za to.
Vratio se onom prvobitnom fajlu koji je ostao u pozadini na
raunaru. Norveanin mu se rugao pleui i poskakujui s noge na
nogu. Trol je polako prelistavao podatke. U treem pokuaju,
pronaao je.
Trol je sada shvatio zato je fajlu bilo potrebno toliko vremena da
se otvori. Tu se, zajedno s Norveaninom koji skakue, nalazila i
poruka.

Bio je to poziv na razgovor u etiri oka na etu, upuen od samoga

Skota Harvata. Trol zatvori raunar.
Za to treba mnogo pameti. Odoleo je nagonu da sipa jo jedan
konjak. Umesto toga, skuvao je u maloj bakarnoj dezvi tursku kafu i
vratio se u dnevnu sobu.
Posmatrajui ribe jarkih boja ispod staklenog poda, razmatrao je
mogunosti. Bie to borba za opstanak, a mada je Harvata smatrao
mnogo manje pametnim od sebe, nije imao nikakvu naznaku kakva su
sve sredstva stajala tom Amerikancu na raspolaganju. Najvea greka
koju bi mogao da poini bila bi da potceni tog oveka.
Poto nije reeno koliko e ponuda za et trajati, Trol je odluio da
se ne uri i da proui neprijatelja.

16
Turistiki centar na planini Elk
Montrouz, Kolorado
- Jeste li sigurni da je video link? - upita Harvat.
Morgan klimnu glavom. - Ikonica je vezana za program koji je
napravljen tako da nas upozori kada on klikne na nju a zatim se
izbrie. Video ju je. Veruj.
- Ipak mi se ne svia koliko ovo traje - rekao je Ron dok je koraao
du jedne strane dugakog stola. Svi su se okupili u sali za sastanke
obavetajnog programa Sargaso koja je sluila i kao Ratna soba kad
su neke osetljive operacije zahtevale praenje. - Trebalo je da mu
odredimo vreme.
Tim Fini podie ruku. - Gospodo, javie se on. Ne brinite. Nema
izbora. Ne uri mu se jer moe tako. Njegov jedini adut u ovom
trenutku jeste da nas dri u pripravnosti i on to zna.
Parker je prestao da koraa i nasuo je sebi olju kafe iz aparata na
niskoj komodi. Iznad je visila velika uljana slika s krupnim jelenom
usred zelene doline meu planinama. - A mogao bi i da odustane.
Harvat je oduvek cenio Parkerovu razboritu i taktiku pamet.
Samo budale ne razmiljaju o povlaenju kada se to ukae kao
najbolja mogunost. Meutim, u ovom sluaju, Harvat je poznavao
svog protivnika bolje od Parkera. Trol e moda pokuati da ih
prevari, ali sigurno nee nestati.
- Mnogo toga ovde se tie njega - dodade Harvat, pokazujui
Parkeru da i on eli olju kafe. - Ne moe tek tako nestati. Poelee da
povrati ono to smo mu uzeli.
- Slabi su izgledi da e se to desiti - odgovorio je Parker, dodajui
Harvatu solju i sedajui pored njega. - Ima li ti uopte pojma ta e
mu rei kada se pojavi na etu?
- ta misli ovako: osim tvojih podataka i bankovnih rauna,
takoe smo ponitili tvoje lanstvo u gej udruenju ljubitelja lizalica,
upino? - predloio je Fini, prilazei komodi.

Iako mu nije bilo do smeha, Harvat se nasmeio. - Toga se nisam

setio. Imau to u vidu, ali zavisi ta e me podstai kad doe vreme.
- Dolo je vreme - ree Tom Morgan poto je pritisnuo dugme na
svom laptopu i gurnuo ga preko stola ka Harvatu.
Tanke monitore, u prednjem delu sale za sastanke, oiveo je
prozor za et. Poruka je oznaavala da se prijavio novi sagovornik.
Poto je to bio privatni et, napravljen samo za taj razgovor, svima je
bilo jasno da su gledali u digitalno prisustvo oveka koji je poznat pod
imenom Trol.
Harvatovi prsti su lebdeli nad tastaturom, ali Fini odmahnu
glavom, ne. - Pustio nas je da ga ekamo. Hajde da mu uzvratimo. Mi
smo u prednosti. Treba to jasno da pokaemo.
Mada nije bio siguran da se slae sa svojim prijateljem, Harvat je
saekao. Nekoliko trenutaka kasnije, Trol je prvi krenuo.
Uzeli ste neto to vam ne pripada, kucao je.
Harvatu nisu bila potrebna nikakva uputstva. I ti si, odgovorio je.
Hou da mi odmah vratite moje bankovne raune i podatke.
A ja hou da znam ko je pucao na Trejsi Hejstings, odgovorio je

Harvat.
Usledila je duga pauza. Konano, Trol je odgovorio. Znai, o tome
se radi? Nastala je nova pauza pre nego to je patuljak dodao: Moda
bismo mogli da se dogovorimo.

Fini je pogledao, spreman da uputi predlog, ali ga je Harvat

zaustavio rukom. Znao je ta radi. Ukoliko bude saraivao, pustiu te da
ivi.

Trol je otkucao :) a zatim: I mnogo moniji ljudi od vas su mi pretili pa

sam jo iv. Morate ponuditi neto vie.
Ubio si mi dobrog prijatelja u Njujorku, odgovorio je Harvat. Budi
srean to ti i ovoliko nudim.
Misli na pukovnika Roberta Heringtona? ao mi je zbog njegove smrti,
ali tek da se zna, njega je ubila Al Kaida. Ja nisam bio ni blizu Njujorka kada
se napad dogodio.
Trol je mnogo znao o Harvatu, to ovome nije bilo po volji. Kako si
saznao gde ivim?
Nije bilo teko.
Radoznao sam, uzvrati Harvat.
Sproveo sam obinu kreditno-platenu istragu.
Moje ime ne stoji na mojoj novoj kui. Nijedan raun nije na moje ime.

ak ni potu ne primam tamo.

Znam, odgovori Trol. Sve ide preko lokalne firme za pakovanje i slanje
poiljaka u Aleksandriji. Tvoja poslednja poznata adresa, pre nego to si se
opametio i preao na firmu za pakovanje i poiljke, bio je jedan stan
nekoliko ulica dalje. Unajmio sam nekoga da proveri da li jo ivi tamo.
Onoga dana kad se moj ovek pojavio tamo, ti si se selio u kuu.
Jednostavno te je pratio do tvog novog prebivalita. Kako mi je rekao,
Biops gejt je zaista divno imanje.
Harvatu je bilo dosta poigravanja. Da li si ti naruio ubistvo Trejsi
Hejstings?
Trol nije odmah odgovorio. Konano je otkucao: Ne, nisam.
A zna li ko je?
Moda.

Harvat se jedva savladavao.

17
Nekoliko trenutaka kasnije, Trol je odgovorio: Agente Harvate,
uzeo si mi sve to imam. Ukoliko ne uloi jo neto osim pretnji smru,
zaista tu ne vidim nita za sebe, te ne vidim svrhu nastavljanja ovog
razgovora.
Harvat je to oekivao i bio je spreman na nagodbu. Spreman sam
da kupim informacije od tebe.
Mojim novcem, naravno.
Naravno.
Hou sav novac, izjavio je Trol. Pola odmah kao odraz ozbiljne
namere, a ostatak po odavanju informacija.
Harvat je kucao polako i promiljeno. Dobie milion ako i kada mi
prui dokaz o identitetu atentatora. A to se tie ozbiljne namere, ti e
pokazati svoju tako to e mi dati ime osobe koja me je pratila do Biops
gejta.
Nikada ne otkrivam svoje izvore, odgovorio je Trol. ak ni za milion
dolara, to je, uzgred reeno, samo mrvica u odnosu na ono to si mi uzeo.
Onda nema pogodbe.
Agente Harvate, to to se desilo gospoici Hejstings je zaista nesrea.
Kada sam saznao za to, raspitao sam se kod svog izvora, ali on nije ni uo
ni video nita to bi tebi bilo od koristi. On te je pratio i sutradan rano ujutru
je na tvom pragu ostavio poklon od mene.

Harvatu je bilo jasno da ma ko to bio, taj je bio samo potrko,

verovatno neki privatni detektiv koga je Trol jeftino unajmio. To je
bio ustupak na koji je Harvat bio spreman i zato je odustao.
Pre nego to je otkucao odgovor, Trol je dodao: uo sam da su
pronali jagnjeu krv nad tvojim vratima.

Izvori tog oveka su bili zastraujue dobri. Harvatu je bilo muka

od osobe koja je mogla da prui svoje pipke kad god joj se prohte, ak
i u vrlo osetljivu federalnu istragu. Pa ta?
Nekako biblijski, zar ti se ne ini?
Moe li da mi pomogne ili ne? upita Harvat.
Hou da mi ti prvo pokae svoju dobru nameru.
Ve sam ti rekao da u te pustiti da ivi.
Prilino prazna pretnja ako se uzme da nema pojma gde se nalazim.

Harvat klimnu glavom Tomu Morganu i onda otkuca: Tek da zna,

ja ne upuujem prazne pretnje.

Deli sekunde kasnije, slika infracrvenog prikaza lokacije se ukaza

na ekranu i Harvat nastavi. Ovaj satelitski snimak je sainjen nad tvojim
prebivalitem u Angri dos Reis pre manje od deset minuta. Kako cenim,
sedi ispred kue, a dve take s tvoje leve strane su tvoji psi. Tano?

Trol nije odgovorio. Harvat je shvatio da mora da je ostao

zabezeknut. injenica da je neprijatelj otkrio gde ivi izuzetno je
uznemiravajua. Lepo je kad moe da primeni neto od Trolove
vlastite taktike.
Dakle, sad sam ti pokazao svoju ozbiljnu nameru, dodade Harvat. Ja
sam ovek od rei. Da sam hteo da umre, ve bi bio mrtav.

Minuti su prolazili dok je Trol pokuavao da shvati kako su doli

do njega. Konano je otkucao: Saznali ste preko telegrafske doznake
firme koja upravlja posedom.

Sada je bio red na Harvatu da poalje smeka :). Uz Finijevu

pomo, opeljeio je Trola do gole koe i potpuno ga je izbacio iz
ravnotee.
Nekoliko minuta kasnije, poto je dao poslednja uputstva
dotuenom Trolu, uputio mu je konanu opomenu: Ne sme da
naputa ostrvo. Ako to uini, lino u te pronai i ubiti.

18
Juna Kalifornija
Telefonski poziv pokrovitelja Filipa Rusara doao je usred noi. Ima li sve spremno?
Rusar je seo u krevetu, namestivi tanak jastuk izmeu glave i
slabog zida. - Da - odgovorio je, izvlaei jedan itan iz paklice na
nonom stoiu i palei je.
- Ubie te te cigarete - upozorio ga je njegov pokrovitelj poto je
uo zvuk zatvaranja Rusarovog zipo upaljaa i kako operativac
duboko uvlai dim.
Filip je sklonio kosu sa ela i odgovorio: - Tvoja briga za moju
dobrobit je zaista dirljiva.
Pokrovitelj se nije upecao na taj mamac. Njihov odnos je bio
previe svaalaki u poslednje vreme. Moraju da sarauju ako misle
da uspeju. Duboko uzdahnuvi, nastavio je: - Kada sve obavi, amac
e te ekati. Pazi da te niko ne vidi kako se ukrcava.
Rusar je frknuo u znak odgovora. Niko ga nee videti. On je kao
fantom, kao senka. Naime, on je bio toliko neprimetan da mnogi ljudi
nisu ni verovali da on postoji. Meutim, amerika vlada je neto
drugo.
Dok ga nisu uhvatili, niko ga nikada nije video. Niko nije znao ni
kako se zove ni koje je nacionalnosti. Ameriki vojnici u Iraku su ga
zvali Duba 6 i iveli u iskonskom strahu da bi mogli da postanu
njegova sledea rtva.
Svi njegovi hici su dolazili iz blizine od barem dvesta metara ili iz
daljine od hiljadu trista metara. Gotovo svaki je bio nepogreiv.
Odlino je poznavao pancire i tano znao gde da cilja - u donji deo
kime, rebra ili malo iznad grudi.
Ponekad, kao u sluaju tima od etvorice marinaca u Ramadi,
pogodio bi metu besprekornim hicima u glavu. S preko stotinu
ubijenih, Rusar je bio junak za one Iraane koji su prezirali ameriku
okupaciju i aneo-osvetnik za svoju sabrau meu pobunjenicima.

Amerikanci su ga neprestano jurili i na kraju ga uhvatili.

Otpremljen je u Gvantanamo, gde je izdrao viemeseno
zlostavljanje. A onda, samo est meseci pre toga, nekim udom je
puten iz zatvora. Njega i jo etvoricu zatvorenika su ukrcali na avion
i odvezli ih kui. Jedino je Rusar znao zato se to dogodilo i ko im je
bio dobroinitelj.
U tom trenutku, dok je navlaio radniki kombinezon firme
Servpro, bio je svestan sveukupne ironije. Amerika se tajno saglasila s
njegovim putanjem na slobodu, zajedno sa ostalom etvoricom, kako
bi zatitila svoje graane od daljeg terorizma. Pa ipak, on je bio tu, u
samoj Americi, spreman za izvrenje sledeeg napada.

19
Bez obzira na neukusne navike koje je Rusar poprimio kako bi se
utopio u zapadnjako drutvo, u srcu je i dalje bio pravi mudahedin.
Bio je suta suprotnost svom pokrovitelju, koji je uivao u
zapadnjakim blagodetima, naroito u bogatoj hrani i skupim piima.
Francuski internat, u kome je Rusar odrastao, uticao je malo na
njega osim to je nauio kako da se lepo uklopi sa svojim zapadnim
neprijateljima. Njegovo pravo obrazovanje poticalo je iz onih godina
koje je proveo u oblinjoj damiji, a potom u nekoliko tajnih logora u
Pakistanu i Avganistanu.
Tamo je nauio da re Al Kaida ne znai baza, kao to veina
zapadnjakih medija neznalaki tvrdi, ve da to vie znai baza
podataka. Ona se odnosi na raunarski fajl s hiljadama mudahedina
koji su regrutovani i obuavani uz pomo Centralne obavetajne
agencije kako bi potukli Ruse u Avganistanu.
Tom fajlu, za koji se tvrdi da je najuvanija tajna rukovodstva Al
Kaide, dodato je jo hiljade i hiljade imena posle devedesetih godina.
Ti mudahedini su bili iz svih slojeva i iz vie razliitih socijalnoekonomskih stalea nego to bi to ijedna zapadna vlada ikada
priznala. Njih su regrutovali, indoktrinirali i rasuli po itavom svetu da
ekaju dok ih ne pozovu u boj.
Dok je vozio svoj kombi preko mosta San Dijego - Koronado,
Rusar je razmiljao ta bi se desilo ako bi ga otkrili. Ipak je to
Amerika, koja mu je ve uinila sve najstranije u Gvantanamu. Ako ga
uhvate tu, na svom terenu, ak bi mu moda i manje naudili. Ba ih je
bilo lako iskoristiti. Oni su donosili zamrene zakone koji su vie titili
njihove neprijatelje nego sopstvene ljude.
Kada Amerika uhvati svoje takozvane teroristike neprijatelje,
nema hrabrosti da ih osudi na smrt. Zakarijas Musaui, slepi svetenik
eik Omar Abdel-Rahman, pa ak i Ramzi Jusuf su svi do jednoga
dobili doivotnu robiju. Oni predstavljaju dokaz amerikog
kukaviluka i slabosti i injenice da e Amerika neizbeno pasti pred
pravim sledbenicima islama.

Uavi u Treu ulicu, Rusar je skrenuo nekoliko puta i dva puta se

vratio istim putem kako bi bio siguran da ga niko ne prati. Kada je
stigao do adrese u Ensino lejnu, parkirao je kombi na ulazu na stazu
koja je vodila ka garai i postavio narandaste unjeve ispred i iza
kola. Mada je sumnjao da bi iko ita primetio u to doba noi, kola
firme za hitne opravke mogla bi da privuku panju nekog suseda, ali
verovatno ne bi zvao policiju.
Pribliavajui se ulaznim vratima, Rusar je izvadio pitolj-builicu
iz depa i sakrio je ispod svoje belenice s metalnim koricama. Kada je
priao vratima, pretvarao se da zvoni. Polako je obraivao bravu jer
je znao da vlasnica kue nije ugradila alarm.
Kada je brava popustila, uao je unutra i zatvorio vrata za sobom.
Rusar je malo zastao u predsoblju da mu se oi priviknu na tamu.
Kua je mirisala na sredstvo za ienje nametaja a oseao se i miris
mora, koje je bilo tu nedaleko.
Kad mu se vid povratio, krenuo je tiho hodnikom prema glavnoj
spavaoj sobi. Du hodnika nalazile su se porodine fotografije, od
kojih su mnoge bile davnanje.
Rusar je zatekao vrata spavae sobe irom otvorena, a njegova
rtva je spavala na krevetu. Prilazei joj, stavio je belenicu s
metalnim koricama ispod mike i otvorio patent zatvara svog radnog
kombinezona.
Na trenutak je pomislio da je ispustio predmet koji je traio, ali
onda ga je napipao.
Kada je ponovo pogledao rtvu, prenerazio se. Oi su joj bile
otvorene i gledala je pravo u njega. Prozori spavae sobe su bili
otvoreni, te ako vrisne, gotov je.
Rusar je nagonski reagovao. Zgrabio je svoju belenicu obema
rukama i zamahnuo - snano. Udario je enu u levu stranu glave.
Onaje otvorila usta, kao da e da vrisne, i Rusar je ponovo udario.
Oi su joj se zatvorile i ostala je da lei nepomino na krevetu.
Krv joj je curila iz nosa i uha. Umrljala joj je dugu sedu kosu i
uprljala spavaicu. Bila je bez svesti ali ipak iva, a to mu je i bio cilj.
Bacivi belenicu na krevet, Rusar je uzeo enu u ruke i odneo je u
kupatilo. Tamo ju je strpao u kadu, skinuo joj spavaicu i telo joj
prekrio vlanom smesom. Zatim je lepljivom trakom zatvorio sve
ventilacione otvore u kupatilu.

Otiao je do kombija i uzeo dve zatvorene plastine kofe i pojas na

kome je visio alat.
Vrativi se u kupatilo, Rusar je ostavio kofe pored kade i izvadio
raspraiva iz svog kombinezona.
Otvorio je enino desno oko, a zatim i levo, sipajui u njih tu
supstancu, vodei rauna da je svako oko potpuno prekriveno. Gotovo
je obavio posao.
Rusar je skinuo s pojasa odvija i otvorio poklopce na kofama.
Dohvatio je ubrus iznad toaleta i bacio ga ispred vrata kupatila. Bio je
spreman.
Skinuvi poklopce s kofi, izruio je njihov sadraj po rtvi, koja je i
dalje leala onesveena u kadi, a onda je pourio da izae iz kupatila,
pazei da dobro zatvori vrata za sobom.
Rusar je ugurao ubrus ispod vrata i privrstio ga lepljivom trakom,
zatim je s pojasa skinuo beinu builicu i aku zavrtanja i privrstio
vrata za dovratak.
Izaao je iz kue, vratio narandaste unjeve u kombi i polako se
odvezao putem kojim je doao.
U hotelu San Dijego Mariot hotel i marina, Rusar se presvukao,
obrisao tragove prstiju s kombija i uputio se ka pristanitu. amac je
bio tano tamo gde mu je njegov pokrovitelj kazao da e biti.
Kada je isplovio na otvoreno more mastiloplave boje, izvadio je
nov mobilni telefon, pozvao broj za hitne sluajeve i dao adresu ene
kojoj je hitno potrebna pomo u Ensino lejnu u Koronadu.
Kada su ga pitali ko zove, Rusar se nasmeio i bacio telefon u vodu.
Ubrzo e saznati ko je odgovoran.

20
Baltimor, Merilend
Tom Gos, direktor pogrebnog zavoda koji je nosio njegovo ime,
saoptio je epardu da ne bi voleo da se njihov razgovor snima. To
znai da je novinar bio primoran da hvata beleke, a on je u tome bio
uasan.
Nije osuivao Gosa to ne eli da bude snimljen. Ukoliko je njegova
pria istinita, neko je ve ubijen da bi utao.
epard je sedeo u svojoj kuhinji pijuckajui pivo foster dok je
prelistavao svoje beleke. Direktor pogrebnog zavoda je bio ozbiljan
ovek. U nekoliko navrata tokom razgovora, epard se vraao na
ranije reeno i pretvarao se da je pobrkao injenice u nameri da ga
zbuni, ali Gos je bio siguran u sebe. epard nije ni najmanje sumnjao
da taj ovejk govori istinu.
Prema njegovoj prii, est meseci ranije, bio je u prosekturi da
preuzme telo. Dok je ekao, stajao je sa svojim drugarom,
pomonikom islednika, po imenu Frenk Apoijan. Po Gosovim reima,
bili su dobri prijatelji. Njihovi sinovi su ili zajedno u kolu a oni su
igrali karte dva puta meseno.
Njegov razgovor s Apoijanom su prekinula dvojica mukaraca
koja su se predstavila kao agenti FBI-ja i zamolili da nasamo
razgovaraju s pomonikom islednika. Poto je Frenk bio deurni te
noi, Gosu se to nije inilo nimalo udnim. Predstavnici policije su
stalno dolazili u ordinaciju islednika, a svakako nisu dolazili na kafu.
Jedan od agenata je poao za Apoijanom u kancelariju dok je
drugi poeo da obilazi leeve. Meutim, ne svaki le, ve su ga,
izgleda, zanimala samo neidentifikovana tela, ona koja se obino
oznaavaju sa N. N. Mnoga od njih su pronaena u parkovima, pod
mostovima ili u naputenim zgradama, esto ve polupojedena od
pacova ili pasa lutalica u vreme kad su otkrivena.
Otisci njihovih prstiju su proveravani kroz lokalnu i nacionalnu
bazu podataka, a istraitelji su dobij ali zadatak da pokuaju da otkriju

njihov identitet, ali najee su ostajali neidentifikovani. Na njima su

se uili studenti sudske medicine, a zatim bi tela tih N. N. lica stavljali
u sanduke od perploe i sahranjivali ih na najbliem optinskom
groblju.
Gosu se uinilo udnim to agent izgleda nije znao ta trai. Nije
imao kod sebe nikakvu fotografiju. Jednostavno je iao od lea do lea
i zagledao ih kao da kupuje tapove za golf.
Kada se Apoijan neto kasnije vratio s drugim agentom, onaj prvi
mu je pokazao jedno telo i pomonik islednika je zapisao broj koji je
visio na cedulji zakaenoj za noni prst i otiao nazad u svoju
kancelariju da obavi potrebne administrativne formalnosti.
Telo je stavljeno u vreu, utovareno u jedan neobeleen kombi i
agenti su otili.
Kada je Gos upitao svog prijatelja o emu se radi, Apoijan mu je
saoptio da mu je naloeno da o tome ne govori. Izgleda da telo
uopte nije bilo N. N. ve neko lice koje je umeano u neko ozbiljnije
krivino delo.
To je trebalo da bude kraj prie, ali nije. Agenti FBI-ja su pokazali
potrebna dokumenta za preuzimanje tela, ali su zahtevali da im
Apoijan takoe preda itav sudsko-medicinski dosje toga lica.
Objasnili su da je Biro usred sloene operacije za hvatanje poinioca
krivinog dela, koja bi mogla da bude osujeena ukoliko bi se smrt tog
oveka obnarodovala. Bio je to neobian zahtev, ali ti ljudi su bili
utivi i imali su potrebna dokumenta, tako da Apoijan nije imao
razloga da se prepire s njima. Tek posle nekoliko meseci pomonik
islednika je uvideo svoju greku.
Jedan od studenata sudske medicine, koji je radio te veeri s njim,
doneo je pogrean dosje. Kada je Apoijan pozvao mesnu ispostavu
FBI-ja kako bi ispravio greku, kazali su mu da oni na spisku nemaju
agente Stena Vestona i Doa Maksvela niti podatke da su ikada tu
radili. On je zatim stupio u vezu s direkcijom FBI-ja u Vaingtonu, gde
su mu rekli da u itavom Federalnom istranom birou nemaju agente
koji se tako zovu i da mora da je u pitanju greka.
Apoijan je proverio svoje beleke. Nije bilo greke. Sve to je bilo
besmisleno.
Dao je karticu s otiscima prstiju onog N. N. lica koleginici Sali
Raterford. Raterfordova je bila jedan od istraitelja u kancelariji

islednika i Apoijanova devojka ve jedanaest meseci. Narednog dana,

na stolu ga je ekao odtampan mejl.
Po miljenju Raterfordove, dolo je do neke zbrke. Pokazalo se da
otisci prstiju pripadaju nekom oveku koji je ubijen u pucnjavi s
policijom u arlstonu, u Junoj Karolini, nekoliko dana poto su agenti
uzeli N. N. lice iz njihovih prostorija. Istraiteljka je zvala telefonom
policijsku stanicu u Carlstonu i ekala je da dobije odgovor od njih.
Apoijan je pomislio da je u pitanju jo jedna od birokratskih
zavrzlama, ali je promenio miljenje one noi kada su ga oni isti agenti
Biroa ponovo posetili.
Gos, koji se nalazio u stanu svog prijatelja, nije ih prepoznao u prvi
mah. Ipak, bilo je prolo est meseci od kada ih je prvi put video u
kancelariji islednika.
Zatraili su da razgovaraju napolju s Apoijanom, a kada se ovaj
vratio, bio je vidno potresen. ta god da su mu ti momci kazali, nije
bilo dobro.
Gos je upitao svog prijatelja ta se deava, ali Apoijan nije eleo
da razgovara o tome. tavie, pod izgovorom da se ne osea dobro,
pomonik islednika je prekinuo igru i svoje drugare pokerae ispratio
na vrata.
Kada je Gos ponovo otiao u kancelariju islednika radi
preuzimanja nekog tela, taman je hteo da zakuca na Apoijanova
vrata kada je iznutra zauo prepirku. Odmakao se od vrata ba u
trenutku kada je Sali Raterford besno izletela napolje. Gos nije bio
znatieljan, ali njegov prijatelj je izgledao izuzetno uznemireno.
Bilo je oigledno da je Apoijanu bilo potrebno da s nekim
razgovara, ali nije hteo da pria u kancelariji. Dogovorili su se da se te
veeri nau u pogrebnom zavodu.
Kada mu je prijatelj doao, Gos je prebacio telefone na telefonsku
sekretaricu i otvorio bocu domaeg burbona. Stavio je dve ae na sto
i nasuo pie. Gos je umeo da slua. Nije prisiljavao na razgovor. ekao
je da njegov prijatelj pone da pria, a kada je poeo, bila je to
neverovatna pria.

21
Montrouz, Kolorado
Prolo je ve nekoliko sati od kada je Harvat stigao u turistiki
centar. Dok je osoblje Sargasa motrilo na privatnu priaonicu za
sluaj da se Trol javi, Harvatovi domaini su odluili da ga odvedu
nazad u hotelski deo na veeru.
Glavna zgrada planine Elk je liila na velianstvenu lovaku kolibu
iz devetnaestog veka. Njih trojica su seli na zagrejanu terasu pored
spoljanjeg kamina s pogledom na jezero.
Finijeva sklonost za savrenstvom se ogledala svuda, ak i u tome
kako vatra gori. Kada se tiho pojavio jedan od posluitelja s korpom
cepanica, Fini je objasnio da oni koriste tanu meavinu orahovine,
bukovine i eukaliptusa, s malo borovine zbog mirisa.
Finijevo poklanjanje panje detaljima je bilo isto tako izotreno,
ako ne i vie, kada je u pitanju hrana na planini Elk. Nije cicijaio da
dovede jednog od najboljih kuvara u zemlji. Bio je to ovek s imenom
u kulinarstvu koji je bio pionir amerike alpske kuhinje i koji je
osvojio vie kulinarskih nagrada nego to je to moglo da stane na
zidove turistikog centra. Harvat je zapravo tada prvi put, od kada je
Trejsi upucana, zavrio obrok.
ak je sebi dozvolio i diestiv posle veere. Hteo ne hteo, znao je
da se mora opustiti. Isuvie je bio napet, to nije bilo dobro ni za Trejsi
ni za njega.
Poto su omazali tanjire, dva kelnera se pojavie, jedan s bocom
B&B 7 i aama, a drugi sa specijalnom, elegantno izrezbarenom
kutijom s cigarama. Fini im je naloio da sve spuste na sto, posle ega
se oni tiho udaljie.
- Zna li da je jedan barmen u Klubu 21 u Njujorku izmislio ovo? upita Parker dok je vadio ep iz boce. - Benediktinski liker i konjak.
To je postalo toliko populano pie da su i sami Francuzi poeli da
pune tu meavinu. A onaj momak nije video ni centa od profita. Boe,
kako mrzim te Francuze.

Harvat se osmehnu. Ron Parker nije simpatisao Francuze jo iz

vremena kada su se njih dvojica upoznali. Parker je voleo da kae
kako su oni jedina vojska na svetu koja je opaljena suncem ispod
pazuha.
Fini je posluio Harvata cigarom, ali je on odmahnuo glavom.
Diestiv e biti dovoljan.
Kada mu ga je Parker pruio, Harvat je prineo au nosu i
zamurio dok je udisao aromatini miris. Za trenutak je gotovo
zaboravio svoje probleme.
Dok je pijuckao, sluao je kako Fini i Parker razgovaraju o
uobiajenim stvarima - o situaciji u svetu, planovima za unapreenje
centra, Poloaju est, Sargasu, kao i o Parkerovim lovakim pohodima
na enske goste na planini Elk, to je bio zabavni ali i nephodni
ustupak koji je Fini morao uiniti kada je zatraio od Parkera da
napusti odlino mesto na Istonoj obali i da se preseli u slabo naseljeni
deo Kolorada.
Harvatu je bilo prijatno da slua to zaikavanje meu dvojicom
starih prijatelja. Dok je tako lutao u mislima, skrenuo ih je na Trejsi.
Izvukao je blekberi iz futrole i proverio signal. Terasa je uglavnom bila
najbolje mesto u itavom kompleksu za dobijanje signala, ali ga nije
imao.
Fini ga je upitao da li eli da se poslui jednim od njihovih beinih
telefona, a kada je Harvat rekao da hoe, Parker je preko radio veze
naloio nekom od osoblja da donese telefon na terasu.
Harvat je nazvao sestrinsku sobu u bolnici u Vaingtonu i zamolio
da razgovara s Lavernom, sestrom koja je nou deurala kod Trejsi.
Kada se ta ena javila, rekla je: - Drago mi je da ste nazvali.
Harvat se odmah uplaio da e uti najgore i itavo telo mu se
steglo. - Zato? ta se dogodilo? Je li Trejsi dobro?
- Trejsi je u redu, ali vas trai gospodin Gari Lolor. Kae da je hitno.
Pokuala sam da vas nazovem na mobilni, ali sam stalno dobij ala
govornu potu.
- Znam - odgovori Harvat. - Nalazim se u kraju gde je mrea slaba.
Da li je gospodin Lolor kazao ta je to hitno?
- Ne. Samo je rekao da ako vas vidim ili vas ujem, da vam kaem
da ga odmah pozovete.
Harvat se zahvalio Laverni i, pre nego to je prekinuo vezu, dao joj

broj direktnog telefona Tima Finija. Zatim je pozvao Garija, koji se

odmah javio.
- Gari, ovde Skot. ta se deava?
- Gde si ti, do avola? - upita Lolor. - Pokuavam satima da te
pronaem.
- Ja sam kod Tima Finija u Koloradu.
- U Koloradu? Zato mi nisi rekao da odlazi iz grada?
- Sve se nekako odigralo u poslednjem trenutku - odgovorio je
Harvat. - ta se tamo dogaa?
- Ne zezaj me - odgovori Lolor. - On radi na rasvetljavanju napada
na Trejsi, je l tako? Koristi njegovu grupu Sargaso. Zar nisi uo
predsednika kad ti je jasno rekao da se dri podalje od toga?
- Finijevi ljudi su na tragu i ja sam doao da proverim. Taka.
Dakle, ta se dogaa tamo u Vaingtonu kad si ostavio hitnu poruku
kod Trejsine medicinske sestre.
Lolor je malo utao, pokuavajui da smisli kako da mu saopti
vest. Onoga trenutka kada Harvat bude uo ono to mora da mu
saopti, potpuno e se oteti kontroli. Shvativi da ne postoji dobar
nain da mu to kae, Lolor je jednostavno rekao: - Tvoju majku su
napali noas u Koronadu.

22
Harvatu je bilo muka dok je sluao pojedinosti o napadu na
njegovu majku. Kada je policija stigla do njene kue u Ensino lejnu,
uli su je kako vriti.
Razvalili su ulazna vrata i poli za zvukom njenog glasa do
kupatila u zadnjem delu kue. Dvojici policajaca je trebalo nekoliko
minuta da razvale vrata koja su bila privrena zavrtnjima.
Nali su je u kadi, golu i prekrivenu skakavcima. Oigledno je da su
je insekti, od kojih je veina bila duga i do deset centimetara, jeli.
Jedan od forenziara na uviaju kasnije je ustanovio da je supstanca
kojom je Morin Harvat bila prekrivena u stvari larva, proizvod koji se
moe nai u mnogim prodavnicama za kune ljubimce kao hrana za
skakavce.
Ona nije imala pojma ta joj gmie po telu jer nije mogla da vidi.
Preko oiju je imala povez. Oi su joj bile namazane crnim mastilom i
lekari u bolnici jo nisu bili sigurni da li e ikada povratiti vid u
potpunosti. Pretrpela je teku traumu i bila je pod jakim sedativima.
Ta poslednja informacija s mesta zloina preokrenula je Harvatova
oseanja od tuge ka besu. Pronaena je i cedulja sa crvenim tekstom
pored jedne od kofa u kojima je napada verovatno uneo skakavce u
kuu. Na cedulji je pisalo: Na ono to je oteto u krvi, samo krvlju se
moe odgovoriti.
Na osnovu izraza Harvatovog lica i njegovih rei tokom razgovora,
Fini i Parker su pretpostavili da se Trejsino stanje pogoralo. Kada su
uli da je Harvatova majka napadnuta, rekli su samo ono to dobri
prijatelji mogu i treba da kau u takvoj situaciji. - ta ti treba?
Harvatu je bio potreban njihov slubeni avion i Fini je ve putem
radio-veze izdavao naloge i pre nego to je Harvat zavrio reenicu.
Parker je imao prijatelje u Policiji San Dijega, koja je mogla da
stupi u vezu s policajcima iz Koronada, te je krenuo u Sargaso da
pokrene maineriju.
Bili su ubeeni da ovek koji je napao Morin Harvat je ista osoba
koja je pucala u Trejsi.

Harvat je bio u pravu. Ovo jeste neto lino.

23
Neto to je Trol kazao tokom njihovog eta stalno se motalo po
Harvatovoj glavi dok je s planine Elk ka Koronadu jurila cesna sajtejn
iks.
On je ukazao da je jagnjea krv nad Harvatovim vratima veoma
biblijska. Harvat se nije usprotivio tome, ali od kada se to dogodilo,
nije bio u stanju da to povee ni sa im, bar ne na neki smislen nain.
Sada su mu napali majku i izloili je pravoj poasti skakavaca. Takoe
biblijski.
Harvat je u avionu ukljuio Finijev laptop i prikljuio se na
internet. Ukucao je jagnjea krv i skakavci kao pojmove koje
pretrauje. Dobio je preko pola miliona rezultata pretrage. Prvi je bio
sa Vikipedije i saeta definicija je govorila sve. Jagnjea krv i skakavci
su spadali meu deset poasti u starom Egiptu. Harvat je otvorio taj
link.
O poastima se govori u knjizi Izlazak. Bilo je deset katastrofa koje
je Bog poslao Egiptu kako bi ubedio faraona da pusti izraelske robove.
Prva poast je bila pretvaranje egipatskih reka i ostalih vodoizvora
u krv. Zatim su usledili reptili, tanije abe koje su osvojile zemlju.
Zatim su dole vake, muve i stona bolest. Usledila je poast
neizleivih ireva, a zatim je nastupio grad pomean s vatrom. Zatim
skakavci, onda tama i konano smrt svakog prvoroenog mukog
deteta osim izrailjskih mukaria iji su dovratnici obeleavani krvlju
uskrnjeg rtvenog jagnjeta.
Ko god da je pucao u Trejsi i napao njegovu majku koristio je deset
poasti kao neki mrani scenario, ali obrnutim redom.
Deseta poast bila je ubijanje sve prvoroene muke dece u
Egiptu. Jedino su izrailjske kue bile poteene gde je krv rtvenih
jaganjaca bila razmazana po gredi iznad vrata ili na dovratku. Bog je
bukvalno preskakao" njihove kue i od toga je nastao praznik Pasha.
8 On je oznaavao osloboenje Izrailjaca od njihovog ropstva pod
faraonom i raanje jevrejske nacije. Kakve je to veze imalo s
Harvatom i atentatom na Trejsi Hejstings, polako je postajalo jasnije.

Ubica je oigledno sebe smatrao anelom smrti. Preskoio je

Harvatovu kuu i potedeo ga je, ali je umesto toga pokuao da
oduzme ivot Trejsi.
Deveta poast je bila tama, odakle je i namerno povezivanje oiju
njegove majke. Bog je naloio Mojsiju da isprui ruku nad Egiptom,
to je dovelo do potpune i krajnje" tame koja je potrajala tri dana.
Osma poast, s ciljem da stegne faraonovo srce", bila je napast
skakavaca. Meutim, Harvatovo srce i reenost su stekli krajnju
vrstinu. Dovoljno je to su Trejsi i njegova majka postale mete. Bez
obzira ta kae predsednik ili bilo ko drugi, on je doneo odluku. Ko
god se nalazio iza tih napada morao je ne samo biti zaustavljen, ve
ubijen i on e upravo to i uiniti.
Harvat je nastavio da ita. I ostale poasti su bile isto tako
odvratne, te nije eleo ni da zamisli kako bi izgledale njihove dananje
verzije. Njegov jedini cilj je bio da zaustavi toga koji se krio iza njih
pre nego to ponovo napadne.
To je Harvata navelo na jo crnju misao. Koga e taj luak sledeeg
uzeti na nian? Prvo je bila Trejsi. Zatim njegova majka. Da li je taj tip
ciljao samo ene bliske njemu ili e uzeti i mukarce za metu? Treba li
Harvat da upozori sve svoje prijatelje? ak i kad bi hteo, ta da im
kae? Nastupa poast biblijskih razmera u kojoj ste i vi vieni. Ne, klju
svega je zaustaviti tog tipa pre nego to ponovo udari. Meutim, pre
nego to to uini, bio im je potreban odmor, i to veliki.

24
Kada je Harvat uao u bolniku sobu i video majku kako lei,
obuzeo ga je bes. Njeno lice je bilo u loem stanju, s mnogo
ogrebotina. Do avola, ko je mogao da uini tako neto?
Iako je eleo da prie majci, nije mogao. Sva ta oseanja su ga
slamala - oseaj krivice, jer je on bio razlog to je ona postala meta, i
iskonski bes koji je oseao zbog takvog drskog nasilja. Guio se. Kada
su mu suze potekle, nije ih brisao.
Konano, prisilio se da prie njenom krevetu. Dok je gledao
majino nateeno lice, Harvat je neno uze za ruku i ree: - Mama, ao
mi je.
Stajao je tako nekoliko minuta, a onda je privukao stolicu pored
kreveta i seo. Dok joj je milovao kosu, neprijatan oseaj ve vienog
mu je prostrujao kroz telo. Gotovo kao da je bio u Trejsinoj bolnikoj
sobi.
Do avola, zato se to deava? Zato neko pokuava da mu uniti
ivot sada kada ga je konano sredio?
Bilo je to pravo pitanje koje je postavljao sebi mnogo puta od kada
je Trejsi upucana.
Od svega to je Harvat postigao u ivotu, odnosi sa enama nisu
bili meu tim dostignuima. Dugo vremena je za to krivio svoj posao i
zahteve koje je njegova karijera nametala. Meutim, kada je upoznao
Trejsi, zakleo se da nee dozvoliti da mu posao bude izgovor za jo
jednu propalu vezu.
Takoe je za svoju preteranu odgovornost krivio pritisak koji je na
njegovu majku vrila karijera njegovog oca. Istini za volju, oni su imali
dobar brak uprkos oevom opasnom zanimanju i veoma estim
situacijama kada je on morao da nestane na nekoliko nedelja, pa ak i
meseci.
Konano, jedne noi dok je Trejsi spavala pored njega, Harvat je
duboko u sebi potraio razlog, pravi razlog zbog koga je odgurnuo od
sebe svaku dobru enu koja je ikada kroila u njegov ivot.
Pred oima mu je lebdeo lik Meg Kasidi. Kao i s Trejsi, oni su se

upoznali pod izuzetnim okolnostima. U Meginom sluaju bila je to

otmica. Posle toga, bili su rasporeeni na jednu neverovatno teku
operaciju. Po svim merilima, trebalo je da budu savren par - moda
isto tako savren kao to su on i Trejsi. Meutim, nije ilo. Ona je bila
divna ena i Harvatu je bilo iskreno ao to ju je izgubio.
Ipak, ne treba se vraati na to. Meg je nastavila svoj ivot.
Upoznala je novog oveka i ubrzo je trebalo da se uda za njega.
Misli su mu odlutale u jedan mraan ugao svesti koga se obino
svojski trudio da se kloni. Bio je svestan da se upravo tamo naao.
Znao je to po gru koji je oseao u stomaku poto je poeo da istrauje
najmranije dane svog ivota.
Bio je to njegov drugi zadatak u Timu dva mornarikih Foka.
Poslali su ih u Finsku usred najgore zime u istoriji. Sneg koji je vejao u
lice spreavao ih je da ma ta vide ili uju. Njegov tim se podelio u
parove poto su opkolili metu.
Ljudi koje su jurili su nekako okrenuli igru u svoju korist i zali im
iza lea. Kako su znali da je njihov tim tamo, Harvat nikada nije
utvrdio.
Na kraju sukoba, on je dobio metak u rame, a njegov poginuli
kolega u glavu.
Iako je uspeo da skine sve strelce, nije osetio neko zadovoljstvo.
Krivica koju je nosio u sebi bila je ogromna. Njegov kolega je imao
enu i dvoje male dece.
Harvat je bio uporan da ba on obavesti enu tog oveka. Mada se
ona dobro drala, jaka mornarika ena, izraz njenog lica u trenutku
kada je primila vest slomilo je Harvatovo srce. Zakleo se da vie
nikada nee prouzrokovati takav bol niijoj eni.
Godinama, Harvat je smatrao da to znai da se njegovi ljudi vrate
kui ivi. Bio je to uzvien cilj, ali u njihovom zanatu ljudi ponekad i
ginu. To je bila najgora strana njihovog zanimanja. Zato je Harvat
najvie voleo da radi sam, kad god je to bilo mogue.
Leei pored Trejsi, Harvat je konano shvatio zato je iz svog
ivota izbacio sve te dobre ene. I u tom trenutku se ponovo zakleo.
Ako se pokae da je Trejsi ena za njega, nikada je nee pustiti da ode.
Harvatov tok misli se prekinuo kada je blekberi na njegovom kuku
zavibrirao od dolaznog poziva. - Harvat - rekao je prislanjajui spravu
na uho.

- Skote, Ron Parker ovde. Imamo neto to bi trebalo da vidi.

- ta to?
- Koliko brzo moe da stigne do hotela San Dijego Mariot?
- Onaj u zalivu? - upita Harvat, gledajui u majku. Lekari su mu
rekli da je stabilnog stanja i da nameravaju da je dre pod sedativima
te veeri. - Verovatno za petnaest minuta. Zato?
- Videe kad doe. Saekae te jedan od mojih ljudi iz Policije
San Dijega. Trai detektiva Golda.

25
Po mrkloj noi, San Dijego Mariot hotel i marina predstavljao je
udesno lepu graevinu od metala i uvijenog stakla. Zraci crvenog i
plavog svetla s rotacionim svetlima raznih policijskih vozila
parkiranih ispred hotela davali su dramatini izraz fasadi.
Poto je morao da prikae svoje isprave i da se suoi s prilino
neumoljivim policajcem koji nije hteo da ga propusti, Harvat je
konano pronaao detektiva Golda. Iz nekog razloga, Parker je
propustio da pomene ime detektiva, a ime detektiva je bilo Alison.
Nije Harvat imao nikakvog problema sa enama detektivima, samo
mu se uinilo udnim da mu to nije bilo napomenuto.
Poznajui Rona, Harvat je shvatio da je Goldova bila gost Valhale i
da su ona i Parker verovatno bili u nekoj vrsti veze. Ne spomenuvi da
je u pitanju ena, Ron je hteo da je na svaki nain prikae kao
sposobnog policajca i nekoga kome Harvat moe da veruje. To nije ni
bilo potrebno. injenica da je Goldova bila dobra po Parkerovom
miljenju znaila je da je dobra i za Harvata. Ubrzo je visoka, privlana
crvenokosa ena, za koju je Harvat pretpostavio da je u kasnim
tridesetim godinama, dokazala da je zasluila i Parkerovo i Harvatovo
potovanje.
Poto se predstavila i izvinila zbog onog policajca, Alison Gold je
povela Harvata prema belom teretnom kombiju bez prozora, model
evrolet ekspres. Zadnja vrata su bila otvorena i unutra je tim
strunjaka iz forenzikog terenskog odeljenja prikupljao dokaze.
- Prema svedoenju ene oevica koja je etala psa blizu kue vae
majke neposredno pre napada, na ulici je bio parkiran jedan beli
teretni kombi. Ve smo u kombiju pronali magnetne oznake koje se
prilino poklapaju sa svedokovim opisom natpisa koji je videla.
Goldova je pokucala na stranicu kombija kako bi privukla panju
jednog od tehniara i rekla mu da pokae Harvatu ono o emu je
priala. - Svako ko je video kombi pretpostavio bi da je kod vae
majke pukla cev ili tako neto, te da su doli da poprave. Policija u
Koronadu je ve proverila sa svim Servprovim radionicama u okolini i

nijedna nije primila ni slian poziv za popravku ni blizu kue vae

majke.
Harvat nije bio iznenaen. - A kombi?
- Iznajmljen je od jedne agencije za lizing u Los Anelesu. Sada to
proveravamo, ali ne oekujemo da emo mnogo saznati.
Nije ni Harvat.
- to se tie otisaka i tragova vlakana, vozilo je vie nego isto.
Policija Koronada nije pronala nita ni u kui.
- Sumnjam da e i nai - uzvrati Harvat.
- Zato? - upita Goldova.
- Tip je profesionalac.
Detektivka je podigla obrve u znak odgovora.
- Ne znam koliko vam je Ron rekao, ali jedna moja prijateljica je
upucana pre nekoliko dana ispred moje kue u Vaingtonu i mi
verujemo da je ta ista osoba napala moju majku - rekao je Harvat.
- Aha, Ron mi je ispriao. Takoe mi je rekao da ne pitam ta ste to
uinili da toliko razbesnite nekoga da on napadne ljude koje
poznajete na oba kraja zemlje.
Harvat ju je pogledao ali nita nije rekao.
- U redu je - odgovori Goldova, prihvatajui njegovo utanje. - Bila
sam i ja na planini Elk. Shvatam.
Ona nije znala ni polovinu onoga to se tamo dogaalo, ali Harvat
je utao. Parker je bio isto toliki rodoljub kao i Fini i ne bi dozvolio da
procuri ma ta to se tie nacionalne bezbednosti u svrhu aputanja na
jastuku. Menjajui temu, Harvat upita: - Kako ste pronali kombi?
- Na osnovu svedokovog opisa, premotali smo film s kamere na
mostu. Videli smo kako kombi prelazi most a vraa se iz Koronada.
Koristei saobraajne kamere, uspeli smo da ga pratimo dovde.
Dobro obavljen policijski zadatak, a Harvatu je bilo dovoljno da
pogleda prema marini sa stotinama amaca vezanih uz pristanite da
zna da je taj tip odavno pobegao. Imao je jasnu predstavu kako je to
izveo, ali ipak je morao da pita.
- Dakle, ostavio je kombi ovde i ta potom?
Goldova je glavom pokazala prema hotelskoj sugurnosnoj kameri.
- Ve smo pregledali snimke. Kao to ste rekli, tip je profesionalac.
Znao je da emo pogledati snimke. Nije gledao pravo u kameru.
Postarau se da dobijete kopije svih snimaka, ali ne mislim da e biti

od velike koristi. Nosio je kaket, skroz sputen, tako da mu se lice

uopte ne vidi. Takoe je nosio iroku odeu i hodao pognuto, tako da
se ne moe utvrditi njegova visina i teina.
- Da li su ga ekala kola ili je otiao dole na pristanite?
- Otiao je na pristanite - odgovorila je detektivka.
- Ljudi iz marine su prilino precizni oko upisivanja koji amci su
na kom vezu, registarski brojevi i sve to ali...
- Ali sada je verovatno ve u Meksiku.
Goldova se sloila. - Da sam ja na njegovom mestu, organizovala
bih da me kola ekaju u Ensenadi ili negde dalje uz obalu i odatle bih
samo nestala.
Bila je u pravu. I Harvat bi tako uinio i to ga je razbesnelo. Bili su
samo nekoliko sati iza oveka koji je pucao na Trejsi i napao njegovu
majku, ali kao da su dani bili u pitanju. S amcem i obalom dugom
gotovo tri hiljade kilometara na poluostrvu Baha, tip je mogao biti ko
zna gde.
Jedino u ta je Harvat bio siguran jeste da taj nije nestao zauvek.
Pojavie se on ponovo, a kada se pojavi, to nee biti uz olju aja i s
tunom priom kako ga nisu razumeli u detinjstvu.
U nekom trenutku, njih dvojica e morati da izravnaju raune, a
kada do toga doe, samo jedan od njih e ostati iv.

26
Angra dos Reis, Brazil
Trol je ponovo bacio pogled na spisak, a zatim odgurnuo
belenicu. Ukratko, bio je zaprepaen.
Bilo je gotovo nemogue dobiti taj spisak. Trol nije imao gotovo
nita s im bi se cenjkao i bio je prisiljen da trai ivotnu uslugu od
nekoga na visokom poloaju za koga je znao da poseduje veoma vrele
informacije, toliko vrele da su bile gotovo radioaktivne.
Kada je dobio tu informaciju, imao je dovoljno orua da pojuri ono
to je zapravo traio. Mada mu je Harvat gotovo sve oduzeo, Trol je i
dalje imao nekoliko keeva u rukavu da odigra nevienu igru.
Uzevi praznu solju za kafu, spustio se sa stolice i uputio se ka
kuhinji. Hladan vetri strujao je kroz kuu obeavajui kiu. To je bio
jedan od malobrojnih nedostataka u tom privatnom ostrvskom raju. U
retkim prilikama kada je kia padala, pljutala je. To je pak znailo da
su svi njegovi satelitski predajnici van upotrebe dok oluja ne proe.
Nebrojene otrenjujue turske kafe nisu prijale njegovom elucu.
Uzevi ostatke polupojedenog bageta, pare kamambera i kiselu vodu,
stavio ih je na posluavnik i vratio se stolu, gde je ponovo pogledao
onaj spisak.
Milion raznih stvari mu se vrzmalo po glavi i teko mu je bilo da
ostane usredsreen. im bi uklopio neku sliicu, slagalica je postajala
jo vea.
Jedna od najzanimljivijih stvari koje je otkrio bilo je saznanje da su
Amerikanci nekih est meseci ranije tajno pustili na slobodu pet
najopasnijih zatvorenika koje su drali u Gvantanamu. Upotrebili su
radioaktivne izotope da im oboje krv kako bi ih pratili, ali to nije
uspelo, tako da su im Amerikanci izgubili svaki trag.
To je pokazivalo ta je ta u toj jednaini. Trol jedino nije mogao
da dokui zato.
Da li je to bila neka tajna trgovina? Ako jeste, izmeu koga i zato
je bilo potrebno pratiti te ljude? Da li su se nadali da ih ponovo

preotmu, a ako je tako, od koga? Ko ih je uopte traio?

Koliko je Trol video, ti zatvorenici uopte nisu bili meusobno
povezani. Svi su bili iz razliitih organizacija, ak i iz razliitih zemalja.
Nije video nikakav smisao.
Pretpostavljao je da se veza s Al Kaidom mogla uspostaviti meu
njima petoricom, ali ne tako da moe da se objasni njihovo masovno
putanje na slobodu. A sigurno nisu bili puteni zato to su bili
primerni zatvorenici ili bili pogreno osueni. Ne, to su bili opaki,
veoma opasni ljudi.
Njihovi dosjei su sadrali viestruke pokuaje bekstva i
mnogobrojne napade na straare u Gvantanamu. Dok je nekima od
njihovih tamniara verovatno laknulo kad su otili, Sjedinjene Drave
mora da su sa svoje strane obeale visoku cenu za njih.
To je bila Trolova teorija, ali ma koliko se trudio da pronae neku
vezu, nije uspevao. Postojala je potpuna crna rupa u informacijama veoma retka pojava u obavetajnim aktivnostima, posebno prema
njegovim merilima. Informacija moe da bude prikrivena, ali nikada
potpuno ne ispari. injenica da je morao duboko da provrti da bi
dobio to to je stajalo pred njim samo je ukazivala na jedno Sjedinjene Drave su elele da nikada ni re ne procuri o putanju te
petorice na slobodu.
Svi vojnici, koji su est meseci ranije uestvovali u putanju
zatvorenika te kine veeri, unapreeni su i premeteni iz
Gvantanama. Sjedinjene Drave su se postarale da se sve rupe zapue,
ali zato? ta su krili?
Pustio je da mu se to pitanje vrti po glavi dok se usredsreivao na
drugu informaciju koja se nikako nije uklapala - agent Skot Harvat. U
poslednjih nekoliko sati se pokazalo da Harvat raspolae nekim
izuzetnim izvorima informacija, ali to nisu bili izvori koji pripadaju
amerikoj vladi.
Naprotiv, Sjedinjene Drave su na njega gledale kao na balast i,
prema Trolovim izvorima, nisu dozvoljavale Harvatu da vodi istragu o
napadu na Trejsi Hejstings. Harvat je radio na svoju ruku.
Neka je i tako, ali je oigledno da taj ovek ima prijatelje, i to
veoma nadarene prijatelje. Trol se jo grizao to je sve izgubio. Svoje
bogatstvo, podatke, sve.
U prvi mah, zanosio se idejom da narui Harvatovo ubistvo, ali to

ne samo da bi bilo preskupo, ve ukoliko se neto dogodi Harvatu,

Trol verovatno ne bi vie nikada video svoj novac i podatke. Nije imao
izbora, bar za sada, nego da pusti da se igra odvija. Ako se u
budunosti ukae neka prilika, a uvek se ukae, on e reagovati.
Meutim, za sada e na svaki nain odavati utisak da prihvata igru.
Pruajui se preko stola, privukao je tanku belenicu i ponovo je
prouavao spisak od pet imena. ta bi sledee trebalo da uini?
Kada se prasak groma uo negde nad zalivom, Trol je uzeo olovku,
precrtao prvo ime sa spiska i ponovo se ulogovao u priaonicu. Ne
mora Harvat sve da zna.

27
Obavetajni program Sargaso
Turistiki centar na planini Elk
Montrouz, Kolorado
Poto je porazgovarao s lekarima, Harvat je ponovo seo pored
majke i posmatrao je kako spava. Jo je bilo prerano da se vidi da li e
oteenje vida biti trajno, ali su se nadali da e vid uskoro poeti da joj
se vraa. Udarci koje je pretrpela prilikom napada najvie su ih
zabrinjavali u tom trenutku, te su eleli da je zadre u bolnici bar jo
nekoliko dana radi posmatranja i ispitivanja.
Malo posle toga, Harvat je ustao. Mnogo je voleo svoju majku i ma
koliko eleo da sedi kraj nje, nije mogao da ostane kraj njene postelje
i eka da jo neko bude napadnut. Morao je da dejstvuje. Poto je
grupa prijatelja bila spremna da bdi nad njegovom majkom, on se
ponovo ukrcao u Finijevu cesnu i odleteo nazad u Kolorado.
Mada je let bio miran i bez uzbuenja, Harvat nije mogao da spava.
Trejsi je bila na samrti, a majka mu je bila napadnuta i zlostavljana.
Morae itav ivot da provede s uasnim mislima o tome ta se
dogodilo. Za trenutak se zapitao da nije moda to bio cilj. Ta pomisao
mu je okrenula stomak i ponovo je osetio kako mu se u penje u grlo.
Harvat je poeo da gubi hladnokrvnost. On nije bio od ljudi koji se
preputaju oseanjima, ali ovo je bilo neto drugo. rtve napada su bili
ljudi koje je poznavao i voleo. Hoe li ih biti jo? Verovatno. Hoe li se
napada jo vie osmeliti i moda ubiti? I ta mogunost je postojala, i
to tako velika da Harvat nije ak ni eleo da pomilja na nju, ali je
morao da rauna i na to.
Svako, ma koliko bio vet, ostavlja tragove za sobom. Taj tip je
ostavio prilino jasne, ali nijedan od njih nije pomogao Harvatu da
otkrije ko je to ni kako moe da ga zaustavi.
Harvat je mozgao tokom itavog leta do centra u planinama.
Kada je stigao, Fini i Parker su ga ekali.
- Da li si bar malo spavao u povratku? - upita Fini.

Harvat odmahnu glavom: ne.

Njegov prijatelj mu dade klju-karticu u malom kovertu s brojem
sobe. - Zato malo ne odspava?
- ta ima novo s dekom iz Ipaneme 9 dole u Brazilu?
- uli smo ga neposredno pre oluje. Sada su veze u prekidu.
Motrimo na situaciju. Kada se vreme popravi, zvaemo te.
Harvat se zahvalio svojim prijateljima i uputio se u sobu. Na
vratima je svesno odluio da se iskljui i sve probleme ostavi ispred
vrata. San je mono oruje. On ti bistri um, a Skotu Harvatu je to sada
bilo preko potrebno.
Otvorivi vrata, smaknuo je cipele i pao na krevet. Taj centar je bio
uven po svojoj finoj posteljini, perinama i mekim duecima, ali
Harvata to nije zanimalo. eleo je samo da spava.
Istog trenutka elja mu je bila usliena i on je utonuo u najdublji i
najmraniji san.

28
Jutro je ve bilo odmaklo kada je Ron Parker pozvao Harvata i
rekao mu da se nau u trpezariji.
Harvat se istuirao na brzinu i na kraju pustio potpuno hladnu
vodu kako bi se razbudio i odagnao ostatke uasne none more koju
je imao svake noi od kako je Trejsi stradala.
Obukao je odeu koju mu je Fini nabavio i onda nazvao obe
bolnice da proveri kako su mu majka i Trejsi.
U restoranu, Parker je ve dorukovao, ekajui ih. Harvat nasu
olju kafe i upita: - Gde je Tim?
- Od jutros se zalepio za berzu. Bacio je oko na neke akcije u Junoj
Americi.
Harvat je shvatio i vie nije zapitkivao. Kada je dorukovao,
Parker ga je odvezao u Sargaso.
Kada su uli u salu za sastanke, Tim Fini i Tom Morgan su ih ekali.
- Vreme se gotovo razvedrilo - ree Morgan dok je Harvat sipao
olju kafe a zatim seo. - Trebalo bi da ujemo naeg prijatelja uskoro.
- Kako ti je mama? - upita Fini, sedajui pored Harvata.
- Uasno.
- ao mi je to to ujem. A Trejsi?
- Bez promene - odgovori on. U elji da skrene pitanja sa svoje
nesree, on je postavio pitanje. - Da li se onaj krate od oveka
oglasio?
- Ne - odgovorio je Parker koji je stajao ispred svog lap-topa i
otpio gutljaj kafe.
- Da li je neko dolazio na ostrvo da ga poseti?
-Ne.
Harvat se zavalio na stolici i masirao je lice rukama. - Znai,
ekamo.
Svi monitori u prostoriji su bili upaljeni i pokazivali su poslednju
Trolovu poruku, u kojoj kae da ima neku informaciju za Harvata, ali
da mora da saeka da proe kia.
- Kako izgleda Alison? - upitao je Parker, remetei tiinu koja je

zavladala prostorijom. - Dobro?

Harvat se nasmeio. Bez obzira na sav luksuz okolo, zaseda ostaje
zaseda, a vojnici i policajci uvek priaju o jednoj te istoj stvari. - Aha odgovori Harvat. - Veoma dobro izgleda.
- Kad bih mogao da je ubedim da se ovde preseli za stalno, moda
bi neto i bilo.
Fini frknu podsmeljivo. - Pa da sve enske goste u turistikom
centru lii svoje panje? Kladim se da to ne bi mogao.
Parker se nasmeja. - Nema veze. San Dijego je mesto gde joj je
karijera. Nee ona to napustiti. ak ni zbog mene.
Harvat je hteo da odgovori kada Tom Morgan pucnu prstima i
pokaza na jedan od ekrana. Trol se vratio.

29
U prvom trenutku to je zazvualo kao udan zahtev, ali Harvat nije
bio ba najbolji u kucanju, a i Morgan ga je ubedio da nee nita
rizikovati.
Poto je stavio slualice i dobio znak glavom od Morgana da je
bezbedno da nastavi, Harvat ree: - U redu, ovde sam.
- Agente Harvat, drago mi je da vam ujem glas - odgovorio je Trol
preko ifrovanog et-linka.
- I meni. Glas vam je dublji nego to sam oekivao.
Trol se nasmeja. - Utoliko bolje, da vas sprei da umemoriete moj
taan glasovni zapis. Znate, dobar je taj program ealon za sluanje
koji vaa vlada ima.
Harvat je pokuavao da odredi izgovor tog oveka. Govorio je
knjievnim engleskim s jakim britanskim naglaskom, ali osealo se tu
jo neto. Moda eki? Ili ruski? Harvat je relativno dobro govorio
ruski i poznavao je mnoge ljude iji je maternji jezik ruski. Taj ovek
je zvuao kao neko ko nije bio ba iz same Rusije. Moda iz Gruzije.
Ta injenica nije ni bila bitna. Harvat nije imao elju da aska, te je
preao na stvar. - U poslednjoj poruci ste rekli da imate neto za mene.
ta je to?
- Preko nekih izvora gde jo imam pristupa, uspeo sam da
pribavim jedan spisak imena. Tanije, etiri imena - slagao je Trol. Svi oni su zajedno puteni iz amerikog zatvora u zalivu Gvantanamo.
- A zato bi mene to zanimalo? - upita Harvat.
Trol je napravio dramsku pauzu, a onda dodao: - Zato to je jedan
od tih ljudi ovek koga traite.
Harvat pogleda u Finija, Parkera i Morgana, koji su utke sluali. O emu vi to govorite? - upitao je.
Trol se nasmej a. - Izgleda, agente Harvat, da ima prilino toga to
vaa vlada taji od vas. Ima mnogo toga to ne ele da vi niti bilo ko
drugi sazna.
- Kao ta na primer? - pitao je Harvat.
- Kao na primer da su ta etvorica putenih iz Gvantanama veoma

opaki tipovi. Svi do jednoga pravi teroristi s mnogobrojnim

dokazanim ubistvima amerikih vojnika, kao i obavetajnih
operativaca i lica pod ugovorom.
Milion pitanja se raalo u Harvatovoj glavi, a pre svega zato su,
do avola, etvorica osvedoenih terorista puteni na slobodu. To nije
imalo nikakvog smisla. - Vaa informacija mora da je pogrena.
- I ja sam to pomislio u prvi mah - odgovori Trol. - Ali ima jo. Toj
etvorici je krv obojena radioaktivnim izotopima neposredno pre
putanja na slobodu. To je bio deo strogo poverljivog projekta koji
vaa vlada povremeno koristi kako bi pratila operativce koji odlaze na
opasna podruja, kao i za zatvorenike koje namerava da pusti u
divljinu.
U tom trenutku, Harvat je poeo da shvata itav niz stvari.
- Jedini problem - nastavio je Trol - jeste to to je neko, ko je
poslao avion po zatvorenike, znao za taj strogo poverljivi program.
Avion je imao opremu za potpunu zamenu krvi.
Dok je Harvat pokuavao da se usredsredi, upitao je: - A otkud vi
to sve znate?
- To je bio deo izvetaja koji je sainila vaa vlada poto je izgubila
trag toj etvorici kada je avion sleteo u inostranstvu. Posude s
njihovom obojenom krvlju su odnete na etiri strane i baene. Kasnije
ih je pronala Centralna obavetajna agencija.
- Ja i dalje ne vidim kakve to veze ima sa...
- Krv razmazana nad vaim dovratkom - Trol ga nestrpljivo
prekide. - Sadrala je iste jedinstvene radioizotope koji su
upotrebljeni za onu etvoricu putenih iz Gvantanama.

30
- Nemamo mnogo izbora - zakljui Fini, pokuavajui da bude glas
razuma u njihovoj grupi. - Ako kae ne ili ne ispuni njegov rok, on e
zbrisati, znam.
- Pa ta? - uzvrati Parker. - Ako pobegne, pronai emo ga. Moe
da potraje, ali emo ga na kraju nai. Pored toga, stanje na svim
njegovim raunima je nula. Moda ima neto gotovine sklonjeno tu i
tamo, ali koliko to moe da mu potraje? Ne dugo.
- A ta ako odlui da iskoristi taj novac da narui kotovo ubistvo?
Parker je razmatrao i taj scenario, ali ga nije smatrao verovatnim. Onda e se nai u nevolji. Ako ubije Skota, nikada nee povratiti svoj
novac i podatke.
- Ipak, moe krenuti iz poetka - Rekao je Fini. Mogao bi moda da
izvue novac na ime zatite one etvorice sa spiska. Mogao bi da im
ponudi da se oslobode Harvata.
- Prvo bi morao da ih pronae, a na osnovu onoga to smo uli nastavio je Parker - to ne moe ni vlada Sjedinjenih Drava. Je l tako?
Parker je govorio Harvatu koji ga je samo napola uo. U glavi je i
dalje odvijao razgovor koji je vodio s Garijem Lolorom neposredno
poto je zavrio s Trolom.
Sve to mu je patuljak rekao imalo je smisla. Bio je u pravu to se
tie programa s radioizotopima i injenice da je krv premazana preko
njegovog dovratka bila obojena njima. Nije imao razloga ni da ne
veruje tanosti informacije o ljudima putenim iz Gvantanama.
To ga je zaista muilo. Ako su etvorica zatvorenika bila tako
opasna kao to tvrdi Trol, nije trebalo nikada vie da ugledaju svetlost
dana. Prema tome, zato su puteni? Koji je mogui razlog zbog koga
su ih pustili?
To razmiljanje je dovelo Harvata do neega jo goreg. Ti ljudi nisu
mogli da budu puteni iz Gitma bez znanja predsednika. Odjednom je
shvatio zato predsednik eli da ga gurne u stranu. Iz nekog razloga,
Ratlid je titio te ljude. Ali zato?
To je imalo isto toliko smisla kao i njihovo putanje na slobodu.

Harvat je rekao Loloru o svom zaprepaenju i razoaranju u

predsednika, ali njegov ef se nije saalio. Podsetio je Harvata da mu
je lino Ratlid jasno naredio da se kloni toga i pusti predsednika i
njegove ljude da se bave time. Zatim je Lolor zatraio od njega da se
vrati kui.
Ako iko zna da postoje trenuci kada se ne potuju pravila igre, bio
je to Lolor. Njegovo odbijanje da prizna da je to upravo taj trenutak ne
samo da je naljutilo Harvata, ve se osetio udno naputenim.
Parker pucnu prstima ispred Harvatovog lica kako bi pridobio
njegovu panju. - Priam li ja ovde zbog sebe? - upitao je.
- Izvini - uzvrati Harvat, vraajui se u stvarnost. - O emu si
govorio?
Parker zakoluta oima. - O Trolu. Hoemo li se sloiti o njegovoj
smrti ili ne?
Harvat je razmiljao jedan trenutak a onda odgovorio: - Ja bih mu
platio.
- Zeza me - jeknu Parker, diui ruke uvis. - Pobogu, Harvate.
- Tim je u pravu. Nije lud da me ubije. Ako to uini, nikada nee
povratiti ono to smo mu oduzeli.
- Ali... - pokuao je Parker.
- Znam da ako mi se ita desi - nastavio je Harvat - imam dva
prijatelja koji e nastojati da on plati za to.
Fini je pogledao preko oba ramena, pokuavajui da vidi koja su to
dva prijatelja o kojima Harvat govori, a onda je uzviknuo: - O, pa on
misli na nas!
Harvat nije obraao panju na njih dvojicu, ve je recitovao spisak
uputstava Tomu Morganu.

etrdeset pet minuta kasnije, Trol je poslao putem eta svoj spisak
od etiri imena, zajedno s njihovom nacionalnou i nekim drugim
podacima. Spisak nije imao nikakvog smisla. Sasvim razliite
nacionalnosti. Harvat nije imao pojma ta bi im uopte moglo biti
zajedniko, ali to nije ni vano. Bio je ubeen da je pronaao svog
oveka. Bio je to trei sa spiska - Ronaldo Palmera iz Meksika. Do
Meksika se brzo stigne amcem iz San Dijega.
Harvat je ukucao to ime u kompjuter i pritisnuo poalji.

Dok je Trol prionuo na posao da sazna sve to moe o meti, Parker

i Morgan su otpoeli svoje istraivanje. Fini i Harvat su ostali sami da
razgovaraju.
- Da li ti ijedno od ovih imena neto znai? - upita Fini.
-Ne.
- Sirija, Maroko, Australija i Meksiko? Ne znam ta da mislim o
svemu ovome. Mislim da nas tvoj drugar Trol vue za nos.
Harvat odmahnu glavom. - Ako nas zeza, on je na gubitku. On to
zna.
- Ali kakav je ovo spisak? Lii na spisak sudija na meunarodnom
takmienju u umetnikom klizanju. Govorimo o etvorici najgorih
meu najgorima koji su puteni iz Gitma.
- Da, pa?
- Pa, gde je tu veza? ta ti tipovi imaju zajedniko da bi ih pustili na
slobodu u isto vreme? I kome je stalo do tih upaka da poalje avion
po njih i izmeni im krv kao deo razonode u toku leta?
Harvat nije mogao da se raspravlja s njim. - Moda e nam
Ronaldo Palmera rei.
- Moda - odgovori Fini. Ali ga prvo moramo pronai. Meksiko je
veliki.
- Govorimo o tipu koji je napao moju majku i umalo ubio Trejsi uzvrati Harvat. ak i po cenu da prevrnemo itavu zemlju. Taj je na.

31
Baltimor, Merilend
Od kako je intervjuisao Toma Gosa, novinar Baltimor sana, Mark
epard, nije imao mnogo sna. Prvo je proverio Gosove navode da su
njegov prijatelj, dravni islednik Merilenda, i njegova
devojka/istraitelj Sali Raterford zaista poginuli u saobraajnoj
nesrei. Jesu poginuli, ali okolnosti nisu bile ba najjasnije kako je to
Gos predstavio.
Prema recima Gosa, Apoijan je rekao da su mu navodni agenti
FBI-ja pretili one noi kada su ponovo doli kod njega. Kazali su mu da
prestane da se dalje raspituje o N. N. licu koje je odneto iz kancelarije
islednika. Apoijan nije eleo dalje nevolje i sloio se da ne postavlja
dalja pitanja. Problem nije bio u tome, kako se ispostavilo, to je
Apoijan postavljao pitanja, ve njegova devojka, Raterfordova.
Ta ena je namirisala neto udno i odbila je da odustane. to se
nje tie, nita je nije obavezivalo da poslua dvojicu lanih agenata
Biroa, ma koliko oni bili ubedljivi. tavie, oni nisu ni znali da su njih
dvoje bili par. Oni su jedino znali da je ona istraitelj u kancelariji
islednika i da mu je podnela neke dokaze. Sve dok je pazila ta radi,
ma ko bili ti cirkuzanti, oni nee imati pojma o njenim namerama.
Tako je Raterfordova nastavila da kopa. Meutim, ono to je
pronala nije bilo nimalo uteno.
Izbegavala je da bude u vezi s policijskom stanicom u Carlstonu.
Raterfordova im se ve jednom obratila i nije mogla a da se ne zapita
da nisu oni ve upozorili one ljude koji su dolazili kod Frenka. Umesto
toga, stupila je u vezu s kancelarijom islednika u arlstonu.
Na osnovu kopije dosjea islednika, koju je sainila poto su
takozvani agenti Biroa ponovo posetili Apoijana, nije sumnjala da su
njeno N. N. lice i rtva obrauna s policijom u arlstonu jedno te isto
lice. Ipak, razlika je bila u tome to je njen le umro od prekomerne
doze droge, a ne od metka.
Misterija se dalje produbljivala injenicom to se nije mogao

podneti zahtev za ekshumacijom lea budui da je ve bio kremiran.

Kada je upitala ko je odobrio kremaciju, kancelarija islednika joj je
odgovorila da nemaju tu informaciju i da e je naknadno obavestiti.
Tu priliku nisu doekali. Kasnije te veeri, Raterfordova i Apoijan
su poginuli kada su proli na crveno svetlo i jedno vozilo ih udarilo sa
strane.
Kako je Gos nauo, toga dana je izmeu njih izbila svaa kada je
Apoijan rekao Ratefordovoj da se okane sluaja tog N. N. lica.
Ratefordova je pak otkrila neto na internetu, ali Apoijan nije hteo ni
da uje za to. eleo je da sve to zaboravi. To je bilo onda kada je ona
besno izletela iz svoje kancelarije.
Te veeri u pogrebnom zavodu, pomonik islednika je odbio jo
jednu aicu koju mu je ponudio njegov prijatelj i pozvao je
Raterfordovu na njen mobilni. Rekao joj je da mu je ao zbog svae.
Dogovorili su se da je poveze i to je poslednji put da ga je Tom Gos
video ivog.
Gos je bio ubeen da ma ko je nastojao da Apoijan prestane da se
raspituje o nestalom N. N. licu, na neki nain je izazvao i kobnu
saobraajnu nesreu.
Meutim, epard nije bio toliko siguran. Koristei svoje veze u
baltimorskoj policiji, razgovarao je sa svim ljudima koji su bili
umeani u istragu Apoijanove saobraajne nesree. Niko od njih nije
sumnjao da je nesrea bila neto drugo do nesreni prolazak
pomonika islednika kroz crveno svetlo. S vozilom je bilo sve u redu,
a Apoijan nije koristio mobilni telefon u trenutku sudara, ali je imao
manji postotak alkohola u krvi, za ta je Tom Gos verovatno sebe
krivio. Ipak, kad se sve sabere, inilo se da je nesreu skrivio Apoijan.
Kao to je jedan od policajaca rekao, nesrenik je jednostavno zajebao
stvar.
Ipak, Apoijan i Raterfordova su bili na nekom tragu kada su
poginuli. Ako se tome dodaju i dvojica sumnjivih likova koji se
predstavljaju kao agenti Biroa, ak bi i najvei skeptik mogao teko da
prenebregne mogunost da bi u pitanju mogla da bude neka zavera.
Zato bi se koristilo telo N. N. lica iz Baltimora da bi se lairala
pucnjava s policijom u Junoj Karolini?
epard je doao do poetka odgovora na to pitanje za manje od
dva minuta. arlston je bio mali grad, naroito prema merilima

velikog Baltimora, a injenica koja je jo vie bila od pomoi jeste da

njegovi graani ne uestvuju ba esto u pucnjavi s policijom.
Tek je bio do pola proitao lanak na guglu kada mu je postalo
jasno ta mu je sledee initi. Mark epard e morati da ode u Junu
Karolinu.

32
Meksiko
Bio je to ubogi kafi u ubogom meksikom gradiu, ali je imao
donekle pristojne sendvie, hladno pivo i, prosto neverovatno, brz
internet.
- Progres - mumlao je sebi u bradu Filip Rusar poto je kouljom
obrisao grli pivske boce s negro modelom i ukucao svoju lozinku.
Vrlo jednostavan nain, poznat ve neko vreme, ali Amerikanci tek
treba da ga provale. Zbog toga je i bio savren.
Rusar i nj egov pokrovitelj su imali zajedniku mejl adresu.
Umesto da stavljaju ifrovane poruke na elektronsku oglasnu tablu ili
da rizikuju da budu provaljeni aljui mejlove tamo-amo, oni su
jednostavno ostavljali jedan drugome kratke poruke u draft folder u.
im bi onaj drugi proitao poruku, brisao ju je. Bez ikakvog traga i bez
mogunosti da iko prati njihove razgovore.
Rusar je uradio ono to je trebalo, izlogovao se, a onda prevukao
hladnom flaom piva preko ela. Kakva je ovo zemlja, pomislio je. Brzi
internet, a nema klima-ureaja.
Prijala mu je hladna flaa na licu i vratu. Tog jutra je svratio na
benzinsku pumpu da uzme gorivo i otiao do toaleta da se obrije. To je
bila navika koju je ritualno obavljao svakodnevno. Imao je tamnu put
na majku. Izrasla brada ga je inila jo tamnijim. Iako su mu neki
govorili da lii na Italijana, ipak veina ga nije tako videla. Rusar nije
mogao pobei od svog porekla. Liio je na ono to je i bio - na
Palestinca.
U diplomatskom smislu on je bio Francuz. Govorio je francuski i
imao francuski paso. ak su ga Amerikanci nervirali, to znai da se
sasvim lepo uklapao u Francuskoj. Meutim, injenica je da tamo nije
bio godinama. Rat u Iraku ga je mnogo obuzimao.
Poto je bio duba, poto ga je bilo svuda i nigde, posveivao je sve
svoje vreme ubijanju zapadnjakih imperijalistikih vojnika jednog po
jednog pucnjem iz puke. A onda su ga uhvatili.

Izmeu napornih ispitivanja, Rusar je imao vremena da razmilja, i

to mnogo. U to vreme, odreene stvari su mu postale jasne. Americi se
bliio kraj.
Nee se to desiti za neki mesec ili godinu, ali za nekoliko decenija
Amerika e pasti. To je ve u toku. To se deavalo pred oima svakog
Amerikanca, ali oni su bili isuvie debeli i sreni sa svojim dinovskim
bezalkoholnim piima i satelitskim antenama da bi to videli.
Rusar je bio zaprepaen kako nacija, koja je bila tako ponosna,
moe da padne tako brzo. Tkivo amerike nacije je bilo u pariima.
Samo da se jedan koni povue, i raspadanje e biti jo bre. Da nije
bila tako nadobudna, Amerika bi moda bila vredna saaljenja.
Postigla je mnogo, ali kao i Rim, njena pohlepa za vlau i svetskom
dominacijom ju je brzim korakom vodila u grob.
Rusar je bio nestrpljiv da se vrati na posao. Poasti su predstavljale
sjajnu ideju. One su bile jo jedan dodatak Harvatovoj patnji. Kada
konano zavri s Harvatom, Rusar je nameravao da se vrati svom
poslu u Iraku. Iako je Islamska vojska Iraka obuila i rasporedila
odline timove snajperista, strah koji su oni usaivali u srca i due
svog neprijatelja nije bio tako dubok kao onaj koji je jedan duba
mogao da stvori.
Duba je nona mora. Duba-snajperista, koji napada bez
upozorenja, drao je amerike trupe budnim nou u razmiljanju da li
su oni sledei na nianu. Duba je bio aneo smrti koji je odluivao ko
e ostati iv a ko umreti. im obavim ovaj zadatak, rekao je sam sebi,
mogu da se vratim svojoj brai u Iraku. Tada u ponovo biti kod kue.

33
Obavetajni program Sargaso
Turistiki centar na planini Elk
Montrouz, Kolorado
Kasno popodne, Skot Harvat se u Sargasovoj sali za sastanke
ponovo sastao s Timom Finijem, Ronom Parkerom i Tomom
Morganom. Hotelski kuvar je pripremio kasni ruak i oni su
neobavezno razgovarali dok su jeli.
Kada su zavrili ruak, Morgan je otpoeo svoje izlaganje.
- Hteo bih da napravim jedan kratak opti uvod pre nego to
preem na pojedinosti. Agent Harvat, pretpostavljam, zna vei deo
ovoga, ali mislim da e biti korisno za gospodu Finija i Parkera.
Harvat je utivo dao znak Morganu da nastavi.
- Neposredno pre jedanaestog septembra, mnogo ljudi je bilo
poslato u Avganistan, Irak, kojekuda. Prema mojim saznanjima,
zatvorenici su iz vie od pedeset zemalja, od ega je samo etrdeset
jedna zemlja objavljena.
- Najvei broj zatvorenika je iz Saudijske Arabije, zatim iz
Avganistana i Jemena.
- To nije iznenaujue - uzvrati Fini.
- Zaista nije - sloi se Morgan koji je upravo ukljuio svoj laptop i
svi monitori u prostoriji zasvetlee poto se ukazao prvi slajd na
brzinu pripremljene pauerpoint prezentacije.
- Kako se Meksiko tu uklapa?
- Ve neko vreme, i amerike i meksike obavetajne slube su
svesne postojanja visokospecijalizovanih paravojnih centara za obuku
po itavom Meksiku, od kojih se jedan broj nalazi na sat vonje od
nae june granice.
- Te centre vodi grupa bivih meksikih specijalaca, poznatih kao
zetas, koji su dezertirali sredinom devedesetih godina da bi se
zaposlili kao izvrioci kod narko kartela koji dobro plaaju.
Morgan je preao na sledei slajd, koji je predstavljao mozaik

fotografija sa sigurnosnih kamera. - U te centre dolaze pripadnici

raznih arapskih nacionalnosti, kao i azijskih, ukljuujui i Tajlanane,
Indoneane i Filipince.
- Predstavnici svih svetskih islamistikih radikalnih centara primetio je Fini. - To je tamo pravi teroristiki Diznilend.
Morgan klimnu glavom i pree na sledei slajd. - Imam jednog
kolegu u Vaingtonu koji kae da teroristi, preko zetasa, koriste
mogunosti narko kartela da krijumare ljude, oruje i eksploziv
preko nae porozne granice prema Meksiku. U nastavku istrage,
mislim da emo jednog dana u budunosti moi da dokaemo da su
ljudi i materijal korien u napadima na Menhetn i za etvrti juli uli u
ovu zemlju preko nae june granice.
- Ako smo sve to znali ranije, zato nismo nita uinili? Podigli
ograde, unitili te logore, bilo ta osim to sedimo dok nas napadaju?
Morgan napravi grimasu i ree: - Za odgovor na to pitanje
potreban nam je politiki analitiar. to se tie amerikih obavetajnih
slubi i nekoliko prosvetljenih lanova Kongresa, ti varvari nisu pred
vratima, ve su uli unutra. Pored elija Al Kaide u severnom Meksiku,
videli smo, pored ostalih, i aktivnosti Hezbolaha i Islamskog dihada.
Svi su tamo dole.
Bivi pripadnik NSA je preao na sledei slajd. - Ne samo da su
tamo dole, ve se ne plae nikoga ko bi krenuo na njih. Toliko su puni
sebe da su zapravo poeli da zidaju damije kao to je ona u
Matamorosu u Meksiku, samo nekoliko kilometara od Braunsvila u
Teksasu, preko reke Rio Grande.
Harvat je sve to ve uo i video dokaze. Prirodno korumpirana
meksika vlada nije imala ni elje a ni petlju da se odupre zetasima i
narko kartelima. Uopte ih nije zanimala jasna i sveprisutna opasnost
koje su te dve grupe predstavljale za ameriku bezbednost.
Fini je bio uasnut. - Jebote, Skote, je l ovo istina?
To je bila jedna od malobrojnih injenica o njegovoj domovini
kojih se Harvat stideo, a to to nije umeo da odgovori govorilo je samo
za sebe.
- Zato predsednik ili Kongres neto ne uine?
- Mnogo je to sloeno - odgovori Harvat.
- Pa i operacija prostate je sloena pa se ipak vri ma koliko
bolelo. Svako drugo reenje je neprihvatljivo.

- Sluaj, slaem se. Teroristi, droga, plima nezakonitih useljenika.

Imam prijatelje u pograninoj patroli. To je ist kriminal i moemo
jedino sami sebe da krivimo. Ako mene pitate, kako moemo da
nazivamo Ameriku najmonijom nacijom na svetu kada ne moemo
da obezbedimo sopstvene granice? Pregaeni smo i ako odmah ne
uzmemo dizgine u ruke, uskoro emo se probuditi u veoma razliitoj
Americi, u takvoj gde ni najliberalniji meu nama nee ba uivati.
- Dakle, ta da radimo?
Harvat je voleo Finija, ali to nije bilo najpogodnije vreme za
reavanje tog problema. - Da napuni svoj hamer betonskim
blokovima, cementom i benzinom da ima do granice... - ree on. - Ne
moe se tu mnogo uiniti.
- Zapravo - uzvratio je Morgan, obraajui se Harvatu - to nije
sasvim tano.

34
- Dakle, sada prelazimo na pojedinosti u izlaganju? - dodade
Harvat.
- Upravo tako - odgovori Morgan dok je prelazio na sledei slajd na jednu nejasnu fotografiju sa sigurnosne kamere. - Ronaldo
Palmera, etrdeset tri godine, roen nedaleko od Meksiko Sitija u
Kveretaru.
- Jedan od zetasa i gostujui instruktor u nekoliko logora, Palmera
je takoe poznat po svojoj strunosti u paramilitarnom vojevanju i
egzotinim eksplozivima. Prema saznanjima dobijenim od meksikih
policijskih vlasti, takoe je poznat i kao jedan od najbezobzirnijih
kartelskih izvrilaca. Posebno je uven po uasnom nainu koji je
smislio za zlostavljanje i ubijanje svojih rtava.
to je vie sluao, Harvat je sve vie bio siguran da je to taj tip.
- U odreenom trenutku, Al Kaida je imala dovoljno dobar utisak o
Palmeri tako da mu je ponudila gomilu novca da ode u Avganistan i
tamo radi u njihovim centrima za obuku. On je ve donekle govorio
arapski, emu je pridodao i jezike dari i patu. Ubrzo posle toga,
preao je u islam.
- Trol je kazao da je dokazano da su svi ljudi sa spiska ubili mnoge
amerike vojnike, obavetajne operativce i ljude pod ugovorom, tako
da pretpostavljam da Palmera nije doveden u Gitmo samo zbog svog
uea u Al Kaidinim logorima - ree Harvat.
- Ne - odgovori Morgan, prelazei na novi slajd - nije. Posle
jedanaestog septembra, Sjedinjene Drave su pokrenule operaciju
Trajna sloboda. Pre nego to su poslali kopnene trupe u Avganistan,
poslali su visoko specijalizovane timove Agencije, kao i one za
specijalne operacije, radi prikupljanja obavetajnih podataka,
pridobijanja saveznika i tako dalje. Nepobitno je da je to bila jedna od
najopasnijih i najvanijih misija odmah posle jedanaestog septembra.
A i jedna od najuspenijih. Bila bi jo uspenija da nije bilo Palmere.
- Uz blagoslov Bina Ladena, Palmera je okupio svoje timove za
otkrivanje Amerikanaca budui da je Al Kaida znala da e oni biti

ubaeni kao prethodnica kopnenoj akciji. Pet amerikih timova, koje

vidite na slici, Palmera je pobio, mnoge od njih na tako ogavan nain
da je teko i spomenuti.
- Suvino je rei da je Palmera veinu tog krvoprolia sam obavio zlostavljanje i ubijanje amerikih zarobljenika nakon to su bili
razoruani i nisu se vie mogli braniti. Priaju da voli da uva trofeje
ubijanja. U sluaju amerike prethodnice, bili su to jezici. Sekao je
jezike vojnicima i operativama Agencije dok su jo bili ivi, a onda mu
je jedan obuar iz Kandahara od njih napravio izme.
Harvat se setio svog druga Boba Heringtona, koji je bio ranjen u
Avganistanu dok je pomagao jednom operativcu iz tima Delta zbog
ega je okonao svoju karijeru. Mada je bio prinuen da napusti
voljeni posao, nije oklevao da jo jednom pristupi kad je bio potreban
svojoj domovini. Harvat je znao kakvi su ljudi bili ti vojnici i operativci
Centralne obavetajne agencije koje je Palmera pobio. Oni su bili
neverovatno hrabri, neverovatno sposobni, a njihova ljubav prema
domovini je bila iznad svega, ba kao Bob.
Harvat je znao da kada pronae Palmeru, naterae ga da plati
daleko veu cenu od onoga to je on uinio njegovoj majci i Trejsi Hej
stings.
Harvat je upravo bio zaustio da to kae kada mu je Ron Parker,
podiui pogled sa svog laptopa, prekinuo tok misli rekavi: - Ima
neto novo na etu.

35
Santijago de Kveretaro, Meksiko
Grad Kveretaro je bio vreo, prljav i prepun ljudi. Iako je imao
manje od milion i po stanovnika, izgleda da su se svi oni tiskali u
istorijskom centru grada, koji se nalazio pod zatitom Uneska zbog
svoje dobro ouvane arhitekture iz doba kolonijalizma.
Kveretaro je bio poznat, u zavisnosti da li se posmatra s gledita
meksikih ili panskih istoriara, kao kolevka meksike nezavisnosti
ili mesto zaetka revolucionarnih aktivnosti. U tom gradu je skovana
zavera da se zbace Spanci i poalju nazad u paniju. Tu je potpisan i
mirovni ugovor, poznat kao Mir u Gvadalupe Hidalgu, kojim je
okonan meksiko-ameriki rat i Sjedinjenim Dravama dodeljene
dananje drave Arizona, Novi Meksiko, Kolorado i Vajoming, kao i
Kalifornija, Nevada i Juta. Za uzvrat, Sjedinjene Drave su pristale da
preuzmu preko tri miliona dolara dugova koje je Meksiko dugovao
amerikim graanima.
Bilo je to idealno mesto, s radikalnim islamskim
fundamentalistima i veim delom meksike vlade koji su imali nameru
da srue Sjedinjene Drave, da bude dom Ronaldu Palmeri.
Kada je od Trola saznao o Palmerinom kretanju, Ron Parker je bio
razoaran to se on nije nalazio u jednom od centara za obuku. Sa
svim onim bivim specijalcima zaposlenim na planini Elk, nadao se da
bi mogli da okupe svoj napadaki tim, preu granicu i unite itav
logor.
I Harvatu bi se to dopalo, ali uhvatiti Palmeru u Kveretaru imalo je
odreene prednosti. Pre svega, grad je bio na raskrsnici puteva u
Meksiku i imao je najivlju privredu u itavoj zemlji. To znai da su
velike koliine amerikog i evropskog kapitala i veliki broj poslovnih
ljudi redovno prolazili kroz Kveretaro. Parker i Fini, sa svojim
obrijanim glavama, teko bi se uklopili - nikako ne njih dvojica
zajedno, a pogotovu ne Fini. On je bio toliko krupan da je uvek trao,
ma kuda da poe, ali Harvat je imao ideju kako bi to mogli da

iskoriste.
U operativnom smislu, Parker i Fini su posedovali dovoljno
taktikog znanja i iskustva da izvedu ono to je Harvat zamislio.
tavie, tim od tri oveka je najvie to bi se usudili da okupe za tu
operaciju. Bili su isto tako dobri kao i oni momci iz Valhale i s
Poloaja est, a za tu vrstu operacije je najbolje da tim bude to manji.
Kada je njihov avion dodirnuo pistu meunarodnog aerodroma u
Kveretaru, lepo obueni Fini i Parker su zauzeli svoja mesta
telohranitelja pored jo bolje obuenog Harvata.
Kada su proli pasoku i carinsku kontrolu, Fini i Parker su
otpakovali svoje radio-stanice, privrstili ih ispod svojih sportskih
sakoa i stavili bubice u ui u stilu tajnih slubi. Policajci, koji su
obezbeivali aerodrom, pratili su njihove pokrete ali s nita vie
zanimanja nego za ostale bogate strane biznismene koji su prolazili
kroz aerodrom. Amerikanci i Evropljani su i dalje bili predmet
uenja i zavisti u Kveretaru.
Na pola puta od aerodroma do grada, Fini je naloio Parkeru da
skrene. Vozili su desetak kilometara po loem putu dok nisu stigli u
jednu od najgorih meksikih favela koje su ikada videli. Bez obzira to
je auto bio iznajmljen, to nije bilo pravo mesto da se vozi nova,
bletava amerika limuzina s etvoro vrata.
Posle malo lutanja, konano su pronali ta su traili. Kada su se
zaustavili ispred male prodavnice auto delova, s rukom ispisanom
firmom i zaralim reetkama na prozorima, Fini pogleda Parkera i
ree mu: - Ostavi motor da radi.
Izlazei iz kola, Fini spazi jednog starijeg oveka u majici i
sandalama kako sedi na batenskoj stolici prislonjenoj na prednji deo
zgrade. Kada se starac nasmeio, ukazao se red zlatnih zuba.
Fini mu prie i upita za put do Kveretara. Kada mu je ovek
odgovorio, Fini ga tada upita da li ima rezervnu gumu koja odgovara
njihovim kolima. Starac se podie s klimave batenske stolice i pokaza
Finiju da krene za njim unutra.
Harvat i Parker su posmatrali iz kola. Ovo nije bio deo dogovora i
nijednom se to nije svidelo, ali nisu imali drugog izbora nego da sede i
ekaju.
Posle nekoliko trenutaka, Fini je izaao s neim to su
pretpostavljali da je guma spakovana u veliku kesu za smee. Starac

prie kolima otpozadi i dvaput kucnu vornovatim prstima po

prtljaniku. Parker povue ruicu za otvaranje prtljanika i Fini
paljivo stavi gumu unutra.
Posle deset minuta, zaustavili su se pored puta i izali iz kola.
Otvorivi prtljanik, skinuli su plastinu kesu s rezervne gume. U
gumi se nalazilo, zalepljeno trakom, sve to je Harvat traio. Trol im je
veoma skupo naplatio oruje, ali poto nisu imali nikakvih izvora u
Meksiku a Harvat nije mogao da uporebi svoje veze u Vaingtonu iz
straha da predsednik ne sazna ta smera, nisu imali drugog izbora
nego da kupe ta im treba od Trola i njegove razgranate mree.
Harvatu je bilo milo to su dobili oruje. Ako je Ronaldo Palmera
bio toliko opasan kako priaju, bie im potrebno oruje.

36
Mada je mogao da ivi gde hoe u Kveretaru, Palmera je najvie
voleo siromani kraj El Tepe, gde su ljudi gledali svoja posla i malo
pitali.
Imao je neupadljivu kuu na sprat nedaleko od glavnog trga. Iza
kue se nalazilo dvorite gde je on obraivao veliku batu u kojoj su
se isticali redovi patuljastih voki.
Batovanstvo je Palmera prihvatio kao hobi kasnije u ivotu i ono
je postalo podesan nain da smiri ivce i da skrene misli sa svega
onoga to je video i svega to je uinio.
Da bi predstavio pet stubova islama, posadio je pet razliitih vrsta
drvea - jabuku u znak vere, kaj siju za ritual svakodnevne molitve,
trenju za obavezno dobroinstvo, nektarinu za post i breskvu za
hodoae u Meku, put koji je Palmera tek trebalo da obavi.
Gajei svako od tih drva, priseao se svoje obaveze prema Alahu i
usredsreivao se na ono to mu je taj odreeni stub islama znaio.
Usred bezbonikog sveta, Palmerina bata je bila njegovo svetilite,
njegov ovozemaljski raj. To je ujedno bila i najslabija karika u odbrani
njegovog doma.
Jo ranije, Harvat je digao ruke od ideje da otme Palmeru na ulici premnogo svedoka i previe toga to moe da krene pogrenim
tokom. Najpogodnije je da ga uzmu iz kue.
Kako je saznao, Palmera je iveo sam i nije se kretao s
telohraniteljima - reputacija mu je bio sva zatita koja mu je bila
potrebna. Jedino to je brinulo Harvata bilo je kolika je Palmerina
povezanost sa susedstvom. Troenje novca na lokalna dobroinstva,
crkve i siromane porodice je odlian nain da se kupi neija
privrenost i irom otvorene oi koje e upozoravati na svaki znak da
te neko trai.
Harvat i njegov tim to svakako nisu mogli da znaju. Stoga su morali
da prihvate injenicu da je svaka osoba u preniku od etiri ulice od
Palmerine kue na njegovom platnom spisku i da je spremna da ga
odmah upozori. Pokuati da se kriom uvuku u susedstvo bilo je van

diskusije. Morali su da budu drski.

I upravo su tako postupili.
Parkirali su iznajmljeni auto jednu ulicu dalje od Palmerine kue i
platili nekolicini trgovaca po sto dolara da paze na kola. Mada je Fini
slabo govorio panski, jasno je stavio do znanja ta e se desiti
trgovcima ako se vrate i ustanove da se neto desilo s kolima.
On je stao iza Harvata i Parkera i tako su otili do ugla i skrenuli u
Palmerinu ulicu. Harvat je ivo priao i gestikulirao, pokazujui razne
graevine, sa smotuljkom graevinskih planova pod mikom.
Kada su preli tri etvrtine ulice, Harvat je spazio uzani prolaz koji
je vodio iza Palmerine kue i zaustavio se. Izvadivi graevinske
planove ispod mike, razvio ih je na haubi jednog parkiranog auta i
pretvarao se da ih pomno prouava. Izvadio je mali digitalni
fotoaparat iz depa, dodao ga Parkeru i naloio mu da pone da slika.
Susedi nisu imali pojma ko je taj ovek s planovima, ali sudei po
snazi njegovog telohranitelja, mora da je neko veoma vaan. Ako taj
dolazi u El Tepe, to moe da znai samo jedno - ruenje i gradnju. A
ruenje i gradnja znai novac, mnogo novca.
Posmatrali su kako taj ovek prouava planove a njegov pomonik
slika njihove radnje i zgrade dok budni telohranitelj stoji spreman da
obeshrabri svakog nezvanog gosta.
Nekoliko trgovaca iz ulice, elei da se prikau vrednim panje,
uli su u svoje prodavnice da uzmu metle i zatim poeli da briu
plonik.
Harvat je nastavio da gestikulira, koristei se olovkom da pokae
kako elektrini kablovi ulaze u razne graevine. Zadovoljan to su
privukli eljenu panju, Harvat je jo malo prouavao svoje planove, a
onda pokazao na prolaz ispred njih. Stavljajui pod miku crtee za
Finijevu novu jahaku arenu na planini Elk, krenuo je napred. To e
biti jedan od najopasnijih trenutaka u njihovom planu upada.
Tom Morgan se potajno prikljuio na satelit NSA, to mu je
omoguavalo da iz Kolorada vidi sve to se dogaa. Trenutno, kua
Ronalda Palmere je bila prazna. Ako misle da uu unutra, bio je to
pogodan trenutak.
Poto je preko bubice dobio poruku sve isto, Ron Palmer je
preneo poruku Harvatu i oni mirno uoe u prolaz. Bio je pun smea i
oseao se na urin. Harvat je u ivotu osetio i gori smrad.

Zanemario je smrad, ak i pacova, koji bi lako mogao da bude

uesnik derbija u eril daunsu, 10 i krenuo prema kraju prolaza.
Napola je izvadio iz depa malu builicu kad je stigao do tekih
drvenih vrata s gvozdenim okovima i shvatio da moraju neto drugo
da smisle. Vrata su izgledala kao da su skinuta s nekog
srednjovekovnog zamka ili panskog utvrenja, a tako je izgledala i
jaka gvozdena brava. Morae da preskoe visoki kameni zid.
Sreom, bili su dobro sakriveni od pogleda s ulice i Harvat se
odmah bacio na posao.
Vrativi se dva koraka unazad, izbrojao je do tri i skoio na vrh
zida. Uhvatio se za ivicu i u sebi zahvalio bogu to nije bila posuta
srom, to je bila opta bezbednosna mera u zemljama treeg sveta.
Podigao se, prebacio noge i skoio u batu.
Kad je skoio, uo je neto to mu je sledilo krv u ilama.

37
ivotinje su se otrgle od svoje sklepane kuice za pse i stutile se
ka Harvatu neverovatnom brzinom. Jedino to je video bile su njihove
izbeene, uasne njuke sa stranim zubima i crnim oima.
Istog trena su skoili, usta su im bila irom otvorena, spremna da
mu kidaju meso. Harvat nije imao vremena ni da izvue oruje niti da
se skloni. Reagovao je isto nagonski. Podigao je obe ruke da zatiti
lice.
Harvat se pripremio da ga psi ponovo napadnu, a onda je shvatio
da se to ne deava. Pogledao je gore i video Rona Parkera kako je
uzjahao zid a obema rukama stezao svoj pitolj s priguivaem.
Pogledom je brzo prelazio preko bate u potrazi za ma kakvom
drugom opasnou. Poto nita nije primetio, skoio je dole do
Harvata.
- Tom Morgan se izvinjava - rekao je Parker poto se uverio da su
ivotinje mrtve. - Nije primetio pse.
Harvat je pogledao dva mrtva tela na zemlji. ivotinje su bile
izuzetno opake. Liile su na neku vrstu meavine pit bula i dobermana
koja se izopaila. Bilo ih je neprijatno gledati. Ipak, Harvatu je bilo ao
to su morali da ih ubiju. Voleo je pse.
Meutim, bez svake sumnje, rastrgli bi ga. Sreom, Ron Parker je
izuzetan strelac.
- Hvala ti - ree Harvat, izvlaei svoje oruje.
- Dunik si mi - odgovori Parker u trenutku kada je Fini preskoio
zid i naao se samo metar dalje od njih.
- Nikada nisam video tako rune pse - rekao je Fini poto ih je
uhvatio za zadnje noge i odvukao do kuice za pse od valovitog lima.
Dok je Fini sakrivao psea tela, Parker je osmatrao oblinje
prozore da vidi da nisu otkriveni, a Harvat je pokuavao da otvori
Palmerin zadnji ulaz.
Kada je otvorio vrata, dao je znak Finiju i Parkeru i oni uoe za
njim.
Ba kao to je Trol kazao, Palmera nije imao alarm. Meutim, Trol

je nekako prevideo pse. Harvat je u glavi zabeleio da ga kasnije pita o

tome.
S orujem u rukama, brzo su proli kroz kuu, proveravajui svaku
sobu. Nije bilo ni traga od Palmere niti ikog drugog. To je Harvatu
omoguilo nekoliko trenutaka da potrai neto.
Dok je Fini pazio na prednji ulaz a Parker na zadnji, Harvat je
poeo premetainu. Krenuo je od ugradnih ormara u prizemlju, a kad
je video da su prazni, uputio se na sprat.
Pregledao je sve ormare, ispod kreveta i privukao je stolicu da se
popne do tajnog tavanskog prostora kada ga je Fini pozvao da sie.
- ta je bilo? - proaputa Harvat s vrha stepenica.
Fini dodirnu bubicu u svom uhu. - Morgan vidi kola koja dolaze
ovamo a odgovaraju opisu Palmerinog auta.
- Koliko imamo vremena?
- etrdeset pet sekundi najvie - odgovori Fini. - Moramo se
rasporediti.
Harvat pogleda preko ramena prema sobi gde je pronaao mali
tavanski prostor ali zakljui da to moe da saeka.
Harvat je bio na pola stepenica kada zau svog prijatelja kako
govori: - Momci, imamo mali problem.
Harvat pouri niz stepenice i prie Finiju pored prozora s prednje
strane kue. Bio je u pravu. Zaista su bili u problemu. Ronaldo
Palmera nije bio sam.

38
Palmera je izaao iz svoje tojote lend kruzer u drutvu dva
mukarca, od kojih nijedan nije liio na Meksikanca.
Obojica su bili samo neznatno nii od Palmere, koji je bio visok
oko sto osamdeset centimetara, i oigledno su mnogo vremena
provodili napolju. Koa im je bila pornela od sunca i mada bi kod
nekih ljudi proli kao Junoamerikanci, Harvat je odmah, po crtama
lica, zakljuio da nisu. Ta dvojica su bili Arapi, najverovatnije
povezani s jednim od Palmerinih centara za obuku.
Ako je tako, onda su predstavljali ozbiljnu opasnost. Harvat je
morao brzo da misli.
Jedan od najpopularnijih tajnih metoda za umirivanje opasnog
osumnjienog lica je pustiti ga da se provoza pet sekundi na tejzeru. 11
Kada struja pone da trese telo mete, njegov nervno-miini sistem se
ukoi i on pada na zemlju. Neki pri tome vrite, ali veina je toliko
paralisana da samo padne na zemlju, a onda im je lako vezati ruke i
noge i preko usta staviti lepljivu traku.
Tako se tejzer koristi protiv jedne osobe. Tri oveka su neto
sasvim drugo.
Harvat je proverio futrolu za rezervnu bateriju ispod drke tejzer.
Nije se iznenadio to je prazna. Oruje je verovatno bilo korieno pre
nego to je njemu dospelo u ruke. Nije ni eleo da zna u koju svrhu.
Nedostatak rezervne baterije je Harvata i njegov tim ostavilo bez
mnogo mogunosti.
Fini i Parker e uiniti sve to se od njih trai. Ne plae se da
uprljaju ruke, ali ne mogu smaknuti Palmerine drugare samo zato to
lie na Arape. Iako su oni verovatno dva gada umeana u neke veoma
prljave stvari, ipak su postojale neke stvari koje Harvat ne bi uinio, a
jedna od njih je ubistvo bez razloga.
Pri tome, kada bi dolo do trenutka da to uini, Harvata nije
trebalo mnogo ubeivati. On je umeo da razazna, samo posmatrajui
ljude, kakvi su oni mukarci ili ene. Moda je to zbog njegove obuke
za Tajnu slubu. Moda zbog godina provedenih u opasnim

zanimanjima, ali injenica je da poto je ubijao u mnogim prilikama,

on je odmah prepoznavao tu sposobnost kod drugih - to tvrdo, surovo
lice, oprezne oi - uvek je bila prisutna. Osoba kojoj ubijanje nije
strano pokazuje to kao frizuru od sto dolara, tu nema greke.
Harvat nije ni sumnjao da e Palmera i njegovi pratioci
predstavljati problem. Trebalo ih je smaknuti pre nego to ijedan od
njih reaguje. Harvat, Fini i Parker su imali element iznenaenja na
svojoj strani. Pitanje je samo da li, uz ovo iznenadno pojaanje od dva
nova igraa, mogu to da iskoriste kao svoju prednost. Nisu imali veliki
zbor. Morali su.
Harvat je pokazao Finiju i Parkeru ta eli da urade i oni zauzee
svoja mesta.
S tejzerom u rukama, molio se da mu plan uspe.

39
Sa svog podesnog mesta kraj prozora, Fini je posmatrao kako ona
trojica idu plonikom. Najednom je uzviknuo:
- Sranje!
Harvat je potrao iz svog skrovita taman na vreme da vidi kako
Palmera i njegovi ortaci skreu u prolaz i upuuju se prema zadnjem
delu kue.
itav plan je bio sainjen prema njihovom ulasku na prednja vrata.
Sada e ui kroz zadnji ulaz, a da bi to uinili, morae da prou kroz
batu. Poto psi ne budu reagovali na njihov ulazak, Palmera e znati
da neto nije u redu.
Jedino to je Harvat mrzeo vie od na brzinu sainjenog plana bio
je drugi na brzinu sastavljen plan jer je prvi propao. Svaki put kad
promene plan, sve je manja verovatnoa za uspeh.
ak i u tom sluaju, Harvat je bio obuen da se prilagodi i
prevazie problem, da brzo promisli hladne glave i da uspe bez obzira
kolika je verovatnoa. Plan koji mu se tog trenutka ukazao u glavi bio
je ist vojniki nagon nastao kroz godine iskustva.
Poto je Parker bio najbolji strelac meu njima, pripao mu je
najtei zadatak. Ostavivi ga na prednjim vratima, Harvat i Fini su
pourili ka zadnjem delu kue.
Zadnja vrata s mnogobrojnim bravama bila su i dalje otvorena i
oni su istrali kroz njih u batu. Zauzeli su svoja mesta ba u trenutku
kada je Palmera stavio klju u teku gvozdenu bravu na batenskoj
kapiji.
Klju je poeo da se okree a onda je stao. Harvat je znao zato.
Palmera je oekivao da uje neto. Psi bi, svakako, poludeli kad bi uli
Palmerin klju u bravi.
Harvat baci pogled prema Finiju. Moda bi mogli da srede Palmeru
i njegove drugare u prolazu, ali bez elementa iznenaenja na njihovoj
strani, neto gadno bi se moglo dogoditi.
Fini je shvatio. Dohvativi nadstreicu psee kuice, zaegrtao je
valovitim limom.

Njih dvojica su zurila u vrata, naulivi ui da uju bilo kakav zvuk

iz brave koji bi naznaio Palmerovu nameru, Nita. Oigledno, zvuk
koji su proizveli nije bio ono to je Palmera oekivao. Harvat je
skrenuo panju s kapije na zid jer je bio ubeen da e svakog trenutka
Palmera ili jedan od njegovih ortaka promoliti glavu da vidi ta se
dogaa.
To se pak nije desilo. Umesto toga, Palmera je namerno zveckao
kljuem u bravi. Poigravao se sa psima, pokuavajui da ih uzbudi.
Moda su oni bili bolje dresirani nego to je Harvat mislio. Konano,
oni nisu skoili sve dok on nije preskoio ogradu i bio u bati. Moda
je to igra koju je Palmera igrao s njima, da ih uzbudi pre nego to im
pokae da je on u stvari bio ta opasnost" s druge strana kapije.
Harvat je poznavao mnogo ljudi koji ponekad vole da drae svoje pse
iz ale. Moda e njegov plan ipak uspeti.
Kada se klju okrenuo i brava kljocnula, Harvatovim licem zatitra
blagi osmeh. Uspee.
Prvo je ugledao Palmerino lice. Bilo je roavo od dugogodinjih
akni i pokriveno neim to je jedva liilo na bradu koju je putao zbog
svoje muslimanske vere. Crna kosa mu je bila neoeljana, a tamne,
uzane oi rekle su Harvatu sve to je eleo da zna o njemu. Kada
zavri s Palmerom, Harvat e ga ubiti. Meutim, prvo moraju malo da
popriaju.
Kada je meksiki terorista potpuno stupio u batu, Harvat je
iskoio iz svog skrovita i lansirao bodlje iz svog tejzera. One su
probile Palmerinu tanku pamunu koulju i zabole mu se u grudi.
Istog momenta, struja je poela da tee i bio je izloen neemu to
amerika policija naziva jahanjem bizona".
Dok su mu se miii koili i njegovo telo poletelo licem ka zemlji,
Tim Fini je svom svojom teinom gurnuo batenska vrata. Ona su se
zalupila uz zagluujuu buku, koja je liila na pucanj iz puke, i
odbacila obojicu Palmerinih ortaka u prolaz, pri emu se jedan od njih
onesvestio.
Pre nego to je onaj drugi shvatio ta se deava, Fini je ponovo
otvorio vrata i zaskoio ga. Jednim dobro ciljanim udarcem u glavu,
poslao ga je da se pridrui svom drugaru u nesvesti.
Parker je imao zadatak da prebije kolena Arapima ako stvari
krenu pogrenim tokom, ali poto su bili onesveeni, on je potrao u

prolaz da pomogne Finiju da ih dovuku u batu.

Poto je Palmeri vezao ruke na lea i zalepio mu traku preko usta,
Harvat mu je oduzeo poluautomatski pitolj, dva noa, suzavac i kiting
stinger. 12 Sladak neki momak; Harvat je jedva ekao da pone da ga
obrauje. Ako bude imao sree, Palmera e se pokazati kao teak
sluaj i zahtevae dugo ispitivanje.
Harvat mu je kolenom pritiskao potiljak dok su Parker i Fini lepili
trakom i vezivali ona dva amigosa a onda ih bacili pod nadstreicu od
valovitog lima da spavaju s mrtvim psima.
Kada su to obavili, Harvat je ustao i podigao na noge Palmera, koji
je upravo dolazio sebi. S hladnom cevi priguivaa prislonjenom na
ubiina rebra, Harvat nije morao da mu kae ta e se desiti ako uradi
ma ta glupo. Palmera je bio pametan ovek i dobro je znao ta mu se
sprema.

40
Ron Parker je navukao zavese u dnevnoj sobi dok je Harvat skidao
pare lepljive trake s Palmerinih usta i gurnuo ga na stolicu.
Kada je ovek otvorio gubicu da opsuje svu trojicu, Harvat ga je
tako snano utnuo u marakas 13 da je ovaj izgubio vazduh.
Dok je Palmera leao na podu borei se za vazduh, Harvat ga
podie za krajeve koulje i vrati ga nazad na stolicu.
- Ja postavljam pitanja a ti odgovara. Tako to ide. Bilo kakvo
odstupanje od tog rasporeda - ja postajem nezgodan. Razumemo li se?
Palmera nije odgovorio. Samo se mrtio na Harvata.
Vadei tejzer iz futrole, Harvat je naslonio tu spravicu na Palmerin
vrat i povukao oroz. ak i bez rezervne baterije za pucanje na daljinu,
tejzer se i dalje mogao upotrebiti izbliza kao uverljivo oruje.
Palmerino telo se u trenutku ukoilo i on pade napred sa stolice.
Kada je tresnuo o pod, dobro je udario nosom i razbio ga.
Dok mu je pomagao da se vrati na stolicu, Harvat se nagnuo prema
njegovom uhu i rekao: - Zna da su sve one prie o ljudima koji u
Americi umiru od tejzera obina sranja. Devedeset devet posto njih
dobija teko srano oteenje. Kako je tvoje srce, Ronaldo?
- Jebi se - ovek pljunu dok se borio da u potpunosti povrati dah.
Harvat je namestio tejzer s druge strane njegovog vrata i rekao: Moemo mi ovako itave noi. Poneo sam dovoljno baterija.
Palmera je poeo da ga pljuje u lice, te ga je Harvat ponovo pustio
da jae bizona".
Zatim ga je vratio na stolicu i saekao da mu se disanje smiri. - Ako
ovo ne utie na tebe, moemo ti staviti noge u vodu i iskoristiti
akumulator iz tvojih kola. Kako hoe.
Umesto na engleskom, Palmera ga opsova na panskom. To je bila
blaga naznaka da su poeli da ga slamaju.
Palmerin slomljen nos je krvario, te je Harvat dao znak Finiju da
donese kuhinjsku krpu.
Kada se Fini vratio i doneo mu krpu, Harvat je njome uvio ruku,
zgrabio Palmerin nos to je jae mogao i povukao ga k sebi.

Ubica je zaurlao od bola. Harvat se postarao da govori dovoljno

glasno da ga ovaj uje. - ta si radio u Vaingtonu? Kako si pronaao
moju kuu? Kako si pronaao kuu moje majke?
Palmera nije odgovarao. Bio je na granici da se onesvesti od bola. Zato cilja ljude iz moje okoline? - bio je uporan Harvat. - Da li radi
sam ili po neijem nalogu? Odgovori mi!
Harvat je bio spreman da gadu prui jo jednu duu vonju
tejzerom kada mu je Fini stavio ruku na rame. Nije morao nita da
kae, pokret ruke je bio dovoljan. Imaju itavu no ako treba da ga
obrauju. Tui ga do besvesti bi samo ometalo ono zbog ega su doli.
Tu su da dobiju informacije, a ukoliko Harvat ne obuzda oseanja, sve
e upropastiti.
Pustio je Palmerin slomljeni nos i pokuao je da odagna iz svesti
slike onoga to se desilo Trejsi i njegovoj majci. Bie dovoljno
vremena da svoj bes iskali na Palmeri, ali za sada jo ne.
Harvat se pomerio od svog zatoenika i gledao kako mu brada
pada na grudi. Dobro je to ga je Fini zaustavio. Palmerin pogled je bio
mutan a oi poluzatvorene.
Upravo kada je Harvat hteo da mu opali amar kako bi ga dozvao
svesti, Palmera je poeo da mrmlja neto. Bilo je to jedva ujno, tako
da ni Harvat a ni Fini niti Parker nisu mogli da razumeju ta kae.
Verovatno je citirao Koran. Svi oni to rade kad se uplae. Bez obzira
koliko je Palmera mislio da je vrst, nije bio ni prineti Harvatu.
Verovatno je taj ovek video u Harvatu isto to i Harvat u njemu sposobnost i volju da ubije.
Dok Harvat ne sazna ta Palmera tano kae, znao je da mora
pridavati vanost svakom njegovom apatu. Stavivi mu tejzer meu
noge, Harvat je Palmeri jasno stavio do znanja da moe izigravati
tvrdog tipa ali o svom riziku.
Dok se Harvat saginjao u pokuaju da deifruje ovekove rei,
zaulo se neto kao da je grom udario i raspolutio ogroman hrast.
Harvatov pogled se zamaglio i on se zaneo unazad.
Udarivi u stoi, izgubio je ravnoteu. Negde iz pravca gde je
Palmera sedeo, Harvat je zauo zvuk lomljave stakla i kako se Fini i
Parker oajniki dovikuju.
Nekoliko sekundi kasnije, s ulice je dopro zvuk kripe guma a
odmah zatim jeziv tup udarac i Harvat je, ak i u toj magli, znao da su

kola udarila nekoga. Molio je boga da to nije Palmera.

Rasterujui zvezdice i samoprekor to je naivno dozvolio da ga
tako udari glavom, Harvat se prisilio da ustane i nekako izae kroz
vrata na ulicu.
Fini je pogledao prema mestu na kome je lealo beivotno telo
Ronalda Palmere ispod ulubljenog zelenog taksija i zavrteo je glavom.
Harvat poe ka telu ali ga Ron Parker zgrabi za ruku.
- Mrtav je - ree Parker. - Hajdemo odavde.
- Ne jo - odgovorio je Harvat dok se izvlaio iz stiska svog
prijatelja i prilazio Palmeri.
Gomila sveta je poinjala da se okuplja, ali Harvat nije obraao
panju na njih. Saginjui se, izvadio je iz depa digitalni fotoaparat,
slikao oveka i skinuo mu one odvratne izme.
Vrativi se do Finija i Parkera na ploniku, Harvat ree: - Sada
moemo da idemo.

41
arlston, Juna Karolina
Policijske veze Marka eparda su ga upozorile da pazi kako se
ponaa i ta govori u arlstonu. Od 1995. godine, to mesto je vailo za
najkulturniji" grad u Americi jer tamo nije bilo prihvatljivo
nevaspitano i neumesno ponaanje. epard nije znao da li da se
zahvali na savetu ili da se uvredi. Bilo kako bilo, on nije nameravao da
u tom gradu ostane dovoljno dugo da bi ostavio neki utisak.
Pucnjava s policijom je bila veoma retka pojava u arlstonu, tako
da epard nije imao problema da pronae ono to je traio. Sudei po
novinskim lancima koje je proitao, glavna taktika grupa na licu
mesta u sluaju policijske pucnjave u vezi sa N. N. licem bio je tim
policijskih specijalaca pri kancelariji oblasnog erifa u arlstonu. Taj
tim je bio relativno mali i epard je mogao da iskoristi svoju vezu s
jednim visokim inom meu baltimorskim specijalcima da se povee
sa efom specijalaca u arlstonu, Mekom Manganom.
Iako je imao dobre odnose s medijima, Mangan nikada nije previe
voleo novinare. Po njegovom miljenju, oni su imali jedan jedini cilj da prikau njega i ostale policajce u loem svetlu.
Bilo mu je dovoljno to je morao da se nosi s onima iz svog
dvorita, a da jo mazi nekog Jenki novinara, koji je oigledno doao
da kritikuje njegov tim i prikae ga kao gomilu seljaka lakih na
obarau, nije mu se nikako dopadalo.
Da on i njegova ena nisu bili tako dobri prijatelji Riarda i Sindi
Mos iz Merilenda, ne bi nikada pristao na taj sastanak.
epard se sastao s Manganom - pravim bikom od oveka u poznim
etrdesetim godinama - u kafiu Vajld ving na Market stritu, gde su
naruili ruak.
Dok hrana nije stigla, epard je zakljuio da je dovoljno
razgovarao o policijskim temama da opusti situaciju i pree na ono o
emu je zapravo eleo da razgovara. - Pretpostavljam da vam je Dik
Mos rekao zbog ega sam ovde?

Mangan klimnu glavom i zagrize sendvi.

- ta moete da mi kaete o onome to se dogodilo?
ef tima specijalaca je paljivo vakao, a onda obrisao usta
salvetom. - Jedan negativae se zabarikadirao u kui. Specijalci
upadaju. Bum. Bum. I nema vie negativca.
epard se nasmeio. - Shvatam. Okrug arlston nije mesto koje trpi
negativce.
Mangan je podigao palac i kaiprst imitirajui pitolj i namignuo
epardu ispaljujui iz zamiljenog pitolja, gestikulirajui pogodak.
Novinar se nasmeja dobroduno. - lanak u Post i kurijeu ide
dublje u pojedinosti i ini mi se da su oni prilino u pravu.
ef specijalaca otvori usta i odgrize povei komad sendvia.
- ini mi se da je moda trebalo da krenem s pitanjima pre nego
to smo poeli da jedemo.
Mangan je ponovo podigao svoj zamiljeni pitolj i povukao
obara, opet namignuvi epardu.
Novinar je poeo da se nervira. - Znate, Dik mi je rekao da budem
spreman na glupi i neotesani seljaki pristup, ali nisam oekivao da u
odmah naleteti na to.
Mangan je prestao da vae.
- Nemojte prekidati ruak zbog mene - nastavio je epard. - Poto
ja plaam va seljaki hepimil, voleo bih da uivate u svakom zalogaju.
Izvinite, kakvu igrakicu dobijate uz rotilj i kriglu piva? Paklu
marlbora?
Sef specijalaca obrisa usta salvetom i baci je u tanjir.
epard ga je posmatrao, nimalo ne hajui da li se taj ovek
naljutio. Nije on doao ak u Junu Karolinu da bi ga zajebavao neki
junjak.
Polako, Manganovo lice se razvlailo u osmeh. - Rekao mi je Dik
da vi umete da budete malo osetljivi.
- Je l tako? - uzvrati epard.
Mangan klimnu glavom.
- ta vam je jo rekao?
- Rekao je da kad prestanem da se zajebavam, da pokuam da vam
odgovorim na pitanja.
epard je primetio kako mu ruka vrsto stee flau koka-kole.
Nasmejavi se, oputao se. - Da li to znai da ste zavrili sa

zajebancijom?
- Zavisi - odgovori Mangan. - A jeste li vi prestali da budete
osetljivi?
Tipino pandursko nadmudrivanje. epard je mogao da
pretpostavi da e tako biti. Policajci u arlstonu se nisu razlikovali od
svojih kolega u Baltimoru. U znak odgovora na pitanje policajca,
novinar klimnu glavom.
Mangan se osmehnu. - Dobro. Dakle, ta elite da znate o toj
pucnjavi?
- Sve.
Mangan je klimao glavom napred-nazad. - Ajde da ne seremo
mnogo.
- U redu - ree epard, prihvatajui igru. - Dik mi je rekao da ste vi
prvi uli u kuu. ta ste videli?
- Prvo to da raistimo - odgovori on. - Nisam ja prvi uao.
- Kako to mislite?
Mangan dade znak epardu da iskljui svoj diktafon. Kada je to
uinio, ef specijalaca pogleda preko ramena, a onda okreui se ka
novinaru, ree: - Rei u vam pod uslovom da pristanete da sve bude
nezvanino.

42
Olimpijski park Jute
Park Siti, Juta
Filip Rusar je bio fiziki veoma spreman i sportski graen, ali nije
sebe smatrao sportskim tipom. Nije mogao da razume kako itava
nacija moe da bude toliko opsednuta sportom. Naravno, bio je to
luksuz koji sebi moe dozvoliti samo jedna zapadna nacija kao to je
Amerika.
Rusar je sedeo i posmatrao mlade akrobate amerikog tima
skijaa slobodnim stilom kako vebaju. Bio je vedar dan bez oblaka.
Temperatura savrena, oko dvadeset pet stepeni, bez mnogo vetra odlini uslovi za trening.
Okruenje ga je podsealo na sela u kojima je njegova porodica
iznajmljivala planinske kue za praznike. Naravno, one su bile daleko
skromnije. Potreba za bezbednou u njihovoj porodici je bila takva
da kad god su se okupljali nekoliko puta godinje, to je bilo na
mestima gde je bio manji rizik da budu vieni ili, jo gore, da postanu
neija meta.
Olimpijski park Jute, povrine sto ezdeset hektara, bio je mesto
odravanja takmienja u bobu, sankanju i ski skokovima na
Olimpijskim igrama 2002. godine. Takoe je bio centar za obuku i
trening lanova amerikog olimpijskog skijakog tima.
Poto je sve to pratio, nauio je da akrobate moraju prvo dokazati
u vodi sve nove skokove pre nego to im odobre da ih probaju na
snegu kada pone zimska sezona. Tri rampe pokrivene plastikom, ili
kikeri, kako ih oni nazivaju, imitirale su prave rampe koje su skijai
koristili za svoje akrobacije u toku redovne sezone. Jedina razlika je u
tome to su tu na kraju zavravali u bazenu vode umesto u podnoje
brega pokrivenog snegom.
Rusara je zanimalo da vidi kako oni to rade, a prilikom prve
posete parku, doiveo je izuzetne prizore. Akrobati, u svojim
neoprenskim odelima, skijakim izmama i kacigama, penjali su se

stepenicama do vrha rampe koju su koristili, skidali skije, koje su

nosili okaene preko lea, i onda nametali vezove. Plastine rampe
su stalno prskane vodom i sportisti bi se sputali ba kao po snegu.
Skijai su jurili niz plastikom pokriveno brdo i onda doli do
rampe na kraju i odatle poleteli u vazduh gde su im se tela tako
uvijala, prevrtala i previjala u suprotnosti sa zemljinom teom da je
bilo teko poverovati.
Povrina vode u bazenu je bila uzburkana mnotvom mehuria,
koji su nastali ubrizgavanjem vazduha, kako bi se ublaio pad skijaa
u vodu. Pored toga, bili su tu i kaievi bandija i simulator trambuline
- prilino primenjene nauke. itav niz oaravajuih slika e ostati u
Rusarovom seanju do kraja ivota. Bio je srean to e otii odatle
mnogo pre nego to se njegov plan ostvari.
Sedei na brdu s koga se pruao pogled na bazen, zelenu dolinu
ispod njega i planine iji su vrhovi bili pokriveni snegom, Rusar je
zamurio i pustio da ga sunce miluje po licu. Svakoga dana tokom
zatoenitva pitao se da li e ikada ponovo udisati slobodan vazduh.
Putovao je po itavom svetu ali je video malo mesta tako tihih i mirnih
kao to je Park Siti u Juti. Meutim, taj mir i tiina nee potrajati.
Kada ga je njegov pokrovitelj pozvao preko mobilnog telefona za
jednokratnu upotrebu, koji je kupio u Meksiku, posvaali su se. Rusar
je hteo da okona taj zadatak. Vrljanje po tom sloenom spisku ljudi
iz ivota Skota Harvata bilo je ne samo opasno ve i nepotrebno. Ne
zbog toga to se Rusar plaio da e biti uhvaen; znao je da ima
prednost nad svima u tom zadatku budui da niko nije znao gde i na
koga e on udariti naredni put.
Pa ipak, bio je dovoljno pametan da shvati da sa svakim novim
napadom koji izvede raste i rizik da bude uhvaen ili ubijen.
Rusar je eleo da preskoi kraj tog spiska, ali njegov mentor nije
hteo ni da uje. Poeli su da se razilaze u svom odnosu. Njihov
poslednji razgovor u Meksiku se zavrio tako to je obino miran i
sabran Rusar zaurlao i spustio slualicu.
Kada su posle nekoliko sati ponovo razgovarali, Rusarov bes se
smirio ali je i dalje bio ljut. On je hteo da Harvat plati za ono to je
uinio ali za to je bilo i drugih naina. Osveta mora biti velika i krajnja.
Ne treba da ima preivelih. Ljudi bliski Harvatu treba da umru, a on
treba da vidi i osea njihovu krv na svojim rukama do kraja svog

ivota.
Konano, njegov pokrovitelj je odustao.
Rusar je posmatrao poslednje akrobate kako se penju stepenicama
i spremaju za zavrni skok. Kucnuo je as.
Paljivo je skinuo ranac preko ramena i otiao dole do ivice
bazena. Nepostojanje obezbeenja u parku ga je zaprepastilo.
Gledaoci i osoblje su mu se smekali i pozdravljali ga dok je prolazio i
niko od njih nije ni pomiljao kakav e uas on ubrzo stvoriti.
Prva naprava je bila zapakovana u dugaak sendvi i uvijena u
papir iz restorana brze hrane Sabvej. Bacio ga je u kantu za smee
pored glavnog ulaza na bazen.
Odatle, Rusar je mirno proao kroz nezakljuanu kapiju i uputio se
ka svlaionicama. On je bio kao kameleon, a devedeset devet posto
njegove maske bio je sam njegov nastup. Potpuno je poprimio
oputeni izgled oveka u planinskom turistikom centru. Stalno
ukljuen ajpod, majica, farmerke, sandale - sve to je imalo za cilj da
stvori utisak da svako ko ga vidi pretpostavi da je jedan od skijaa ili
da radi u parku. Ukratko, niko nije uznemiravao Filipa Rusara jer je
izgledao kao da pripada tom okruenju.
U svlaionici, Rusar je brzo i paljivo rasporedio ostatak naprava.
Kada je to obavio, izaao je kroz poarni izlaz, koji nije bio pod
alarmom, i uputio se ka parkingu.
Stavio je slualice ajpoda u ui, natukao svoju srebrnu kacigu na
glavu i ostavio staklenu bocu sa svojom posetnicom tamo gde e je
istraitelji nai.
Upalivi motocikl jamahu YZF-R6, model 2005, koji je ukrao preko
granice u Vajomingu, Rusar je napustio parking i polako poeo da se
sputa niz planinu.
Blizu podnoja, stao je i ekao.
Kada se oglasila prva od njegovih eksplozija, Rusar je pretraio
ajpod, izabrao muziku koju eli, zaturirao motor i krenuo ka autoputu.

43
Negde na jugozapadu
Harvatova najvea briga je bila kako izai iz Meksika. Kada su bili
na bezbednoj udaljenosti, tu brigu je zamenila nova. Poto je Finijev
avion postigao potrebnu visinu za let i uao u vazduni prostor
Sjedinjenih Drava, usledio je telefonski poziv.
Harvat i Parker su sluali kako Fini aska s Tomom Morganom.
Zavrio je razgovor tako to je svom efu za komunikacije rekao da
mu poalje sve podatke koje ljudi iz Sargasa poseduju.
Fini je pogledao u Harvata i rekao: - Skote, imam neke loe vesti.
Harvatu zastade srce u grudima. Njegova majka? Trejsi? Nije
morao nita da pita poto je Fini uzeo daljinski upravlja, ukljuio
ravni monitor u pozadini avionske kabine i pustio vesti na jednom od
kablovskih kanala.
Snimci iz helikoptera su prikazivali poar kako besni i bezbrojna
vatrogasna i ostala vozila oko jedne od glavnih zgrada u Olimpijskom
parku Jute, koji je Harvat vrlo dobro poznavao. - ta se deava? upitao je.
- Neko je po itavom trenanom kompleksu amerikog tima
skijaa slobodnim stilom postavio nekoliko prirunih bombi punjenih
metalnim kuglicama. Barem dve su eksplodirale u svlaionici kad se
tim tamo nalazio.
- Gospode - uzvrati Parker. - Imaju li ve procenu o broju
nastradalih?
- Morgan sada alje meji o tome - dodao je Fini. - Ali ne izgleda
dobro. Do sada nisu pronali preivele.
Harvat se okrenu od televizora. Nije mogao vie da gleda.
- ta je s trenerima? - upita.
- Morgan alje sve to ima - odgovorio je Fini dok je ukljuivao
laptop, izbegavajui Harvatov pogled.
Harvat prui riku i povue laptop od Finija. - Svakako postoji
razlog to te Morgan obavetava o ovome. ta je s trenerima?

- Misli da je ovo povezano?

Harvat se zagledao u Finija i rekao: - Sedma poast Egipta bio je
grad pomean s vatrom.
Parker nije znao ta da kae.
- Dvojica trenera su bila sa mnom u timu - rekao je Harvat. - Bili
smo kao jedna porodica. Neu da ekam Morganov meji. Hou da mi
kae ta je rekao.
Fini je izdrao Harvatov pogled i odgovorio. - Brajan Piterson i
Keli Kuk su proglaeni mrtvima na licu mesta uz drugih devet lanova
amerikog skijakog tima.
Harvat se oseao kao da ga je neko udario u grudi olovnom
ipkom. Deo njega je eleo da vrisne: Zato? Meutim, znao je zato.
Radilo se o njemu.
Mnogo bitnije pitanje je kada e to prestati. Odgovor na to pitanje
je bio jednostavan - kada on bude pogodio meu oi onoga, ma ko to
bio, ko je odgovoran za sve to.
ao mu je to je Palmera nastradao. Taj idiot je tek tako istrao na
ulicu i poginuo.
Mada to ne bi nita promenilo. Mogli su tamo da provedu itavu
no. Ako bi i kad bi Palmera progovorio, njegova informacija bi malo
vredela jer on, oigledno, nije bio ovek koga su jurili. Neko drugi s
onog spiska je taj i Harvat je bio reen da ga pronae pre nego to
ponovo napadne. Meutim, vreme je oigledno isticalo.

44
Obavetajni program Sargaso
Turistiki centar na planini Elk
Montrouz, Kolorado
Tom Morgan je svoju prezentaciju zavrio prikazujui na
podeljenom ekranu monitora u prednjem delu Sargasove sale za
sastanke snimke video-nadzora iz hotela San Dijego Mariot i
Olimpijskog sportskog parka Jute. - Mada nemamo njegovu sliku,
policajci su pronali istu poruku kao na ostala dva mesta zloina - Na
ono stoje oteto u krvi, samo se krvlju moe odgovoriti. Sve ovo mi
govori da se radi o istom tipu.
Harvat se sloio. - Poaljimo ove snimke u obe bolnice. Iako
nemamo njegov lik, bie mi lake zbog majke i Trejsi ako znam da
obezbeenje pomno motri.
- Poslaemo i neke od naih ljudi tamo - uzvratio je Fini.
- ta hoe da kae?
- Odabrali smo dva tima da paze na tvoju mamu i Trejsi odgovorio je Parker.
Harvat ga pogleda. - To e kotati itavo bogatstvo. Ne mogu to da
traim od vas.
- To je ve zavreno - odgovorio je Fini uz osmeh. - to pre uhvati
tog upka koji je odgovoran za sve ovo, pre u moi da vratim svoje
momke i dodelim im neku tezgu na kojoj e zaraditi novac.
- Dugujem ti - ree Harvat.
- Aha, duguje mi, ali o tome emo posle. Sada moramo da
smislimo ta e biti na sledei korak.
To je re koju Harvat nije eleo da uje, a jo manje prihvati. Nije
to na korak, kao to se Fini izrazio. Bio je to njegov korak, Harvatov.
Voleo je Finija i Parkera kao brau, ali je vie voleo da radi sam.
Mogao se bre kretati i manje je imao briga. Iako su mu Fini i Parker
bili od velike pomoi u Meksiku, nije ih vie mogao dovoditi u
opasnost.

Ve je oseao veliki teret krivice. Morao je da pone da ralanjuje

svoj ivot, da ogradi od opasnosti svakoga koga je mogao, a tu spadaju
i Tim Fini i Ron Parker.
Okreui se Tomu Morganu, Harvat upita: - Koliko znamo o
preostalim imenima sa spiska?
Morgan je svakome pruio po fasciklu, a zatim otvorio fajl na svom
kompjuteru. Snimci video-nadzora nestadoe s monitora i zamenie ih
tri siluete s imenima i nacionalnostima ispod njih.
- Ne mnogo. Napabireni obavetajni podaci. Samo pseudonimi.
Malo ili nikakvih kontakata. Sve to sam uspeo da saznam je u fascikli.
Mi emo, po svoj prilici, spasti na Trolovo milosre kako bismo doli
do ove trojice.
- Jesi li ih proverio kroz domae baze podataka? - upita Harvat dok
je studirao podatke na ekranu a svoju fasciklu odloio na sto.
- Da - odgovorio je Morgan - ali ne mogu da naem nikakve vize,
formulare za vize, avionske karte niti bilo ta drugo to bi ukazivalo
da je ma ko od njih u poslednje vreme uao u Sjedinjene Drave.
Harvat nije bio iznenaen. - Taj momak nee ostavljati trag za
sobom.
Morgan klimnu glavom.
- ta, misli da je Meksiko sluio samo kao paravan? - upitao je
Fini.
- Mislim da smo mi eleli da to bude Meksiko.
- A da nas Trol ne zavitlava?
Harvat je odmahnuo glavom. - Mislim da smo istrali pred rudu.
Nismo imali pojma na koju stranu je na momak otiao poto je
napustio luku u San Dijegu. Moda je ak ostao u Americi. Meutim, u
naim glavama Meksiko je delovao najloginije i kada nam je Trol
ponudio Palmeru, mi smo skoili.
-Pa?
- Pa moda ne bi trebalo vie da skaemo.
- Ti si krenuo za svojim nagonom. - objasnio je Parker.
- Ti ne skae. Nagonska reakcija jeste deo dobre istrane tehnike.
- Je l tako? Ali isto tako i dokazi - uzvratio je Harvat.
- E pa ovaj tip ne ostavlja mnogo dokaznog materijala za sobom.
- Da budemo otvoreni - dodade Fini - nemamo nita u rukama.
Harvat je prouavao zemlje iz kojih su poticala ostala trojica sa

spiska - Sirija, Maroko i Australija. Prema navodima Trola, jedan od

njih trojice je bio odgovoran za tri uasna napada, a vrlo je verovatno
da e ih biti jo. Poto je taj koji je juriao na Harvatove blinje
pokuavao da svoje napade povee s deset poasti Egipta, Harvat se
zapitao da li moda odgovor ne lei u samim poastima.
A moda i nije tako. Moda sve to ima veze s Egiptom kao
dravom. Ipak, sve to nije imalo nikakvog smisla. Ono ega se
uasavao bila je injenica da je preostalo jo est poasti. Hoe li ih taj
luak kombinovati kao u sluaju njegove majke? Ili e ih primenjivati
svaku posebno? Meutim, prvo i najvanije je pitanje kakva je uloga
predsednika u putanju na slobodu te etvorice iz Gitmal Svakako da
in te razmere ne bi mogao da se izvede bez njegovog znanja.
Prikupljajui hartije u fasciklu, Harvat se izvinio i iz sale za
sastanke preao u kancelariju Toma Morgana.
Morao je da vidi kako su mu majka i Trejsi. Prvo je pozvao bolnicu
gde mu je bila majka. Ona je bila budna, tako da je proveo dvadeset
minuta u razgovoru s njom, uveravajui je da e sve biti u redu i da e
doi da je poseti to pre bude mogao. Ve se spremao da se oprosti s
njom kada je naila jedna od prijateljica njegove majke i on se oseao
mnogo bolje to nee biti sama. Bilo bi bolje kad bi on mogao da bude
tamo, ali ne moe se nalaziti na dva mesta u isto vreme.
Ponovo je uzeo vezu i pozvao bolnicu u Fols eru u Virdiniji.
Trejsini roditelji su ve bili otili u svoj hotel na spavanje. Medicinska
sestra Laverna je bila deurna i dala je Harvatu sve podatke o
Trejsinom stanju. Nije bilo dobro. Iako je njeno opte stanje bilo
nepromenjeno, pojavljivali su se mali znaci koji su ukazivali da njeno
stanje poinje da se pogorava.
Mahinalno gledajui scenu ribolova na Morganovom zidu, Harvat
je zamolio Lavernu za jednu uslugu. Kada je sestra prinela telefon
Trejsinom uhu, on je poeo da joj pria o divnom odmoru na koji e
njih dvoje otii im joj bude bolje.

45
Zavalivi se u Morganovoj stolici, Harvat je zamurio. Mora da
postoji neto to ne vidi, neka nit koja se nalazi ispod same povrine.
U tom trenutku, poznavao je samo jednog oveka koji bi mu
mogao dati odgovor na njegovo pitanje. Mada je ve jednom bio
odbijen, Harvat je smatrao da se dosta toga promenilo i da vredi
ponovo pokuati. Podiui slualicu, Harvat je izabrao broj Bele kue.
Znao je da nije pametno da trai lino predsednika. Ma koliko on
voleo Harvata, imao je oko sebe brojne ljude koji su onemoguavali
neposredan pristup njemu. U najboljem sluaju, Harvat se mogao
nadati da doe do predsednikovog efa kabineta, ali ak se ni onda
nije znalo kada i da li e arls Enderson preneti poruku predsedniku.
Bio mu je potreban neko kome moe verovati i ko e prebaciti
vezu predsedniku. Ta osoba bila je Karolin Leonard, ef obezbeenja
Deka Ratlida.
Doi do nje dok je na poslu, a pogotovu odvui je od njene
dunosti telohranitelja, bilo je gotovo nemogue. Kada se Karolin
Leonard javila na telefon, nije bila ba raspoloena.
- Ima pet sekundi, Skote.
- Karolin, moram da razgovaram s predsednikom.
- Zauzet je.
- Gde je?
-.U mealici za malter - odgovori Leonardova, koristei lozinku
Tajne slube za Situacionu sobu.
- Karolin, molim te. Vano je. Znam ko je izveo napad na ameriki
olimpijski objekat danas u Park Sitiju.
- Kai meni i ja u proslediti.
Harvat duboko uzdahnu. - Ne mogu. Sluaj, mora da kae
predsedniku da sam na vezi i da za njega imam vanu informaciju u
vezi s dananjim napadom. Mislim da e eleti da uje ta imam da
kaem. Veruj mi.
- Kada sam poslednji put pala na tu muku vaku, ostala sam u
drugom stanju s blizancima.

- Ozbiljan sam. U pitanju su ljudski ivoti.

Karolin je razmiljala jedan tren. Harvat je oigledno krio pravila
reda. Mogao je da se obrati neposredno njoj ukoliko je ili neto hitno
ili niko drugi nije bio raspoloiv.
On je bio legenda Tajne slube i njegovo junatvo i rodoljublje su
bili izuzetni, ali Harvat je takoe bio poznat kao brzopotezni
samostalni strelac koji je esto zaobilazio pravila u korist to breg
reenja. Njegovo naelo da cilj opravdava sredstvo" bilo je takoe
legendarno u Tajnoj slubi i uvek su ga isticali kao primer kako ne
treba raditi.
Harvata su esto opisivali kao nekoga s vie muda nego mozga i
agentima je savetovano da ne idu za njegovim primerom. Kristalno
jasno je bilo ukazano u itavoj organizaciji da Harvatov uspeh kao
agenta u Tajnoj slubi Sjedinjenih Drava nije nita drugo do ista
srea.
Leonardova se pekla na vatri. Njena dunost je da titi
predsednika, a ne da odluuje koji e mu poziv prebaciti. Ako ode s
tim kod predsednika, jasno e prekoraiti svoju nadlenost, to lako
moe dovesti da nazaduje u slubi, da je prebace na neko drugo mesto
ili i gore od toga.
- Skote, mogu da dobijem otkaz zbog ovoga - rekla mu je.
- Karolin, predsednik te nee otpustiti. On te oboava.
- Isto tako me je oboavao i moj bivi mu pa me je ostavio s
blizancima, hipotekom i dugom od preko dvadeset pet hiljada dolara
na kreditnoj kartici.
- Ne moemo rizikovati, moda je i Dek Ratlid na spisku tog
luaka. Molim te, Karolin, taj tip je ubica i mora se zaustaviti. Treba mi
tvoja pomo.
Leonardova je oduvek volela Harvata i divila mu se. Bez obzira ta
su oni na vlasti govorili o njemu, on je bio ovek koji je obavljao posao
i njegove pobude nikada nisu dovoene u pitanje. Svi iz Tajne slube
su znali da mu je drava ispred svega. Ako je iko ikada zasluio da mu
se uini usluga, onda je to bio on.
- Saekaj. Videu ta mogu da uinim.

46
Situaciona soba u Beloj kui
etiri i po minuta kasnije, Dek Ratlid je podigao slualicu. Skote, uo sam za tvoju majku i hteo sam da ti kaem koliko mi je ao.
Harvat je utao umesto odgovora.
- Agent Leonard kae da ima informaciju o dananjem
bombakom napadu koju bi i ja trebalo da znam - nastavio je
predsednik. - Ona kae da zna ko stoji iza toga.
- To je ista osoba koja je pucala na Trejsi Hejstings i poslala moju
majku u bolnicu.
Ratlid je poeo da kljua. - Rekao sam ti da ostane van toga.
Harvat nije verovao svojim uima. - Dok ovaj tip nastavlja da se
ustremljuje na osobe do kojih mi je stalo? Dve su u bolnici, jo dve su
mrtve, a jo mnogo drugih, koji su se nali na pogrenom mestu u
pogreno vreme, poginuli su ili ranjeni.
Ratlid se iz petnih ila trudio da ostane smiren. - Skote, ti ne
shvata ta ini.
- Zato mi ne pomognete? Hajde da krenemo od grupe zatvorenika
koje ste pustili iz Gvantanama pre nekih est meseci.
Sada je bio red na predsednika da ostane nem. Posle duge pauze,
nastavio je paljivo. - Agente Harvat, hodate po veoma tankom ledu.
- Gospodine predsednie, znam za radioizotope pomou kojih je
trebalo da budu praeni i znam da su ti izotopi naeni u krvi na mom
dovratku. Jedan od tih ljudi alje poruke ciljajui meni bliske ljude.
- A moja re da ljudi koji rade na ovom sluaju daju sve od sebe
tebi nije dovoljna?
- Ne, gospodine predsednie, nije - odgovorio je Harvat.
- Ne moete me vie iskljuivati.
Ratlid je pognuo glavu i utinuo se za koren nosa palcem i
kaiprstom. - Nemam drugog izbora.
Harvat mu nije verovao. - Vi ste predsednik. Kako je to mogue?
- Ne mogu da razgovaram o tome s tobom. Mora se povinovati

mojim nareenjima inae e upasti u veliku nevolju.

- Pa, onda izgleda da imamo veliki problem, jer ve tri napada su
se dogodila i bie ih jo ukoliko ja neto ne preduzmem.
Predsednik je malo zastao poto mu je ef kabineta doturio jednu
cedulju. Kada ju je proitao, rekao je: - Skote, moram da se javim na
poziv, saekaj minut.
Preuzimajui poziv s linije na kojoj je ekao direktor Agencije,
Dejms Vejl, Ratlid ree: - Bolje bi ti bilo da ima neke dobre vesti,
Dime.
- ao mi je, gospodine predsednie, ali nemam. U stvari imam
jedan mali problem.
- Izgleda da je to po rasporedu danas. ta je po sredi?
- Jeste li sami?
- Ne, zato?
- Radi se o operaciji kolska tabla.
kolska tabla je bio ifrovani naziv za koji se predsednik nadao da
ga nikada vie nee izgovoriti, ali izgleda da od kada je pucano na
Trejsi Hejstings, njih dvojica samo o tome razgovaraju.
Stavljajui slualicu na grudi, Ratlid je zamolio efa kabineta da
isprazni sobu i zatvori vrata za sobom.
Kad su svi izali, predsednik ree: - Sad sam sam.

47
Direktor Agencije je odmah preao na stvar. - Gospodine
predsednie, seate se da je jedan od zatvorenika iz Gitma koji je
zamenjen u operaciji kolska tabla bivi meksiki specijalac koji je
preao u islam i pomagao u obuci Al Kaidinih operativaca. Zvao se
Ronaldo Palmera.
Iako se predsednik normalno seao samo najznaajnijih imena u
ratu protiv terorizma, imena one petorice putene iz Gvantanama nije
zaboravio. Verovatno zato to je duboko u dui nosio strah da e ga ta
imena jednoga dana progoniti. Najednom je izgledalo da se taj strah
ostvaruje. - ta je s njim?
- Palmeru je udario taksi i on je poginuo u Kveretaru u Meksiku.
- Odlino.
- Ruke su mu bile vezane na leima kada se to desilo - uzvrati Veji.
- To ve nije dobro, ali seam se da je taj imao mnogo neprijatelja.
On je bio uteriva za neke od velikih narko kartela tamo dole, je l
tako?
- Da, gospodine predsednie, ali nije to problem. Izgleda da je
Palmera iskoio kroz prozor, a zatim istrao na ulicu. Tri mukarca,
tri belca - Veji je naglasio - viena su kako izlaze iz Palmerine kue
odmah posle toga. Jedan od njih je Palmeri izuo izme, a onda su
nestali.
- Izuo mu je izme?
- Da, gospodine. Seate se glasina da je Palmera napravio izme od
jezika specijalaca i agenata Agencije koje je pobio u Avganistanu.
Kada smo ga uhvatili, traili smo ih ali nismo ih nali. Oigledno ih je
negde bio sklonio i uzeo ih poto je puten iz Gvantanama.
- Oigledno - uzvratio je predsednik koji je oseao kako e ga jako
zaboleti glava. Pogledao je nanie i video lampicu kako trepe na liniji
na kojoj je ekao Harvat. - Dakle, prema tvojim saznanjima, tri gringa
su odgovorna to je Palmera s rukama vezanim na leima izaao iz
svoje kue kroz prozor i tom prilikom naleteo na saobraaj i jedan
taksi ga je oborio.

- Da, gospodine predsednie.

- Tada je jedan od njih skinuo Palmeri izme i onda su sva trojica
zbrisala s lica mesta.
- Upravo tako - odgovorio je Vejl. - Mislimo da su stigli preko
meunarodnog aerodroma u Kveretaru i sada pokuavamo da
pribavimo avionsku dokumentaciju, informacije od carine i snimke
sigurnosnih kamera. Ne moram da vam kaem na ta ovo poinje da
lii.
- Znam ja tano na ta lii. Lii na to da smo pogazili svoju re.
Nijedan od tih ljudi iz Gvantanama nije trebalo da bude ni pipnut.
Nikada.
- Zapravo, gospodine predsednie, ako ih uhvatimo, moi emo da
spreimo da se to dogaa.
- Neu o tome vie da razgovaram, Dime - odgovorio je
predsednik dok je u njemu rastao bes. - Sekretar Hilman i drutvo iz
Ministarstva odbrane vrsto su verovali da e taj sistem praenja
preko izotopa funkcionisati. Jo nam nije jasno kako su teroristi
saznali za to.
- E pa jesu. Transfuzija je verovatno poela im je avion napustio
kubanski vazduni prostor.
O tome su se raspravljali do besvesti. Ministarstvo odbrane je
krivilo Agenciju to su izgubili pet terorista iz Gitma, a Agencija je
krivila njih to su bili stopostotno sigurni u sistem praenja pomou
izotopa. Svaka strana je bila ubeena da je od one druge procurila
strogo poverljiva tajna o sistemu praenja. itav plan je bio zasnovan
na mogunosti praenja petorice ljudi i to je propalo. Sada je to
ponovo izbilo na povrinu da bi ih proganjalo.
Menjajui ton, presednik ree: - Kako to da nisam upoznat s vaim
napretkom u pronalaenju teroriste koji uhodi Harvata?
- Zato to, naalost, nije ni bilo mnogo napretka. Barem ne jo.
- Boga mu, Dime. Kako je to, do avola, mogue? Ima sva
mogua sredstva na raspolaganju. Rekao si mi da su ljudi koje si
odredio za ovo iskusni antiteroristiki operativci. Obeao si mi, a ja
sam obeao Harvatu, da e se pobrinuti za to.
- I hoemo, gospodine predsednie. inimo sve to moemo kako
bismo ulovili tog tipa. Uhvatiemo ga, uveravam vas.
Vejl je zvuao kao pokvarena gramofonska ploa, ali Ratlid ga je

pustio. Imao je druge probleme kojima se mora pozabaviti. - Dobro,

kako da reimo problem u Meksiku?
- Tu e biti potrebno mnogo truda. Moraemo da smislimo
prokleto uverljivu priu, ali ni onda nisam siguran da emo uspeti. Bili
smo upozoreni ta e se dogoditi ako ikoga od te petorice neto
zadesi.
Predsedniku nije bilo potrebno podseanje na kaznene odredbe
njihovog dogovora. Bio je prisiljen da sklopi dogovor sa samim
avolom i proao je kroz agoniju zbog krenja prve nacionalne
zapovesti u borbi protiv terorizma. - Moramo sve da ispitamo do
kraja.
- Za poetak - odgovorio je direktor Agencije - moramo da
saznamo ko je to jurio Palmeru.
Predsednik je ponovo pogledao u trepue svetlo na telefonu. - I
onda?
- Onda da se postaramo da se ta osoba ni na koji nain ne moe
povezati s vama, dravnom upravom ili vladom Sjedinjenih Drava odgovori Vejl.
- I onda?
- Onda da se molimo bogu da nas ljudi s kojima smo morali da se
nosimo pre est meseci ne prozru i ostvare svoje pretnje.

48
Obavetajni program Sargaso
Turistiki centar na planini Elk
Montrouz, Kolorado
Harvat je spustio slualicu u krajnjoj neverici. Nije imao pojma s
kim je predsednik razgovarao dok ga je drao na ekanju, ali kad je
ponovo uzeo vezu, bio je vie nego besan i njihov razgovor je
poprimio jo gori ton.
Predsednik mu je jasno i glasno saoptio da se okane istrage, a
kada je Harvat to odbio, predsednik je rekao da nema drugog izbora
nego da ga uhapsi na osnovu izdaje.
Izdaje? Harvat je bio preneraen. Kako je pokuaj da spase ivote
ljudi koji su mu znaili, ljudi koji su ameriki dravljani, mogao da
bude izdajniki in?
Predsednik mu je odredio dvadeset etiri sata da se vrati u
Vaington i preda se. - A ako neu? - pitao je Harvat.
- Onda ja ne mogu i neu da odgovaram za tvoju dobrobit odgovorio je Ratlid.
Dakle, to je to. Karte su bile na stolu i Harvat je jasno uvi deo svoj
poloaj.
Razgovor s predsednikom zavrio je reima:
- Pretpostavljam da svaki od nas dvojice mora da radi onako kako
osea da je ispravno. - Zatim je prekinuo vezu.
Bio je to trenutak koji Harvat nikada nije mogao da predvidi.
Predsednik Sjedinjenih Drava mu je zapravo pretio smru. Bilo je to
nezamislivo, isto tako nezamislivo kao i proglaenje za izdajnika. Za
trenutak, Harvat se upitao da to nije neki ruan san, ali gola stvarnost
date situacije je bila previe jasna da bi bila ma ta drugo do istina.
Njegov poloaj je bio jasan. Uprkos godinama nesebinog sluenja
svojoj zemlji, bio je odbaen. Njegovo znanje, njegova radna biografija
i rezultati, ak i njegova odanost nisu bili nita drugo do podaci na
hartiji koji se odmeravaju i odbacuju kako se nekome prohte.

Iako je Harvat eleo da veruje predsedniku, ipak nije mogao, bar

ne jo. Ne posle toliko puta u prolosti kad je uivao predsednikovo
poverenje. Harvat nije nikada zloupotrebio to poverenje. Njegova
odanost i odgovornost su bili neosporni, ali Ratlidu to vie nije
naroito znailo.
Harvat se oseao izdanim i naputenim. Predsednik je u stvari dao
prednost teroristima nad njim. Bilo je to potpuno nestvarno.
Bilo kako bilo, Harvat se jedino nije oseao beznadeno.
Predsednik mu je mogao pretiti hapenjem zbog izdaje ili i gorim, ali
te pretnje imaju snagu samo ako ga uhvate. A s dvadeset etiri sata
poetne prednosti, poslednje to e dozvoliti jeste da bude uhapen.
Gledajui fasciklu koju je spustio na sto Toma Morgana, izvukao je iz
nje poslednje brojane podatke koje je dobio pre nego to je izaao iz
sale za sastanke.
Dok je prouavao spisak pseudonima koje su koristili osloboeni
zatvorenici, naiao je na jedno koje mu je zapravo bilo poznato, ali
ono je pripadalo jednom oveku koga je ubio i koga je gledao kako
umire. Ne postoji mogunost da je taj iv. To otkrie je moglo da znai
samo jedno - neko koristi njegov pseudonim.

49
Tri i po sata kasnije, Harvat je govorio preko mikrofona i slualica.
- Sigurni ste?
- Da - odgovori Trol i ponovi informaciju. - Abdel Salam el Nadib,
sirijski obavetajac, poznat i pod pseudonimom Abdel Rafik Sulejman.
Nadib je bio tree ime na spisku, a pseudonim Sulejman je
pripadalo oveku koga je Harvat ubio. - A ta je s Tamamom AlTalom? - upitao je.
- Takoe sirijski obavetajac i Nadibov pokrovitelj. Tu vezu ste
traili, zar ne? - zanimalo je Trola.
- Moda - kazao je Harvat, ne elei nita da oda Trolu.
- Hou da nam poaljete sve to imate i o Nadibu i o njegovom
pomoniku, Al-Talu.
- Sad u poslati.
Harvat se izlogovao, skinuo slualice i okrenuo se svojim
kolegama.
- Hoe li ovo da mi objasni? - pitao je Fini, ukrtajui prste na
potiljku i zurei u Harvata.
- Dvadeset treeg oktobra 1983, uti kamion mercedes, natovaren
eksplozivom, odvezao se na bejrutski meunarodni aerodrom. Prvi
pomorski bataljon amerike Druge pomorske divizije imao je tamo
svoj tab kao deo vienacionalnih snaga za odravanje mira koje su
bile poslate da nadgledaju povlaenje PLO-a iz Libana.
- Voza kamiona je kruio po parkingu ispred zgrade marinaca, a
onda dao gas. Probio je ogradu od bodljikave ice na kraju parkinga,
proleteo pored dve straare, proao kroz kapiju i uleteo u predvorje
taba marinaca.
- Zato straari nisu pucali na idiota? - pitao je Fini.
- Nije im bilo dozvoljeno da koriste bojevu municiju - odgovorio je
Parker, koji je toga dana izgubio dobrog prijatelja. - Politiari su se
plaili da u sluajnoj pucnjavi ne pogine neki civil.
Poto Parker nije imao nita vie da doda, Harvat je nastavio. Prema svedoenju jednog marinca koji je preiveo napad, voza se

smekao u trenutku kada je udario kamionom u zgradu.

- Kada je aktivirao eksploziv, snaga je bila jednaka koliini od blizu
esto kilograma TNT-a. Spasilakim ekipama su bili potrebni dani da
urade svoj posao, a stalno su bile ometane neprestanom snajperskom
vatrom. Na kraju, poginulo je dvesta dvadeset marinaca, osamnaest
mornara i tri pripadnika kopnene vojske. Jo ezdeset Amerikanaca je
ranjeno. Bio je to najcrnji dan, to se tie broja poginulih, za marince
od Drugog svetskog rata i bitke kod Ivo Dime. To je takoe bio
najsmrtonosniji napad na amerike snage izvan Amerike posle
Drugog svetskog rata, a zanimljivo je s kontrateroristike take
gledita da je, izuzimajui kamikaze, taj napad na tab marinaca bio
prvi pravi samoubilaki bombaki napad u istoriji.
Fini je ostao bez rei. Ta pria mu je bila poznata ali ne i sve
pojedinosti.
- Nikada nismo saznali ko je bio odgovoran za to, te nije ni bilo
nikakve odreene reakcije osim nekoliko granata ispaljenih na Siriju nastavljao je Harvat. - A sada da ubrzamo dogaaje do pre pet godina i
oveka po imenu Asef Haan.
- Haan je bio izuzetno vest u gerilskoj borbi i rukovanju tekim
eksplozivima zahvaljujui obuci koju je dobio od sirijskih
obavetajaca.
- On je bio pokretaka snaga libanske teroristike organizacije
Hezbolah i odgovarao je neposredno Damasku. Kada su Sjedinjene
Drave otkrile da je Haan bio neposredno ukljuen u planiranje i
izvoenje bombakog napada 1983, njegovi su odmah odluili da je
vreme da se on prevremeno penzionie.
Parker pogleda Harvata preko stola i ree: - A tebe su poslali da
mu preda zlatan sat.
Harvat klimnu glavom.
Fini je rastavio ruke i uzeo olovku koju je bio zadenuo iza uha.
Pokazujui na ekran u proelju sobe, rekao je: - Dakle, taj tip Nadib
te juri zbog onoga to si uinio Haanu.
- Ako sam u pravu - ree Harvat - onda je tako nekako.
- Kako to misli tako nekako.
- Stvarna veza izmeu Nadiba i Haana je preko njihovog
pokrovitelja, Tamama Al-Tala. Haan je bio jedan od njegovih
najboljih operativaca. Neki kau da je on bio kao sin Al-Talu. Kada je

Haan ubijen, Al-Tal je raspisao nagradu za moju glavu.

- Ako je to bila tajna operacija, kako je on onda znao da si ti bio
umean?
- Upotrebili smo jednog sirijskog oficira, koji je bio na amerikom
platnom spisku, da nam pomogne da pronaemo Haana - odgovorio
je Harvat. - Nisam mu rekao svoje pravo ime, ali je on sainio dosje o
meni pomou snimaka sigurnosne kamere i ostalih informacija s naih
sastanaka. Kada je on nedugo posle toga optuen za proneveru,
pokuao je da iskoristi taj dosje za nagodbu. Dosje je na kraju zavrio
kod Al-Tala, koji je upotrebio sve svoje izvore da povee ime s mojim
fotografijama. Ostalo pripada prolosti.
- Da li je Al-Tal imao ikakve veze s napadom? - upitao je Parker.
- Nismo nikada doli do dovoljno podataka da dokaemo njegovu
neposrednu umeanost. Ipak, postoji brdo dokaza da je Al-Tal
pomagao u prodaji oruja za masovna razaranja koje je Sadam Husein
drao u svojoj zemlji pre nego to smo je mi osvojili.
- Na koliko ti je ucenio glavu?
- Negde oko sto pedeset hiljada amerikih dolara - odgovori
Harvat. - Navodno, to predstavlja svu Al-Talovu uteevinu i zbog
njegove spremnosti da svoju ivotnu uteevinu potroi na moju smrt,
ondanja vlast u Vaingtonu je iskljuila Siriju i Liban iz moje
operativne teritorije.
- Izgleda da imamo vie nego dovoljno injenica da moemo da
poverujemo da se Al-Tal nalazi iza napada na Trejsi, tvoju mamu i
skijaki tim - izjavio je Fini. - Ima li pojma gde se on nalazi?
- Na leenju je u Jordanu zbog poodmaklog stadijuma raka plua.
- Budui da mu se kraj pribliava - zakljui Parker - verovatno je
jo vie reen da te smakne.
Harvat je malo nakrivio glavu u znak odgovora, kao da hoe da
kae moda.
- A kakve veze pseudonim Nadib ima s Al-Talom?
Harvat pogleda u Parkera preko stola. - Abdel Rafik Sulejman je
koristio pseudonim Haan kada sam ga pronaao u Hezbolahovoj
sigurnoj kui na periferiji Bejruta.
-Pa?
- Al-Tal je je Haanu dao taj nadimak.
- Nije neobino da se pseudonimi ponovo koriste - objasnio je

Morgan. - U nekim sluajevima, mnogo novca odlazi da se oni izgrade.

Ukoliko prethodni operativac nije bio previsoko kotiran, organizacija
ili pomaga mogu da odlue da pseudonim prenesu na drugog
operativca.
U tom trenutku, Harvatu je bilo potpuno jasno kako e smaknuti
Abdela Salama Nadiba.
Naterae njegovog pokrovitelja da mu ga prui na srebrnom
posluavniku.

50
Baltimor, Merilend
Mark epard se vratio kui s materijalom koji je bio prava bomba.
Mak Mangan, ef tima specijalaca okruga arlston, pokazao se boljim
izvorom nego to je mogao i zamisliti.
Mada je Mangan zatraio, poto je magnetofon bio iskljuen, da bi
njihov razgovor bio nezvanian, epard je znao da bez toga nema
prie. Trebalo mu je prilino vremena tog popodneva, ali je konano
ubedio efa specijalaca da se sloi da bude citiran kao neimenovani
izvor.
Neto nije bilo u redu u vezi s tom pucnjavom, a Mangan nije eleo
da uvea svoje uee u tome nimalo vie nego to je naveo. injenica
da je jedan novinar iz Baltimor sana doao ak u arlston govorila je
da mora da pone da prua ispravnu sliku.
epard je sluao dok je Mangan prepriavao dogaaje u vezi s tom
akcijom. Sve je to, bar kako izgleda, bilo rukovoeno preko FBI-ja u
Vaingtonu. Meutim, niko iz kancelarije Biroa u Kolumbiji, u Junoj
Karolini, nije bio umean. Dva agenta koja su dola da rade s njihovim
timom objasnila su da je kancelarija u Kolumbiji namerno iskljuena.
Brinulo ih je da je begunac povezan s nekim u toj kancelariji i, dok se
ne obavi potpuna unutranja istraga, policija u Carlstonu treba da uti
o umeanosti Biroa u tu akciju.
epard je zamolio Mangana da opie tu dvojicu agenata FBI-ja koji
su se iznebuha i niotkuda pojavili s informacijom o mestu gde se
nalazi to lice. Bili su to isti oni ljudi koje je Tom Gos video kako
odnose telo iz kancelarije islednika u Baltimoru i koji su pretili Frenku
Apoijanu. ef specijalaca ih je opisao do najsitnijih detalja uz imena
koja su koristili - Sten Veston i Do Maksvel.
Ti agenti" su bili vrlo ubedljivi. Bili su utivi, profesionalni i imali
su isprave. Uz to, doli su da uhapse kriminalca koji je pretio da
poubija decu i koga je cela drava nestrpljivo prieljkivala da privede
pravdi.

Mangan i arlstonski tim specijalaca su pozvani sa zadatkom da

daju podrku, a Veston i Maksvel su preuzeli vodstvo. Njih dvojica su
izjavila da ele da razgovaraju s osumnjienim u nadi da ga izvedu
ivog. Nedugo poto su uli u kuu u kojoj se on nalazio, nastala je
kratkotrajna ali estoka pucnjava.
Pre nego to se dim raziao, Maksvel se pojavio na vratima da
obavesti Mangana i njegove ljude da je osumnjieni ubijen i da e im
biti potrebna mrtvaka kola.
U svojstvu glavnog policajca na mestu dogaaja, Mangan se
pribliio kui kako bi izvrio uviaj radi sastavljanja izvetaja. Veston
ga je saekao na pragu i svojim telom mu spreio ulazak. Agent je
izjavio da on i njegov partner moraju da prikupe dokaze i dok to ne
obave, bolje je da se to manje ljudi mota unutra. Manganu se to nije
dopalo. Ti momci su bili preobazrivi i to je izrazio dovoljno glasno,
tako da je Maksvel doao do vrata i rekao Vestonu da pusti efa
specijalaca unutra.
On je prvo hteo da pogleda le. Nalazio se u sobi u zadnjem delu
kue, ruka mu je i dalje stezala automatski pitolj, a krate je leao na
podu pored njega. Dok je pregledao telo, Manganu se neto uinilo
udnim. I pored svih rana od metaka, nije mnogo krvario.
Kad se sagnuo da bolje pogleda, agent Veston je uleteo unutra i
rekao mu da mora da se povue jer on mora da nastavi svoj posao.
Uprkos unutranjem glasu koji mu je govorio da ima prava da
pregleda le, Mangan je uinio kako mu je reeno.
Trenutak kasnije, agent Maksvel ga je paljivo uzeo pod ruku i
poveo ga ka prednjem delu kue. Usput, Maksvel je objasnio da je FBI
odluio da za tu akciju oda priznanje policijskim specijalcima okruga
arlston. Poto je to bio lokalni problem, graanima June Karoline e
biti drae da znaju da su njihovi ljudi stali na put tom ubretu.
Iako e to mnogo znaiti njegovim ljudima, postojalo je neto u
svemu tome to je smetalo Manganu, posebno to telo. U svom poslu on
je video dovoljno leeva da je znao da tela koja ne krvare posle
kuruma ili uboda noem znai da su ve bila mrtva.
I jo neto mu se nije dopalo. Maksvel i Veston su se ponaali i
izgledali kao pravi, ali nekako su bili neobini, mada Mangan nije
tano umeo da kae zato.
Izaavi iz kue, Mangan je hitro otiao do kombija specijalaca i

uao unutra. Dohvatio je crno kofere s radio-opremom, naredio

svojim ljudima da podese frekvenciju i naloio im da motre na kuu.
Ako se bilo koji od agenata FBI-ja pojavi na prozoru ili ima nameru da
izae na prednji ili zadnji ulaz, da ga obaveste. Zatim je Mangan
napustio kombi.
Pognut, kako ga ne bi videli iznutra, provukao se pored kue,
pazei da bude ispod ivice prozora. Kada je stigao do sobe u pozadini
kue gde se nalazilo telo, izvadio je naroiti fibrooptiki stetoskop.
Bilo bi dobro da je imao i kameru, ali nije bilo naina da probui zid a
da ne bude primeen.
Fibrooptiki stetoskop, ili FOS, bio je izuzetno osetljiva naprava
koja je operativnim timovima omoguavala da prislukuju kroz vrata,
prozore, pa ak i betonske zidove. Mangan je ukljuio FOS, stavio
slualice i poeo da slua ta se deava unutra.
Pod pretpostavkom da su Maksvel i Veston pucali u mrtvo telo,
Mangan se nije iznenadio to su imali pune ruke posla oko nametanja
dokaza. Iznenaenje je bilo zato to rade i po ijem nalogu.
Kada je ef specijalaca zavrio svoju priu, epard je shvatio zato
je on odluio da dri jezik za zubima i prepusti se toj ujdurmi. Sada je
lopta bila na epardovoj polovini terena i on je morao veoma briljivo
da isplanira svoj sledei potez. Bio je na putu da optui predsednika
Sjedinjenih Drava za nekoliko veoma tekih krivinih dela povezanih
odvratnim prikrivanjem.

51
Aman, Jordan
Dvojica mukaraca sedela su u plavom automobilu BMV 7 u mirnoj
poprenoj ulici u blizini centra grada. Veina trgovina je bila
zatvorena zbog popodnevne molitve. - Posle ovoga, jedan drugom ne
dugujemo nita - ree ovek za volanom, uzimajui malu putnu torbu
sa zadnjeg sedita i predajui je svom saputniku.
Harvat je otvorio torbu i pogledao unutra. Sve je bilo tu.
- Kada bezbedno napustim tvoju zemlju - odgovorio je uz osmeh onda emo biti kvit.
Omar Faris, visoki oficir jordanske Opte obavetajne slube,
klimnuo je velikom, okruglom glavom. Taj sto osamdeset osam
centimetara visoki Jordanac ve je bio navikao na sklapanje dogovora.
U svetu u kome je radio, nagodbe su bile uobiajena praksa, naroito
kada je u pitanju dranje pod kontrolom narastajue plime islamskog
radikalizma.
Pored toga, njemu se oduvek dopadao Skot Harvat, ak i njegove
neuobiajene taktike odluke. Bez obzira kako on izvodio svoje
akcije, Harvat je bio ovek od rei i poverenja.
Njih dvojica su bili partneri na poetku Harvatove karijere, na
projektu Apeks. Jordanska elija je ubila dvojicu amerikih diplomata i
kovali su zaveru da zbace kralja Abdulaha Drugog. Iako jordanska
obavetajna sluba zvanino nije znala da Harvat radi u njihovoj
zemlji, Faris mu je bio partner i neposredna veza s kraljem.
Abdulah je od Harvata traio samo jedno - da uini sve mogue da
lanove te elije privede ive. Bio je to neverovatno sloen i opasan
zadatak. Mnogo je lake bilo pobiti teroriste i tako okonati itavu
operaciju. Ipak, Harvat je, uz ogroman rizik po sebe, ispunio kraljev
zahtev.
Uinivi to, Harvat je ne samo zadobio kraljevo potovanje, ve je
zaradio neke poene kod Farisa, koji je dobio unapreenje kao rezultat
uspenosti zadatka.

- Naravno, ako bi se saznalo za tvoje prisustvo ovde, Njegovo

velianstvo bi poreklo da ita zna o tebi ili tvojim aktivnostima. Kada
bi Sirijci, ili ma ko drugi, otkrili da smo dozvolili da prati njihovog
operativca koji se u naoj zemlji lei od raka, bilo bi to strano za sliku
o Jordanu, a da ne govorimo o diplomatskom ispadu - rekao je
jordanski obavetajac.
- Ne zezaj me, Omare - uzvrati Harvat. - Ti zna kao i ja da Al-Tal
predstavlja pretnju i za vas. Mnogo oruja, koje su Sirijci prodavali uz
njegovu pomo, odlazi grupama kao to je Al Kaida, koje ga mogu i te
kako dobro upotrebiti.
- Svesni smo toga, ali to ne menja injenicu da je utisak o nama od
prevashodne vanosti za nas. Poverenje koje uivamo kod naih
suseda i saveznika bilo bi znaajno uzdrmano ako bi se ulo za nae
uee u tvojoj akciji.
- Kakvo uee? - upita Harvat, zatvarajui torbu.
Faris se osmehnu, izvadi jedan smei koverat ispod svog sedita i
predade ga svom prijatelju. - Prema tvom zahtevu, sastavili smo
potpuni dosje.
Harvata nije iznenadila koliina sadrine koverta. Jordanska
obavetajna sluba je uvek bila iscrpna. - Podaci o praenju,
fotografije, plan zgrade. Prilino dobar dosje prikupljen za samo
dvadeset etiri sata.
- Al-Tal je u naoj zoni osmatranja ve neko vreme. Kada je
otkriveno da je uao u nau zemlju pod tuim imenom u cilju leenja,
krenuli smo s celodnevnim praenjem.
- Ima li postavljeno neto od audio ili video opreme u stanu? - upita
Harvat.
- Naravno - odgovori Faris. - Veoma nas brine prodaja oruja.
Svaka informacija koju dobijemo mnogo bi nam znaila.
-Ali?
- Ali ovek se pokazao veoma opreznim. esto razgovara
telefonom ali nita od onoga to smo uli nije nam od neke koristi.
Pretpostavljamo da neko drugi vodi operaciju umesto njega dok se on
lei.
- Rekao si da on nee jo dugo.
- To kae njegov lekar. Nekoliko nedelja. Mesec dana uvrh glave.
- A njegova porodica? - zapitkivao je Harvat.

- Sve je u dosjeu.
- Neu nikakvog traga o mom ulasku u taj stan. Hou da sve
prislune ureaje i kamere uklonite.
- Plaim se da to nee moi - ree Faris.
- Zato?
- Kada je stigao, on i njegova porodica su odlazili u bolnicu gotovo
svaki dan. Sada stalno lei u krevetu kod kue. Uvek je neko s njim.
Nemogue je da bilo ko od mojih ljudi ue i ukloni ureaje.
- Onda u ja to uiniti umesto vas - izjavio je Harvat.
- Potreban mi je detaljan plan rasporeda tih ureaja.
Faris zavue ruku u dep. - Pomislio sam da bi ga mogao zatraiti.
- A ta je s timovima za praenje? - upitao je Harvat, gurajui
hartiju u dosje.
- Oni e se povui im ti ue u zgradu.
- Sve je znai dogovoreno.
Faris je uruio Harvatu kljueve neupadljivog sivog micubii
lansera koji mu je pripremio, a onda se rukovao s njim.
- Pazi se, Skote. Al-Tal je moda na samrti, ali ivotinja je
najopasnija kada je ranjena i saterana u ugao.
Harvat je izaao iz kola i, pre nego to je zatvorio vrata, ree: Kai ljudima da budu spremni da se povuku.
Faris je bio malo zauen. - Zar nee prvo da proui dosje?
- Video sam sve to treba. to pre uem tamo i stavim pod kontrolu
Al-Tala, pre mogu da pripremim udicu i mamac i bacim ga za Nadiba.
Faris je posmatrao kako Harvat otkljuava micubii, ubacuje torbu
i kree. Iako je znao da je Harvat profesionalac, nije mu se dopalo
kako se Amerikanac zaleteo.

52
Kada su se Al-Talova ena i dvadesetogodinji sin vratili iz
damije, Harvat ih je saekao. S tankom crnom skijakom maskom
uvukao se sa stepenita u slabo osvetljen hodnik i prislonio svoj pitolj
s priguivaem, etrdesetpetokalibarski taurus 24/7 OSS, na potiljak
Al-Tal ovog sina.
Kada je njegova majka otvorila usta da vrisne, Harvat ju je
dograbio za guu. - Ako pisne - rekao joj je na arapskom - ubiu vas
oboje.
Vezavi majku i sina i stavivi im lepljivu traku preko usta, oduzeo
im je kljueve i uao u stan. Pre nego to je uao u zgradu, Harvat je
pregledao dosje pamtei bitne injenice o Al-Tal ovom stanu i ljudima
u njemu.
Dovoljno je proitao o Al-Talovom telohranitelju da shvati da je
izuzetno opasan. Bivi islednik sirijske tajne policije, taj ovek je
redovno zlostavljao ljude batinajui ih uasno i prisiljavajui ih da
gledaju kako im siluje ene i i decu i iivljava se nad njima.
Kada se Harvat uvukao u stan, zatekao je ogromnog telohranitelja
s konom futrolom preko majice s tragovima od znoja. Bio je
usredsreen na tiganj s masnom jagnjetinom koju je podgrevao na
tednjaku u kuhinji. Podigao je pogled u trenutku kada mu je
Harvatov pitolj ispalio dva metka u elo.
Vreo tiganj je pao na pod a Harvat je uao u mali hodnik upravo u
trenutku kada se pojavio Al-Talov bolniar. Nesumnjivo, Al-Tal je
odabrao njega zbog snage. Ukoliko doe do krajnje nude, prepredeni
obavetajac je verovatno smatrao da moe iskoristiti bolniara kao
dodatnu snagu.
Harvat ga udari pravo u lice drkom pitolja i ovek se presamiti
kao jeftin novanik.
Preskaui bolniara, Harvat ulete u spavau sobu. Zatekao je AlTala u krevetu, podignutog na jastuke i prikljuenog na infuziju i PCA anestetik pod kontrolom pacijenta. To mu je omoguavalo da
odreuje dotok morfijuma protiv kanceroznog bola preko prekidaa

koji je drao u skvrenoj aci.

- Ko ste vi? - upitao je on na arapskom kad je Harvat uao u sobu.
Pre nego to je ita odgovorio, Harvat je primetio kako se ruka
sedokosog oveka zavlai ispod ebeta. Harvat je ispalio tri hica u
krevet i Al-Tal odmah izvue ruku.
Harvat prie krevetu i otkri ebe. Naao je jedan pitolj i
modifikovani kalanjikov.
- Ko ste vi? - Al-Tal ponovo bljunu dok je Harvat sklanjao oruje.
Oi su mu bile uzane i tamne a glas drzak.
- Uskoro e saznati ko sam - ree Harvat, znajui da on
besprekorno govori engleski.
Vezavi mu ruke i noge za krevet, Harvat mu zaepi usta i izae iz
sobe.

53
Harvat je vezao bolniara, uzeo torbu sa stepenita i onda uveo AlTalovu enu i sina unutra. Kada se uverio da su dobro videli
telohranitelja i shvatili da je Harvat ozbiljan, odvukao je telo u
kupatilo. Skinuvi zavesu iz kupatila, umotao je u nju telo, oblepio ga
trakom i strpao u kadu.
Koristei Omarovu emu, skinuo je sve prislune ureaje i kamere.
Mada je verovao da su jordanski obavetajci iskreni prema njemu,
ipak je odluio da ostavi skijaku masku na licu. Zatim je morao da se
pozabavi sa ostatkom nereda koji je napravio.
Harvat je mrzeo uzimanje talaca. Ne samo to predstavljaju
odgovornost, nego nije ni lako s njima. Mora ih hraniti, putati ih u
toalet i paziti da ne pobegnu. Budui da se sve veoma brzo odvilo i
imajui u vidu vremensko ogranienje, kao i injenicu da je Al-Tal bio
u takvom stanju da uopte ne izlazi iz stana, za Harvata su to bili dobri
uslovi.
Odvezavi Al-Tala, Harvat je izvukao infuziju iz njegove ruke i
odvukao ga u kupatilo da vidi ta se dogodilo njegovom telohranitelju.
Kada je dobro pogledao, Harvat ga je odvukao u trpezariju, gde je
drao njegovog bolniara i porodicu.
Harvat povue jednu stolicu od stola i gurnu Al-Tala na nju. Poto
je vezao Sirijca trakom to je vre mogao, izvadio mu je ep iz usta.
- Umree. Obeavam ti - progovori Al-Tal.
- Zanimljiva pretnja - uzvrati Hartvat poto je izvukao jo jednu
stolicu i seo naspram njega, licem u lice - naroito kad si ve ucenio
moju glavu na sto pedeset hiljada dolara.
- A, to si ti. Onaj to je ubio Asefa.
- Misli Sulejmana? - upade Harvat. - To ime si mu ti dao, zar ne?
Abdel Rafik Sulejman.
Al-Tal nije odgovarao.
Harvatu je bilo svejedno. Mogao mu je sve rei u lice. Al-Tal je
istovremeno bio besan i uplaen.
- Znam ja mnogo vie o tebi nego to misli, Tamame.

- ta hoe? - upitao je sirijski vrhunski pijun.

- Hou informacije.
Al-Tal se nasmeja podsmeljivo. - Nita nee dobiti.
Harvatu se nita nije dopadalo na njemu. Nije mu esto bilo
zadovoljstvo da nekoga ubije, ali tom prilikom e biti drugaije. Dajem ti ansu. Gde je Abdel Salam Nadib?
Al-Tal je prestao da se smeje.
Harvat ga je pogledao. - Ako ti se vie dopada, moemo ga zvati
Sulejmanom. Na kraju, ti si mu dao taj pseudonim posle Haanove
smrti.
- Misli poto si ga ti ubio.
- Tamame, ni ti ni ja nemamo mnogo vremena. Okanimo se
jezikih zakoljica.
- Pusti moju porodicu i rei u ti ta god hoe.
Bio je Harvatov red da se nasmeje.
- Pusti makar bolniara. On nema nita s ovim.
Harvat nije hteo nita da uini za to udovite. - Gde je Nadib? ponovio je.
Poto je Al-Tal odbio da odgovori, Harvat skoi i uhvati Al-Talovu
enu. Nije voleo to to radi, ali ona je vrlo dobro znala ko joj je mu i
morao je tako.
Harvat ju je dovukao na oko pola metra od Al-Tala dok je njega
stalno gledao u oi.
- ta e s njom?
- To zavisi od tebe - odgovorio je Harvat, izvukavi pitolj ispod
jakne kojim je eljao eni kosu iznad levog uha.
- U naem poslu, mi ne diramo porodice jedan drugome - odbrusi
Al-Tal. - To ti je poznato.
- Staro verovanje obavetajaca. Vrlo zabavno, naroito kad se
uzme u obzir ta si uinio mojoj porodici.
- O emu govori?
- O svojoj majci, svojoj devojci - ne pretvaraj se kao da ne zna.
- Tvoja majka? - rekao je Al-Tal. - Kako sam ja mogao da uinim
bilo ta tvojoj majci? Ne znam ak ni ko si ti. Kae da si ti onaj koji je
ubio Asefa, a ja ne znam ak ni kako se zove.
Harvat mu nije verovao. Lae. - Ovo ti je poslednja prilika.
- Inae? Ubie mi enu?

- Video si ta sam ti uradio s telohraniteljem.

- Da, ali potpuno je drugo ubiti oveku enu, majku.
Sirijac je bio u pravu. Harvat nije uopte nameravao da je ubije.
Meutim, bio je spreman da je zlostavlja do krajnosti kako bi spasao
svoju porodicu i voljene osobe da ne bi vie prolazile kroz bol i patnju.
Harvat je polako vratio oruje u futrolu. Gledao je kako se osmeh
ukazuje na Al-Talovom tvrdom licu. Njegova preterana
samouverenost je bila strana. Mislio je da je potpuno prozreo
Harvata. Tek e videti koliko grei.
- Ima gorih stvari od same smrti - rekao je Harvat poto je iz depa
izvadio malu konzervu Gardijanovog biber-spreja. Na raspraivau se
nalazilo privreno dugo providno crevo.
Zgrabivi Al-Talovu enu za kosu, Harvat joj je ukoio glavu a
crevo joj ugurao u uho. - Da li si ikada probao sprej s biberom,
Tamame? - upitao je dok je ena vritala iza trake zalepljene preko
usta.
- Ostavi je na miru - zahtevao je Al-Tal.
Harvat nije obraao panju na njega. - Kako gori u oima, nosu,
grlu.
- Rekao sam da je ostavi na miru.
- Prolazak kroz uni kanal je sasvim drukije iskustvo. Kada
pritisnem dugme, fina, aerosolska praina poteie kroz ovu cevicu, a
tvoja ena e imati oseaj kao da joj je neko itavu lobanju iznutra
zapalio benzinom.
- Odvratan si!
- Nimalo u poreenju s tobom. A strah koji ti sada proima telo nije
nita u poreenju s krivicom koju e oseati od onoga to jo oekuje
tvoju porodicu.
Poto Al-Tal nije reagovao, Harvat je privukao stolicu Al-Talove
ene pored njegove i rekao: - Pogledaj je dobro u lice. Ono to e joj se
sada desiti je samo zbog tebe.
enine oi su bile razrogaene od straha, kao i oi Al-Talovog sina
i bolniara.
Otvarajui Al-Talovu aku, Harvat mu je obavio prste oko spreja.
Podiui njegov kaiprst, postavio ga je na dugme.
Al-Tal ova ena nije prestajala da vriti, vritala je sve vie. Telo joj
se uvijalo i snano je mahala glavom levo-desno, pokuavajui da

izbaci crevo koje joj je bilo zabodeno u uni kanal.

- Da! - povikao je Al-Tal, ne mogavi vie da podnese zlostavljanje
svoje ene. - Rei u ti kako da stupi u vezu s Nadibom, gade. Samo
mi ostavi porodicu na miru.

54
- Reci mu da imamu nije dobro. Mora brzo doi kako bi poslednji
put zajedno itali molitve iz Korana.
Kada je Al-Talova ena zavrila s prenoenjem briljivo sroene
poruke, Harvat joj je uzeo slualicu iz ruke i spustio je. Preostaje samo
da ekaju.
Petnaest minuta kasnije, telefon je zazvonio. Gospou Al-Tal nije
bilo potrebno podseati ta e joj se desiti ako ne bude radila i
govorila tano onako kako su uvebali.
Harvat je podigao slualicu, stavio joj je na uho i nagnuo se da
slua.
Abdel Salam Nadib je imao dubok, prodoran glas. Govorio je
kratkim, naredbodavnim reenicama i bio je isto toliko nadmen
koliko i njegov mentor. - Zato sam imam nije nazvao?
- Preslab je - odgovori Al-Talova ena na arapskom. Rei su joj bile
pune panike i straha.
- Znai, umire.
- Da - odgovori ona.
- Koliko mu je jo preostalo? - upita ovek.
- Rekli su nam da verovatno nee preiveti no.
- Jo uvek ste u onom stanu?
- Da. Lekari su hteli da ga prebace u bolnicu, a Al-Tal je odbio.
Nadib je prekori. - Valjda zna da ne spominje njegovo ime
preko telefona.
Harvat se ukoi. Pokuava li ona da neto nagovesti Nadibu ili je
to bila samo greka? Harvat nije mogao da zna.
Izvlaei iz depa Modov borbeni no, otvorio je seivo i pritisnuo
ga eni uz grlo. Harvat se slagao s Nadibom. Trebalo bi to da zna.
Al-Talova ena se zagrcnu od oajnikog jecaja. - On eli da ide u
Siriju, ali lekari su nam rekli da bi taj put samo ubrzao njegovu smrt.
- Lekari su u pravu - ree obavetajac. - Imam ne treba da se
pomera. Ko je s tobom u kui?
ena je govorila polako, pazei da ne izgovara informacije na

nain koji bi je doveli u nepriliku. - Na sin je ovde, naravno, kao i

imamov bolniar. Tu je i jo jedan prijatelj koji je doao s nama od
kue da se brine o imamovoj bezbednosti i udobnosti.
Naib je poznavao i telohranitelja i sina. Njima se moglo verovati.
Meutim, bolniara nije poznavao. - Jesi li nauila kako da daje
lekove muu?
To pitanje ju je iznenadilo. - Lekove?
- Da. Morfijum.
Nije znala ta da odgovori. To pitanje nije oekivala. Pogledala je u
Harvata koji je odluno vrteo glavom - ne.
- Nita ne znam u vezi s tim - odgovorila je.
- Pa, morae da naui - odgovorio je Nadib. - Nee tu biti mnogo
posla, ne ako imam ve umire. Naredi bolniaru da te podui ta da
radi, a onda ga otpusti. Imam i ja moramo da razgovaramo o vanim
stvarima pre nego to ode Proroku, neka je blaen. Ne elim da
bolniar bude u stanu dok nas dvojica razgovaramo.
Harvat klimnu glavom i gospoa Al-Tal ree slomljenim glasom: Bie tako.
Nadib je utao nekoliko trenutaka. Harvat je poeo da se brine da
nije neto posumnjao. Predaleko je stigao da bi ga sad izgubio. ta sad
eka kog avola!
Konano, Nadib ree: - Biu tamo pre veernje molitve. Ima li
neto posebno to bi imam eleo da mu donesem?
Ne znajui ta da odgovori, ena pogleda u Harvata koji je
odmahnuo glavom. - Nita - odgovori ona - samo brzo doi.
- Kai imamu da mora da me saeka.
- Hou - odgovorila je ena dok su joj suze navirale na oi.
Po zavretku razgovora, Harvat je uzeo slualicu i vratio je na
mesto. Nadib je zagrizao mamac i progutao udicu. Treba ga samo
dovui. Meutim, Harvat je vrlo dobro znao da nema slavlja dok riba
nije u amcu.

55
Harvat je svakom od zatoenika ponudio da odu u toalet, ali samo
je bolniar imao petlju da prihvati ponudu. On se olakao pored same
kade u kojoj se nalazilo telo uvijeno u plastiku.
Poto je bolniar bio pokretan, lako ga je bilo premestiti u drugu
spavau sobu. Tada je Harvat tamo odveo Al-Talovu enu i sina i poto
su bili na bezbednom, vratio se u trpezariju.
Al-Tal se znojio, sivo-plava prugasta pidama mu se lepila za telo.
Bio mu je potreban morfijum.
Harvat je odvezao Al-Tala sa stolice i s rukom oko njegovog struka
pomogao mu da ode do spavae sobe. Poto je detaljno pretraio
jastuke i posteljinu, Harvat mu je pomogao da se popne na krevet i
smesti pod pokrivae. Al-Tal je bio toliko slabaan da mu se inilo kao
da dri krpenu lutku.
Kada se smestio, Harvat mu je ponovo stavio infuziju i zalepio
novo pare trake preko igle na levoj ruci. Kao Pavlovljevom kuetu,
Sirijcu je poela da ide voda na usta u iekivanju da mu topli talas
prostruji kroz izmueno telo.
Harvat je ostavio prekida za morfijum na krevetu ali van AlTalovog domaaja. Kada se ovaj nagnuo da ga dohvati, Harvat ga je
gurnuo nazad. - Ne tako brzo. Imam ja jo pitanja za tebe.
Al-Tal je bio ljut. - Uinio sam sve to si traio.
- A sada e da uini jo vie.
- Nije li dovoljno to sam predao jednog od svojih agenata. oveka
koji mi bezuslovno veruje.
Harvat nije obraao panju na njega. - Ko je organizovao
Nadibovo oslobaanje iz Gvantanama?
- Ne znam.
- A ta misli da dovedem tvog sina ovamo? Da ga malo obradim.
Voleo bi to? - upitao je Harvat poto je izvadio no iz depa i otvorio
ga. - Poeu time to u mu skinuti kou s jagodica prstiju leve ruke.
Nastaviu tako sve dok ne doem do runog zgloba i ne skinem mu
rukavicu. Kada ve bude otupeo od bola, pripremiu u kuhinji iniju

punu limunovog soka i potopiu mu ruku u nju. To e biti bol kakav

nije iskusio u ivotu.
Al-Tal je zamurio. - Odgovoriu na tvoja pitanja.
Harvat je ponovio pitanje. - Ko je organizovao Nadibovo
oslobaanje?
- Rekao sam ti da ne znam.
- Postarau se da objasnim tvom sinu koliko si saraivao pre nego
to ponem s njim - uzvratio je Harvat dok je ustajao.
- Govorim ti istinu - urno je izgovorio Al-Tal. - Zaista ne znak ko je
to bio.
- Ali neto zna.
Sirijac je klimnuo i pogledom potraio pumpu za morfijum.
- Nee moi - ree Harvat, poto je razumeo njegovu neizgovorenu
molbu. - Kai mi ono to elim da znam pa e dobiti morfij um.
Al-Talova ramena se opustie poto je odhuknuo i naslonio se na
jastuke koji su ga podupirali. - Bilo je to vezano za jednu ponudu.
- Kakvu ponudu?
- Ta osoba je tvrdila da za pravu cenu moe izbaviti Nadiba iz
amerikog zatoenitva.
- I ti si mu poverovao?
- Naravno da ne, ne u prvom trenutku. Naa vlada se ve zalagala
za Nadibovo oslobaanje. Mi smo tvrdili da su uhvatili nedunog
oveka, oveka ijoj porodici je bio neophodno potreban da se vrati.
- Ali Amerikanci to nisu progutali, zar ne?
- Ne, nisu. Zato smo pokuali s drugim pristupom. Priznali smo da
je Nadib veoma opasan kriminalac za kojim se tragalo zbog niza
tekih krivinih dela u Siriji. Obeali smo da emo mu suditi i ak
dozvoliti Sjedinjenim Dravama da prate suenje, ali oni i dalje nisu
prihvatali.
- I tada nastupa ta tajanstvena osoba koja tvrdi da moe da izbavi
Naiba za pravu cenu.
- Manje-vie.
- Dakle, koja je to bila cena? - upita Harvat.
- Morao sam da pristanem da povuem uenu na tebe.
Harvat je bio preneraen. - O emu ti govori?
- Postigli smo bili dogovor - uzvrati Al-Tal. - Ponitio sam nalog i
Nadib je bio puten iz amerikog zatvora.

Harvat je poeo da misli da ga taj ovek zavitlava. - Kako je to

mogue kada nisi ni znao ko sam ja?
- Ja i dalje ne znam ko si - odgovorio je Al-Tal, crtajui prstom krug
oko svog lica, mislei na Harvat ovu skijaku masku. - Normalno, oni
koji uzimaju taoce sakrivaju svoj idenitet jer znaju da e u nekom
trenutku osloboditi taoce. Zbog toga ne pokazuje lice?
- Uvek drim svoju re i to u i dalje initi. Ishod ove situacije je
potpuno u tvojim rukama. Ako sarauje sa mnom, pustiu ti enu i
sina.
- A mog bolniara?
- I njega.
- A mene? - pitao je Al-Tal, ali kao da je ve znao odgovor.
- To u prepustiti Nadibu - rekao je Harvat.

56
Bela kua
Predsednik Ratlid je bio ljut. - Neu da ujem opravdanja, Dime rekao je direktoru Centralne obavetajne agencije dok je ramenom
pridravao telefonsku slualicu i saginjao se da vee patiku. - Trebalo
je da si uhvatio tog momka do sada. Ako ne moe da pone da
pokazuje rezultate, zameniu te nekim ko moe.
- Razumem, gospodine - Zasluio je ukor. Tim koji je on poslao na
teren da uhapsi oveka koji je jurio teroriste, Skota Harvata, bio je
vie nego osposobljen za taj zadatak. Problem je u tome to je taj
ovek nadmudrivao svoje gonioce na svakom koraku. Jedini tragovi
koje je ostavljao za sobom bili su oni koje je on hteo da ljudi iz tima
nau. Vejl nije imao nameru da prizna poraz, svakako ne dok su ivoti
Amerikanaca u pitanju, ali svakome je bilo jasno, ukljuujui i
predsednika, da je to ogroman izazov.
- Dobro, a ta je sa stanjem pripravnosti? - pitao je dalje Ratlid,
skrenuvi tok misli na pretnje Americi i na ljude koji su stajali iza
ubice.
- Mislim da nije neophodna - odgovorio je direktor Centralne
agencije - bar ne za sada.
- Objasni.
- ak i kad bi teroristi mogli da identifikuju Harvata sa snimaka
sigurnosnih kamera na aerodromu u Meksiku, i dalje je sve to sporno.
On se odmetnuo i mi inimo sve kako bismo ga uhapsili. A na kraju
krajeva, oni su ga izazvali.
- A mi nismo mogli da ga zadrimo pod kontrolom - izjavio je
predsednik dok je stavljao digitalni mera pulsa na zglob. - Da budem
iskren, meni je teko da vidim bilo kakvu lou stranu u tome. Tiho
poaljemo upozorenje dravnoj i lokalnoj policiji i zamolimo ih da
motre. Ne moramo da kaemo da imamo odreene bezbednosne
informacije o predstojeoj teroristikoj akciji jer ih i nemamo. Ne
treba da stvaramo uzbunu na nacionalnom nivou. Dovoljno je ovako.

Direktor Centralne obavetajne agencije je utao dok je smiljao

odgovor.
- S toliko profesionalnih policajaca i pripadnika teritorijalnih
snaga na oprezu, moramo imati dovoljno sree da se suprotstavimo
svakom moguem napadu - dodao je Ratlid.
- Trebalo bi - sloio se Vejl. - Takoe, mnogo pitanja bi nam moglo
biti upueno, a ja vas uveravam da e neko to povezati s onim to se
dogodilo u arlstonu.
- To ne moe da zna sa sigurnou.
- Gospodine predsednie, policajci razgovaraju jedan s drugim i
vrlo su sposobni da povezuju stvari. Mnogi e doi do istog zakljuka.
A i tampa e na kraju poeti da eprka. Kada ponu da krue glasine
o ovom upozorenju, teko emo smiriti duhove.
- Dakle, tvoj plan bi bio da ne radimo nita.
- Upravo tako, ako ni zbog ega drugoga, ukoliko teroristi saznaju
za upozorenje, mogli bi to da shvate kao priznanje krivice s nae
strane. Ako vide da se pripremamo za upravo onakav napad kojim su
pretili, znae da mi stojimo iza Palmerine smrti.
Ratlid nije razmiljao u tom pravcu. - Ali ta ako zaista napadnu a
mi nita nismo preduzeli da to spreimo? Moe li se ti suoiti s
posledicama, posebno u torn sluaju? Ja ne mogu.
- Verovatno ni ja - uzvratio je direktor Agencije. - Meutim, nismo
dotle doli. Re je o jednom oveku od njih pet. Taj ovek, moram da
dodam, imao je mnogo neprijatelja i lako je mogao umreti stranom
smru pre ili kasnije.
Vejlovo razmiljanje je imalo smisla. Iako je neki unutranji oseaj
govorio predsedniku da se ne sloi s Vejlovim planom, reio je da
veruje njegovoj pameti. - Dobro, a ta emo s Harvatom. On je u
svemu tome potpuno nepredvidljiv i moe stvoriti potpuni darmar.
- Tu imamo dobrih vesti - Vejl je uveravao predsednika.
- Ve smo mu na tragu. Ako se ne preda do roka koji ste mu
odredili, pritvoriemo ga odmah posle toga.
- Dobro - ree Ratlid, spreman da krene na tranje.
- Nadam se da emo ga uhvatiti pre nego to dalje izloi naciju
riziku.

57
Aman, Jordan
Harvat je proveo naredni sat i po u ispitivanju Tamama Al-Tala,
dozvoljavajui mu da samo povremeno upumpa male doze morfijuma
u rakom zahvaeno telo.
Ma koliko Harvat bio dobar u tom poslu, Al-Tal je bio tvrd orah.
Nesumnjivo, imao je mnogo iskustva s ispitivanjima, u oba pravca,
zbog ega je Harvat stavljao pod znak pitanja sve to je uspeo da
izvue iz njega.
Harvat je nastavio da nie pitanja, ponavljajui ih po dva i tri puta
u pokuaju da oveka uhvati u lai, ali to se nije desilo. Izgleda da je
Al-Tal govorio istinu. Nije imao pojma ko je uzeo za metu Trejsi,
Skotovu majku i skijaki tim.
Harvat se spremao da nastavi s Al-Talom kada je njegovo telo
pokleknulo od iscrpljenosti i omamljujueg bola, koji ni morfijum nije
mogao da umiri, i on izgubi svest.
Al-Tal je postao beskoristan.
Vreme je dolo da se usredsredi na Nadiba.
Razdaljina od Damaska do Amana bila je oko sto sedamdeset
kilometara u pravoj liniji. Uz slab saobraaj i brz prelazak granice
izmeu Sirije i Jordana, Harvatu je ostao jo jedan sat pre nego to se
Nadib pojavi u stanu. Vie nego dovoljno vremena da se pripremi.

Harvat je iskoristio Al-Talovu enu da se javi na interfon na ulazu,

a kada je Abdel Salam Nadib uao u stan, saekala ga je drka
Harvatovog pitolja taurus 24/7 OSS koja ga je pogodila u koren nosa.
ovek je bio zateen. Ukazala se krv dok je padao na kolena.
Harvat je ponovo zamahnuo pitoljem i snano ga udario. Zaulo se
uasno pucanje du Nadibove vilice. Glava mu je pala unazad i on je
pao na pod bez svesti.
Harvat je operativcu oduzeo oruje - devetomilimetarsku beretu,

stileto bode i seivo iz leve cipele.

Skinuo ga je do gaa i vezao ga trakom za jednu od trpezarijskih
stolica. Nije nameravao da ponovi nijednu od greaka koje je napravio
s Palmerom.
Poto je nekoliko trenutaka virio kroz zavese kako bi se uverio da
napolju nema nikoga ko eka Nadiba, Harvat se uputio u kuhinju gde
je pronaao vedro i napunio ga hladnom vodom.
Vratio se u trpezariju i pljusnuo vodu Nadibu u lice. ovek je
doao sebi istog trenutka.
Poeo je da kalje dok je vrteo glavom tamo-amo da izbegne vodu.
Kada je otvorio oi, trebalo mu je malo vremena da shvati ta se
dogodilo, ali mu je ubrzo postalo jasno.
Mrdajui vilicom levo-desno kako bi proverio da li mu je
slomljena, Nadib je pogledao maskiranog oveka koji je stajao ispred
njega i pljunuo mu ugruak krvi pred noge.
Harvat se nasmeio. Pljuvanje je za ljude Bliskog istoka bilo isto
to i pokazivanje srednjeg prsta za zapadnjake. Bilo je to mao
izraavanje hrabrosti kako bi se pokazala neija neustraivost.
Harvat se nije ni pomerio. Stajao je kao spomenik dok je Nadib
pogledom kruio po sobi. Harvat je odbrojavao u sebi... a onda je
Nadib ugledao.
Telo Tamamovog telohranitelja lealo je na trpezarijskom stolu, s
Nadibove desne strane. Bilo je postavljeno kao na nekom stravinom
banketu. Bilo je unakaeno. Koa s nogu i ruku je bila skinuta, grudni
ko je zjapio otvoren, a na mestima vitalnih organa su se nalazile
samo crne rupe.
Nadib je bio vrst mukarac ali je bio vidno potresen tim
prizorom.
- Hajde da popriamo o tvom oslobaanju iz Gvantanama - ree
Harvat, prekidajui tiinu.
Nadib ga ponovo pljunu i opsova ga na arapskom. - Kara bik!
Al-Tal je rekao Harvatu da je Nadib jedan od najboljih
operativaca koje je ikada imao, bolji ak i od Asefa Haana.
Prognozirao je Harvatu da ga nee lako slomiti. Koliko je Al-Talu bilo
poznato, taj ovek se nije plaio niega i nikoga. Poslali su ga u Irak da
pomogne u usklaivanju organizovanih pobuna. Nadaleko je bio na
glasu. One koji bi odbili njegova nareenja ili ga izneverili u

izvravanju zadatka, oekivala je neviena kazna, koju je Nadib lino

izvravao.
On je bio ovek koji je ulivao najvei strah u Iraku. Njegova
sposobnost u borbi se jedino mogla meriti s njegovom sposobnou u
muenju. Pria se da je njegova ideja bila korienje kratkih noeva,
namerno istupljenih, prilikom snimanja odsecanja glave
zapadnjacima. Po njegovom miljenju, sablja je prebrzo delovala.
Trebalo je prikazati kako rtve kolju kao ivotinje. Dva-tri zamaha
dugom sabljom nisu bila dovoljna. Oni su morali da prou kroz
pravinu agoniju od ruku Prorokovih hrabrih ratnika, a Nadib je bio
majstor agonije.
Harvat je odlino poznavao tu vrstu ljudi. Jedini nain da
psiholoki pobedi takvog oveka je da ga toliko prestravi da ga
izbaci iz koloseka. To telo na stolu je bilo u redu za poetak, ali
Harvat je znao da to nee biti dovoljno.
Ipak, ponovio je pitanje, ovog puta jo preciznije i to na arapskom.
- One noi kad ste osloboeni iz Gvantanama, ukrcali ste se u avion.
Priaj mi o tome.
- Jebi se - odgovori Nadib na engleskom. - Nita ti neu rei. - Glas
mu je bio jo neprijatniji uivo.
Bio je visok preko metar i osamdeset centimetara i dva puta
krupniji od Harvata. Ruke su mu bile ogromne i izgledao je kao jedan
od onih prirodno miiavih ljudi kojima nije bilo potrebno da vebaju
u teretani. Imao je crnu kosu, tamne oi i uzani oiljak koji mu se
ispod brade protezao od jednog do drugog uha, koji verovatno nije
zadobio, smatrao je Harvat, od prejako stegnute kravate.
Sve u svemu, Nadib je bio ovek runih osobina i Harvat je bio
srean to ga je preduhitrio. Ma koliko ovek bio dobar borac, ne bi
voleo da se sueli s tim tipom ni u ravnopravnoj borbi.
Harvat prie stolu i izvue iz torbe beinu builicu. Namestio je
vidijumsku burgiju za beton i pritisnuo okida da vidi da li se okree
kako treba.
Zatim je uzeo tampon od gaze, koji je naao meu bolniarevim
materijalom, i natopio ga rastvorom betadinskog antiseptika. Poto je
znao da je ienje koe kao pripreme za injekciju vie plai ljude
nego sama injekcija, Harvat se sagnuo i polako poeo da isti
Naibovu aicu na desnom kolenu.

Nije mu morao meriti puls da bi znao koliko mu srce lupa. Bilo je

dovoljno samo da pogleda kako mu arterija na vratu pulsira i kako mu
se elo i naunica oroavaju znojem da mu bude jasno da se usrao od
straha.
Meutim, strah nije znaio i spremnost na saradnju. Harvat je
odluio da mu prui poslednju priliku. - Reci mi o tom avionu. Ko je
bio s vama u njemu?
Nadib se usredsredio na neki predmet na drugoj strani sobe i
poeo da recituje stihove iz Korana. Za Harvata je to bio odgovor.
Zaepio mu je usta kako bi spreio da se njegovi krici uju napolju,
a zatim je naslonio njegovu stolicu uza zid i tako ga prikletio da ne
moe da se prevrne kad pone bol.
Harvat je obavio ruku s unutranje strane Nadibove butine,
prislonio builicu uz njegovo koleno i pritisnuo okida.
Nadibovo itavo telo se ukoi. Oi mu se napunie suzama, a kada
se builica zarila u meso, poeo je da urla kroz zaepljena usta.
Uvijao se, ali traka i Harvatova teina, koja ga je pritiskala uza zid,
nisu mu davali mnogo prostora da mrda, a pogotovu ne da pobegne
od neverovatnog bola koji je doivljavao.
Harvat je nastavio, polako. Kada je builica dola do kosti, stvorio
se odvratan dim koji je izlazio iz krvave rane. Nadibovo telo je
zadrhtalo, svako vlakno u njegovom telu se borilo da pobegne od tog
luaka ija mu builica rastura koleno.
Najednom, zau se krckanje i Naibovo koleno pue u gomilu
koica i on konano izgubi svest od bola.

58
Harvat je otvorio tampon s amonijakom i podneo ga Nadibu pod
nos. Za nekoliko sekundi, on je kaljao i odmicao glavu unazad.
Harvat je u ruci drao pric i pokuavao je da privue panju
operativca. - Ovo je morfijum - rekao je. - Moe ga imati koliko hoe,
samo mora razgovarati sa mnom.
Dok mu se vrtelo u glavi, Nadib je pogledao nanie i ugledao
svoje koleno kako je nateklo dva puta vie od normalne veliine.
Skrenuvi pogled, video je da mu je i drugo koleno namazano
betadinom. Bilo je to previe. U glavi mu je poelo da se tumba dok je
ponovo gubio svest.
- Ostani budan - naredio je Harvat, uhvatio Nadibovo lice i
podneo mu pod nos jo jedan tampon s amonijakom.
Harvat je znao da to isparenje takoe pokree refleks i utie da
miii koji kontroliu disanje ponu bre da rade, te je saekao neki
trenutak da operativac doe do daha.
Drei pric, rekao je: - Od tebe zavisi.
S bolom koji mu se ocrtavao na izmuenom i besnom licu, Nadib
polaku klimnu - da.
Harvat zabode iglu u njegovu butinu. Pritisnuo je klip prica ali se
zaustavio pre nego to je ubrizgao punu koliinu. - Kada mi bude
rekao sve to elim da znam, dobie ostatak.
Krenuo je rukom da mu izvadi ep iz usta i dodao: - Ako pokuava
da dobije na vremenu ili proba da vie, kreem s tvojim drugim
kolenom. Zatim u prei na laktove, a potom na kimene prljenove i
vrat. Jasno?
Nadib klimnu glavom, a Harvat izvadi ep.
Oekivao je neku izjavu opasnog momka, kao na primer obeanje
da e juriti njega i sve njemu drage do na kraj sveta ili tako neto, ali
umesto toga, Nadib ga je iznenadio. Promucao je pitanje. - Je li Al-Tal
iv?
Pitanje je bilo isuvie ljudsko i Harvatu se nije dopalo, ni najmanje.
Situacija je postajala gora. Sloenija.

Mnogo je lake kada olo kao to je Nadib bljuje mrnju o

Americi i iznosi svoje nedvosmisleno uverenje da je samo pitanje
vremena kada e oni izvojevati pobedu, a svi nevernici e gledati kako
muslimani igraju po krovu Bele kue.
To je pomagalo da zaboravi na ljudske osobine neprijatelja i
Harvat je i dalje bio spreman da uini ono zbog ega je doao. Samo je
trebalo da pomisli na sva ona zverstva koja je Nadib organizovao u
Iraku protiv amerikih peadinaca i marinaca i da mu bude jasno da
nema nieg ljudskog u toj ivotinji.
Pomisao da moda vie nikada nee moi da zagrli Trejsi i oseti
njen zagrljaj stegla mu je srce i duu mu ispunila besom.
- Al-Talova sudbina zavisi od tebe.
- Znai, iv je? - zapitao je Nadib. - Dokai. Hou da ga vidim.
- To nije deo naeg dogovora.
- Ili mi pokai Al-Tala ili ti nita neu rei.
Nita od dogovora, pomisli Harvat, izae iz trpezarije i ode u
kuhinju. Trenutak kasnije, vratio se s inijom punom limuna, izvadio
iz depa no i presekao jedan limun na pola.
Priao je Nadibu, podigao limun iznad rane na njegovom kolenu i
stisnuo ga. Kada je limunska kiselina opekla njegovo razderano meso,
iz Nadibovog grla krenuo je urlik. Harvat mu je na vreme zaepio
usta.
Poto se bol malo smanjio i Nadib se primirio, Harvat mu je
izvadio ep iz usta i rekao: - Neu te vie upozoravati. Hajde, ispriaj
mi o avionu.
Nadib uopte nije delovao kao da e posluati, ali kad je Harvat
ponovo podigao builicu, prislonio je na njegovo levo koleno i
pritisnuo okida, ovek je progovorio. - Bio je to putniki avion A 737.
- Ko je bio u njemu? - upitao je Harvat, poputajui okida.
- Dva pilota i medicinski tim obuen u uniforme posade.
- Da li si ikoga od njih ranije video?
Nadib odmahnu glavom. - Nikad.
- Kojim jezikom su govorili.
- Uglavnom engleski.
- Uglavnom? - ponovi Harvat.
- I pomalo arapski.
- Zbog ega medicinski tim?

- Rekli su nam da nam je krv zatrovana. Neka vrsta radioaktivnog

materijala je bila ubaena u na organizam kako bi Sjedinjene Drave
mogle da nas prate. Kada je avion dostigao odreenu visinu, primili
smo transfuziju.
- Ko vam je rekao da vam je krv obojena? - pitao je Harvat dok je
njegova mirna ruka drala builicu na mestu.
- Medicinski tim.
- A otkud su oni znali?
- Nemam pojma - odgovorio je Nadib. - Izbavili su nas. Jedino me
je to zanimalo.
- I vi ste to prihvatili tako? ta ako je to bio samo trik?
- Pomislili smo na to. Imali su dve sprave koje su liile na
detektore radijacije. Kada su njima preli preko naih tela, te sprave
su pokazivale prisustvo radijacije. Kada su prelazili preko tela osoblja,
nita nisu pokazivale. Svima nam je bilo muka dan-dva posle
naputanja Gvantanama. Mislili smo da je u pitanju trovanje hranom,
ali nam je medicinsko osoblje objasnilo da su to sporedne pojave
radijacije koja je ubaena u naa tela.
Harvat je traio bilo kakav znak da ga Nadib lae, ali nije nita
uoio. - Ko je sredio vae putanje?
- Al-Tal.
- Neko je doao kod Al-Tala, objasnio je Harvat - i ponudio pomo
u vaem oslobaanju. Ko je to bio?
- To ne znam. Ne zna ni Al-Tal.
- Zato bi neko eleo da pomogne da vas oslobode?
- Ne znam.
- Ko je bio toliko moan da je to mogao da uini za vas?
- Ne znam - odgovorio je Nadib.
- Od svih zatvorenika u Gvantanamu, zato je taj arobni
dobroinitelj izabrao ba vas?
Nadib je osetio kako se builica pribliava njegovom kolenu.
Posmatrao je kako vrh probija kou. - Kunem se da ne znam - vrisnuo
je. - Ne znam. Ne znam!
Harvat je povukao builicu. - Reci mi neto o ostalim ljudima koji
su bili puteni te noi s tobom. Jesi li ih video nekad ranije?
- Ne - odgovori Nadib. - Mene su drali u samici. Kad su mi
dozvoljavali da radim vebe, bilo je to u zatvorenom prostoru. Nikada

nisam video nijednog drugog zatvorenika.

- Znam da si bio u Iraku - uzvratio je Harvat u iskuenju da mu
builicu progura kroz grlo da se osveti za svakog amerikog vojnika
za iju smrt je bio odgovoran. - Jesu li ti ljudi bili povezani s nekima
koje si znao u Iraku?
- Plaili smo se da je avion ozvuen tako da nismo razgovarali o
saradnicima ili o onome to smo radili pre zatoenja u Gvantanamu.
- O emu ste onda priali?
- Osim nae mrnje prema Americi?
Ponovo je Harvat bio u iskuenju da mu builicu protera kroz grlo,
ali je suzdrao bes. - Nemoj me izazivati.
Nadib je besno gledao u Harvata. Najzad, ree: - Razgovarali smo
o kui.
- Kui?
- Kui. Gde ivimo. O Siriji, Maroku, Australiji, Meksiku,
Francuskoj.
- Stani malo - prekide ga Harvat. - Sirija, Maroko, Australija,
Meksiko i Francuska.
Nadib klimnu glavom.
Harvat nije mogao da veruje svojim uima. - Mislio sam da vas je
bilo samo etvorica na tom letu iz Gvantanama te noi. Hoe da kae
da s vama bio i peti zatvorenik?
Nadib je ponovo polako klimnuo glavom.

59
Oseanja su se uskomeala u Harvatu. Umesto da izranja iz tame
misterije u koju je baen, on pada jo dublje.
Nisu etvorica putena iz Gvantanama te noi ve petorica. Da li je
mogue da Trol nije znao za petog zatvorenika? Harvat je sumnjao u
to. Trol je bio nenadmaan kada je u pitanju pribavljanje
najosetljivijih obavetajnih podataka. Ne, Harvat je bio siguran da je
on znao za petog putnika te noi.
Harvat je izvukao od Nadiba koliko god je mogao informacija o
tom letu, a onda je pristupio zavrnici svog plana.
Odvukao je Nadiba u drugu spavau sobu i pokazao mu AlTalovog bolniara, enu i sina, vezane ali ive. Zatim ga je odvukao u
Al-Talovu spavau sobu gde je otkrio ebe i pokazao mu da ovek nije
povreen i da mirno spava.
- Imam jo jedno pitanje za tebe - ree Harvat.
Nadib ga pogleda. - Koje?
- Bombaki napad na tab marinaca u Bejrutu 1983. godine. Asef
Haan je bio jedan od Al-Talovih operativaca. Znamo da je Haan
uestvovao u planiranju i pomagao u izvoenju napada.
- To je davno bilo - rekao je Nadib, a njegova sumnja da je ovek s
maskom, koji ga je zarobio, ameriki agent, potvrdila se.
Harvat nije obratio panju na njegovu opasku. - Da li je Al-Tal
unapred imao neposredno saznanje o tom napadu? Da li je pomagao
Haanu da isplanira i izvede napad?
Nadib nije eleo da pomogne tom delatu da namakne omu oko
vrata njegovom mentoru. I posle dvadeset godina pokuaja da otkriju
ko je bio umean, Amerikanci nisu imali dokaza za Al-Tala. Da su
imali, on bi bio ubijen kao i Asef.
- Hou odgovor - rekao je Harvat kome je ve bilo muka da gleda
to udovite koje je iskasapilo toliko amerikih vojnika.
- Ne - ree Nadib. - Asef je imao slobodu da planira i usklauje
akcije Hezbolaha u Libanu prema svom nahoenju.
Tada je Harvat video mali znak koji mu je govorio da Nadib ne

govori istinu. - Pitau te jo jednom - kazao je. - Razmisli dobro pre

nego to odgovori. Da li je Al-Tal znao ili bio umean u napad na tab
marinaca u Bejrutu 1983. godine?
Nadib je malo utao pa se osmehnuo. Znao je da Amerikanac vidi
da lae i znao je da e umreti. - Ne - izjavio je. - Tarnam Al-Tal nije bio
umean niti je unapred znao o velianstvenom napadu na vaih
dragocenih dvesta dvadeset marinaca.
Opet se pojavio onaj znak. Harvat se nije dvoumio. Nadib je
svakako lagao.
Harvat izvue svoj pitolj taurus s priguivaem i opali mu metak u
elo s male daljine. - Zaboravio si osamnaest pripadnika mornarice i
tri peadinca koji su takoe ubijeni toga dana, upino.
Zatim je okrenuo pitolj ka Al-Talu i pucao mu jednom u glavu i
etiri puta u grudi. Previe, ali mu je prijalo.
Spakovao je torbu, krenuo niz stepenice ka ulazu u zgradu, skinuo
masku i izaao iz zgrade.

60
Maklin, Virdinija
Mada agenti Tajne slube treba da izbegavaju predvidivost i
redovnost u ponaanju, Kejt Palmer i Karolin Leonard su bile rtve te
navike u svom slobodnom vremenu.
Poto su stanovale u istom kraju u severnoj Virdiniji i bile meu
retkim enama koje su radile na pruanju zatite predsedniku
Ratlidu, Kejt i Karolin su odmah postale dobre prijateljice. Iako je
Karolin praktino bila ef svojoj prijateljici Kejt, njihov profesionalni
odnos nije imao uticaja na vreme koje su provodile van posla.
Ukoliko predsednik nije putovao, imale su slobodne subote.
Karolinina deca su ila kod bake svake subote, tako da su njih dve
uvek imale taj dan za sebe da rade ta im je volja.
Subota im je poinjala grupnom vonjom bicikla u sportskom i
rekreativnom klubu Ridensi u Old Medou roudu, posle ega su
provodile jo jedan sat u vebaonici. Tada bi ve bile iscrpljene. Posle
saune i tuiranja, prijateljice su bile spremne za sledeu omiljenu
subotnju aktivnost, kupovinu.
U poslovnom svetu koji je od njih zahtevao da se takmie s
mukarcima na istoj fizikoj ravni i da njihovi rezultati rada budu
ocenjivani prema istim merilima kao i mukarci, Kejt i Karolin su
uivale u svojim vikendima kako bi se oseale to enstvenije. Na
kupovinu se gleda kao na uobiajeni vid enske zabave, ali njih to nije
zanimalo. Bilo je prijatno izai s drugaricom i ne misliti po itav dan o
tome kako moraju biti deo tog mukog tima.
Mada je Leonardova jo otplaivala muevljeve dugove, ona je bila
velika uvalica i pametan ulaga. Rad bez zabave ume da bude
dosadan, te se ona starala da uvek zadri pomalo novca za te izlaske s
Kejt.
Njihov obilazak trnog centra Taj sons galerija uvek je isto
izgledao. Prvo bi obile prodavnice Salvatore Feragamo, anel i
Versae, traei rasprodaje i snienja. Onda bi se uputile ka Nikol

Miler, Ralfu Lorenu i Barberiju, gde retko kada neto nisu kupile,
makar po tanicu.
Ruak je bio na jednom od tri mesta - Bostonska pravnika morska
hrana, P. F. ang ili Fabrika izkejka. Toga dana na redu je bio kineski
restoran ang.
Posle ruka, koji se sastojao od salate, pitica punjenih raiima,
odrezaka s limunom i kantonske peene patke, ene su platile raun,
ispile vino i krenule ka parkingu.
Presekle su kroz robnu kuu Mejsis, gde im je priao jedan od
najzanosnijih mukaraca kog su srele u ivotu. Bio je najmanje metar i
osamdeset visok, crne kose, plavih oiju i prodornog pogleda. Liio je
na Italijana i na sebi je imao besprekorno skrojeno sivo odelo.
Uprkos tome to je bio izvrstan snajperista, Filip Rusar je takoe
uivao da se izbliza zabavlja sa svojim metama. Voleo je da to radi
polako, da ih slua kako ga mole za ivot a onda da posmatra kako
umiru. Ponekad pak nije sve ilo po njegovom. U ovom sluaju,
morae da ita u novinama o smrti te dve ene, ako uopte bude
objavljeno.
- Che bella donna 14 - rekao je dok je prilazio a tako je i mislio. Obe
su bile privlane, mnogo privlanije nego na slikama.
Italijan, pomisli Karolin Leonard. Znala sam.
Obino je nisu privlaili stranci, ali ipak, popila je malo vina, a,
konano, bio je to njen slobodan dan. Pored toga, to bi joj on smetao?
Radio je u Mejsisu. Videla je boicu parfema i kartonie za probu u
njegovim rukama. Naravno, pokuavao je da ih ubedi da neto kupe, a
i bio je tako zgodan. ta god prodavao, Karolin Leonard je bila
spremna da kupi.
ef Tajne slube amerikog predsednika, koja je bila van dunosti,
osmehnula se. Bila je visoka, oko metar sedamdeset sedam, i veoma
vitka. Ria kosa joj je bila stegnuta u konjski rep i izgledala je vrsto i
zategnuto.
Rusar se naklonio i nasmeio obema. Druga agentkinja, Kejt
Palmer, bila je nia, oko metar sedamdeset, isto tako privlana, sa
vrstim telom, dugom smeom kosom i tamnozelenim oima.
- Vi ste stvarno najlepe ene koje su danas prole kroz robnu
kuu - ree on sa izraenim stranim izgovorom engleskog jezika.
Karolin Leonard se nasmeja. - Mora da nije bilo mnogo muterija.

Rusar se nasmeio. - Govorim vam istinu.

- Odakle ste vi? - upita Palmerova.
- Iz Italije.
- Ma ta kaete - zadirkivala ga je. - Odakle u Italiji?
- San Benedeto del Tronto. To je u oblasti Marke na Jadranskom
moru. Znate li gde je to?
- Ne - odgovorila je Leonardova. - Ali mislim da bih volela da
saznam.
Rusar je podigao boicu s parfemom kao da im prikazuje najnovije
udo tehnike. - Moram da delujem kao da pokuavam da vam neto
prodam. ef budno motri na mene. Kae da mnogo oijukam.
Karolin se ponovo nasmeja. - Pa molim vas, to je deo posla, zar ne?
- Nije kada zaista tako mislite - uzvrati Rusar.
- O, ovaj momak je vest - izjavila je Palmerova uz osmeh.
- Ba vet.
- Pa ne volim to moram da vam kaem - rekla je Karolin - ali
mislim da nijedna od nas nema nameru da kupi novi parfem, je l tako?
Palmerova odmahnu glavom. - Moda drugi put. Rusarove usne se
razvukoe u deaki osmeh. - Makar probajte. Lep je, a i moj ef nee
moi da kae da ne radim svoj posao.
Karolin je pogledala u Kejt Palmer, slegnula ramenima i dodala: to da ne?
Rusar im je pruio boicu i utivo koraknuo unazad. ene su
prsnule parfem po runom zglobu, natrljale ga malo po vratu, a
Palmerova je ak malo prsnula i po kosi.
- Ne mirie mnogo - primetila je Karolin Leonard.
- To je zato to stupa u dejstvo s hernijom vaeg tela. Pustite da
malo odstoji i videete. Zaista je izuzetan.
Leonardova mu je vratila boicu a on je njoj i Palmerovoj dao mali
uzorak s imenom proizvoda i reenicom ispisanom na italijanskom,
valjda.
Dok su se kretale ka parkingu, nijedna od njih nije imala pojma
kakav su uas upravo unele u svoj ivot.

61
Sigurna kua Centralne obavetajne agencije
Koltons Point, Merilend
Ta neupadljiva kuica se nalazila u zelenilu na kraju Grejvs rouda
u Sent Patriks Kriku, maloj uvali na reci Potomak, manje od pedeset
kilometara od mesta gde se Potomak uliva u esapik.
Automobili parkirani na stazi prema kui, bili su takoe
neupadljivi - nekoliko dipova i kamioneta, vozila kakva se mogu
videti ispred vikendice nekog preduzimaa iz Baltimora.
Da neko od suseda vidi kako ljudi izlaze iz kola i ulaze u kuu, ne
bi se ni osvrnuo. Bili su to vitki ljudi, porneli od sunca, to je bio znak
da se i oni verovatno bave istim poslom kao i vlasnik kue. Da ih je
neko i primetio, pomislio bi da su svi oni doli na pecanje.
Pecanje je bilo jedno od mnogih razloga zato je kraj oko Koltons
Pointa bio poznat kao jedna od najbolje uvanih tajni u junom
Merilendu. Slogan privredne komore je stvorio neku vrstu interne
ale, uz klimanje glavom i namigivanje, meu onima odabranima u
Centralnoj obavetajnoj agenciji koji su bili upoznati sa sigurnom
kuom u Koltons Pointu. pijuni iz Lenglija 15 su oboavali ironiju.
estorica visokoobuenih ljudi koji su se okupili u kui bili su
znani kao tim Omega u argonu Agencije. Re omega je uzeta iz
grkog jezika i predstavljala je poslednje slovo grkog alfabeta. Ta re
je takoe znaila i bukvalni kraj neega. Tim Omega nije dobio to ime
sluajno. Njihov posao je bio veoma, veoma prljav. Ponekad, njihovi
zadaci su bili oigledni, ali najee su bili tajni i zahtevali su hiruku
preciznost.
Voa tima je otvorio svoju konu aktovku i bacio pet fascikli na
trpezarijski sto. Njemu jedna takva vie nije bila potrebna. Ve je bio
upamtio sadrinu. - Znam da su mnogi od vas trenutno na nekim
zadacima - rekao je - ali od ovoga trenutka, ovo je jedan jedini
zadatak kojim ete se baviti.
Kao i svi ostali timovi Agencije za rad na terenu, i tim Omega je bio

sastavljen od veoma inteligentnih i izuzetno rodoljubivih pojedinaca.

Jedan od lanova tima podie pogled s dosjea i ree: - Jesi li siguran u
ovo?
- Ne bih voleo da prenosite dalje, ali to je dolo od samog direktora
Agencije, Vejla.
- Ali ovaj momak je maltene narodni heroj - dodade drugi
operativac. - To bi bilo isto kao da od nas traite da ubijemo onu
prokletu Lesi.
Vou tima nije zanimalo ta oni govore. - ta je ovo, moda
sastanak literarne sekcije? Niko vas ne pita za miljenje. To lice
predstavlja znaajnu opasnost po nacionalnu bezbednost.
- Predsednik je vie puta traio od njega da se skloni i on je to
odbio. Tada mu je dat rok u kome je trebalo da se preda, to je on
ponovo odbio.
- ekaj. Na koji nain je predsednik Ratlid umean u ovo? Zato je
ovaj tip na poternici? - upita drugi lan tima.
- To se vas ne tie. Dovoljno je da znate da zbog neizvravanja
predsednikovih naredbi, on dovodi u opasnost ivote nedunih
Amerikanaca.
- To je obino sranje - dobaci jo jedan lan tima. - Svi smo
proitali njegovu biografiju. Momak je ozbiljan strelac.
Ako treba da jurimo nekoga tako iskusnog i opasnog, mislim da
zasluujemo da znamo o emu se radi. Zato se on ne pokorava
predsednikovoj naredbi?
Voa tima nije bio raspoloen da tim ljudima iznosi motive i
razloge njihove mete, kao ni one direktora Centralne obavetajne
agencije i predsednika Sjedinjenih Drava.
- Rei u vam jednom za svagda, zato utite i sluajte. Sve to mogu
da vam kaem i to treba da znate jeste da imamo zeleno svetlo od
direktora Agencije, Vejla, i predsednika Sjedinjenih Drava da
skinemo tu metu. Na zadatak je da zaustavimo Skota Harvata na
svaki nain. Taka.

62
Harvat je bio isceen i fiziki i psihiki. Bio je na kraju ivaca i
verovatno da nije trebalo ni da bude na terenu. Ipak, jedino na ta je
mislio bio je Trol. Taj ovek ga je slagao. Iz Gitma nisu osloboena
etvorica terorista, bilo ih je petorica. Harvat je jedva ekao da ga se
dokopa.
Posluio se telefonom u avionu da Finiju i Parkeru prenese sve to
je saznao i oni su odmah poeli da prave strategiju. Smatrali su da e
imati nekoliko planova da predloe kad on stigne.
Harvat je proveo narednih nekoliko sati razmatrajui svoje
sopstvene scenarije. Ono malo energije to mu je ostalo bilo je pri
kraju. Posle poletanja nakon tehnikog sletanja na Islandu, umor ga je
ophrvao i on je pao u dubok, mraan san.
Bio je to isti onaj komar koji je imao o Trejsi ali ovoga puta jo
gori. Sanjao je kako stoji na dugakom mostu od uadi izmeu dve
grupe ljudi do kojih mu je stalo, a od kojih je svaka bila u neposrednoj
opasnosti. Mogao je da spase samo jednu. Meutim, umesto da
napravi izbor, on je stajao ukoen od straha.
Neodlunost ga je skupo kotala. Bespomono je posmatrao kako
ubijaju jednog po jednog iz svake grupe. Smrt je s radou donosio
jedan sadistiki avo koji im je nanosio najbolniju moguu patnju. Sve
vreme, Harvat je stajao i posmatrao, nesiguran u sebe i svoju
sposobnost da zaustavi to masovno ubistvo koje se na najdivljakiji
nain odigravalo pred njim.
Zvuni signali u putnikom delu aviona su trgnuli Harvata iz te
more. Otvorivi oi, pogledao je kroz prozor i video da se nalaze nad
kopnom, mada nije znao gde tano. Uzeo je slualice i mikrofon i
pozvao pilotsku kabinu.
- ta se deava? - upitao je kada se kopilot javio.
- Imamo vei problem mehanike prirode.
- Kakav?
Kopilot je zanemario to pitanje i rekao: - Nalazimo se na oko
osamdeset kilometara od aerodroma. Ostanite na svom seditu i

budite vrsto vezani. - Zatim se veza prekinula.

Iz prednjeg dela aviona Harvat je zauo kako se vrata pilotske
kabine zakljuavaju. Moda je to redovna mera predostronosti, ali
mu se to ipak uinilo neobinim.
Harvat je pogledao na sat i pokuao da izrauna gde se nalaze.
Dugo je spavao.
Propisi su nalagali da privatni avioni moraju sleteti u prvi vei
grad po ulasku u vazduni prostor Sjedinjenih Drava radi obavljanja
pasoke i carinske kontrole, ali je Tom Morgan upotrebio svoje veze
kako to pravilo ne bi vailo ni za meksiki ni za jordanski let.
Mora da su negde iznad Kanade ili Velikih jezera, mada je tlo ispod
njih vie liilo na Istonu obalu SAD. Oigledno neto nije bilo u redu.
Sajtejn iks je naglo zaokrenuo uz brzu promenu visine i pojurio
nanie. Ma ta da se deavalo, Harvatu se nije dopadalo.
Osetio je kako se sputa stajni trap i jae je zategnuo pojas.
Ponovo je pogledao kroz prozor i obuzeo ga je uas kada je
prepoznao gde se nalaze.
Avion nije sletao ni blizu Kolorada. Pristupao je domaem
terminalu aerodroma Ronald Regan u Vaingtonu.
Sada mu je bilo jasno zato su piloti zakljuali vrata svoje kabine.
Nije bilo nikakvog tehnikog problema. Neko je pritisnuo Tima Finija.
Neko je znao da je Harvat u tom avionu i prisilio ga da sleti u
Vaington.
Morao je da smisli sledei potez.
To e pre svega zavisiti od toga kolika je policijska snaga poslata
da doeka avion na zemlji.
Harvat se nije odvajao od prozora dok je sajtejn iks lebdeo nad
pistom a zatim je neno dotakao tokovima. itav niz vatrogasnih kola
i dva ambulantna vozila nalazila su se u pripravnosti i pratila avion
dok je rulao s piste na sporednu sletnu stazu.
Harvat nije oekivao takav doek. Nije video policijska kola niti
neobeleena vladina vozila. Ipak, bio je na oprezu.
Avion je odrulao do pristanine platforme. Kada se zaustavio,
vatrogasna i ambulantna vozila su ga okruila i njihovi timovi poee
svoj posao.
Harvat je odvezao pojas i preao na drugu stranu aviona da vidi ta
se dogaa.

U tom trenutku, otvorie se glavna vrata aviona i parajua buka

Rols-Rojsovog motora sajtejna ispuni unutranjost letilice.
Odmah posle toga, nekoliko vatrogasaca popelo se uz avionske
stepenice i ulo u avion. Iz njihovih voki-tokija su kuljale naredbe koje
su jedan drugom dobacivali lanovi timova hitnih slubi. Za Harvata je
to bila samo buka u pozadini. On se usredsredio na same ljude.
Ispod svojih specijalnih odela, izgledali su kao i svi ostali
vatrogasci. Bili su vitki, atletske grae, s ozbiljnim izrazom lica koji je
govorio da moraju da izvre zadatak. Jedini problem je bio to su oni
izgledali isto kao i mnogi iz elitnih vojnih i policijskih odreda koje je
Harvat upoznao i s kojima je radio tokom godina provedenih u
specijalnim jedinicama i Tajnoj slubi.
Harvat je ustao i poao ka prednjem delu aviona. Tada je ugledao.
Drugi vatrogasac" je drao neto uz lea oveka ispred sebe. U
odrazu na uglaanoj povrini ulaza u avion, Harvat je nepogreivo
prepoznao boju i veliinu tejzera iks-26, elektrinog oruja. Bila je to
ona ista spravica koju je on upotrebio na Ronaldu Palmeri samo
nekoliko dana pre toga.
Harvat je bio uhvaen u zamku.

63
Pre mnogo godina, Harvat je, u sklopu obuke, primio elektrini
ok iz tejzera da vidi kako to izgleda. Ukratko, vrlo jako, jae nego ita
to je do tada iskusio. Nije poeleo da ponovo proba to isto, tako da se
u tom trenutku spustio na kolena i ukrstio prste na vratu. Ona
dvadeset etiri sata su proletela mnogo bre nego to je oekivao.
Harvat je osetio neije koleno na vratu, koje mu je pritiskalo lice
ka tepihu na podu aviona, a zatim i stisak lisica koje su mu spojile
rune zglobove na leima.
Bili su izuzetno grubi s njim, a njihova poruka je bila jasna Ukoliko nas bude zezao, bie gore po tebe.
Crni dip jukon denali je ve ekao na dnu stepenica. Harvat nije ni
doticao tie nogama. Gurnuli su ga na zadnje sedite izmeu dvojice
ljudi koji su istovremeno zalupili vrata kola. Jedan mu je vezao pojas,
a drugi je rekao vozau da krene.
Nije primetio kapuljau dok mu je nisu stavili preko glave i naao
se u tami.
Vonja je dugo trajala. Svaki minut te izolacije ula u neprobojnoj
tami inilo se kao sat. Kada se dip konano zaustavio, jedan od
Harvat ovih uvara je otvorio vrata i izvukao ga iz denalija.
Harvat je uo ptice i neto to je zvualo kao nekakav motor u
daljini. Mogla je to da bude kosaica za travu, ali po naelu
Doplerovog efekta koji je taj zvuk proizvodio, pretpostavio je da je u
pitanju nekakav amac. Verovatno su bili blizu vode.
Neke grube ruke su ga zgrabile s druge strane i gurnule napred. S
ravnog plonika preli su na travu, a zatim na drvene stepenice.
Usmerili su ga ka stepenicama, a onda je stao dok se ne otvore
neka vrata. Unutra, vazduh se oseao na memlu, uz blagi miris
sredstva za ienje.
Harvata su vodili niz dugi hodnik i ponovo se zaustavili pred
drugim vratima. Skinuli su mu kapuljau i gurnuli ga unutra, a potom
zatvorili i zakljuali vrata za njim.
Prvo je video sve belo. Polako, kada su mu se oi privikle,

razaznao je plavu boju, kao i tamnu boju starog obojenog drvenog

poda. Gomila rukom bojenih ribarskih plovaka je bilo prvo to je
uspeo da razazna. Tada je poeo da dobij a jasniju sliku sobe.
Unutranje ureenje sobe je bilo kao iz asopisa Koustal living zidovi s lamperijom, makete brodova, jastuci od starih nautikih
zastava. Harvat je mogao da zamisli razliite vrste elija u koje je
predsednik mogao da ga strpa, ali nijedna nalik ovoj.
Obilazei otoman, Harvat je priao prozoru. Nije ga iznenadilo to
nije mogao da ga otvori. Iznenadila ga je injenica da je prozor,
izgleda, bio od neprobojnog stakla debelog oko trideset milimetara.
To svakako nije bila obina soba.
Harvat je shvatio da se nalazi u nekoj vrsti sigurne kue. Prva
ustanova na koju je pomislio kao na vlasnika kue bila je Centralna
obavetajna agencija, mada je mogla pripadati i itavom nizu drugih.
Harvat je u ivotu video mnogo sigurnih kua i pored svih stvari
koje su u njima bile jednake, unutranje ureenje te kue ukazivalo je
na Centralnu obavetajnu agenciju pre nego na bilo koju drugu
organizaciju.
Plakar je bio prazan, kao i mali pisai sto uza zid. Na nonom
stoiu se nalazila Biblija s peatom Gideonskog drutva, kakve se
obino viaju po hotelima i motelima, ime je neko, oigledno, hteo da
pokae svoj smisao za humor.
Harvat je primetio da su makete brodova u sobi nosili imena
najprestinijih univerziteta. Bio je siguran da se nalazi u sigurnoj kui
Centralne obavetajne agencije, ali zato? Zato su ga tu doveli?
S obe strane sobe nalazila su se po jedna vrata. Jedna su vodila u
kupatilo, u kojem je upadalo u oi to to nema uobiajenih stvari kao
to su ipka za tu ili ogledalo, to bi se moglo upotrebiti kao oruje.
Harvat je odvrnuo slavinu i nekoliko puta popio vode iz papirne aice
pre nego to se vratio u sobu.
Druga vrata su verovatno vodila u unutranjost kue, ali bila su
zakljuana. Nita udno. Harvat je pretpostavio da se s druge strane
nalazi straar, moda i dva. Poznajui strast Agencije za elektonskom
prismotrom, takoe je pretpostavio da je soba pod audio i video
nadzorom.
Kako nije imao nita drugo da radi, uzeo je Bibliju sa stoia i seo
na krevet. Poto je kao deak pohaao katoliku kolu, Harvata je bilo

sramota to je toliko vremena prolo od kada je drao Bibliju u

rukama, a kamoli je itao.
Sa strahopotovanjem ju je prelistavao dok nije stigao do druge
knjige Starog zaveta, po imenu Izlazak.
Ta knjiga se sastojala iz est odeljaka, koje je Harvat sve
poznavao. itao je o Izrailjevom ropstvu i izlasku iz Egipta, a deset
poasti su za njega imale posebno bolno znaenje u datoj situaciji.
Napad na skijaki tim u Park Sitiju je trebalo da prikae grad i
vatru, a ima jo est poasti. itao ih je unazad - kraste, ivotinje ili
muve, buve ili vake, abe i, konano, voda pretvorena u krv.
Mada je Harvat znao da neke od njih ne zvue tako strano u
moderno doba, znao je da e ovek koji je odgovoran za sve te
napade, ovek za koga je mislio da je peti terorista osloboen iz
Gvantanama, iznai izuzetno izopaen i uasan nain da te poasti
ukljui u svoj napad.
Pomisao na jo napada je za Harvata bila gorka pilula u datoj
situaciji. Mora nekako izai odatle i zaustaviti osobu koja je stajala iza
svega toga.
Stavljajui Bibliju na stoi, Harvat ustade s kreveta. Pogledae jo
malo po sobi. Mora da postoji neto to mu moe pomoi da pobegne.
Nije mario da li motre na njega ili ne. Nikakvo reenje nije bilo da
samo sedi i nita ne preduzima.
Poto je detaljno pregledao ugraeni plakar, ponovo se uputio ka
kupatilu kad je zauo glasove ispred sobnih vrata. Pogledao je nanie i
video kako se ruka na vratima polako okree i jasno mu je bilo da
mu vreme istie.

64
Kada su se vrata otvorila, Harvat se iznenadio kad je video ko stoji
na vratima.
Pre nego to je zaustio da neto kae, ovek je podigao tejzer i
uperio ga Harvatu u grudi. Dobacio mu je lisice i naredio: - Desnu
ruku za okvir kreveta, odmah!
Poto je Harvat oklevao, ovek viknu: - Odmah!
Harvat poslua.
Kada je zatoenik bio sigurno vezan, ovek vrati oruje u futrolu,
okrenu se straaru na vratima i klimnu mu glavom.
Kada je straar zatvorio vrata i ovek uo kljocanje brave,
dobacio je kljueve lisica Harvatu. - Imamo samo petnaest minuta da
porazgovaramo dok se ureaji za nadziranje ponovo ne ukljue.
- ta se, do avola, ovde deava? - upitao je Harvat poto je skinuo
lisice s runog zgloba i vratio kljueve Riku Morelu.
Morel je bio paravojni operativac Agencije s kojim je Harvat radio
nekoliko puta u prolosti. Posle prilino burnog odnosa na poetku,
oni su uspostavili profesionalno potovanje jedan prema drugom, ak
su se i sprijateljili. Harvat nije znao da li je njegovo prisustvo tu bilo
dobro ili loe. U obavetajnom svetu, prijateljstva se esto naruavaju
iz razloga nacionalne bezbednosti. Harvat nije zaboravio da ga
predsednik Ratlid trai zbog izdaje. Harvat mora da pazi na svaki
korak.
- U govnima si do gue. Zna li to? - uzvratio je Morel.
Harvat je to dobro znao i nije mu bio potreban Rik Morel niti iko
drugi da ga na to podsea. - I ti bi isto postupio da si u mom poloaju.
Morel klimnu glavom. - Meni to ipak ne olakava posao.
Harvatu se te rei nisu dopale. - A ta je zapravo tvoj posao?
- Po nareenju predsednika, naloeno mi je da te zaustavim u
preduzimanju bilo kakvih daljih koraka u vezi s napadima na Trejsi
Hejstings, tvoju majku i ameriki skijaki tim.
- Dakle, predsednik ne veruje da je napad na skijaki tim izvrila
ista osoba?

- Da, veruje - ree Morel. - Pronali su cedulju na licu mesta koja

odgovara onima iz prethodna dva napada.
- Pa u emu je onda problem?
- Problem je u tome to predsednik eli da ti bude van toga.
- Ja ima pravo na to... - poe Harvat, ali ga Morel prekide.
- Nema ti nikakva prava. Dek Ratlid je predsednik Sjedinjenih
Drava. Kada ti on kae da neto uini, tako i uini.
- To nije dovoljan razlog.
-Epa morae da bude - uzvratio je Morel.
Harvat ga je pogledao u neverici. - Boe, koji si ti upak. Je l ti to
jasno? Pre jednog minuta si se sloio da bi i ti isto postupio da si na
mom mestu.
- Tako i mislim.
- Pa u emu je tvoj problem, jebote?
- Moj problem je u tome to je meni i petorici lanova mog tima
Omega s druge strane ovih vrata nareeno da te iskljuimo ukoliko
odbije da sarauje.
Taj odgovor je iznenadio Harvata.
- ivog ili mrtvog - dodao je Morel poto je primetio izraz na
Harvatovom licu.
Harvat se oseao izdatim onoga trenutka kada se predsednik
okrenuo protiv njega, a sada nije imao rei da opie kako se osea. - I
tako si ti izabran da predvodi tim za odstrel. Da te zovem Brutom ili
bi moda bolje odgovaralo ime Jude?
- Nije me Ratlid izabrao ve direktor Vejl.
- U emu je razlika? Ipak si prihvatio zadatak.
- Jesam. Direktor Agencije je bio veoma uverljiv.
- Ubeen sam da jeste - uzvratio je Harvat, s oiglednim prezirom u
glasu. - Oduvek mi se dopadao Vejl, ali on nikada nije imao neko
naroito miljenje o meni. Odlian pokera. Nadmudrio me.
- Da se zna - dodade Morel - Vejl je nikakav u kartama. A tek da
zna, on je pristojan momak. On je verovatno jedan od najboljih
direktora koje je Agencija ikada imala. On je rodoljub kome je
otadbina iznad svega, ak i iznad njegove dobrobiti.
- O emu ti govori?
Morel pokaza rukom po sobi. - Zbog njega si doveden ovamo
umesto u neki federalni zatvor. Zbog njega ja predvodim ovaj tim.

- Ne razumem - ree Harvat.

- Vejl te veoma potuje. Moda on misli da suprotstavljanje
predsedniku nije ba najpametniji korak za karijeru, ali shvata zato
to ini. Istovremeno razume zato predsednik radi to to radi. Bitno
je da je Vejl svestan da ti nisi izdajnik.
- Pa zato sam onda ovde? - upitao je Harvat. - Zato uopte
vodimo ovaj razgovor?
Iako bi svi ureaji za prismotru trebalo da su iskljueni, Morel se
ipak pribliio Harvatu i glasom jedva glasnijim od apata, mada nita
manje razgovetnim nego to je bio, ree:
- Zato to se direktor Vejl osea donekle odgovornim za ono to se
desilo - za Trejsi, tvoju majku, skijaki tim, za sve. On eli da zna
zato se to dogaa.

65
Nisu imali mnogo vremena, te je Morel brzo govorio.
- Zvanina politika Sjedinjenih Drava je da se nikada ne
pregovara s teroristima. Svi znamo da je prva i najvanija zapovest u
ratu protiv terorizma: Ne pregovaraj s teroristima.
Harvat je dobro znao tu zapovest. - Meutim, neko ju je prekrio nagaao je, mislei na pet zatvorenika putenih iz Gvantanama.
Morel klimnu glavom. - U svakom pravilu ima izuzetaka.
- Je li predsednik bio neposredno umean u oslobaanje
zatvorenika?
Morel je pogledao prema vratima, a zatim u Harvata. - Da.
Harvat je sve vreme podozrevao da je predsednik bio ukljuen, a
sada je dobio potvrdu toga.
- Ono to u ti sada rei - nastavio je Morel - ostaje meu nama.
Uprkos tvom poloaju begunca, tvoja zakletva te i dalje obavezuje,
kao i sporazum o neotkrivanju podataka bitnih za nacionalnu
bezbednost koji si potpisao pre nego to si poeo da radi u Beloj kui
i Dravnoj bezbednosti. Je l to jasno?
- Kristalno - odgovorio je Harvat.
Morel duboko uzdahnu. - Postoji samo jedan sluaj u kome e SAD
prekriti vlastito pravilo o nepregovaranju s teroristima.
Tokom svoje karijere, Harvat nikada nije video da je Prva
zapovest prekrena. Nije ak mogao ni da zamisli koji bi to sluaj
mogao biti.
Harvat je video mnogo uasa u svojoj karijeri antiteroristikog
operativca. Delimino se pitao da li uopte eli da zna ta bi
opravdavalo takav izuzetak, ali morao je da zna zato ga predsednik
sputava da zatiti one do kojih mu je stalo. Morao je da sazna zato se
nekom teroristi bolesnog uma jemi opti imunitet da radi ta hoe
nedunim amerikim graanima.
- Izuzetak je - nastavio je Morel - kada terorista ili teroristika
organizacija uzmu decu za metu.
- Hoe da kae da je onaj ko je vrio ove napade ciljao i decu?

- Ne. Ta petorica putena iz Gvantanama jo su bila tamo kada je

izvren napad o kome se radi. Grupa koja je posredovala u njihovom
putanju upotrebila je taj napad kao sredstvo da ih izbavi. Znam da si
proao mnogo toga, ali ako ti je za utehu, predsednik nije imao izbora.
Harvat ipak nije mogao da progleda kroz prste Ratlidu tek tako.
Morao je da sazna vie i dao je znak Morelu da nastavi.
- Dva dana pre nego to su ta petorica putena iz Gitma, u
arlstonu, u Junoj Karolini, nestao je kolski autobus pun
petogodinjaka. Teroristi su zapretili da e poeti da ubijaju po jedno
dete na svakih pola sata, sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
- Odmah je zabranjeno svako objavljivanje vesti o tome i federalne
vlasti su krenule u mahnitu potragu za autobusom. Sateliti su
usmereni ka tom zadatku, tim FBI-ja za oslobaanje talaca je stupio u
dejstvo, mornarike Foke, timovi est i osam, pa i neki delovi Agencije
su takoe ukljueni. Bio je to neposredni napad na dravu, psiholoki
udarac koji je mogao da bude izuzetno otar. Predsednika nita nije
moglo da zaustavi.
- Kako bi pokazali koliko su ozbiljni, teroristi su ubili enu koja je
vozila autobus i ostavili je za volanom naputenog autobusa. Kada
smo primili izvetaj o ubijenoj eni vozau i injenici da vie ne
tragamo za jarkoutim autobusom, ljudi su se jo vie zabrinuli.
Teroristi su drali decu ili na jednom mestu ili su ih, jo gore, razbili u
grupe i odveli na razna mesta.
- Slike masakra u koli u Beslanu u Rusiji su svima prolazile kroz
glavu. Svima je bilo jasno da bi pokuaj da se deca silom oslobode bio
strana i smrtonosna greka. U sluaju napada na teroriste, oni bi
nesumnjivo sebe rtvovali zajedno s decom. Nije bilo drugog reenja
osim da SAD pregovaraju.
- Isprva, teroristi su traili da svi zatvorenici budu puteni iz
Gvantanama. Postupno, pregovarai su taj broj spustili na pet i sloili
se da predsednik potpie neku vrstu pisma u kome e obeati, izmeu
ostalog, da svi tajni zatvori, koje SAD dre po svetu, budu zatvoreni,
da zatvorenicima u Gitmu bude obezbeena bolja hrana i leenje, kao
i ee posete Crvenog krsta, da svim zatvorenicima bude sueno za
njihove navodne zloine, kao i da ti sudski postupci budu otvoreni za
meunarodne posmatrae koji e potvrditi njihovu pravovaljanost.
- I predsednik je pristao na to? - upitao je Harvat.

- Nije imao izbora. Teroristi su mu praktino stavili cev na elo i

bili spremni da ubiju prvo dete. Njihov voa je uputio predsednika na
internet stranicu gde su bile postavljene slike deteta koje su izabrali
da prvo umre, slikane mobilnim telefonom. Kako sam uo, srce da ti
prepukne od te slike. Izabrali su najmlae i najslae dete. Ta slika bi
imala veoma, veoma, lo odraz u vestima.
- Nacionalna bezbednosna agencija i nekoliko drugih ustanova
poeli su da rade na tom sajtu, a predsednik je sazvao svoje savetnike
u Situacionu sobu. Pred njim je bila vrlo teka i istorijska odluka.
- Znamo kako se to zavrilo - uzvratio je Harvat.
Morel podie ruku. - Ne, ne zna. Nije jo gotovo, ne tako lako. Za
Sjedinjene Drave, to je bio samo poetak nevolja.

66
Harvat nije znao ta da misli ili osea. Shvatao je da je predsednik
eleo da uini pravu stvar za zemlju, to svakako i jeste uinio u toj
uasnoj situaciji, ali to i dalje nije objanjavalo zato je njega gurnuo u
stranu.
Nije znao da li Rik Morel ima odgovor na to pitanje ili ne, ali je
znao da e ga svaka informacija pribliiti reenju zagonetke. Harvat je
znao da im nije ostalo jo mnogo vremena, te je odluio da zadri
pitanja i pusti Morela da zavri.
I Morela je brinulo vreme. Bacio je pogled na svoj sat ve trei put
i rekao: - Dravni sekretar za odbranu je predloio predsedniku da se
upotrebi strogo poverljiv program za praenje petorice posle putanja
iz Gvantanama.
- Pomou radioaktivnih izotopa - rekao je Harvat, oseajui u kom
pravcu sve to ide. - To mi je poznato.
- Sjedinjene Drave nisu znale s kim pregovaraju. A jo manje su
znale o odnosu izmeu ljudi koje je trebalo da puste na slobodu.
Ukoliko budu uspeli da prate te ljude, mislili su da mogu da dou do
organizacije koja je otela autobus s decom i da je ili privedu pravdi ili
u krajnjem sluaju da primene neku vrstu osvete.
- Jedini problem je to je druga strana znala za taj program s
obojenom krvlju i potpuno je zamenila krv petorici zatvorenika u toku
leta. Zatim su upotrebili izvuenu krv da navedu Agenciju na pogrean
trag. Ta krv je zavrila u nekoliko posuda koje su baene na razna
smetlita i u prtljanike veeg broja vozila.
- Ministarstvo odbrane je krivilo Agenciju da je izgubila te ljude, a
Agencija je krivila ministarstvo da se zakailo za program koji nije bio
tako strogo poverljiv kao to su mislili.
- Dakle, Amerika ih je izgubila. Toliko i ja znam - ree Harvat.
- Ono to ne zna jeste da su teroristi imali nekoliko uslova u
dogovoru koji su sklopili s predsednikom.
- Koje na primer?
- Kao na primer da zatvorenici puteni na slobodu nikada nee biti

progonjeni, nee im biti naneto zlo i nee biti ponovo hapeni odgovorio je Morel. - Kao osiguranje, teroristi su pribavili fotografije
preko sto kolskih autobusa iz itave zemlje. Poruka je jasna. Ako
pogazimo re, oni e se vratiti i sve e biti gore narednog puta. Biemo
primorani da istrpimo odvratan napad na nau decu i tom prilikom
nema pregovaranja.
- Zbog toga je predsednik hteo da ja ostanem po strani.
Morel je stavio ruku svom prijatelju na rame. - Nije on eleo da
ostane po strani, ve nije imao izbora. Stavio si ga u veoma teak
poloaj.
- Pa ta? ak nije hteo da mi kae ni ko su ljudi koji treba da ulove
tog tipa.
- U emu bi bila razlika? Da li bi predsednikova kadrovska odluka
uticala da ostane tamo gde si dok taj luak napada tvoju porodicu i
prijatelje?
Harvat nije znao ta da odgovori na to pitanje. Konano ree: Verovatno ne.
- Skote, predsednik zna da si bio u Meksiku kada je Palmera
ubijen.
- Otkud on to zna?
- Snimci Agencije i sigurnosnih kamera na kojima se vidi na
aerodromu u Kveretaru. Nali su avion kojim si leteo.
Takoe znaju kome avion pripada. Tako smo saznali da se vraa
iz Amana.
Harvatu je zastalo srce. Ako on ve tone, svakako nije eleo da za
sobom povue druge ljude, naroito ne pristojne, rodoljubive
Amerikance kao to su Tim Fini i Ron Parker.
- Momci s planine Elk nisu nita znali o tome.
- I ti i ja znamo da je to la - uzvratio je Morel. Oni se vide s tobom
na snimcima sigurnosnih kamera. Jedino to ti ide u prilog je svedok
koji tvrdi da je Palmera istrao na ulicu gde ga je udario taksi. Oni
misle da je to verovatno kartelski obraun. Da li e u to poverovati i
teroristi koji su pomogli u njegovom oslobaanju iz Gitma, to je ve
druga pria.
- I na emu smo sada?
- Moram da znam ta je bilo u Amanu. Zato si bio tamo? S kim si
se sastao?

Harvat je odmahnuo glavom - ne.

- Skote, sluaj me. Ono s Palmerom moe da se predstavi da
izgleda kao da se udruio s nekim loim ljudima iz svoje prolosti. To
je samo jedna smrt i ma kako bila sumnjiva, nita nije konano. S dve
smrti upadamo u veliku nepriliku i svakako e nastati darmar.
- Nemamo predstavu koliko kolskih autobusa bi ti ljudi mogli
nanianiti. Jedino se nadamo da moemo da izbegnemo jo napada
ako unapred uzmemo situaciju u svoje ruke. ta je bilo u Amanu?
- Da je predsednik imao kontrolu nad situacijom od poetka svega
ovoga, mogao sam da...
- Skote, ta je bilo tamo?
- Abdel Salam Nadib je mrtav. Njegov pomaga takoe.
- Sranje - opsova Morel.
- ta si oekivao? ta je bilo ko oekivao? Ovde su u pitanju ivoti
meni dragih ljudi. Ne mogu da sedim i nita ne preduzimam.
Rik Morel je ustao i poao ka vratima.
- ekaj malo! - ree Harvat. - To je sve? Mislio sam da e mi
pomoi.
- Pomogao sam ti - odvrati Morel, koraajui. - Predsednik je
rekao iv ili mrtav. iv si.
Jeste bio iv, ali Harvat je shvatio da e biti pritenjen otkriem
dogaaja u Jordanu. Pored dva mrtva zatvorenika, nema ni govora da
e ga pustiti.
Njegov naredni korak je bio ishitren, nepromiljen i izrazito glup,
ali s obzirom na situaciju u kojoj se naao, bio je to verovatno jedini
korak koji je Harvat mogao da uini.

67
Morel je ve bio kod vrata kada ga je Harvat svojim maljem od
pesnice udario u potiljak.
Morelu se upletoe noge dok je gubio svest i Harvat ga polako
spusti na pod. Zatim je pogledao na sat.
Da li je Morel govorio istinu kada je rekao da je server iskljuen
petnaest minuta? Ako nije, ostali lanovi tima Omega e svakog
trenutka uleteti u sobu. Brojao je do pet. Nita se nije desilo.
Morel je barem govorio istinu to se kamera tie, to znai da je
Harvat imao manje od dva minuta da napusti kuu neopaen.
Zgrabio je kljueve svog ve biveg prijatelja, uzeo njegov tejzer i
pokucao dva puta na vrata.
Harvat je uo teke korake straar a s druge strane, a zatim zvuk
reze dok je otkljuavao. Podigao je tejzer i pripremio se da opali.
Kada su se vrata irom otvorila, straar se ukazao i Harvat je
povukao oroz. Nazubljene igle su mu se zarile u grudi i primio je
kratak elektrook. Pao je napred u sobu, a poto ga je prevrnuo na
lea, Harvat ga estoko udari nekoliko puta u lice i glavu i onesvesti
ga.
Uzeo je od straara njegov glok kalibra etrdeset pet, kljueve,
voki-toki i benmejd perorez.
Za razliku od tejzera koji je koristio u Meksiku, ovaj je imao
rezervnu bateriju i Harvat ponovo napuni oruje. Iako su ti ljudi imali
ovlaenje da ga ubiju, oni su pre svega Amerikanci koji rade svoj
posao. Harvat nije eleo da ubije ikoga od njih ako ne mora.
Harvat je obazrivo izaao u hodnik. uo je glasove koji su dolazili
iz glavnog dela kue, to mu je samo olakalo odluku da krene u
suprotnom smeru.
Kad se priunjao do kraja hodnika, zauo je televizor. Uz to, uli su
se i neki drugi nejasni zvuci uz povremene udarce. Harvat nije imao
pojma ta to uje dok nije priao sobi i uo povike.
Virei iza dovratka, njegove nade za miran prolaz su potonule. Dva
lana tima Omega su igrala stoni fudbal na jednom od najofucanijih

stolova koje je Harvat ikada video. Odmah iza njih nalazila su se vrata
koja su vodila napolje i dalje u slobodu. Problem je bio to je Harvat
imao samo jo jedan hitac u tejzeru.
Morao je neto brzo da smisli. Vreme mu istie. Provirivi jo
jednom, osmotrio je, koliko je mogao, kako soba izgleda i to urezao u
pamenje.
Obojica su bila naoruana, ali Harvat je na svojoj strani imao
efekat iznenaenja. Mogao je da uskoi u sobu s uperenim pitoljem i
naredi im da legnu na pod, ali nije sigurno da e ga posluati. Ako ga
prozru, on e se nai u tekom poloaju. Nije eleo da ih ubije, ak ni
da time obezbedi svoju slobodu, ali uinie to ako bude morao. Mogao
im je pucati u kolena, ali bi zvuk pucnjave privukao ostale lanove
tima i onda bi zaista bio u nevolji. Ukoliko prvi puca, nesumnjivo e ga
uzeti na nian kao neposrednu pretnju koja se mora neutralisati. Bilo
bi to kao da je sam potpisao svoju umrlicu.
Reenje je bilo u izlasku uz to je mogue manje buke i gotovo
neprimetno.
Ponovo se zaula galama oko stonog fudbala i Harvat je rizikovao i
trei pogled k njima. Postignut je jo jedan pogodak i onaj to je
primio gol pripremao se da izbaci loptu.
ovek naspram njega drao je obe ruke na metalnim ipkama,
spreman za nastavak igre. Tek tada, Harvat je primetio da je na
prastarom stolu za igru nedostajala veina drki na ipkama. Ona
dvojica iz Omega tima su se drala za goli metal.
Harvat je saekao da lopta bude izbaena na teren. Kada se onaj
ovek uhvatio za drugu metalnu ipku, Harvat je podigao tejzer, upao
u sobu i povukao obara.
Zabio je projektil u obojicu ljudi koji su drali svoje mesnate,
znojave ake na metalnim ipkama i pustio da struja od pedeset
hiljada volti potekne. Bio je to silovit i nenadan udarac koji je onu
dvojicu zaprepastio. Harvat je zatim mehaniki upotrebio oruje, za
zadavanje dodatnog bola, zatvarajui krug na taj nain i otklanjajui
poslednju prepreku koja mu se ispreila u bekstvu.
Harvat se nije trudio da onesvesti tu dvojicu. Uputio se pravo ka
vratima i izaao to je bre mogao.
Drei se pognuto ispod prozora, dounjao se do proelja kue i
izvukao iz depa kljueve Rika Morela. Pritisnuo je dugme za

daljinsko otkljuavanje i video kako su se upalila svetla na srebrnom

evroletu taho. Bilo bi to savreno vozilo za bekstvo izuzev injenice
da je stajalo na kraju staze i da su se iza njega nalazila druga kola.
Harvat je izvadio drugi sveanj kljueva i pokuao isto. Svetla na
vozilu iza Morelijevog dipa se upalie i Harvat otvori benmejd
perorez, koji je uzeo od straara ispred sobe.
Poto je isekao gume na ostalim vozilima, uskoio je u straarev
kamionet, stavio klju i okrenuo ga, ali se nita nije dogodilo, ak ni
ono odvratno klik-klik u vidu pokuaja paljenja, niti jenjavajui zvuk
akumulatora na izdisaju.
Nema ni govora da bi Harvat mogao peke da umakne tim
momcima. Mnogi od njih imaju iskustva u specijalnim operacijama i
lako bi ga pronali. Jedina nada mu je bila voda. Ukoliko nemaju
amac, mogao bi da ih natpliva. Treba samo da postigne prednost u
odsnosu na njih pre nego to stigne na obalu gde bi mogao da zaustavi
ili ukrade neka kola.
Upravo se spremao da iskoi iz straarevog Ford kamioneta i
krene ka vodi kada je ugledao dugme za blokadu vozila protiv krae.
Nekoliko sekundi posle toga, Harvat je izaao sa staze i okrenuo
kamionet ka severu, prema Vaingtonu i prema oveku koga e
prisiliti da mu odgovori na neka pitanja.

68
Severna Virdinija
Filip Rusar je prezirao Ameriku i Amerikance iz mnogih razloga.
Prezirao ih je zbog njihove pohlepe, lenjosti i nadmenosti. Veina njih
nikada nije putovala van granice svoje zemlje pa ipak su verovali da
su oni centar sveta i da je njihov nain ivota jedini ispravan i pravi
nain.
Prezirao ih je zbog onoga to je on video kao podizanje imperije njihovo neprestano meanje u stvari drugih naroda. Prezirao ih je ne
samo zbog ina, ve i zbog same ideje globalizacije. Ako Amerika ne
bude zaustavljena, znao je da e njen poloaj sve vie rasti i imati
uticaj na svaku naciju na planeti sve dok gnojni irevi kapitalizma i
demokratije ne buknu svuda. Najvea slabost Amerike je to smatra
da postoje samo dve vrste ljudi na svetu - Amerikanci i oni koji bi
eleli da to postanu.
Meutim, ma koliko mrzeo Ameriku, bio je oduevljen fizikom
geografijom te zemlje. Sputenih prozora na kolima, Rusar se vozio
kroz seoska podruja Virdinije i divio se lepotama.
Rusara je esto bunila injenica to je Alah blagoslovio nevernike,
posebno Ameriku i njene zapadne saveznike, takvim napretkom,
obiljem i fizikom lepotom, a dozvolio je da se pravi vernici, njemu
odani muslimani, esto mue u odvratnim uslovima na najpustijim
mestima na svetu.
Rusar je bio svestan da je greka pokuavati da se pronikne u svest
Alaha, ali to je pitanje koje mu esto nije davalo mira. Njegov Bog je
veliki i milosrdan. U svojoj mudrosti, on je svojim ljudima odredio
mesto u ivotu kako bi mogli da se bore u njegovo ime i da dokau da
su vredni njegove hvale. Dan svih muslimana se blii. Uskoro e
njihova borba, njihov uporni dihad, doneti plodove, zrele, jedre,
zdrave plodove, pune slasti zbog pobede nad neprijateljem i
osloboenja zemlje od nevernika.
Terorista se prisetio izjave jednog druga mudahedina koji je

izjavio da se sledbenici Proroka, blagosloveni bili, nee smiriti dok ne

zaigraju na krovu Bele kue. Ta slika mu je uvek mamila osmeh.
Razmiljao je da li e on za ivota videti taj slavni dogaaj kad mu
u depu zazvoni mobilni telefon koji je kupio dan pre toga. Samo
jednoj osobi je dao broj.
- Da - javio se Rusar kada je telefon prineo uhu.
- Proitao sam najnovije informacije koje si mi ostavio - kazao je
njegov pokrovitelj.
- I?
Mada su obojica iskljuivala svoje mobilne telefone posle svakog
razgovora, pokrovitelju se nije dopadao takav nain odravanja veze.
Amerikanci i njihovi programi prislukivanja se nisu smeli
potcenjivati. - Veliki deo vremena sam proveo smiljajui plan tvoje
posete. Tvoje izmene su...
- ta su? - upita Rusar ljutito. Nije voleo nain na koji je njegov
mentor kritikovao sve to on radi. Nije on dete. Potpuno je bio svestan
rizika kojima se izlae.
Nastupila je pauza i Rusar je znao da njegov pokrovitelj razmilja.
Do greke nije dolo u Kaliforniji, ona je napravljena ispred Harvatove
kue. Trejsi Hejstings je trebalo da bude ubijena. Trebalo bi da je
mrtva, a ne da lei u tamo nekom bolnikom krevetu prikljuena na
maine za odravanje u ivotu. Meutim, ona se okrenula u
poslednjem trenutku. Onaj prokleti pas je zacvilio ili se trgao, ili je
uinio neto slino to je uticalo da ena samo malo pomeri glavu,
tako da ju je Rusar pogodio ali ne tamo gde je nameravao.
Moda je i bolje tako. Moda e to Harvatu zadati vei bol. Ima
deset poasti i svaka e biti primenjena na njemu bliske ljude. On e
patiti kroz njihovu patnju, a onda, na kraju, bie lien ivota. Bie to
konana cena za ono to je Harvat uinio.
- Te tvoje izmene me brinu - oglasi se njegov pokrovitelj.
- Sve - upita Rusar ljutito - ili neke od njih posebno?
- Molim te, ovo nije...
- Odgovori na pitanje.
Mentorov glas je ostao miran. - Trni centar je izuzetno opasan premnogo kamera, mnogo naina da bude snimljen. Trebalo je da se
dri teretane.
Rusar nije odgovorio.

- Ali ta je, tu je - nastavio je pokrovitelj. - Ti i ja smo pravljeni od

istog materijala.
Rusar nije ni trepnuo na tu primedbu.
- Da te ne laem - dodao je mentor - uzimajui u obzir tvoj nagon i
odstupanje od plana, ma kako se ta odstupanja pokazala uspenim,
opasna su. Kada odstupa, stupa na nepoznatu teritoriju. Bez mog
vodstva, ti ne izlae samo sebe velikom riziku, ve i mene.
- Ukoliko moje delovanje nije zadovoljavajue, mogu ja sasvim da
odustanem od plana i zavrim ovo na svoj nain.
- Ne - odgovori pokrovitelj - bez daljih odstupanja. Mora okonati
posao prema dogovoru. Ali pre svega, pojavio se jedan problem koji
se mora resiti - izdani smo.
- Ko nas je izdao?
- Onaj oveuljak od koga je tvoj otac nekada pribavljao
informacije - odgovorio je njegov pokrovitelj.
- Trol?
Mentor, duboko zamiljen, zagrokta neto kao odgovor.
Rusar se zabrinuo. - Kako moe da bude siguran?
- Imam ja svoje veze i izvore informacija. Misli li da je sluajno to
si ti poslat kod Harvata istog dana kada je Trol poslao svoj poklon?
- Znam da nije - sloi se Rusar.
- Onda ne sumnjaj u mene. Patuljak zna za tvoje putanje na
slobodu i predano prikuplja informacije o tebi.
- Znaju li Amerikanci ta smeramo?
- Mislim da ne - rekao je pokrovitelj. - Jo ne.
- Hoe li da se pobrinem za njega?
- Ne dopada mi se ideja da napusti zemlju pre nego to se tvoja
sadanja poseta zavri, ali ovaj problem se mora reiti pre nego to
naraste, a ti si jedini u koga imam poverenja da e to odraditi kako
treba.
- On je slab i nikakav. Bie mi zadovoljstvo.
- Ne sme ga potcenjivati - upozorio ga je pokrovitelj.
- On je moan protivnik.
- Gde je on sada?
- Jo ga traim.
- Nije u kotskoj? - upita Rusar.
- Ne. Ve sam naloio da se kua i imanje pretrae. Nije bio tamo

ve due vremena.
- Pusti me da ti pomognem da ga nae.
- Ne - izjavi mentor. - Usredsredi se na svoju sledeu metu. Sam u
ga pronai.
- A onda?
- A onda u odluiti kako emo ga se reiti, a ti e tano postupati
po mojim nareenjima. Je l to jasno? Blizu smo. Ne elim vie
iznenaenja.
Iako mu se u popela do grla, Rusar je suzbio bes. Kada sve to
bude gotovo, obraunae se sa svojim pokrovitelj om.
Glasom jedva ujnijim od apata, operativac je odgovorio: - Da,
jasno je.

69
Filip Rusar je skrenuo na ljunkovitu stazu i polako zaustavio kola.
Ni iz jednog vozila koje prolazi glavnim putem ne moe se videti
njegov auto, niti iz male seoske kue od kamena, udaljene oko
sedamsto-osamsto metara.
Pokupio je iz prtljanika stvari koje e mu biti potrebne i ostatak
puta nastavio peice.
Bio je zaista lep dan. Sunce je sijalo i samo nekoliko tankih oblaka
je lebdelo na nebu. Rusar je osetio slab miris svee pokoene trave sa
susednog imanja.
Dok se unjao kroz umu, raznovrsne ptice su ga dozivale iz
kronji drvea, ali osim toga, nisu se uli drugi zvuci osim bata
njegovih koraka.
Na ivici ume, izvukao je dogled iz ranca i udobno se smestio. Nije
bilo potrebe za urbom.
Posle dvadeset minuta, pojavila se jedna ena a za njenim petama
je kaskalo kue. Iznenadio se to se nije plaila da e pas pobei.
Harvat joj je ostavio kue tek nekoliko nedelja ranije, ali prokleto
kue je jo bilo mlado, takorei kuence i oigledno se vezivalo za
svakoga ko bi mu poklonio malo panje.
Bila je to starija ena, ali ni u kom sluaju nije bila stara. Bila je u
poznim ezdesetim godinama, visoka i privlana, lica preplanulog od
sunca. elinoseda kosa joj je dopirala do ramena i etala se po svojoj
maloj farmi puna snanog samopuzdanja, to je bio preduslov,
pretpostavljao je Rusar, za nekoga ko je radio u Federalnom
istranom birou.
Obavljala je uobiajene dnevne poslove - sakupljala jaja iz malog
kokoinjca, hranila kokoke, otvarala balu sena i ubacila je u obor gde
je drala dva konja.
Bila su tu i dva odvratna debela praseta, koja je samo kultura kao
amerika mogla da voli kao ljubimce, kao i gomila maaka koje su
uivale da pokazuju svoju nadmo nad kuencetom.
Dok je Rusar prouavao tu enu, uhvatio je sebe kako misli na

svoju majku. Bilo je to sasvim neprofesionalno i potpuno neprilino.

On je tu da izvri zadatak, a slinost te Amerikanke, ili nedostatak
slinosti, s njegovom majkom nema nikakve veze s onim ta treba da
uini.
To neprijatno lutanje misli je nateralo Rusara da krene u akciju.
Nije imao elju da sedi tako sam u umi sa svojim mislima. Doao je
trenutak.
Uhvatie enu u staji. Jedino ga je brinulo kue, ali smatrao je da je
i to osmislio.
Kada je ena zala iza jedne od pomonih zgrada na farmi, Rusar
je uzeo ranac i potrao.
Praktian kao i uvek, zaustavio se pored kamene kuice i
onesposobio njen auto. Ako neto krene naopako, nije eleo da joj
ostavi pogodno sredstvo za beg.
Od starog volvoa karavana, priunjao se do njene kue. Pribio se
uza zid kue, a kamenje je, uprkos sve veoj jutarnjoj toploti, jo bilo
hladno na dodir.
Virei iza ugla kue, saekao je dok nije video enu. Kada je
ugledao kako odvija dugako batensko crevo da opere kanal u oboru
za konje, Rusar je krenuo.
Nije hteo da tri da ne bi uplaio konje. Hodao je brzo, vrsto
drei u ruci pitolj s priguivaem koji je izvadio iz ranca. Ako bi ga
ena primetila i poela da vie ili bei, mogao ju je pogoditi jednim
metkom ak i s te daljine.
Kada je uao u staju, sakrio je ranac i pripremio se. Spoljne daske
su bile malo razmaknute to mu je prualo odlinu priliku da vidi kada
ena naie.
Srce mu je lupalo; voleo je taj oseaj. Nema nieg uzbudljivijeg do
iekivanja plena. Adrenalin mu je ibao venama. Ma ta drugo, bilo
kakvo ivotno iskustvo je samo nepravilan i nepotpun san o
stvarnosti. Posedovati mo da ubija i iskoristiti tu mo, to je zapravo
ivot.
Rusarovo elo je poelo da se rosi znojem. Stajao je nestvarno
mirno dok su mu se grake znoja polako slivale niz lice i vrat. Uskoro,
pomislio je. Uskoro.
Kada je ena izala iz obora, ubiino telo se potpuno promenilo.
Istog trenutka, disanje mu se usporilo. Zatim, otkucaji srca su mu bili

slabiji. Vidno polje mu se suzilo sve dok nije video samo tu enu i
kuence kraj njenih nogu. Stajao je mirno kao granitni kip, a miii su
mu bili zategnuti kao opruge, spremni da se opuste i skoe.
Kada se ena pribliila, ubica je prestao da die. Nita mu drugo
nije bilo vano. Ona je gotovo bila na irom otvorenim vratima.
Sekundu kasnije, video je njenu senku kako preplavljuje staju.
Konano, prela je preko praga i on je skoio.

70
Vaington
Harvat je odbacio ford kamionet tima Omega gotovo odmah. Kada
se prilino odmakao od sigurne kue, poeo je da krui oko kua na
obali, severno od Koltons Pointa. Nije mu trebalo dugo vremena da
pronae ta je traio.
Bila je to velika i oigledno skupa kua i Harvata je zaudilo to
nema alarm. Gotovo je smeno kako ljudi malo razmiljaju o
bezbednosti kada odu iz velikog grada.
Kljuevi od velianstvenog, deset metara dugakog kris kreft
korsera bili su obeeni o klin i jasno vidljivi. Harvat nije voleo da
uzima tue stvari, ali u datoj situaciji nije imao izbora.
Korserov akumulator je bio ispravan i amac je imao pun
rezervoar goriva, te je odmah upalio. Harvat je pozajmio" amac
vredan trista pedeset hiljada dolara i zakleo se da e ga njegovi
vlasnici dobiti natrag u istom, savrenom stanju u kakvom je i bio.
Uao je tim elegantnim plovilom za rekreaciju u Potomak, usmerio
ga ka severu i dao gas.
Dva volvo penta motora od etiristo dvadeset konjskih snaga su
zaurlala. Kao lavovi zatvoreni u kavezu pa puteni, buni motori su
povukli amac i odmah postigli ubrzanje.
Harvat je zavrnuo rukave i irom otvorio oi budui da je voda
prtala u mehuriima s bokova amca. Kamionet je ostavio sakriven u
garai one kue pre nego to se ukrcao u korser, ali nije imao pojma
koliko blizu je potera za njim.
Jedino to je sigurno znao jeste da tim Omega, ak i s Rikom
Morelom na elu, nee prezati ni od ega, pa ni da ga ubije, samo da
ga skinu sa scene.
Harvat je nestabilno uplovio u vaingtonsku marinu, pretvarajui
se da ima potekoa s motorom, i privezao korser. Osoblje marine ga
je ostavilo na miru da pozove zastupnika Kris krefta u Merilendu, ali
umesto toga, Harvat je pozvao lokalni taksi i deset minuta kasnije

odvezao se do oblinjeg parkinga na aerodromu Regan.

Budui da je njegovo putovanje u Jordan bilo ne samo privatne
prirode ve i vrlo osetljivo, ostavio je svoje isprave Sekretarijata za
unutranju bezbednost, slubeni blekberi i pitolj kod Rona Parkera na
planini Elk.
Dok ga je taksi ekao, Harvat je pronaao svoj evrolet trejlblejzer.
Iz malog tajnog sefa ispod zadnjeg branika, uzeo je rezervne kljueve,
sveanj novanica od deset i dvadeset dolara, kreditnu karticu i
duplikat vozake dozvole kako bi nadoknadio sve ono to mu je Rik
Morel oduzeo kada su ga iskrcali iz aviona Tima Finija.
Poto je izaao s parkinga, platio je taksi i krenuo ka Vaingtonu. D
ok j e vozio, uzeo j e mobilni telefon za jednokratnu upotrebu, koji je
drao u torbici za prvu pomo, i pozvao svog efa, Garij a Lolora.
- Pokuavam da doem do tebe ve dva dana - ree Lolor kada se
javio. - Gde si ti, do avola?
- Nema veze gde sam - uzvrati Harvat. - Mora da me saslua.
Lolor je utao i Harvat mu je narednih nekoliko minuta priao o
svemu to se dogodilo i o svemu to je saznao od kada su poslednji put
razgovarali.
Kada je zavrio, Lolor ree: - Pobogu, Skote, ako je tano to to
govori, ti si pobio ljude koje je predsednik obeao da e tititi! Gazi
preko nae date rei i od predsednika pravi laova. Samo je pitanje
vremena kada e oni ljudi shvatiti da smo ih zavrnuli i odrati
obeanje u vezi s napadom na nau decu.
To ba nije bila vrsta podrke kojoj se Harvat nadao kada je efu
izneo novosti. - Vidi - uzvratio je - jedan od tih ljudi putenih iz Gitma
ubija nedune Amerikance. Predsednik je obeao da ih ostavi na miru
na osnovu njihovih dela iz prolosti a ne sadanjih. A da li je neko stao
i zamislio se da su teroristi upravo zbog toga ugovarali taj sporazum?
Kako bi imali neogranieni imunitet dok izvravaju nova teroristika
dela.
- Izvini, Gari, ali to je bila loa pogodba. Ja nisam napravio taj haos,
ali ini mi se da u ga ja poistiti.
- Dobro - izjavio je Lolor. - Hou da zakuca tog kurvinog sina.
Harvat je po njegovom glasu shvatio da ga nije razumeo. Neto se
desilo. - Staje bilo?
- Radi se o Emili.

Harvat nije morao da uje prezime da bi znao o kome Gari govori.

Emili Hokins je bila Garijeva pomonica i desna ruka dok je radio u
FBI-ju. Harvatu je bila kao druga majka od kada se preselio u
Vaington. Kod nje je ostavio kue poto je Trejsi bila upucana.
- ta se desilo?
- Stigao ju je. Nju i njenog psa.
Lolor nije bio mnogo osetljiv ovek, ali Harvatu je bilo jasno da se
iz sve snage trudio da ostane priseban. Guio se.
- Reci mi ta se desilo.
- Sakrio se u njenoj staji u blizini Hej marketa. Okrutno je prebio
nju i psa. Oboje imaju brojne prelome i kontuzije. Ba se iivljavao, ali
to je bio samo poetak. Taj bolesnik je doneo dve mrtvake vree,
jednu za odrasle i jednu za dete.
Stavio je nju u jednu a psa u drugu vreu, ali pre nego to ih je
zatvorio, ubacio je unutra neto da im pravi drutvo.
Harvatu se eludac prevrtao. Znao je da su mrtvake vree
nepropustive. Bila je to strana smrt. Harvat mora ubiti tog tipa.
Zaustavio je kola pored puta i upitao: - ta je ubacio unutra?
- Emilinu vreu je napunio konjskim muvama. Ima preko dvesta
ujeda.
Konjske muve? To nije imalo nekog smisla. Sledea poast je
trebalo da budu irevi. - Gari, jesi li siguran da je bilo samo to? Samo
muve?
- Medicinski tehniar iz hitne pomoi, koji je bio doao kae da je
kod kueta naao preko hiljadu buva.
- Dakle, muve i buve? To je sve?
- Ne, nije sve. Obesio ih je naglavake o jednu od greda. Da nije
naiao jedan Emilin sused, bili bi mrtvi.
- ekaj malo - ree Harvat. - ivi su? Emili i pas?
- Da, ali jedva. Ja sam sad na putu za bolnicu u Manasasu.
- Kada stigne tamo, postaraj se da lekar i veterinar obrate panju
na ireve i bilo koju bolest slinu kugi. U stvari, trebalo bi da im
predloi da odmah ponu s antibioticima. Onaj tip pravi kombinaciju
deset poasti Egipta. Muve i buve su trea i etvrta poast, to jest u
njegovom sluaju, sedma i osma. Samo im reci da dobro paze.
Kada je Lolor rekao: - Skote, imam jo neto da ti kaem - obuzeo
ga je strah.

- ta jo? - jedino je to uspeo da prozbori.

- Karolin Leonard i Kejt Palmer. Zaraene su nekom vrstom
hibrida stafilokoke auree i bubonske kuge.
Kada je naao Trejsi kako lei u lokvi krvi na svom kunom pragu,
kao da mu je neko zabio no u srce, a sada se oseao kao da je neko
niz seivo sipao kiselinu. Bol koji je osetio zbog Emili i psa je bio
jedno, a uz to jo Karolin i Kejt, gotovo da nije mogao podneti.
- Gde se to dogodilo?
- U Tajsons galeriji - odgovori Lolor.
- U trnom centru? Javno?
- Neki momak je nudio uzorke parfema. Mislimo da je u
rasprivau imao taj hibrid. Kejt je Birou dala opis. Mejsis je poslao
fotografije svih zaposlenih, onih pod ugovorom i ostalih i niko ne
odgovara opisu.
- Da li su pregledali snimke sigurnosnih kamera?
- Trake su ve uzete i Kajt i Karolin rade s crtaima.
- Hoe li one biti dobro? - pitao je Harvat.
- Ta bakterija vrlo brzo deluje. Prvi znaci bolesti se ukazuju za
manje od dvanaest sati, to nije sluaj ni sa stafilokokom aureom niti s
bubonskom kugom.
- Koliko se ja seam svoje medicinske obuke, stafilokoka aurea
izaziva grozne ireve.
- I vrlo se teko lei zbog otpornosti na veinu antibiotika - dodao
je Lolor. - Dobro je to su odmah otkrili. Ipak, lekari se brinu zato to
se vrlo brzo iri. Obe su u karantinu.
- Nemam nikakvu sumnju da je re o istom tipu - izjavio je Harvat.
- Niko je i nema. U tani Karolin Leonard pronali su posetnicu po
kojoj je bio naprican taj isti parfem. Pisalo je ime nekakvog lanog
parfema i neki slogan na italijanskom.
- Pusti me da pogodim - ree Harvat. - Na ono to je oteto u krvi,
samo krvlju se moe odgovoriti?
- Tano - odgovori Lolor.
- Da li predsednik zna?
- Da, zna.
- I? - upita Harvat.
- I nita se ne menja. On i dalje oekuje da se preda.
- Pa morae da saeka dok ne zavrim posao.

71
Bela kua
Dek Ratlid je bio ponosan na svoju sposobnost da ita misli
svojih ljudi. Kada su uveli arlsa Andersona u rezidenciju, predsednik
je znao da ne nosi dobre vesti.
- Imamo problem, gospodine - rekao je Anderson, potvrujui
predsednikove sumnje.
Ratlid je zatvorio izvetaj koji je pregledao i pokazao svom efu
kabineta da sedne. - ta je bilo?
- Upravo sam se uo s direktorom Vejlom. Njegov tim je uspeo da
pritvori Harvata.
- Pa to su dobre vesti. U emu je problem?
- Harvat je pobegao.
- ta je uradio? - upita Ratlid. - Kako se, do avola, to desilo?
- Sve e biti u direktorovom izvetaju - odgovorio je Anderson - ali
ima jo.
- Koliko jo?
ef kabineta je spustio glas. - Pre nego to je pobegao, Harvata su
ispitali o njegovom nedavnom putu u Jordan, Izgleda da je uspeo da
namami Abdela Salama Nadiba da doe iz Sirije u Aman.
Predsednik je osetio kako ga neto stee u grudima.
- Harvat ga je ubio. Je li tako?
- Da, gospodine, jeste.
- Bogamu! - promumlao je Ratlid. - Prvo Palmera, a sad i Nadib.
Kada njihovi ljudi shvate ta se dogaa, uzvratie napadom. Moramo
sazvati Vee za nacionalnu bezbednost.
Predsedniku su samo tovarili posao na vrat. Bio je svestan da
nema naina da Sjedinjene Drave prue zatitu svakom kolskom
autobusu u dravi. Nije to samo logistika mora, ve bi to stvorilo
optu paniku. Ameriki graani bi se pitali ako kolski autobusi nisu
bezbedni od terorista, ta onda jeste. Hoe li bioskopi biti bezbedni?
Trni centri? ta je s javnim prevozom? Da li opte da zadre decu u

koli? Da li da idu na posao?

Sablast terorizma, pogotovu kad mu vlada daje teinu i
pravovaljanost, ima neverovatno lo uticaj na drutvo. Predsednik je
proitao poverljive izvetaje o uticaju snajperske pucnjave u
Vaingtonu i prouio je prognoze o tome u kom roku e amerika
privreda biti pogoena ako doe do sline pretnje na nacionalnom
nivou. Posle privrednih posledica, izbie drutveni problemi. Ukoliko
predstavnici reda i zakona ne budu mogli da privedu pravdi poinioce
tih dela, graani e poeti da uzimaju pravdu u svoje ruke. Pojavie se
zloini iz mrnje, a one grupe koje se smatraju progonjenim poee da
uzvraaju udarac. Ako se ta situacija ne rei brzo i valjano, usledie
nemiri. Ukratko, ta situacija e prerasti u bezvlae. Psiholoki efekti
terorizma su bezuslovno podmukli.
Predsednikov ef kabineta mu je prekinuo misli, rekavi:
- Ima jo neto o emu moramo da razgovaramo.
Ratlid zatrese glavom kao da hoe da kae: ta jo moe da bude?
- Jedan novinar iz Baltimor sana je stupio u vezu s kancelarijom
Defa Miela traei izjavu o lanku koji namerava da objavi. Kao to
znate, Def, u svojstvu sekretara za tampu Bele kue, dobij a mnogo
neobinih, pomalo zaverenikih pitanja, ali taj novinar se ozbiljno
uhvatio za neto. Def se plai da bi moglo doi do nezgodne situacije
ukoliko se tome odmah ne stane na put vaim neposrednim
poricanjem da imate ikakve veze s tim.
- O emu je lanak?
- Novinar e izneti da ste vi dali ovlaenje za odnoenje lea N. N.
lica iz ordinacije islednika u Merilendu kako bi se ljudi iz arlstona,
drava Juna Karolina, naveli da poveruju da je ubijen ovek koji je
oteo njihov kolski autobus.
Ratlid je zakripao zubima i uhvatio se za naslon stolice.
- Odakle sad ta pria, do avola?
- U ovom trenutku to zaista nije ni vano. Vano je da moe da
nanese tetu, a on e takoe da natukne da je Bela kua sauesnik u
ubistvu.
- Ubistvu? Kakvom ubistvu?
- Prema reima tog momka, eparda, kod pomonika
merilendskog islednika i i jedne ene istraivaa dola su dva oveka
predstavljajui se kao agenti FBI-ja i rekli im da se okanu tog sluaja.

Ubrzo zatim, oni su poginuli u saobraajnoj nesrei.

Predsednik je bio siv u licu. - Do avola, zato mi to niko nije
rekao?
Anderson je slegnuo ramenima i rekao: - Pretpostavljam da ete
morati da pitate direktora Vejla.
- Poalji ga odmah ovamo - naredio je Ratlid. - A kada ovo
zavrim s njim, hou da razgovaram s Defom. Nikako ne smemo
dozvoliti da se ta pria objavi.
- Da li jo uvek treba da sazovem Nacionalni savet za bezbednost?
Predsednik je razmislio jedan trenutak i odgovorio: - Hou
potvrdu o Nadibu neposredno od Vejla. Onda u odluiti o naem
sledeem koraku.
ef kabineta klimnu glavom i izae.
Poto je otiao, Ratlid je zabio paleve u slepoonice. Oseao je
kako dobij a stravinu migrenu. Sve se tako luaki otimalo kontroli,
tako da su poeli da izleu iz koloseka. Nije hteo ni da razmilja ta bi
se jo moglo desiti. Ipak, duboko u sebi, bio je svestan da e sve biti
jo gore pre nego to iole krene nabolje.

72
U Dvanaestoj ulici, malo junije od Logan serkla, Harvat je
napravio jo jedan krug kako bi bio siguran da ga niko ne prati, a
zatim uao u banku.
Bankarska inovnica je bila profesionalna i utiva. Poto je
proverila Harvatove isprave i potpis, pokazala mu je rukom da poe
za njom u trezor gde su se nalazili sefovi.
Harvat je izvadio kljueve i slubenica ga je istovetnim pokretom,
za koji je on bio siguran da je namerno uinjen da ostavi utisak,
oponaala i stavila klju u bravu, okreui ga u istom trenutku kad i
on, kao da e ispaliti neko nuklearno oruje.
Kada je kutija bila napolju, odvela ga je u jednu sobicu i zatvorila
vrata za njim, ostavljajui ga nasamo.
Harvat je podigao poklopac s kutije i sklonio uobiajene stvari
koje se nalaze u sefu - potvrde o deonicama, obveznice i pravna
dokumenta. Ispod toga nalazilo se ono zbog ega je Harvat doao.
Dok je gledao te predmete, imao je udan oseaj zadovoljstva to
je bio dovoljno dalekovid da bude spreman za takav sluaj. U stvari,
koga je on to zavaravao? Nije to bila dalekovidost. Samo je bio
praktian. Njegova vlada se mnogo puta okretala protiv njega. Te
predmete je drao tu iz istog nagona za preivljavanjem, upravo
tako.
Godinama unazad, bila je otmica predsednika, posle toga sluaj s
Al Dezirom u Iraku, pa onda to najnovije. Svaki put, ljudi kojima je
sluio ostavljali su ga na cedilu. Proglasili su ga kriminalcem, a onda
jo i izdajnikom.
Oduvek je znao da je potrona roba. To je bio deo dogovora, ali mu
nije prihvatljivo da svoju porodicu i prijatelje strpa u tu kategoriju.
Svaki put kad bi ispao iz igre, morao je da se vraa na silu. Morao
je da primora tadanje monike da shvate da je on u pravu, a da oni
gree. Sada pak nije bio siguran da je sve tako belo i crno. Nije
nameravao da sedi i gleda kako neko uhodi ljude iz njegovog ivota.
Harvat je prvi put u ivotu pomislio da bi na kraju mogao da se opee

zbog onoga to radi.

Oduvek je inio ono to je smatrao ispravnim. Stalno se drao
jednog pravca u svojoj karijeri, esto se izlaui riziku, i znao je da sve
dok ini ono to misli da je pravino, moi e da se pogleda u ogledalu
i to mu je jedino bilo vano.
Sada se suoio s neim novim, s dve verzije onoga to je ispravno s predsednikovom i svojom sopstvenom. Odluka koju je Harvat morao
da donese bila je mnogo dublja od toga ta je ispravno. Radilo se o
zatiti njemu dragih ljudi koji su se nali na udaru bez ikakvog
razloga, osim zbog ljubavi i prijateljstva koje oseaju prema njemu.
Po miljenju Skota Harvata, nema vee izdaje, vee neprivrenosti
nego dozvoliti da neduni ljudi trpe. Ma koliko ga to kotalo, on to
mora zaustaviti.

73
Harvat je pokupio iz sefa stvari koje su mu bile potrebne i izaao iz
banke.
im je kroio na ulicu, pogledom je brzo pregledao sve okolo krovove, parkirana kola i ljude na ulici. Predsednik je poslao tim
Omega za njim i Harvat je znao da e oni upotrebiti sva neophodna
sredstva da ga zaustave.
Pripadnici tima su se mogli nalaziti bilo gde u tom trenutku i on je
morao da bude pripremljen ta da radi ako ga pronau.
Harvat se vratio do svog dipa bez problema i uputio se ka
severozapadnom izlazu iz Vaingtona. Dok je vozio, izvukao je iz
torbe na zadnjem seditu drugi mobilni telefon i pozvao broj.
eleo je da proveri kako su mu majka i Trejsi, ali to je bilo isuvie
rizino. Ako ga trai Agencija, onda oni motre na pozive u obe bolnice.
Umesto toga, pozvao je govornu potu svog blekberija da proveri
poruke.
Bilo ih je nekoliko od Garij a Lolor a. Poto je upravo razgovarao s
njim, izbrisao ih je. Jedina druga poruka je bila od Rona Parkera.
Traio je od Harvata da ga nazove to je pre mogue i ostavio broj koji
se razlikovao od uobiajenog.
Harvat je ukucao broj i ekao. Zvuk zvona se usred zvonjave
promenio, kao da je poziv preusmeren. Harvat je poeo da se osea
nelagodno. Ako je Agencija iskoristila pilote Tima Finija, kao i Rika
Morela, ko bi mogao biti sledei?
Shvativi da se prisustvo Agencije na liniji praktino ne bi moglo
otkriti, odluio je da ne prekine vezu. Trenutak kasnije, Parker se
javio.
- Jesi li negde na sigurnom? - kazao je.
- Za sada na dovoljno bezbednom - odgovorio je Harvat.
- Je li ova linija ista?
- Na zajedniki drug iz ribolova ju je sproveo. Ako ne ulazimo u
pojedinosti, mislim da je u redu.

Harvat je odmah znao o emu Parker govori. Tom Morgan je

uspostavio link za komunikaciju, a potreba za uzdravanjem od
pojedinosti je zbog toga to ma koliko Morgan bio dobar u tome,
Centralna obavetajna agencija i Nacionalna bezbednosna agencija,
NSA, bili su jo bolji. Ako snano ele da dou do Harvata, to
oigledno ele, CIA i NSA mogu da isprogramiraju sistem za
prislukivanje ealon i prate sve pozive s odreenim indeksnim
reima koji se odnose na Harvata i ono u ta je on umean.
Stoga, Harvat je morao veoma paljivo da bira rei. - Da li si znao o
izmeni plana za moj povratak kui?
- Nisam, sve dok ve nisi izaao iz aviona. Da smo znali, rekli bismo
ti.
Harvat je dovoljno poznavao Parkera da zna da govori istinu. Kako su saznali?
- Saznali su za na put preko june granice. Meutim, nisu znali sve
dok ti ve nisi bio na povratku iz inostranstva. Kako je sve ispalo?
- Vrlo pouno. Izgleda da na mali drugar nije bio do kraja na
usluzi.
- U vezi s im? - upita Parker.
- Njegov spisak je krai za jedno ime.
- Misli da je u pitanju greka?
Harvat se nasmeja. - Ni sluajno. Zna on ta radi. Treba samo da
saznamo zato.
Usledila je dua pauza pre nego to je Parker odgovorio.
- Moramo da razgovaramo.
Te tri rei nikada nisu najavljivale nita dobro kada mu ih je neka
ena govorila, a Harvat je upravo u tom trenutku osetio da one ne
znae nita drugo do uvoda u loe vesti.
- ta je bilo? - upita.
- Svi su nam ugovori poniteni - ree Parker.
- Poniteni? O emu govori?
- Zvali su nas nai specijalni klijenti s Istone obale i svi su se
pozvali na istu klauzulu o povlaenju iz ugovora. Bez razgovora, bez
objanjenja.
Harvat nije znao ta da kae. iveli su od tih ugovora za Poloaj
est i Program Sargaso. Oni su predstavljali ogroman novac. -

Pretpostavljam da vam one glavonje na prefinjeni nain poruuju da

sam persona non grata.
- Upravo tako - odgovorio je Parker. - I nije ba prefinjeno. Jedan
od onih rundova iz petosobne tenare me je nazvao da saopti da se
svi ugovori odmah mogu povratiti.
- Samo da pristanete da prekinete sve veze sa mnom.
- Tako nekako.
Harvatu se nije dopadalo da svoje prijatelje stavlja u takav poloaj.
Ve su i vie nego dovoljno uinili za njega. Poto im je Pentagon
ponudio izlaz, Harvat je odluio da im to olaka. - Zahvali se svom
gazdi za sve i reci mu da smatra da su sve veze meu nama prekinute.
- Moe mu se lino zahvaliti. Ve im je rekao da se nose do avola.
To je liilo na Finija. Pored svih izdaja koje je Harvat doiveo u
poslednje vreme, prijatno je saznanje da jo ima pravih, iskrenih
prijatelja, to je samo bio razlog vie da ne dozvoli Finiju da uniti svoj
posao koji je mukotrpno razvio i koji je toliko voleo. - On ume s
ljudima. Vratie ih on.
-A ti?
- Zavriu ono to su ovi ljudi zapoeli - ree Harvat.
- Oni mogu da nam ponite ugovore ali ne mogu nas spreiti da ti
pomaemo.
- Da, mogu. Ugovori su samo vrh ledenog brega. Pritisak se
poveava kad vam se glave nau pod vodom. To vam nee prijati. Ve
ste mi ogromno pomogli i ja sam vam zahvalan na tome.
Parker nije voleo da bude izbaen iz igre, nita manje od Harvata. Znai, neemo nita initi dok ti to ne zatrai od nas. Dadilje i dalje
rade svoj posao, ali to nije za priu.
Harvat se nasmeja. - Veoma cenim to. - Bilo mu je drago da zna da
se i dalje brinu o Trejsi i njegovoj majci.
- Ako se predomisli o dodatnoj pomoi - nastavio je Parker - ima
moj broj. U meuvremenu, pripremio sam ti neke stvari za
domainstvo. Nije mnogo ali pomoi e ti da malo izotri panju.
Dostaviu ti ih uskoro.
- Hvala - uzvratio je Harvat, znajui da Parker govori o
elektronskom potanskom sanduetu preko interneta koje su smislili
u sluaju da treba da budu u vezi dok je Harvat daleko od planine Elk.
Imajui u vidu poslednje dogaaje, bilo mu je drago to su tu vezu

uspostavili.
- Moemo li jo neto da uinimo? - pitao je Parker.
- Ima jedna stvar - odgovori Harvat.
- Samo reci.
- Bie mi potrebno da mi ugovorite jedno ispijanje aja.

74
Betesda, Merilend
Kongresni klub zatvorenog tipa je bio jedan od najekskluzivnijih
golf klubova u zemlji. Otvoren je 1924. godine, a njegove plave i zlatne
golf terene je preuredio Ris Douns, tako da je plavi teren uzastopno
bio biran meu sto najboljih u zemlji.
Teren je pruao zanosnu sliku ustalasanih zelenih breuljaka i
visokog drvea. Imao je svojstva najboljih svetskih terena i jedino je
on uspevao da Dejmsu Vejlu skrene misli sa svih sranja koja su ila uz
njegovo radno mesto direktora Centralne obavetajne agencije.
Imao je svoje utvreno vreme za aj koga se pridravao revnosnije
nego nedeljne slube u crkvi Svetog trojstva u Dordtaunu. Bio mu je
neka vrsta terapije i iskreno je verovao da je to jedna od stvari koje su
ga odravale normalnim i civilizovanim u nesumnjivo nenormalnom i
necivilizovanom svetu.
Kongresni klub je bio igraonica vaingtonske izborne aristokratije
i za Vejla je bilo veoma podsticajna injenica to je barem na neki
nain povezan s Vilijamom Hauardom Taftom, Vudrouom Vilsonom,
Vorenom G. Hardingom, Kalvinom Kulidem, Herbertom Huverom i
Dvajtom D. Ajzenhauerom.
Osamnaesta rupa plavog terena je obino bila Vejlova omiljena.
Pogled s tog mesta je bio neverovatan poto se pruao na zadnji deo
jedne od najvelianstvenijih klupskih zgrada na svetu.
Sam udarac je zahtevao svu moguu Vejlovu panju. S uzvienja,
putanja je ila oko dvesta metara preko vode. Ako je ovek srene
ruke, loptica e pasti na poluostrvo grina 16 i otkotrljati se do ivice
rupe ili, jo bolje, pravo u nju.
Toga dana, srea se nije osmehivala direktoru Agencije. Jo
uzrujan zbog grdnje koju je dobio od predsednika i zbog ozbiljne
sumnje da e njegovi ljudi biti u stanju da ponovo uhvate Harvata,
Vejlov prvi udarac je odneo lopticu daleko preko grina. I dalje nije
verovao kako Ratlid misli da je on mogao da bude umean u smrtni

sluaj onog merilendskog islednika i njegove devojke istraitelja.

Mada je ta nesrea svakako bila dobrodola, ni Vejl niti iko od
njegovih agenata nije imao veze s tim. Taj idiot je jednostavno proao
kroz crveno svetlo.
Pa ipak, predsednik je eleo da se pobrinu za novinara iz Baltimor
sana. Samo bog zna kako to Vejl treba da obavi kada je Ratlid
kristalno jasno kazao da tom oveku ne sme da fali ni dlaka s glave.
Pored dvojice mrtvih od petorice terorista iz Gitma, glavna taka
razilaenja izmeu predsednika i direktora Agencije bila je po pitanju
sledeeg koraka. Ratlid nije bio ni najmanje ubeen da bi paljivo
sroeno uputstvo Slube unutranje bezbednosti o moguem napadu
na amerike kolske autobuse trebalo uputiti svim policijskim
jedinicama. Vejl je pak imao svojih sumnji i vraao se na mnoge od
svojih ranijih razloga.
Jedno je bilo sigurno, da se nikako ne sme dozvoliti da takvo
upozorenje izae dok postoji pretnja od objavljivanja lanka u
Baltimor sanu. To bi dovelo u pitanje sve to predsednik namerava da
uini dalje. Poverenje u njega bi bilo veoma uzdrmano, a svako
uputstvo iz Vaingtona u vezi s terorizmom bi bilo preispitivano do
iznemoglosti.
Vejl je ve poeo da kuje planove i dobro mu je dola prilika da
malo uiva u miru i spokoju. Mnoga od njegovih najpametnijih reenja
su mu padala na pamet kada bi se smirio i usredsredio na igru.
Iako se direktor Agencije svojski trudio da ba to ini, njegov
sledei udarac je bio ono to se u golferskom argonu naziva
slonovskim dupetom - visok i kratak. Loptica je podbacila i
skotrljala se niz oianu obalu do movarne udoline.
- Ako se izuzmu daljina i pravac - podbo je Vejla saigra - bio je to
prilino dobar udarac.
Vejl nije bio raspoloen. Probae jo jednom samo da dokae da
moe da pogodi grin, to je i uspeo. Meutim, poraz mu je potom
doneo zavrni udarac.
Trebalo je to da bude kratak udarac po travi, takozvani pating, ali
Vejl je na kraju promaio rupu poto je njegova loptica samo
obigravala oko nje sa svih strana. On je imao nezgodnu narav i iz sve
snage se uzdravao da ne slomi tap za golf preko kolena. Vejlov
drugar nije znao ta mu je bilo smenije, tri poetna udarca da pogodi

grin ili etiri patinga da bi pogodio rupu.

Poto je njegov prijatelj bio raspoloen da ga zavitlava, Vejl je
pogledao na sat i rekao mu da mora da ide. Rukovali su se i uprkos
Vejlovom loem raspoloenju, direktor Centralne obavetajne
agencije je obeao da e platiti ruak posle igre naredne nedelje. On je
zatim nestao u pravcu klupske zgrade u pratnji svog obezbeenja.
Stigavi do svlaionice, Vejl je jedino eleo da ode nakratko u
saunu pre nego to se vrati u svoju kancelariju u Lengliju. Molio je
boga samo da ga niko ne prepozna ili ako ga prepozna, da bude toliko
uviavan da ga ostavi na miru.
Svlaei se, Vejl je uzeo ubrus i uputio se ka sauni. Ljudi iz
njegovog obezbeenja su poznavali njegove navike i nisu oekivali da
izae iz svlaionice barem pola sata.
I pored toga to ba nije voleo da ga njegovi ljudi vide golog, pravi
razlog zbog koga su ga ekali napolju bio je u tome to je eleo da
malo bude nasamo. Biti direktor Centralne obavetajne agencije bilo
je dovoljno teko - stalno okruen telohraniteljima budui da je
mnogo luaka elelo njegovu smrt, to je samo jo vie oteavalo
njegov poloaj. Ponekad, pa makar samo na pola sata nedeljom,
Dejms Vejl je eleo da zaboravi ko je i da bude nepoznat graanin
bar malo. Ako se uzme kakav mu je ve bio dan, bio mu je potrebno
malo vremena nasamo vie nego ikada.
Otvorivi vrata parnog kupatila, direktora Agencije je doekao
teak oblak pare koji je mirisao na eukaliptus. Seo je na najnii red
klupa s belim ploicama, uivajui u kljocaju s kojim su se vrata
zatvorila.
Posle toga, poeo je da se oputa. Za nekoliko minuta, sasvim je
bio odseen od spoljanjeg sveta, utonuo u potpunu tiinu.
Vejl se naslonio i zatvorio oi. Konano je bio sam.
Misli su poele da lutaju, ali njihov tok je odmah bio prekinut.
- Bila je to jedna od najrunijih partija golfa koju sam u ivotu
video - zauo se glas s jedne od klupa iznad njega.
Vejl je bio dobro poznat u klubu i nije ga udilo to je njegova igra
bila primeena. Ipak, morao je da se uzdri od elje da toj osobi koja
je sedela u magli iznad njega kae da ga ne zanima njeno miljenje.
Vejl je jednostavno eleo da sve iskljui.
- Nije mi ba neki dan - odgovorio je dok mu je glas postajao sve

tii, to je bio jasan znak da mu se ne razgovara.

- Tu ste u pravu - odgovorio je taj ovek, nagnuvi se napred i
otkoivi pitolj.

75
Uprkos velikoj vruini u sauni, Vejlovo telo se sledilo.
- Ko ste vi? - upitao je. - ta hoete?
- Oprostite, direktore - kazao je glas - ali utedeemo vreme ako ja
budem postavljao pitanja.
- Moje obezbeenje je...
- Nije ak ni u svlaionici i ne oekuje da izaete bar jo neko
vreme.
Vejl je prepoznavao glas tog oveka, ali nije znao odakle ga zna, ne
tako odmah. - Ja vas znam.
Harvat je siao s gornje klupe i seo pored direktora Centralne
obavetajne agencije.
Kada se razmakla zavesa od pare, Vejl nije verovao svojim oima. Harvat. Jesi li lud? Zar nisi u dovoljno velikom sosu? Sada jo potee
pitolj na direktora Agencije.
- Prvo - uzvrati Harvat - ne vidim kako mogu biti u gorem sosu. A
drugo, nisam potegao pitolj na vas, samo sam ga izvadio a ak nije ni
uperen u vaem pravcu.
- Postarau se da pomenem taj sitan detalj kada budem izvetavao
predsednika o ovom susretu.
- Znam da smo u sauni, ali hajde da ne drkamo jedan drugom, vai?
- Sluajte - odgovorio je Vejl - obojica znamo o emu se radi.
Predsednik je bio prinuen da sklopi sporazum s avolom i...
- I meni dragi ljudi plaaju za to.
- Nismo imali pojma da e sve ovako ispasti.
Harvat je je bio na ivici da mlatne direktora Agencije. - A sada
kada jeste tako ispalo, ne vidim da iko ita radi da to zaustavi.
- Nemate vi pojma ta mi radimo - odbrusi Vejl.
- Kako to mislite mi?
- Predsednik je zatraio da odredim tajni tim za taj sluaj.
- Dao je zadatak timu Agencije unutar Sjedinjenih Drava? - upitao
je Harvat. - Uz FBI?
Vejl podie ruke. - Predsednik eli jako antiteroristiko iskustvo

na tom sluaju i to mu pruam.

- Ipak, nisu ba mnogo uznapredovali, zar ne?
Vejl se nije trudio da odgovori. Bilo je oigledno da njegovi ljudi
nisu mnogo napredovali.
- Morel i njegov tim Omega su takoe odgovorni za to?
Direktor Agencije odmahnu glavom. - Ne. Drugi tim je na terenu.
Sam sam ih odabrao. Oni su odlini operativci sa iskustvom iz
specijalnih operacija, ali jo nije dolo vreme da nastupe.
Harvat je vrteo glavom. - A Rika Morela ste ostavili za prljav deo
posla kako biste upotrebili nae prijateljstvo protiv mene, jeli tako?
- Bio je to najbri nain da pribavimo informacije koje su nam bile
potrebne.
- Trebalo je da znam.
Direktor Agencije je duboko uzdahnuo i dao sebi oduka.
- Skote, dogovaranje s tim teroristima nije bilo ba najbolje
reenje, ali predsednik nije imao izbora. Nismo mogli da pustimo da te
ivotinje ubijaju ameriku decu. I neemo. Zbog toga se morate
predati.
Nije to bilo tako lako. Harvat nije eleo da iznudi teroristike
napade na ameriku decu, ali injenica da Vejlovi ljudi nisu daleko
stigli u hvatanju osobe koja je jurila njegove drage i voljene samo je
posluila da uvrsti svoju odluku.
- Neu prestati dok ne uhvatim za guu tog gada.
- ak i kada to znai stavljanje na kocku bezbroj amerikih ivota?
Harvat je bio u iskuenju da kae direktoru Agencije staje saznao
od Tamama Al-Tala u Jordanu - da je njegov operativac Nadib puten
iz Gitma u zamenu za Al-Talovo povlaenje uene na Harvata, ali u
tom trenutku nije bio raspoloen da razmenjuje obavetajne podatke
ni sa kim, naroito ne s direktorom Agencije. Umesto toga, rekao je: Bez obzira ko je taj tip, on je doao da trai mene. Nisam ja sve ovo
poeo.
- Isto tako - uzvratio je Vejl - predsednik je dao re da neemo
juriti te ljude kada budu puteni iz Gvantanama.
- Jedan od njih je napao Amerikance na amerikom tlu. To je
odmah na licu mesta moralo staviti van snage svaki dogovor koji je
predsednik sklopio. Ako se ja pitam, toj petorici nije trebalo da bude
data doivotna propusnica za slobodan izlazak iz zatvora.

- Slaem se s vama - rekao je direktor Agencije. - Nije trebalo, ali

sada je jo samo jedan preostao.
Harvat nije razumeo. - Jedan?
- Vi ste ubili Palmeru i Nadiba, a mi smo nedavno pronali drugu
dvojicu.
- Koju dvojicu? - upita Harvat. - Gde su?
- U Maroku i u Australiji - ree Vejl. - Pod prismotrom su i preti im
hapenje u tim zemljama zbog umeanosti u teroristike aktivnosti
nakon putanja iz Gitma. Znai, ostaje...
- Peti zatvorenik koji je puten te noi. Francuz.

76
Direktor Agencije klimnu glavom. - On se zove Filip Rusar.
Obueni snajperista, poznat i kao Duba. Pre nego to smo ga uhvatili,
stekao je veliki ugled u Iraku; preko sto potvrenih ubistava
amerikog vojnog ljudstva.
- Znai, taj ubija moje prijatelje i porodicu - uzvratio je Harvat,
preturajui po glavi da se seti imena, ali uzalud.
Vejl ponovo klimnu glavom.
Harvatov bes je ponovo rastao. - Pa jebote, ne mogu da verujem.
Znate ko je tip i dalje nita ne inite da ga priterate uza zid.
Vejl nije hteo da se prepiava s Harvatom, te je promenio temu. Znate li da sam imao sestria koji je ubijen u Iraku?
- Ne, nisam znao - odgovorio je Harvat, trudei se da obuzda svoj
bes. - ao mi je.
- Iz oiglednih razloga, naa porodica i marinci su krili nae
srodstvo. Po svemu sudei, Rusar ga je ubio. Naravno, nije imao
pojma. Za to ubre od oveka, moj sestri je bio samo jo jedan
neverni krsta, samo jo jedna amerika recka na kundaku njegove
puke. ak i posle njegove pogibije smo zadrali tajnim njegovo
srodstvo sa mnom. Poslednje to smo eleli je da pobunjenicima damo
u ruke tako slavodobitnu pobedu, pogotovu to je Duba, ili Rusar,
postao mit jer je bio nedodirljiv i mogao je da ubije koga je hteo.
- Naravno - rekao je Harvat, sauestvujui u gubitku tog oveka ali, mada ne elim da zvuim bezoseajno, gde smo tuja i meni dragi
ljudi?
- Rusarovo ime vam nita ne znai? - upitao je Vejl.
Harvat odmahnu glavom.
- Pretpostavljam da nije ni bitno. Budui da predsednik namerava
da potuje svoj deo pogodbe, ja nemam izbora nego da vas privedem.
- A ta ako ja pre vas mogu da doem do ljudi koji su odgovorni za
sve ovo?
- Lino - rekao je Vejl dok je ustajao - mislim da sve ovo nema veze
s decom, kolskim autobusima ili uslovima u Gitmu. Nekako mi se ini

da je to sve u vezi s vama i najvie bih voleo da uhvatite i pobijete sve

do poslednjeg one koji su odgovorni.
Nastupila je duga pauza u kojoj je Harvat osetio da ima jo neto
to direktor Centralne obavetajne agencije eli da kae.
Trenutak kasnije, on je progovorio. - Meutim, moje lino
miljenje uopte nije vano u ovom sluaju. Profesionalno, ja sam
obavezan da izvravam naredbe koje mi izdaje predsednik Sjedinjenih
Drava. Preporuujem i vama da to isto uinite, ali neto mi govori da
smo daleko od toga.
- I jesmo - primeti Harvat.
Vejl je napravio nekoliko koraka prema vratima saune i onda, s
rukom na vratima, okrenuo se i pogledao Harvata.
- U tom sluaju, morate neto da vidite.

77
Negde iznad Karipskog mora
Let do Rija je trebalo da bude pogodan za odmor, ali Harvat nije ni
oka sklopio. Vejl je obeao da e mu mejlom poslati Rusarov dosje, ali
Harvat je sumnjao da e u njemu biti mnogo toga od koristi.
Morao je jo jedan kamen da podigne.
Harvat je razmiljao uopte o svojoj prolosti a posebno o jednoj
osobi. Meg Kasidi je bila poslednja ena s kojom je bio u vezi pre nego
to je upoznao Trejsi.
Brazil je jedno od onih udesnih mesta gde je Meg oduvek elela
da ga odvede, ali Harvat nikada nije mogao, ili nije hteo, da nae
vremena da ode tamo. Dok je njegov avion tutnjio ka jugu, pomislio je
koji je on kreten bio kad je mogao da izgubi Meg i koliko je bio srean
to je naao Trejsi. Ako Trejsi umre, znao je da e ostati oteen
zauvek. oveku se retko prua druga prilika u ivotu. On je uspeo da
svoju drugu priliku za sreu prikai za aparate za odravanje ivota.
Bila je to podrugljiva metafora poto je njegov ljubavni ivot uvek bio
u tekom stanju.
Harvat je pokuao da se otarasi mranih misli, ali nije uspevao. U
istom redu, na drugoj strani aviona, sedeo je par mladenaca. Sudei po
dranju za ruke, poljupcima i stalnom naruivanju ampanjca, krenuli
su na medeni mesec, u Brazil ili jo dalje.
Izgubio je pojam o vremenu. Bacivi pogled na svoj hronometar
kobold, shvatio je da je venanje Meg Kasidi za nekoliko dana.
Pokuavao je da zapamti da treba da zovne Garija i zamoli ga da joj
prui posebno obezbeenje i to odmah. Iako on i Meg nisu vie bili u
ljubavnoj vezi, Harvatu je i dalje bilo stalo do nje i ne bi eleo da joj se
ita desi, a naroito ne zbog njega.
Lolor je dobro poznavao Meg i veoma mu se dopadala. I
predsednik ju je zavoleo i poseivao ju je u njenom letnjikovcu kad
god bi letovao na jezeru eneva u Viskonsinu.
Meg je svojoj zemlji uinila veliku uslugu pomaui Harvatu da

ue u trag naslednicima Abu Nidalove teroristike organizacije

nekoliko godina ranije. Lolor nee imati problema da privoli
predsednika Ratlida da joj odredi posebno obezbeenje za naredne
dane.
Neto drugo je izuzetno zabrinjavalo Harvata. Uprkos napadu na
Njujork, Harvat je uo da predsednik i dalje planira da prisustvuje
Meginom venanju. Obezbeenje e biti nevieno u tom trenutku.
Njega je brinulo vremensko razdoblje pre toga.
Kao i Trejsi, Meg je bila izuzetna ena. Iako je to verovatno
izazvalo nesuglasice izmeu nje i njenog verenika, Meg je poslala
pozivnicu Harvatu.
Kada ju je dobio, ta predivno ispisana pozivnica ga je udarila kao
malj u elo. Mada do tada nije shvatao, bilo je oigledno u tom
momentu da je u njemu jo tinjao ar za Meg i potajno je eleo da se
njihovi odnosi jednoga dana srede. Videvi pozivnicu s njenim
imenom i imenom njenog verenika, shvatio je da ne postoji mogunost
nekakvog od boga datog pomirenja.
Poto nije znao kako da odgovori na pozivnicu, Harvat ju je
jednostavno odloio i utivo promenio temu razgovora kada je
predsednik to spomenuo jednom prilikom.
Pribliavajui se Brazilu, zemlji koju je Meg toliko elela da on
poseti, Harvat nije mogao da prestane da misli na nju ali i na sebe.
Boe, da li je on toliko uvrnut? inilo se da u prah pretvara sve to
dotakne.
Za trenutak, Harvat se jednim svojim delom zapitao da li da se
izgubi u divljini Brazila kad avion sleti i da ga niko nikada vie ne vidi.

78
Rio de aneiro, Brazil
Temperatura je bila oko dvadeset stepeni kada je Harvat izaao iz
aviona na meunarodnom aerodromu Antonio Karlos obim u Riju.
Njegov oseaj odgovornosti se povratio i preanja elja da nestane u
divljini Brazila izbledela je. Bio je nestrpljiv da prione na posao.
Koristei lani paso, koji je uzeo iz sefa u Vaingtonu, proao je
kroz pasoku i carinsku kontrolu kao nemaki dravljanin po imenu
Hans Brauner. Taj paso je bio od neprocenjive vrednosti. Ne samo to
mu je omoguavao da putuje a da ga amerike obavetajne agencije
ne ulove, ve mu je omoguavao, kao dravljaninu EU, da ue u Brazil
bez vize, to ne bi bilo mogue da je putovao s amerikim pasoem.

Zaobilazei pult za taksi vozila udruenja RDE, uputio se pravo ka

pultu turistike organizacije drave Rio de aneiro i kupio pretplatni
vauer za taksi. Najmanje mu je bilo potrebno u tom trenutku da se
nosi s taksistima, poznatim kao bezobraznim u tom gradu.
Poto je uao u taksi i rekao vozau kuda ide, Harvat je zabacio
glavu i zamurio. U avionima je proveo poslednjih jedanaest sati.
Unapred se radovao da se smesti u hotel i istuira, kao i da malo
odspava, ali posao je bio pre svega.
Voza je krenuo ulicom Linja Vermelja prema gradu. Njegova
brzina i prelazak iz trake u traku su bili savreno usklaeni s
lokalnom muzikom fank karioka koja je tretala iz kasetofona
privrenog za raskono ukraenu komandnu tablu na kolima.
Predstavnitvo Amerikan ekspresa se nalazilo u prizemlju hotela
Palas u Aveniji Atlantika, neposredno nasuprot uvene plae
Kopakabana.
Izlazei iz taksija, Harvat je okrenuo lea plavozelenoj vodi i
oskudno odevenim preplanulim telima kupaa i uputio se unutra.
Vezom preko lokala pozvao je kancelariju Amerikan ekspresa da pita

da li je stigao Fedeksov paket za njega. Stigao je.

Poto se prijavio na recepciji i uzeo klju, poao je u Amerikan
ekspres da podigne paket. Promenio je nekoliko hiljada dolara u reale,
17 a zatim se vratio u predvorje hotela gde je zatraio od slubenika
da mu organizuju helikoptersko razgledanje grada.
Kada je doao u sobu, Harvat je bacio Fedeksov paket na krevet i
spustio putnu torbu pored stola. Priao je prozoru, razmakao tanke
zavese i otvorio prozor. Naslonivi se dlanovima na sims, nagnuo se
napolje.
Pogled je bio zadivljuju. etiri kilometra duga plaa je bila
prepuna ljudi. Slankasti miris mora je uao u sobu. Gledajui kako
talasi udaraju u obalu, Harvat je gotovo zaalio to nije poneo kupae
gae.
Sklonivi se s prozora, otiao je u kupatilo i krenuo da se tuira.
Okaio je odeu, stao pod tu i zaboravio na vreme dok ga je vrua
voda ibala po telu.
Obino je tuiranje zavravao tako to bi ruicu tua okrenuo na
hladno, to ga je vie osveavalo nego oljica espresa, ali ne u tom
trenutku. Toga dana bilo mu je potrebno da se ispava.
Stao je na mekanu prostirku na podu, obrisao se i uputio ka
velikom krevetu. Telefon je isprogramirao na ne uznemiravaj,
odgrnuo posteljinu i legao.
murei, sluao je zvuke automobila i ljudi s plae dok je tonuo u
san.

79
Harvat se naglo probudio i trebalo mu je nekoliko trenutaka da
shvati gde se nalazi. Opet je imao komar.
Bio je mokar od znoja, a srce mu je ubrzano lupalo. Iako je spavao
nekoliko sati, oseao se gore nego kad je legao.
Sad je bilo svejedno. Bio je budan i znao je da nee moi ponovo
da zaspi do uvee.
Harvat je opet otiao pod tu i tom prilikom zavrio tuiranje
okretanjem ruice na potpuno hladno.
Obrijao se i obukao istu odeu koju je poneo sa sobom. Zatim je
podigao slualicu i nazvao hotelsku slubu. Helikopterska tura je bila
zakazana za naredno jutro i helikopterska agencija e ak poslati kola
po njega. Harvat se zahvalio i poto je zamolio za uputstva kako da
stigne do najblie apoteke, spustio je slualicu.
Apoteka nije bila daleko i poto je kupio ta mu treba za naredni
dan, vratio se u sobu, otvorio svoj mali laptop, koji je kupio pre
odlaska iz Vaingtona, i prikljuio se na internet. Trebalo mu je sat
vremena da podesi zatitu kako mu ne bi uli u trag. Koristio je brojne
servere, kao i nekoliko besplatnih programa zatite koji su zaista bili
dobri. Ukoliko CIA ili ma ko drugi pokua da otkrije mesto na kome se
nalazi, nee to biti lak zadatak.
Harvat se ulogovao na adresu koju je dao Vejlu u tu svrhu i otvorio
mejl. Veina fajlova je bila izbrisana, ali oni najhitniji su bili tu. Harvat
je prvo pogledao fotografije Filipa Rusara.
Harvat je vrlo dobro pamtio imena, a jo bolje lica. Mada mu je taj
ovek nekako bio poznat, bio je siguran da ga nikada nije sreo u
ivotu.
Dakle, ako nije Rusar taj koji juri Harvata, onda to mora da su ljudi
koji stoje iza njega, ljudi koji su mu sredili putanje iz Gitma. Nastavio
je da ita dosje Francuza sledeih sat vremena, ali nita posebno nije
naao. Koliko je Harvat video, tu nije bilo niega to bi mu koristilo,
osim novih fotografija lica tog oveka.
Prema Vejlovom mejlu, Karolin Leonard i Kejt Palmer, koje su obe

bile u veoma tekom stanju, prepoznale su Rusara kao oveka koji im

je ponudio zagaen parfem u Tajsons galeriji u subotu. Naalost, Emili
Kokins nije bila u stanju da odgovara na pitanja u tom trenutku, ali
Harvat je znao da e ga i ona prepoznati. A i njegova majka, shvatio je
to uz jak bol, ako i kada joj se povrati vid. Ukratko, posedovanje
njegovih fotografija je bio neki poetak, ali veoma usporen.
Harvat se ulogovao u Dimejlov mejl koji je uspostavio s Ronom
Parkerom i Timom Finijem i otvorio poruku koja ga je ekala u
neposlatoj poti. Poinjala je s pregledom svega onoga to mu je
Parker ve rekao, uz upozorenje da ne pokuava da stupa u vezi ni s
jednim od njih preko mobilnih telefona poto obojica misle da su pod
prismotrom. Isto vai i za SMS poruke i mejlove preko njihovih
redovnih adresa.
Bio je tu i obavetajni podatak koji se poklapao s onim to je Vejl
rekao o marokanskom i australijskom teroristi koji su stavljeni pod
prismotru u svojim zemljama. S obzirom na vreme, oni nisu mogli da
budu umeani u napade u SAD.
Harvat je sauvao Rusarove slike, kao i tajne podatke iz njegovog
dosjea, i zamolio Finija da obezbeenje koje uva Trejsi i njegovu
majku dobije kopije.
Poto je Parker znao da se Harvat ustee da nazove bolnice, dao
mu je brojeve mobilnih telefona ljudi koji su pazili na Trejsi i njegovu
majku ukoliko poeli da dobije najnovije informacije na bezbedan
nain. Poto je proitao ostatak poruke, Harvat ju je obrisao i
izlogovao se s te adrese. Poto je preao na jedan od svojih
mnogobrojnih naloga za VoIP, odnosno prenos zvune komunikacije
preko internet protokola, Harvat je prebacio potrebni softver na svoj
kompjuter, ukljuio u njega slualice s blekberija i nazvao
obezbeenje svoje majke u junoj Kaliforniji.
Kratko je porazgovarao s ovekom koji se javio i koji ga je uverio
da je vazduh ist pre nego to je zatvorio vrata i dodao telefon
Harvatovoj majci.
Razgovarali su desetak minuta i onda joj je Harvat objasnio da
mora da prekine. Obeao joj je da e je nazvati im bude mogao.
Zatim je nazvao Trejsin tim. Glavni agent obezbeenja je objasnio
da ma koliko Trejsini roditelji bili utivi, oni nisu eleli da
obezbeenje bude tu. Harvat se zahvalio oveku za sve to on i

njegove kolege ine. Trejsinim roditeljima moda nije milo da vide svu
tu silu u intenzivnoj nezi, ali ako bi se ma ta desilo, bili bi i te kako
sreni to su ti ljudi tu.
Kao to je preneo timu na Zapadnoj obali, tako je i tom voi tima
dao potpuni fiziki opis Filipa Rusara i kazao mu da e dobiti
fotografije od Finija i Parkera.
Straar je predao telefon Trejsinom ocu, Bilu. Bio je to udan
razgovor. Nieg novog nije bilo u Trejsinom stanju. Uradili su jo
nekoliko pretraga, ali dok je ne skinu s vetakih plua, nema naina
da urade magnetnu rezonancu. Prema trenutnoj situaciji, njen EEG
pokazuje znatno umanjenu modanu aktivnost, to tim neurologa
smatra znakom trajnog oteenja mozga.
Izostanak napretka nije iznenadio Harvata, ali tome se ipak nije
nadao. Malo je porazgovarao s Trejsinom majkom, Barbarom, i onda
ju je zamolio da stavi telefon Trejsi na uho na nekoliko minuta.
Kada je bio siguran da je slualica nametena, poeo je da govori.
Ubrzo je zaboravio na umor koji se bio uselio u svaki deli njegovog
tela. Jedino do ega mu je bilo stalo bila je Trejsi i to da bude jak zbog
nje. Govorio joj je koliko je voli i koliko se raduje njenom izlasku iz
bolnice kako bi mogli da nastave tamo gde su stali.
Govorio je o svemu onome to e zajedno raditi - o pecanju u
Dekson Houlu, o Trejsinom omiljenom uivanju u jesenjim bojama u
Novoj Engleskoj, o odlasku u Grku i o Harvatovom nestrpljenju da joj
pokae ostrva Paros i Antiparos i da je upozna sa svojim prijateljima.
Konano, Harvat vie nije znao ta da kae. Neki ljudi bi se moda
postideli toga, ali on i Trejsi su jo ranije shvatili da je to znak njihove
povezanosti. Oni su umeli da uivaju jedno uz drugo a da uopte
mnogo ne govore.
Jo jednom joj je kazao da je voli i podsetio je da je ona jedan od
najveih boraca koje je upoznao. Mora da ostane jaka. Borila se za
ivot i uspee u tome ukoliko bude usredsreena jedino na potpun i
celokupan oporavak, nita manje od toga.
Nije imao pojma da li ga uje. Harvat je voleo da zamilja da je
tako. Proitao je dovoljno lanaka o pacijentima u komi da veruje da
mnogi od njih uju i razumeju ta im se kae. Ako nita drugo, bio je to
znak koliko je voli i potuje. Sve dok bude disala, pa makar i uz pomo
maine, on e se prema njoj ophoditi na isti nain kao to je to oduvek

inio.
Kada je Trejsina majka uzela slualicu, Harvat joj je poeleo laku
no i prekinuo vezu.
Zatim je nazvao rum-servis i naruio veeru. Naredni dan e biti
naporan i bie mu potreban svaki atom snage.

80
Elegantni mercedes je odvezao Harvata na helidrom gde ga je
jarkoplavi kolibri EC120B ve ekao.
Poto je pogledao mapu i saznao od Harvata ta eli, pilot je
klimnuo glavom, podigao palac prema Harvatu i pomogao mu da
smesti stvari.
Vezali su pojaseve, stavili slualice na ui i pilot je pokrenuo elisu.
Neki minut posle toga, uzleteli su.
Leteli su preko planine Korkovado, na kojoj se uzdizao kip Hrista,
odnosno Hrista Iskupitelja, 18 s njegovim ogromnim rairenim
rukama. Kip je imao neto u sebi to je Harvata podsealo na Atlasa
koji dri Zemlju.
Harvat je pretpostavljao da postoje neke zajednike crte izmeu
Hrista i Atlasa. Judeo-hrianske vrednosti su bile meu onim
malobrojnim stvarima koje su odravale savremen civilizovan svet
naspram varvarskih hordi muslimanskih ekstremista.
Harvat je morao da se nasmeje u sebi. Bio je ve umoran od tog
izraza muslimanski terorista. Bio je to politiki korektan govor kojeg
se uasavao kod drugih a kod sebe ga potpuno prezirao. Taj izrazje
imao za cilj da napravi razliku izmeu dobrih i loih muslimana, ali
koliko je njemu poznato, dobri muslimani nikada nita ne ine u vezi
sa uasima koji se ine u njihovo ime, te se crta izmeu dobrih i loih
muslimana sve vie gubi.
Da bi avo odneo pobedu, dovoljno je da dobri ljudi nita ne ine.
Harvat je to viao svakodnevno i bio je odluan da islam nee pobediti
njegov narod. Francuzi su ve bili izgubljen sluaj, a i mnoge druge
zemlje si ile tim stopama odobravajui islamske sudove, zabranjujui
istorijski znaajne oznake, ikone i mirnu i nevinu dokolicu u vidu
meovitog muko-enskog kupanja i plivanja, kako bi umirili svoje sve
brojnije i sve glasnije muslimanske manjine. Multikulturalnost je
obina glupost. Politika korektnost je pravo ludilo i od toga mu je
bilo zlo. Ako ti ljudi ele da sve bude onako kako je to u njihovim
zemljama, pa zato onda nisu ostali tamo?

Mnogi od Harvatovih stavova su moda zvuali ksenofobino, ali

on je imao prava na njih. On je bio u prvim borbenim redovima u ratu
protiv terorizma i video je na ta su sve ekstremisti spremni. Koliko je
radikalni islamizam predstavljao paljivo i svesno primenjeno
stvaralatvo i ideje, isto toliko je bio olienje bombi i metaka.
U Americi, struno organizovane elije takozvanih umerenih
Muslimana vodile su ideoloki dihad, trudei se da potkopaju sve
ono na emu je drava poivala. Oni su predstavljali strpljivog i
odlunog neprijatelja posveenog pretvaranju te zemlje u Sjedinjene
Islamske Drave, a mnogi ljudi zadueni da tite Ameriku nisu
obraali panju na to.
Izmeu plime protivpravnog useljenja i programa radikalnog
islamizma u Americi, Harvatu se neretko plakalo za svojom zemljom.
Leteli su iznad zaliva Guanabara i brda Glava eera. Pilot je zatim
brzo preleteo plae Kopakabana i Ipanema pre nego to je usmerio
helikopter ka krajnjem cilju, zalivu Angra dos Reis, etrdeset pet
minuta leta od Rija.
Usput su nadletali predivne predele, uglavnom priobalna sela i
guste, bujne ume. Okean je iskrio poput bezbroj komadia
polomljenog stakla dok su ogromne jahte rezale povrinu vode
ostavljajui za sobom bele fluorescentne tragove.
Sve je bilo potpuno isto, netaknuto i Harvat je poeo da shvata
zato se toliki ljudi zaljubljuju u Brazil.
Kada su se posle nekih etrdeset minuta pribliili zalivu Angra dos
Reis, pilot je spustio helikopter toliko nisko iznad vode da su skije
gotovo dodirivale talase. Harvat je morao dobro da ga pogleda da se
uveri da to nije onaj taksista koji ga je dan pre toga dovezao s
aerodroma.
Kao i ono kratko kruenje nad najlepim znamenitostima po
poletanju iz Rija, i ovaj mali trik je verovatno bio pilotov nain da se
umili svojim putnicima kako bi dobio pozamanu napojnicu. Harvatu
nije bilo stalo do njegovih akrobacija te mu je rekao da prekine.
Helikopteri ionako privlae dovoljno panje.
Prilino razoaran, pilot je poveao visinu i nastavio kako mu je
reeno.
Sa satelitskih snimaka koje je prouio, Harvat je znao da je ostrvo
koje je Trol iznajmio izuzetno malo. Ipak, eleo je da ga to bolje vidi

izbliza.
Budui da lebdenje nad ostrvom nije dolazilo u obzir, Harvat se
odluio za neposredni prelet pristojnom brzinom. Morae da primi
mnogo informacija za kratko vreme, ali to je bio jedini nain da svojim
oima vidi ostrvo odozgo a da ne pobudi panju trenutnog stanovnika
ostrva.
Angru je inilo trista ezdeset pet ostrva. Pilot je pokazao jednu
malu taku na horizontu. Kada su prili blie, Harvat je pogledao u
mapu, ispitujui oblik i veliinu ostalih ostrva oko Trol ovog i
zakljuio da je pilot u pravu.
Pristupio je ostrvu upravo onako kako je Harvat traio.
Naslanjajui se na vrata, Harvat se trudio da upije to vie moe,
pamtei svaki detalj - glavnu zgradu, kolibe, mali helidrom, gliser kod
doka, oblik i izgled ostrva, sve.
Vratie se on te iste veeri na ostrvo, ali onda e biti veoma
mrano i tama e samo doprineti opasnosti kojoj je planirao da se
izloi.

81
Vaington
Mandat Dejmsa Vejla u Agenciji nije bio obeleen nekim posebno
dobrim odnosima sa tampom. Njega su i dalje pritiskale one bezone
prie o tajnim zatvorima Centralne obavetajne agencije u
inostranstvu i o tome kako Sjedinjene Drave ulaze u trag teroristima
putem njihovih bankovnih rauna. Te prie su poticale od budala iz
njegove sopstvene agencije, koje su svoje nezadovoljstvo
predsednikovom politikom stavljale ispred svoje odanosti dravi i svi
njegovi pokuaji da sprei da se takve prie objave propali su.
Brzo je nauio da su mnoge novine vie ponosne na svoj tira nego
na rodoljublje. Uopte ih nije zanimalo to nanose tetu Americi i to
snae teroristikog neprijatelja. Nije ni udo to je imao malo nade da
e moi da prie Marku epardu kao Amerikancu.
Ukoliko rodoljublje nije moglo da motivie nekog novinara,
ponekad bi se on mogao prelomiti obeanjem neke ekskluzivne ili jo
vee prie. Meutim, kao ni u sluajevima tajnih zatvora ili bankovnih
programa terorista, Vejl nije imao nita vee ime bi se cenjkao.
Morae da pronae neki drugi put i to na takav nain da novinar
Baltimor sana ne posumnja da je CIA umeana.
Jedna od prvih stvari koju je Vejl uradio bila je da zaviri u prolost
tog oveka. Malo ljudi je sreo u ivotu koji nisu imali bar jednu tajnu.
Naalost, epard je ipak bio ist. U stvari, vie nego ist. Gotovo svetac.
Osim nekoliko kazni za prekoraenje brzine dok je jo bio na
fakultetu, novinar nije ak ni preao ulicu na crveno svetlo niti je
isfolirao plaanje putarine.
Posmatrajui kako je provodio slobodno vreme, Vejl je bio jo vie
razoaran kada je otkrio da epard posveuje znatan deo svog
vremena deci s posebnim potrebama na teritoriji Baltimora. ak je bio
i u upravnom odboru jedne organizacije.
Mada nije eleo to da radi, Vejl je ubrzo shvatio da je jedini nain
da odgovori eparda od objavljivanja lanka da mu zapreti da e ga

unititi. Ukoliko ne bude saraivao, nita nee ostati od njegovog

ranijeg ivota osim spaljene zemlje.
Nekoliko sati kasnije, kada je potvreno da je sve na mestu,
direktor Agencije je podigao slualicu i nazvao broj.
Novinar se javio na prvi zvuk zvona. - Mark epard - otpevao je,
zazvuavi previe nestrpljivo. Direktor Agencije se zapitao da li je
ve napravio mesta na svom stolu za Pulicerovu nagradu.
Novinar njegovih sposobnosti sigurno ima magnetofon prikaen za
telefon, tako da je Vejl, pored toga to se postarao da ne moe da se
utvrdi odakle zove, takoe upotrebio novo tehnoloko dostignue
koje onemoguava da se kasnije preslua bilo ta to je snimljeno.
Takoe je koristio modulator da izmeni glas. tavie, nikada dovoljno
opreza te je kompjuterizovan glas imao dodatnu strogost, to je esto
delovalo uznemirujue na sagovornika. - Gospodine eparde, moramo
da porazgovaramo - rekao je.
Nastupila je pauza dok se novinar baktao oko prekidaa za
snimanje, a onda je upitao: - S kim razgovaram?
- Nije toliko bitno ko sam ja ve ono to imam da kaem.
- Kako onda da znam da ste ozbiljni?
- Nazvali ste odeljenje za tampu Bele kue za izjavu u vezi sa
lankom koji elite da objavite - govorio je Vejl dubokim,
kompjuterizovanim glasom.
- A kako ujem - rekao je epard - pretpostavljam da me zovete
kako biste me uplaili i naterali da to zaboravim.
- Zovem vas da bih vam dao priliku da uinite pravu stvar.
- Zaista? A ta je to?
- Tu su u igri ozbiljna bezbednosna pitanja koja vi ne razumete.
- Dakle, kao rodoljubivi Amerikanac, trebalo bi da pokopam taj
lanak, je li tako? Ni govora. Neete me nagovoriti.
Vejl je odluio da mu prui jo jednu priliku. - Gospodine eparde,
ljudima u arlstonu je potrebno da se stavi taka na sluaj s otmicom
autobusa i to im je omogueno.
Novinar je priguio smeh. - Znai, amerika vlada se sada stara da
se rtve krivinih dela i njihove porodice oseaju lagodnije? Desetine
hiljada krivinih dela ostaje nereeno svake godine. Po emu je ovo
tako posebno?
- Ovo je izuzetno udovino delo protiv dece... - poeo je Vejl pre

nego to je bio prekinut.

- To ima posledice po nacionalnu bezbednost - rekao je epard
poto je sklopio kockice. - Hriste, pa nije to bilo delo nekog luaka. To
je bio teroristiki napad.

82
- I vi oekujete da ostanem miran? - upita epard.
- Da - odgovori Vejl - Va lanak bi unitio poverenje javnosti.
U tom trenutku, novinar nije mogao da suzdri smeh. - Moda je
trebalo da mislite na to pre nego to ste sve ovo zamislili.
Direktor Agencije je brzo gubio strpljenje. Meutim, pre nego to
je ita mogao da kae, epard je upitao: - Hoete li da mi priredite
neki saobraajni udes kao to ste to uinili u sluaju Frenka Apoijana
i Sali Raterford?
- Da se zna, gospodine eparde, njihova smrt jeste bila nesrean
sluaj. Amerika vlada se ne bavi ubijanjem sopstvenih graana.
- Dakle, onda nemam ega da se plaim, zar ne?
- To zavisi od toga da li elite da saraujete ili ne.
Novinar je primio ve toliko pretnji tokom godina da ga nije bilo
tako lako zaplaiti. - Zaista? A ta ako neu?
- Va lanak nosi radni naslov Invazija otimaa leeva... - poeo je
Vejl.
- Do avola, otkud vi to znate?
- Uuti i sluaj - naredio je direktor Agencije. - Stoji ti u
kompjuterskom fajlu pod ifrom. Lozinka je Romero. Otvori taj fajl.
epard je uinio kako mu je reeno. Kada je otvorio fajl, video je
da je dodat poddirektorijum nazvan eerlema. Spontano je kliknuo i
ugledao stranu sa slikama. Nasumice je izabrao i poveao jednu i
zastao mu je dah.
- Jebeni gadovi - rekao je novinar kada je shvatio ta nameravaju
da mu uine. - To vam nee proi.
- Ne bih ba bio tako siguran - rekao je Vejl. - Kriv ili ne, mrlju
pedofilije je gotovo nemogue sprati.
- Dobro je to sam snimao ovaj razgovor - zakretao je epard.
Vejl se nasmeja. - Predloio bih ti da prvo pokua da preslua pre
nego to stavi na kocku svoju karijeru i ostatak ivota.
Njegov detektor za otkrivanje gluposti mu je govorio da se njegov
sagovornik ne ali. - Zbog vas se stidim to sam Amerikanac.

- Nemoj se sada ogrtati zastavom - ljutito ree direktor Centralne

obavetajne agencije. - Imao si priliku. Sad smo u ratu, a ratovi imaju
svoje tajne. Ovde se radi o tome da uini neto dobro za svoju zemlju,
a ti si to propustio. Meutim, uprkos tome, dau ti jo jednu priliku.
- ta me moe spreiti da ih izbriem? - upitao je epard,
pokazujui da je reen da ostane dosledan svom novinarskom
integritetu, ali je ve gubio tu odlunost.
- Ne moe izbrisati te slike. ak i da moe, ima ih jo i na tvom
laptopu i na kompjuteru kod kue. Takoe imamo i nekoliko osuenih
pedofila koji su voljni da svedoe o tvojim brojnim odvratnim
sklonostima. Ta rupa je toliko duboka da iz nje nikad nee izai.
- Novine e te se prve odrei. Tvoj lanak o otimau lea nikada
nee ugledati svetlost dana. Bie potpuno odbaen. Dalje, tvoji
prijatelji e nestati i ak e i tvoja porodica poeti da se udaljava. A
onda su tu i sva ona deca koju si ti tako uzvieno pomagao. Misli da
e bilo ta to si im ikada govorio i poduavao ih imati neku vanost
kada shvate da si s njima bio jedino zbog toga da bi im se uvukao u
pantalone? Verovatno nee, ali to nee biti kraj tvojim nevoljama.
Presuda u vezi s dejom pornografijom pronaenom na tvojim
kompjuterima i u tvoj oj kui bie deja igra. Otii e u zatvor, a poto
si novinar kriminalistike hronike, ne moram da ti kaem ta tamo
rade tipovima kao to si ti. Kada se prouje da si pedofil koji je molio
da mu se umanji optunica za posedovanje deje pornografije radi
nie kazne, ukoliko te ne ubiju u prvih nekoliko dana, napravie ti od
ivota takav pakao da e poeleti da si mrtav.
Separd je sedeo kao skamenjen tokom itave te tirade. Drali su ga
u aci. Bilo je to odvratno, ali nije mogao ba nita da uini.
Grozniavo je tragao za nekim odgovorom, mada je znao da mu je
jedina mogunost da se prea. - ta hoete da uinim?
Vejl mu je naloio da prikupi sav materijal koji je koristio za
pisanje svog lanka, ukljuujui beleke, fotografije, snimljene trake, i
da ih donese u maloj putnoj torbi u jedno naputeno skladite
nadomak Vaingtona.
Tri sata kasnije, direktor Agencije je stupio u vezu s predsednikom
i preneo mu dobre vesti. Poto je zagrebao malo dublje, onaj novinar
iz Baltimor sana je otkrio da njegovi izvori i nisu tako pouzdani kao
to je u poetku mislio. Shodno tome, odluio je da ne ide dalje s tom

priom.
Deku Ratlidu je laknulo kad je to uo. Jedan problem manje.
Dalje je trebalo ponovo usredsrediti sve snage na zaustavljanje
Harvata.

83
Angra dos Reis, Brazil
ak i po slaboj meseini, Harvatov ami je izgledao da vie lebdi
nego da plovi neverovatno istom vodom.
Tiho je spustio sidro u vodu i polako putao konopac. Kada je
amac bio obezbeen, jo jednom je proverio opremu i prebacio se
preko boka amca.
Harvat je plivao sa samopouzdanjem oveka koji je itav svoj ivot
proveo uz okean. Njegovi snani, sigurni pokreti nosili su ga kroz
toplu vodu zaliva Angra dos Reis.
Uz pomo specijalnih naoara za no i osvetljenog kompasa,
pronalazio je put kroz tamu ka privatnom ostrvu pod imenom
Algodao.
Na zaklonjenoj strani, pognuto je izaao iz vode i s pojasa otkaio
konopac koji mu je sluio da vue malu nepromoivu vreu za sobom.
Harvat je iz vree izvadio devetomilimetarsku beretu koju je sam
sebi poslao meunarodnim Fedeksom.
Proverio je oruje i stavio ga na stranu dok je izvadio suvu odeu i
presvukao se. Izvukao je baterijsku lampu, benmejd perorez, lisice i
jo nekoliko predmeta i ugurao ih u depove. Sakrio je kupae gae
blizu jedne stene na plai i proverio ostatak sadraja svoje torbe.
Najvea briga su mu bili psi koje je Trol drao. Poto je spasao
jednog od njih na Gibraltaru, malo je istraivao o njima. Kavkaski
ovari su bili neverovatne ivotinje - brzi, okretni i estoki kada je
potrebno, i veoma odani. Jasno je zato su njih izabrali za rusku
vojsku i istononemake pogranine patrole. A jasno je i zato ih je
Trol izabrao.
Harvat se setio svog kavkaskog ovara, to jest jadnog psa koga je
ostavio Emili Hokins da ga uva dok on ne odlui ta e s njim. Za
njega je bio problem zadrati poklon' od oveka koji je bio sauesnik
u ubistvu bezbroj Amerikanaca, meu njima i jednog od najboljih
prijatelja Skota Harvata.

Iskreno govorei, pored Trejsi u bolnici i svega ostalog to se

desilo, zaista nije mnogo razmiljao o tom kuencetu dok mu Gari nije
ispriao o uasnom muenju jadne ivotinje. Bila je to strana slika i
Harvat ju je istisnuo iz pamenja. Mora da se usredsredi.
Harvat je oslukivao dugo i napregnuto pre nego to je prebacio
vreu preko ramena i uunjao se u unutranjost ostrva. Izuzev uzanog
pojasa peska s obe strane, ostrvo je bilo prepuno drvea i bujnog
rastinja. Trolovo skrovite se nalazilo pri picu ostrva, i bilo je
sagraeno iznad vode, kao sojenica.
Harvat je duboko razmiljao o tome kako da postupi sa psima.
Najlake bi bilo s pitoljem za uspavljivanje, ali nije ga imao. Jedino
to je imao pri ruci za taj put bilo je ono to se nalazilo u njegovom
sefu i u malom pregratku koji je imao u Aleksandriji. Nije imao veliki
izbor.
Iako je imao beretu, nije imao priguiva za nju, te ubijanje pasa
nije dolazilo u obzir. Morao je nai neki drugi nain da ih onesposobi.
Meutim, da bi to izveo, morao ih je nekako izdvojiti a da ne probudi
sumnju kod njihovog gazde, a to je bilo lake rei nego uiniti.
Ti psi su bili Trolovo lino obezbeenje. Nikada ga nisu naputali,
osim kad su izlazili napolje da se olakaju. To je bio trenutak njihove
najvee ranjivosti. Tada je Harvat nameravao da udari na njih.
Na osnovu satelitskih snimaka, Harvat je primetio da Trol
poslednji put puta ivotinje napolje oko deset sati uvee. Bilo je devet
i petnaest, to znai da Harvat ima manje od etrdeset pet minuta da
postavi zamku i pripremi se.
Psi uglavnom, a ovari posebno, odlino vide nou i zapaaju svaki
pokret, tako da je bilo vie nego bitno da Harvat ne bude nigde u
blizini mamca kada oni izau napolje.
Otvorio je nepromoivu vreu i izvadio jedan predmet veliine
fudbalske lopte uvijen u hartiju. Spremio ga je posebno za ovu priliku.
Bilo je to desetak kilograma sveeg mlevenog goveeg mesa u koje je
po Harvatovoj elji kasapin iz Angre dos Reis stavio kilogram slanine
kako bi bilo to neodoljivije.
Zatim je Harvat, kada se udaljio od obale, dodao svoj naroiti
sastojak, veoma jak laksativ iz apoteke u kojoj je bio u Riju.
Izabravi mesto na uzanoj stazi koja je vodila od Trolove kue,
Harvat je podelio meso na dva dela i stavio ih blizu jedan drugoga

kako bi ih psi mogli da namiriu, ali dovoljno daleko da pas koji prvi
stigne do mesa ne prodere svoj deo a onda otme svom drugaru
njegov deo.
Postavivi mamac, Harvat je krenuo kroz bunje vodei rauna da
stoji niz vetar dok se pribliavao kui.
Pronaao je odlino mesto meu nekim stenama blizu obale. Kua
je bila osvetljena blagim svetlom i svi prozori su bili otvoreni kako bi
ulazio veernji vazduh. Harvat je uo kako iznutra dopire klasina
muzika. Bio je to Pahelbelov Kanon u D-molu; odmah ga je prepoznao.
Bilo je to Trejsino omiljeno muziko delo. Imala ga je na svom ajpodu
i sluala ga na njegovom stereo-ureaju u kuhinji dok je spremala
doruak.
Harvat se pitao da li ga je sluala onoga jutra kad je upucana.
Izvukavi pitolj, Harvat je proverio da li je napunjen i rekao u
topao noni vazduh: - Ovaj e biti za tebe, duo.

84
Poto Harvat nije tedeo na leku, nije dugo potrajalo pre nego to
je laksativom obogaeno meso poelo da ini svoje. Oba psa su gotovo
istovremeno poela da zavijaju. Mora da je zavijanje u stomaku bilo
uasno.
Muzika je prestala i Harvat je ugledao Trola. Poela su da naviru
seanja na njihov prvi susret na Gibraltaru.
Trolovi jadni beli psi, preko metar visoki, nadvisivali su svog
gazdu. Dok su ivotinje sigurno bile teke po blizu devedeset
kolograma, Trol nije imao vie od trideset pet. Harvat je njegovu
visinu procenjivao na neto ispod metra. Naravno, znao je da njegova
visina nije srazmerna njegovoj prepredenosti.
Trol je otvorio ulazna vrata svoje rustine vile a psi su ga gotovo
sruili kada su izjuruli napolje. Ukoliko je Trol znao ta im je, to
svakako nije pokazivao. Harvat je pretpostavljao da on nema pojma
ta se deava. Jedino je znao da se ivotinje ponaaju izuzetno udno i
neobino za njih.
Harvat je posmatrao kako Trol izlazi za psima. Kucnuo je as.
Izlazei iza stena, Harvat se brzo kretao obalom. Kada se pribliio
kui, zaobiao ju je i preskoio drvenu ogradu koja je ograivala
kupatilo na otvorenom, meu bujnim zelenilom.
Preao je preko mirisnog dvorita i, poto se popeo uz nekoliko
kamenih stepenika, uao je u kuu kroz irom otvorena staklena
vrata.
Prolazei kroz kuhinju, Harvat je ostavio na radnim povrinama i
kuhinjskim ormariima paketie u obliku kosti i nastavio dalje.
Na pola dnevne sobe primetio je malu niu koja mora da je bila
mesto za itanje. Tu su se nalazile dve tapecirane naslonjae, lampa i
jedan stoi. Harvat zbaci s ramena nepromoivu vreu, izvue pitolj
i sede.

Malo je rei da se Trol iznenadio kad ga je ugledao. Naglo se

ukopao u mestu tako da je izgubio ravnoteu. Harvat bi se moda

nasmejao samo da nije u sebi nosio tako snanu mrnju prema tom
oveku.
Meutim, mora se priznati da je Trol bio veoma otrouman.
Videvi Harvata i njegov pitolj, veoma brzo je shvatio situaciju.
- ta si uradio mojim psima? - upitao je.
- Bie dobro - uzvratio je Harvat. - To je samo privremeno.
- Kurvin sine - grmeo je oveuljak. - Kako se usuuje da povredi
te ivotinje? Nita ti nisu uinile.
- Ne bih ni da mi uine.
Trol je prio pogledom Harvata. - Ukoliko im se ma ta desi, moj
ivotni zadatak e biti da se postaram da plati za to do poslednjeg
daha.
Njegovo ponaanje se promenilo od uzbuenog, gotovo paninog,
do ledeno mirnog. Nesumnjivo je mislio to to je kazao i bio uveren da
je u stanju da ispuni svoju pretnju.
- Ostavio sam dva paketia u kuhinji - rekao je Harvat, mislei na
proizvod poznat kao K-9 kvener koji je kupio u istom trnom centru
u Vaingtonu gde je nabavio kompjuter.
- ta je to? - upitao je Trol s oiglednom strepnjom u glasu.
- Ne brini. Da sam hteo da uginu, bili bi mrtvi. Oni paketii sadre
elektrolite u prahu posebno spravljene za rehidrataciju pasa.
- ta si im uinio?
- To je samo laksativ. Bie u redu za nekoliko sati. Sipaj svaki
paketi u iniju vode i ostavi ih napolju gde ih psi mogu nai. - Dok je
Trol zurio u njega, Harvat je nastavio:
- I gledaj da mi bude u vidokrugu.
Poto je ostavio inije na pragu, Trol je zatvorio ulazna vrata,
vratio se do kutka za itanje i popeo se u naslonjau pored Harvatove.
- Znao sam da e doi - rekao je. - Samo nisam mislio da e to biti
tako brzo. Znai, to je to.
- Moda - uzvrati Harvat. - Sve zavisi moe li mi biti od dalje
koristi.
- Znai, ipak nisi ovek od rei.
Harvat je znao na ta on cilja, ali je to pitanje ostavio bez
odgovora.
- Obeao si da me nee ubiti - rekao je Trol sa svojim blagim

britanskim izgovorom. Imao je kratku crnu kosu i lepo negovanu

bradu.
Harvat se osmehnu. - To sam ti obeao onda kada sam mislio da
sarauje sa mnom.
Trol skrenu pogled. Bio je to sasvim neznatan znak. Harvat je bio
svestan da ga ima u aci. - Na spisku koji si mi dao trebalo je da stoji
jo jedno ime. Petorica ljudi je puteno one noi iz Gitma. Ne
etvorica.
Trol se nasmei. - Agente Harvat, ako sam ita nauio u ivotu,
nauio sam kako da proitam ljude, te vidim da ve zna ko je peta
osoba.
Harvat se nagnu napred s licem koje je odavalo smrtnu odlunost.
- Ako tako dobro ume da proita ljude, onda bi trebalo da zna da
ukoliko ne sarauje, zadaviu te golim rukama ovde na licu mesta.
Razumemo li se?
Ako je i bio zaplaen Harvatovom pretnjom, Trol to nije
pokazivao. - Bio je ovo naporan dan - rekao je. - Zato ne sednemo u
dnevnu sobu i popijemo neto?
Poto je Harvat oklevao, on je dodao: - Ako se plai da te ne
otrujem, ne mora mi se pridruiti. Navikao sam da pijem sam.
Harvat ni u kom sluaju nije hteo da postane neoprezan.
Pokazujui svojom beretom, rekao je: - Samo izvoli.

85
- Dakle, agente Harvat - rekao je Trol poto se hitro popeo na sofu
s aom konjaka ermen-robin iks-o i udobno smestio - ta mogu da
uinim za tebe?
Sedei oi u oi s tim malim kopiletom punim sebe, Harvata je
zasvrbeo kaiprst na obarau. Ozbiljno je vagao dobre strane
njegovog ubistva. Ukoliko Trol ne izae s neim vrednim, prosvirae
metak kroz njega i njegovo telo e baciti u zaliv. - Zato si izostavio
ime Filipa Rusara sa spiska? - upitao je Harvat.
Trol nije znao ta da kae, Bio je ljut na sebe to je potcenio
Harvata. Bio je ljut i na Rusara. Njegova ludost je Trola dovela u teak
poloaj.
inilo se da je oveuljak odlutao milion kilometara, te je Harvat
ispalio metak u jastuk na koji se naslanjao. - Bum-bum.
Taj prasak je trgnuo Trola. To nije bilo samo izuzetno nasilniki
ve i prostaki.
Mada nikakvo Harvatovo ponaanje nije trebalo da bude
iznenaenje za Trola, on je smatrao da su oni stupili u neku vrstu
ortakluka ili makar primirja. On je imao odreeno profesionalno
potovanje za Harvata, ali oigledno ono nije bilo uzvraeno.
Naduvavi obraze, Trol je ispustio vazduh i rekao: - Nisam video
Rusara godinama niti razgovarao s njim.
- Znai, poznaje ga.
- Da - odgovori Trol. Bilo je glupo lagati, toga je bio svestan. Harvat
je u ruci drao sve karte - njegovo bogatstvo, njegova sredstva za
ivot, ak i sam ivot.
- Kada si ga video poslednji put?
- Pre pet, moda deset godina. Ne seam se tano.
- A znao si da je meu petoricom osloboenih iz Gvantanama? - bio
je uporan Harvat.
- Da, jesam.
- Ipak si namerno izostavio njegovo ime sa spiska koji si mi dao.
Zato? Da li ste se vas dvojica nadali da ete me ubiti pre nego to vas

zaustavim? - pitao je Harvat, podiui pitolj kako bi bio uverljiviji.

Bio je to najloginiji zakljuak do koga je Harvat mogao doi, ali
bio je besmislen. - Kada sam poslednji put video Filipa Rusar a, on nije
bio nita drugo do jedan vrlo uznemiren mladi.
- Zanimljivo kako se sve brzo menja.
Trol je razmiljao da sve to okrene na alu, ali pitolj uperen u
njegove grudi nije ba delovao aljivo. - Od tada nisam bio s njim u
vezi.
- Pa zato si mu izostavio ime sa spiska?
- U mom poslu, ovek brzo stie neprijatelje. Mnogo je tee stei
prijatelje.
- Rusar ti je prijatelj? - upita Harvat.
- Moe se rei.
Umoran od njegovog zamajavanja, Harvat ispali jo jedan metak u
sofu, samo neki milimetar od Trolove desne butine. - Strpljenje me
izdaje.
- Kume - promucao je Trol. - Filip Rusar mi je kume.
- Neko je uzeo tebe za kuma svom detetu?
- To je vie poast koju mi je uinila ta porodica.
- Koja porodica? - upitao je Harvat dok je nianio i pripremao se da
povue obara.
Lagani osmeh je poeo da se iri Trolovim licem.
- ta je smeno?
- Ponekad - odgovorio je Trol - svet je neverovatno mali.

86
Bela kua
Bilo je ve kasno, ali predsednik je rekao direktoru Centralne
obavetajne agencije da e saekati njegovu procenu. Kada je Dejms
Vejl stigao, odveli su ga gore u rezidenciju.
Predsednik je bio u svojoj privatnoj radnoj sobi i gledao utakmicu
izmeu ikakog Vajt soksa i Rojala iz Kanzas Sitija. Bila je to odlina
utakmica koja je ula u produetke.
Kada je direktor Agencije pokucao na otvorena vrata radne sobe,
Dek Ratlid je spustio au s piem, iskljuio televizor i mahnuo mu
da ue.
- Jesi li gladan? - upita predsednik poto je ef Agencije zatvorio
vrata za sobom i seo u praznu konu naslonjau pored njega.
- Ne, hvala, gospodine.
- Moe pie?
Vejl je odmahnuo glavom i utivo odbio.
- Dobro, onda - ree Ratlid, zadovoljan to e odmah prei na
stvar. - Imao si prilike da sve pogleda. Da vidimo.
Direktor Agencije je izvukao fasciklu iz svoje aktovke i otvorio je. Mark epard nije ni Vudvord ni Bernstajn 19 po spisateljskim
sposobnostima, ali to i te kako nadoknauje dubinom svog
istraivakog rada.
Vejl je dao predsedniku kopiju novinarevog lanka i nastavio: Panja koju bi taj lanak doneo Baltimor sanu podigla bi njegov tira
do nebesa. Sudei po epardovim belekama, novine su traile nain
kako da tu priu proire na seriju lanaka. Ve su nameravali da izvre
rekonstrukciju one saobraajne nesree, kao i raskrinkavanje N. N.
lica, kidnapera u arlstonu - lane agente FBI-ja i sve ostalo.
- Imali smo sree to je taj momak epard doao da trai izjavu
nedelju dana pre objavljivanja. Da je doao uoi toga, Def Miel i
odeljenje za tampu ne bi mogli to da odloe dok trae uvid od Bele
kue.

- A ni ti ne bi imao vremena da ga obradi - rekao je predsednik,

zavravajui itanje lanka.
- Ne na pravi nain - odgovori Vejl.
- Tako smo izbegli metak.
Direktor Agencije je vrteo glavom. - Sada epardovi urednici
sigurno kipte od besa. Ta pria je neto najbolje to se pojavilo za
njihove novine, a sada je minirana.
Ratlid je imao utisak da zna u kom pravcu sve to ide.
- Misli da ako dignemo uzbunu oko kolskih autobusa, to moe da
bude okida za San da ipak objavi lanak?
- To je uvek mogue. Mada imamo sav njegov izvorni materijal, oni
imaju beleke s njihovih sastanaka urednitva. Ako posumnjaju da je
epard pod pritiskom odustao od prie, mogli bi da namiriu krv,
odlue da ponovo intervjuiu svoje izvore i objave je bez njegovog
potpisa.
- Onda bi mu bilo bolje da bude avolski ubedljiv kada bude
povlaio lanak.
Vejl klimnu glavom. - On svakako ima sasvim dobar razlog za to.
- Ti si, ipak, protiv izdavanja bilo kakvog upozorenja od
Unutranje bezbednosti.
- Da, gospodine, jesam.
Predsednik je spustio lanak na sto. - A ta ako se napad dogodi?
Ne smatra da e u tom trenutku San preurediti lanak na nain koji
e isto tako biti tetan?
- Kako mogu? Jedino mi znamo itavu priu. Oni imaju samo jedan
deli slagalice, a taj deli mi moemo preokrenuti. Pokazae se da
smo uloili zajedniki napor, pre samog dogaaja, da teroriste
privedemo pravdi. Harvat je ve ubio dvojicu, drugu dvojicu samo to
nisu uhapsili u njihovim zemljama, a mi imamo gomilu agenata na
terenu koji pokuavaju da pronau petog i poslednjeg. Mislim da
treba da pustimo da tako ide.
Ratlid se divio Vejlovom samopouzdanju, ali naalost nije bio
ubeen. - Ako smo ita nauili posle jedanaestog septembra, to je da
su posle bitke svi generali. Ljudi e zahtevati da znaju zato nismo
izdali upozorenje ako smo znali za pretnju kolskim autobusima.
- Zato to je - uzvratio je direktor Centralne obavetajne agencije
odluno - izdavanje upozorenja priznanje krivice. To e naim

neprijateljima pokazati da znamo da smo pogazili datu re i da smo

zasluili napad, to nije daleko od istine.
Predsednik je pokuao da neto odgovori, ali je Vejl podigao ruku,
traei da ga pusti da zavri. - Bilo dobro ili pogreno, na sporazum s
teroristima je zasnovan na pretpostavci da petorica osloboenih iz
Gitma nee iskoristiti svoju slobodu da nas napadnu kod nae kue.
- Naravno - ree Ratlid. - Mi smo se sloili da ih neemo juriti.
- To me mui. to vie posmatram, sve vie mi se ini da su teroristi
sve vreme imali drugi plan.

87
- Kakav drugi plan? - upita Ratlid.
Vejl ga pogleda i odgovori: - Mora da su ta petorica bila veoma
vana svojim organizacijama kada su toliko rizikovale da ih oslobode.
- Slaem se - ree predsednik, klimajui glavom.
- Takoe se brinemo da su oni i dalje dovoljno vani da bi njihove
organizacije odrale svoje obeanje da se osvete za njihovu smrt.
- Ne shvatam ta hoe da kae.
- Palmera i Nadib su mrtvi, pa ipak jo nita se nije dogodilo.
Nita.
- Pa, jedan je ubijen u Meksiku, drugi u Jordanu. Moda njihova
organizacija jo nije saznala.
Direktor Centralne obavetajne agencije je vrteo glavom.
- Svi u kraju su poznavali Palmeru i njegova smrt je bila javna.
Nadib je bio pripadnik sirijske obavetajne slube i, mada ne znam
ta su Jordanci uradili s njegovim telom, Harvat je pustio Al-Talovu
enu i sina da ostanu u ivotu a oni sigurno nee drati jezik za
zubima. Takva vest se brzo iri. Njihova organizacija zna. I opet se
vraam na injenicu da se nita nije dogodilo.
Predsednik je razmiljao za trenutak. - Moda u ovom trenutku
rasporeuju ljude.
- O, ja mislim da su oni uradili i vie od toga - uzvratio je Vejl. Mislim da su odredili jednu osobu i ona je ve na licu mesta.
- Rusar? - upita Ratlid.
Direktor Agencije klimnu glavom. - Ako ostanemo pri miljenju da
su ona petorica tako vana da je njihova organizacija stavila sve na
kocku da ih izbavi iz Gitma i da ju je toliko naljutila smrt one dvojice
da e ispuniti svoju pretnju o osveti, kako je onda mogue da ta ista
organizacija ne zna da je Rusar ovde i da ne zna ta radi.
- Moda deluje sam. On oigledno sprovodi krvnu osvetu nad
Harvatom.
- Moda i deluje sam u izvoenju svojih napada, ali on ima punu
podrku odnekle. Za ovakvu operaciju potreban je novac, obavetajni

podaci, oruje, lana dokumenta. Nije mogue da on sve to potpuno

sam pribavi samo est meseci poto je puten iz Gvantanama. Njegovi
ljudi znaju ta on radi i mislim da im je to bio plan od poetka.
Predsednik je utao dok je o tome razmiljao iz svih moguih
uglova. Konano je rekao: - Zanimljiva teorija, ali moe li je dokazati?
Trai od mene da rizikujem desetine, stotine, moda ak i hiljade
ivota amerike dece samo na osnovu teorije.
- Ne, gospodine - odgovorio je Vejl. - Mogu da je dokaem.
Ratlid je ponovo stavio kaiprst na elo i trljao oiljak pri korenu
kose, stalni podsetnik na njegovu groznu otmicu nekoliko godina
unazad, i rekao: - I ja mogu da dokaem jedno. Mogu da dokaem da
su ti ljudi ve oteli jedan kolski autobus i ubili vozaa. rtve i njihove
porodice su doivele nevien strah i traumu. Sve to se nalo na
naslovnim stranicama svih novina u dravi i ja kao predsednik uiniu
sve u svojoj moi da se postaram da se to vie nikada ne desi. Znai,
dozvoliu Nacionalnom savetu za bezbednost da izda upozorenje, a ja
u se pozabaviti Baltimor sanom ili bilo kim drugim ko se, ako se i
kada se ukae kao problem. U meuvremenu, nareujem ti da
pronae Harvata i zaustavi ga. Ne primam vie nikakva opravdanja.
Kai svojim ljudima da uine ta god treba kako bi obavili posao. I,
boga mu, podseti ih da kad kaem iv ili mrtav, tako i mislim.

88
Angra dos Reis, Brazil
Trol kao da je bacio bombu na Harvata i utisak je bio snaan. Filip
Rusar nije bilo pravo ime ubice. Bilo je to ime koje je on dao deaku
kako bi ga zatitio od porodinih neprijatelja. Njegovo pravo ime je
bilo Sabri Halil al-Bana.
Poeo je da objanjava po kome je Rusar dobio ime, ali Harvat je
podigao ruku da ga zaustavi. - Ime je dobio po svom dedi.
Trol klimnu glavom.
Harvat je osetio kako mu se neka kiselina penje iz eluca. Pre
Osame bin Ladena, Sabri Halil al-Bana je bio najopasniji svetski
terorista koji je ulivao strah. Njegova dela su bila krvava, bespotedna
i legendarna u svetu terorizma i antiterorizma.
Kao to je to uobiajeno meu islamskim raikalima, bio je poznat
pod mnogim imenima, a najpoznatiji kao Abu Nidal. Filip Rusar je bio
gotovo pljunut njegov pokojni deda. Harvatu je postalo jasno zato mu
se uinio poznatim u materijalu koji mu je poslao Vejl.
Takoe mu je bilo jasno zato je on, ili tanije njemu dragi ljudi,
bio na meti.
Vraao mu se film o zadatku od pre nekoliko godina, pod nazivom
Operacija Fantom. Njegov zadatak je bio da obezglavi pobunjeniku
Abu Nidalovu teroristiku organizaciju. Sva vlast je bila u rukama
Nidalovog sina i kerke, blizanaca koji su roeni i odrastali a da za to
zapadne obavetajne slube nisu znale. Na osnovu onoga to je Harvat
uo, to je bila neka vrsta porodine tradicije.
- Koliko znam, Abu Nidal je imao samo dva potomka.
- Tano - rekao je Trol - sina Haima i kerku Adaru.
Samo pominjanje njihovih imena je bilo dovoljno da Harvatu pou
marci uz kimu. Njih dvoje su bili meu najopakijim teroristima na
koje je ikada nabasao; Adara ak i vie od svog brata Haima.
Harvat je se dobro seao. Njena mrnja prema Izraelu i Zapadu ju
je toliko obuzimala da je zatrovala ono to bi inae bile prelepe crte

lica. Bila je visoka, isturenih jagodica, duge crne kose. Njena najjaa
crta su bile oi. Bile su sive, gotovo srebrne, kao boja ive. Meutim,
kada bi pobesnela ili bila pod stresom, njene oi su doivljavale
neverovatnu promenu i postajale gotovo sasvim crne.
Bilo je to usred otmice Adare Nidal i njenog brata kada je Harvat
upoznao Meg Kasidi. Njih dvoje zajedno su pratili blizance do jednog
vinograda u blizini Rima gde ih je pretukao jedan veteran izraelske
obavetajne slube po imenu Ari oen - nekadanji visok oficir
Mosada koji je imao neka neraiena posla s porodicom Nidal.
To se vrlo loe zavrilo. Seanja na to su progonila Harvata dugo
vremena i nije mu bilo do podseanja.
Haim se ukazao kao duh iz vinograda i potrao ka njima s
bombama u obe ruke. Harvat se pripremio za napad, ali Haim je
samo protrao pored njih. Potpuno je iznenadio oena i njegov tim.
Urlajui iz sveg glasa, Haim je uskoio u kombi u trenutku kada su
vrata poela da se zatvaraju.
Harvat se bacio preko Meg. Bombe su eksplodirale i kombi se
pretvorio u vatrenu loptu, koja je sve vie rasla, odnosei sa sobom
oena, Haima i njegovu sestru Adaru.
Harvat nikada nee zaboraviti uasan smrad benzina i sagorelog
ljudskog mesa.
Dakle, sada neko iz Nidalovog porodinog stabla trai krv. Samo
se postavlja pitanje koji ogranak predstavlja Filip Rusar.
- Dobro, iji je sin Filip? Haimov ili Adarin?
- Adarin - odgovori Trol.
- Ko mu je otac? - upita Harvat.
- Jedan izraelski obavetajac koji je poginuo pre nego to se deak
rodio.
- Danijel oen? - dovrio je Harvat, iznenaen to ga ta uvrnuta
operacija ponovo progoni. - Sin Arija oena.
Nije lo taj Harvat. - Otkud si znao? - upitao je Trol.
- Nisam.
- Ali...
- Te noi kada je Adara poginula - rekao je Harvat
- oen je priznao da je ona raskinula s Danijelom. Nazvao ju je
kurvom, a ona je spomenula kako Danijel eli da ima decu s njom.
Meutim, osetio sam da tu ima jo neto, neto to nije rekla.

- Oigledno da jeste. Ona je rodila vanbrano dete neposredno

poto je otila s Oksforda, gde su se ona i Danijel upoznali. Budui da
je stariji oen odlino smislio priu kako Danijel ne eli da ita vie
ima s njom, Adara je podizala dete u tajnosti. Ostavila je dete kod
jedne francuske porodice s kojom je bila u vezi i oni su ga podizali kao
svog sina. Nita mu nije nedostajalo i pohaao je najbolje zapadne
kole. Meutim, oduvek je znao ko je i odakle potie.
- Ba kao i njegova majka - ree Harvat.
Trol ponovo klimnu glavom.
- Jo mi nisi objasnio svoju povezanost. Je l to s Nidalovima ili s
tom hraniteljskom porodicom, Rusarovima?
- S Nidalovima - odgovorio je Trol. - Abu Nidal je bio jedan od
mojih prvih klijenata.
Harvat pogleda patuljka s prezirom. - Ima prilino neprilino
drutvo. Isti ste.
Trol otpi gutljaj konjaka. - Kao to sam ve rekao, u mom poslu
ovek vrlo brzo stie neprijatelje. Prijatelje je mnogo tee stei. Abu
Nidal je bio jedan od najboljih i najodanijih prijatelja koje sam ikad
imao. Njegova kerka, Adara, bila je odmah iza njega. Uglavnom,
ovek kao ja mora da plati za naklonost ene. S Adarom je bilo
drugaije.
Harvat je u ivotu uo mnoga hvalisanja, ali taj tip je preterao. - Ti i
Adara Nidal? - upitao je.
- Jedan dentlmen ne postavlja takva pitanja - rekao je Trol, otpivi
jo malo konjaka.
Koliko je Harvat znao, Adara Nidal je bila veliki psihopata i
nezamislivo krvoedna. Ona je bila ena udnih apetita i, to je vie
razmiljao, sve vie mu se inilo da su Adara Nidal i Trol bili savreni
jedno za drugo.
Meutim, u tom trenutku, to sve nije bilo bitno. Harvat je morao da
uhvati ubicu. - Dakle, Adarin sin je uzeo za metu ljude iz moje okoline
jer me smatra odgovornim za smrt svoje majke?
- To je jedino ega mogu da se setim a da ima nekog smisla odgovorio je Trol.
- A ta je s povezivanjem njegovih napada s deset poasti Egipta?
Jagnjea krv iznad mojih vrata, napad na Trejsi, na moju majku, na
skijaki tim, na psa, svi su povezani s deset poasti, ali obrnutim

redom - od desete ka prvoj umesto od prve ka desetoj.

- ekaj malo - ree Trol. - Pas koga sam ti ostavio?
Harvat klimnu glavom.
- ta s njim?
Harvat je shvatio da je moda upravo pogodio u icu.
- Rusar je uivao da ga zlostavlja. estoko je premlatio kuence, a
onda ga strpao u vreu punu buva. Okaio je kue naglavake o gredu
i ostavio ga tako da ugine.
Trolovo lice se zacrvenelo od besa.

89
- Taj pas je bio neduan, potpuno neduan - reao je Trol ljutito,
silazei sa sofe i odlazei do bara da dopuni au.
Pripisujui njegovu govorljivost alkoholu, Harvat nije nameravao
da ga zaustavi.
- Postoji razlog zbog koga nisam u vezi s Filipom - rekao je Trol
poto je nasuo pie. - On je oduvek bio veoma poremeen mladi.
- Koliko poremeen? - pitao je Harvat.
- Izuzetno - odgovorio je kada se vratio i ponovo popeo na sofu. - U
jednom trenutaku Rusarovi su ak bili odbili da se staraju o njemu.
Adara je morala da ga smesti u jedan veoma skup internat. Meutim,
tamo su se njegovi problemi pogorali.
- Kakvi problemi?
- U poetku, njegovo ponaanje je oznaeno kao nedostatak
oseajnosti i savesti. Veoma teko je kontrolisao nagone i bio sklon da
manipulie ljudima na razne naine. Psiholog s kojim su Rusarovi
razgovarali nije mogao da postavi odreenu dijagnozu. Deak je
istovremeno pokazivao asocijalni i narcisoidni poremeaj linosti, a
nijedno nije bilo dobro.
- Da parafraziram uvenog kriminalistikog psihijatra Roberta D.
Hera, Filip je grabljivac koji koristi arm, spletke, zastraivanje i
nasilje kako bi kontrolisao druge ljude i zadovoljavao svoje sebine
potrebe. Uz nedostatak savesti i saoseanja za druge, on hladnokrvno
prisvaja sve to poeli, krei drutvena pravila i obiaje bez i malo
oseanja krivice i aljenja.
To je zvualo da Filip lii na majku i Harvat se pitao da li takvo
izopaeno psihiko stanje moe da bude nasledno.
- Rusarovi su pokuali da lee deaka - nastavio je Trol,
prouavajui ostatak konjaka u svojoj ai - ali on je odbijao da uzima
pilule. Kada je noem napao njihovu najmlau kerku, Rusarovi su
Adari postavili ultimatum.
- Kakav?
- Ili da doe u roku od dvadeset etiri sata da ga odvede ili e ga

oni ukrcati u prvi avion za Palestinu. To je bilo prvo u nizu oiglednih

naputanja koja su nesumnjivo uticala na njegovo ve narueno
mentalno zdravlje. Deak je ionako ve bio u sukobu sa samim sobom
zbog svog palestinsko-izraelskog porekla. Korienje poasti, i to
obrnutim redom, moda predstavlja neku uvrnutu vezu s oevim
jevrejskim poreklom.
Poto je potvren Harvatov najvei strah u vezi s ovekom koji
uhodi njegove blinje, morao se usredsrediti na to kako da ga
zaustavi. - Ima li naina da stupi u vezu s njim?
Trol je odmahnuo glavom i otpio jo jedan gutljaj pia.
- Filip i ja smo imali jednu situaciju posle koje vie ne govorimo.
- Kakvu situaciju?
- O tome ne bih voleo da priam.
Harvat je zakiljio preko niana svog pitolja i poeo da povlai
oroz. Trol je shvatio.
- Imali smo jedan nesporazum. Bilo je to oko neega potpuno
nevanog. Svako normalan bi to zaboravio i nastavio dalje, ali Filip
nije normalan, on je bolestan.
- Oteo me je i drao dva dana, a za to vreme sam bio zlostavljan.
Adara me je konano pronala i spasla. Ona me je negovala dok nisam
ozdravio.
- Pa zato, do avola, eli da pokae ma kakvu privrenost
prema takvom oveku? - zanimalo je Harvata.
- Moja odanost nije upuena njemu - rekao je Trol s tunim
osmehom na usnama - ve njegovoj majci.
- Neto me zanima - ree Harvat. - Bio sam tamo te noi kad je
stradala.
-Da.
- Da li me smatra odgovornim za ono to se desilo?
Trol je utao. - Zar je to vano? - konano je upitao.
- Jeste.
- Ne znam koga da krivim. Haim se rtvovao i digao kombi u
vazduh, ali to je uinio da spase sestru od poniavajue sudbine u
rukama oena.
- A ja? - ree Harvat.
- Ti si bio tamo. Kako da te ne krivim? - upita Trol. - Voleo sam je, a
sada je vie nema. Ti si bio deo te noi, dakle, da, delimino krivim i

tebe.
Harvat je traio i najmanji znak koji bi mu rekao da Trol ne govori
istinu. - Dovoljno da bi poeleo da umrem?
Nastupila je duga pauza. Konano, on ree: - U jednom trenutku
sam eleo da umre. eleo sam da umru svi koji su bili umeani.
Meutim, shvatio sam da je sve to to se desilo bilo Adarino delo pre
svega. Na posletku je ona bila odgovorna, ona i njen ludi brat Haim.
Sudbina itave njihove porodice bila je tragina.
- Raunajui i Filipa? - dodao je Harvat.
Trolov pogled odluta prema vodi. Iz zaliva se uo neki udan zvuk.
Kao da se neko plovilo kretalo velikom brzinom i razbijalo talase.
Ipak, zaliv je bio savreno miran. Te veeri nije bilo talasa.
I Harvat je to primetio i pogledao navie ba u trenutku kada se
ukazao zatamnjeni helikopter bel detrejnder i poeo da puca na
dnevnu sobu pod otvorenim nebom.

90
Zagluujuu buku velikog helikoptera koji je lebdeo iznad vode
nadjaalo je tektanje tekih mitraljeza koji su praznili svoje
municijske okvire u kuu.
Harvat je zgrabio Trola za njegov debeli vrat i prisilio ga da
zalegne na poploani pod dok se sve oko njih pretvaralo u
paramparad - zidovi, nametaj, svetiljke.
Krhotine stakla prekrile su zemlju, a u kuhinji se upalila vatra. S
obzirom na drvenu konstrukciju i trani krov, Harvat je znao da e
kua planuti bre od sanduka s drvima za potpalu.
Izvukavi pitolj, zapamtio je mesto gde je helikopter lebdeo i
pripremao se da uzvrati vatru. Meutim, nije imao prilike za to.
U pauzi mitraljeske paljbe, Harvat je skoio s poda s uperenom
beretom, ali je jedino video skije helikoptera kako nestaju iznad
njegove glave. Uprkos zujanju u uima, uo je helikopter kako nadlee
krov i imao je lo predoseaj u vezi s njegovim ciljem - helidromom.
Det rejnder je mogao da ponese pet do sedam putnika, to znai
da se ne zna koliko ljudi ima u njemu. Harvat je ve potroio dva
okvira municije i imao je jo jedan rezervni. Nije mu se dopadala
mogunost da se nau u duoj pucnjavi. Jedina nada mu je bila da on
prvi smakne onoga ko je u helikopteru.
Kada se Harvat sagnuo da pomogne Trolu da ustane s poda, njega
vie nije bilo tamo. Harvat se okrenuo i ugledao ga kako tri prema
ulaznim vratima. Harvat ga je stigao kod kutka za itanje. - Moramo
da pobegnemo odavde - viknuo je, zgrabivi patuljka za oko vratnik.
- Ne bez pasa! - uzvratio je on.
- Nemamo vremena. Moramo odmah da idemo.
- Neu da ih ostavim.
Harvat nije mogao da poveruje da bi Trol rtvovao svoj ivot zbog
pasa. - Odmah - rekao je i okrenuo ga u pravcu dnevne sobe i gurnuo
ga da krene.
Prolazei pored sofe, Harvat je zgrabio svoju nepromoivu vreu i
prebacio je preko ramena.

Trol se ponovo zaustavio kod trpezarijskog stola, ovoga puta zbog

laptopa. Grozniavo je poeo da upa kablove. Pre nego to je Harvat
uspeo da ita kae, izjavio je: - Ovo nam treba. Veruj mi.
Harvat se nije raspravljao. Uhvativi raunar za drku, povukao ga
je sa stola, oslobaajui ga preostalih kablova, koji su se razleteli na
sve strane.
Drugom rukom je uhvatio Trola za miicu i gurnuo ga napred.
Potrali su prema prednjem delu graevine, tamo gde su se spajale
dnevna soba i trpezarija. Ispod njih je bio stakleni pod. Mnoge
staklene ploe su bile razbijene. Ostale su bile oteene rupama i
okrnjene od naleta mitraljeske vatre koja je rasturila itavu kuu.
Kada se Harvat pribliio zidu s otvorenim prozorima prema vodi,
Trol se ukopao u mestu. - ta to radi?
- Izbavljam nas odavde. Polazi.
Trol se oslobodio njegovog stiska i vraao se natrake u kuu.
- Poubijae nas zbog tebe. ta ti je, pobogu?
Trol je pogledao ka kuhinji koju je zahvatao plamen ve dovoljno
visok da dosegne do krova. Okrenuo se prema Harvatu i rekao: - Ne
umem da plivam.
Taman je Harvat hteo da mu kae kako nema izbora kad se sva
svetla u kui ugasie. Bilo mu je jasno da ko god je otpoeo sve to s
helikopterom ima nameru da sravni kuu kako bi bio siguran da je
vie nema.

91
Nadajui se da e sve slabiji zvuk helikoptera pokriti njihov ulazak
u vodu, Harvat je obujmio patuljka oko pasa i skoio.
Plivali su onoliko koliko je Harvat mogao da izdri pod vodom pre
nego to izroni da uzme vazduh. Trol je bio smrtno uplaen i brzim
udisajima grabio je vazduh kad su izali na povrinu. Harvat ga je
okrenuo na lea kako bi mu pomogao da dri glavu iznad vode i
vukao ga je na spasilaki nain kroz zaliv.
Plivali su uporedo s obalom dok je Trol s obe ruke stezao svoj
nepromoivi laptop. Bio je neverovatno snaan za svoju visinu. Da se
jo malo opirao, Harvat bi morao da ga udari glavom da ga sprei da
udavi obojicu.
Kada su bili na bezbednoj udaljenosti od kue, Harvat je promenio
pravac i izveo ih na obalu. Poto je nogama dodirnuo plau, Trol je
pao na ruke i kolena i poeo da povraa morsku vodu koju je
progutao tokom kratkog plivanja.
Harvat nije obraao panju na njega. Skinuvi svoju nepromoivu
vreu, izvukao je naoari za nono osmatranje i ukljuio ih.
Poto se ispovraao, Trol je obrisao usta mokrim rukavom od
koulje i upitao: - Kuda e?
Harvat je proverio pitolj i odgovorio: - Natrag u kuu.
- Ali ja imam gliser na pristanitu na kraju ostrva.
- A oni imaju helikopter. Helikopter je uvek bri od amca.
Trol je znao da je ovaj u pravu. - Pa ta emo? - upitao je.
Jo od kako su pobegli iz kue, Harvat je bio obuzet pitanjem ko
stoji iza tog napada. Jesu li tu zbog njega ili jure Trola?
Izgledalo je neverovatno da su ga Morel i njegov tim Omega pratili
sve do Brazila. ak i da jesu, ta vrsta napada je bila preterana i za
Morelove nazore.
to je vie razmiljao o tome, Harvat je sve vie shvatao da ti ljudi,
ma ko oni bili, jure Trola. oveuljkov spisak neprijatelja je bio dug i
poznat. Ima mnogo vlada koje bi ga rado videle mrtvog, ukljuujui i
ameriku. Povrh toga, patuljak je radio i za neke od najmonijih ljudi i

organizacija u svetu, i protiv njih.

Jedino na ta je Harvat mogao da rauna bilo je da ih napada
potceni na svoju sopstvenu tetu. - Moramo ih razdvojiti kako bismo
ih oslabili - rekao je.
- Kako da ih razdvojimo? - pitao je Trol.
- Gde su kljuevi od amca?
- U drau za ae pored prednjeg sedita.
Harvat mu je na brzinu objasnio ta eli od njega da uradi. Kada je
Trol klimnuo glavom, Harvat se okrenuo i poao ka kui.
Dok je hodao, molio se bogu da mu plan uspe.

92
Harvat je trao du plae do mesta gde je Trolova kua
natkriljivala vodu. Bilo je to mnogo blie nego to je Harvat eleo, ali
nije imao mnogo izbora.
Ulazei u vodu, pogledao je na svoj kobold i video koliko mu je jo
vremena ostalo.
Sputajui naoare za nono osmatranje na oi, Harvat je plivao
sve dok se nije naao tano ispod staklenog poda dnevne sobe. uo je
itav hor naredbi koje su odozgo izvikivali muki glasovi, ali ne na
engleskom. Svaka izgovorena re je bila na arapskom.
Ko god bili ti ljudi, oni nisu bili tu zbog Harvata. Bili su tu zbog
Trola. Na njihovu alost, nee im to biti srean dan.
Nametajui se tako da ima slobodnu liniju paljbe kroz nekoliko
polomljenih staklenih ploa iznad glave, Harvat je podigao beretu i
ekao. Kada mu se jedan ovek ukazao u vidokrugu, samo mu je
njegova ranija obuka pomogla da se uzdri da ne povue obara. Kada
se drugi ovek pridruio svom drugu, Harvat je brzo ispalio dva metka
jedan za drugim i smakao ih obojicu.
Nije ekao da vidi kakav je to utisak ostavilo. Ronei ispod
povrine vode, Harvat je otplivao dvostruko dalje nego to je to uinio
s Trolom i nije izlazio po vazduh sve dok mu se plua nisu osuila od
strahovite ei za kiseonikom.
Polako izranjajui glavu iz vode, Harvat se pojavio na bezbednoj
razdaljini i duboko udahnuo vazduh. Posmatrao je kuu u plamenu
osvetljenu jo jarkijim sevanjem od pucnjave. Drugovi one dvojice
ubijenih su pucali kroz stakleni pod na suparnika koji je ve bio
pobegao.
Harvat je otplivao do plae s druge strane kue. Stigavi do
peane obale, iscedio je vodu iz odee i krenuo ka glavnoj zgradi.
Borbene blekhok izme koje je nosio, kreacija jednog biveg
pripadnika mornarikih Foka, bile su gotovo potpuno suve posle
nekoliko metara. To je bilo zgodno, jer e morati da se brzo kree i
samo bi mu trebalo da vue dva nakvaena betonska bloka na

nogama.
Preavi preko plae, Harvat je doao do uzanog pojasa zelenila u
blizini ulaza u kuu. Leei potrbuke, koristio se laktovima da se
privue napred. Kada je priao kui, prvo je spazio pse. Oni su se
sklonili ispod jednog mostia u blizini neke sporedne zgrade. Sudei
po znacima nasilnog ulaska, u zgradi se verovatno nalazio generator
za napajanje glavne kue strujom.
Kada je Harvat dopuzio blie, uo je kako psi poinju da ree. Znao
je da nisu sposobni za napad, ali taj zvuk je bio dovoljan da se najei.
Procenio je razdaljinu od glavne kue, koja e izgoreti do temelja
za manje od jednog sata, i zakljuio da su psi bezbedni. Velika cisterna
za vodu s crevom stajala je u blizini.
Izaavi iz zaklona zelenila, Harvat je izleteo i brzo odmotao crevo.
Odvrnuo je slavinu sasvim malo i zatim postavio crevo blizu pasa kako
bi imali pristup sveoj vodi.
Pomislio je na trenutak da pokrene generator da skrene panju, ali
to bi samo otkrilo njegov poloaj. Bilo koja psiholoka prednost bila bi
kratkog daha a nije preostalo mnogo vremena.
Harvat se okrenuo, proao pored kue i zaustavio se na pola puta
do helidroma.
Pogledao je na sat i posmatrao kako otkucavaju poslednje
sekunde.
Kada je vreme isteklo, s druge strane ostrva se zaula grmljavina
kada je Trol upalio gliser i otisnuo se od pristanita.
Harvat je odmah primetio dvojicu mukaraca kako istravaju iz
upaljene kue. Trali su niza stazu i kada su stigli do otre krivine na
dva metra od njega, udahnuo je i povukao obara svog oruja dva
puta uzastopno.
Bereta sevnu dvaput i ona dvojica padoe, svaki precizno pogoen
u glavu.
Harvat se iskobeljao iz svog skrovita i povukao njihova tela sa
staze u bunje. Nosili su automatske puke ukrajinski goblin od devet
milimetara s priguivaem.
Harvat je izvukao goblin jednog od ubijenih, zajedno s dva
rezervna okvira, i pourio ka kui. Nije znao da li su ostali uli njegove
pucnje od rasplamsale vatre, ali kad helikopter ne bude hteo da se
podigne, preostali ljudi na zemlji e poeti da sumnjaju.

Zauzevi poloaj neposredno preko puta glavnog ulaza, Harvat je

ekao. Gotovo itava kua je bila u plamenu. Jesu li bila samo njih
etvorica u timu za napad i da li ih je sve pobio?
Nije tako izgledalo, ali nije ni izgledalo da je jo neko ostao u
upaljenoj kui. Vrelina je sigurno nepodnoljiva. Sve u svemu, nije bilo
mnogo prostorija za pretres.
Harvat je zadrao svoj poloaj i s napunjenim goblinom bio
spreman da zapuca. Minuti su prolazili.
Ve je hteo da dopuzi do kue i baci pogled unutra kad je zauo
neki pokret iza sebe. Okrenuo se taman na vreme da vidi dva pitolja
uperena u njegovo lice.

93
- To si ti - ree jedan od dvojice ljudi na savrenom engleskom.
Dok je govorio, povukao je pitolj unazad i Harvat je bolje
pogledao iza cevi. Kao da je ugledao lice mladoga Abu Nidala, crnih
oiju punih mrnje. Harvat je odmah prepoznao Filipa Rusara.
Ubica je nekako udno zautao, pokuavajui da odgonetne ta se
dogaa. Harvat je gotovo uo kako mu se zupanici u tom uvrnutom
mozgu okreu.
- Gde je patuljak? - konano upita Rusar dok je drugi ovek
oduzimao Harvatu oruje a onda se povukao unazad.
- Znamo da nije u amcu. On samo krui tamo po zalivu.
- Jebi se - rekao je Harvat, dok je sav kljuao od besa. ovek koga
je traio stajao je tu iznad njega a on nita nije mogao da uini. Harvat
se nikada u ivotu nije oseao tako bespomonim.
- Dakle, zna ko sam - uzvratio je Rusar uz osmeh pre nego to je
raspalio Harvata preko vilice drkom oruja.
- Ponovo te pitam. Gde je on?
Harvat se okrenu prema njemu i odgovori: - Ponovo ti kaem, jebi
se.
Na Rusarovom licu se iznova pojavio zagonetni osmeh posle ega
je usledio jo jedan udarac. - Tvoja izdrljivost na bol nije ni blizu tako
velika kao moja elja i sposobnost da ga zadam. Dakle, gde je Trol?
Harvat se oseao kao da mu se milion uarenih klinova zabija u
glavu. - Hmm - odgovorio je dok mu se pogled pomalo maglio. - Ah,
setio sam se, jebi se.
Rusar je zamahnuo orujem za jo jedan udarac, a onda se setio
neeg boljeg. Prislanjajuu cev na Harvatovo elo, proaputao je: Jedino me Trol zanima. Reci mi gde je i pustiu te da ivi.
- Ti nisi u poloaju da pregovara o bilo emu.
- Duhovito - kaza Rusar. - Mislio sam da je pitolj u mojim rukama.
- Zbog svih onih marinaca koje si pobio u Iraku - uzvratio je Harvat
- kao i zbog svega to si uinio meni dragim ljudima, gledau te kako
umire.

Osmeh se vratio na Rusarovo lice. - Osveta je zaista uzvien cilj.

teta to nije mogua u tvom sluaju.
Rusar je pritisnuo oruje na njegovo rame i pripremio se da puca. Zna, od nas dvojice, ti si taj koji e umreti danas.
Harvatov pogled je skrenuo levo, pa desno, u potrazi za kamenom,
granom, bilo ime to bi mogao da upotrebi protiv ljudi koji su ga
zarobili. Nieg nije bilo. Pored toga, nijedan od njih dvojice nije stajao
dovoljno blizu da bi im mogao udarcem u noge izmai tlo pod
nogama. Nije imao nikakvog reenja.
Harvat je pogledao Rusara u lice i zaustio da neto kae kada je
ubiin prst povukao oroz i Harvat je ugledao zaslepljujui blesak.

94
Fosfornobela svetlost je pogodila Rusarovog ortaka u grudi i
upalila ga kao svetionik.
Kada se Harvatu povratio vid, ugledao je Trola kako se gega
prema njemu s upotrebljenim signalnim pitoljem koji mu se klatio u
ruci.
Rusarov sauesnik je bio mrtav. Njegovo telo, koje se dimilo,
lealo je metar-dva dalje. Harvat je pogledao okolo da vidi Rusara, ali
njega nije bilo.
U trenutku kada je ustao, noge su mu zapretile da nee izdrati.
Oni udarci u glavu su bili tei nego to je mislio.
- Polako, polako - upozoravao je Trol, pritravi do Harvata da mu
pomogne da ustane.
- Gde je Rusar?
- Odjurio je prema helidromu.
- Zato ga nisi zaustavio? - upitao je Harvat dok je od ubijenog
oveka uzimao puku i rezervne okvire.
- Da ga zaustavim? Pa jesam ga zaustavio... da te ne ubije. upino
jedna nezahvalna.
Harvat je ve bio na stazi i trao je ka helidromu i pre nego to je
Trol zavrio reenicu. Zvuk okretanja elise postajao je sve jai. Letilica
se ve podizala.
Kada je Harvat stigao do helidroma, helikopterje ve bio iznad
drvea i kretao se prema vodi. Harvat je kroz umu izbio na plau na
drugoj strani ostrva.
Stigavi tamo, podigao je svoj goblin i otvorio vatru. Video je kako
su bar dva hica udarila blizu repnog rotora, to je bilo nedovoljno da
obori letelicu ili je prisili da se prizemlji. Harvat je ispalio i ostala dva
okvira mada je znao da je helikopter na samoj ivici dometa, ako ne i
van njega.
Budui da je Trolova kua potpuno bila u plamenu, pomo e
ubrzo stii. Moraju nestati odatle pre nego to iko doe.
Harvat je krenuo s plae i proao kroz umu. Kada se vratio do

ugljenisanog tela Rusarovog pratioca, Trola vie nije bilo tamo, kao ni
oruja, ukljuujui i Harvatovu beretu.
Zauo je neki zvuk u blizini upe s generatorom i tiho je otpuzio da
ispita ta je.
Trol je bio na rukama i kolenima s orujem i Harvatovom
nepromoivom vreom pored sebe.
- Jesi li ga uhvatio? - pitao je Trol, ne okreui se.
- Ne - odgovori Harvat i pokaza na prazno automatsko oruje.
- Ja sam imao samo jedan projektil, zna - nastavio je Trol. Pogodio sam oveka koji mi je bio najblii mada sam se i onda plaio
da ne promaim.
- Hou da se pomeri tri koraka udesno od tog oruja.
- Ovog? - ree Trol, pokazujui na gomilu, i ustade licem okrenutim
ka Harvatu. - Uzeo sam ga za tebe. Time ti se zahvaljujem to si pustio
crevo da tee za pse.
- Samo se ti pomeri.
Trol uini kako mu je reeno.
Kada je Harvat krenuo da prikuplja te stvari, patuljak se nasmeja i
ree: - Ne veruje mi, je l da?
Harvat se malo nasmeja dok je proveravao da je metak u cevi
njegove berete, a potom je ostale stvari stavio u svoju nepromoivu
vreu.
- Nije moja greka to ovek koga sam pogodio nije Rusar. Svi vi
visoki ljudi liite jedan na drugog otpozadi.
- Jo jedan razlog da ti nikada ne okreem lea - odgovorio je
Harvat, podiui vreu i prebacujui je preko ramena.
- Zato si slagao Rusara? - upitao je Trol, menjajui temu.
- Da si mu kazao gde sam, spasao bi svoj ivot.
- Rusar bi me ubio u svakom sluaju. Nisam mu rekao gde si jer je
moje naelo da ne pomaem zlim ljudima da napreduju u ivotu.
- Dirljivo.
- Kad smo kod toga - dodade Harvat - zato si se ti vratio? Trebalo
je da podvee upravlja na amcu, pusti ga u zaliv i saeka me.
- Poto nisam uo da helikopter uzlee, pomislio sam da si uspeo u
prvom delu svog plana, ali sam ipak bio rezervisan prema ostatku
plana.
- Valjda bi trebalo da mi je drago zbog toga.

- Ne - uzvratio je Trol - samo treba da si zahvalan. Makar malo.

Harvatu nije bilo jasno kako se osea to svoj ivot duguje takvom
oveku, pa da ne bi razmiljao o tome, sada je on menjao temu. Otkud to da uzme signalni pitolj?
Trol pogleda Harvata i ree: - U ivotu je i mala prednost bolja ni
od kakve.

95
Umesto da pou na sever ka Riju, krenuli su du obale ka jugu, do
Paratija, malog portugalskog ribarskog sela iz osamnaestog veka.
Smeten na umovitim obroncima Sera do Mara, Parati je bio okrenut
zalivu sa stotinama nenaseljenih ostrva. Liio je na Angru dos Reis ali
bio je znatno skromniji.
Tu su i stanovnici i posetioci bili diskretniji i ili su posedovali ili
iznajmljivali preureene ribarske kolibe ili neke od malih gradskih
vila pokrivenih terakotom. Bio je potpuno drukiji od detsetovske
Angre, to je Harvatu sasvim odgovaralo.
Doplivao je natrag do amca i vratio se na ostrvo po Trola i
njegova dva psa, Argosa i Drakoa. Bilo je to veliko zezanje, ali Trol
nije hteo da poe bez njih.
Ostavili su amac oko kilometar i po od grada i Harvat se vratio
peice da bi obezbedio prevoz za njih. Bilo je tu kola da se bira veina vlasnika ih je ostavljala na jednom od javnih parkiralita
posebno izdvojenih za stanovnike ostrva koji nisu imali potrebu za
svojim vozilima dok ne bi krenuli natrag kui za Rio.
Harvat je odabrao prva kola koja je ugledao, beli dip tojota
sekvoja sa zatamnjenim staklima.
Kada su stigli u Parati, jo je bio mrak. Kupili su vode za pse i neto
hrane za sebe na benzinskoj pumpi koja radi celu no i zatim se
zaustavili na mirnom seoskom putu da jedu i odmore se. Harvat je
imao pitanje. - Zato Rusar hoe da te ubije?
- I ja se pitam - rekao je Trol, zahvatajui iz posude od stiropora
kaikom jelo od gustog pasulja i kobasica, poznatije kao fejoada. - Iz
nekog razloga on budno motri na mene. Iskoristio me je da te
pronaem, a sada kada zna da ti pomaem u pokuaju da ga zaustavi,
hteo bi da me nema. Jedino u tome vidim nekakav smisao.
Bio je u pravu. To je bilo jedino objanjenje koje ima smisla. Trol je
umeo dobro da zatre svoj trag, ali ni on nije bio savren. Da jeste, nebi
Tom Morgan i ljudi iz Sargasa uspeli da ga pronau.
- Prijatelji me zovu Nikolas - rekao je Trol posle due pauze.

Harvat nije bio raspoloen da se s njim zbliava pa je preao preko

te opaske i odvio svoj sendvi.
To nije obeshrabrilo Trola. - To je kao nekakav nadimak. Oduvek
sam voleo decu, a sveti Nikola je njihov zatitnik.
- Ali i zatitnik prostitutki, provalnika i lopova.
Trol se osmehnu. - Neobino adekvatno za deakakoji je odrastao
u burdelju, ta misli?
Momak je pravi brbljivac, pomislio je Harvat, predajui se hrani.
- A ti? - upitao je Trol. - Kako to da se tvoje ime pie samo s jednim
slovom T? 20
Harvat popi malo vode. Jasno mu je bilo da mora neto da kae. Tako je moja majka odabrala - rekao je, sputajui vodu. - Srednje ime
mi je Tomas pa joj se nije svialo da imam tri slova T u imenu kada se
ispie moje puno ime. Tako je izostavila jedno T.
- ao mi je zbog onoga to joj je Rusar uinio.
- Tebi je svejedno - uzvratio je Harvat. - Radije ne bih razgovarao s
tobom o svom linom ivotu.
Trol podie ruke uvis u znak predaje. - Naravno. Razumem. Niko
te ne moe kriviti to se tako osea. Ljudi do kojih ti je stalo proli su
kroz previe toga.
- Najblae reeno - promrmljao je Harvat.
- Ja ti se mnogo ne dopadam, zar ne, gospodine Harvate?
Harvat tresnu flau s vodom o pod, uplaivi svog saputnika i
razljutivi pse koji su poeli da ree pozadi.
Pogledavi u ogledalo, Harvat naredi psima da budu mirni i oni
odmah uutae.
Okreui se prema Trolu, rekao je: - Jedan od mojih najboljih
prijatelja je poginuo u Njujorku zbog tebe. To to si najurio Rusara
signalnim pitoljem nee nas pomiriti.
Trol je utao nekoliko trenutaka. Harvatov pogled ga je sve vreme
pekao. Konano je progovorio. - Znam da ne postoji nita to bih
mogao da kaem ili uinim da ti vratim prijatelja. Ako ti je za utehu, Al
Kaida bi u svakom sluaju napala Njujork, ak i bez obavetajnih
podataka koje sam im dostavio.
- Njujork nikada ne bi bio meta da nije bilo tvojih podataka odbrusi Harvat.
- To nije tano. Osoba iz vae vlade koja mi je prodala informacije

nudila ih je onome ko vie plati. Desilo se da sam ja bio najspremniji

da platim. Da nisam ja, neki drugi posrednik bi ih kupio i one bi ipak
nale svoj put do Al Kaide.
- I ti misli da si ti zato ist?
- Ne - rekao je Trol. - Ne mislim. Hou samo da zna da nije lako
iveti s tim.
Harvat ga je gledao. - Hiljade Amerikanaca je poginulo u napadu
gorem od onoga jedanaestog septembra a tebi je teko da ivi s tim.
Pa drago mi je da znam da ima bar malo grie savesti.
- Misli da bih poverovao da ti nisi nikada uinio neto ega se
stidi?
- Veruj ta hoe - odgovorio je Harvat. - Moja savest je ista.
- Svaki put kad si povlaio obara, znao si da je osoba s druge
strane zasluila da umre? To si inio za Ameriku. to bi se reklo,
tipino ameriki, kao amerika pita od jabuka. Zar nije? Nikada se nisi
pitao da li je ono to ini dobro. Nikada se nisi pitao da nisu napravili
greku tvoji pretpostavljeni. Jednostavno si izvravao nareenja.
Harvat je stezao volan do bola. - Samo da neto razjasnimo. Jedini
razlog zbog koga sedi ovde pored mene i jo die je taj to mislim da
jo moe biti od koristi.
Ostatak vremena su proveli utei. Harvat je bio zaokupljen
mislima kako da zaustavi Rusara, a Trola je zaokupljala misao kako
mu je sudbina postala neraskidivo vezana za Harvatovu. Rusar nee
prestati da uhodi obojicu dok su ivi ili dok njega neko ne ubije.
Svialo mu se ili ne, Trol je shvatio da on i Harvat imaju zajednikog
vrlo opasnog neprijatelja. Takoe mu je bilo jasno da je Harvat
najbolja prilika da se Rusar odstrani, zauvek.
U tom trenutku vie nije bio u pitanju povraaj novca i podataka.
Njegov ivot je na svaki nain bio u Harvatovim rukama.

Kada su prodavnice i firme konano poele da rade narednog

jutra, Harvat je, koristei se imenom Brauner, iznajmio malu vilu
ograenu zidom koja je gledala na okean. to manje panje privuku,
utoliko bolje.
Kada se Harvat vratio iz kupovine, zatekao je Trola kako se igra sa
psima u travnatom dvoritu.

Kada je Harvat priao, jedan od pasa je poeo da rei. Drugi je

dotrao do Harvata i ispustio mu pred noge tap s kojim se igrao.
Zatim je ivotinja posluno sela i ekala da vidi ta e Harvat da uini.
- Mislim da te se Argos sea - rekao je Trol, prelazei preko
dvorita. Pokazujui glavom na kutiju koju je Harvat nosio, upitao je: Treba li pomo?
- Aha - odgovorio je on, krivei glavu ka ulici. - Ima jo mnogo
stvari u kolima.
Kada je Trol poao prema vozilu, Drako ga je pratio, ali Argos je
ostao gde je bio.
Kada su bili van vidokruga, Harvat uzdahnu, prebaci kutiju u levu
ruku i sagnu se da podigne tap.

96
Vila, koju je Harvat odabrao, bila je opremljena svim moguim
udobnostima - brzim internetom, plazma televizorom sa satelitskom
antenom, dobrim stereo-ureajem i kuhinjom koje se ne bi postideo ni
vrhunski kuvar.
Trol je stajao sa svojim laptopom pored stereo-ureaja dok je
Harvat odlagao ostatak namirnica.
- Da li e ti smetati? - pitao je Trol. - Ja volim da sluam muziku dok
kuvam.
Harvat je slegnuo ramenima i nastavio da raspakuje kese i kutije
dok je Trol povezivao laptop sa stereo ozvuenjem i ubacivao jednu
od svojih digitalnih muzikih listi.
- Poto si ti iao u prodavnicu - objavio je Trol, ulazei u kuhinju
pored Harvata - ja barem mogu da spremim ruak.
- Ne mora - odgovori Harvat.
- Moram - uzvratio je, izvlaei male merdevine iz ostave i vukui
ih do sudopere gde je zatim oprao ruke. - Ako si usredsreen, kuvanje
moe da bude neka vrsta zen-budistikog doivljaja. Smatram da me
to oputa. Pored toga, ne prua mi se prilika da esto kuvam za druge.
Izvlaei brama pivo iz paketa, Trol mu je pruio jedno kao znak
pomirenja.
Harvatu je bilo potrebno pivo vie nego to je taj oveuljak
mogao i da pretpostavi, te ga je prihvatio. Pronaao je otvara za flae,
otvorio pivo i seo na barsku stolicu uz kuhinjsku radnu povrinu.
Grozniavo je razmiljao. Morao je da vidi kako su mu mama i Trejsi.
Takoe je morao da se raspita za Kejt Palmer i Karolin Leonard, a i za
Emili Hokins i psa. Gospode, pomislio je. Nije ni udo to mu je bilo
potrebno pie pre nego to pone sa svim tim.
Potegao je iz flae. Prijalo mu je. Hladno, taman onako kako pivo
treba da bude. Bilo je to sitno zadovoljstvo, jedno od retkih koje je
sebi dozvolio posle due vremena. Monaki nain ivota nije iao uz
njega.
Poto se Trol ova muzika oglasila, izvukao je iz depa tanki

daljinski upravlja za stereo i pojaao zvuk. - U kuvanju, najhitniji su

sastojci - primetio je Trol. - ak i muzika.
Harvat je vrteo glavom. Koji ekscentrik, pomislio je i otpio jo piva.
Nije ga ni progutao kada je shvatio ta sluaju.
- Je li to Butsi Kolins?
- Da. Ova pesma se zove Rubber Duckie. Zato pita?
- Onako - odgovorio je Harvat, koji i na disku i na vinilu imao
album Ahh... The Name Is Bootsy, Baby! odakle je pesma Rubber
Duckie.
- ta? - upita Trol, s kuhinjskom krpom preko ramena i noem za
seckanje u desnoj ruci dok je spremao ruak. - Misli da tip kao ja ne
moe da uiva u klasinoj amerikoj fank muzici?
Harvat podie ruke kao toboe u samoodbrani. - Ne poznajem
mnogo ljudi koji vole Pehelbelovu muziku i fank.
- Dobra muzika je dobra muzika, a to se tie fanka, Butsi je
najbolji. U stvari, da nema Butsija i njegovog brata Ketfia, ne bi bilo ni
fank muzike. Bar ne ovakve kakvu mi danas poznajemo. Dejms
Braun nikada ne bi postao kum soula da nema tehnike podrke
Pejssetera da mu uoblie zvuk. A da ne govorim ta oni znae za
Dorda Klintona i Fankadelik.
Harvat je bio impresioniran. - Pijem u to ime - rekao je, podiui
pivo. Ima u tom Trolu vie nego to bi se oekivalo.
Kao da je posmatrao maioniara. Harvat je smatrao da je dobar
kuvar, ali bio je daleko od Trola. oveuljak je uzeo malo ribe, malo
hleba i jo neke sastojke i napravio predivnu riblju orbu uz hleb i
umak od maslina i belog luka.
Kada je Harvat raistio sto, uzeo je daljinski upravlja i iskljuio
ton na stereo-ureaju. - Neto mi je i dalje udno u svemu ovome rekao je. - Za vreme tvog odnosa s Adarom Nidal, nikada je nisi pitao
ta radi njen sin?
Trol se odmakao od stola i salvetom potapkao krajeve usana. Naravno da jesam, utivosti radi. Nije bila mnogo otvorena kad se radi
o Filipu. Mislim da je bila izuzetno razoarana u njega. Govorila je: On
radi za uzvieni cilj, ili: On mnogo obeava kao jedan od najuzvienijih
Alahovih vojnika.
- to je bila ista glupost, zar ne? - rekao je Harvat, ostavljajui
tanjire pored sudopere, a onda se okrenuo. - Mislim, ona mi nikada

nije delovala kao predana muslimanka. Pila je i radila mnogo toga na

ta bi se Alah mrtio.
Trol se nasmeja. - Uprkos mnogim navikama koje je usvojila kako
bi se to bolje sjedinila sa zapadnjakim drutvom, mislim da je u srcu
ipak bila prava mudahedinka.
Harvat je uzeo jo jedno pivo iz friidera i seo za sto s otvaraem
za flae u ruci. - Ko onda upravlja Rusarom? Nije on sam od sebe
iskoio iz Gitma. Smru Adare i Haima, Abu Nidalova organizacija se
u sutini raspala. Ona nije bila vieglava hidra kao Al Kaida. Odsekli
smo dve glave i udovite je crklo.
- Ili vam je tako vaa obavetajna sluba rekla.
- Zna li neto drugo?
- Ne - ree Trol, ustajui da skuva kafu. - Sve to sam video slae se
s tvojom ocenom.
- Onda znai da je Rusar postao slobodan agent. Neko mora da ga
je uzeo pod svoje. Pitanje je ko.
Trol je dovukao merdevine do tednjaka i popeo se na njih. - Kad
bismo znali ta je upotrebljeno da privoli Sjedinjene Drave da puste
Filipa i njegovu etvoricu kolega zatvorenika iz Gvantanama, moda
bismo mogli da dobijemo sliku za koga on radi. No, mi to ne znamo, a
bez toga mislim da neemo daleko odmai.
Harvat nije voleo da prizna, ali Trol je bio u pravu.
Takoe nije hteo da prizna da je jedini nain da izae iz orsokaka
u kome se naao taj da oda tajnu od ogromne vanosti po nacionalnu
bezbednost neposrednom neprijatelju Sjedinjenih Drava.

97
Tada je Harvat zaista poinio delo izdaje. Tu nije bilo sumnje.
Jedina dobra strana bi bila ako iz toga ispadne neto vrednije.
Ne neto vrednije za njega lino. To mora da bude neto vrednije
za zemlju. Ako se to ne desi, Harvat bi na taj nain izdao sve ono za ta
se borio.
Ispitivaki je posmatrao Trolovo lice ali nita nije video na njemu. Tebi ovo ni na koji nain ne zvui poznato? Adara ili Abu Nidalova
organizacija ti nisu nita slino spominjali?
- Ciljanje dece je veoma slino onome to se desilo u Beslanu. U
stvari, rekao bih da je otmica kolskog autobusa naprednija. Mnogo je
lake zarobiti kolski autobus nego kolu.
- Ali ta je s Adarom? Da li su ona ili njeni ljudi ikada pominjali
tako neto?
- Nisam s njom razgovarao o taktici - odgovorio je Trol.
- Bar ne esto. Ja se kreem u svetu informacija. To su moje
berzanske akcije. Da su Adara ili organizacija njenog pokojnog oca
planirali takav napad, ona sigurno ne bi o tome razgovarala sa mnom.
Dovoljno me je dobro poznavala da zna da bih bio protiv toga.
- Tano. Zaboravio sam - ree Harvat. - Sveti Nikola.
- U svetu u kome ivimo, rune stvari se dogaaju svakodnevno.
Ubijaju nedune ljude. Ponekad su ti neduni deca. Mislim da vi u
Americi to nazivate kolateralnom tetom. Meutim, sramota je
namerno ciljati decu. Onoga ko je smislio taj napad treba obesiti za
muda.
Harvat se slagao. Meutim, njegovo slaganje s Trolovim stavom
nije ga nimalo vie pribliilo saznanju ko se krije iza Filipa Rusara i ta
jo nameravaju.
Dugo je tako seeo utei, razmiljajui, sve dok Trol nije kazao: Pokuavao sam da pronaem vezu, izvan ideologije, izmeu Filipa i
ostalih ljudi koji su s njim puteni na slobodu. Moda je to bila greka.
- Kako?
- Moda veza ne postoji. Moda su ostala etvorica samo

predstavljala paravan. Kao kada u vaoj zemlji mnogobrojni

helikopteri slini predsednikom polete istovremeno i krenu
razliitim pravcima.
Harvat se nije toga bio setio. - Ja sam krenuo od Ronalda Palmere
jer je bio blizu, u smislu razdaljine.
- Nema veze s kim si poeo. Mi smo traili vezu izmeu petorice
putenih iz Gitma, a ja mislim da ona ne postoji. Mislim da se radilo o
Filipu od samog poetka, a povezivanje njega s ostalom etvoricom je
bila dimna zavesa.
Harvat se slagao s njim do te take. - Dobro, recimo da ostala
etvorica nisu bitna za na neposredni cilj. I dalje ne znamo ko stoji
iza Rusara.
- Bar ne za sada.
- Ne pratim te.
Trol je pogledao Harvata i osmehnuo se. - Slaemo se u jednom da neko pomae Filipu. Bez obzira ko je ta osoba...
- Ili organizacija - dodade Harvat.
- Ili organizacija, oni tebi stvaraju nedae i Filipa su poslali da me
zaustavi da ti pomaem.
- Slaem se.
- Hajde onda da to razloimo na najmanje, najloginije podatke uzvrati Trol. On je bio majstor za slagalice i bio je potpuno u svom
elementu. - Najverovatnije, Filip nije imao ni veza ni sredstava da
izvede ovaj napad na mene. Neko je morao da smisli i organizuje tu
igru za njega.
- A koristio je ljude koji govore arapski - dodao je Harvat.
- to znatno suava broj operativaca u Junoj Americi.
- Osim ako ih nisu doveli ovamo ba za ovaj posao.
Trol klimnu glavom. - Mogue je. Meutim, mnogo njih je tu
umeano. Neko je morao da obezbedi oruje, helikopter i pilota koji
pristaje na to. Najverovatnije je organizovano i nadgledanje. ak i da
je glavna snaga pristigla spolja, neko im je morao pomagati ovde na
licu mesta, a to je morao da bude neko koga su Filip i njegovi ljudi
poznavali i verovali mu.
Harvat ga je posmatrao dok je sluao.
- Ima tu jo neto - ree Trol. - Vanije od svega.
-ta?

- Novac - odgovorio je on. - Ovo mora da je veoma skupo. Nisu

mogli tek tako uetati u zemlju s toliko gotovine. Brazilci su vrlo strogi
u vezi s pranjem novca i nezakonitim radnjama. To je zahtevalo...
- Banke - upade Harvat.
Trol ponovo klimnu glavom.
- Misli li da je mogue ui u trag unazad, putem kojim je novac
stigao?
Pritiskajui prstima slepoonice, Trol je razmiljao. - Kad bismo
znali koju je osobu ili grupu Filip ovde na terenu koristio za
obezbeivanje svega potrebnog, mislim da bih mogao.
- ta ti je potrebno? - upita Harvat, pazei da mu se nada ne oita u
glasu.
- Dve stvari. Prvo, potreban je novac da bi se pronaao novac. Bie
mi potreban gotov novac i to mnogo. Morae da mi odmrzne znatnu
koliinu. Morau da izaem na trite novca da bih doao do imena
posrednika i ostalih osnovnih informacija. Moramo mnogo platiti da
bismo brzo dobili informacije. Brokerima kojima emo prii upalie se
radari. Namirisae krv i odmah e se zapitati da li bi te informacije
mogli da prodaju nekom drugom za vie novca. Moramo biti spremni
da iz rukava ponudimo mnogo kako ne bi smeli da nas zezaju i
raspituju se okolo.
- A koja je druga stvar? - upita Harvat.
- Kada uemo u trag, moramo brzo da radimo. Bie mi potreban
daleko jai raunar od ovoga.
- Koliko jai?
Trol ga pogleda i odgovori: - Ima li neke prijatelje u Nacionalnoj
bezbednosnoj agenciji ili Centralnoj obavetajnoj agenciji koji ti
duguju uslugu?

98
Harvat je imao prijatelje i u NSA i u CIA. Zapravo, bio je nedavno u
sauni s direktorom Agencije u njegovom golf klubu. Meutim, neto
mu je govorilo da bi molba za pomo od ikoga iz tih ustanova u toni
trenutku mogla samo da uvea njegovu nevolju.
Poto mu je Trol malo bolje objasnio svoje raunarske potrebe,
Harvat je shvatio da NSA i CIA nisu jedina vladina tela koja su
sposobna da zadovolje njegove elje. Postojala su i druga tela, kao na
primer Nacionalna geo-prostorna obavetajna agencija, ili skraeno
NGA.
Ranije poznata kao Nacionalna kartografska agencija, NGA je
predstavljala veliku obavetajnu i borbenu podrku pod okriljem
Ministarstva odbrane. Oni su tamo takoe imali jaku raunarsku bazu
na raspolaganju, a tamo je sluajno radio Harvatov prijatelj Kevin
Makolif.
Makolif i Harvat su bili lanovi jedne nezvanine grupe saveznih
dravnih slubenika koja je svake godine zajedno trenirala za godinji
maraton marinaca u Vaingtonu.
Makolif je bio od izuzetne pomoi Harvatu tokom teroristikog
napada na Menhetn za etvrti juli i od predsednika je dobio posebnu
zahvalnicu. Bio je vrlo ponosan zbog toga. Mada je prekrio mnoge
interne propise NGA i ne samo jedan zakon pri tome, ponovo bi isto
uinio u dahu, bez pogovora.
Budui da mu je Makolif u prolosti pomagao u osetljivim
zadacima, Harvat se nadao da ponovo moe da rauna na njega.
Trolu su bila potrebna dva dana i dvostruko vie novca nego to je
predvideo da dobije informacije koje je traio. Na kraju se isplatilo.
Brazil je relativno mala zemlja i on je otkrio ne samo ko je pomagao
Rusaru na terenu, ve je takoe dobio priblinu sliku o tome kako su
prali novac i premetali ga.
Tada je doao red na Harvata i on je odluio da nazove Kevina.
- Jesi li ti, jebote, poblesavio? - pitao je Makolif kada ga je Harvat
pronaao. - Ni sluajno!

- Kevine, ne bih te pitao da nije vano - rekao je Harvat.

- Naravno da ne bi. Jedno je da izgubim posao zato to ti pomaem,
a da izgubim ivot kad me osude za izdaju neto je sasvim drugo.
Izvini, ovo je kraj naeg razgovora na tu temu.
Harvat je pokuao da ga umiri. - Ma, daj, Kevine.
- Ma, daj ti - uzvratio je. - Trai od mene da kontrolu nad
raunarima Ministarstva odbrane prepustim osobi poznatoj po krai
obavetajnih podataka od vladinih organizacija.
- Pa stavi zatitu na ono to je osetljivo.
- Kome ja govorim? To su raunari Ministarstva O-D-B-R-A-N-E.
Sve je osetljivo. Jedno je kad mi trai da izvuem neku sliku, Skote, a
sasvim drugo je kad trai od mene da irom otvorim vrata i
omoguim ti slobodan i neogranien pristup...
- Ne traim ti slobodan i neogranien pristup. Samo mi treba
dovoljno kapaciteta da...
- Da izvede raunarski upad s raunara amerike vlade u
nekoliko bankarskih mrea kako bi mogao lake da prodre u njih.
To upravo i jeste bio kljuni zahtev i Harvat nije mogao da krivi
Makolifa zbog protivljenja. Sve to je u prolosti bio zamolio tog
operativca NGA nije bilo ni blizu najnovijeg zahteva. Makolif bi morao
da ima bolji razlog od njihovog prijateljstva da bi stavio na kocku
svoju karijeru, a moda i vie.
Harvat je odluio da ga obavesti o svemu to se zbilo.
Kada je zavrio, s druge strane ice zavladao je muk. Makolif nije
imao pojma kroz ta je Harvat sve proao od njujorkih napada. - Ako
bi banke saznale odakle dolazi napad, krajnji ishod po ameriku vladu
bi bio gori od radioaktivnog - rekao je.
Harvat je oekivao takav odgovor, te mu je Trol sastavio opirnu
beleku o tome ta eli da uini. - A ta ako postoji nain da se ovo
izvede bez traga koji bi vodio do Sjedinjenih Drava? - upita Harvat.
- ta ima na umu?
Harvat je objanjavao njihov plan dok ga je Makolif sluao.
- Povrinski gledano - uzvratio je operativac NGA - ima smisla.
Verovatno je mogue to uiniti na taj nain, ali tu ipak ima i jedna loa
karta koja kvari ceo posao.
- Trol - ree Harvat obeshrabreno.
- Tano - odgovorio je Makolif. - Ne kaem da bi ti ikada namerno

naneo tetu svojoj zemlji, ali on bi mogao da bude trojanski konj, a ja

ne bih voleo da budem glupavi kurvin sin koji e ostati upamen po
tome to je irom otvorio kapije da bi pustio tog konja unutra.
Harvat nije mogao da se suprotstavi takvom Makolifovom
razmiljanju. Dozvoliti Trolu pristup tim raunarima je gotovo isto to
i profesionalnom lopovu staviti u ruku napunjen pitolj i poslati ga u
slabo osvetljenu garau punu bogatih ena okienih zlatom. Nijednom
od njih ne moe verovati da e se lepo ponaati.
Mada je Makolif saoseao s Harvatovom sudbinom i iskreno eleo
da mu pomogne, pustiti neprijatelja Sjedinjenih Drava kroz vladinu
softversku zatitu nije dolazilo u obzir.
Taj koncept je pak Harvatu doneo novu ideju. - A ta ako Trola
ostavimo po strani? - upitao je.
Makolif se nasmeja. - A ja treba da izigravam idiota kad me budu
ispitivali? Znam da si sada s njim. Ako otvorim makar i jedan ulaz za
tebe, to je isto kao da sam ga otvorio i za njega.
- Ali ta ako nita ne otvori ni za koga od nas? - pitao je Harvat.
- Za koga u otvoriti? Ako nisi ti a nije ni Trol, ko e izvriti taj
upad?
Harvat je malo zastao i onda odgovorio: - Ti.
- Ja? - odvratio je Makolif. - Sad vidim da si stvarno lud.
Makolifu se nije dopadala ideja o izvrenju upada u mreu
finansijskih institucija isto kao to mu se nije dopadalo ni da dozvoli
Harvatu i Trolu da uu u mreu Ministarstva odbrane i sami obave tu
operaciju. S koje god strane da pogleda, nema dobre strane.
Ne radi se o tome da Makolif to ne moe da izvede. Nije bio u
pitanju njegov dar da upadne u sloene mree. Problem je u tome to
je on voleo svoj posao. Voleo je NGA. Voleo je svoje pretpostavljene i
ljude s kojima je radio. Harvat je zaista previe traio od njega.
Spisak svega onoga to bi se Makolifu moglo desiti ako ga uhvate
bio je predugaak. eleo je da pomogne Harvatu ali nije mogao da
nae nain da to uini a da sebe ne dovede u ozbiljnu opasnost.
Harvat mora da je pogaao njegove misli poto je rekao:
- aljem ti mejl - i trenutak kasnije raunar Kevina Makolifa se
oglasio zvunim signalom da je neto prispelo u njegov inboks.
Mejl je bio s Harvatove zvanine adrese iz Slube unutranje
bezbednosti i pruao je operativcu NGA neto to mu je bilo potrebno

da se oslobodi ograda i priskoi u pomo Skotu Harvatu - uverljivo i

prihvatljivo poricanje istine.
U tom mejlu, Harvat je izjavio da radi pod neposrednim
rukovodstvom predsednika Deka Ratlida i da je pomo Makolifa,
kao i prilikom napada na Njujork, neophodna u situaciji nude za
dravnu bezbednost.
Harvat je posebno istakao da je Makolifova umeanost od
izuzetnog znaaja i da o onome to radi ne sme da obavesti svoje
pretpostavljene niti bilo koga od svojih kolega. Meji ga je ubedio da je
predsednik sasvim svestan Makolifove uloge i da odobrava njegovo
uee u svakom zadatku koji bi mu Harvat odredio.
Jasan i jednostavan, predstavljao je neku vrstu polise osiguranja.
im ga je proitao, Makolif ga je odtampao u dva primerka. Jedan je
zakljuao u gornju fioku svog stola a drugi je stavio u koverat koji je
adresirao na svoju kunu adresu.
Sadrina tog mejla je bila obina glupost i Kevin Makolif je to znao,
ali je mnogo voleo Harvata i eleo je da mu pomogne. Kada je
poslednji put zbog Harvata prekrio pravila i zakon, primio je
zahvalnicu od predsednika.
Makolif je razmiljao da ako se bude opekao, dobar advokat bi
verovatno mogao da upotrebi taj mejl od Harvata da ga spase otkaza.
Naravno, pretpostavka toga je da ga uhvate, to Kevin Makolif nije
planirao da se dogodi.
- Dakle, pristaje li? - upita Harvat.
- Poto vidim da je ovo neposredni zahtev koji dolazi od
predsednika Sjedinjenih Drava - odgovorio je Makolif - kako mogu
da kaem ne?

99
Kasnije iste veeri
Kofa krvi
Virdinija Bi, Virdinija
Formalno, taj bar u predgrau Virdinija Bia u Virdiniji nije ni
imao ime, niti je bilo istaknuto spolja na tronoj graevini, a nije bilo
ni svetlee reklame na zemljanom parkiralitu. Kao ni njegovi
posetioci, to mesto nije elelo da~ privlai panu na sebe.
Njegovi gosti su ga znali kao Kofu krvi ili jednostavno kao Kofu.
Niko nije znao otkud mu to ime. Njegova neprimetnost je bila
smiljena kako bi se oni kojima tu nije bilo mesto drali po strani, pa
bili oni sugraani ili turisti. Kofa je bila bar ratnika, taka.
Bar je pre svega gostio mukarce i ene iz Specijalnih operacija
Mornarice SAD, ali su njegova vrata bila otvorena i za ostalo osoblje
specijalnih operacija bez obzira kom rodu vojske pripadali.
Kofa je takoe bila popularno pojilo za jo jednu ratniku grupu pripadnike policije Virdinije, kad nisu bili na dunosti.
Bio je otvoren sedam dana u nedelji i nijedno vee nije bilo
nezanimljivo za odlazak u Kofu. Bez obzira to je u pitanju bila samo
odreena vrsta posetilaca, bar je bio prepun redovnih gostiju u tom
trenutku.
Poto je njegov vlasnik Andre Dalo rukovodio barom i radio u
njemu s Kevinom Dokerijem, pri emu su obojica penzionisani
pripadnici Tima dva mornarikih Foka, svi su Kofu smatrali zapravo
drugom kuom lanova tima.
to se tie unutranjeg ureenja, bilo je mnogo uobiajenih
neonskih reklama za pivo i natpisa proizvoaa alkohola, ali ono to
je Kofu inilo jedinstvenom bili su predmeti koje su donosili gosti.
Poput Magistrata u Veneciji, koji je nalagao mletakim trgovcima
da donose blago za ureenje gradske bazilike, Dalo i Dokeri su jasno
stavljali do znanja svojim muterijama da oekuju da im donose razne
predmete sa svojih zadataka u inostranstvu to e doprineti slavi bara.

To je svesrdno prihvaeno, tako da je Kofa postala muzej u malom

u kome su bili izloeni suveniri iz operacija irom sveta. Od radioaparata koji je Sadam Husein sluao u trenutku kada je zarobljen pa
do noa koji je pripadnik mornarikog tima Nil Roberts upotrebio u
Avganistanu kad mu je ponestalo municije i runih bombi. Zbirka Kofe
je bila izuzetna.
U stvari, vlasnici bara su ugovorili s direktorom Muzeja
mornarikih Foka da im pomogne da popiu i zavedu sve predmete.
Taj mini-muzej je imao veliki ugled i najuvenije vojne akademije u
zemlji su mu zavidele.
Budui da je to bila zadubina Foka, mnogi predmeti su bili u
velikoj meri okrenuti u tom pravcu. Na jednom zidu se nalazio mural
koji je oslikao Pit Gusar Karolan, bivi ovek aba Podvodne
odbrane. Slika je predstavljala Foke u akcijama od Vijetnama do danas
kako donose slobodu udaljenim krajevima zemljine lopte.
Jedan ugao je bio izdvojen kao mesto dubokog potovanja. Prsluk
Podvodne odbrane, maska za plivanje i ronilaki no MK3 na pojasu
su stajali iza jednog okruglog stoia na kome je bila mornarska kapa
i prazna stolica u znak seanja na pale drugove. Na zidu su bile slike
svakog pripadnika Foka koji je poginuo u akciji od poetka rata protiv
terorizma.
Tu su se jo nalazili iraki bajonet, avganistanski kalanjikov,
filmski plakati filmova Okoreli specijalci i Stena uz kartonsku figuru
Stvorenja iz Crne lagune u prirodnoj veliini, kao i velika fotografija
Zarkavija 21 poto su na njega avioni sruili bombe.
Bila je tu i zbirka novanica s Filipina, iz mnogobrojnih zemalja
Bliskog istoka, Afrike, June Amerike i sa svih strana gde su Foke bile
na zadacima tokom godina.
Neposredno pored toga su se nalazile slike iz vasionskog
programa Apolo s ljudima abama iz Podvodne odbrane koji su
korieni da izvuku astronaute posle pada u okean.
Muki i enski toaleti su bili ukraeni posterima koji su pozivali na
pristup Mornarici, a iznad glavnog ulaza u bar nalazio se slogan,
vidljiv samo onima koji izlaze: Jedino je jueranji dan bio lak.
Najnoviji predmet u Kofi bio je za Dokerija i Daloa gorko-prijatan
za izlaganje. Doneo ga je DHL iz Kolorada i trebalo je proitati pismo
Skota Harvata da bi se razumelo o emu se radi.

Dva oveka koja je Ronaldo Palmera muio i ubio u Avganistanu

bili su gosti Kofe. Mada bi vlasnici bara mnogo radije izloili Palmerinu
konzervisanu glavu, njegova fotografija kako lei mrtav na ulici u
Meksiku s tejzerom kojim se sluio i onim odvratnim izmama, bila je
meu najboljim izloenim predmetima.
Kao bivi pripadnik Tima dva mornarikih Foka, Harvat je bio
dugogodinji posetilac Kofe. Predmeti koje je on priloio muzeju u
baru bili su slavni. Dokeri i Dalo su se esto alili da e morati da
izgrade jo jedno krilo i daju mu njegovo ime ako bude nastavio tom
brzinom.
Napolju, na parkingu ispred Kofe, Filip Rusar je zatvorio oi i
duboko udahnuo vazduh. Osetio je ono poznato strujanje iz svih
delova tela. Bilo je to neopisivo uzbuenje za koje je jednom uo da se
zove oivljavanje".
Meutim, to razmiljanje je bilo kratkog daha. Miris viksa, koji je
namazao ispod nosa, bio je skoro podjednako grozan kao i miris koji
se dizao iz vrea vetakog ubreta naslaganih iza njega. Zahvaljivao
je Alahu to je prestao da primeuje isparenja iz buradi od dvesta
pedeset litara dizel goriva i prisetio se da e sve ubrzo biti gotovo.
Izlazei iz karavan-prikolice, zatvorio je vrata i zakljuao ih.
Proao je sa zadnje strane i nasmeio se pogledavi nalepnicu tedite
vodu, tuirajte se s Fokom koju je stavio na branik. Bila je jo jedna Made in America, dok je na drugoj pisalo Moja prikolica oboava
irako gorivo. Svako ko bi posumnjao da prikolica Filipa Rusara
pripada parkingu Kofe krvi, verovatno bi promenio miljenje kada bi
video nalepnice na braniku.
Mada to nije ni bilo vano. Rusar nije nameravao da dugo ostane.
U stvari, upravo je skidao novokupljeni motocikl s platforme zakaene
za prikolicu kada mu prioe dvoje policajaca Virdinija Bia van
dunosti. Iako nisu bili u uniformi, imali su upadljivo dranje uvara
reda, to je Rusaru jasno govorilo da su policajci.
- Hej, ne moete to da parkirate ovde - ree onaj vii.
Nagonski, Rusarova ruka poe za devetomilimetarskim glokom
sakrivenim ispod jakne, ali se zaustavio.
- Naroito ne kad tako smrdi - dodade njegova partnerka. - Kada
ste poslednji put ispraznili sud s otpadnom vodom i fekalij ama iz
prikolice?

- Davno - ree Rusar usiljeno se smekajui.

- Ma, samo te zavitlavam - rekao je mukarac i pokazao na
motocikl. - Ima lep kavasaki.
- Hvala.
- Ostvarenje sna, zar ne? Samo ti i put pod tobom. Kad bi te samo
videli oni iz Slube za podvodno razminiranje.
Rusar je utivo klimao glavom i skroz skinuo motocikl s platforme.
- Niste pili? - upita policajka kada je Rusar izvadio kljueve iz
depa.
- Nisam nimalo - odgovori on. - Imam samo neke poslove da
obavim. Brzo se vraam.
Neto joj se nije dopadalo na tom momku. Bio je svakako dobro
graen i zgodan, ali to nije znailo da je iz Foka. - Dok je stvarno
velikoduan kad vam doputa da tu skalameriju parkirate ovde.
- Naravno da jeste - rekao je Rusar, nanjuivi da neto nije u redu.
- Koliko ostajete? - upita ena.
- Kakve to veze ima? - dobaci njen drugar. - Da te moda momak
ne zanima?
- Moda - odgovori policajka. Okreui se prema Rusaru, ona
upita: - Znai, biete ovde nekoliko dana?
- Ne - uzvrati Rusar. - Moram da idem sutra.
ena je izgledala razoarano. - teta.
- Ne obraaj panju na nju - rekao je njen partner. - Kada se bude
vratio, biemo unutra. astiemo te pivom.
Popevi se na motocikl, Rusar ree: - Odlino.
Upalio je motor, stavio kacigu i spremao se da krene kada ena
stavi ruku na upravlja i ree: - Kakav vam je postupak proiavanja?
- Molim? - odgovorio je, nestrpljiv da krene.
- Va postupak proiavanja - ponovila je policajka.
Rusar je grozniavo traio odgovor na to pitanje. Nije imao pojma
o emu ta ena govori. Po nainu na koji je pipala njegov upravlja,
mora da je neto u vezi s motociklom.
Nauen da je najjednostavnija la najbolja, Rusar je priznao da ne
zna. - Tek ga imam nedelju dana. Jo ga upoznajem.
Policajka se osmehnu i odmae se od motocikla.
Poto se Rusar odvezao, njen drugar upita: - ta ti je zaboga ono
znailo? Postupak proiavanja? Ti zapravo nita ne zna o

motociklima, zar ne?

- Ne, ali znam poneto o pripadnicima Foka, a taj momak nije
jedan od njih. Da jeste, znao bi o emu govorim.
- Ma ajde - uzvrati policajac. - Nisi na dunosti. Pusti to.
ena ga pogleda. - Taj tip ti nije udan?
- Bio sam u vojsci. Sudei po njegovim nalepnicama na braniku, on
je bio ili jeste naduveni motociklista i zato mi, naravno, smeta, ali kao
itelj Virdinija Bia, navikao sam se na to.
ena zavrte glavom. - Kako on to parkira svoju prikolicu ovde?
Dokeri mrzi prikolice, a Dalo ne bi nikad dozvolio nekome da se
parkira preko noi. Ako si toliko glup da im se pokenja u njihovom
lokalu, onda ti je bolje da se nosi i ti i tvoje vozilo odavde.
-Pa?
- Pa neto tu nije u redu.
Mukarac odmahnu glavom. - Odoh ja unutra da popijem pivo.
- Dobro, kad si ve tamo, kai Doku da izae napolje. Hou da
razgovaram s njim.
- A ta e ti u meuvremenu da radi?
Vadei karmin iz depa, policajka je odgovorila: - Malo u da
pogledam okolo.

100
Mada je Kevin Makolif bio ohrabrem mejlom koji mu je Harvat
poslao, i dalje je oklevao da izvri upad usred belog dana. Odluio je
da to uradi te noi budui da je nou bilo manje osoblja koje bi moglo
da naleti i pone da postavlja pitanja.
Trol je obavio najtei deo posla suavajui krug na one koji su
imali operacije u Brazilu. On je otiao tako daleko da je obezbedio i
spisak banaka, vremenski raspon i pribline iznose novca koje bi
Makolif trebalo da trai.
To nije bilo nimalo lako, ali je operativac NGA na kraju naao.
Plaanja su bila razbijena na delove i telegrafski doznaena preko
itavog niza posrednikih banaka na Malti, Kajmanskim ostrvima i
ostrvu Man, ali sva ona su imala neto zajedniko. Sva plaanja su
mogla da se isprate do jednog bankovnog rauna u firmi Vegelin end
kompani, najstarije vajcarske privatne banke. Dotle je Makolif stigao.
Ma gde Vegelin end kompani drao svoje podatke, oni se nisu nalazili
ni na jednom od njegovih servera, bar ni na jednom kome se moglo
pristupiti spolja. Makolif je probao sve mogue ali uzalud. Ma ko da su
ti ljudi koje je Harvat jurio, bili su krajnje paljivi u prikrivanju svojih
tragova. Krajnje paljivi, ali ne i savreni. Bilo je gotovo nemogue
premetati velike novane iznose bez ostavljanja nekog traga.
Harvatov jedini problem u tom trenutku je bio to se trag
zavravao u firmi Vegelin end kompani, koja je bila uzor vajcarske
bankarske tajnovitosti. Ako je hteo neke odgovore, morao se
neposredno obratiti samoj firmi Vegelin end kompani.
Harvat se zahvalio Makolifu na informacijama i prekinuo vezu.
Skidajui slualice s uha, okrenuo se Trolu i saoptio mu vest da su
sredstva ispraena do banke Vegelin end kompani u blizini Ciriha.
Samo to je izgovorio to ime, Trolovo lice se namrai i on podie
kaiprst.
Njegovi kratki, debeli prsti su zaigrali po laptopu. Kada je
pronaao ta je traio, izrecitovao je itav niz brojeva. Oni su se
savreno slagali s brojem rauna koji je Makolif otkrio.

- Otkud si znao? - upita Harvat.

Trol proe rukom kroz svoju kratku crnu kosu i odgovori: - Ja sam
otvorio taj raun.
-Ti?
- Da, ja. Ali ima i gore. Prosto, Abu Nidal nije bio nita drugo nego
terorista. Uprkos uspehu njegovog oca kao poslovnog oveka, on nita
nije znao o bankarstvu i kako da zatiti svoju imovinu.
- Znai, ti si rukovao njegovim novcem? - pitao je Harvat.
- Ne. Ne za njegovu organizaciju. Imao je on ljude za to. Nidal je
traio da neto drugo uradim za njega. Hteo je da to bude nezvanino,
kao to je i bilo. Nije hteo da to vezuje za finansijsko-revizorsku
ustanovu. Ako bi se njemu bilo ta dogodilo, hteo je da takva zatita
postoji.
- Zatita za koga?
Tril pogleda u Harvata i ree: - Za njegovu kerku, Adaru. Taj
raun je otvoren kao njen lini i privatni raun.

Vie od est hiljada kilometara dalje, jedan analitiar u NSA upravo

je oznaio i kompresovao zvuni fajl na kome je radio.
Uzeo je telefon i pozvao broj mobilnog. Bio je to drugi put za
dvadeset etiri sata da je pozvao jednog nepoznatog oveka.
Kada se ovek s druge strane oglasio, analitiar mu je rekao: Hteli ste da znate da li je Skot Harvat uinio jo neki pokuaj da
razgovara s Kevinom Makolifom, analitiarem NGA?
- Kai - odvratio je onaj glas.
- Upravo je zavrio razgovor s njim pre tri minuta.
- Da li ste locirali Harvatovo mesto?
- Ne - rekao je ovek iz Agencije - ali na osnovu njegovog
razgovora, mislim da znam gde e se uputiti.

101
Negde iznad Atlantika
Dok je hitao nazad prema Sjedinjenim Dravama, Harvata su
ophrvala suprotna oseanja. Neposredno posle razgovora s Kevinom
Makolifom, nazvao je Rona Parkera da ga zamoli za jednu uslugu kad
je saznao za neuspean napad na Kofu krvi.
Iako policija jo nije bila uhapsila osumnjienog, na osnovu opisa
oveka koga su traili, on je bio slika i prilika Filipa Rusara. Kofa je
bila stecite Tima dva mornarikih Foka, Harvat je bio bivi pripadnik
Foka, o pripadnicima Foka se esto govorilo kao o ljudima abama, a
pretposlednja poast je morala da ima veze sa abama. To je Harvatu
bilo dovoljno da bude siguran da je Kofa bila Rusarova meta.
Zahvaljujui otroumnoj virdinijskoj policajki, ubica je bio
spreen da izvede napad. Poen za dobre momke iako je to bio prvi put
da su uspeli da zabelee bod.
Rusar je postao nemaran i Harvat se pitao da se ubica moda nije
umorio.
Kad je ve kod toga, i sam Harvat je bio umoran. Bio mu je
potreban itav dan da sve pripremi i mada je imao nekoliko mirnih
dana u Brazilu pre toga, nije se naroito odmorio. Sve vreme je spavao
na pola oka. Trol je neko kome nije mogao potpuno da veruje, a
injenica da je morao da sedi i eka dok je Trol vredno obavljao svoj
nezgodni posao u potrazi za Rusarovim brazilskim vezama gotovo ga
je izludela.
Kada je stigla informacija o raunu kod Vegelin end kompani, bio
je srean to moe da pravi planove za vajcarsku.
Meutim, meji o pokuaju napada na Kofu izmenio je sve. Harvat
nije mogao da bude istovremeno na dva mesta. Rusar se vratio u
Ameriku i Harvat je znao da je jedina mogunost da ga zaustavi pre
njegove poslednje i konane poasti bila da se i on vrati.
Meutim, ipak je moda postojao nain da bude na dva mesta u
isto vreme.

Trol je rado sredio avion za Harvata. Trolu je Harvat bio potreban

ne samo da otkloni pretnju Filipa Rusara, ve ukoliko je eleo da
ostane iv, bilo je potrebno da ga Harvat prihvati kao saveznika.
to se tie Harvata, njega je to isto rukovodilo od poetka - elja da
sprei da se bilo ta jo desi ljudima do kojih mu je stalo i elja da Filip
Rusar i bilo ko ko stoji iza njega plate za ono to su poinili.
Pre nego to je otiao iz Brazila, Harvat je stupio u vezu s jednom
starom prijateljicom u vajcarskoj. Bilo je ironino da se on na samo
nekoliko dana pred venanje Meg Kasidi obraao za pomo jednoj
drugoj dobroj eni koju je izgurao iz svog ivota.
Klaudija Miler je bila vodei istraitelj u vajcarskom Federalnom
tuilatvu i pomogla mu je da izbavi predsednika kada je bio otet i
zatoen u njenoj zemlji. Harvat je iskoristio njenu pomo i u jednoj
drugoj prilici, na opasnom zadatku koji je umeao ne samo Klaudiju
ve i oveka za koga se kasnije udala, Horsta redera iz Berna, efa
odeljenja za posebnu taktiku u policiji.
Pre nego to je mogla da postupi po Harvatovom najnovijem
zahtevu, bio joj je potreban itav niz stvari od njega, meu kojima je
bila i Trolova video-izjava zajedno sa svim podacima u vezi s Abu
Nidalom i bankovnim raunom koji je otvorio za svoju kerku kod
firme Vegelin end kompani. Ako je tano to to joj Harvat kae, a
verovala je da jeste, onda je ona htela da ima obezbeen slubeni
nalog i da se dri propisa.
Bez obzira ta svi misle o vajcarskom bankarskom sistemu, svet
se izmenio posle jedanaestog septembra, ak i za vajcarske bankare.
Oni nisu eleli da pomau teroristima da peru ili sakrivaju novac.
Klaudija je verovala da moe da prikupi potrebna dokumenta da
privoli banku da joj prui informacije koje su Harvatu potrebne.
Jedino nije mogla da jemi koliko dugo e to trajati. Moda nekoliko
sati ili, u zavisnosti od sudije, nekoliko nedelja.
Budui da su ivoti u pitanju, nadala se onom prvom.
Pre nego to je prekinula vezu, Klaudija se naalila da je to prvi put
da joj Harvat trai neku uslugu a da joj pri tome ivot nije u opasnosti.
Mada naterati vajcarsku banku da preda svoje podatke nije ba lako,
svakako je lake nego da neko puca u tebe.
Ta ala je Harvatu izmamila osmeh. Klaudija je bila dobra ena.
Takoe, dovoljno dobro ga je poznavala da se nije iznenadila to je

moli i za jo jednu uslugu koja e biti malo opasnija od odlaska u

banku.
Poto je najvei deo vajcarske operacije poverio Klaudiji i mali
postotak Trolu, Harvat se uputio na privatni aerodrom izvan Sao
Paola da uhvati avion.
Sve vreme ga je obuzimao neki lo oseaj dok je sklapao sliku ko
bi mogao da stoji iza Filipa Rusara. Naravno, postojala je stvarna
mogunost da je Filip imao pristup majinom raunu kod banke
Vegelin end kompani, ali to ne objanjava ko ga je izbavio iz Gitma.
Ima tu jo neega. Jo neko je tu upleten.
I Trol je potpuno isto razmiljao, ali nisu mogli da dou do
zajednikog zakljuka. Harvat je bio prisutan one noi kada je Adara
Nidal poginula i video je kako umire.

102
Iako je Harvat putovao s nemakim pasoem kao Hans Brauner i
mogao da ide kuda hoe po svetu, on je bio igosan kao izdajnik, to je
od njega stvorilo oveka bez zemlje, a to je bilo jo gore, nije imao
pojma kuda bi otiao.
U Rusarovom uvrnutom odbrojavanju, Kofa krvi je mogla da znai
dve konane poasti, ali Harvat je sumnjao u to. Imao je lo predoseaj
da e biti jo jedan napad i da e predstavljati poast u kojoj se voda
pretvara u krv.
Harvat je pokuavao da se priseti svih poznatih koji su iveli na
vodi ili pored nje. On je odrastao u Kaliforniji, proveo znatan deo
vremena u mornarici i iveo na Istonoj obali nekoliko godina; spisak
je bio dug. U stvari, bio je toliko dug da Harvat nije mogao da dri u
glavi sva imena i morao je da nae olovku i hartiju da ih sve ispie.
Bio je to nemogu zadatak. Nije bilo naina predvideti gde e
Rusar udariti sledeom prilikom. Ameriki skijaki tim u Park Sitiju i
Kofa krvi u Virdinija Biu su bili nasumice izabrani kao i Karolin
Leonard, Kejt Palmer, Emili Hokins i njegov pas. Svi su mu oni znaili,
ali to nisu bili ljudi i mesta koja bi on ikada predvideo da budu
napadnuti.
Poto je avion sleteo na interkontinentalni aerodrom u Hjustonu i
Harvat proao pasoku i carinsku kontrolu, uputio se ka privatnom
poslovnom centru avijacije.
Prvo to je uinio poto je podigao slojeve meuservera bilo je da
stavi slualice i pozove bolnice. Finijevi timovi za obezbeenje su i
dalje bili na svom mestu i Harvat je porazgovarao s njihovim voama.
Ron Parker ih je sve obavestio o neuspelom napadu u Virdinija Biu.
U smislu mere predostronosti, tim koji je obezbeivao njegovu
majku premestio ju je u sobu koja nije gledala na ulicu. to se tie
automobila bombe, Trejsi je ve bila obezbeena.
Harvat je razgovarao s njenim ocem, koji mu je rekao da su izvrili
dodatna ispitivanja i da rezultati nisu dobri. Najnoviji EEG je pokazao
dalje slabljenje modane aktivnosti, a pokuali su i da je skinu s

respiratora ali bez uspeha. Trejsi jo nije mogla sama da die. To je

imalo dvostruku lou posledicu - ne samo da nije mogla samostalno da
die ve sve dok je na respiratoru, nema naina da se uradi potpuna
magnetna rezonanca kako bi se utvrdio taan uzrok njene kome i
prava razmera oteenja.
U glasu Bila Hejstingsa se ulo mnogo pesimizma, to se Harvatu
nije svidelo. - Trejsi ne bi elela ovo. Sve te cevi i ice. Respirator.
Sea li se Teri Skjavo? - upita Bil. - Razgovarali smo jednom o njoj i
Trejsi nam je rekla da nikada ne bi volela da ivi tako.
Bil i Barbara Hejstings su bili Trejsini roditelji i najblii rod, to im
je davalo ovlaenje da donose medicinske odluke u Trejsino ime, ali
inilo se kao da razmiljaju da se predaju.
Sve dok je Trejsi iva, jo ima nade da e se izvui i Harvat im je
upravo to rekao.
Bil Hejstings nije bio optimista. - Da si razgovarao s lekarima,
Skote. Neurolozima. Da si uo ta kau, moda bi se oseao drugaije.
Nije morao da kae do kraja. Harvat je znao da on i njegova ena
ozbiljno razmiljaju da svoju kerku skinu s maina. Zamolio ih je da
nita ne ine dok se on ne vrati. Bila je to razumna molba. Mada se on i
Trejsi nisu dugo zabavljali, njihova veza je bila veoma bliska i odana.
Odgovor starog Hejstingsa je Harvata potpuno izbacio iz koloseka.
- Skote, ti si dobar ovek. Znamo da si voleo Trejsi, ali Barbara i ja
mislimo da ovo treba da bude porodina odluka.
Voleo? Oni o njoj govore kao da je ve umrla. Istog trenutka,
Harvat je znao ta treba da uini. Pronai e nain da stigne u bolnicu
a da ga ne uhapse. Morao je. Morao je da bude uz Trejsi i, to je jo
vanije, morao je da razgovara s Trejsinim ocem kao mukarac s
mukarcem.
Harvat je taman hteo da kae pilotima da pripreme plan leta za
Vaington kad se na njegovoj mejl adresi pojavi jedan mejl koji je sve
promenio.

103
Klaudija je pronala sudiju koji je bio veliki protivnik da teroristi
koriste vajcarske bankovne raune za finansiranje svojih aktivnosti.
Sudija je postupio brzo i izdao Klaudiji sve to je zatraila.
Uz mejl bio je prikaen izvod svih transakcija na raunu kod firme
Vegelin end kompani. Harvat ga je pregledao, posebnu panju
obraajui na promene nastale nakon one noi kada je Adara Nidal
navodno poginula. Jedna od prvih stvari koju je primetio bio je itav
niz plaanja upuenih na neto to se zvalo Dei Ljiini e Ulivela u
Firenci.
Harvat je izvrio pretragu na guglu i otkrio da Dei Ljiini e Ulivela
predstavlja jednu ekskluzivnu privatnu bolnicu. Tamo je radio elitni
tim plastinih hirurga koji je slovio za jedan od najboljih" u Evropi.
Jedna od njihovih specijalnosti bila je leenje rtava tekih opekotina,
ukljuujui i rekonstruktivnu hirurgiju, rehabilitaciju i oporavak.
Nije znao kako je uspela, ali Adara Nidal je nekako preivela. Ne
samo da je uspela da se izvue s mesta eksplozije, ve je uspela da
privoli nekoga iz italijanske policije da jedno od ugljenisanih tela
oznai kao njeno. Bio je to sloen in iezavanja, ali ona je uspela to
da uini. Harvat nije eleo da poveruje u to, ali dokaz mu je bio tu
pred oima, a on je odavno nauio da ne potcenjuje nijednog teroristu
protiv koga se borio.
Gledajui najnovije transakcije, naiao je na neto jo nezgodnije.
Neposredno pre svih napada, novac je prebacivan u jednu banku blizu
mesta napada. Harvat je pregledao spisak i oznaio datume i mesta
svih dosadanjih napada - Amerika banka u Vaingtonu; Kalifornijska
investiciona banka u San Dijegu; banka Vels Fargo u Solt Lejk Sitiju,
drava Juta; Vaingtonska zdruena banka u Maklinu, drava
Virdinija; Prva obalska banka u Virdinija Biu; i konano, Ju-Es
banka u gradu Lejk eneva, drava Viskonsin.
Dok su piloti traili dozvolu za plan leta i pripremali avion za
poletanje, Harvat je stupio u vezu s Ronom Parkerom i naloio mu da
mu stvari koje je ostavio na planini Elk odmah poalje u Fontanu u

dravi Viskonsin.
Poto je zapisao, Parker ga je upitao koliko e jo Finijev avion i
pilot morati da ostanu u Cirihu. Fini je imao jednog vanog gosta za
koga mu je bio potreban avion s posadom.
Harvat je rekao Parkeru da se ponovo zahvali Finiju u njegovo ime
i da ga uveri da mu avion nee jo dugo biti potreban.
Sve to je bio deo druge usluge koju je zatraio od Klaudije. Kada je
Kevin Makolif izvan NGA poslao Harvatu nastavak mejla s dodatnim
pojedinostima koje je doznao o firmi Vegelin end kompani kao izvoru
novca slatog u Brazil, on je ukljuio i upozorenje. Mada nije imao
dokaza, oseao je da su mu i telefon i kompjuter na poslu pod
prismotrom i savetovao Harvatu da bude na oprezu.
Posle tog mejla, Harvat je smislio kako da istovremeno bude na
dva mesta i kako da iz toga izvue korist.
Njegov razgovor u golf klubu s direktorom Agencije razbio mu je
sve zablude o tome ta e mu se desiti kada ga sledeeg puta Morel i
njegov tim budu uhvatili.
U najboljem sluaju, stavie ga u pritvor, a ako se to dogodi,
Harvat je znao da e se Morelovi ljudi postarati da ne pobegne. A u
najgorem sluaju, neko od Morelovih ljudi e prosvirati kurum kroz
njega.
U oba sluaja, on bi bio van igre, a Rusar bi imao otvoren prostor
da zavri svoj pir. Harvat nije mogao to da dozvoli. Koliko je video, on
je jedina ansa ljudima iz vlastitog okruenja. Predsednik je zapao u
guvu do grla i uprkos svojim obeanjima, nije bio u stanju da zaustavi
Rusara.
Morel i njegovi ljudi su dobro radili svoj posao i Harvatu je ve bilo
muka da se stalno osvre da vidi da li su mu za petama. Oni se moraju
izvui iz centra dogaaja i izbaciti iz igre. Zato je Harvat traio od
Tima Finija da mu poalje svoj prazan avion u Cirih.
Harvat je bio svestan da Federalna uprava za avijaciju prati
planove leta tog aviona. Posle upozorenja Kevina Makolifa, bio je to
jedini nain. Ukoliko su Morel i njegov tim znali o raunu kod banke
Vegelin end kompani i ako su videli da Finijev avion ide prema Cirihu,
to e im biti dovoljno da poveruju da je Harvat u njemu.
Da bi mamac bio jo privlaniji, Harvat je zamolio Klaudiju da ga
prijavi u hotelu u Cirihu pod jednim od svojih pseudonima iz NSA, a

Trol je napravio elektronski trag njegove kreditne kartice svuda po

gradu, to je samo potvrivalo njegovo prisustvo tamo. Iako njegova
slubena imena nisu bila ire poznata, bio je ubeen da e Morel i
njegovi ljudi oekivati da se pojavi pod jednim od tih imena. On bi isto
to uinio da je na njihovom mestu.
Ideja mu je bila da namami Morela i njegov tim u hotel gde e ih
Klaudijin mu, Horst, i njegov tim taktiara saekati i odvesti u pritvor.
Klaudija ga je uverila da po vrlo strogom vajcarskom
antiteroristikom zakonu, ukoliko bilo ko od Morelovih ljudi nosi bilo
kakvo oruje, ona ih moe drati u pritvoru prilino dugo pre nego to
podnese krivinu prijavu. Jedino to prvo treba da ih uhvati.

104
Baza Peri, Virdinija
Riku Morelu se to nimalo nije svidelo. Kao da je s neba palo. Bilo je
to nekako isuvie nemarno, pogotovu za nekoga kao to je Harvat, i
zato je odluio da se povue.
Zaustavivi tim, istrpeo je njihovu glupavu kuknjavu poto im je
naloio da istovare avion i da potrpaju svu opremu u dva kamiona
kojima su se dovezli na posebno uzletite za Agenciju.
- I dalje ne razumem - rekao je Majk Rejmond kada su proli
poslednju kontrolnu stanicu i uputili se ka autoputu.
- Izgleda kao da nee da uhvati tog momka.
- Ako tako misli, onda si isto tako glup kao to Harvat misli o tebi odgovori mu Morel.
- O emu ti to?
- O tome da je Harvat potpuno nestao s vidika. Niko ga ne via,
niko ga ne uje, a onda najednom, bammm, eto ga.
- Ispravka - izjavio je Rejmond. - On najednom stupa u vezu s
nekim iz NSA koji je ve pod prismotrom. Tako smo ga opet uoili.
Morel je pogledao svog potinjenog i shvatio da mu mora
upotpuniti sliku. - A nisi uoio da je Makolif poeo da unitava sve
tragove svojih podataka i naterao Ministarstvo odbrane da oisti sve
njegove telefonske linije? Moda nije znao da ga je neko pislukivao
kada je razgovarao s Harvatom, ali se brzo dosetio.
- Ti si paranoian. ak i da je Makolif znao za to, nita ne menja
prirodu informacija koje je dao Harvatu.
- ta to znai? - upita Morel.
- To znai da je Harvat izronio jer je otiao na teren. Zato to je
nanjuio neto vredno akcije i ponovo se ukljuio.
- A ne smeta ti injenica da se pojavio koristei jedan od svojih
poznatih pseudonima i kreditnu karticu?
Majk Rejmond je slegnuo ramenima. - Pa jebote, vajcarska je
skupa. Pokai mi jedan hotel koji ti ne trai da pokae kreditnu

karticu kad doe.

- A hosteli? - dodade Morel. - Ili Gustezimmer u privatnom
smetaju? Mogao je da ode u kamp. Mogao je da nae neku bezazlenu
enu i smesti se kod nje. To su ti osnove tog zanata.
- Da, moda, ali...
- On zna da mi motrimo na avion njegovog drugara Finija - rekao
je Morel, nastavljajui - a ipak ga je upotrebio da ode u Cirih. To ne
prolazi kod mene. Isuvie oigledno.
- I ti tek tako odustaje?
- Sluaj, Harvatov problem je oduvek bio u tome to on smatra da
je pametniji od svih. Sam razmisli.
- Svi mi znamo Harvata, ali ta ako je on sve ovo smislio jer zna da
e ti ovako reagovati?
Morel se nasmeio. - On jeste pametan, ali ne ba toliko.
Rejmond zavrte glavom. - Bilo kako bilo, verovatno nema velike
razlike. ak i da je u Cirihu, ve je u prednosti u odnosu na nas. Moda
bismo otputovali tamo i ustanovili da je on ve odavno otiao.
- I to je jedan od razloga to sam se predomislio.
- Ali ta ako nisi u pravu?
- Da je Harvat zaista u Cirihu?
Rejmond klimnu glavom.
- Ako Finijev avion nije bio samo paravan i Harvat je bio toliko
glup da ga upotrebi, jo ga moemo nai. Saekajmo da vidimo ta e
se desiti.
- A ta je s hotelom u kome je Harvat navodno odseo?
- To sam ve sredio.
- Hoe li da koristi obavetajca iz nae ambasade tamo? - pitao je
Rejmond.
- Ne. Direktor Agencije je bio jasan. Ovo se mora drati u strogoj
tajnosti. Imam jednog prijatelja, biveg slubenika Ministarstva
pravde koji se penzionisao i preselio u Kopenhagen. On moe da ode
tamo i izvri proveru za nas.
- Misli na prodavca knjiga? Meloni?
- Aha. Duguje mi uslugu. Moe da bude u Cirihu za nekoliko sati uzvratio je Morel.
- Veruje mu?
- Potpuno. Pametan momak. Zna ta radi.

Rejmond pogleda Morela. - A ta ako Meloni nazove i kae da je

Harvat stvarno u Cirihu?
Morel frknu. - S tog mosta emo skoiti kad doemo do njega.
Lino mislim da je sva prilika da e se Harvat pojaviti ovde u
Sjedinjenim Dravama pre nego u inostranstvu.
- Nadam se da si u pravu.
- Veruj mi - uzvratio je Morel. - Kada je Harvat u pitanju, znam ta
govorim.

105
Fontana, Viskonsin
Jezero eneva, poznato kao Hemptoni 22 Srednjeg zapada, bio je
raj za turiste i predstavljao je skup letovalita, gradova i sela oko
kristalno iste vode u koju su se ulivali mnogobrojni izvori. Tu je bilo
mogue ploviti amcima, jedriti, plivati, planinariti, ribariti, ii u
kupovinu i igrati golf.
Harvat je obeao svojim pilotima partiju golfa od trideset est rupa
i ruak kada je za njih i sebe rezervisao hotel Ebi rizort i pitao ih da li
moe za uzvrat da koristi njihova iznajmljena kola.
Piloti su to rado prihvatili. Mada su imali dobre dnevnice, sedenje i
ekanje klijenta je obino bio najgori deo njihovog posla. Oni nisu
uvek odsedali u letovalitima klase Ebija i uz to dobili partiju golfa od
trideset est rupa i ruak.
To je i Harvatu potpuno odgovaralo. On nije eleo da iko zna gde
se nalazi, a ako upotrebi svoje prave line isprave ili kreditne kartice,
svako ko radi s njim odmah e saznati gde je. Iako je pseudonim Hans
Brauner bio koristan, nije ga imao na vozakoj dozvoli.
Naravno, Harvat je mogao da ukrade kola, ali u tako malom mestu
to bi uinio samo kad bi bio u krajnjoj nudi.
Megino venanje i svadba su bili za dva dana i odrae se u golf
klubu Jezero eneva. Taj klub se nalazio na jugoistonoj obali jezera i
predstavljao je savreno mesto za venanje.
Harvat pak nije mogao da zamisli kako e Rusar izvesti poslednju
poast i krvlju obojiti vodu u crveno. Uz prisustvo predsednika,
obezbeenje e biti vie nego jako. U stvari, ma koliko Harvat eleo da
ode i pogleda klub i obezbeenje koje je postavila Tajna sluba, znao
je da nema svrhe. On je ve ranije bio voa tima predsednikove
prethodnice. Klub e biti osiguran bolje nego Fort Noks.
ak ni prilazak preko vode nije dolazio u obzir. I pored dosadnog
zadatka kao to je uvanje strae na mestu dogaaja pre
predsednikove posete, lokalna policija, kao i policija drave i

federalne snage, ozbiljno e shvatiti svoju dunost. Niko ne eli da se

predsedniku neto desi, pogotovu ne dok su oni na strai. Harvat je to
i sam znao i to iz loeg iskustva, jer se njemu to jednom dogodilo.
to je vie o tome razmiljao, Harvat je sve vie uviao smisao u
ciljanju na Megino venanje. Rusar e napraviti dumbus za sve pare.
Ne samo to e stei meunarodnu slavu i popularnost zbog napada,
ve bi ubica usput mogao naneti zlo i ljudima koji Harvatu mnogo
znae. Mora da postoji neto to bi Harvat mogao uiniti da ga
zaustavi.
Meutim, prvo je morao da razazna kakvu igru je smislio za jezero
eneva i Megino venanje. Da li je imao dodatnu pomo? I isto tako
vano je znati, budui da je ovo poslednja poast u koju e po svoj
prilici biti umean i predsednik, da li e se pojaviti i njegova majka,
Adara?
Sudei po plaanjima nedavno izvrenim s njenog rauna u
vajcarskoj na raun privatne bolnice za opekotine u Italiji, Harvat je
sumnjao u to. Da je Adari bilo do toga, ona bi ga sama jurila, a ne njen
sin. Harvat i Adara e uskoro otplesati svoj poslednji ples, ali pre toga,
on mora da zaustavi Rusara jednom za svagda.
Osnovna pitanja ta, zato, gde, kada i kako vrzmala su se Harvatu
po glavi dok je pokuavao da sklopi kockice.
ta? - predstavljao je sam napad. Zato? - Harvat je pokuavao da
shvati ali nije uspevao, barem ne stopostotno.
Adara Nidal je traila osvetu zato to je Harvat osujetio njene
planove da povede muslimanski sveti rat protiv Izraela i svog sina je
upotrebljavala da izvri tu osvetu. Toliko je Harvat mogao da dokui.
Gde?- to je bio golf klub na jezeru eneva, a kada?- to je bilo u
neko doba tokom Meginog venanja ili prijema. Njeno venanje je
trebalo da bude jedan od drutvenih dogaaja godine. Njen spisak
gostiju je liio na Ko je ko u ikakoj eliti. Bogati, lepi i moni, svi e
biti tu. Povrh toga, gradonaelnik ikaga i predsednik SAD e biti
prisutni. Ako bude uspean, Rusarov napad e se nai na naslovnim
stranama i odjeknue u svetu.
Harvat je imao etiri odgovora na pitanja bitna za zaustavljanje
Rusara. Znao je ta, delimino i zato, kao i gde i kada. Bilo mu je jo
potrebno da otkrije kako.

106
Vee je bilo savreno. Temperatura je bila neto iznad dvadeset
stepeni, nebo puno zvezda, a blagi povetarac je pirkao s jezera.
Prijateljica Meg Kasidi, Din Stivens, otvorila je sva vrata i prozore
u bungalovu pored Meginog. Takvu no ne treba provesti zatvoren u
sobi s ukljuenim klima-ureajem.
Imali su sree s predivnim miholjskim letom. Ko zna koliko e jo
potrajati i Din Stivens je nameravala da uiva do poslednjeg daha tog
godinjeg doba pre nego to se vrati u ikaka predgraa i beskrajnu
ikaku zimu.
Dosipajui pie u au s kockicama leda u obliku brodova,
napravila je sebi jo jedan votka-tonik. Kada se okrenula da ponovo
izae na terasu, prestravila se.
Pre nego to je uspela da vrisne, ovek koji je stajao ispred nje
stavio joj je ruku preko usta.
Upozorivi je da ne pisne, ovek je pogasio svetla i poveo ju je do
stolice za stolom za doruak.
- Pobogu, ta to radi? - upitala je kada je Harvat sklonio ruku s
njenih usta i pustio je da sedne. - Umalo nisam dobila srani udar.
- Iznenaenje - odgovorio je Harvat poto je izvukao jednu stolicu
za sebe i seo.
- Ba je iznenaenje. ta radi ovde? Meg kae da joj nisi odgovorio
da li prihvata poziv za venanje. Nema pojma da li dolazi ili ne.
Prilino je nepristojno ne odgovoriti, zna, posebno to se Meg izdigla
iznad svega i pozvala te. To to vas dvoje niste mogli zajedno ne znai
da ne treba da bude utiva. ekaj malo - ree ona, pravei pauzu. - ta
je s mojim kunim vaspitanjem? Doi i zagrli me.
Harvat ustade i zagrli je. Din se nije nimalo promenila. Meg ju je
uvek zvala Lili Pulicer. 23 Bila je topla i draga osoba. Jasno je bilo
zato su ona i Meg postale tako bliske prijateljice. Ne moe da
upozna Din Stivens a da je ne zavoli.
- Znai, doao si da ubedi Meg da utne onog magarca za koga se
udaje i pobegne s tobom?

- Din, pa nije Tod tako lo - uzvratio je Harvat.

- avola nije - ree Stivensova, ustajui da Harvata poslui piem. On samo neto muva, dri sve pod kontrolom, pun je sebe...
- Ali je i ovek koga je ona izabrala da s njim provede ostatak svog
ivota - dodao je Harvat, podiii ruku i pozivajui je da se vrati od
bara.
- Znai, nisi doao ovamo da je ubedi da se uda za tebe? - uzvratila
je ona, vrativi se na svoje mesto.
- Plaim se da nisam.
- teta, vas dvoje ste bili lep par.
- Molim te, potrebna mi je tvoja usluga - rekao je Harvat, menjaj
ui temu razgovora.
- Samo reci, duo - odgovori Din. Njene narukvice-obrui su
zazveale kada ga je potapala po kolenu.
Harvat je izvadio iz depa jedan koverat. - Molim te da joj da ovo.
Din Stivens podie levu obrvu. - Predoseam ovde neke dogaaje
u pet do dvanaest - ree ona uz osmeh. Dohvatajui beini telefon,
ona dodade: - Zato je ne nazovem? Sigurna sam da je u fazi upanja
kose oko poslednjih priprema, ali mislim da bi mogla da nae minutdva da doe i pozdravi se. Kad te vidi, moda e se opametiti.
Harvat je poloio svoju ruku na njenu i spustio telefon na sto. Isuvie je to sloeno.
- Veina stvari u ivotu je takva, duo. Sluaj, napraviu vam
daikiri koktel s rumom i vas dvoje moete lepo da porazgovarate. Ja
ne moram da budem prisutna. Mogu i da proetam ako hoe.
Svakako bi bilo bolje da ostanete sami.
Harvat nije mogao a da se ne nasmei. Nikada nije sreo nikoga
dobronamernijeg od Din. - Pod sloenim podrazumevam
profesionalnu stranu, Din. Ne linu. Ne bi ni trebalo da sam ovde.
- Ako se brine zbog Toda...
Harvat se tada nasmeja. - Ne brinem se zbog Toda, veruj mi.
- pijunska posla, je l? - uzvrati ona uz sauesniko namigivanje.
- Tako neto. Sluaj, niko ne sme da zna da sam ovde. Megi jo ne
zna i zato mora da uva tajnu. Mogu li da ti verujem?
- Duo, niko ne uva tajne kao ja. Kao zalivena - ree ona,
uzimajui koverat. - Smatraj ovo obavljenim. Dobro, a da neto
pojede?

- Izvini - uzvratio je Harvat, ustajui - ne mogu da se zadravam.

- Dobro, poto ni ti ni ja nemamo par, kako bi bilo da budemo par
sutra uvee na probnoj veeri? Trebalo bi da bude prilino raskona.
Sastanak je na pristanitu upola est odakle emo na kratko koktelkrstarenje, a zatim u klub na veeru.
- I to moram da odbijem - odgovorio je Harvat, odmahujui
glavom.
Din je piljila u njega. - Duo, mogu li neto da te pitam?
Harvat se ve dovoljno pouzdao u svoju sreu kad je priao na
trideset metara od Meginog bungalova i obezbeenja koje je bilo uz
nju. - U redu - popustio je - ali samo jedno pitanje.
- Jesi li ti srean? Mislim duboko srean.
Pitanje je bilo sutinsko, u stilu Din Stivens, do sri, ali ga je ipak
iznenadilo. - Kako to misli?
- ta misli na ta sam mislila? Prosto pitanje. Jesi li srean?
- Pretpostavljam da to zavisi kako odreuje pojam sree odgovorio je Harvat, nestrpljiv da krene, a malo mu je bilo i neugodno
zbog te ene koja je stajala pred njim i koja je bila toliko pametna da
je umela da ita ljude.
- Biti srean se svodi na tri stvari. Da ima neto da radi. Da ima
nekoga da voli. I da ima neto da oekuje u budunosti.
Nita vie nije rekla. Dok su njene rei odjekivale, ona ga je
prouavala. On i Meg jesu bili lep par. Harvat je bio super momak,
podseao je Din na njenog mua, snaan, zgodan i preljubazan prema
ljudima koje voli. Ogromna je teta to on i Meg nisu nastavili.
Harvat je stajao jo nekoliko trenutaka u neprijatnoj tiini koja je
nastala. Konano, on se sagnuo i poljubio je u obraz. - Hvala ti to e
dati to pisamce Megi - rekao je i nestao.

107
Filip Rusar je stajao na kraju privatnog pristanita i gledao preko
mranog jezera. Zamurivi, osetio je povetarac kako arlija oko
njega. Negde iz daljine, uo je hor konopaca jedara kako udaraju u
aluminijumske katarke dok su se brodii ljuljukali na svojim
sidritima.
Rusar je ponovo razgovarao sa svojim mentorom i ponovo je
razgovor okonan u loem tonu. Raspravljali su se oko propalog
napada na onaj bar u Virdinija Biu. Njegov pokrovitelj je njega
krivio za neuspeh jer je promenio plan u poslednjem trenutku. Ona
prikolica je bila isuvie upadljiva, kao i sve ono gorivo i vetako
ubrivo. Rusar je trebalo da uzme kamionet s manjom koliinom
svega. Da je radio kako mu je bilo reeno, sve bi bilo uspeno.
I dalje se nisu slagali kako bi poslednji napad poasti trebalo da se
izvede i o tome kako ubiti Skota Harvata posle toga.
Rusar se umorio od te rasprave. On je na terenu i on treba da
donosi odluke onako kako smatra ispravnim. Imao je sredstava da
napusti zemlju onda kada obavi posao, a imao je u tom trenutku i
dovoljno novca za izvrenje zadatka. Stalne svae ne doprinose
uspehu.
Oni su zapravo jedan za drugoga bili potpuni stranci. Mnogo
vremena je prolo, a sama krvna veza nije dovoljna da premosti jaz
izmeu njih.
Rusar je otvorio oi i zapalio jo jednu cigaretu. Bio je svestan da
e uiniti upravo onako kako sam hoe. Poslednji napad e biti
dramatian. Bie beskrajno drzak i predstavljae veliko finale svega
to mu je prethodilo.
Povukao je dim i razmiljao kuda da ode kad sve bude gotovo. U
vreme preivljavanja od danas do sutra u Iraku i za vreme potpuno
beznadenog zatoenitva u Gvantanamu, nikada nije razmiljao vie
od jednog sata unapred, a kamoli dana, sedmice, meseca ili godine
unapred, ali poeo je da se menja u sebi. Shvatao je vrednost pripreme
za budunost, postavljanja ciljeva sebi.

Osetio je pravi rad na terenu i to mu se dopalo. Nije se plaio da e

biti uhvaen mada je bio dovoljno pametan da shvati da su mu dani u
Americi odbrojani. Mora ubrzo da ode, ali nikako pre svog zavrnog i
krunskog poduhvata.
Podiui dogled za nono osmatranje, bacio je poslednji pogled na
svoju metu, a zatim je otiao pristanitem do kue koju je iznajmio.
Vreme je za spavanje. Naredni dan e biti pun posla.

108
Mada je molba Gariju Loloru da organizuje posebno obezbeenje
za Meg bila prava stvar, Harvatu je to samo oteavalo posao.
Morao je da razgovara u etiri oka s Meg, ali susret s njom usred
dana nije dolazio u obzir. Bilo bi joj preteko da se oslobodi
obezbeenja.
Meutim, osloboditi ga se nou, kada pomisle da je ve legla, ne bi
bio problem za Meg.
Harvat je sedeo u zadnjem delu Gordijeve kuice za amce, jednog
od najpopularnijih barova na vodi u Fontani, i pogledao na sat ve peti
put. Pokuavao je da izrauna koliko vremena treba Din Stivens da
preda njegovo pisamce Megi i koliko onda treba Megi da izae iz kue
i proe starom indijanskom stazom du obale do Gordija.
Bar je bio krcat mladim ljudima, bogatim i lepim, koji su od Lejk
eneve napravili mesto za letnju zabavu. Didej je vrteo ploe dok su
jarki snopovi svetla parali preko podijuma za igru.
Dok je to posmatrao, Harvat se seao dobrih starih vremena koja
su on i Meg tu provodili. Jo je posmatrao gomilu ljudi kako plee
kada je osetio ruku, muku ruku, na ramenu.
ekao je Meg i mada je krajikom oka primetio kako mu se jedan
mukarac pribliava, nije mnogo obraao panju. Iskreno govorei,
nije ni bio posebno naoit. Tek kada ga je Megin verenik, Tod
Kirkland, dodirnuo, Harvat je video ko je.
- Moramo da razgovaramo - ree Tod.
- O emu? - upita Harvat mada je znao zato je doao.
Megin verenik je drao cedulju koju je Harvat dao Din Stivens i
odgovorio: - O ovome.

Pomerili su se od podijuma za igru i preli u prednji deo bara, gde

su najzad nali tek upranjen sto i seli.
- Hoe li mi rei o emu se ovde radi? - upitao je Kirkland, maui
onom ceduljom ispred Harvatovog lica.

Harvat nije obraao panju na njega poto je prilazila konobarica.

Sakupivi prazne vinske ae i dodavi ih joj, zamolio je konobaricu
da im donese dva piva.
im se ona udaljila, Kirkland se vratio na temu. - ta ti, do avola,
misli, ko si? Misli da moe tek tako...
Ma koliko se Harvat trudio da bude popustljiv prema Din Stivens,
ona je ipak bila u pravu. Kirkland jeste magarac. Bio je drzak i
nevaspitan, to je, nesumnjivo, poticalo od njegovog dubokog oseaja
nesigurnosti. Harvatu nije bilo jasno zbog ega bi taj momak bio
nesiguran.
On je zaraivao ogromne koliine novca kao berzanski trgovac
poljoprivrednom robom, a i nije tako loe izgledao, naroito poto je
navodno popravio nos, ui, oi i bradu kod jednog od najboljih
plastinih hirurga u ikagu.
Uprkos njegovim manama, Meg je pronala neto u njemu to joj
se dopadalo. Ako je on zaista muvao ljude i drao ih pod kontrolom i
bio pun sebe, to je ve Megin problem. Niko je ne prisiljava da se uda
za njega.
Niko nije ni Harvata prisilio da pokvari svoju vezu s njom i dok je
sedeo preko puta oveka za koga e se ona udati za manje od
etrdeset osam sati, nije se mogao nauditi ta je to ona videla u
njemu.
- Hou da mi odmah objasni ovo pismo - bio je uporan Kirkland,
vraajui Harvatovu panju na temu razgovora.
- ta, do avola, pokuava da uini?
- Niko nita ne pokuava, Tode - ree Harvat mirno.
- avola ne pokuava - uzvratio je. - U sprezi si s onom ludaom
to stanuje u susednoj kui, zar ne? Ona se uvek raspituje o tebi kod
Meg, a posebno kada sam ja prisutan...
- Tode, Din Stivens i ja nismo ni u kakvoj sprezi.
- Zaista? A otkud onda kod nje ovo pismo za Meg? Pazi, nee ti biti
lako da opovrgne da si ga ti poslao kad sedi tano tamo gde je pismo
tvrdilo da e biti.
- Nita ja ne poriem. Moram da razgovaram s Meg - odgovorio je
Harvat.
- A to nisi mogao telefonom?
Konobarica se vratila i Harvat je saekao da spusti pivo na sto pre

nego to je odgovorio Kirklandu. - Ne. Moram lino da razgovaram s

Meg.
- O emu? O tome kako jo uvek gaji oseanja prema njoj? U tom
sluaju, mogu ti rei, s potpunom sigurnou, da te je ona stopostotno
prebolela, drukane.
Harvata je nerviralo kada ga ljudi tako zovu, ali isto tako, nije imao
pojma o emu oni to, jebote, razgovaraju. - Pretpostavljam da Meg i ne
zna za moje pisamce? - ree Harvat, pokuavajui da razgovor odri u
ravnotei.
- Ne zna i nee ni saznati, ako se ja pitam.
Harvat je mrzeo da glumi taktinost. Otpio je prilino piva i
pokuavao da ostane priseban. Konano, ree: - Imam razloga da
verujem da je Meg u opasnosti.
- Zbog toga si odredio pripadnike Tajne slube da je tite, zar ne?
- Da, ali...
- Ma ta da - brecnu se Kirkland. - To si uinio samo da pokae
svoju mo, a meni je, boga mu, ve muka od toga. Gde god se
okrenem, neto me podsea na tebe. E, to e sada smesta prestati.
Harvat je morao sam sebe da upozori da ne stee au toliko, da je
ne slomi. - Nemoj sada da se prepiavamo, Tode. Ovo je ozbiljna
pretnja.
- Pa to onda ne razgovara s Tajnom slubom o tome?
On jeste bio u pravu, ali Harvat mu to ne bi priznao. - Zato to jo
ne znamo pravu prirodu opasnosti.
- Mi? Koji to mi? Sluba dravne bezbednosti? FBI? CIA?
Poto Harvat nije odgovorio, Kirklend je nastavio. - Vidi, tako sam
i mislio. Radi se samo o tebi. O tebi i Meg - barem u tvojoj glavi. A sad
u ti rei neto. Nema tebe i Meg, vie ne. To je zavreno. Stoga, odjebi
od nas - dodao je, ustao i ugurao stolicu pod sto.
Harvat je nogom odgurnuo stolicu kako bi Kirkland ponovo seo. Ne budi budala. Ovde sam zato to postoji realna opasnost. Taj tip je
ozbiljan i namerava da puca na vaem venanju.
Megin verenik nije eleo da sedne. - Budui da predsednik dolazi
na nae venanje, sve mi neto govori da ako bi postojala stvarna i
realna opasnost, ti bi radio s Tajnom slubom na osujeenju toga, a ne
bi pokuavao da se nalazi s mojom enom u nekom baru usred noi.
Kirkland izvadi novanicu od dvadeset dolara iz novanika i baci

je na sto. - I da se zna, jedino zbog ega ti je Meg poslala pozivnicu za

nae venanje bilo je zato da ti pokae da je krenula dalje u svom
ivotu. Moda bi i ti trebalo da uini isto.

109
Tod Kirkland je uao u svoj bentli azur prilino zadovoljan sobom.
Dugo ve je udeo da jednom zauvek skree u brk tom smradu
Harvatu i to je i uinio. Mnogo mu je laknulo.
Sputajui krov svog bentlija, namestio je retrovizor i sam sebi se
osmehnuo.
Jedino to ga je uznemiravalo u vezi s venanjem bio je upravo
Harvat. Stalno se prepirao s Meg oko njenih razloga to ga je pozvala,
ali to vie nije bilo vano. Sudei po izrazu Harvatovog lica kad mu je
sve sasuo u lice, Kirkland je sumnjao da e ovaj imati muda da se
pojavi na venanju. Poto Harvat nee biti tu, on e moi da se
prepusti uivanju ostatak vikenda i ostatak ivota s Meg Kasidi. Na
kraju, on je pobednik. On je imao Meg, a ne Harvat. Na to se sve svodi.
Kirkland je izaao s parkiralita i skrenuo na juni Lejk or drajv
kako bi se najkraim putem vratio do Meginog bungalova. Dok je
razmiljao kako mu je sve potaman, osetio je kako ga ipak neto grize.
Pokuao je da se oslobodi te misli, ali nije mu uspevalo. ta ako
Harvat govori istinu?
Kirkland zapravo nikada nije znao ime se Harvat bavi osim to
radi u Dravnoj bezbednosti i da Meg nije htela da govori o tome. Bila
je to zajednika tajna nje i njenog biveg deka, koja ga je zaista pekla.
Moe li da postoji neka pretnja a da Tajna sluba toga ne bude svesna?
Moe li Meg da bude u veoj opasnosti nego to to iko zna?
Kada je stigao do skretanja prema Meginoj kolibi, Tod Kirkland je
zakljuio da bi u svaijem interesu bilo da on malo popria s agentima
Tajne slube koji su stajali tu ispred.

Sat i po kasnije, zazvonio je mobilni telefon Rika Morela. Poto je

primio informaciju, izdao je upozorenje svom timu Omega. Nali su
Harvata. U Viskonsinu.

110
Kada je kamion Fedeksa stao ispod trema hotela Ebi, Harvat je bio
spreman i oekivao ga.
Pokazavi svoje isprave na ime Hansa Braunera, potpisao je za
svoj paket i dao deku iz hotela potvrdu za iznajmljena kola svojih
pilota.
Ukljuio je sistem za navoenje, ukucao adresu Ju-Es banke u Lejk
enevi i krenuo.
Izvadio je svoj taktiki pitolj hekler i koh USP, benmejd no,
blekberi, svoje isprave Dravne bezbednosti i dva rezervna okvira s
municijom koja je Ron Parker ubacio pride, a praznu fedeks kutiju je
bacio na zadnje sedite. Dok je vozio, pitao se ta mu bi da pokua da
zakae randevu s Meg.
ta je mogao da postigne time? Da se nije nadao da e ona moda
otkazati venanje? Ili se nadao da e moda razgovarati s
predsednikom u njegovo ime i sve e biti dovedeno u red?
Odgovori su mu se rojili u glavi, ali je znao da nijedan nije taan.
On je samo hteo da je upozori.
Harvat je hteo da Megi prui priliku koju Trejsi, njegova majka i
sve ostale Rusarove rtve nisu imale. I vie od toga. Duboko u sebi,
Harvat je iznad svega eleo da otkloni oseaj krivice to jo nije uspeo
da zaustavi Rusara. Ako se ita desi Megi, barem e znati da ju je
upozorio. Koje sranje!
Bez obzira ta je rekao ili nije rekao Megi Kasidi, ako joj se ita
desi, to e se svom teinom svaliti na njegova plea i bio je svestan da
e njegov oseaj krivice biti isto tako veliki kao i krivica koju je nosio
zbog onoga to se dogodilo Trejsi.
On je u tom trenutku bio jedina osoba koja je mogla da zaustavi
Rusara.
No, to ne znai da Tajna sluba ne treba da bude upoznata s onim
to je on otkrio. Tod Kirkland je bio u pravu i Harvat je stupio u vezu s
Garijem Lolorom i obavestio ga o svemu.
Gari e se postarati da Tajna sluba bude upoznata s tim, ali Harvat

je znao da oni tu informaciju mogu upotrebiti samo do odreene

mere.
Harvat je poslao Loloru itav dosje Filipa Rusara, zajedno sa
slikama. Verovao je da e njegov ef sve skenirati i proslediti sa svim
pojedinostima. Tajna sluba e organizovati da svi njeni agenti dobiju
i nose Rusarove slike.
Tajna sluba e sa svoje strane zatraiti od svojih veza meu
lokalnom i dravnom policijom da budno paze. Meutim, tu je kraj.
Ako iko od njih nabasa na Rusara, verovatno e ve biti prekasno.
Policajci su bili srene ruke s Rusarom u Virdinija Biu. Harvat je
sumnjao da e se to ponoviti.

111
Ogranak Ju-Es banke u Lejk enevi nalazio se na istonoj strani
jezera u samom gradu, blizu raskrsnice ulica enevske i Centralne.
Drei u rukama obian smei koverat, Harvat je uao u banku,
pokazao svoje isprave Dravne bezbednosti jednom od slubenika i
zatraio da razgovara sa efom ogranka.
Uveli su ga u kancelariju gde je jedna privlana ena poznih
etrdesetih godina ustala i predstavila se kao Pegi Evans.
- Kako moemo da budemo na usluzi Dravnoj bezbednost? upitala je ona kada je njen posetilac seo a ona pogledala njegove
isprave.
Harvat je zavukao ruku u koverat i izvukao slike Filipa Rusara
koje je odtampao u hotelu. - Prepoznajete li ovoga oveka? - rekao je,
pruajui ih Evansovoj.
ena ih je prouavala nekoliko minuta a zatim upitala:
- U vezi s im je ovo?
- ovek s fotografija je terorista s poternice. Imamo podatke koji
ukazuju da je putem telegrafske doznake primio novac u ovoj banci
pre dva dana.
- Da li hoete da kaete da je banka neto pogreila? Mogu da vas
uverim da...
Harvat je podigao ruku i odmahnuo glavom. - Ni najmanje. Samo
pokuavamo da prikupimo to vie informacija o njemu.
- Imate li neke odreene podatke o toj transakciji?
Harvat joj je pruio kopije dokumenata iz firme Vegelin end
kompani koje mu je Klaudija poslala mejlom iz vajcarske.
Evansova ih je prouila, uzela telefon i pozvala broj unutar banke.
- Arti, moe li da doe do mene, molim te?
Nekoliko trenutaka kasnije, u kancelariju je uao, kucajui, jedan
puniji Latino mukarac tridesetih godina. - Traila si me?
- Da, jesam - rekla je Evansova, predstavljajui oveka Harvatu. Arturo Ramirez, a ovo je agent Skot Harvat iz Dravne bezbednosti.
On bi hteo da ti postavi nekoliko pitanja u vezi s jednom strankom

koju smo imali ovde u banci pre dva dana.

Harvat ustade i rukova se s njim.
- Arturo prima sve telegrafske doznake - nastavila je ena. - A
takoe vrlo dobro pamti lica. Je l tako, Ari?
Ramirez se nasmeio utivo svojoj pretpostavljenoj i uzeo
fotografije. - Da, seam ga se - ree poto je prouio slike. - Mislim da
se zvao Piter Besiger. Pristojan momak. vajcarac.
- Zanimljivo - uzvrati Harvat, vadei olovku iz depa.
- Otkud znate da je vajcarac?
- Pokazao je vajcarski paso kao linu ispravu. Pretpostavljam da
to znai da je iz vajcarske. A i govorio je sa stranim izgovorom.
- Da li ste fotokopirali njegov paso kojim sluajem?
- Naravno - ree Ramirez. - To je na uobiajen postupak u banci.
- Mogu li da vidim tu kopiju, molim vas?
Ramirez je pogledao u Evansovu, koja je klimnula glavom.
Nestao je iz kancelarije i vratio se posle nekoliko minuta s
fotokopijom pasoa Rusara Besigera.
- Imate li jo neto da mi kaete o njemu?
Ramirez ga je pogledao. - ta na primer?
- Da li je neko bio s njim?
- Ne - odgovorio je punaki slubenik. - Doao je sam.
- A vozilo? Da li ste zapazili ta je vozio?
Ramirez odmahnu glavom. - Nisam video.
- Da li je malo popriao s vama? Da li je pomenuo gde je odseo ili
neto slino?
- Koliko se seam, nije.
A onda Ramirez ree: - ekajte malo. Pitao me je da mu pokaem
put. Do adrese neke agencije za nekretnine. Razgovarali smo o tome
da li da ide peice ili kolima. Rekao sam mu da ako se ve parkirao,
bolje mu je da peai nego da tamo ponovo trai gde da se parkira.
Poto se prisetio te kljune informacije, Ramirezovo iroko lice se
razvuklo u osmeh.
Uzevi telefonski imenik od Evansove, pitao se koliko moe da ima
agencija za nekretnine u gradiu kao to je Lejk eneva.

112
Kada su Rik Morel i pripadnici njegovog tima Omega stigli u selo
Fontana, podelili su se u dve grupe i, pretvarajui se da su agenti FBIja, obavili su uporedo razgovor s Todom Kirklandom i Din Stivens.
Nijedno od njih dvoje nije umelo da im da tane podatke o
kretanju Skota Harvata. Posle toga, otili su u bar i restoran gde je
Harvat bio prethodne veeri, u Gordijevu kuicu za amce. Iako se
konobarica setila, kada joj je Morel pokazao slike, da je posluila
Harvata, ona ipak nije s njim razgovarala, osim to je uzela
porudbinu.
Budui da je u selu bilo samo nekoliko hotela, Morel i njegov tim
su se bacili na posao da pronau gde je Harvat odseo. Krenuli su od
onoga u blizini Gordijeve kuice za amce, hotela Ebi rizort.
No, ubrzo je izgledalo da bi taj hotel mogao da bude promaaj.
Niko nije bio prijavljen pod imenom Skota Harvata, kao ni pod jednim
od njegovih pseudonima. Niko s recepcije nije prepoznao njegovu
sliku. A ni vratari.
Morel i jedan od njegovih ljudi su krenuli ka kolima i usput
pokazali momcima iz garae Harvatovu sliku.
- Aha, znam tog tipa - ree jedan od njih. - Jutros sam mu dovezao
kola iz garae.
- Jeste li sigurni?
- Sto posto.
Morel je odmah izvukao svoj mobilni telefon i poslao poruku
ostatku tima da dou iz drugih hotela gde su se raspitivali. Pronali su
gde je Harvat odseo.
Poto je momak iz garae prepoznao Harvata, Morel i njegovi ljudi
su poeli spori postupak istraivanja gde se u hotelu Harvat nalazi.
Prvo su pregledali kartice kola preuzetih toga jutra. Poto su
odbacili one za koje su bili sigurni da ne pripadaju Harvatu - dva
porea, jedan audi i novi mercedes kabriolet - ostale kartice su poneli
unutra.
Uz pomo efa recepcije, uspeli su da odrede koje kartice

pripadaju sobama iji gosti su se prijavili u poslednja dvadeset etiri

sata. Morel je sumnjao da je Harvat bio tu due od toga. Jedini gost,
koji se prijavio u poslednja dvadeset etiri sata i koji je preuzeo svoja
kola rano toga jutra bio je ovek po imenu Nik Zaker iz sobe trista
dvadeset etiri. Budui dae predstavio kao agent FBI-ja koji traga za
nekim beguncem od pravde, Morel je zatraio od efa recepcije
rezervni klju.
Recepcioner je pripremio klju-karticu i im ju je predao Morelu,
on i njegovi ljudi su brzo napustili predvorje hotela.
Na kraju hodnika, stajala su sobariina kolica i Morel je,
pokazujui svoju znaku, mobilisao mladu sobaricu. Ispred sobe 324,
Morel i njegovi ljudi su zauzeli poloaj s obe strane vrata, a on je dao
znak sobarici da pokuca.
Ona je glasno zalupala navrata, najavljujui: - Sobarica.
Poto nije bilo odgovora, Morel joj je mahnuo da se skloni, uvukao
karticu u bravu i otvorio vrata.
On i njegovi ljudi su pohrlili unutra, ali soba je bila prazna. Nali su
u kupatilu mali toaletni pribor s lekovima prepisanim na ime Nika
Zakera iz apoteke u Feniksu, kao i pilotsku uniformu kako visi u
plakaru ali koja nikako nije bila Harvatove veliine.
Mala putna torba je sadrala rublje, jedan izlizani kriminalistiki
roman u mekom povezu i jednu svesku sa sudoku igrama. U svesci je
bilo nekoliko slika nekog oveka s porodicom, a na jednoj je on bio u
pilotskoj uniformi pored aviona sa svojim sinom i kerkom
tinejderima.
Greka. Skot Harvat se nije predstavljao kao Nik Zaker. Morel je
naloio svojim ljudima da sve stvari vrate na mesto.
Bili su ve na pola hodnika kada se pojavio ef recepcije, drei u
ruci jo dve kartice za otkljuavanje soba.
- Jo malo sam pogledao - izjavio je kada je priao Morelu. - Zaker
se prijavio zajedno s jo jednim ovekom po imenu Burdik. Sudei po
njihovim prijavama, obojica rade u istoj avio-kompaniji. Bio je tu i
trei ovek koji se prijavio - u isto vreme, taj se zove Hans Brauner. On
je sino rekao recepcioneru da on plaa za njihove sobe i rezervisao je
za njih partiju golfa i ruak za danas.
Burdikova soba je bila za njih beskorisna, kao i Zakerova, a ona u
kojoj je bio Hans Brauner nije sadrala nita. Meutim, Morel je znao

da su nanianili Harvata.
Umesto da pozovu recepcionera iz smene od prethodne noi da
doe i prepozna Harvatovu sliku, jednostavno su mu je poslali
mejlom. On je telefonom potvrdio da je na slici ovek koji se prijavio
kao Brauner i koji je doao s dva pilota.
Tako je Morel saznao ne samo koji pseudonim Harvat koristi, ve
je znao i kako se Harvat kree i nebom i zemljom. Preko svojih veza u
Lengliju, Morel je dobio finansijske izvetaje za Zaker a, Burdika i
Braunera.
Nije ga iznenadilo to za Braunera nije bilo podataka. Zato su
Zaker i Burdik bili neto sasvim drugo. Pored uobiajenih sranja koja
su se mogla oekivati - otplata hipoteke, plaanje rauna iz
prodavnica, itd. - doao je i do jednog neoekivanog otkria. Zaker je
prethodnog dana iznajmio kola na aerodromu.
Ne samo da su kola pripadala poznatoj agenciji, ve je Morel
takoe znao da je ona u svojim vozilima imala sistem satelitske
navigacije i praenja pozicije vozila. Izgleda da ipak nee biti mnogo
teko uhvatiti Harvata.

113
Kako se ispostavilo, u centru Lejk eneve bilo je osam agencija za
nekretnine, u kojima je radio veliki broj agenata. Ona poslovina igla
u plastu sena nije bila ni blizu onoga s im se Harvat suoio.
Bilo mu je potrebno itavo jutro i dobar deo popodneva da proe
sve agencije i pronae agente koji su moda bili u vezi s
Rusarom/Besigerom u prethodna dva dana.
Ni u jednoj agenciji nije naao nita osim u jednoj, Lejf nekretnine,
u ijem izlogu je stajalo obavetenje da e biti zatvorena do kraja dana
i da e ponovo raditi narednog dana. Harvat je ostavio mnogobrojne
poruke na govornoj poti Lejf nekretnina i konano od drugog agenta
iz susedstva uspeo da dobije broj mobilnog telefona vlasnika.
Bilo je skoro etiri sata kada je vlasnica Lejf nekretnina, Nensi
Erikson, uzvratila poziv i rekla mu da se mogu sastati u njenoj
kancelariji kroz petnaest minuta.
Kada je Harvat stigao, Eriksonova je otkljuala vrata i pustila ga
unutra.
Mala kancelarija je bila je ureena da lii na unutranjost kolibe
pored jezera.
- Mogunost da zatvorim kancelariju iz linih razloga, pogotovu na
kraju sezone, jedna je od dobrih strana kada si vlasnik - rekla je,
ukljuujui tasimo mainu za kafu.
Ponudila mu je itav spisak toplih napitaka koje je mogla
pripremiti, ali je Harvat utivo odbio. Eriksonova mu je bila poslednja
ansa i bio je nestrpljiv da uje ta ona zna o oveku koga je jurio.
- On je sve ugovarao putem mejla - rekla je Eriksonova i dohvatila
jednu fasciklu s gomile na svom stolu. - Rekla bih da se sada preko
sedamdeset pet odsto naeg posla odvija preko nae internet stranice.
Skoro da vam agent nije ni potreban - dodala je uz osmeh.
- Moete li mi neto rei o kui koju je iznajmio gospodin Besiger?
- upita Harvat.
ena je iz fascikle izvadila jedan prospekt i pruila mu ga.
- Lepa je - rekao je Harvat dok je prouavao sliku. Bila je to velika

kua na samoj vodi. - ini se velika za jednu osobu.

- I ja sam to pomislila, ali takvi su Evropljani. Oni tamo ive u
skuenom prostoru, pa kad odu na odmor, trae prostor.
Harvat je sumnjao da je to bio Rusarov povod. On je odabrao tu
kuu iz drugih razloga. - Moete li da mi pokaete gde se tano na
jezeru nalazi ta kua?
Eriksonova se odgurnu na stolici s tokiima do police i vrati se s
velikom knjigom o jezeru eneva. Otvorila ju je na sredini i razvila
mapu. Prst joj je lebdeo nad severnom obalom dok se nije glasno
spustio i ona ree: - Kua je tano ovde.
Okrenula je knjigu na stolu kako bi Harvat mogao da vidi gde se
kua nalazi.
Jezero eneva je drugo po dubini u Viskonsinu. Dugako je oko
dvanaest kilometara, ali samo tri kilometra iroko u najirem delu.
Jedan od razloga, po Harvatovom miljenju, zbog koga je Rusar
izabrao tu kuu je u tome to je pruala otvoren, niim neometen,
prostor prema njegovoj meti. Harvat nije hteo da odbaci mogunost
projektila ili runog bacaa, pogotovu to je znao da je to bila nona
mora za Tajnu slubu, neto od ega nije bilo odbrane.
im je pronaao golf klub Jezero eneva na junoj obali jezera,
Harvat je odbacio smisao prave linije. Uporedio je mesto Rusarove
iznajmljene kue s pozicijom bungalova Meg Kasidi i imanja Rodera
Kamingsa, predsednikovog druga s fakulteta, kod koga je Ratlid uvek
odsedao kada je boravio na jezeru eneva. Nijedan pravac se nije
uklapao. Bez obzira kakav napad je pripremao, Rusar ga nee izvesti s
mesta na kome se nalazio.
Ponovo pogledavi prospekt, Harvat je upitao: - Imate li jo neku
sliku kue?
- Imamo nekoliko na naem sajtu - rekla je Eriksonova dok je
ukljuivala raunar. Kada je pronala stranicu gde je bila kua koju je
Rusar iznajmio, okrenula je monitor kako bi Harvat mogao da vidi.
- Moete li da ukljuite virtuelni obilazak kue, molim vas? zamolio je Harvat dok je ona prolazila kroz slike.
Eriksonova je bila na pola drugog virtuelnog obilaska s
vidokrugom od trista ezdeset stepeni kada joj je Harvat rekao da
zaustavi. - Vratite unazad - rekao je.
Agentkinja nekretnina je povukla miem i polako vraala sliku.

Konano, Harvat ree: - Evo ovde. Zaustavite.

Kamera je bila postavljena na besprekorno oian travnjak koji se
sputao prema vodi. Odatle se pruao savren pogled ka malom
pristanitu. Harvata nije zanimao pogled ve luksuzni gliser koji se
nalazio ispod prugaste nadstreice na jednom jedinom vezu na molu.
- Ah, to - uzvrati Eriksonova, prevrnuvi oima. - Umalo da izgubim
itav posao zbog tog amca.
- Kako to mislite? - upita Harvat.
- Kada je gospodin Besiger stigao, objasnila sam mu da na amcu
postoji neki problem s dovodom goriva i da mora da ide na opravku.
Vlasnici kue su ponudili veliki popust na najam kue, ali njega nije
zanimao popust ve je hteo amac i bio je veoma ljut to nije
raspoloiv. Poznajem porodicu koja dri Kobaltovo predstavnitvo u
Fontani. Pristali su da mi iznajme jedan od svojih amaca kako bi
gospodin Besiger imao pogodno plovilo za vreme svog odmora.
Harvat nije mogao da veruje kako je bio srene ruke. - A koliko mu
traje odmor?
- Gospodin Besiger je platio do nedelje, ali kada smo sreivali za
novi amac, rekao je da nije vano kada e stii, samo da je danas tu.

114
Kada je Harvat izaao iz Lejf nekretnina, znao je kako Filip Rusar
planira da izvede napad. Bie to s vode.
Prizori silovitog napada na razara Kol za trenutak prooe
Harvatu kroz glavu, ali on se nije obazirao. Rusar mu nije delovao
samoubilaki, a to se tie golf kluba Jezero eneva, tu nije imalo u ta
da se uleti. Klub se nalazio visoko nad vodom i gotovo je bilo
nemogue prii mu blie zbog itavog spleta drvenih pristanita i
vezova.
Postojala je mogunost da Rusar natovari svoj amac eksplozivom
i pokua da ga ostavi na jednom od vezova najbliem klubu, ali bilo bi
gotovo nemogue da plovilo promakne panji Tajne slube. Mnogo
pre predsednikovog dolaska, oni e u potpunosti proveriti svaki
amac i ustanoviti ko je vlasnik, a zatim e i njega proveriti, kao i sve
ostale lanove kluba.
Harvat je izaao iz parkinga i sledio uputstva Nensi Erikson kako
da stigne do iznajmljene kue. Dok je vozio, zamiljao je svaki mogui
scenario koji bi mogao biti povezan s Meginim venanjem i Rusarovim
pristupom snanom gliseru.
Tim Foka, koji je uvek pratio predsednika kada je putovao obalom,
bie prisutan na vodi, ispod vode i oko vode sve dok traje venanje. Uz
to, bie tu i podrka mnogobrojnih plovila koja e drati na odstojanju
vlasnike amaca. Neposredno Rusarovo uletanje u stilu kamikaze bi
svakako propalo.
Doavi do autoputa broj pedeset, Harvat je skrenuo levo i uputio
se ka zapadu, uporedo sa severnom obalom jezera. Mora da je
postojalo neto to on nije uoio, neto u vezi sa amcem, ali nije mu
bilo jasno ta.
S ogradom postavljenom oko kluba, jedina mogunost upada bila
je putem napada koji kad krene ne moe se vie zaustaviti. Harvat se
ponovo vratio pomisli na neku vrstu projektila u smislu stingera ili
runog bacaa raketa.
Gledajui u kartu, Harvat je primetio da se pribliava skretanju za

Rusarovu iznajmljenu kuu na obali. Kada je ugledao znak, smanjio je

gas i upalio migavac.
Odmah zatim, vozio je asfaltnim putem u senci visokih hrastova
koji su se s obe strane puta nizali na jednakom ra-* stojanju.
Vozei, Harvat se usredsredio na ono to ga je oekivalo.
Najvanije je da ne prenebregne injenicu da mu je Rusar potreban
iv dok ne otkrije ta je planirao.
Harvat je znao da taj amac ne mora da ima nikakve direktne veze
s Rusarovim napadom i da je moda tu radi njegovog bekstva. Nije
mogao da odbaci nijednu mogunost.
Poto je uao u blagu krivinu, Harvat nije mogao da vidi da je
jedan tamni dip upravo skrenuo s autoputa za njim.

115
Nekih sedamsto-osamsto metara pre Rusarove, Harvat je ugledao
omanju kuu na kojoj se vrila obimna obnova. Poto je bilo blizu pet
sati, svi radnici su ve bili otili. Zaustavio se i parkirao na ljunkovitoj
stazi. Preostali deo puta e prepeaiti.
Rusarovo iznajmljeno imanje se s tri strane graniilo s gustom
umom. Harvat je odluio da pride s druge strane, nasuprot puta.
Kretao se to je bre mogao a da ne pravi veliku buku. Nita se nije
pomeralo osim roja muica koji ga je, izgleda, pratio u stopu.
Na ivici ume, Harvat je stao. S mesta gde se nalazio, video je
pozadinu i jednu stranu vile u stilu francuskog zamka.
Rusar je u agenciji za nekretnine prijavio automobil linkoln mark
VII, ali ga na stazi nije bilo.
Unutra nije bilo svetla i nijedan prozor nije bio otvoren. Samo je
um klima-ureaja nagovetavao da unutra ima ljudi. Vreme je za
pokret.
Provlaei se kroz umu do mesta najblieg garai, Harvat je
spazio vrata sa strane garae i iz depa izvadio sveanj kljueva koji
mu je dala agentkinja za nekretnine.
unuvi, izvadio je svoj hekler, izbrojao do tri i krenuo.
Kretao se brzo, starajui se da se njegov prilazak ne vidi ni s
jednog prozora. Pred vratima, ugurao je klju u bravu i polako ih
otvorio.
Prvo je primetio Rusarov linkoln. Harvat mu je priao i stavio ruku
na haubu da vidi da li je nedavno voen. Nije.
Zaobilazei gomilu arenih igraaka za plau, uputio se ka malim
stepenicama i vratima koja su vodila u kuu. Nije oekivao da su
zakljuana i nisu bila. Rusar je bio kao veina ljudi koja je smatrala da
su glavna garana vrata dovoljna za odbranu.
Vazduh u kui je bio mnogo hladniji nego u garai. Harvat ga je
osetio kada se uvukao unutra i tiho zatvorio vrata za sobom. Nalazio
se u predsoblju, neposredno pored kuhinje.
Stajao je tako, inilo mu se, itavu venost i smirio disanje kako bi

se usredsredio samo na oslukivanje. Naulio je ui za bilo kakav zvuk

koji bi mu rekao gde bi se u kui mogao nalaziti Rusar, ali nikakav
zvuk nije dopirao.
Jo jae steui pitolj, Harvat je poeo organizovano da pretrauje
kuu. Kretao se uvebanom spretnou dok je upadao u svaku od soba
s heklerom na gotovs.
Sve sobe su bile prazne. Ni traga od Rusara u prizemlju. Doavi do
velikih stepenica, Harvat je preskakao po dve stepenice zastrte
tepihom, urei na sprat, nestrpljiv da se suoi s Rusarom i privede
kraju tu jurnjavu koja je poela onoga trenutka kada je Trejsi bila
upucana.
Harvat je utravao i istravao iz svake sobe, proveravao plakare,
kupatila i ispod kreveta. Nita; ni traga od Rusara.
Harvat je stigao do glavne spavae sobe i konano video dokaze da
je Rusar zapravo boravio u kui. Krevet je bio nenameten, a
umivaonik u kupatilu i tu kabina su bili pomalo vlani. Rusar je
koliko tog jutra bio tu, ali garderoba je bila prazna, nije bilo ni kofera,
ni ranca, ni torbe. Rusar se ve propremio da nestane, ali tu se gubi
svaki smisao, poto je venanje tek narednog dana. Zato bi spakovao
odeu, toaletni pribor i sve ostalo dan ranije?
Pogledavi kroz velika balkonska vrata koja su iz spavae sobe
vodila na terasu, pred Harvatom je pukao neometan pogled na jezero.
Pogled mu se odmah prikovao za mol i oigledno odsustvo glisera
kobalt koji je Nensi Erikson pripremila za Rusara.
Neki lo oseaj se Harvatu dizao iz stomaka.
Vratio se istim putem kojim je doao, usput sve proveravajui jo
jednom. Kada je uao u garau, otvorio je suvozaeva vrata Rusarovog
linkolna i povukao ruicu za otvaranje prtljanika.
Tu mu se smeila jarkoplava putna torba. - A, tu si - ree Harvat.
Meutim, poto ju je otvorio i pregledao njen uobiajeni sadraj,
shvatio je da nita nije naao. Odea, toaletni pribor, sve svakodnevne
stvari. Ne samo to u torbi nije bilo nieg sumnjivog, nego nije bilo
nieg to bi ukazivalo ta Rusar planira da uini.
Harvat je zalupio prtljanik i ve je hteo da se vrati unutra kada je
primetio veliku plastinu kantu za smee pored garanih vrata.
Pritrao je i zbacio poklopac. Na dnu se nalazila bela plastina
vrea za smee. Harvat ju je izvukao i uneo u kuu.

Raistivi trpezarijski sto, pocepao je kesu i ispraznio njenu

sadrinu. Pod zracima slabe popodnevne svetlosti, probrljao je po
smeu koje se nakupilo u toku Rusarovog kratkog boravka.
Bilo je tu praznih boca od mineralne vode, pakovanja hrane za
mikrotalasnu penicu, pepela, opuaka i dve prazne kutije itana.
Meu svim tim smeem, bila je i jedna broura za velike jahte Agencije
za krstarenja po jezeru eneva.
Harvat je uzeo kuhinjsku krpu i obrisao brouru. Kue za
iznajmljivanje su bile prepune lokalnih asopisa i broura o
znamenitostima i o tome kako provesti vreme. Nita udno to je i
vlasnik te kue uinio isto za svoje stanare. Ipak, ta znai ova broura
kada je nagnala Rusara da je baci?
Harvat ju je urno prelistao, pokuavajui da oceni njenu vanost.
Tek pri kraju je primetio jednu stranicu zavrnutog ugla i srce mu je
naas zastalo.
Na vrhu stranice je pisalo: Velika jahta Polaris je sagraena 1898.
godine za Ota Janga, jednog od prvih milionera s jezera eneva.
Uivajte u luksuzu ovog vremena, okrueni originalnim mahagonijem
i mesingom Polarisa. Paluba je izloena povetarcu s jezera, a u delu s
kabinama nalazi se predivan bar s mesinganom ploom. Savrena za
privatna krstarenja ili za svojevrsne koktel-zabave za vae goste.
Harvat nije bio u pravu. Rusarova meta nije bilo Megino venanje, ve
probna veera.
Spustivi brouru na sto, zauo je jasan zvuk repetiranja pitolja
iza sebe. Odmah je s druge strane kuhinje usledio glas Rika Morela,
koji je rekao: - Ne mii se, Skote. Ne dii.

116
Milion misli je prostrujalo kroz Harvatovu glavu, a glavna je bila:
Do avola, kako su me nali?
Harvat je bio svestan da bi svaki pokuaj da se nagodi s Morelom
bio uzaludan. On nije mario koliko je Harvat bio blizu da pritera
Rusara uza zid i nije mario to je Rusar u tom trenutku bio spreman da
izvede jo jedan napad. Morelov jedini cilj je bio da Harvatu navue
kapuljau na glavu i baci ga u neku mranu rupu na to due.
Ako je Harvat neto nauio u ivotu, to je da se sve svodi na pravi
trenutak, a Morel je upravo tu zabrljao.
Bez ikakvog upozorenja, Harvat se baci na pod i nestade s vidika
Morelu i njegovim ljudima. Dok je puzio ka dnevnoj sobi, u trpezariji
se prolomila paljba iz oruja s priguivaem. Morelova izriita
naredba je bila jasna - Harvat mora biti uhvaen iv ili mrtav.
Ulazna vrata su eksplodirala ka unutra i Harvat ispali kiu metaka
u okvir to je razbilo Morel ove ljude i nateralo ih da potre u potrazi
za zaklonom napolju.
Ispalivi jo nekoliko metaka dok je trao, Harvat je stigao do
stepenica i pojurio gore. Stigavi do glavne spavae sobe, uo je bat
koraka na stepenicama iza sebe.
Protravi kroz spavau sobu, zatvorio je vrata na garderobi i
kupatilu i izaao kroz velika staklena dvokrilna vrata na mali balkon.
Harvat je prvo proverio da li ima Morelovih ljudi dole ispod balkona, a
onda skoio na ogradu i odatle na strmi krov. Na crepu od kriljca bilo
je nemogue zadrati se. Harvatove noge su klizile dok se kretao niz
krov. Cilj mu je bio da skoi na garau pa na zemlju i odatle da utekne
nazad u umu. Meutim, nije ba ispalo onako kako je zamislio.
Na tri metra od garae, Harvat je stao na nestabilnu crepljiku i
izgubio ravnoteu, i to potpuno.
Poleteo je nanie, udarivi o ivicu krova pre nego to se vinuo u
vazduh. Pokuao je da se okrene u vazduhu ali prebrzo je padao.
Jako je udario levim bokom i pri padu o tlo izbio vazduh iz plua.
Uprkos debelom sloju komposta, da je pao na glavu, vrat bi mu se

prelomio kao palidrvce. Iako nije smatrao da je u tom trenutku srea

bila na njegovoj strani, bio je srene ruke, i to veoma.
Iako mu je mozak bio potresen od pada i nije mogao da die, bio je
iskonski svestan da mora da se pomeri inae e biti mrtav.
Uvlaio je vazduh u velikim udisajima, nastojei da vrati kiseonik
pluima. Dok mu se grudni ko nadimao, ugledao je svoj pitolj kako
lei u praini na oko metar od njega.
Pomakao se prema njemu i kada su mu se prsti savili oko njega,
osetio je kako mu se vazduh vratio u plua.
Podiui se na noge, Harvat se trudio da ostane ispod ivice prozora
dok je trao prema garai. Kada je stigao tamo, naglo je stao,
ispravljajui lea uz hladan kameni zid. Podigao je pitolj u visinu
grudi i rizikovao jedan brz pogled iza ugla.
Dva Morel ova oveka su ve bila napolju i traila ga, a jedan je
iao prema njemu. Jednom reju, Harvat je bio sjeban.

117
Jedina Harvatova mogunost da pobegne bila je da Morela i
njegove ljude skrene sa svog traga, a da bi to uradio, morao je da
onesposobi jednog od njih.
Ukopavi noge, Harvat je unuo i uhvatio pitolj za cev, okreui
drku ka spolja. Sve bi to bilo mnogo lake da je bio spreman da ubije
Morela i njegov tim, ali to ipak nije dolazilo u obzir.
Smirio je disanje i oslunuo. Znao je da je onaj ovek odmah tu iza
ugla, samo na metar od njega, ali ipak nita nije uo.
Harvatove noge su gorele a znoj mu je izbijao po elu. Bio je kao
prenapregnuta opruga. Nee moi jo dugo da ostane u tom poloaju.
Iznenada, malo boje se pojavi iza zida kada je jedan od Morelovih
ljudi na brzinu provirio iza ugla garae. Tada je Harvat skoio.
Zgrabivi ovekovu automatsku puku levom rukom i izbacivi ga
iz ravnotee, Harvat ga udari drkom pitolja u slepoonicu dovoljno
jako da je ovaj video sve zvezde, mnogo zvezda.
Istog trenutka, noge su mu se zapetljale i Harvat ga je povukao iza
ugla na svoju stranu kue.
Drei pitolj uperen u njega, Harvat mu je uzeo MP5, kao i
rezervni okvir, i zabacio ga preko ramena. ovek je nosio
etrdesetokalibarski pitolj glok u futroli na kuku i Harvat je i njega
uzeo. ovek je u uhu imao bubicu kakvu nosi Tajna sluba. Harvat mu
je pregledao okovratnik i naao mikrofon povezan s malim midlend
voki-tokijem o pojasu.
- Pruiu ti jednu ansu - proaputao je Harvat. - Kai svom timu da
sam u umi, severno od kue, i da idem ka putu. Razume?
- Jebi se - otpljunu ovek dok mu se jo vrtelo u glavi.
Uzimajui MP5, Harvat mu prodara meunoje. - On je u umi,
severno od kue i ide ka putu - ponovio je Harvat.
- Uradi to ili e ti stradati jaja.
Zurei u Harvata, ovek je klimnuo glavom.
Harvat je dohvatio mikrofon i aktivirao ga.
Uvijajui se od bola, ovek promuca: - Ovde Makort. Harvat je u

umi, severno od kue. Ide ka putu.

Povlaei dugme na mikrofonu, Harvat je povukao mainku
izmeu nogu i raspalio ga sa strane glave, onesvestivi ga.
Saekao je dok nije uo kako Morel ovi ljudi prolaze kroz bunje
na severnom delu imanja i onda se uputio prema vodi. Dok je trao,
priseao se ta je Din Stivens rekla o probnoj veeri. Pokupie nas na
pristanitu u pola est da idemo na krstarenje s koktelom, a onda u
klub na veeru.
Harvat je pogledao na svoj kobold. Ve je bilo pet i trideset tri.
Vie se nije brinuo to preko mobilnog telefona CIA moe otkriti
gde se nalazi, te je izvukao iz depa svoj blekberi i ukljuio ga. im je
dobio signal, pozvao je broj Meginog mobilnog. Odmah je dobio njenu
govornu potu i shvatio da joj je telefon iskljuen.
Jedina druga osoba koju je poznavao na tom brodu bila je Din
Stivens, ali nije imao pojma da li ona uopte ima mobilni, a kamoli koji
joj je broj.
Harvat je razmiljao da nazove Tajnu slubu kako bi oni upozorili
Megino obezbeenje, ali nalaenje odgovornih lica bi mu oduzelo
isuvie vremena.
On je jedina osoba koja bi mogla da zaustavi Rusara, ali da bi to
uinio, potrebno je da stigne na drugu obalu jezera.
Stigavi do staze uz obalu, Harvat je zastao. Mogao je da krene
levo ili desno, ali kojim god pravcem da poe, morae u blizini da
nae mol s brzim amcem. Ako bude izabrao pogrean put, Meg
Kasidi, njeno obezbeenje i svi njeni gosti e umreti.
Harvat je otrao do kraja Rusarovog mola da bolje pogleda.
Istono od mesta na kome se nalazio, bar hiljadu metara nije bilo
niega osim obale, dok je na zapadnoj strani na manje od dvesta
metara bilo mnogo malih molova poput onoga na kojem je stajao.
Nekoliko njih je bilo s amcima, a kod jednog je bila porodica koja je
unosila hranu i vino u svoj amac pripremajui se da krene na nono
krstarenje.
Harvat je iz depa izvadio svoje isprave i okrenuo se, spreman da
se predstavi vlasnicima amca poto je potrao prema njihovom
pristanitu, ali je umesto toga ugledao MP5 s priguivaem Rika
Morela uperen pravo u njegovu glavu.

118
- Oduvek si se pravio pametan - ree Morel s pitoljem uperenim u
Harvata. - Gde je Makort?
- Eno ga spava iza garae - odgovori Harvat. - Sluaj, Rik...
Morel podie ruku. - Moji momcu su hteli da te zgrabe u centru
grada kad si iao ka kolima, ali ja sam rekao ne. Previe javno. Sada
imam jednog oveka manje dok ostatak tima jurca okolo bez veze.
Tome je sada doao kraj pre nego to jo neko bude povreen.
Harvat je krenuo k njemu. - Nemamo vremena za ovo.
Morel je na to odgovorio tako to je rafalom po pristanitu iscrtao
liniju, koja se zavrila na samo nekoliko centimetara pred Harvatovim
nogama. - Stani tu i smesta baci oruje - zapovedio je.
- Rusar je krenuo da ubije Meg Kasidi.
- Rusar nije moj problem. Baci oruje.
- Zaboga, pa on je ubio Vejlovog sestria. Proslavie se u Agenciji
ako ga spakuje. Gospode, Rik. Poznaje Meg. Ti vrlo dobro zna
koliko se izloila opasnosti kada je pola na onaj zadatak s nama. Ba
me briga ta ti je ko rekao, ali nee valjda dopustiti da je neki
teroristiki govnar ubije.
- To nema veze. Ja nisam ovlaen...
- Ma zajebi ovlaenje. Ovde se radi o nama - o svima nama koji
smo bili deo operacije hvatanja Abu Nidalove dece. Zna li ti ko je
Rusar?
Morel odmahnu glavom. - Mislim da je potpuno svejed...
- On je sin Adare Nidal, Rik - uzvratio je Harvat, ponovo prekinuvi
Morela. - Sve ovo je osveta. Osveta za neto uvrnuto to misle da sam
joj ja uinio. Zato je sauvao Meg za kraj.
itav niz slika je prolazio kroz Morelovu glavu. Vrlo dobro se
seao zadatka koji su on i Harvat dobili dve godine ranije, da smaknu
Adaru i njenog brata.
- Bitno je - nastavio je Harvat - da zaustavimo Rusara. Posle toga,
sam sebi u staviti lisice, ali do avola, moramo se pomeriti odavde.
Morel je spustio oruje i rekao: - Kako?

119
Gliser kobalt, devet metara dug, koji je obezbedila agentkinja za
nekretnine, bio je vie nego dobar za zadatak koji mu je Rusar
namenio.
Nametanje obinih nogara na zadnju palubu gde su mesta za
sedenje pokazalo se dugotrajnijim nego to je oekivao, ali nita to
on ne bi mogao da izvede. Ploe posebno obraenih ivica
obezbeivale su savreno postolje za oruje.
Prvobitno, Rusar je mislio da e morati da eka do poslednjeg
trenutka da ga namesti, a onda je video, nekoliko molova dalje,
porodicu kako se vraa kui s veernjeg skijanja na vodi i vonje u
gumi na naduvavanje. Narednog jutra, kupio je slinu veliku
neoprensku gumu za vodu i video da ona potpuno pokriva nogare za
oruje.
Dvadesetomilimetarski M61A2 vulkan je estocevna puka tipa
gatling s elektronskim okidanjem koja je mogla da ispali preko est
hiljada metaka u minutu. Ne samo da e Meg Kasidi i svi njeni gosti
biti izreetani pre nego to budu svesni ta im se deava, ve i svi
posmatrai na obali iza njih. I sam Polaris e biti tako gadno oteen
da e se verovatno zapaliti i potonuti.
Nema sumnje da e se voda jezera eneva zacrveneti od krvi, to
e biti ispunjenje Rusarove konane poasti.
Telo mu je proimao adrenalin dok se tiho ljuljukao na vodi na
sigurnom rastojanju. Kroz dogled, posmatrao je kako se poslednji
Megini gosti ukrcavaju na oblo luksuzno plovilo privezano na kraju
svog mola. Samo jo nekoliko minuta.
Rusar je odabrao savreno mesto za napad. Bar u golf klubu Ebi
springsa bie pun ranih muterija, kao i restoran s terasom. Ispod
terase, na plai kluba e biti porodice koje pripremaju rotilj, kao i
kupai koji jo nisu otili s plae.
Scena koja e nastati na Polarisu i pozadi na travnjaku Ebi springsa
bie vie nego uasna. Rusar se tresao od uzbuenja.
Ponovo gledajui kroz dogle, posmatrao je kako se poslednji

gosti Meg Kasidi ukrcavaju i posada poinje da odvezuje brod.

Vreme je bilo mirno s malo vetra koji bi ometao pravac i ravnoteu
broda. Bilo je to savreno vee za vrstu ubijanja koju je Rusar imao na
umu. Osmehnuo se kada je pomislio kako bi njegova majka bila
ponosna. Gotovo da nije eleo da se sve to okona, ali naravno da je
moralo. Posle te noi, ostalo mu je jo samo jedno ime da precrta na
svom spisku. Posle te noi, konano e krenuti u lov na Skota Harvata.
Tri prodorna zviduka sirene s Polarisa oznaila su polazak s
pristanita. Rusar se sagnuo i okrenuo klju, palei ute kobaltove
motore.
Ve je bio preao taj put nekoliko puta u toku dana. Kada Polaris
bude proao pored depandansa Ebi springsa, poznatog kao Klub
Harvard, Rusar je otkrio vulkan i bio spreman da ubija. Kada bude
stigao do Meg Kasidi i njenih gostiju, oni e se nai tano naspram jaht
kluba i zabava e moi da pone.
Dok je posmatrao kako Polaris prolazi pored malog pareta kopna
koje je izvirivalo iz jezera a za koje je iz karte znao da se zove Dugin
vrh, uo je smeh i zveckanje aa uz dez muziku.
Putnici na Polarisu su bili u blaenom neznanju ta e se dogoditi,
a Rusarovo oseanje nadmonosti je bilo ogromno. Gurnuvi ruicu
napred, poveao je brzinu.
Uoio je poloaj ostalih amaca oko sebe i primetio da jezero ne
izgleda nita drugaije nego u prethodna dva dana. Mali broj
policijskih amaca s jezera bio je privezan kod kluba Jezero eneva,
pripremajui se za predsednikov dolazak na venanje koje se nikada
nee odrati. U sutini, Rusarova odstupnica je bila sigurna. Ako bi
neka dobra dua bila toliko glupa da krene da ga juri posle napada, on
e imati i vie nego dovoljno municije da je zbrie s vode.
Videvi kako se Polaris pribliava Klubu Harvard, Rusar je zavirio
ispod gumenog obrua da proveri da li je oruje otkoeno i spremno
da puca.
Zadovoljan to je sve bilo prema njegovim oekivanjima, uspravio
se i usredsredio na metu.
Kako se brod sve vie pribliavao Klubu Harvard, Rusar je jo
gurnuo ruicu napred i ponovo poveao brzinu.
Kada se Polaris naao tano naspram mola za kupanje u Klubu
Harvard, Rusar je bacio gumu u vodu i ruicu kobalta gurnuo do kraja.

Gliseru je bio potreban samo trenutak da izroni, i kada bi se naao

na samoj povrini vode, poleteo bi kao mlanjak s nosaa aviona. On
je ve ranije u toku dana potpuno isprobao amac, ali taj oseaj nije
bio nita u odnosu na ono to je oseao u tom trenutku. Ustao je sa
sedita, oseajui da mu se telo sjedinilo s plovilom. Zajedno s
vulkanom, njih troje su bili savrena maina za ubijanje.
Rusar je na Polarisu koji se polako kretao posmatrao kako se
smanjuje razdaljina izmeu njega i rtava, koje nita nisu slutile.
Kada se naao na oko hiljadu metara od broda, poeo je polako da
odbrojava. Sedamsto metara. esto metara. Petsto.
Poeleo je da uzvikne bojni pokli svojih predaka dok je njegov
amac sekao vodu i priao na poslednjih nekoliko stotina metara. Ve
je video kako su ga putnici na Polarisu primetili. U prvi mah, njihova
lica su pokazivala zbunjenost, a zatim uasan strah kada su shvatili ta
se deava i da su nemoni da to zaustave.
Nalazio se na sto metara od mesta gde je morao da zaustavi amac
kako bi mogao da rukuje vulkanom. Sedamdeset pet. Pedeset metara!
Kada je Rusar povukao ruicu k sebi, motori nisu utihnuli. Umesto
toga, zagrmeli su i postali jo glasniji.
Ubici je u deliu sekunde postalo jasno ta se deava, ali onda je
ve bilo prekasno.

120
Korito jarkocrvenog amca cigareta preseklo je Rusarov kobalt. U
trenutku kada je shvatio ta se dogodilo, sve je ve bilo gotovo. Rusar
je jedva uspeo da stavi ruke ispred lica pre udarca.
Putnici na Polarisu su poeli da vrite im su primetili da plitak
amac cigareta ne ini nita da izbegne neminovan sudar sa
svetloutim kobaltom.
Zvuk sudara je bio straan. Fiberglas se polomio i razbio u parie
kada je amac cigareta uleteo u svoju rtvu i nastavio dalje, okrznuvi
krmu Polarisa.
amac cigareta se konano zaustavio kada je naiao na kopno, na
pola puta uzbrdo gde je naiao na uzan pojas kamenja, peska i trave
koji su inili obalu ispred Kluba Harvard.
Prvo to je Harvat uo kad je doao sebi bili su krici straha s
Polarisa. Krv mu je curila u desno oko i on podie ruku ka elu i
napipa ranu dugu nekoliko centimetara. Pogledao je ulevo ali nije
video Morela, te je pretpostavio da je izleteo iz amca.
Iz motora se dizao dim. Harvat je ugasio motore i pomahnitali
propeleri ubrzo utihnue. Iskobeljavi se iz amca, potraio je Morela
i naao ga kako lei blizu kamenog zida desetak metara dalje. Bio je
jedva svestan i Harvat je znao da je bolje da ga ne pomera. Rekao je
Morelu da bude miran, da e se on brzo vratiti i dovesti pomo.
Ono to mu nije rekao jeste da prvo mora neto drugo da obavi.
Preko kraja pristanita Kluba Harvard, Harvat je video dve
prevrnute polovine Rusarovog amca kako plutaju gore-dole na
povrini vode. Ne obraajui panju na otar bol u glavi, Harvat je
potrao pristanitem i na kraju skoio u vodu.
Kada je zaronio, otvorio je oi i poeo da trai Rusara. Ostao je pod
vodom koliko god je mogao da izdri, sve dok nije morao da izae po
vazduh. Kruei oko olupine u potrazi za teroristom, nije ni
primeivao kako ga pee prosuti benzin koji mu je ulazio u ranu.
Upravo je hteo ponovo da zaroni kada je zauo kaalj na nekih
sedamdeset pet metara od sebe. Dolazio je iz pravca flote usidrenih

jedrilica. Plivajui to je tie mogao, krenuo je prema zvuku.

U Fontani, sirena za uzbunu je pozivala policiju, dobrovoljce,
vatrogasce i spasioce da se jave na dunost.
Neprimeen, Harvat je blie priao jedrilici, a onda je, duboko
udahnuvi vazduh, ponovo zaronio.
Kada se spustio ispod teke kobilice jedrilice, pogledao je navie i
ugledao par nogu kako beivotno para vodu. Izvukavi svoj benmejd
iz depa, Harvat je pritisnuo dugme i seivo iskoi i ue u svoje leite.
Poput velike bele ajkule koja krui oko plena, Harvat je napravio
krug ispod Rusara i krenuo nagore, polako sekui vodu za sobom.
ovek mora da je osetio Harvatovo prisustvo jer se najednom
okrenuo, oiju razrogaenih od straha. Krv mu je curila iz nosa i iz oba
uha. Kada bi se zakaljao, veliki ugruci su izlazili, a kada je Harvat
zauzeo poloaj da ga ubije, primetio je da se jedno Rusarovo oko
verovatno otkailo, jer se nije pomeralo i pratilo pokrete kao ono
drugo.
U Harvatovom srcu nije bilo milosti za tog teroristu, ubicu
nedunih ljudi. Rusar se nije mogao popraviti i Harvat je bio svestan
da je najvei poklon koji moe podariti amerikim poreskim
obveznicima taj da sprei Rusara da izae na suenje i posle toga ivi
u nekom zatvoru jo dvadeset godina, ulaui albe jednu za drugom.
Jednim gipkim zamahom noem, Harvat prereza Rusarov mekani
vrat. Na ono to je oteto u krvlju, samo se krvlju moe odgovoriti,
pomislio je.
Posmatrajui ga kako umire, Harvat je poeo da shvata da je
pogreio. Seivo je bilo otro kao ilet i Rusar verovatno nita nije ni
osetio. To to e iskrvariti do smrti je isuvie dobro za njega. Harvat je
eleo da ovaj umre pun straha, poput mnogih njegovih rtava.
Otplivavi iza njega, Harvat ga je obema rukama uhvatio za
ramena i gurnuo ga ispod povrine vode.
ovek se estoko borio gotovo pun minut. Zatim mu se telo smirilo
i Harvatu je bilo jasno da je mrtav.

121
Harvat je ostao na licu mesta s Rikom Morelom dok nije stigla
hitna pomo. Iako je operativac Agencije tvrdio da je dobro,
medicinski tehniar mu je stavio specijalni medicinski okovratnik,
stavio ga na ravnu dasku i preneo ga u bolnicu na ispitivanje. Kada je
Morel otiao, Harvat se vratio do vode.
Polaris je pristao na kraju pristanita Ebi springsa, a kada je Tod
Kirkland video kako Harvat dolazi do mesta gde su se svi putnici
sakupili, pomislio je da sigurno dolazi zbog njega. Meutim, nije. Nije
doao ni zbog Meg. Umesto toga, porazgovarao je s dva Megina agenta
Tajne slube, a onda je uzeo Din Stivens za ruku i odveo je.
Poto su se vratili stazom pored obale do njenog bungalova da ona
uzme neke stvari i kola, Din je odvezla Harvata do hotela Ebi rizort.
Jo potpuno mokar, on je proao pored recepcionera, koji su zurili u
njega otvorenih usta, i otiao u svoju sobu.
Pozvao je pilote i rekao im da budu spremni za pokret za pet
minuta, a zatim je brzo obukao stvari koje mu je dala Din Stivens.
Dok ih je vozila na aerodrom, Harvat je obavestio Zakera i Burdika da
lete za Vaington. Jedino se nadao da e stii tamo pre nego to
Trejsini roditelji skinu svoju kerku s aparata.
Kada je avio sleteo, padala je kia. Kroz mokre prozore taksija,
video je pod ulinim svetiljkama u Vaingtonu da je lie ve poelo da
uti. Leto je zvanino bilo zavreno.
Deurna sestra kod Trejsi, Laverna, prva ga je primetila kad je
uao na Odeljenje intenzivne nege. - Pokuala sam da vas nazovem.
Zar niste dobili nijednu moju poruku? - upitala je.
Harvat je odmahnuo glavom. - Bio sam nedostupan nekoliko dana.
Kako je Trejsi?
Sestra mu je stegnula ruku. - Njeni roditelji su je skinuli s
respiratora danas popodne.
Nalet oseanja koja su se sakupila u njemu bio je snaan a on je
bio isuvie umoran da se bori protiv njega. Nije mogao da veruje da su
Bil i Barbara Hejstings to uinili. Mogli su bar da priekaju dok on

doe. U uglovima oiju pojavie mu se suze, a on se nije trudio da ih

prikrije.
- Jaka je ona - izjavila je sestra - ona je borac.
Harvat nije razumeo ta je ona govorila. Bio je iscrpljen. Samo ju je
gledao praznim pogledom.
- Jo je iva.
Harvat se okrenuo i brzo se udaljio od pulta za sestre.
Kada je uao u Trejsinu sobu, njeni roditelji su ga pogledali sa
mesta gde su sedeli. Nijedno od njih nije znalo ta da kae.
Ne obraajui panju na njih, Harvat je otiao s druge strane
kreveta i uzeo Trejsinu ruku. Stegnuo ju je i rekao: - Ja sam, duo.
Skot. Ovde sam.
Osetio se pokret i, u prvi as, Harvat je mislio da umilja. Onda se
ponovilo. Slabaan stisak, ali Trejsi mi jeste stegla ruku. Znala je da je
tu.
U tom trenutku, sve je provalilo iz njega. Zario je glavu u njenu
kosu, poto mu je ponovo stegla ruku, i poeo da plae.

122
Jerusalim
Traganje za osobom koja je vukla konce Filipa Rusara poelo je
posetom ekskluzivnoj privatnoj bolnici Dei Ljiini e Ulivela u Firenci
kojoj su slate uplate s rauna Rusarove majke u banci Vegelin end
kompani.
Harvat nije znao ta moe da oekuje. Delom je mislio da e moda
nai gadno opeenu Adaru Nidal kako sedi u bolnikom krevetu i eka
ga s onim srebrnim oima iza maske od ugljenisane koe.
Tamo je otkrio da ta plaanja nisu bila za Adaru Nidal. Bila su za
jednog mukog pacijenta ije ime Harvat nikada nije uo i koji je
zavrio leenje i otiao.
Sve Harvatove pretpostavke su bile pogrene. Adara nije stajala
iza Rusarovog putanja na slobodu iz Gitma i njegovih potonjih
napada po Sjedinjenim Dravama. Bio je to neko drugi - ovek s
lanim imenom koji je jednostavno iezao.
Prvo ko mu je pao na pamet bio je Haim, Adarin brat i Filipov
ujak. Meutim, poto su ga u bolnici proveli kroz pacijentovu sobu i
pokazali mu njegovu radnu sobu, Harvat je shvatio koliko je greio
kada je pretpostavljao da su Adara ili njen brat stajali iza udovita
kakav je bio Filip Rusar. Na komodi iza stola upravnika bolnice
nalazilo se neto to je ukazivalo na drugu osobu, na nekoga daleko
sloenijeg, daleko uvrnutijeg, koji je otiao tako daleko da je iscenirao
svoju smrt, i to ve drugi put.
Kada je upitan ta je to, upravnik je rekao da je to poklon od
pacijenta koga je Harvat traio. Harvatu je to bilo sasvim dovoljno.

Harvatov taksi se zaustavio ispred jedne stare etvorospratnice u

jerusalimskom populanom naselju Ben Jehuda. Prodavnica u
prizemlju se sastojala od dva velika izloga puna antikviteta, starog
nametaja, slika i sitnica. Na pozlaenom natpisu iznad vrata stajalo

je: Temz i ervel antikviteti, s prevodom na hebrejski i arapski.

Malo bronzano zvonce nad vratima najavilo je Harvatov dolazak.
Slabo osvetljena prodavnica takoe je bila puna tapiserija,
nametaja i beskrajno mnogo izbledelih ukrasa i sitnica. Potpuno je
isto izgledala kao i u vreme njegove prve posete mnogo godina pre
toga. Priao je uzanim vratima od mahagonija, povukao ih k sebi i
uao u mali, drvetom obloeni lift. Pritisnuo je dugme i gledao kako se
vrata zatvaraju, a onda je lift poeo da se penje.
Kada je lift stigao na sprat, iz njega se izlazilo u dugaki hodnik na
ijem podu se nalazio orijentalni uski tepih sa zamrenom arom.
Zidovi su bili zagasitozeleni, a na njima su stajale uramljene grafike sa
scenama iz lova na lisice, ribolova i tronim manastirskim crkvama.
Dok je hodao, Harvat se priseao infracrvenih senzora na svakih
nekoliko metara i pretpostavio je da se ispod tepiha jo uvek nalaze
ploe osetljive na dodir. Ari oen je bio ovek koji je veoma ozbiljno
vodio rauna o svojoj bezbednosti.
Na kraju hodnika, Harvat se obreo u jednoj velikoj sobi jo slabije
osvetljenoj od prodavnice u prizemlju. Bila je obloena lepim tamnim
drvetom od poda do tavanice, kao i lift. S kaminom, stolom za bilijar i
prenaduvanim konim naslonjaama vie je liila na neki britanski
klub za gospodu nego na kancelariju jedne radnje u zapadnom
Jerusalimu.
ovek je sedeo u bolnikom krevetu pored tekih svilenih
draperija koje su bile skroz navuene na prozor.
- Znao sam da e neko od vas na kraju doi - rekao je oen kada je
Harvat uao u sobu. Bio je jo stranije izoblien nego ranije, njegove
gotovo nepostojee usne jedva su oblikovale rei koje su izvirale iz
ugljenisane rupe u vidu usta. - Pretpostavljam da je Filip mrtav.
Harvat klimnu glavom.
- Otkud ste znali da sam to ja - upitao je oen.
- Adarin raun kod Vegelina.
- Plaanja klinici - promrmljao je oen dok su razne medicinske
sprave kljocale i zujale oko njega. - Mislim da vi laete, agente
Harvate. Koristio sam potpuno nepoznat pseudonim pod kojim sam
tamo bio prijavljen. Nije postojalo nita to bi ukazivalo na mene. To
ime nikada ranije a ni kasnije nisam koristio.
- Nije bio u pitanju pseudonim, ve va viski - rekao je Harvat,

pokazujui na stari globus koji je krio oenov bar ispod poklopca sa

arkama. - Crni bomor iz 1963. godine. Crn kao gar, jednom ste mi
rekli. Mora da ste imali veoma visoko miljenje o upravniku bolnice
kada ste mu dali tako skupocen poklon.
oen je podigao ruku da odagna tu misao kao da to nije nita. Inteligentniji ste nego to sam mislio.
- Recite mi o ostalim ljudima koji su puteni iz Gvantanama. Kakva
je vaa veza s njima?
- Nema tu nikakve veze - uzvratio je oen kroz smeh.
- U tome i jeste stvar. Oni su predstavljali optu guvu u kojoj se
Filip mogao izgubiti. Oni su nasumice izabrani kako bi zbunili bilo
koga iz obavetajnih slubi vae vlade ko bi poeo da istrauje ili
nagaa.
- A ono s decom?
- Nezgodan ali veoma uspean podsticaj. Kada sam saznao da
imam unuka, pruio sam mu ruku, ali na odnos nije bio naroito
prijateljski, to je razumljivo. On nije eleo da ima mnogo veze sa
mnom, ali negde duboko u sebi on je shvatao da smo jedan drugome
bili jedini rod. Kada je zarobljen i odveden u Gitmo, reio sam da
uinim sve da ga vratim.
Polako, itavo ono ludilo je poelo da dobija smisao.
- Hou imena vaih ljudi koji su oteli autobus i ubili vozaa.
Takoe hou da znam sve ostale autobuske linije koje ste uzeli kao
metu.
on ga je gledao jedan trenutak, a onda rekao: - kolski autobus
koji smo oteli u Junoj Karolini bio je jedini. Nema drugih. Fotografije
drugih autobusa su samo predstavljale taktiku da od vae vlade
dobijemo pristanak na saradnju, nita vie.
Lice mu je bilo sve u tikovima i grevima, tako da je bilo teko ma
ta videti na njemu. - Kako da znam da ne laete? - upita Harvat.
- Ne moete ni da znate - odgovori oen. - Samo vreme e
pokazati.
- A imena operativaca koji su oteli autobus?
- Njih u poneti sa sobom u grob - rekao je ovek.
Harvat nije bio iznenaen, ali to je ionako za nekog drugog da se
time bavi. U tom trenutku, imao je neka druga pitanja. Bacivi pogled
na fotografije u srebrnim ramovima na stoiu, upitao je: - Dakle,

zato ba ja? Zato moja porodica i meni dragi ljudi?

- Zato to je Filip eleo oveka koji je odgovoran za smrt njegove
majke.
- A to je bio njegov ujak Haim.
- Ali njegov ujak je bio mrtav - ree oen. - Sama pomisao da ste vi
odgovorni ispunjavala ga je besom. A bes je veoma snano oseanje.
Ako ovek u sebi ima mnogo besa, gubi samokontrolu. A kada izgubi
samokontrolu, mnogo je podloniji tuoj kontroli.
- Tako ste se zakaili za mene - uzvratio je Harvat.
- Kao to sam rekao, nije bilo nita lino.
Harvat ga pogleda. - ta ste vi imali od svega toga?
oen se uspravi u krevetu i pljunu. - Osvetu!

123
- Osvetu prema kome? - upitao je Harvat. - Prema meni?
- Ne - prosikta oen. - Prema Filipovoj majci.
- Za ta? Zbog prvog puta kada vas je jedna Nidalova digla u
vazduh ili zbog drugog puta?
- Zbog toga to mi je sina odvojila od mene - odgovorio je, zavalivi
se na jastuke.
- Ali Adara Nidal je mrtva - rekao je Harvat, koji je ve poeo da
sumnja da je Rusar izopaenu psihopatologiju nasledio od majke, pre
e biti od dede s oeve strane.
- To mi je svejedno. Za mene je najvii stepen osvete bio da joj
ukradem sina i preobratim ga za svoj cilj.
- Kako ste mogli da oekujete da jedan Arapin, pri tome palestinski
Arapin, odustane od islama i prihvati izraelski cilj?
- Zaboravljate da sam posle smrti mog Danijela prouio sve to
sam mogao o Abu Nidalu, njegovoj organizaciji i, to je najvanije, o
njegovoj porodici. Vie sam znao o njima nego oni sami o sebi. Filipu
je nedostajao nekakav muki uzor.
- I to je trebalo da budete vi? - primeti Harvat duhovito.
- Pola moje krvi, krvi moga Danijela, teklo je njegovim venama. On
je bio polu-Izraelac i verovao sam da mogu da prizovem tu njegovu
stranu. Meutim, pre nego to je hteo da saslua ita to sam imao da
kaem...
- Hteo je mene mrtvog - izjavio je Harvat, dovravajui oenovu
reenicu umesto njega.
- Tano. Ali nije hteo samo to. eleo je da patite. eleo je da osetite
bol koji je on osetio kad je izgubio majku. Znao sam da mogu
iskoristiti taj straan bes da ga privuem sebi.
- A staje s poastima i njihovim obrnutim redom?
oen je poeo da iti i zastao je na trenutak da doe do daha.
Konano je rekao: - Poasti su u ast njegove majke, koja je svoju
karijeru teroristkinje posvetila pokretanju pravog svetog rata protiv
Izraela. Njeni napadi su esto bili obojeni jevrejskom simbolikom. A

to se tie izvoenja poasti obrnutim redom, mora da vam je jasno

koliko je Filip bio poremeena osoba. On je mislio da je prva poast
najdramatinija i najokantnija, zato ih je izvodio obrnutim redom,
ponaajui se kao suprotnost Bogu, avo, ako hoete, koji je uvao
svoju omiljenu poast za kraj.
- A vi ste smatrali da moete da reprogramirate to udovite? rekao je Harvat.
- Jedno vreme, da. Da sam mogao da ga ubedim da slua moja
nareenja, ne samo da bih potukao Adaru, ve bi donekle vratio svog
sina. Meutim, konano sam shvatio da je on van svake kontrole i da
e verovatno krenuti i na mene. Zbog toga sam napustio bolnicu u
Italiji i vratio se ovamo.
Taj ovek je bio samo za aljenje, te je Harvat zavrteo glavom i
okrenuo se da poe.
- Kuda ete? - upita oen.
- Kui - odgovori Harvat u nadi da vie nikada nee videti odvratno
lice Arija oena.
oen se nasmeja. - Nemate ni toliko hrabrosti da izvuete pitolj i
ubijete me.
- Zato bih? - uzvratio je Harvat poto se okrenuo da ga pogleda u
oi. - to se mene tie, metak je isuvie dobar za vas. A to se hrabrosti
tie, da je vi imalo imate, ve biste se ubili. Najgore to mogu da
uinim za vas jeste da vam poelim dug ivot i izaem na ova vrata.
Harvat je upravo to i uinio.

Izlazei iz radnje, primetio je jedan crni dip sa zatamljenim

staklima, parkiran preko puta. Na neki udan nain jednostavno nije
tu pripadao.
Zavukavi ruku ispod sakoa, Harvatova ruka je je lebdela iznad
drke pitolja. Zadnji prozor na dipu se malo otvorio i u tom crnilu se
najednom ukaza neto belo. To belo je imalo dugu njuku, dva crna
oka i par dugih belih uiju.
Harvat je preao ulicu i podigao ruku kako bi pas mogao da ga
onjui. Kada je poeao Argosa iza uha, prozor dipa se skroz otvorio.
- Kako je protekla poseta? - upitao je Trol, koji je sedeo unutra
izmeu dva kavkaska ovara.

- Zdravo, Nikolase - uzvratio je Harvat. - Nisam iznenaen to te

vidim ovde.
- Ostalo je neto nedovreno meu nama.
Harvat je sklonio ruku sa psa i rekao: - Ne, nije. Ispunio sam svoje
obeanje. Saraivao si i ja te nisam ubio.
- Hou nazad svoje podatke i ostatak novca - odgovorio je Trol. Sve.
Taj ovek je stvarno imao muda, i to velika. - A ja hou da se moj
drug Bob i ostali Amerikanci poginuli u Njujorku vrate - izjavio je
Harvat. - Svi.
Trol se zavalio na sedite, prihvatajui injenice. - Poen za tebe. oveuljkov pogled se polako podie do stana iznad antikvarnice. Staje s oenom? - upita. - Ubio si ga?
Harvat odmahnu glavom. - Ne, nisam.
- Posle svega to ti je uinio. Zato nisi?
Harvat je malo razmislio i onda odgovorio. - Smrt bi bila isuvie
dobra za njega.
- Zaista? - uzvrati Trol, podiui obrvu. - Iznenauje me to tako
misli.
- Da moe samo da vidi na ta je spao - ree Harvat - razumeo bi.
ivot je mnogo tea kazna za oena. Ve dva puta je leteo u vazduh.
Trol je izvadio jednu kutijicu krem boje, izvukao antenu i,
pritiskajui jedno jedino dugme, uzvratio. - Onda, moda trea srea.
Eksplozija je raznela prozore u stanu na spratu i uzdrmala itavu
ulicu. Komadi razbijenog stakla i upaljenih ostataka ruevina padali su
po ulici kao kia.
Harvat je ustao sa zemlje upravo na vreme da vidi kako Trolov
dip nestaje u daljini.

124
Harvat je odbio sve predsednikove pozive da doe i sastane se s
njim u Beloj kui.
Mada su odustali od toga da ga optue za izdaju, Ratlid je ipak
eleo da otvoreno porazgovara s njim kako bi mogli da zaborave
prolost i nastave dalje.
Harvat je bio dovoljno pametan da predsednikove molbe ne odbija
otvoreno. Od kada je Trejsi otputena iz bolnie, ivela je kod njega.
On je svima priao da je neprekidno zauzet oko negovanja nje i
njegovog kuenceta, koje se oporavljalo.
Predsednik je znao da Harvat lae, ali ga je pustio. Harvat je
proao kroz mnogo toga. to bi se reklo, gurnut je pod tokove, a
predsednik ne samo to mu nije pomogao da se izvue ve mu je
naredio da ostane tamo dok ga ti tokovi ne pregaze.
Ratlid nije zamerao Harvatu to nee da se vidi s njim, ali to je
mnogo, mnogo je. Predsednik je nazvao Garija Lolora i nedvosmisleno
mu saoptio da hoe da vidi Harvata ispred svog stola u Ovalnom
kabinetu do kraja dana ili e Lolor nastradati.
Kao i svaki dobar vojnik, Lolor je naloio svom pomoniku da
otkae sve za taj dan i otiao je da dovue Skota na sastanak s
predsednikom.
Kada je stigao do Biops gejta, nije video Harvatova kola i
pretpostavio je da je izaao da kupi namirnice ili podigne lekove za
Trejsi ili kue, kome su nadenuli ime Kurum, po svom zajednikom
prijatelju Bobu Metku, poginulom u vreme napada na Njujork.
Lolor je parkirao kola i popeo se stepenicama do ulaza. Gledajui u
prag, pitao se po ko zna koji put kako li se Harvat oseao kada je siao
i zatekao Trejsi kako lei u lokvi krvi. Bila je to uasna slika i on je
pokuao da je se otarasi, podiui teki gvozdeni zvekir i lupajui
njime u debela drvena vrata.
Dok je ekao, razmiljao je kako je ironino to Harvat stanuje u
nekadanjoj crkvi. On se pokajniki ponaao prema ljudima koje je
Rusar povredio. Redovno je poseivao majku u Kaliforniji i poto joj

se vid polako vraao, postarao se da joj obezbedi najbolju moguu

negu kada bude dola kui. Poseivao je to je ee mogao Karolin
Leonard i Kejt Palmer u bolnici u Vaingtonu i trudio se da uvek u sobi
imaju sveeg cvea sve dok nisu bile putene kui. Posle toga,
bombardovao ih je s jo cvea i mnogobrojnim korpama s hranom.
Bez obzira ta mu ko govorio, nije prestajao. Bilo je to pokajanje koje
je on sam sebi nametnuo i nije se mogao zaustaviti dok oseaj krivice
ne bude iezao iz njegove due.
Kada se saznalo da je Kevin Makolif za raun Harvata iskoristio
raunare NGA i Ministarstva odbrane, protiv mladog analitiara je
pokrenut disciplinski postupak. Harvat je pozivao svakog ivog ko mu
je dugovao neku uslugu i potegao sve mogue veze kako bi odustali
od te disciplinske prijave i kako bi Makolif asno napustio svoje mesto
u NGA. Tim Fini i Ron Parker su Makolifu ponudili posao u Sargasu
ve narednog dana.
Lolor je jo jednom pokucao na teka vrata, ali niko nije otvarao.
Nije se uo ak ni Kurum kako laje, to je bilo uobiajeno u poslednje
vreme.
Poto je znao gde Harvat dri rezervni klju, Lolor ga je pronaao i
otvorio ulazna vrata.
- Hej - povikao je, provirivi unutra. - Ima li koga kod kue?
Lolor je malo saekao ali nije bilo odgovora. Uao je i zatvorio
vrata za sobom.
Prvo je uao u kuhinju i zatekao sve isto i pospremljeno. Obino
je tu bio haos od lonaca, erpi, tanjira i aa budui da su Skot i Trejsi
stalno bili u novim kulinarskim poduhvatima. Neto tu nije bilo u redu.
Kada je otvorio friider da uzme pivo, Lolor ga je zatekao potpuno
praznim. Nita od svega toga nije imalo nikakvog smisla.
Izaao je iz kuhinje i otiao u prostrani deo koji je Harvatu sluio
kao dnevna soba. I tu je sve bilo sreeno, zategnuto i na svom mestu.
Iznenada, Lolor primeti neto na gornjoj kamenoj ploi kamina.
Priao je i ugledao Harvatov blekberi i njegove isprave iz Dravne
bezbednosti. Pored toga se nalazio presavijen list hartije iz Trejsinog
pribora za pisanje.
Otvorivi ga, proitao je jednostavnu poruku od dve rei napisanu
Harvatovom rukom.
Na pecanju.

Zahvalnost
Moja prelepa ena Tri mi je jasno stavila do znanja da u ovoj
knjizi treba prvo da se zahvalim itaocima. U pravu je, naravno (ona je
uvek u pravu, to sam ve nauio), ali donekle sam se pitao kakav bih
ja to bio mu ako se ne bih prvo zahvalio njoj. Bezbroj veeri, Tri bi
dolazila kui posle napornog rada i spremno kupala i hranila nau
decu kako bih ja mogao da nastavim da piem. Hvala ti, duo. Volim te
i vie nego to misli.
Poto sam uspeo da provuem zahvalnost svojoj eni, sada bih
eleo da se zahvalim vama, itaocima. Bilo mi je veliko zadovoljstvo
da se sreem s vama na turnejama, sajmovima knjiga i konferencijama
irom zemlje. Moja karijera napreduje zbog vas, zato to ste me vi
preporuili svojim prijateljima, porodici, susedima i kolegama na
poslu. I dalje cenim vau podrku i zahvaljujem se na njoj.
Bez divnih knjiara i ljudi iz prodaje Atrija/Poketa, vi ne biste
drali ovu knjigu u rukama. Izuzetno sam zahvalan svima onima koji
su marljivo radili da me izgrade kao pisca i koji tee da svaka moja
knjiga bude jo vanija od prethodne. To je timski rad i zajedno s
umetnikim i produkcijskim delom Poket/Atrije nisam mogao da
oekujem da u saraivati s kreativnijim, inteligentnijim i boljim
ljudima u izdavatvu.
Ovu knjigu sam posvetio dr Skotu F. Hilu iz nekih svojih razloga.
Obimnije i dublje poznaje trilere je od ijednog ivog stvora koga sam
upoznao. On je i dalje moj verni slualac i prijatelj s kojim mogu da
razmenjujem misli. Pre svega, Skot je uzor rodoljuba koji je svoj ivot
posvetio poboljanju ivotnih uslova naih ratnih veterana. Zbog ljudi
kao to je on, ponosim se to sam Amerikanac.
Pored toga, uz mene je bio i itav niz gospode i jedna dama koji su
sve to proli sa mnom i imaju majice kojima to dokazuju. Volim da

kaem da su oni moji strelci koji su marljivo radili kako ja ne bih

pravio greke. Ne po nekom redosledu, ti izuzetni rodoljubi su Rodni
Koks, ak Fretvel, Stiv Hofa, ad Norberg i Stiven . Bronson. Njima sa
zadovoljstvom pridodajem Sintiju Longo i Ronalda Mura i zahvaljujem
im se.
Moj tim iz San Velija je takoe bio tu s najnovijim politikim i
policijskim podacima. Kao i uvek, najiskrenije se zahvaljujem Gariju
Penritu, Frenku Galageru, Tomu Bejkeru, Derilu Milsu i Teriju
Manganu.
Svako ko je ikada bio na godinjem skupu u San Veliju zna koliko
mi volimo ljude iz firme Tejzer interneenel. Posebno elim da se
zahvalim svom dobrom drugaru tivu Tatlu za svu njegovu pomo na
ovoj knjizi. Svi oni dobri momci koji rade s Tejzerovim proizvodima
znaju da su izuzetni i da ljudima spasavaju ivote. Hvala, Stive.
Ronaldo Palmera je gad najvieg reda iji se lik bazira na pravom
teroristi. Nikako se ne sme pomeati s mojim divnim tastom,
Ronaldom Palmerom. Ronovo veliko iskustvo u oblastima preko june
granice bilo je nadahnue za sve ono meksiko u ovom romanu, a
njegov uvid i vodstvo bili su, kao i uvek, veoma cenjeni.
Patrik Douk i Dejvid Venet su bili moji nepokolobljivi vodii kroz
lavirint vaingtonske politike. Bez njih, ne bih mogao da napiem ovo
to sam napisao niti bi mi ni blizu bilo tako zabavno kada sam bio u
poseti Vaingtonu. Hvala vam, gospodo.
Bart Beri iz Akvarijus trejning sistema je uvek imao pravo reenje
za mene kako bi mi pomogao oko romana. On je moj roak i moj
instruktor alpinizma, mada mi nije bila potrebna velika pomo u
penjanju u ovoj knjizi, ali on ima, kao i Ron, veliko iskustvo preko
june granice i ovim putem mu se zahvaljujem na njegovom udelu.
Kao i uvek, nikad ne bih pisao ni o emu to leti, jede sui ili govori
nemaki ako to ne provere Riard i En Levi, kao i naa draga
prijateljica Alis.

Tom i Gari Houel su mi i ovom prilikom pruili neprocenjivu

pomo u radu na mom rukopisu. Koliko znam, Skot Harvat je sada
neka vrsta lozinke za restoran i bar Gordijeva kuica za amce u
Fontani, u dravi Viskonsin, i za Kobaltovu prodavnicu amaca. Koliki
popust vam ona obezbeuje, nemam pojma, ali nameravam da
proverim ovog leta. Znau da sam uspeo tek kada nekom piu nadenu
ime po meni.
Tom Gos je jedan od najurednijih ljudi koje znam. U svojstvu
direktora pogrebnog zavoda, on mi je pruio neke veoma korisne
podatke za ovu knjigu. Njegov zet Patrik Ahern je moj veliki prijatelj,
ali znam da e mi dobroudno prebacivati to sam Patov lik ubio u
svojoj prvoj knjizi a Gosa ostavio da ivi u ovoj.
Imam ja jo dobrih prijatelja koji idu okolo i svakodnevno jure i
cede ljude. Bez obzira gde su i ta rade, uvek su voljni da odgovaraju
na moja pitanja. Zbog njihovog ugleda tihih profesionalaca", molili su
da im ne spominjem imena. Svi vi znate na koga mislim i ja vam se
zahvaljujem.
Moram da se takoe zahvalim Marku i Elen i svima iz La rue
tektikal dole u Teksasu na njihovoj ljubaznosti prema meni i njihovoj
stalnoj podrci naim elitnim veteranima na terenu.
Moja dva velika uporita, branioca i saveznika jesu moja
velianstvena agentkinja Hajdi Lang i moja izvrsna lektorka Emili
Bestler. Njihov doprinos mojoj karijeri je nemerljiv i siguran sam da
nijedna od njih nikada nee shvatiti koliko mi znae. Hvala vam.
Jo dve dame u panteonu izdavatva, koje za mene predstavljaju
neprocenjivu vrednost, jesu moji izdavai Luiz Burk i Dudit Kar. Moja
karijera je dola dovde zahvaljujui njihovom nesebinom naporu, na
emu im se zahvaljujem.
Dek Romanos i Karolin Rajdi najee delaju iza scene bez mnogo
hvale od njihovih autora. Svake godine nauim poneto o izdavatvu,

a samim tim jo vie cenim njihov posao. Hvala vam za sve.

Posle smrti Dejmsa Brauna, Dejvid Braun je nasledio mesto
najvrednijeg oveka u ou biznisu. Osmog dana Bog stvori publiciste,
ali nisu svi stvoreni jednaki. Dejvid Braun ih je sve nadvisio. Dejvide,
hvala ti za sve, od Vidikovca do restorana Pig end visi
Iz dana u dan, Aleks Kenon, Lora Stern i Sara Branam su mi od
velike pomoi. Ovih nekoliko redova nije ni blizu dovoljno da im
zahvalim za sve to ine za mene.
Ernest Hemingvej je jednom prilikom rekao da dobar pisac mora
da ima ugraen detektor za otkrivanje gluposti. Mislim da je to isto
potrebno i dobrom advokatu u Holivudu. Ja sam s te strane izuzetno
srean jer nemam dobrog advokata ve izuzetnog. Skot Svimer je
nesumnjivo najbolji advokat u ou biznisu. On je takoe postao jedan
od mojih najboljih prijatelja, zbog ega se oseam dvostruko
blagoslovenim.

1 Engl.: Big Apple - Velika Jabuka, popularni naziv za grad Njujork.

(Prim. prev.)
2 Engl.: SEAL (akronim od sea, air, land, ali i sa znaenjem fokaj to
je i opteprihvaeni naziv ovih jedinica zbog operacija na vodi i pod
njom), specijalne pomorsko-vazduno-kopnene jedinice pri amerikoj
mornarici. (Prim. prev.)
3 Engl: SAS (akronim od Special Air Service), specijalna desantna
jedinica britanske vojske. (Prim. prev.)
4 Engl.: National Security Agency - Nacionalna bezbedonosna
agencija u SAD. (Prim. prev.)
5 Japansko alkoholno pie koje se pravi od pirina, (Prim. prev.)
6 Ar.: snajperista. (Prim. prev.)
7 Meavina benediktinskog likera i francuskog konjaka. (Prim.
prev.)
8 Jevrejski praznik - pass over (engl.) znai preskoiti, zaobii.
(Prim. prev.)
9 Predgrae i poznata plaa u Rio de aneiru. (Prim. prev.)
10 Engl.: Churchill Downs - hipodrom u Luisvilu, drava Kentaki, gde
se odravaju uvene konjske trke. (Prim. prev.)
11 Oruje za elektrookove. (Prim. prev.)
12 Vrsta iljatog boksera koji se koristi u tui. (Prim. prev.)
13 p.: maracas - testisi. (Prim. prev.)
14 It.: kakva lepotica. (Prim. prev.)
15 Sedite Centralne obavetajne agencije, u okrugu Ferfaks u

Virdiniji. (Prim. prev.)

16 Engl.: green - u golfu oznaava deo terena neposredno oko rupe,
kratko podianu travu. (Prim. prev.)
17 Brazilska nacionalna valuta. (Prim. prev.)
18 Por.: Cristo Redentor (Prim. prev.)
19 Bob Vudvord i Karl Bernstajn, uveni novinari Vaington posta
koji su se proslavili izvetajem o aferi Votergejt. (Prim. prev.)
20 Englesko ime Scott se pie sa dva slova t dok je Harvatovo ime
s jednim - Scot. (Prim. prev.)
21 Abu Musab al-Zarkavi, jordanski militantni islamista. (Prim.
prev.)
22 Elitno letovalite na Istonoj obali. (Prim. prev.)
23 Istaknuta, pomalo ekscentrina, amerika modna kreatorka.
(Prim. prev.)