Uredit Zoran Kolundifa Recersent Prot Sedan Bogossljevié Prof Slobodan Grabatie Biéliog atu wradila Joana Pavkovie geraciia na horicama Momo Kaper Polazista Izbor iz radova Zorania Konstantinoviea ‘povodom osamdesetog rodendana Prive: Zoran Zileti, Slobodan Grubati dan Bogosavlevié PROMETE! Novi SodSRPSKA KNJIZEVNOST U EVROPSKOM KONTEKSTU ‘Nacrt 2a metodskprstup Medu radovima Vojslave Duriéa koje je Srpska kajitevaa zadroge objavila kao posebau knjigu pod naslovom Troganie 20 duom reéi (Kolo LOCA, knjiga $47, Beograd, 1990) malas se 4, po bimu sasvim kratak no po opsegu svog sadraja krajnje Srok, pil iz 1966. godine, Evropska i jugoslovenska iyizemos, bite odreden 20 hog toga nikako ne sudea podnaslovom Prov i vrse(s. 146-154). ovom sintctickom sabimanju ntih sureta a stanim Iterturama kroz istorju Durié polazi of srednjovekovne Stbiei od Dubrovaka, Koji su, kako obrazlae, jini od jugoslovenskib zemlje u proSiot i rmogli da se kroz duti period razijaju samostaln,s tim to se Srbija 1 tok XILL, XIV i XV veka, sve do svoje ropast,nalzila pod ‘elim ‘uiesjem vizanjskih ivora stvarajuti kaidevaost pretcno spokrifau, hapiorafsu i biograsku, ko) prpsujemo vile kultura nego umetnihu vednost, dok se u Dubrovaiku, 2 uz Dubrovnik iu nekoliko dalmatinskih gradova, od kraja XV do kraja XVII veka, @ harogito u XVI w XVII veku, razvijala knjiZevnost irazito umet nigh stremljenja, koja je, ugledajuci se pre sveea na italianske tzore, uspela da razvje sve one knjitevne Zanrove koji su se iz Fiance anike kulture bili preneli itertwre evopskih narods da bi iz nanovo probudenog misaonog svetahumanizma | renesanse zat novim podsticajima ‘Nastavimo li da sledimo na ovakav saimajuti natin Duriseva ialagana, videéemo da se od polovine XVIII veka sve forme litera nog Zivota u svim jugoslovenskim zemljama daju zabvait zajecas ‘kim modelima, koji suse oblikovali pod preteznim wicajem nematke prosveéenosi, a manje pod uticajem ruske, fancuske i englske Injdevnost. U uslovima dugo sputavanog pa zato potom, © pvpolovini XIX veka toikonagleg rzvoja sh tokova nates vot Ceranteristine je 2a sve jugoslovenske knjitevnosti Sto u uslovia Gok kod ajih o8 traju prosvetteliske tendencije, do izradaja dolaze, jedan pored drugog, a ponekad i u delu jednog.istog pisca klasi- veeam. sentizventlizam {romiantizam. No tol je prevaga u ovom ‘Jaeaja romantiara da ova} daje boju celoj poh, pa se prosveti {elistvo,klasicizam i sentimentaizam osecaju vise kao sastavni delovi ‘eakvog romantizma, obelezenog pre svega specifignim nacioialnim arakterom, jr ovo je doba kada narodni jezik postaje knjizevni jezik i kada tednje 2a nacionalnim oslobodenjem dolaze do punog zamaha {U susretusa tim probudenim naSim Zivotom strani uticaji ~ nematki ' preom redu, alii Horacijev, Danteov, Petrarkin, Miltonov, Baj- onoy, Rusooy i Molijerov ~ doZivljju bitne promene, jer glavni favor svekolikog knjizevnog stvaralastva u ono doba na naSem pro storu jestenarodna poezia, a dominantn, gotovo iskjutivo teznja se ‘leda u optimistigkom i u osnovi prosvetitljskom patriatizmu, te Ukoliko se ovakay naS romantizam i podudara sa evropskim roman- tizmom u kultu nacionalne proslost, on se nikako ne podvdara u poeledu onog iracionalizma koji ni bitno obelezje rane faze roman- tigarskih tetaji pogotovu kod Nemaca (04 polovine XIX veka, medutim, { to narotito Seadesetin godina, na prelazu iz romantiama u realizam, nematki utica) se postepeno smanjuje, @rastu rusk, ffancuski i engleski i javljaju se Grugi tical I2medu ostalih wzorajasno se isiéu Gogol, Turgeniev, ‘ancuski realist, Sekspir, Valter Skot, Petefl. Durié pri tome ne propusta da ukade i na odgovarajute promene u hijerarhjirodova i na tvodenje novih motiva, A sedamdesetih godina XIX veka realizam ‘dnosi pobedu. Od tada pa do kraja XIX veka ruskom uticaj pripada ‘naj znaéaj koji je nematkom uticaju pripadao u doba prosvetenost Pripovetka i roman zameajuju liriku i epiku ustihovima, a donekle i od uticajem ruskog realizma i naturalizma, knjizevnost postaje ne Samo Siroka slika nego i svestana i oft kritika druBiva onogs ‘yremens, te nacionalni tonovibivaju nadjatanisocialnim prizvukom, se i kajitevna keitka zahvalujuéi evropskoj misl, to znati ne ‘samo zahvaljujudi ruskoj i francusko) nego i englesko} i nematko) ial, uadibe do zavidne visine. 306 Alii za ovu epohu, modda jos i vige nego za epolis roman tizma, karakterstigan je raskorak izmedu velikib sanib wzora nerazvijenosti jutoslovenske sredine i jugosloveaskih pisaca. Ovog raskoraka postajemo pgsebno svesni kada je ret o poniranju u tamne Gabine ljudske psihe 1 0 otkrivanju velikih nepoznatih svetova, S10 ini snazno obelesje poznog evropskog realizma, jer u nas, kako urié konstatue,takvih dubina i svetova nije ni bilo. Ali zato vet od kraja XIX veka, a naro8ito od potetka XX veka, rastojanje iamedu strani i jugoslovenskih pisaca potinje u izvesnom smislu naglo da se mena, i t0 zbog toga Sto je i jugoslovenska sredina sve vibe postajala feropska, pa se sa istovetnoSéu druStvenih problema i sa sve izrazi- tijim oseéanjem za individualnost potinju i u nao) sredini primenji- vati umetniki postupei slifai onima uv ostalo} Evropi i obradivati teme koje su sei tao obradivale U vremenu izmedu dva svetska rata, medutim, potpuno ce prestati ono toliko karakterstigno nage kaGnjenje u odnosu na costal Evropu, te posto je na poéetku XX veka svojim prisustvom w nas u prvi red bila izbila francuska knjizevaost, za kojom tada daleko 2aostajunematki,italijanski i drugi,jo8 manji, strani wtiaji,naSim piscima otada sve vise polazi za rukom da ovakvo prisustvo objedine Sa naSom tradicijom, u éemu ée izvanredau visinu dostiéi narotto Jovan Dutié i Milan Rakié, koji su bili francuski daci, a takoder i Vladislav Petkovie Dis, koji nije poznavao strane uzore, ali je po senzibilitetu bio motda jof moderiji od onih Koji su za ove wzore ‘znali, Konaéno, u dastignucima nateg avangardizma mi éemo se u potpunosti izjednatti s4 evropskom razinom. Uz avangardistichu Tiriku pai iz ovakve avangardistitke lirike razvijace se i proza Ive ‘Andriéa, Milota Crnjanskog i Velika Pewrovica, urigeva izlaganja zavrfavaju se pogledom na nove prostore koje su 2a kajitevnost atkrli narodnooslobodilatka borbs i soci- Jialistishi preokret, gde pisci pokutavalu da kroz uzbudljve i wagigne situacje pojedinaca prodru do najtananjih dubina Iudske psihe i do najdramatiaijih oblika Iudskog postojanja, wvodedi pri tome ujedno tekovine tada savremenog knjizevnog izraza, francuskog, ruskog ‘engleskog i ameriskog, No najvadniji vidici koje nam je tada literate ‘ otvaraa proiilaili su iz Ginjnice da je jugosiovenska knjdevnost tim uslovima, ako na razittim jezicima (sepskohrvatskom, sio‘enatkom, makedonskom), osnovnom svojom orijentacijom postal Disa jutosovenska...” (8.158) Ialotiti smo sadeBinu ovog kratkog flanks veoma iserpno, a mogli pismo se sa svoj strane jos nadovezatina ova ilagania produajuéi th razmisljanjima o prisustvu stranih literatura u nao} knidevnost a desenjame hoje su prosleotkako je Durie objavio ta anak. U delu Mefe Selimovica nama se pribliZio egzistencjlizam, u Miodrogs Bultovigs vidna je o8tra moralisicka analiza Alberta Moravije, Ra- domir Konstantinovieblizak je tipu fancuskog romana poznatog kao nouveau roman", a Danilo Kis, Milorad Pavié i Borslay Pekié ‘ijt su nas utokove postmodernizma. No raziog 2bog Gega smo ‘tom Elanku toliko iserpno govorili treba potaziti u tome stow ‘jem vidimo paradigm za odredeni metodskipristup 2a koji nam se ‘Eni da bi korisno mogto dopuniti ona saznanja do kojh je isto- fiografia uate hajizevnostiw medovtemenu dobla, podseéamo samo tha podubvat Jovana Deretiéa da je prkade kao cclinu, «bili smo w prilie da pozdravimo takoder nekoliko dragosenih obrada pojdinih, ‘jen epoha (Dimitrije Bogdanovit, Milorad Pais, Miodrag Popovie Predrag Palavestr) i izvesnih ajenih Zanrovslih oblika Jovan Deretie, Miroslav Egerié i Dutan Ivanid), Jer, vedelo bi razmiljtio ‘nome ito je Durie zacrao ovim svojim élankom, o istorijinaSe knjizevnosti kao posve otvoreno}strukturivideno} onako kako su se tnjale {kako se menjaju kompleks stanih knjitevnost njoj, kako fe model Koje nam ona audi, oda i namesu, usvajaju kroz stva- falathi proces do te mere da ovi clement vezi ovakvim modelom posta posve oblici nabeg isaza U tom pogledu mogli bismo se osloniti na ono mnostvo isa ivanjabinarih veza izmedy nate i neke druge kniZevnost, te nam fe Cini da bi ovo bila zgodna prilika da th evidentiramo, Red je 0 ‘nom podrutju Komparatisike za koje se obiajio naziv ,istra- fivanie uzajamnih veza", pi Gemu iskjutujemo interesovanje drugih faroda za natu literatur, pa i za nau narodnu poezij, za koju je ovo {nteresovane bilo oduvek najzrziij i dugo vreme i jedini, no po nas ‘vakako najdragocenjiobliknaSeg prisstva u svess drugih narods, 208 te se ogranitavamo iskljudivo na one radove, pretedno sintetthe, koji nam govore © prisustvu stanog pisea u nas ili pak o kompleksima ‘vakvog prisustvovanja uotenim kao izraz naSeg interesovanja 22 trupe pissca i pesnika iz neke strane Knjidevnosti, povezanih kroz neku zajednithy Skolu, Sto je, na primer, bio sluaj sa fancuskim simbolistima, ii su se pak kroz proces recepcie koji su doziveli w rato} sredini, strani pisci pesnici sve vie dali uotiti kao ovakay Kompleks, 2a fo bismo kao primer mogli navestiizvestan brojinage ‘malo poznath, danas pogotovu posve zaborav|jeaih nematkih pisaca S hraja XVIIT ina potethu XIX solea, Ovakvim itazivanjima kao da se potela posvesivati padnja u razdobljy izmedu dva svetska rata, te smo evidentrali gest avakvi objavljenih radova, of kojih su pet doktorske disertacije, dok je jedan po svemu sudeéi bio u funke habiltsionog rada, Navodimo ih hronoloki, te kao prvi prilog jigu.Vladete Popoviéa Shakespeare in Serbia, 1928, zatim Iie Petroviéa Lord Bajron kod Jugoslovena, 1931, Milo8s Savkoviea Linfluence du réalisme francais dans le roman serbocroate. 1935, Petra A. Mitropana Puskin kod Srba, 1937, i Pera Slijepeeviea Siler ugoslavij. Studia 0 primanju nemacke laste kod Srba | Hrvata 5 ‘osirtima na Slovence, akoder iz 1937, dok je ¥esti prilog ~ Dorde Zivanoviea Srbi | polska knjifernoxt(1800-~1871) stigao da bude dovrien u decembru 1940. i objavijen 1941. godine. (vim radovima bila je postavljena osnova za ovakva binara intradivanja natin vezau praveu englesk, ruske, nematke,francuske i poliske knjiZevnost, st mnogo dragecenih podataka, no u meto- olotkom pogledu ipak nam se najindkatvaja Gini stuija Pera Slijepéeviga, Ona polai od evidentranog prog prisusta dela jedaos stranog pisea u biblitekama prih natin ufenih judi, od proih poimanja ovakvog dela u nafo sedi pa preko njegovog prevodenje fe do onih upliva Koji su podstiall stvaralaivo w natih psace Ovakve pojedinagne anaize se potom objedijuju v tkvanj jasno ialjvih stupajeva razvoja nae kajiZovnog ukusa i samim tim i nae Ssposobnosti da pivatimo nove podsicaje i da ove stvarslaghi raz gzadimo. Posle Drugog svetskog rata potela se ovakvim radovima pos- ‘vetivati veoma intenzivna pian, pa bismo ih grupisali prema poe dinim stranim knji2evnostina, Tako se u oblast scpske-nemath‘bjavio Tomislay Bekié pod naslovom Tomas Man u naioj kyjigernaj ries, ‘amveli bismo radi zaokrufivanja ovog podrutia a ¥ ‘perypece canes Bropas noscenna XIX — navaxo XX vexa, 1975, 5 I-99) i Gogol tao bajisema inspiraca | tema (rez, 7-8 1986), pavoene ss Ginertacige Midrage Sivinovita Ljermonior wu srpshoj dexitemant do drugoy svetshog rata. 1971, Vojisiava Bojovita Tol- fed Sa 1915, monogtin hopstivas sation Cchoriiera Pripo- Peta 4 srpaheh titers, IN, 4 eased nchjwljecs je ala od dokiorska diseracija Swjadina K. Kostiée Majakonshi na srpsho- Ievatskom jsickom podratjy(b. 0. 6). ‘ ‘A popotovs je Vitomir Vuletié dao veliki brojprilogs sa ovogs podrutja, uz monogratiju Solohov u srpsho | hratstojkjitemst. 1981, {nia studija, objedinenih potom u dve kage: Potect apshog realioma | ruska taltura, 1985, i Ruskoarpsta poredenia. Epoha rpshog Preporoda, 1987. U tin studijama Vuletié govori 0 Gogol: 1 naboj kajtevno} orjeatacji, o laf, hvalsanjy | titi io emama kod Pubkina, Sterile i Gogolia, 2 zatim 0 Gribojedovs, Gontarovs, Saltikor-Stedrinu i Karamzina kako su pribvacent kod Stba. A ovakva komparatisichaisrativanja omoputila wu takoder da siz inteprissnost ruske kjidevnost u slovenses Inerturs vizzy- sko-pravoslavne civilizacije i njene povezanost se drugim sven: skim kajibevnostima, odnosno ponovo neposredao sa Vizantijm, sagleda u najfirem smisla i naba sara srpsia knjtevaos, ho je sits) 1 kajigom Milice Milidragovié Stara ruska brjidemost OJ-XVI veka), Dodiri i veze 20 rednjovekomom byitemaséy nalth naroda, 1970, No necacbilazs pomot u ovakvom rasveljavanju ovog r=z- oblja nafe kultume j lierame babtine nalszimo v svakom sluésje 2 dela Dimitija Bogdanoviea noria stare arpste byitemesti, 1980. 5 radom Radmile Marinkovie Srpska Aleksandrida.Isorija osnomog she duhornosi iz ishljutivo vizanisko-slovenskog kulturog Krups | ajeao uladenje u tokove sredajorvropike wadicije. Ovo posebao jas: proiilai iz prloga Dejana Medakoviéa (Le baroque de I Europe ‘ecidenale et le monde byzantin)j Radovass Sumartbite (Barot ‘Srbi 1653-1739) tooraics ropthsbarok | vsortjsks me (GANU Nautai skopovi Kajiga LIX), 1991 («1-12 113-18). Sto se tte nab tol anatejnih vea sa francuskor: katara i iteraurom, odgovareati prilg Macdeaga Ibrovea u 3 tome Enc Hopedije Jugoslarije (1955, . 363-368) pod naslovor Francuoke Jnjidemost kod Sugoslovena (koji je w 2. indacja, tom 4, 1986, Mibailo Pevlovie madopunio sresicuma 246-269. pot odrednicom Francushosjugotlovenshe veze: Sh. Srbija). erakaks # sain coeasa ‘wsjemaih vera izmets ale i eke druge kxidevnoe = ovenriwsnike. (Za oeke narode ovakvih obrade wopite | nena, dok su fieke venom oskinne,) InaCe w evidentirnju radova iz ove oblast fjpeenailazino na osvit Mite Kostioa Volter And Srba (Glas Srpske ‘akaomije nauk, 240, 1960, s. 49-68), a dosta grade o Viktoru Igou prikupila je Jelena Danie-Stano}8ie (Viktor Igo u natin wovinama 4 Sasopisina {838-1918 Anali Filolotkog fakulteta w Beogrady 1961, 151-189), dok je Margarita Amautovié pribyatanje ovog vetikog fioncuskog pissa hod nas osvetlilapolazesi od Skerlica (Jovan SI 1 Viktor Igo, ito, 1963, 205-241), » takode je pristplla ivanja Stenalovog mesta v nat) soni (Stent i knyifevna hiiha, ‘Stendak, Bogsdan Popovlé 4 Jovan Skeriie, Zbornik za istorjy kn evaosti SANU, 7.1969, 6 83112), Ovim radovima dodali bismo i priloge Radovana Samardbica (polit Ten kod Sra, Filolotki pregled, 1-2 1976, 8 1-27) { Mibaila Paviovica (Gifom Apoliner u Jugosto- vena Anali Filolotkog fakuleta, 1962, s. 323-331), No i na ovom podrugju kao Getirvelikasintticha rada pre svega valj sta diser- facije Hanif Kapiic-Osmanagie (Srpski nadrealizam 1 nlegovl ods ‘ost sa francuskio navrealistina, 1966), Viadete Kolutita (Parma. Sovel | simboist!v Srba, 1967), Ljubise Moneva (Zan-2ak Ruso Kod ‘Srba, 1990)‘ Ljiljane Glumas-Tomovie (Francuski Aasi¢art na srp- ‘Wohrvatskom jezitkom podrugjy, 1991), Medu klasiarima je naravno Molljer 24 nas od posebnog znaéaja, Vet je Pavle Popovie kon: statovao da se ova toma nikako ne moze zaobici kada je ret 0 razvoju fafeg pozorinog 2ivota (Sypuka drama w XIX veku, w Aisi: Ras _prave (lane 1939, 8 179), a prisutna je | u obradi motive tvedice od nas (Miton Flatar: Steria prema Moljeru i Plautu, Studije 0 Sterii, 1988, 5 22-26), ‘A kada jo 198 0 englesko} knidevnosti, i uw ovom slutaju vee je Pavle Popovié w kragem radu, Engleska w srpska knjitevnos, ukazao ‘to da ,Anjitevne veze izmedu Engleza i ns nis takoretke kako bi ‘ri pevo} poms iagledale”, Viadeta Popovie je poste rata nastvak ‘svoj istradivanjaizloio w kragem osvetu (Seispir kod Jugosiovena narosito u nova) Jugoslavijh Zhomik Filozofskog fakultet, 1982, + 281-291). Ova) osvee dopunjen je podacima iz poglavja U znaku Seskpirove slave w kaizi Snetane Kicovic-Pejakovié Engleska bryi- devnost w Srba w XVII XIX veku, 1973, 6. 71-123, | punom obime ‘mokruen diseraljom Dusana Mihajloviea Sekspir psa drama w a2 1984, © drugim velikim engleskim piscims i pesnicims Postoje disertacje Dufana Pubala Afiion 1 njegovt tragovt w Jugo- -slovenshiosknytevnostina, 1966, Nitifora Naumova Dikens kod Srba, 1967, i Svetozarn Ignjadeviea Bngleski roman izmedy dia rata no npsko-lovatskom podruiju (1918-1949), 1978, 4 Snetana Kikovic- -Pejakovi u svojoj kniattakoder ukazuje i na veze u nafo} kx Jeynosti sa Adisonom, Ricardsonom, Goldsmitom, Lorensom Ster- rot, Valterom Skotom, Alfredom Tenisonom i Ddordzom Eliotom. Jote’Pogatnik je posebno jo8 Goldsmitovo prisustvo razmottio w Mudlji Model Goldsmitova romana w genesi jugoslovenske prose (Umjetnostrijeti, 1-2 1978s. 45-58). Od ti interpretacije, naime, hoje Je Vejbfldski svettemik dotiveo w evropskom kultumom pro: sMoru! Bjlinskog ~ da je ovo roman sa ni8tavnim likovima, tud svema fo je zdravo i realno; druge, da se Goldsmit u tom romany ideo Ulu sa itonignim Beréelom, i, kao wete, Geteove interpretacije da je ov0 druitveno-vaspitni roman ~ u nas je prvagena ova teéa inter pretela [Navel bismo jot radove Branka Moméilovica Déoze/ Konrad kod Jugoslovena (Godinjak Filozofskog fakulteta w Novom Sadu, 1970, s. 735-750) i Zdenke Petkovie Recepcija dla Oskara Vajlda tna arpskohrvaiskom jesickom podrutju 1901-1970 (Zbenik Matice ‘upske za slavistku, 38, 1990, s, 111-137). A valja ukazatl ina to da Je i pra disertacja iz ,uporedne metodolognje”, strane i nate, ta- oder iz ovog podrugje' (Zoran Gavrilovie: Uogavanja, Americka 1 Jugoslovenska misao 0 byiteynastlizmedt dva rata bo. 8) U krug knjitevnostinaroda sa velikom traisijom, koje su se smenjivale w primaty nad svetskom knjidevno8, ulaze svakako jos ialjanska j Spanska kajitevnost. Za Danteovo prisustvo w nas pri premili su Momtilo Savie i Ivan Klajn Prilog gradi za bibliograf Dantea u Srbijt (Zbornik © Danteu (1265-1965), 1968), a Ljiljana Pavlovis-Samurovie w_ svojg) broturi u okvira edicije 21 Skoisku lektie posvetenu temi Dow Xihot, 1982, navedi kako dosadataje prevode ovoga dela na na jezik tako i ogene nekih nat krtiara © ‘vom velikom Spancu, Prazninw kaju inate osesamo w poznavanj rah knjitevnih veza sa lalijom prvi je poteo da otklania Nika Stipsevie radovima sabranim u knjizi Dra preporoda. Sra Ataljansko-srpakin Auten i politi vezamaa w XEN veka, 1979,tur ovu jig jedi bso mol da navedemo studiju Zejka Duriéa ‘lin Boj | Gabriel Danunelo, Zbornik Matice srpke 20 ki evs i jeri 1, 1983, 8. 79-96) 4 objavljni olomak iz magi- Starshog ada Milne Pietié Lodovito Arlost w arpsk) knitevnost Tanai Filolothog fakultet, 1985, 150-179), Lz podeusja nash vera Sf Spanskom knjiZevnotiu znam inate samo za radove lene Raji: ‘Migel de Unamuno 1 srpskin {| hrvatskim asopisima izmed dva Jvetska rata, 1924-1940 (Anal Filoloskog fakultet, 1987, s, 3-82) 1 Krinke Vidahovié Pettov: Jugoslovensko-ipanshe kyitevne w kul ine veze w medurainom razdobiu: La Gacea Literaria (Zboraik Mat espe 2a knizevnost jezik, 2 1989, s, 321-330). A znamo koliko iu tom pogledu jo imalo da se istaauje, setimo se samo susreta Rastha Petrovica sa Spenijom. Snadns okosnicn 2a razumevanje nabe literare battine bite ‘nam svakako literatura koja govori 0 nalim vezama sa antixom. U ‘eri 5 time nikako ne bismio smeli a da pre svega ne pomenemo dva ‘eliana antigkih studja kod nas, MiloSa Dura i Milana Budimica ‘Obojiea, Durié v sv0jo} Astor Ilenske kyjdevnostt a Budimic u svojim Literae lana, delima objavlienim u nekoliko iadanje i rnerazdvojnim uddbenicima svih generacija naih studenaa, a Budimis Uz 10 job ( w kaa S olkanskihistoenika, 1969, na mnogim mestima ‘kazuju na povezanost nage dubovnosti sa antigkom tadiejom. U vezi # time valja ukazati i na fragment Ksenije Gadanski Gréka Joyidemost kad Jutnih Slovena w 3. tom BnciMopedie Jugostavije (1958, 8, 598-600), dopunjen v2 idanju (1986, s. 87-590) tekstom Svetlane Slaplak, Sligno istativanima na podrutju nasih veza sa ‘drug lteraturama, Datinka Nevenié Grabovac obradila je v tom fmisls temu Homer w Srba | Hrvata, 1967, a Miodrag Stojanovié i Vojislay Jelié su ovaj kompleks obradili aki na jednom piscu (Miodrag Stojanovie: Dosite anti, 1971 t VojislavJelié: Stra, 1 Kvinlijan, 1988). Znatane radove iz ove oblast dao je pogotovu Miron Flair. U njegovo) kajzi Studie 0 Sterij 1988, nailazimo ‘ajpre na uvodnu studju Grel, Rimini sSrbi kod Str (. 3-21), a 1 prvom delu knjige se potom opfimo razmatra Stern odnos prema Plata, Svedana Slaplak pak, dala je zirci svoj radova 0 hepe: iam w novijo) spsko) knidevnost, od Anice Savié Rebsc do Borslava Pekiéa, osvebavajti nazivSvi Gre! nazad, 1985. Dok se po a njenom misljenju w proslostipojam Klasinog uvek mane ii vise ‘odlikovao repesivnoléu sveys znatenja, novi prstup, 2 koji se ons alate, zahevao bi odbucivane undiionalaih recepcioih models 5 vragen 2ivo) anticiato bi vjedoo omogutilo uljuivanje u opie razmatranja | takvih protivklasinh tokove kav su romantizam, hspresionizam i nadrelizam, No postojao je izuzetno soxtan invor nati inspiracia i w Kajitevnosti na stoku, pod Koji nata sredina podrazumeva stk | {stognaltvo, i Orient | onjentalizam. Posto se vee u svojo) kai Nasredinove metamorfore, 1973, povabavio prsustvom ovakve tem. tike u Stevana Sremea i Branka Copita,inae veé podrobnije obra ene kada su w ptanj dela Bore Stankovica, Zmsja, Laze Koti, i Die Jakdiéa, Ivan Sop w kak Istok uw srpsho) oyltermost. Sest plsaca ~ fest videnja, 1982, ove problematiku pretesa u isrpao) ‘wodno) studi Istoryski aypekt 1 metodolothe nepomene, a atin je ‘onveljava na primeru Jovana Higa, Draguina Higa i Vojislava Ii, Branislava Nuits, Alekse Santéa i Svetorara Coroviéa. Dseracja Ljubinke Rajkovié, pak, posvedena je temi Tuski pesnci I pripo vedaei hod Srba | Hrvata, 1968, [Naravno, ne bi tebalo prenebregnuti ni prouéavanje veza sa rama neposredno susednim narodima ili su naodima koji ive zajed- ro § nama, Najvibe grade postoji za Madare. U zboriky Madarske tkademije nauka Szomszédeg es hicosség, Dilizki-magyar irodalmi apesolaok 1972, naaze se pilzi koji govore 0 uporedaom pro Uutavanju balade u istotnoevropskih narods, © paralelnim crams humanizma na nagem posto, te 0 madarsko i spsko) avangard, 2 ia zbomika SANU, Srptko-madarshe kulture vere 1849-1867, 1987, vala izdvojiti radove Botidara Kovateka i Ifwvana Frida (lstvie Fried), koji, svaki iz perspektive knjtevnostisvoga naroda, prize nijibovom uzajamnom protimanju. Najanatanja lignost u tome je svakako Pete, to prsustvy ovogs pesnika w nas od prvog njogovog prevodenja na nat jezik, So je bila zsluga Jake Ignjatovia, pa preko prepeva Zmajevih i Laze Kosica sve do onih Dania Kida | Ivana V Lala, sazajemo iz knjge Save Babiéa Kako smo prevodi Perf, 1985, Bilo je odredenih veza isa Slovacima koje su ostavile wagove 8 naloj knjidevnosti, pogotovu je ovo bio sluts} sa predstavnicina racionalistithe mis kod Slovaks, ztim su delovanjem Jana Kolara iLndevits Stra, 2 pose 1 slovachi model u Zmajevej possi, 0 ‘Seana nas obinno) mosogratij gosTovensho-slovacke veze, 1987, Spoensje Jan Kanes Znaajnasaznanja'v ton pogledo proiiaze sto 2 csivagja praca, a prime iz prlle izmedu Steje i Jana Halupke 2ivan Milsavae: Koren srpote 1 slvadhe Komedio- {gofje.Filozofski fakultet v Novom Sadu. Refratt za VIE medu- ard kongresslavsta us Vassvi 1973, 5 81-98) Preko ovakvihpartela nlakSe emo se pili i bugaskoj Injtevnost. Vet je Skee svoj} Intory nove srpske layjizernost! Jedno polavljeposveti parse iedu Ljubena Karavelovai Sve- tozara Markova, o dro) ovakvo} pale gover Vitomir Vuletié (Ceemorap Mapxon uw Xpuemo Bones. Actes du premier Congres fntemational des ctodes balkaniques et sud-est européennes, Sofi, 1971, 5, 231-258), au mae veme rao se ukazyje ma paraela ime Ave porate pesnikinje Thanx Kuposa: Erucasema Bazpava w Jle- cana Moxcionrs, 36opian Marie cpicke 94 caannctuny, 29, 1985, s. 7-19). A 2a paalele i neposcdne veze sa Rumunima rasplademo shor radova Micka Zivkoviea Svedoéansma osrp- ‘Ho Gugostovensto-ramunskim_kultanin 1 lyjigeminodnosina, 1976, te uz ido Rad Flora Relate ygoslovo-romdne, 1968, kin tam se da vedi posebooukazati na ssvim krtak no, znatajan ost Eines i lagosavia (Tribu, Clu, 24 1964, 5. 3) No ru overs Slugs motemo poti of prepedne informacje Koj je Radu Flora a0 07 toma BncitlopedieSugosaniie (1958, . 113-119) [Ni kada je re nalim vezama sa poishom kxitevnoku ne bismo smelt ada ne Konsuajemo pil u EneMoped Jugoslnyje pos nasiovom Polska keynes Kod Sra i Hrvota (tm 6, 1957, s- 538-541), koi je sastavo Stojan Subotin, Od nega je i kajiga Zt ‘poliskougoslovenskihvezo, 1969. Svakako da su nan odwek na flavanaka favawa orvaclapogled ia polsku kjievuost,o em je vet Bivanovié goverio u svojo}diertcii, pu nam je ovo ponovo powrdio Ljubomir Durkovié monogrfjom Mickijevié 1 ugooven 1987. Takodernetemo moci dase infomisemo o nin Hieranim ‘ezama s tvotom kad Ceha bez prilogsu Encitlopedi gosta #2. tom, 1956, s 564-566. U tim isvativanjma Kao da poo poprligan prazan posto. Pa i krjiga Miroslava Kvapila Pokrove Iradice éeskojugosinslch lterdrnich vohu, 1988, gotovo isk 316 tivo je okrenuta ineresovanju Ceha 22 nas, no ipak i tim putem saznajemo, na primer, za prisusto Celakovskog, u onom nadean tad veoma uskom krugu interesovanja 2a strani svet, i to zahvaljujuc \znamenitom Srbinu Vyku Karadiiéu” i ,istorigara samouks Simi Milutinoview Pred nama je, nati, zapravo obimna sekundara literatura sa biljem podataka Kako bismo dopunili ons osnovny struktury hej nai je Vojisiay Durié ocrtao u svom dlanku Esropska 4 jugo- slovenska Jyidewost. Ponegde emo pri tome inti vite ovakvi podataka, ponegde manj, a neke of th uzajasnih vera za sada jo8 nisu sintetigki zahvagene. Uzmimo kao primer podrutje skandinay- ski literatura ili onu ogromnu oblast prisstva brscanske bane literamo blago Starog i Novog zaveta kao nessrpno vrelo motive i sitata kroz celokupan razvo) nae knjizevnost Metodski postupak na koji nas Durigey élanak upucuje vodio bi prema tome od temeljtog binarnog proufavanja nade knlizevnost, ‘ati od proufavanja njenih dodira i veza sa nckom drugom lite: raturom do skladnog ukljutivanja rezultatadobiveaih na ta) natin w polinarmy slik, w stuktur koja se otkriva poredenjem vise ovakvib binamih kompleksa. A iste godine kadai Durgey Clanak pojavila sei studlja Borisa G. Reizova Cpasnumenoe sayvenue sumepanyps (Bonpocsi werosonorint sureparyposeaeis, 1966, ¢. 170-217) w kojoj ovaj istaknuti sovjetski komparatst polazi od posavke de uoplte nije moguée shvatiti nijednu evropsku knjdevnost, pa ai najazvijeniu, ivan mnogonacionslnog jedintva. U svako} od ovit evropskih literatura na svoj natin nalaze umenisko, idejno i Kulturno ‘ovaplocenje iavesne opSte zakonitosti drudtvenog, iden, kultunog { knjitevnog razvtka, Za istradivanja mora biti od znatsja sve &19 smoke da objasni priredu nacionalnog knjitevnog biéa: i pouzdana Kjitevnoistoriska tinjenca, i tipoloska pojava, karakteristigna 2a veti broj Knji2evnost. Jer nacionalne knjiZevnosti postoe jedino zahvaljjuti tome Sto su razlititejedna od druge. Ako jedinstvo ovih ‘acionalih knjizevnostishvatime kao beskraji sistem meSusobais veza koje neprekidno nastaju i koje se vetno stvaryj, onde se moreost do zakijutha date veze stimula razyitak nacionanih kaizev- host {fat vreme razvijaju ajlhovu nacionalay osobenost (caoe- pane) (5 183) © ovakvom pristupy koji je w nas iniciran zapravo Durigevim ‘lankom ~ Koj nasuprot domiairjutim shvatanjima o zatvorenost svake knjizevnost svoje nacional okvire, svaku kajitevnost li ideti kao rezuta istorjsko-genctitkog i tipoloskog proutavanja u ome bi se analiza honkretnog istoskog. Wenutka iz poredenja sa slignim pojavama nacionalne knjidevnosti sa moguévostima koje ot- ‘vara Kompartstika, osvtanje iz dijaronije s2 pogledom na sin Inonij~ rziiljl su poton i drugi nati teoveticari kajdevnost ‘Aleksandar Flake, na primer, raz rim poredbama, 1968, worijska, metodoloska i kajiZevnoistor anja hoje proiailize posebno iz situacije onih knjiteynostt koje su tipiéne po svom nckontauiranom razvojy te se za nih | odnos sa ‘rugim, posebno s4 kniZevnostime razvijnih narods postal upea- ‘vo kao pitanje od vitalnog znatsj, izgradio je torij 0 yzakonodav- hi” i nezakodavniay” kajizeynostina na evropskom podrusjy i u ‘vezi s time naglatava znaéa} onih podataka koji isu strukturalne promjene koje se pojavijuju unutarprevzetih struktur na nacional- fom ty li specifigna narlavanja optih zakonitost koji signals ‘sobenostnacionalne kyievnost nezia povjesnog razvitha”(s. 11) a i knjga Svetozara Pevoviéa Priroda britke, 1972 bila je velikim delom posvecena probleas odnosajedne nacional kajidey- fost prema drugima u okvtu ude i Sire medunacionae i kajitevne ‘ajednice, Raspravisjveina ta) natin i © nizw zmagajnih pitanja iz ‘blast uporedtih istraivanja, Petrovié se zalade za sintetitki pristup knjdevnostitiguti da su svi natiniproutavanja kajidevnosti korisni ako otkrivaju nelto novo ili vee pomnatyEinjenicu osvejevaju iz do ‘sada nepoznatog ugla. Zao i osnovno ptane za njega gla nati Ii prvagane iskusta strane knjiZevnosti w nekom knjdevnom djelu ‘sagibanjeglave pred stranom dominacjom ili pak pobjednigko pri- svajaje stranog terior” (s. 263), ‘A Dragita Zivkovie tragane 2a ovakvim odgovorom vet iste 1 naslov trotomnog izborasvojih radova, koji glasi Evrapskiokviri ‘rps Intermost (1, 1970; 11977; Il, 1982). ,Sepska knjidevnos, leate Ziskovié-u uvodu, ,Bivel je i razvijal’ se u okviru ostaih a vtopskih kajiteynos. Njeni predtavnici su stalno bili v tokw sa ‘remenih kretanjaevtopskog razvitha, Takonvano zaosaanje srpske knjitevnost za evsopskim kajitevaim krelajima trebs posmata 1 ‘cenjivatiu ivoj dina knjitevng exzviths: srpska hnidevnos je uw sivari uvek fla ukorak sa savremeni kajitevaim cxijentacijmna [Evrop; ona je istovremeno imala sve knizevne pravce koji su post Jal exopskinknliteviostina prosvetenn, Masi, ich, seitimentalizam, predromantizam, romanizam, sealizam, natural ‘am, simbolizam, samo Mo su st knjidevni pravei konsituisal njoj na duke, spcifgan nati, saglasno njenim nacionlnim pox ttebama i osobenostima njenog razvita’, te ovome dodaje- ,Uk- ljueujucl se u tu evopsku duhovnu zajednicu, srpska kajizevnost je, Dirodno, preuzimala iz nj one tezne,orijentcije i ostvareja koji su ‘odgovarali njenom nacionalnom razvthu", asa sve strane unosila je snacionalnooslobodilatke tetne, 2ivo soljlno osetanje, olklomo- “narodnja¢ku osnovu i snadan umetnith’ixaz” Pisae ovih redova pokulao je u jednom of poglavia svog Uvoda u uporedno proucavanje hnitemort, 198%, u poglavju pod nazivom Horizont! ogehivanja 4 $4 podnaslovom O racvojuestekih mera srpskeCitalacke publile, dn ovo ukiutivane nae knjidevnost 1 evropsku dohovau zajednicu prikaze uz pomoe pojma .horizont ‘otekivanja”, koji jew diskusiju bila welateoija ecepeje, metodski rstupizgraivan na univerzitet u Kenstane, a kome je predvodnik bio Hans Robert Jaus (aus), Svako delo nastsje unutar nekog horizon ofekivanj Gtalagke publke ofredenog ivesnim noemams {i meritima ukusa, no ovakav horizon alje nepromejiv, ons Sc i pi tome menja, a menja se ponjvite i zahvaljjuti novim delim no stalim w ove} seedini ili koja bi dolazila iz sedine deugog jezik | rage kulture, uz posojanje odgovarjuteg interesovana da se ont private, upravo i ukljuée w proces gradenja novih nomi. Promene ‘ovakvog horizonta ofekivanja prikazane su potom pofev od spiska ‘renumeranata za Raligevu Jtoru raznthslovenskih narodov, na pate, Bolger, Horvatov Serbov, objavlenu 1794, a koji su svoj 415 imena retito kazuje koje tada bio nab Etslatha pubika ja rmogle biti njene tetnje, pa sve do ajene specifiae struktumost ¢anatnjim natin uslovina,Na ova izlaganja se onwrée i Vitomir Vuletié w svojim raz~ ‘aiiljagjama O nckim pitaniima sporednog prowavanja kyjiéemost. ‘bjavljenim Lao uvod w ajegowa kajigu Poceci srpstog realioma i rraske hultura. 1985. Vuletié smatra da se kajiZevnoistoriskoj proble- ‘matic! kroz Komparativau knjidewnost maemo pili u tri ravai: ‘val proutavanjajedne nacionalae kajidevnosti, stim Sto éemo tet 4 otkrjemo ajenu kontekstualaot sa drugim knjdevnostima uleg i Sireg region 2 pod aacionalnom kajieynoséu u tom slutsju se podrazumeva ukupaost mnoftva umetnitkih i Kultumih sia, tenden- ‘Sia i moguéaosti koje se iskanaju na jeziku odredene nacije i izia- ‘aja ajeno istorijko bige; w ravni binamih prouavanja knjizevnost, = tim Ho ovom sludaju postoe tri variant: pra, kada se proutava jedan smer meduodaoss dveju knjidevnost, kada se posmatra proces 1 Kome jedna iteratura je” a druga prima", zai drugs, kada se prouéava suprotan smer, kada literatura ,aktivna” w meduodnosy postaje .pasivna”, i - weéa — kada se u proufavanju meduodnoss Stvata Gjalektigka igra .davanja” i .primanja" u oba smera; dok u ‘avai polinamnog proutavanja, istovremenog prouavanja i uporedi- ‘vanja_veéeg broja knjievacst, po pravlu polazimo od dvojake hamere: d2 odredimo pricodu zajednistva i da w okvirima veé usta- novijevog zajedaistva odredimo specifignost svake od kajizevnosti koje pripadaju istativanoj cel [No da zakijutimo: pokutaj da dodemo do sistema kajiZevnost evropekom kontekstu sve vile nam se otkriva kao dragocen i posve Ssavremen metodski postupak. Odgovarajuti dosledno na ovo pitanje keads smo i kako usvajali teme, fabue,likove,knjizevne vst, kako se iz ovakvog stvaralatkog svajanja menjao hijerahiski poredak lenjidevnib rodova i vsta & nas, kako se preobradavala nab kritiha ‘misao i oblikovao al knjidevniiaaz, pred nama se ocrava mogué- tnost ds se 1 iz ovakve perspeitive pokula napsaticelovtaistrja ‘abe knjitevnoti koja Ge pokazati neke njene osobene specifgnosti i po svemu sudeti nametati svoju periodizacju. Ovakav pokuSaj nam Se Fini prvlatan i iz razloga Ho bi se sistematski mogla primeniti ‘ka ssznanja iz ajahielniihpoststrkturalistickihtraganja: kako se ( sfri inerteksta'u teksty nih pisaca ogleda prisustvo stranog, ‘ekata, kako se iz ahiteksta,i2 procesa nastjanja nekog teksta u adem pices pre nego Sto ce ga fiksrati kao pisan tekst, mote rekoastristi dijalog koji je vodio sa sani tekstovime i pscima j 1a koji natin nam odstupanje of intencioniranog teksta ~ ajegove alterianje u procesu njegove aktuslizacje v natem Eitaoce i njeBove ‘ecepeie u nalojGitalaoj publi —ujedao obogaéujesliku © ea ‘protlost i o nalim perspektivama za buduénost, upravo iz Einjenice ‘koliko smo povezani sa tim evropskim Kontekstom i da nas niko ne ‘mote ni istsnuti iz takvog kontekta, ‘ork dst Vojisava Duréa. Ut. vo Taal, Beograd 1992.