BETONSKE KONSTRUKCIJE

PLOE SA REBROM - "T" PRESECI

Nosa T preseka ini armiranobetonska greda (rebro) koja je u svom pritisnutom delu MONOLITNO vezana sa ploom. Time se u pritisnutoj zoni preseka koncentrie velika masa betona, to rezultira optimalnim iskorienjem betona kao materijala.
Normalne napone pritiska prihvataju rebro i sadejstvujui deo ploe na izvesnoj irini, koju nazivamo raunska aktivna irina ploe B. Monolitnost veze obezbeuje do izvesnog nivoa naprezanja smicanje na spoju ploe i rebra, a zatim se ova veza odrava potrebnim armiranjem ploe
upravno na pravac rebra.
Aktivna irina ploe koja se koristi za dimenzionisanje je Pravilnikom BAB 87 odreena kao minimalna od sledeih vrednosti:
0.25

b + 0.25 l 0
b1 + b + 3 l 0

B = min . b + 20 d p , odnosno B = min . b1 + b + 8 d p

e
e/2

za simetrine, odnosno nesimetrine (T odnosno G preseke). Pritom je sa b oznaena irina rebra, sa

dp debljina ploe, sa l0 - rastojanje nultih taaka dijagrama momenata savijanja na delu na kome je
ploa pritisnuta, a sa e - osovinsko rastojanje rebara, odnosno fiziki raspoloiva irina ploe koju
moemo dodeliti jednom rebru (ronjae, korube, sedita tribina i slini nosai kod kojih je ovaj uslov najee merodavan).
Bez obzira na geometrijski oblik, presek se proraunava kao T presek samo ukoliko je ploa pritisnuta, a neutralna linija linija se nalazi u rebru, drugim reima ukoliko je PRITISNUTA ZONA
preseka T oblika. Ukoliko je ploa u zategnutoj zoni preseka, sprovodi se proraun za pravougaoni
presek irine b, a ukoliko se je ploa pritisnuta, ali se neutralna linija nalazi u njoj, presek se proraunava kao pravougaoni irine B.
Ukoliko presek treba proraunati kao T presek, zavisno od odnosa aktivne irine B i irine rebra b,
mogu nastupiti dva sluaja:
ukoliko je odnos irina B/b > 5, sprovodi se uproeni postupak kojim se zanemaruje
nosivost rebra. U ovom sluaju, sila pritiska koju prihvata rebro je vrlo mala u odnosu na
silu pritiska koju prihvata ploa (daleko manja povrina betona, znatno manji naponi pritiska, manji krak unutranjih sila). Dalje pojednostavljenje prorauna se sastoji u uproseavanju napona pritiska - usvaja se da je napon pritiska po itavoj visini ploe konstantan
i jednak naponu u njenoj srednjoj ravni; to ujedno znai da unutranja sila pritiska deluje
u srednjoj ravni ploe, odnosno da je krak unutranjih sila zb = h - dp/2.
ukoliko je odnos irina B/b 5, mora se sprovesti taniji proraun, koji obuhvata i
nosivost pritisnutog dela rebra. Ovaj sluaj moe nastati kod istovremenog delovanja
momenata savijanja i relativno velikih sila pritiska.

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

1.

PRORAUN "T" PRESEKA SA ZANEMARENJEM NOSIVOSTI

REBRA

U sluaju da se nosivost rebra moe zanemariti (sluaj B/b > 5), uslov ravnotee momenata
savijanja u odnosu na teite zategnute armature moe se napisati u obliku:
Ma1 = 0: Dbu zb + Dau (h-a2) = Mau = Mu + Nu(yb1-a1)
dp/2
x0

D bpu

N.L.

zb=h-d p/2

bp

Gb

yb1

Nu

h-x

S.L.

Mu

x - d p dp

yb2

bp

dp/2

B>5b

a1

Zau
a1

a1

Aa1
a1

Zbog velike povrine (nosivosti) pritisnutog dela betonskog preseka, kod ovakvog oblika poprenog
preseka prisustvo armature u pritisnutoj zoni je nepotrebno (barem u raunskom smislu), pa je stoga
Dau 0. S druge strane, zanemarenjem nosivosti rebra i uproseavanjem napona pritiska u ploi,
moe se napisati:
Dbu = Dbpu = Bdpbp ; zb = h - dp/2
gde je bp napon u srednjoj ravni ploe. Uslov ravnotee momenata savijanja se moe napisati:
Ma1 = 0: Bdpbp (h - dp/2) = Mau = Mu + Nu(yb1-a1)
U ovom uslovu ravnotee nepoznate veliine mogu biti:
statika visina h (slobodno dimenzionisanje, usvajanje bp)
napon u betonu bp (vezano dimenzionisanje, pp. a1 h)
Ostale veliine (B , dp , yb1 , Mu , Nu ) su sraunate ili poznate (usvojene).
1.1

SLOBODNO DIMENZIONISANJE

Bie ilustrovano na primeru nosaa napregnutog na isto savijanje. Za sluaj sloenog savijanja
postupak je principijelno isti, ali se sprovodi iterativno (nepoznata visina preseka d, a samim tim i
Mau) na nain opisan kod dimenzionisanja pravougaonih preseka.
Poznato:
statiki uticaji za pojedina optereenja (Mi) - sraunato
kvalitet materijala (fB , v) - usvojeno
irina rebra (b), aktivna irina ploe (B), debljina ploe (dp)
Nepoznato:
visina poprenog preseka (d)
povrina armature (Aa)
PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

1. korak:

Sraunavaju se granini raunski statiki uticaji:

M u = u , i M i (i=g, p, )
i

Pri tome se usvajaju MINIMALNE vrednosti koeficijenata sigurnosti, jer presek dostie
granino stanje otkazom armature (a1 = 10).
2. korak:

Usvaja se napon u betonu u nivou srednje ravni ploe bp. S obzirom na uvedeno
uproenje dijagrama napona u betonu, usvajanje dilatacija b/ a ne bi imalo nikakvog
praktinog smisla. Vee usvojene vrednosti napona daju preseke manje visine, armirane
veom koliinom armature.

3. korak:

Za usvojenu vrednost bp iz uslova ravnotee momenata savijanja sraunava se odgovarajua statika visina:
h=

dp
Mu
+
B d p bp 2

Napon bp se najee usvaja u granicama (0.200.50)fbk , gde je fbk karakteristina

vrednost vrstoe betona pri jednoaksijalnom pritisku (marka betona). Ove granice
treba shvatiti uslovno i po potrebi (preseci izrazito male ili izrazito velike visine)
korigovati pretpostavljenu vrednost napona. Takoe, redovno se usvaja bp < fB, gde je
fB raunska vrstoa betona.
4. korak:

Iz poznate veze napondilatacija, definisane Pravilnikom (parabolini deo dijagrama),

sraunava se dilatacija betona u nivou srednje ravni ploe:

bp
bp = 2 1 1

fB

5. korak:

() ; a = 10

Odreuje se poloaj neutralne linije u odnosu na srednju ravan ploe:

x0 =

bp

dp

h
bp + a
2

i uporeuje sa POLOVINOM DEBLJINE ploe.

6a korak: Ukoliko je konstatovano da se neutralna linija nalazi u rebru (x0 > dp/2), odreuje se
povrina armature iz uslova ravnotee normalnih sila:
Aa =

Mu
d

h p v

6b korak: Ukoliko je konstatovano da se neutralna linija nalazi u ploi (x0 dp/2), presek treba
dimenzionisati kao pravougaoni irine B. Za sraunatu statiku visinu odreuje se bezdimenzioni koeficijent k:
k=

PRIMERI ZA VEBE

h
Mu
B fB

BETONSKE KONSTRUKCIJE

i iz tabela za dimenzionisanje pravougaonih preseka oita vrednost mehanikog koeficijenta armiranja . Potrebna povrina armature se sraunava iz izraza:
Aa =

B h fB

100 v

7. korak:

Usvaja se broj i prenik ipki armature. Usvojena armatura se rasporeuje u poprenom

preseku, vodei rauna o zahtevima propisanih Pravilnikom (debljina zatitnog sloja,
isto rastojanje izmeu ipki).

8. korak:

Sraunava se poloaj teita a1 usvojene armature u odnosu na zategnutu ivicu preseka i

potrebna ukupna visina preseka d:
d = h + a1
koja se zaokruuje na prvi vei ceo broj (ceo broj deljiv sa pet).

9. korak:

Konano se konstruie popreni presek usvojenih dimenzija, armiran usvojenom koliinom armature, i prikazuje u odgovarajuoj razmeri (1:10) sa svim potrebnim kotama i
oznakama.

Primer 1. Odrediti visinu i potrebnu povrinu armature za T presek zadatih geometrijskih karakteristika, optereen momentima savijanja usled stalnog (Mg) i povremenog (Mp) optereenja. Podaci za proraun:
Mg = 200 kNm

B = 180 cm

Mp = 250 kNm

b = 30 cm

dp = 10 cm

MB 30
RA 400/500

Mu = 1.6 200 + 1.8 250 = 770 kNm

MB 30 fB = 2.05 kN/cm2 ; fbk = 3.0 kN/cm2
usvojeno bp = 9 MPa = 0.9 kN/cm2
h=

770 10 2
10
+
= 52.53 cm
180 10 0.9 2

0.9
= 0.502 ; a = 10
bp = 2 1 1

2
.
05

x0 =

0.502
10

52.53 = 2.27 cm < dp/2 = 5 cm

0.502 + 10
2

Neutralna linija se nalazi u ploi, pa se presek dimenzionie kao pravougaoni, irine B.

k=

52.53
770 10 2
180 2.05

= 3.636 b/a = 1.575/10 ; = 7.903% ; s = 0.136

Mada nije neophodno, sprovodimo kontrolu poloaja neutralne linije:

x = 0.13652.53 = 7.14 cm < d p = 10 cm
Naime, ovo je taan poloaj neutralne linije, jer je sraunat iz stvarnog radnog dijagrama betona a ne iz osrednjenog. Moe se konstatovati da je neutralna linija blie pritisnutoj ivici preseka nego to daje proraun T
preseka (x=x0+dp/2 = 5+2.27 = 7.27 cm > 7.14 cm).

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

A a = 7.903

180 52.53 2.05

= 38.30 cm2
100
40
8R25 (39.27 cm2)

usvojeno:
a1 =

4 (4.5 + 10 )
= 7.25 cm d = 52.53 + 7.25 = 59.78 cm
8
usvojeno: d=60 cm

1.2

VEZANO DIMENZIONISANJE

Bie ilustrovano na primeru nosaa napregnutog na sloeno savijanje.

Poznato:
statiki uticaji za pojedina optereenja (Mi) - sraunato
kvalitet materijala (fB , v) - usvojeno
irina rebra, aktivna irina ploe, debljina ploe, visina preseka (b,B,dp,d)
Nepoznato:
povrina armature (Aa)
1. korak:

Sraunavaju se granini raunski statiki uticaji:

M u = u , i M i (i = g, p, )
i

N u = u ,i N i
i

Pri tome se usvajaju MINIMALNE vrednosti koeficijenata sigurnosti.

2. korak:

Pretpostavlja se poloaj teita zategnute armature u preseku i sraunava statika visina

h. Iz uslova ravnotee momenata savijanja sraunava se napon u betonu u nivou srednje
ravni ploe bp.
d

h = d - a1 M au = M u + N u a1
2

bp =

M au
dp

B d p h
2

U sluaju da se raunski dobije bp > fB, postupak se prekida i sprovodi taan proraun
(u proraun se uvodi i nosivost rebra, npr. ispisivanjem uslova ravnotee - odreivanje
poloaja neutralne linije iz Ma1 = 0).
3. korak:

Iz poznate veze napondilatacija, definisane Pravilnikom (parabolini deo dijagrama),

sraunava se dilatacija betona u nivou srednje ravni ploe:

bp
bp = 2 1 1

fB

4. korak:

() ; a = 10

Odreuje se poloaj neutralne linije u odnosu na srednju ravan ploe:

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

x0 =

bp

dp

h
bp + a
2

i uporeuje sa POLOVINOM DEBLJINE ploe.

5a korak: Ukoliko je konstatovano da se neutralna linija nalazi u rebru (x0 > dp/2), odreuje se
povrina armature iz uslova ravnotee normalnih sila:
Aa =

M au
N
u
d

v
h p v
2

5b korak: Ukoliko je konstatovano da se neutralna linija nalazi u ploi (x0 dp/2), presek treba
dimenzionisati kao pravougaoni irine B. Za sraunatu statiku visinu odreuje se bezdimenzioni koeficijent k:
k=

h
M au
B fB

i iz tabele za dimenzionisanje pravougaonih preseka oita vrednost mehanikog koeficijenta armiranja . Potrebna povrina armature se sraunava iz izraza:
Aa =

B h fB Nu

100 v v

6. korak:

Usvaja se broj i prenik ipki armature. Usvojena armatura se rasporeuje u poprenom

preseku, vodei rauna o zahtevima propisanih Pravilnikom (debljina zatitnog sloja,
isto rastojanje izmeu ipki).

7. korak:

Sraunava se poloaj teita a1 usvojene armature u odnosu na zategnutu ivicu preseka i

stvarna statika visina h, koja se uporeuje sa raunskom. Po potrebi se koriguje pretpostavljeno a1 i proraun u potpunosti ponavlja.

8. korak:

Konano se konstruie popreni presek usvojenih dimenzija, armiran usvojenom koliinom armature, i prikazuje u odgovarajuoj razmeri (1:10) sa svim potrebnim kotama i
oznakama.

Primer 2. Odrediti potrebnu povrinu armature za T presek zadatih geometrijskih karakteristika,

optereen uticajima usled stalnog (Mg , Ng) i povremenog (Mp , Np) optereenja. Podaci
za proraun:
Mg = 300 kNm

Ng = 500 kN

B = 180 cm

dp = 10 cm

MB 25

Mp = 250 kNm

Np = 400 kN

b = 30 cm

d = 60 cm

RA 400/500

Mu = 1.6 300 + 1.8 250 = 930 kNm

Nu = 1.6 500 + 1.8 400 = 1520 kN
MB 25 fB = 1.725 kN/cm2
pretpostavljeno: a1 = 7 cm h = 60 - 7 = 53 cm
PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

60

M au = 930 + 1520 7 10 2 = 1279.6 kNm

2

bp =

1279.6 10 2
= 1.67 kN/cm2
10

180 10 53
2

1.67
= 1.631 ; a = 10
bp = 2 1 1

1
.
725

1.631
10

53 = 6.73 cm > dp/2 = 5 cm

1.631 + 10
2

x0 =

Kako se neutralna linija nalazi u rebru, potrebna povrina armature se odreuje iz izraza koji
odgovaraju "T" preseku. Kako je B/b = 180/30 = 6 > 5, moe se primeniti uproen postupak (zanemarenje nosivosti rebra), pa se potrebna povrina armature odreuje iz izraza:
Aa =

1279.6 10 2
1520

= 28.65 cm2
10
40

53 40
2

usvojeno: 6R25 (29.45 cm2)

a1 =

4 4.5 + 2 10
= 6.33 cm hstv.= 60 - 6.33 = 53.67 cm > hra.= 53 cm
6

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

2.

PRORAUN "T" PRESEKA SA UZIMANJEM U OBZIR

NOSIVOSTI REBRA

Ukoliko se neutralna linija nalazi u rebru, a pritom nije zadovoljen uslov B/b>5, pristupa se tanijem proraunu, odnosno nosivost rebra se uzima u obzir. Potreba za ovim se javlja uglavnom kod
preseka ograniene irine B (ronjae i sl.), koja nije znatno vea od irine rebra, kao i kod preseka
koji su, pored momenata savijanja, napregnuti i znatnim aksijalnim silama pritiska. Dva su mogua
naina da se taniji postupak dimenzionisanja ovakvih preseka sprovede:
postupak zasnovan na iznalaenju ekvivalentnog pravougaonog preseka irine bi ; irina bi
se odreuje iz uslova da se pri jednakim poloajima neutralne linije dobiju jednake sile
pritiska u ekvivalentnom pravougaonom preseku i u stvarnom T preseku (priblian postupak - krakovi unutranjih sila se razlikuju - postupak je na strani sigurnosti za B>b)
poloaj neutralne linije u preseku se odreuje iz uslova ravnotee momenata savijanja u
odnosu na teite zategnute armature, a sila pritiska u betonu se odreuje dekompozicijom T preseka na dva pravougaona (tano reenje).
2.1

PRIBLIAN POSTUPAK - SVOENJE NA EKVIVALENTNI

PRAVOUGAONI PRESEK

Sila pritiska u betonu se, korienjem oznaka sa skice, moe napisati u obliku:
Dbu = Dbu1 - Dbu2

bd
Dbu2

Dbu1

y b1

Aa1

Zau
a1

a1

zb1

zb2

Gb

Nu

h-x

Mu

b
dp
2(x-d p)

y b2

x
x - dp dp

1x

B
bi=B

a1

pri emu su sile Dbu1 i Dbu2 sile koje odgovaraju pravougaonim presecima dimenzija Bx, sa maksimalnom dilatacijom b (na gornjoj ivici ploe), odnosno dimenzija (B-b)(x-dp), sa dilatacijom bd
(na donjoj ivici ploe). Sile Dbu1 i Dbu2 se mogu sraunati kao:
Dbu1 = b1 B x fB = b1 s B h fB ; s = x/h
Dbu2 = b2 (B-b) (x-dp) fB = b2 (B/b-1) (s-) b h fB ; = dp/h
pri emu koeficijenti punoe naponskog dijagrama betona b1 i b2 odgovaraju dilatacijama b i bd
respektivno.
Postupak se sastoji u odreivanju ekvivaletnog pravougaonog preseka, irine bi = kB, kome pri istom poloaju neutralne linije odgovara sila:
Dbu,i = b1 bi x fB = b1 s B h fB = Dbu = Dbu1 - Dbu2

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Izjednaavanjem ovih izraza, koeficijent se moe sraunati kao:

b

= 1 b 2 1 1
b1 s B
U tabeli u prilogu (PBAB 1, str. 187, tabela 84/1) date su vrednosti bezdimenzionog koeficijenta
za razliite odnose B/b i /s, a u zavisnosti od poloaja neutralne linije. Praktian postupak dimenzionisanja prikazan je u Primeru 3.
Ovaj postupak je ITERATIVAN, pa se postavlja pitanje opravdanosti njegove primene s obzirom na: (a)
injenicu da se iz tablica dobija ista vrednost za npr. /s=0.05 i s=0.05 kao i za /s=0.35 i s=0.35 to nikako nije tano (razliite vrednosti, a time i odnosi b1 i b2); (b) mala tanost (broj decimala) tabulisanih
vrednosti; (c) nemogunost primene postupka za sluaj B<b, koji je zapravo najinteresantniji (ne postoje
tabulisane vrednosti, a s druge strane za ovaj sluaj postupak NIJE NA STRANI SIGURNOSTI) - predlog je
da u ovakvim sluajevi koristi taan postupak

Primer 3. Odrediti visinu i potrebnu povrinu armature za T presek zadatih geometrijskih karakteristika, optereen momentima savijanja usled stalnog (Mg) i povremenog (Mp) optereenja. Podaci za proraun* :
Mg = 200 kNm

B = 60 cm

dp = 10 cm

MB 30

Mp = 250 kNm

b = 30 cm

d = 60 cm

RA 400/500

* Podaci iz Primera 1, s tim da je B=60 cm umesto B=180 cm.

Mu = 1.6 200 + 1.8 250 = 770 kNm

MB 30 fB = 2.05 kN/cm2
S obzirom na manju irinu preseka, dobie se vea povrina armature nego u Primeru 1, pa se pretpostavlja
vee a1.

pretpostavljeno: a1 = 9 cm h = 60 - 9 = 51 cm
U praktinim proraunima T preseka korisno je pretpostaviti da se neutralna linija nalazi u ploi. U tom sluaju se presek dimenzionie kao pravougaoni, irine B. Nakon sraunavanja bezdimenzionog koeficijenta k,
iz tabela za dimenzionisanje pravougaonih preseka se najpre oita vrednost koeficijenta s i proveri tanost
pretpostavke o poloaju neutralne linije. Ukoliko je pretpostavka zadovoljena, povrina armature se odreuje
iz odgovarajuih izraza za pravougaoni popreni presek, a ukoliko nije, sprovodi se dimenzionisanje T preseka na jedan od izloenih naina, zavisno od odnosa B/b.

1. korak
U prvom koraku se pretpostavlja da se neutralna linija nalazi u ploi (bi = B). Sledi:
k=

51
2

770 10
60 2.05

= 2.038 b/a = 3.5/6.57 ; s = 0.348

x = 0.34851 = 17.7 cm > dp = 10 cm

Neutralna linija se nalazi u rebru, pa se presek dimenzionie kao T presek. Kako je B/b = 60/30 =
2<5, potrebno je u proraun uvesti nosivost pritisnutog dela rebra.
dp/h = 10/51 = 0.196 0.20

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

10

Na levom delu tabele za odreivanje bezdimenzione veliine potrebno je izabrati kolonu koja
odgovara sraunatoj vrednosti dp/h (uokvirena debljom linijom). Ukoliko takva vrednost ne postoji,
potrebno je izvriti linearnu interpolaciju (preporuka: odmah interpolirati itavu kolonu, radi jednostavnosti i sagledavanja postupka odreivanja ).
dp/h

B/b

0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2 0.15 0.1 0.05 1.5

2.5

3.5

7.5

10

15

20

25

= bi/B

s = x/h
0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2 0.15 0.1 0.05

0.5 0.44 0.39 0.33 0.28 0.22 0.17 0.11 0.06 0.99 0.99 0.99 0.99 0.99 0.99 0.98 0.98 0.98 0.98 0.98 0.98
0.5 0.44 0.38 0.31 0.25 0.19 0.13 0.06 0.97 0.96 0.95 0.95 0.95 0.94 0.94 0.93 0.93 0.93 0.93 0.93
0.5 0.43 0.36 0.29 0.21 0.14 0.07 0.95 0.92 0.9 0.89 0.89 0.88 0.87 0.86 0.86 0.85 0.85 0.85
0.5 0.42 0.33 0.25 0.17 0.08 0.91 0.87 0.84 0.82 0.81 0.8 0.79 0.77 0.76 0.75 0.75 0.75
0.5

0.4

0.3

0.2

0.1 0.87 0.81 0.77 0.75 0.73 0.71 0.7 0.67 0.66 0.65 0.64 0.63

0.5 0.38 0.25 0.13 0.83 0.75 0.7 0.66 0.64 0.62 0.6 0.56 0.54 0.53 0.52 0.51
0.5 0.33 0.17 0.79 0.69 0.62 0.58 0.55 0.53 0.5 0.45 0.43 0.41 0.4 0.39
0.5 0.25 0.75 0.62 0.55 0.5 0.46 0.44 0.4 0.35 0.32 0.3 0.29 0.28
0.5 0.71 0.56 0.47 0.42 0.37 0.34 0.3 0.24 0.21 0.18 0.17 0.16

U toj koloni potrebno je uoiti PRVU VEU vrednost s od sraunate (s=0.348). To je vrednost
s=0.40 (svetlo osenen red).
Vea vrednost se bira jer se kroz iteracije irina preseka smanjuje, a neutralna linija pomera ka
zategnutoj ivici preseka (nasuprot tome, da u tabeli postoje vrednosti za B/b<1, uzimala bi se prva
manja vrednost, jer bi se irina idealizovanog preseka poveavala, a neutralna linija pomerala ka
pritisnutoj ivici preseka).
Na desnom delu tabele se bira kolona sa odgovarajuim odnosom B/b=60/30=2 (uokvirena debljom
linijom). Ukoliko kolona sa takvom vrednou ne postoji, ponovo je potrebno izvriti linearnu interpolaciju vrednosti iz susednih kolona.
Iz s=0.40 i B/b = 2 dobija se =0.81, pa je:
bi = 0.8160 = 48.6 cm
vrednost irine sa kojom je potrebno nastaviti proraun.
2. korak
k=

51
2

770 10
48.6 2.05

= 1.835 b/a = 3.5/4.24 ; s = 0.452>0.40

Za dp/h = 0.20 prvo vee s od upravo sraunatog je s=0.50. Za ovu vrednost i odnos B/b = 2 sledi
=0.75 (tamno osenen red). Dalje je:
bi = 0.7560 = 45.0 cm

PRIMERI ZA VEBE

BETONSKE KONSTRUKCIJE

11

3. korak
51

k=

770 10 2
45 2.05

= 1.765 b/a = 3.5/3.49 ; s = 0.501 0.50 ; = 40.533%

Kako je postignuta potrebna tanost, sraunava se potrebna povrina armature kao:

A a = 40.533

45 51 2.05
= 47.67 cm2

100
40
usvojeno: 10R25 (49.09 cm2)

a1 =

4 (4.5 + 10 ) + 2 15.5
= 8.9 cm hstv.= 60 - 8.9 = 51.1 cm > hra.= 51 cm
10

Usvojeni popreni presek prikazan je na skici u prilogu.

Napomene:
Postupak se na analogan nain sprovodi i za sluaj sloenog savijanja.
Za sluaj a<3.0 potrebno je, kao i u sluaju dimenzionisanja ostalih tipova preseka, pristupiti
DVOSTRUKOM ARMIRANJU. Meutim, treba uoiti da je maksimalna tabulisana vrednost s=0.50
(b=a=3.5). To praktino znai da pri eventualnom prekoraenju ove vrednosti treba zadrati bi iz
poslednje iteracije i sraunati Aa2 i Aa1 za odgovarajui pravougaoni presek.

PRIMERI ZA VEBE