Sarajevo 1914: Uzroci i posljedice (4)

Dejtonska BiH je drava nacionalnih kapitalaca

Pie: Demal Sokolovi

Photo: www.radiosarajevo.ba
Bosna se, ne samo pod pritiskom njenog novog Ustava, vrlo brzo pretvorila u
tronacionalnu dravu. Pitanje ostalih, pa ni nacionalaca koji to nisu htjeli da
budu, niko nije postavljao sve dok ga nisu postavila dva predstavnika Roma i
Jevreja koji ive u Bosni, koji jesu njeni dravljani ali ne i jednakopravni graani.
Pitanje su postavili sudu u Strasbourgu, a Sud je presudio u njihovu korist. Ba
me zanima kako bi sud u Strasbourgu presudio ako bi im se, s istom tubom,
obratio itav jedan balkanski narod, koji nema svoju dravu, recimo Vlasi, a
posebno oni koji ive u balkanskoj dravi koja je lanica EU. Pitanje Roma i Jevreja,
meutim, nije samo pitanje ova dva naroda, jo manje lokalno, bosansko pitanje
1. Daytonska Bosna
Kao to je ameriki Predsjednik W. Wilson pravio Jugoslaviju, tj. tronacionalnu dravu, u
skladu s evropskim principima nacionalne drave, tako su Amerikanci 1995. u Daytonu
napravili Bosnu u skladu s istim evropskim principima. Daytonska Bosna je drava tzv.
konstitutivnih naroda Bonjaka, Srba i Hrvata. Jo jednom su se pobornici demokratije
pribliili, doktrinarno, komunistima. Bosna je jo jednom, kao i 1943., trebalo da bude i
bonjaka i srpska i hrvatska. I samo njihova. Vrlo brzo se pokazalo da daytonska Bosna

nije bila napravljena u skladu s amerikim politickim principima, dakle kao drava njenih
graana, i vrijednostima prije svega slobode, nego u skladu s nunou dakle
okolnostima -nacionalizama, rata i zloin koje je trebalo zaustaviti. [1]
Bosna se, ne samo pod pritiskom njenog novog Ustava, vrlo brzo pretvorila u
tronacionalnu dravu. Pitanje ostalih, pa ni nacionalaca koji to nisu htjeli da budu, niko
nije postavljao sve dok ga nisu postavila dva predstavnika Roma i Jevreja koji ive u
Bosni, koji jesu njeni dravljani ali ne i jednakopravni graani. Pitanje su postavili sudu u
Strasbourgu, a Sud je presudio u njihovu korist. Ba me zanima kako bi sud u
Strasbourgu presudio ako bi im se, s istom tubom, obratio itav jedan balkanski narod,
koji nema svoju dravu, recimo Vlasi, a posebno oni koji ive u balkanskoj dravi koja je
lanica EU. Pitanje Roma i Jevreja, meutim, nije samo pitanje ova dva naroda, jo manje
lokalno, bosansko pitanje.

Photo: www.6yka.com
Tzv. pitanje Sejdi-Finci je takozvano jer je tipian odgovor evropskog pozitivnog
prava na jedno daleko dublje politiko pitanje. U Bosni naime nisu lieni politike
ravnopravnosti samo predstavnici manjina nego i mnogi Bonjaci, Srbi i Hrvati koji ne ele
ba budu podanici nacionalne drave, dakle jednakopravni samo pod uslovom da su Srbi,
Hrvati ili Bonjaci, jer to u jednoj (tro)nacionalnoj dravi znai samo ako su pravi
Bonjaci, pravi Srbi, pravi Hrvati. Ko odreuje kriterije pravonacionalnosti? Jedini
logian odgovor jeste da kriterije nacionalne pravovjernosti odreuju oni koji su najvei
nacionalisti, ili da upotrijebim besmisleni, eufemistiki evropski termin koji stoji na
mnogim graninim prelazima evropskih drava nationals, to u prevodu na na jezik
zvui, barem, runo nacionalci. Tronacionalna drava BiH nije drava ni bonjakog,
hrvatskog i srpskog naroda, nego samo bonjakih, hrvatskih i srpskih nacionalnih
kapitalaca.

Svaka slinost daytonske Bosne s Dravom Srba, Hrvata i Slovenaca je namjerna. Zato
se i treba bojati za sudbinu Bosne. Ali, i za sudbinu Evrope. O tome sam ve ranije rekao
sve to se imalo rei: Ako je umnost pretpostavka Bosne, onda je Bosna pretpostavka
Evrope. Zato se bojim za Evropu. Bosna bi mogla biti tek kolateralna teta. [2]
IV BOSNA: ZAPADNO PITANJE
Bosna, ta niija zemlja, zbog ega je u stvarizemlja svih, Bosna, to
multietniko drutvo od kojeg, prema priznanju svakog Evropljanina evropskoga duha,
moe uiti upravo Evropa, Bosna, ta politika tvorevina, dakle drava, koja upravo zbog
toga ne moe biti nita drugo nego drava njenih graana, ta Bosna, i zemlja, i drutvo, i
drava, postavlja Evropi pitanje moe li ona, Evropa, opstati ako je Unija nacionalnih
drava. U toj Evropi, pa i svakoj od njenih drava, pored Engleza, Francuza ili Nijemaca,
ive i milioni drugih. Sve dotle dok je Evropa Unija nacionalnih drava nee je osjeati
svojom niko od onih koji nisu definirani nacionalno, ukljucujui i one Engleze, Francuze ili
Nijemce koji ne ele da budu dravljani svojih drava kao takvi, Englezi, Francuzi ili
Nijemci, nego jednostavno kao graani. Virtualni graani Evrope hoe Evropu graana, a
ne Evropu nacionalnih drava. Oni hoe da budu Europljani neposredno, a ne
posredstvom svojih nacija i nacionalnih drava.
Pitanje manjina, rasnih, etnikih i vjerskih, ali i regionalnih, mogue je rijeiti samo pod
pretpostavkom rjeenja osnovne politike dileme u Evropi. Nacionalna drava mora
ustupiti mjesto dravi iji e princip obezbijediti zbiljsku ravnopravnost svih socijalnih
grupa. Drava budunosti mora biti drava ravnopravnih individua. Samo graanska
drava podrazumjeva i ravnopravnost bilo kojeg od gore navedenih socijalnih identiteta,
ukljuujui i onaj najkontroverzniji etniki. Obrnuto nije sluaj. Evropa etnike (narodne)
raznolikosti je mogua tek kada etniki, kao i religijski, identitet postane lina stvar svakog
njenog graanina. Hipokritski je Bosni postavljati pitanje SejdiFinci sve dotle dok jedna
drava lanica EU ak i ne priznaje postojanje manjina u svom drutvu. To pitanje Evropa
mora postaviti sama sebi. Naravno, ne samo Grkoj, nego svakoj od njenih lanica,
manje-vie nacionalnih drava.
U stvari, to pitanje Evropi postavlja Bosna. Samo treba sasluati argumente.

Photo: Klix.ba
Evropska unija je politika tvorevina koja ne obuhvata cjelokupno geografsko podruje
kontinenta koji se zove Evropa. Time je EU ve nominalno liila druge europskog
karaktera i stigmatizirala ih (nas) kao manje evropske. Ta se vrijednosna granica osjea i
unutar EU razdvajajui njene lanice na manje ili vie evropske. U zemljama koje nisu
lanice EU raste socijalni kompleks manje vrijednosti, to u ovom sluaju znai kompleks
manjeg europeizma (europeanism). Zbog toga s obje strane granice EU raste
euroskepticizam. Ekskluzivno prisvajanje imena je utoliko licemjernije ako se zna da ak
ni ime naeg kontinenta nije evropskog, nego fenianskog porijekla. Prema tome, ako
Evropa zaista hoe integraciju onda mora odustati od bilo kakvih zavjesa (curtain)
ukljuujui i one barunaste (velvet) koje su dole na mjesto gvozdenih (iron). EU
dakle mora nastaviti proces irenja, ali i promijeniti karakter, tj. principe te integracije.
Pitanje proirenja Evropske Unije nije samo tehniko, ekonomsko, pravno i bla, bla, bla
pitanje. Pitanje proirenja EU (Enlargement) koje Evropa tako suvereno postavlja,
uspostavljajui visoke kriterije, u stvari je jo uvijek Istono pitanje. Meutim, na istoku
ima neto novo. Umjesto Otomanske carevine s poetka XX vijeka, danas pred vratima
Evrope ekaju etiri muslimanske zemlje: Turska, Albanija, Bosna i Kosovo. U njima
muslimani imaju apsolutnu, a u sluaju Bosne relativnu veinu stanovnistva. Sluaj Bosne
je opet indikativan. Bosna dakle demografski nije muslimanska zemlja. Zatim, Bosna nije
drava koju je ona sama napravila nego je produkt meunarodne zajednice. (sic!)
Takva kakva jeste Bosna je nefunkcionalna drava. Nefunkcionalna je zato to je
tronacionalna. Nesposobna je da doe do bilo kakvog kompromisnog ili konsenzualnog
rjeenja zato sto je centrifugalno tronacionalistika. Meunarodna zajednica odbija da
je promijeni zato to bi to potvrdilo da zajednica nije bila u pravu, ali i zato to je u
neijem interesu da ta drava ne postane funkcionalna. To je onaj interes koji smatra da

je nacionalna drava jedino funkcionalno rjeenje, zbog ega je dezintegracija Bosne

uslov njene funkcionalnosti. Ali koji je to interes? To je onaj isti interes koji bi i zajednicu
malih, a nacionalnih drava, htio voditi triumviratom velikih nacija. Ako se to dogodi
onda e ovaj nuno voditi duumviratu, rivalstvu koje moe okonati jedino u nacionalnoj
Imperiji. Ne treba ni rei da ovaj scenario izgleda poznato i da podsjea na tranziciju u
kojoj je Rim od Republike postao Imperija. Zna se i kako je Imperija zavrila. Od Istorije
Evropa dakle moe uiti. Inae, morat e je ponoviti.
Moe se uiti i na sluaju Bosne, ako je ve lekcija Jugoslavija proputena. Bosna moe
postati funkcionalna i u postojeim granicama i u postojeem multietnikom drutvu ako
postane graanska. Uiniti je takvom moe, a morala je davno, jedino Evropa. Da je u
Bosni Evropa uspostavila edukacioni protektorat[3] umjesto svemogue i svih problema
rjeavajue demokratije, kao to sam predlagao, danas bi Bosna bila spremna i za EU i
za demokratiju. Ako se dogodi da Bosna postane graanska, to bi bio presedan za
Evropu. Tada bi Evropa morala priznati da etniku raznolikost nije trebalo rtvovati radi
funkcionalnosti drave i da je multietnicizam itekako mogu i funkcionalan. Otvarajui
dilemu nacionalna drava ili neto drugo, Bosna, u stvari, ne postavlja samo pitanje
same sebe, nego postavlja i pitanje kotske, Katalonije, Lombardije, Bretanje, Krima, ali
i mnoga druga pitanja latentnih arita sutranjice, itd.

Photo: Stock
Interesantno, jedna od napadnih injenica iz skoranje istorije Bosne potvruje dase EU
udaljava od vlastitih principa. Bosna je bila rtva dvije susjedne drave, Srbije i, u znantno
manjoj mjeri, Hrvatske. Pa ipak, obje te drave su u oima Bruxellesa u privilegiranom
poloaju u odnosu na Bosnu. Hrvatska je ve lanica, a Srbija, povezana ak i pravno sa
genocidom u Srebrenici, na korak ispred Bosne na putu prema Uniji. Zato? Zato to su
ove dvije drave nacionalne. Bosni se postavljaju prepreke, i spoitava odgovornost za

nefunkcionalnost kao da je ona sama sebi navukla luaku koulju koja se zove Anex IV
(Ustav) Daytonskog sporazuma. Uprkos tome to grupa amerikih generala, onih koji
znaju kakvu vrstu ratnih razaranja je Bosna doivjela, i amerikih politiara, onih koji ne
stoje na stanovitu svojih etnikih predaka, insistira da se Bosna primi u EU bez
ispunjavanja uslova koji se postavljaju pred zemlje koje nisu imale tako bolno i tragino
iskustvo. Zato se ova inicijativa ne uzima u obzir?
Jedini odgovor je: zato to je Bosna multikulturna - i muslimanska. Islamofobija je
antisemitizam Evrope naega doba. Nije bez razloga bila ponuda Predsjednika Turske zemlje koja ve decenijama eka na prijem i koja je, kao lanica NATO, odigrala izuzetno
znaajnu ulogu u vrijeme hladnog rata - Evropskoj Uniji. Prilikom posjete Sarajevu,
glavnom gradu itave Bosne, izjavio je da Turska nema nita protiv da Bosna, dakle
drava koja je tek stvorena i koja nema apsolutnu muslimansku veinu, bude primljena i
prije njegove zemlje. Bila je to rtva figure. Bruxelles je jo uvijek na potezu. Naravno, kao
i u ahu, dozvoljeno je vrijeme za razmiljanje.
Pitanje sukoba dva politika koncepta na politikoj pozornici Evrope, sukob izmeu
nacionalne i graanske drave dakle nije odlueno. Nekome jo odgovara da to pitanje
postavlja u obliku izmiljenog Istonog pitanja, dakle u obliku prihvatljivosti
muslimanskih zemalja u Evropi ili, jo tanije, prihvaljivosti evropskog identiteta
muslimana. Meutim, rjeenja nema sve dotle dok se ne postavi pravo pitanje.
Zato se konano rjeenje tzv. Istonog pitanja pojavljuje, zahvaljujui Bosni, u
reverzibilnom obliku kao Zapadno pitanje. To naravno jeste, ali samo djelomino, i
pitanje poloaja muslimana u Evropi. [4] Meutim, kako oekivati konano rjeenje kad
ono podrazumjeva i pitanje Katalonaca, Bretonaca, Velana i mnogih drugih. Zapadno
pitanje je dakle univerzalno pitanje raznolikosti, etnike, vjerske, rasne, kulturne,
regionalne, koje Evropa nije rijeila, mada ga je postavljala drugima, jer je zasnovana na
konceptu nacionalne drave, a jedino rjeenje za koje ova zna je diversity
management (upravljanje raznolikoscu)! A mogla ga je nauiti od Bosne, one
preddaytonske i predratne, onakve kakva je Bosna bila prije nego je postala tronacionalna
i kakvom ju je nainila upravo meunarodna zajednica. Samo da je htjela.

Photo: wordpress.com
Teko je znati pred kakvim se ishodom sukoba ova dva politika koncepta Evrope
nalazimo optimistikim ili pesimistikim: istinskom integracijom Evrope ili
dezintegracijom mnogih od postojeih drava. Rekli smo na poetku da je tzv. Istono
pitanje postavljeno u Francuskoj, a da je Francuska revolucija porodila i nacionalizam.
Ili je trebalo rei, kao to se nekad govorilo u Francuskoj: Cest la faute de Voltaire! Pa
ipak, nismo zaboravili da je prije toga, u toj istoj zemlji nanovo roena stara antika
(Anaksagora, Demokrit, Antisten, Aristip) ideja kosmopolitizma.
U zemlji u kojoj muslimani ine deset procenata stanovnitva, a u kojoj ima deset hiljada
optina, i u kojoj ni u jednoj od tih optina neete nai muslimana gradonaelnika, u toj
zemlji se ak zaboravlja i na ulogu muslimana u Pokretu otpora. U trenutku kada evropska
desnica ne samo marira evropskim ulicama, nego se njen glas uje u evropskom
Bundestagu u Strasbourgu, vrijeme je da se Evropa Marquis de Condorceta i Immanuela
Kanta i njihovih kosmopolitskih ideja probudi.
Ima jedna vrlo vana rije u kulturi muslimana koja se, kakva koincidencija, pojavljuje i u
stihovima Paula Valerya: Strpljenja, strpljenja, strpljenja u plavom. Ta rije glasi: sabur.
Za razliku od Istonog pitanja, ija je svrha bila dezintegracija jedne multietnike zemlje,
svrha Zapadnog pitanja koje Bosna postavlja Evropi, konkretna je integracija Evrope
uope. Za to e trebati vremena i sabura.
[1]http://tacno.net/novosti/g-w-f-hegel-o-daytonu/
Opsirnije
u
Sokolovi,
Demal, G.W.F. Hegel on Dayton Accords, u Journal of International Law, 3(1) A38JIL
(2014)
335:https://docs.google.com/a/athirtyeight.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=YXR
oaXJ0eWVpZ2h0LmNvbXx2b2x1bWUtM3xneDoxZDAxZTJiYjk5MzRlMmI2

[2]http://tacno.net/novosti/g-w-f-hegel-o-daytonu/ Opsirnije u Sokolovi, Demal,

ibidem,
Journal
of
International
Law:https://docs.google.com/a/athirtyeight.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=YX
RoaXJ0eWVpZ2h0LmNvbXx2b2x1bWUtM3xneDoxZDAxZTJiYjk5MzRlMmI2
[3]Sokolovi, Demal: Social Reconstruction and Moral Restoration, in Sokolovi, Demal
& Bieber, Florian, eds.: Reconstructing Multiethnic Societies, The Case of BosniaHerzegovina. Aldershot: Ashgate, 2001, p. 95-107
[4]Vidjeti: www.coe.int/congress; vidjeti takoer: J. Buchanan, Patrick: The Rising Tide
of Ethno-Nationalism: Multiculturalism Fails in Europe,Global Research, October 23,
2010.