BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

Moe se odrediti kao:

Unitarna, parlamentarno-kabinetska, ustavno-monarhistika, dvopartijska
demokratija
-Savremena ustavna i politika konfiguracija britanskog parlamenta je plod
vievekovne evolucije i kontinuiteta razvoja dravnosti (od 13. veka pa do
danas)
U Srbiji diskontinuitet, Srbija gubi svoju dravnost u 15.veku
TRI FAZE RAZVOJA BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA:
I faza: od Magna carta libertatum 1215. g. (velika povelja o slobodama) do
Velike revolucije 1688. g.
II faza: od 1689. g. od tzv. Bila u pravima do prvog zakona u narodnom
predstavnitvu 1832. g.
III faza: od 1832. godine do danas
I FAZA: Magna carta libertatum velika povelja o slobodama
- najstariji ustavni akt srednjovekovne Engleske.
1. Razdvajanje kraljeve volje od prava - po prvi put se samovolja kralja stavlja
pod vlast prava
2. Ideja o supremaciji prava (supremacija - prevlast, nadmo) - naglaava se
dominacija prava nad voljom kralja.
3. Saglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine
4. Peticija o pravima (1628. g.) - zabranjuje uvoenje bilo kakvih poreza i
davanja bez saglasnosti parlamenta
- Zabranjuje se kanjavanje bez zakonskog suenja. Nema kanjavanja bez
suda.
- Zabranjuje se kralju pravo da dri stalnu vojsku zbog ekonomskih trokova
5. Akt o sazivanju parlamenta (1640. g.) obaveza da se parlament saziva
najmanje jedanom u tri godine i obaveza izbora za Dom komuna (donji dom
graani).
6. Habeas corpus act (1679. g.)
- jedan od najznaajnijih ustavno-pravnih dokumenata Engleske
- akt posveen uspostavljanju garancija za zatitu oveka od samovolje vlasti
i policije
II FAZA: Protie u znaku supremacije parlamenta nad kraljem.
- Prvi vaan dokument - Bil o pravima 1689. g.
1. princip: Kralj nije vie mogao da samostalno donosi zakone.
2. princip: Kralj mora da vlada na osnovu zakona, to je prvi vaan princip
vladavine prava (ne moe sam da donosi odluke).
3. princip: Ubiranje poreza i dranje vojske bilo je mogue samo uz
saglasnost parlamenta.
4. princip: Proglaavaju se slobodni izbori za parlament.
5. princip: Ustanovljava se imunitet poslanika - sloboda govora i rasprave

Akt o nasleivanju iz 1701. g. Bitan zbog dva principa:

- utvruje nain dolaska na engleski presto
- uvodi se nezavisnost sudstva od izvrne vlasti
III FAZA: Zapoinje proirivanjem socijalne osnove vlasti.
Obeleja:
- Uvoenje birakog prava za ire socijalne slojeve stanovnitva.
- Poetak stvaranja politickog subjektiviteta britanskog naroda i jaanje
parlamentarne demokratije.
- Donoenje zakona o narodnom predstavnitvu 1832. godine - parlament se
samokonstituie.
- Serija izbornih zakona 1867.-1949. god.
- Uspon radnikog pokreta i sindikata.
- Formiranje politikih partija (sredina 19. veka): od Torijevaca nastaje
konzervativna partija (naginjali ka monarhu) a Vigovci se transformiu u
liberalnu partiju. Radniki pokret i sindikati u laburiste (poetak 20. veka).
Velika Britanija nema pisani ustav ali se ne moe rei da nema ustava uopte.
(Svi akti iz istorije su ustavni akti (materija) V. Britanije)
Nije kodifikovan - nema ga u jednom pojedinanom aktu. Sve od Magna
Carta ini telo i duh britanskog ustava.
USTAVNA PRAVILA I KONSTITUCIONALNI PRINCIPI:
1. supremacija parlamenta
2. parlamentarizam
3. kolektivna i individualna odgovornost
4. snana uloga birakog tela
5. vazna uloga opozicije
6. funkcionalna reprezentacija
7. poverenje u politike partije i graane (uzajamni odnos)
8. fleksibilna i kompromisna taktika u politici
9. davanje politikih koncesija i ustupaka
10. racionalno voenje politike
11. nezavisna i vana uloga javnog mnjenja
BRITANSKI USTAV BI SE SASTOJAO OD:
1. USTAVNI ZAKONI I PRAVILA koji su obavezni pravni i politiki akti
2. USTAVNE KONVENCIJE (podupiru prve) gde spadaju: obiajno pravo i
tradicija; sudska praksa i tzv. precedentno pravo ili komon lo (common law)
Spada u anglosaksonsku pravnu tradiciju u kojoj sudovi i sudije sude na
osnovu precedenta. To znai da dok traje postupak za delo, procena kazne se
odmerava u dve vane stvari:
I uslov - da je kriv porota kae

II uslov na osnovu precedenta, tj. kako su ranije osuivali na osnovu tog

istog krivinog dela ( te tradicije ista slina krivina dela -> te iste
presude)
opozit (precedentno pravo) pozitivno pravo novo pozitivno pravo
(presuda) postaje precedent
sa jedne strane obiajno pravo a sa druge precedentno - sudovi sude na
osnovu predhodnih presuda, precedent je taj prethodni ili prvi sluaj
UNITARNO UREENJE VELIKE BRITANIJE:
- Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije je unija koju ine:
Engleska,
Vels,
kotska
Severna Irska
- To je unitarna drava -nije ni federacija ni konfederacija.
- Postoji razvijena lokalna samouprava gde osim centralne dravne vlasti
postoje i okruzi, srezovi i parohije.
- Lokalna uprava uiva visok stepen autonomije.
PARLAMENTARIZAM u najprostijem smislu znai obavezu efa drave da
mandat za sastav vlade poveri predsedniku najjae politike stranke (u
britanskom primeru dvopartijskog sistema) ili predsedniku one stranke koja
formira parlametarnu veinu.
POJAM PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE
PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA - podrazumeva suverenost parlamenta i ideju
da je sredite vrhovne vlasti u parlamentu.
BRITANSKI PARLAMENT
- danas nije ni teorijski ni praktino vrhovno upravljako telo ili centar vlasti.
- vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz 12. veka, a njegov rad
se oslanja na Magna Cartu.
- bio je jednodomno telo sastavljeno od 3 stalea:
plemstvo
svetenstvo
malobrojno graanstvo.
- u poetku se sastojao samo od doma komuna
- glavna funkcija tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati
porezi i takse
- dvodomna struktura se stvara od 14 veka.
- gornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela
- donji dom ine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela
- nastanak parlamenta je oznaio proces konstitucionalizacije u politikoj
istoriji V.Britanije:

1. zato to je sam parlament ograniavao kraljevsku vlast

2. parlament poinje da preuzima funkciju politike reprezentacije
tadanje socijalne strukture britanskog drutva
- Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak
moderne politike istorije i vladavine prava.
- prva velika reforma parlamenta desila se 1832. god. Zakonom o
predstavnitvu naroda i time se proiruje birako telo jednim delom nove
buroazije u narastanju (razvojni moment).
- 1844. god. Zakon o predstavnitvu naroda gde se ponovo proiruje birako
telo ukljuuju se radnici i seljaci.
- 1928. god. uvodi se opte birako pravo ukljuujui i ene i aktivno (da
brate) i pasivno (da budete birani) pravo.
- 1948. god. - Da bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralni
votum
- izbori za parlament su opti i veinski (2 ili 3 partije ili manje izbornih
jedinica).
- kombinacija vie politikih partija meoviti ili proporcionalni.
- bira se jedan kandidat koji dobija prostu veinu glasova.
- poslanici se biraju na 5 godina.
Parlament je dvodoman:
- Gornji dom nosi naziv Dom lordova ima oko 1100 lanova. lan se
postaje nasleem ili izborom iz redova aristokratije. ine ga u titularnom
smislu svetovni lordovi, duhovni lordovi, pravni lordovi, doivotni perovi
(Peer)-titula, knez. Dom lordova je izgubio nakadanje funkcije (nekada je bio
ravnopravan sa Domom komuna) i njegovim sednicama prisustvuje oko 200
lanova. Sadrao je pravo suspenzivnog veta - od jedne godine ne odnosi se
na budet i finansijske zakone. Nakon godine ponovo se vraa u raspravu.
Sada se jako retko deava u praksi.
- Donji dom ili Dom komuna. Predstavlja britanske graane i broji oko 650
lanova. kotska bira 71 poslanika, Vels 35, Severna Irska 12, Engleska 533
poslanika. Jednu izbornu jedinicu u proseku ini 70-80.000 graana.
Funkcije donjeg doma:
1. donosi zakone (zakonodavna funkcija)
2. izglasava budet
3. kontrolie Vladu
Sednicama predsedava spiker - on ima veliki ugled.
U okviru predsedavanja, spiker ima dve funkcije:
1. postupak: giljotina - skrauje vreme za raspravu ako je utvreno da ima
20 sati rasprave o nekom zakonu.
2. postupak: kengur - spiker odluuje o kojim se amandmanima vri pretres
(raspravlja se).
Parlament zaseda od oktobra do jula i kvorum (veinski deo parlamenta) je
potreban samo kod glasanja.

Formira se "vlada u senci" - nju formira opoziciona partija na identian nain

kao i zvanini kabinet- regularna vlada. Lider opozicije dobija platu (dodatno
na svoju poslaniku platu).
Kontrola vlade od strane parlamenta za etiri postupka
- poslaniko pitanje
- interpelacija (vie poslanika zajedno - 20, 30 trai od vlade ili nekog ministra
pismeno ili usmeno izjanjenje o izvesnoj stvari)
- glasanje o poverenju vlade
- glasanje o budetu
Parlament je nosilac samo pravne suverenosti, a politika suverenost ostaje u
birakom telu (graani prenose suverenost na predstavnike (delegate) tj.
biraka tela)
Lenjin: Kada radnika klasa osvoji parlament on vie nee imati realnu vlast
Postoji baj pas (premoavanje) preko politikih stranaka kada govorimo o
sistemu podele vlasti.
VLADA - KABINET
- vlada je centralna politika institucija britanskog politikog sistema nastala
izdvajanjem jednog manjeg dela poslanika iz kraljevog privatnog saveta
poetkom 17.veka.
- razvojem dravnih funkcija raste i znaaj vlade, a porastom znaaja
politikih partija vlade sve vie postaju partijske vlade.
- Dord I iz hanoverske dinastije slabo je znao engleski jezik te stoga nije
prisustvovao sednicama kabineta i veza izmeu njega i kabineta bio je
ugledni poslanik koga je on sam izabrao i koji e se kasnije izdvojiti kao prvi
ministar odnosno predsednik kabineta (pm-prime minister, a poslanici su mpmembers of parliament).
- lanovi vlade su 3 grupe koje su hijerarhijski organizovane:
1. lanovi kabineta koji su efovi najznaajnijih resora (policija, kolstvo),
ima ih najvie 20.
2. ministri - efovi resora koji nisu lanovi kabineta i neki drugi nosioci
javnih funkcija dravni tuilac, dravni pravobranilac i sl. Ima ih oko 30.
3. mlai ministri, dravni sekretari, parlamentarni sekretari. Ima ih oko 50.
PRVI MINISTAR PREMIJER
Izvori snage:
1. narasla uloga izvrne vlasti i dravne vlasti
2. pravo zakonodavne inicijative - pravo da inicira i predlae donoenje
zakona
3. delegirano zakonodavstvo - podzakonski propisi i uredbe koje donosi vlada,
odnosno kabinet i one imaju zakonsku snagu - nisu zakoni sami po sebi. Ima
ih 1500-2000 god. koji vae dok parlament ne usvoji zakon koji regulie tu
oblast.
4. odluuje o dnevnom redu vlade

5. donosi odluke vlade (kabineta) bez glasanja - odluka donesena kad prvi
ministar odlui
6. kadrovska mo (imenuje i postavlja dravne slubenike i ministre)
7. partijska mo - on je uvek ef partije koja ima parlamentarnu veinu
8. dravna administracija - on je ef dravne administracije na centralnom
nivou i ona broji oko million slubenika
9. odluuje o rasputanju parlamenta
10. neslaganjem sa premijerom ministar automatski podnosi ostavku
11. za donetu odluku premijera odgovara itav kabinet (kolektivna
odgovornost solidarnost sa prvim ministrom), to znai da ako padne
premijer pada itav kabinet
12. personalna unija kao izvor moi - kontrola svih institucija politikog
sistema preko partijskih poluga (bolna taka)
13. Odluuje o troenju preko 2/3 budeta
MONARH; KRALJ ILI KRUNA
- Danas je to reprezentativna institucija koja savetuje, opominje i ohrabruje.
- Funkcije:
1. Imenuje nosioce plemikih titula.
2. Saziva i rasputa parlament uz odluku vlade.
3. Proglaava zakone.
4. Vri objavu rata i mira (na predlog i uz odluku Vlade).
5. Imenuje mandatara za sastav Vlade.
6. Ublaava kazne i izrie pomilovanja.
7. Predstavlja Ujedinjeno kraljevstvo i V. Britaniju u svetu simboliki jer
nema pravo da sklapa ugovore ali on svojim ugledom doprinosi poboljanju
odnosa ili sklapanju ugovora.
8. Potvruje izbor kabineta u parlamentu formalnom odlukom.
9. Potvruje izbor britanskih ambasadora.
10. Zvanini, ali ne i operativni komandant vojske.
11. Predstavlja simbol jedinstva nacije (interese nacije predstavlja monarh ili
predsednik, a politike partije zastupaju odreene, parcijalne interese).
POLITIKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM
- Tipian dvopartijski sistem iako formalno ima vie od dve partije
- Ustav i pravo ne govore o partijama ve se izborno zakonodavstvo bavi
kandidatima.
- Zaetak politikih partija treba traiti u 18. veku u parlamentarnim
frakcijama Torijevaca koji podravaju kralja i Vigovaca koji trae
parlamentarne reforme i daju konstitucionalizaciju krune.
- Konana partijska konfiguracija se formira u drugoj polovini 19. veka kada
nastaju konzervativci iz torijevske frakcije (1867.) i liberali iz vigovske
frakcije (1877.). Laburistika partija je formirana 1900. godine iz
sindikalnih udruenja i fabijanskog.
KONZERVATIVNA PARTIJA
- pripada grupaciji desniarskih, tradicionalistikih partija.

- danas broji oko 2 miliona lanova i dobija na izborima izmeu 12 i 14

miliona glasova.
- ine uglavnom vii drutveni slojevi i ije interese prevashodno zastupaju,
delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni i farmeri-zemljoposednici.
- po politikoj orijentaciji to je tipina buroaska konzervativna partija koja
istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju,
viepartizam, zapadnjatvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i
ogranienje sfere rada sindikata.
- vrsto je organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra
teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim
biraima).
- najpoznatiji lideri: Dizraeli, Lojd Dod, ser V. eril, ser Daglas Hjum, M.
Taer i D. Mejdor.
LABURISTIKA PARTIJA
- partija Tonija Blera
- pripada grupi socijaldemokratskih partija, mekih politikih shvatanja.
- u poetku vrsto stoji na socijalistikim i socijal-demokratskim vrednostima.
- danas broji oko 6,5 miliona lanova, a na izborima dobija isto od 12-14
miliona glasova.
- veina lanstva su iz radnikih sindikata i srednjih socijalnih slojeva.
- prisutan je snaan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je
razlika u odnosu na konzervativnu stranku vie u nijansama pogotovo kada je
spoljna politika u pitanju, tu gotovo da nema razlike.
- vrsto je organizovana sa dobrom lokalnom infrastrukturom.
LIBERALNA STRANKA
-Harold Laski je rekao: Danas Engleskom vlada jedna partija (velika partija) sa
dva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti bez ozbiljne elje za dubljim
promenama. To danas ponavlja i Manuel Valentajn.
(Politiki pluralizam nije isto to i vie partija. To je mnogo iri pojam.)

FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM
(francuski kontinentalni parlamentarizam)
- nalazi se negde izmeu parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti.
- smatra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina moe raspustiti vladu, a
predsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne moe
biti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata.
KRATAK ISTORIJAT:
- Smatra se da francuska dravnost tee u kontinuitetu od 5. veka i dinastije
Merovinga i kralja Klovisa (Francuska je dravnu nezavisnost stekla
ujedinjenjem pod Klovisom 486 god.)
- 1789. god. - uvena Francuska buroaska revolucija
- 1789.-1792.- toliko traje revolucionarni period.

- Za ovaj period je znaajna deklaracija o pravima oveka i graanina

26. avgusta 1789. godine.
Znaajna je jer je:
- uveden republikanski oblik vlasti (mada je postojao u antikom svetu ali to
je drugaiji kontekst)
- ustanovljen je princip pravne drave (da se politika vlast vezuje za pravo i
zakone, ne moe biti arbitralna i slobodna kao to je bila)
- ustavna zatita ljudskih prava i sloboda
- univerzalizacija znaaja ljudskih prava i sloboda (oveka i graanina)
PERIODIZACIJA USTAVNOG I POLITIKOG SISTEMA
I republika 1792. - 1799.
- Period restauracije 1799. - 1848. (kada se ukida republika i ponovo se
vraca carstvo; Napoleon)
II republika 1848. - 1870.
III republika 1870. - 1945.
IV republika 1945. - 1958.
V republika 1958. do danas
SPECIFINOSTI FRANCUSKOG POLITIKOG SISTEMA:
1. Odsustvo monarha kao kohezionog faktora (jaka i duga republikanska
tradicija).
2. Jaka centralizacija dravne uprave
3. Jak i sve jai poloaj predsednika republike.
4. Tradicija jakih i uticajnih sindikata.
5. Veliki broj malih politikih partija
6. Snana sfera socijalne politike, socijalne i zdravstvene zatite.
7. Relativno jaka podrka biraa levim politikim partijama (socijalistikoj pa i
komunistikoj partiji Francuske).
8. Jako i dobro organizovano seljatvo.
9. Kulturna posebnost i zatita jezika.
10. Veliki broj emigranata iz bivih francuskih kolonija.
11. Razvijen sektor malih i srednjih preduzea (manje ima velikih kompanija
to govori o strukturi kapitala, ne postoji dominacija krupnog kapitala).
12. esti trajkovi kao oblik sindikalne borbe.
13. Politiko predstavnitvo tzv. prekomorskih teritorija u nacionalnoj
skuptini - zovu se dom-tom (Nova Kaledonija, Martinik, Francuska Gvajana)
14. Jaka regionalna i lokalna samouprava.
15. Izraena vojno-politika tradicija.
16. Veoma nestabilne vlade i izbori u proseku na 8, 9 meseci (jedino je Italija
politiki nestabilnija, od 3-6 meseci).
17. Politiki koncept nacije (u 19. veku formiraju se nacije. Postoji
organicistiki koncept: Nemaka: zajedniko poreklo, istorija, kultura,
tradicija, jezik. Srbi: zajednika vera; pravoslavci. I postoji univerzalistiki graanski: Francuska: ne insistira na tradiciji, istoriji, zajednikom etnikom
poreklu, nego na francuskom dravljanstvu i na zajednikom politikom
predstavnitvu svi roeni na tlu Francuske su Francuzi).

POLITKI SISTEM V REPUBLIKE:

- politika nestabilnost i laka smenjivost vlada prevaziena je naglenom
izvrnom vlau predsednika.
- ustavne reforme 1962. god. jo vie jaaju ovlaenja predsednika a
njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu francuske ini njegov izbor
od strane graana.
- 1969. g. povukao se De Gol sa mesta predsednika posle referenduma o
administrativnoj podeli Francuske i reformi Senata.
- politika kohabitacija - esto se deava u Francuskoj. (Predsednik republike
iz jedne politike opcije a vlada i vladine koalicije iz druge pa se zbog
politikih neslaganja javljaju esti sukobi ak irak).
PREDSEDNIK REPUBLIKE
- Biraju ga graani direktnim izborima na 5 godina
Ovlaenja:
- ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove izbore
- on je stvarni arbitar (sudija) politikog ivota u Francuskoj
- on predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku vladu)
- izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade
- vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije
- poseduje vanu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske
predloge skuptini na razmatranje i usvajanje)
- odluuje o ratu i miru
- proglaava zakone ukazom ili ih osporava i pokree postupak ustavnosti
- bira predsednika i 3 lana ustavnog suda
- potpisuje meunarodne sporazume i propise evropske unije
- postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar vlade
- imenuje ambasadore
- imenuje posebna savetodavna tela
- odluuje o unapreenjima u vojsci i policiji
- imenuje perfekte departmana
- dodeljuje ordenje i odlikovanja
- komanduje legijom stranaca
- kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godinje koordinira ambasadore u
parizu
- predstavlja Francusku u Evropskoj uniji
- raspisuje referendume
- ima svu vlast u vanrednim okolnostima
- ima kraljevska ovlaenja i u tome je od njega snaniji samo predsednik
SAD-a
- smeten je u Jelisejskoj palati
VLADA
- ine je premijer (kao ef vlade), 4 grupe ministara (dravni, resorni,
delegirani, dravni sekretari) i dravni sekretari

- vlada zaseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu (punom kvorumu) kao

ministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik Francuske
- on ovlauje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nije
prisutan
- pramijer je ef vlade ali njega imenuje predsednik Francuske republike
- mandatar je obavezno ef najjae stranke u skuptini; on je voa i koalicije u
sluaju tesne pobede
- on predlae ministre a predsednik ih imenuje
- ima blagu zakonodavnu inicijativu
- obezbeuje sprovoenje usvojenih zakona
- vodi operativnu dnevnu politiku
PARLAMENT (nacionalna skuptina i senat)
NACIONALNA SKUPTINA (predstavnitvo graana)
- prvi dom
- bira se neposrednim, optim izborima i mandat poslanika traje 5 godina
- ukupno ima 577 poslanika, 555 se bira u metropoli (centralna drava
Francuska) a 22 u prekomorskim departmanima (dom iz dom-tom)
- nacionalna skuptina moe da izglasa nepoverenje Vlade (retko se deava)
- usvaja zakone zajedno sa senatom
- zaseda u Burbonskoj palati
SENAT (predstavlja regione i gradove)
- drugi dom u Francuskoj
- bira se indirektnim izborima
- za senatore glasaju poslanici nacionalne skuptine, zatim regionalni
savetnici ili delegati gradskih saveta
- senatori se biraju na 9 godina s tim da se jedna polovina menja svake 3
godine
- bira se 321 senator
- senat zaseda u Luksemburkoj palati
- u sluaju smrti predsednika Francuske njegovu dunost do izbora novog
obavlja predsednik senata.
USTAVNI SAVET KAO USTAVNI SUD
- svojevrsni kontrolni organ zaduen da se brine o ravnotei ili balansu vlasti,
izvrne i zakonodavne i da obezbeuje potovanje Ustava.
- broji 9 lanova: 3 imenuje predsednik, ali predsednika takoe, 3 bira
nacionalna skuptina a preostala 3 senat
- biraju se na 9 godina
- brinu o ustavnosti zakonitosti Francuske (svaki pravni akt mora biti usklaen
sa ustavom)

IZBORNI SISTEM U FRANCUSKOJ

- Francuska je viestranaka republika
- PARLAMENT odnosno Nacionalna skuptina se bira po veinskom izbornom
sistemu u 2 kruga i po pravilu svakih 5 godina. (1. krug sve, 2. krug dve
veinske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skuptinu.)
- SENAT - Indirektni izbori veinskim sistemom.
- Predsednicki izbori su opti i direktni po veinskom sistemu u 2 kruga.
- Izbori za evropski parlament biraju se francuski poslanici u evropskom
parlamentu svakih 5 godina ali po proporcionalnom izbornom sistemu (izborni
cenzusi i partijske liste).
POLITIKE PARTIJE U FRANCUSKOJ
RPR okupljanje za republiku, Degolistika partija desnice(De Gol, ak irak)
UDF- unija za francusku demokratriju, desna koalicija vie malih partija,
uglavnom degolista (iskar Deston)
PS- socijalistika partija, socijaldemokratska partija, Fransoa Miteran
PC- komunistika partija, radnika levica
PRG francuska partija radikalne levice
LES VERTS - zeleni
LE FRONT NACIONAL (FN)-nacionalni front - ekstremna desnica, an Mari
Le Pen
ADMINISTRATIVNA PODELA FRANCUSKE
1. Metropola (nacionalna teritorija)
2. 4 prekomorska departmana (dom)
3. 4 prekomorske teritorije (tom)
- svi zajedno ine teritoriju Francuske Republike
- ukupna teritorija Francuske Republike podeljena je na: 22 regiona, 100
departmana, 3339 arondismana, 3839 kantona, 36763 optine

AMERIKI PREZIDENCIJALIZAM
- Prvi predsedniki sistem vlasti i prva savezna (federalna) drava u istoriji
Postoji puno teorijskih sporova o prirodi ovog sistema:
- Jedni ga smatraju za uzoran model liberalne i veinske demokratije. Drugi
ga vide kao tipian model pluralistike i poliarhine demokratije
- Jedni da je re o sistemu vladavine elita koje se u dogovornom procesu i
pregovarakom duhu opredeljuju za najbolji put za drutvo. Drugi da se radi o
sistemu individualnog vostva kombinovanog sa masovnom pasivnou.
-Jedni smatraju da se radi o oligarhijskom sistemu koji pretvara formalnu volju
veine u stvarnu vlast manjine.
-Jedni, pak, smatraju da je to jednodimenzionalno drutvo koje je zatvorilo
perspektive svoje revolucionarne promene, drugi da je re o demokratskoj

diktaturi, a neki ak da se radi o prijateljskom faizmu (faizmu sa

prijateljskim licem).
Sistem formalno moemo odrediti kao ustavnu, federativnu, predsedniku,
dvopartijsku, elitistiko-predstavniku demokratiju.
ISTORIJAT NASTANKA SAD
- nastale su ujedinjenjem 13 kolonija krajem 17. i poetkom 18. veka (prva
nastaje 1607. Virdinija, a poslednja 1732. Dordija)
- svest o zajednikom odupiranju od Engleske vlasti koja ih je drala kao
kolonije, sazrela je na 1. kontinentalnom kongresu u Filadelfiji 1774. godine.
- na 2. kongresu 1775. god. doneta je odluka o poetku borbe protiv
engleskog kolonijalnog sistema
4. jula 1776. god. doneta Deklaracija o nezavisnosti, a 1777. god. i Akt o
stvaranju konfederalne unije.
- 1783. god. ugovorom u Versaju Engleska priznaje nezavisnost svojih
nekadanjih kolonija
- 1787. god. u Filadelfiji donet nov Ustav SAD uz sukobe oko karaktera
politikog sistema i dravnog ureenja. Delegacija drave Virdinije - zalagala
se za jaku centralnu vlast - federalisti (sever), a
delegacija Nju
Derzija zalagala se za produenje konfederalnog statusa konfederalisti.
- spor je reen velikim kompromisom koji je predloila delegacija Konektikata:
da Kongres SAD ima dva doma, da bude izvrena dvodomna podela vlasti:
senat i kongres
SENAT - predstavlja drave ravnopravno (amerike federalne drave)
KONGRES - predstavniki dom graana
- druga polovina 18. veka graanski rat - sporovi traju do 1791. g. kada je
poslednja drava potvrdila Ustav iz 1787, a SAD postale od konfederacije
federalna drava.
USTAV SAD
Najstariji vaei ustav na svetu. To je kratak i vrst ustav. Ima 7 lanova i 26
amandmana.
On treba da obezbedi jaku i vrstu zajednicu. Kada je donoen trebao je da
zatiti interese mlade buroazije.
Cilj ustava je bio da zatiti privatnu svojinu i da postavi vlast biranu na
izborima.
Da obezbedi efikasnu kontrolu vlasti.
On je u svom sadrinskom smislu okrenut liberalnim vrednostima svojine i
politike slobode, ali u sebi nema ni jedne odrednice o ekonomskoj i socijalnoj
jednakosti.
Jednakost je zaobiena u ustavu iako je ima u Deklaraciji o nezavisnosti.
Deklaracija prethodi ustavu.
Oevi osnivai tj. tvorci ustava: Dord Vaington, Dejms Medison,
Bendamin Franklin, Aleksandar Hamilton. Uz njih vani: Tomas Deferson,
Don Adams, Don Dejm.
Ustav je vie proceduralan, a manje vrednosno supstancijalan.
Utvreno je pravo ustavnog suda da tumai ustav.

FEDERALNO UREENJE
- SAD su federacija sastavljena od 50 drava + distrikta Kolumbija (D.C) gde
se nalazi glavni grad Vaington + pridruena drava Portoriko.
- Ameriki kongres je podeljen na predstavniki dom i senat. Nosilac je
zakonodavne vlasti na nivou federacije.
PREDSTAVNIKI DOM
- za predstavniki dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na 2
godine i ukupan predstavniki dom broji 435 lanova (kongresmena).
Prosena izborna jedinica ima oko 1/2 miliona biraa.
- kongresom predsedava Spiker. Pored klasinih zakonodavnih funkcija
predstavniki dom ima pravo pokretanja odgovornosti predsednika SAD
(impiment) i drugih visokih dravnih funkcionera (odbori).
- predstavniki dom ima stalni i privremene odbore za rad
- donoenje zakona je trofazno: prvo ide rasprava o zakonskom predlogu u
predstavnikom domu, pa na odboru i onda ide na senat.
SENAT
- sve drave biraju po 2 senatora. Ima 100 lanova, a mandat im traje 6 god.
Svake druge godine bira se 1/3 novih senatora.
- senatom predsedava potpredsednik SAD (drugi ovek iz izvrne vlasti).
Senat je uticajnije telo od predststavnikog doma iako su formalno
ravnopravni.
- daje saglasnost za imenovanje predsednika. Odobrava meunarodne
ugovore i ima neke istrane i sudske funkcije. Senat moe da formira razne
odbore, komisije...-njihove odluke imaju teinu sudskih odluka.
PREDSEDNIK SAD
- izvrna vlast u SAD je monocefalna.
- ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najteim
sluajevima krenja ustava.
- predsednik se bira u nekoliko faza. Izbor je posredan (indirektan):
I faza: preliminarni izbori koji oznaavaju izbore u okviru politikih partija (u
jednom broju drava se vre preliminarni izbori, u drugim su to partijske
konvencije i onda se na tim konvencijama glasa)
II faza: nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konani kandidati
III faza: predsednika kampanja nadmetanjem 2 kandidata i zavrava se
izborom elektora (izbornika) u dravama. Svaka drava ima elektora koliki je
zbir njenih kongresmena i senatora (po 2 senatora, a razlika je u
kongresmenima). Partija koja dobije vie elektora u toj dravi odn. njen
kandidat e biti kandidat za predsednika u toj dravi
IV faza: formira se koled elektora koji se saziva u decembru koji bira
predsednika i potpredsednika. Inauguracija predsednika je 3. januara. (1.
nedelja novembra - biraju se elektori (izbori), decembar - potvruju, 3. jan inauguracijaBela kua)
FUNKCIJE PREDSEDNIKA SAD

Predsednik predstavlja najmoniju politiku instituciju u politikom sistemu

SAD-a.
-on je ef drave, ef dravne administracije (preko 2 miliona inovnika na
saveznom nivou, 20 miliona na nivou svih drava) i vrhovni komandant.
- zakljuuje meunarodne ugovore uz odobrenje senata
- zakljuuje izvrne sporazume (reguliu se me. sporazumi) za koje mu ne
treba saglasnost senata
- ima snanu zakonodavnu inicijativu
- stara se o tanom izvrenju zakona
- donosi podzakonska akta i uredbe sa zakonskom snagom (uvek postoje
oblasti koje nisu zakonom regulisane - privremeno se regulie ta oblast)
- raspolae budetom to je najvanije ovlaenje!
- imenuje veliki broj visokih dravnih funkcionera
- imenuje sudije vrhovnog suda (sudije vrhovnog suda imaju veu platu od
predsednika - najbolje plaeni dravni inovnici)
- regrutuje i imenuje inovniki kadar (sistem plena), nekoliko miliona
slubenika i inovnika.
- pravo suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt (da ga vrati kongresu na
ponovno razmatranje)
- pravo malog depnog veta pred kraj zasedanja kongresa (decembar) stavi
ga u fioku. Kada pone kongres da zaseda mora ponovo da pravi predlog
zakona kao da ga ranije nije bilo. Sve ide od poetka (to je onda apsolutni
veto)
- ovlaenja predsednika u sluaju vanrednih okolnosti i rata su ogromna
- vodi nacionalnu ekonomiju
- titi bezbednost zemlje
- on je lider vladajue partije (on je bio kandidat svoje partije, a kada postane
predsednik, postaje post festum - ef partije)
- i ako nije ustavna kategorija predsednik formira svoj kabinet
- postoji i tzv. izvrna kancelarija pri instituciji izvrne vlasti predsednika. To je
skup organa tela i slubi amerike dravne administracije koje su stavljene
njemu na raspolaganje
- Bela kua se tretira kao rezidencija predsednika (tzv. kuhinjski kabinet)
- savet za nacionalnu bezbednost (odbrana i spoljni poslovi), ine ga:
predsednik, potpredsednik, dravni sekretar za odbranu, direktor slube za
vanredne pripreme, ef generaltaba i direktor CIA-e.
- kao ef izvrne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman dravni aparat: on
se od osnivanja SAD uveao za 1500 puta, dok se stanovnitvo uvealo za 60
puta
- administracija rasla tzv. geometrijskom progresijom: 140 slubenika
poetkom 19. veka, 2000 krajem 19. veka, 930.000-1939. godine, a preko 3,5
miliona danas. Na to dodati jos 2,5 miliona vojnih lica, pa 12 miliona na nivou
saveznih drzava plus 9-10 miliona na nivou lokalne zajednice. Dravna
administracija se toliko umnoila i ojaala da se smatra etvrtom polugom
vlasti u SAD.
- postoji trend da granice izmeu dravnih i privatnih institucija postaju sve
slabije, to znai da drava ustupa razne poslove privatnim institucijama
(staranje o starim osobama, privatne agencije..)

VRHOVNI SUD
- Trei segment vlasti u SAD-u
Dve funkcije:
1. nadlean kao prvostepeni i apelacioni sud u graanskim i krivinim
stvarima
2. nadlean za tumaenje ustava i procenu ustavnosti i zakonitosti drugih
pravnih akata iako za tu funkciju nema eksplicitnih ustavnih ovlaenja
- predsednika i lanove vrhovnog suda imenuje predsednik SAD-a uz
odobrenje Senatai ima ih ukupno 9 ukljuujui i predsednika Vrhovnog suda
- sudije su nepromenljive i nepokretne, kad se jedanput izaberu ostaju do
kraja mandata
- odluuju vecinom glasova prisutnih sudija
- ustav je ono sto sud kae da jeste, stoga se oni esto nazivaju gospodarima
i uvarima ustava
PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM
- stabilan dvopartijski sistem. ine ga republikanci i demokrate.
- politike partije su konano formirane u drugoj polovini 19 veka.
- republikanci su stvoreni zaslugom Abrahama Linkolna, dok demokrate
potiu od republikanske antidemokratske politike grupacije koju je vodio
Tomas Deferson. Obe partije po svojoj unutranjoj organizaciji spadaju u
labave politike partije. Imaju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasno
uoljiva. Snano lie jedna na drugu pa neki teoretiari smatraju da je to
jedna flaa sa dve razliite etikete figurativno reeno kapitalistika partija
broj 1 i broj 2.
- Osnovna razlika meu njima je to to su republikanci veim delom partija
velikog biznisa i demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja. Raireno je
uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske.
- U okviru demokrata prepoznaju se 3 krila, struje:
1. liberalno-korporativno krilo
2.sindikalno krilo
3. delovi radnitva i drugih niih socijalnih slojeva stanovnitva
- esto su krila (levo i desno) u razliitim partijama sliniji nego oba krila u
istoj partiji.
- svi pokuaji da se u SAD-u stvori trea partija su propali.
- komunistika partija je 1954. godine stavljena van zakona u periodu
merkatizma.
Amerike politike stranke (beleke - skraeno)
Smatra se da je osnovna razlika meu njima to to su se republikanci veim
delom partije velikog bisnisa, a demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja.
Pojam stranakog poistoveivanja ili kolebljivosti pokazuje koliko je tvrdo
jezgro stranaka u birakom telu - predvianje izbornih rezultata, politika
tradicija kada su u pitanju stranke i birako telo . Prati se u nekoliko
generacija unazad. Tu se radi o ideolokom poistoeivanju.

Dve kategorije koje bi trebalo da pomognu raspoloenju i predvianju

birakog tela.
esto menjaju konfiguraciju izborne jedinice - Salamander strategija asocijacija na tu vrstu nepravilnih granica. Cela Srbija jedna izborna jedinica.
Da bi se pribliila projektovanoj predstavi o tome kako bi birako telo trebalo
da funkcionie.
Raireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od
republikanaca. U okviru demokrata prepoznajemo 3 politika krila. Svi
pokuaji da se u SAD stvori trea partija su propali.
PARTICIPACIJA I DRUGE INTERESNE GRUPE
- Re je o onim oblicima participacije (shvaenom kao uesce u procesu
odluivanja) u kom uestvuju oni drutveni i politiki subjekti koji ne pripadaju
organizaciji vlasti. To su razne interesne grupe ili grupe za pritisak, lobi
grupe.
- Zastupaju interese odreenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih
organizacija.
- Vre pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja odreenih interesa.
- Sredstva kojima se slue su u rasponu od ubeivanja do korupcije, a imaju
svoje agente, lobiste i lobi kancelarije u Vaingtonu.
- Bogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka politikom uticaju. U Americi
je dominantno geslo "novac je majino mleko politike".
- Ovakav interesno-grupni dinamizam ne daje anse svim grupama
(slojevima, klasama) podjednako. On favorizuje jake i bogate (u Americi nema
naivnih u tom smislu svi potuju pravila igre)
- Grupe za pritisak u najveem procentu zastupaju interese krupnog biznisa
onih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve imaju privilegovano
mesto u amerikom drutvu.
- Svedeno reeno postoje 4 obeleja participacije u SAD:
1. postojei oblici participacije graana pruaju ograniene mogunosti
2. iri slojevi stanovnitva nisu aktivno ukljueni u postojeim oblicima
participacije
3. postoji visok stepen korelacije izmeu drutveno-ekonomskog statusa i
uea u politikom odluivanju direktna srazmera. to je vii stepen u
drutvenoj hijerarhiji vei je i stepen mogunosti za participaciju.
4. postojei oblici participacije ne pruaju mogunosti za bitnije promene
postojeeg stanja ili primena uopte.
Dravna politika izraava, ne potrebe naroda, ve vie interese i potrebe
malog broja onih koji uestvuju u procesu odluivanja.