Ziziulas Jelinizam I Hriscanstvo

S blagoslovom Wegove svetosti, Arhiepiskopa Pe}kog
Mitropolita beogradsko karlova~kog

i Patrijarha srpskog gospodina Pavla
Jovan Ziziulas
mitropolit pergamski
JELINIZAM
I HRI[]ANSTVO
Susret dva sveta
Preveo: dr Predrag Dragutinovi}
Beograd
2008
SADR@AJ
1. DEO
Jelinizam prilikom istorijskih
navirawa hri{}anstva
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
I
Prodor jelinizma u judaizam Palestine
i dijaspore
1. Judejski element u dràvama
Dijadoha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
2. Prodor jelinskog obrazovawa
u judaizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3. Uticaj jelinske filosofije na Jevreje . . . 23
4. Otpor Jevreja jelinskom prodoru . . . . . . . . 27
5. Judejska apokaliptika i jelinska
misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29
6. Jevrejski karakter apokaliptike . . . . . . . . 32
7. Jelinski uticaj na jevrejski karakter
judaizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
5

Hri{}anstvo u judaizmu gr~kog govornog
podru~ja
1. Pitawe Isusove istori~nosti . . . . . . . . . . 39
2. Problem jelinista Novoga zaveta . . . . . . 45
3. Prve hri{}anske jevrejsko-gr~ke
zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
4. Gr~ki jezik i rana hristologija . . . . . . . . . 51
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
III
Hri{}anstvo u idolopokloni~kom
jelinizmu
Preno{ewe hri{}anstva u nezna- boà~ki
svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56
Pavlov stav o odnosu Grka i Jevreja . . . . . . 60
Grci preuzimaju vo|stvo Crkve . . . . . . . . . 63
Pavlova putovawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Pavle i jelinsko duhovno nasle|e . . . . . . . 69
Pavle i kategorije jelinske misli . . . . . . . 74
Jelinizam u Evan|equ po Jovanu . . . . . . . . . 78
Jelinski pogled na svet i pojam
ovaplo}ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84
Jelinska kosmologija i rana
hristologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Povezivawe Hrista sa jelinskom
idejom sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
Od jelinske kosmologije do hri{}anske
ktisiologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
Tajne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
13. Eti~ki i socijalni ideali . . . . . . . . . . . . . 99

14. Organizacija Crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
2. DEO
Jelinizam na po~etku epohe otaca
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115
IV
1.
2.
3.
4.
5.
Forme i tendencije jelinizacije

hri{}anstva
Su{tinska jelinizacija hri{}anstva:
jeresi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119
Umerena jelinizacija hri{}anstva:
apologeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131
Prvi apologeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134
Justin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135
Ostali apologeti 2. veka posle Hrista . . 139
V
Prva pojava hristijanizovanog jelinizma

1. Apostolski oci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146
2. Irinej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155
VI
Zakqu~ci
Ra|awe jednog novog sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
1. DEO
JELINIZAM PRILIKOM ISTORIJSKIH

NAVIRAWA HRI[]ANSTVA
Uvodne napomene
Sa istorijske ta~ke gledi{ta po~eci hri{}anstva predstavqaju mra~an i diskutabilan
problem. Uvreèno je mi{qewe da hri{}anstvo
zapo~iwe li~no{}u Isusa Hrista koji se rodio
u vreme cezara Avgusta (31. god. pre Hrista 14.
posle Hrista), stradao krsnom smr}u za vreme
Pontija Pilata i vaskrsao u tre}i dan. Shodno tome, hri{}anstvo za polaznu ta~ku ima odre|ene istorijske doga|aje koji se dovode u vezu sa
ìvotom, smr}u i vaskrsewem jedne istorijske
li~nosti, Isusa iz Nazareta.
Me|utim, celokupan problem istorijskog
ìvota Isusa Hrista usko je povezan sa problemom istorijskih izvora koji sadrè prve odgovaraju}e podatke. Jasno je da ovi izvori, uglavnom
evan|eqa i posredno ostali tekstovi Novoga zaveta, nisu biografski tekstovi, ve} vi{e tekstovi koji odraàvaju veru prvih hri{}anskih zajednica u li~nost Isusa Hrista. Tako je tragawe za istorijskim Isusom, koje je postalo parola i saèto obele`je niza generacija istraìva~a Biblije, dovelo do pitawa posedujemo li u
9
stvari jo{ ne{to drugo osim Hrista vere, dakle, vere prvih hri{}anskih zajednica koja se
odraàva u tekstovima Novoga zaveta. Ova dilema izme|u istorijskog Isusa i Hrista vere
danas je prevazi|ena po{to su svi ozbiqni istraìva~i prepoznali da bez istorijskog Isusa
ne bi mogao nastati Hristos vere, a da istovremeno bez vere prvih hri{}anskih zajednica istraìva~ ne moè da se pribliì istorijskom
Isusu, niti istorijskim po~ecima hri{}anstva.
Hri{}anstvo se ne moè razumeti bez vere zajednice Crkve; ovaj element je uro|en samoj istorijskoj pojavi hri{}anstva. U Novome zavetu, u kome se nalaze prva svedo~anstva za pojavu hri{}anstva, postoji ne{to {to izmi~e istraìvawu istorijskog i istorijskom tuma~ewu. To,
me|utim, ne zna~i da je istorijska strana Isusa
Hrista i hri{}anstva uop{te sekundarna i da
moè biti odse~ena od wegove su{tine. Istorijska potka hri{}anstva je toliko su{tinska za
wegovo razumevawe, koliko i vera prve Crkve koja ~ini wegovo ispravno tuma~ewe.
Problem istorijskih navirawa hri{}anstva
ne zanima nas ovde kao apsolutno pitawe, ve} samo u odnosu na {iri ciq na{e studije odnos
hri{}anstva i jelinizma u prvim vekovima. Tako
pitawe nastajawa hri{}anstva moèmo zapo~eti
ulogom jelinizma u tom procesu? Da li je, dakle,
postojalo neko prisustvo jelinskog duha na ovoj
10
istorijskoj podlozi koje je donelo na svetlost

istorije prve hri{}anske zajednice zajedno s
wihovom verom u li~nost Isusa Hrista? Kakav je
odnos hri{}anstva i jelinizma u vreme istorijskih navirawa potoweg?
Posle opadawa tzv. religijsko-istorijske
{kole, koja je posebno nagla{avala odnos ranog
hri{}anstva i wemu savremenih religija-misterija a posebno s jelinizmom, moderno istraìvawe je do{lo do zakqu~ka da istorijske korene
hri{}anstva ne treba traìti najpre u jelinizmu po sebi i uop{te vanbiblijskom religijskom
okruèwu, ve} u judaizmu onoga vremena. Prepoznavawe prvih navirawa hri{}anstva dogodilo
se uglavnom zahvaquju}i otkrivawu eshatolo{kog karaktera ranog hri{}anstva i naro~ito
li~nosti Isusa Hrista, onako kako nam se predstavqa u evan|eqima. Ovo ube|ewe modernog istraìvawa koje zapo~iwe delima J. Vajsa i A.
[vajcera, danas se toliko duboko ukorenilo te
se svaki poku{aj razumevawa li~nosti, re~i i
dela Isusa Hrista automatski povezuje sa istraìvawem judejstva onoga vremena. Ube|ewe da je
Isus Hristos bio Jevrejin, da je spasewe od
Judejaca i da je hri{}anstvo u{lo u istoriju
kao jedan oblik ispuwewa o~ekivawa judejstva
one epohe, potisnulo je gotovo svaki raniji poku{aj povezivawa ranog hri{}anstva sa jelinizmom. Shodno tome bilo bi suprotno ustaqenom
11
nau~nom ube|ewu da se ovde ponavqaju raniji stavovi, kao oni A. fon Harnaka, E. Ha~a i dr., koji
su dopu{tali {ire i direktnije priznavawe zna~aja jelinizma u pojavi ranog hri{}anstva.
Direktno, dakle, tlo na kome je po~iwalo rano
hri{}anstvo treba traìti u judaizmu, a ne u jelinizmu tada{we epohe. Zna~i li to pak da treba
iskqu~iti svako prisustvo i zna~aj jelinizma u
istorijskim navirawima hri{}anstva? Odgovor
na ovo pitawe nije jednostavan i predstavqa jedan
od najkomplikovanijih problema u istoriji. Razlog za ovu te{ko}u sastoji se u slede}em: s jedne
strane, judaizam i jelinizam predstavqaju za onu
epohu dve duhovne i kulturne veli~ine nepomirqive me|u sobom, prisustvo jedne automatski iskqu~uje prisustvo druge. Kao {to }emo uskoro detaqnije videti, suprotnost izme|u judaizma i jelinizma je bila toliko o{tra da je dovodila do
te{kih, dugih i mnogo puta krvavih me|usobnih
sukoba. S druge strane, unutar ove bespo{tedne
borbe ostvarivao se konstantan i dubok prodor jelinizma u judaizam i obrnuto. Jelinizam koji je
kulturolo{ki dominirao istorijskim prostorom
judaizma onoga vremena izazivao je reakciju judaizma, upravo zato {to je wegov neizbeàn prodor
postajao prete}i i za samo bi}e judaizma. Tako suprotnost i uticaj deluju istovremeno i ~ine istorijsku sliku sloènijom nego {to se obi~no ~ini
povr{nim istraìva~ima.
12
Istorijska realnost je ~ak mnogo zapletenija

ako se uvidi da faktori koji konstitui{u religijsko okruèwe ranog hri{}anstva nisu samo judaizam i jelinizam, ve} i razne isto~ne religije
Egipta i dr., kao i persijska religija, koja igra
najve}u ulogu kako u formirawu judejstva, tako i
jelinizma onoga vremena. Iz perspektive, dakle, u
najmawu ruku religijskog stawa one epohe, pojmovi judaizam i jelinizam predstavqaju uop{tavawa koja mogu odvesti u zabludu. Svakako je
pak ~iwenica da pored me|usobnog uticaja izme|u
ovih razli~itih religijskih strujawa, ne prestaje da postoji su{tinska razlika izme|u judaizma i
jelinizma, kao i drugih ~inioca koje smo naveli.
Ova razlika dopu{ta da se govori o jednom istorijskom i religijskom okruèwu koje je u osnovi
judejsko i koje suo~eno s drugim uzro~nicima,
naro~ito s jelinizmom, predstavqa okruèwe koje dovodi do pojave ranog hri{}anstva.
Ove napomene dovode do zakqu~ka da je, s ciqem razumevawa odnosa jelinizma i hri{}anstva
prilikom istorijskih navirawa posledweg, neophodno zapo~eti od odnosa jelinizma i judaizma u
periodu pre pojave hri{}anstva. Na taj na~in do}i }emo do odnosa jelinizma i ranog hri{}anstva
ne direktno {to bi, kao {to smo ve} naglasili,
s obzirom na moderno istraìvawe bila gre{ka
ve} putem judejstva koje se priznaje kao neposredno okruèwe iz koga je izniklo hri{}anstvo.
13
Po{to utvrdimo stepen prodora jelinizma

na teren judaizma Palestine i judaizma dijaspore, poku{a}emo da uvidimo zna~aj jelinizma u narednom osnovnom periodu ìvota ranog hri{}anstva: u prelazu hri{}anstva ili propovedi o Isusu Hristu iz aramejskih ka jelinskim (gr~kim govornim) judejskim oblastima. Ovaj period je najzna~ajniji, po{to iz wega poti~u najva`niji izvori koje posedujemo, pre svega evan|eqa.
Kona~no, slede}i period koji je i najdirektnije vezan za daqu istoriju odnosa jelinizma i
hri{}anstva je prelaz hri{}anstva na nejudejski, na jelinski ili neznaboà~ki prostor,
dakle, susret hri{}anstva sa idolopokloni~kim
i neznaboà~kim jelinizmom i posledice tog susreta po hri{}anstvo. Ovom periodu pripadaju
mnogi tekstovi Novoga zaveta. Od razumevawa
problema ovog perioda zavisi}e i razumevawe jelinizma i hri{}anstva u epohi otaca.
I
Prodor jelinizma u judaizam Palestine
i dijaspore
1. Judejski element u dràvama Dijadoha
Posle smrti Aleksandra Velikog i podele
isto~nog dela wegove dràve izme|u Seleukida u
Siriji i Ptolomeida u Egiptu jelinizacija ovih
zemaqa ne samo da nije prekinuta, ve} je i nasta14
vqena jo{ intenzivnije. Posledice ove jelinizacije bile su naro~ito osetne kod Jevreja, kako kod
onih koji su ìveli koncentrisani na maloj teritoriji oko Jerusalima, tako i kod tzv. Jevreja u dijaspori, koji su se nalazili gotovo svuda u jelinskim dràvama Istoka. Uticaj jelinizma na Jevreje dodatno je poja~an politi~kom i religijskom tolerancijom Seleukida i Ptolomeida, kao
i taktikama kolonizacije koje su primewivali
Aleksandar Veliki i wegovi naslednici naseqavaju}i Grke, uglavnom trgovce, na teritorije koje
su osvajali (u Palestini se prvi Grci nastawuju
od 3. veka pre Hrista) i od 1. veka pre Hrista konstantnom podr{kom Rimqana jelinizaciji.
Uticaj jelinizma na judaizam jelinisti~kog
perioda po~iwe od kulturno-socijalnog ìvota,
da bi dostigao vrhunac u kwièvnosti i naro~ito religiji. Sav istok je sa trepetom stajao pred
neprevazi|enom ratnom tehnikom Aleksandra
Velikog i wegovih naslednika, pa ni Jevreji naseqeni po tim oblastima nisu bili ravnodu{ni.
Najja~i utisak verovatno je ostavilo muwevito
gu{ewe ustanka Aleksandra Velikog Samarjana a
koje je najverovatnije dovelo do podizawa hrama
u Gerisimu i kona~ne shizme izme|u Samarjana i
Judejaca. Primawe jevrejskih pla}enika jo{ od
samog Aleksandra Velikog (po podacima Josifa
Flavija, koja ~ini se danas potvr|uju druga istorijska svedo~anstava) daje prvu priliku za su15
{tinsku vezu Grka i Jevreja. Ovaj kontakt jelinizma i judaizma na ratnom planu imao je tako duboke posledice na religijski ìvot judaizma da dana{wi stru~waci smatraju da su osnovne ideje i
doga|aji judaizma, kao shvatawe svetog rata koje
se moè na}i u apokalipti~koj literaturi i tekstovima Kumrana (kao ratna rolna) i celokupno
izvo|ewe Makavejskog ustanka, su{tinski plod
uticaja koji su na svest Jevreja imali gr~ki ratni uspesi na istoku.
Jedan drugi prostor ~isto svetovnog uticaja
sa ozbiqnim religijskim posledicama za judaizam jesu ekonomija i politi~ka uprava. Carinici koji u Novom zavetu predstavqaju jednu od
najpoznatijih institucija iz Isusovog okruèwa, posvedo~eni su jo{ u Zenonovim papirusima,
u vezi sa ekonomskim zakonodavstvom Ptolomeida u trgova~kim oblastima Gaze i Tira. Paralelno s tim, u upravnom sektoru se danas smatra da
na~in uprave jerusalimskim hramom, kao {to je
posvedo~eno u Novome zavetu (uglavnom odnos
izme|u vlasti prvosve{tenika i prezvitera), poti~e od uprave Ptolomeida. Ako se uzme u obzir i
to da institucije kao prezviterijum (sanhedrin)
odlu~uju}e uti~u na formirawe organizacije rane Crkve, prisustvo jelinskog duha u korenima
ovih institucija poprima zna~aj koji treba navesti, ali bez posebnog prenagla{avawa.
16
Uop{te, ekonomsko, upravno i socijalno stawe u okviru koga deluje i pou~ava Isus Hristos
(npr. parabole o posednicima, zelena{ima, carinicima, nadni~arima itd.) poti~e iz jelinske
uprave Judejom. To je oblik kulture koji svojim
institucijama, terminologijom itd. nudi sredstva izraàvawa i predstavqawa osnovnih teolo{kih istina koje imaju centralni zna~aj za rano hri{}anstvo.
2. Prodor jelinskog obrazovawa u judaizam
Me|utim, kako navodi zna~ajni savremeni
stru~wak jelinisti~ka kultura nije bila uop{te iskqu~ivo, niti prvenstveno vojni~ki, politi~ki i socijalno-ekonomski fenomen bila
je vi{e izraz jedne snage koja obuhvata gotovo
svaku sferu ìvota. Bila je snaga sinteti~ke puno}e, izraz snage jelinskog duha koji je proìmao
i formirao sve, izraàjna i prijem~iva (M.
Hengel). Uticaj jelinskog duha na poqu literature, umetnosti i svakako filosofije i religije
bio je zna~ajan za judaizam. Naravno, nije mogu}e
ovde pruìti celokupnu sliku ovog uticaja, niti nas tako ne{to neposredno zanima. Pomenu}emo samo nekoliko primera, pogotovu onih koji se
na neki na~in neposredno povezuju sa ranim hri{}anstvom. Pre svega recimo ne{to u vezi s
obrazovawem i literaturom.
17
Prodor jelinskog obrazovawa u judaizam, ne

samo dijaspore, ve} i Palestine, po~iwe veoma
rano. Kao {to dokazuju Zenonovi papirusi, gr~ki
jezik je bio poznat birokratskim i vojnim krugovima judaizma Palestine jo{ od sredine 3. veka
pre Hrista i kona~no je prodro i u niè socijalne slojeve (up. jeliniste u Delima apostolskim). Veliki broj gr~kih re~i koje je s vremenom preuzela talmudska kwièvnost (ra~una se
sa 2.5003.000) i paralelno usvajawe gr~kih
li~nih imena nastavqaju se ~ak i posle Makavejskog ustanka. Uporedo sa usvajawem jezika, judaizam preuzima i jelinsko obrazovawe uop{te do
tog stepena da 175. pre Hrista prvosve{tenik Jason u srcu Jerusalima podiè gimnazio koje }e
pomo}i izu~avawu Homera. Gr~ka kwièvnost i
filosofija cvetaju u Palestini da to ne ostavqa
ravnodu{nim Jevreje ~ak i u 1. veku pre Hrista
(rabi Gamaliel ima 500 u~enika jelinske mudrosti i 500 Tore). Umetnost je, tako|e, pod jelinskim uticajem, kao {to je na mno{tvu primera
pokazao Gudinaf. Po Josifu, dvori{ta i stubovi jerusalimskog hrama bili su plod jelinske
umetnosti, dok su u Palestini, Dura-Evropi i
dr. prona|eni jelinski motivi u ukra{avawu.
Prirodno za ono doba, {irewe jelinskog
obrazovawa odvijalo se uglavnom kod vi{ih slojeva sve{teni~ke i vojne aristokratije i teìlo
je politi~kim ciqevima {ireg zna~aja, kao {to
18
je organizovawe Jerusalima po uzoru na gr~ke

polise. Ovo je kod Jevreja stvorilo pretpostavke za, s jedne strane, pokret jelinskog prosvetiteqstva, koji karakteri{e odmetawe od judejskih predawa i propisa Zakona kao preprekama u kulturolo{kom i ekonomskom razvoju i na
kraju i do velikog reformskog poku{aja za vreme
Antoiha IV, dok je s druge strane, do{lo do mr`we prema jelinizmu kod socijalno niìh slojeva, koja je kasnije imala ozbiqne posledice. Tesni kontakt sa jelinizmom dovodi do pojave rabinskog predawa koje èli da podstakne na studirawe Zakona kao reakciju primewuju}i, me|utim, isti metod! na studije Homera i jelinskih klasika.
Od raznih dela judejske kwièvnosti koja
svedo~e o vezi jelinizma i judaizma u samoj Palestini, izdvajaju se uglavnom dela istorijska i
istoriografska, koja sadrè prve trenutke preuzimawa jelinskog na~ina mi{qewa. Navodimo
samo slede}a: a) U Evan|elskim pripremama Evsevija Kesarijskog (4. vek posle Hrista) sa~uvani su delovi jednog dela koji se ubrajaju u celokupnu zbirku Aleksandra Polistora i pripisuju
se pogre{no, kao {to je danas dokazano istoriografu Evpolemu, jelinizovanom Jevreju iz
sredine 2. veka pre Hrista. Delo pripada verovatno nekom anonimnom Samarjaninu koji pi{e
u Palestini izme|u 200. i 167. pre Hrista. Ka19
rakteristi~no za ovo delo je te`wa u povezivawu

biblijske pri~e o stvarawu, o Avramu i dr. sa izvorima kao {to su Hesiod i mo`da Ktisija. Ono
se smatra prvim poku{ajem jednog palestinskog
Jevrejina da predstavi biblijsku istoriju u formi jelinske istoriografije. b) U istoj zbirci
Aleksandra Polistora sa~uvani su fragmenti Evpolema koga smo upravo naveli. U ovom delu prepoznaje se, izme|u ostalog, tendencija rasprostrawena me|u jelinizovanim Jevrejima, da identifikuju Boga Judeja (Boga koje je Solomona postavio za cara) sa jelinskim bogom Zevsom. Ovo je, naravno, va`no. v) Mudrost Bena Sive (Kwiga propovednikova i Kwiga Isusa Siraha) (195175. pre
Hrista) jedan je od najrasprostrawenijih tekstova onoga vremena, iako polemi{e protiv jelinizma, pun je izreka koje poti~u od Ezopa, Teogona i
Euripida. g) Kona~no, uticaj jelinskog qubavnog
romana moè se primetiti u delima koja su kasnije svrstana u kanon Staroga zaveta, kao na primer
Kwiga o Juditi i Kwiga o Tobiji.
Prodor jelinskog obrazovawa je postepeno
doveo do pojave jednog kulturolo{kog stawa koje
}e imati veliki zna~aj prilikom pojave hri{}anstva: do postojawa jedne dvojezi~ne grupe,
koja se sluì jevrejsko-aramejskim i gr~kim. U
ovu grupu Jevreja Jelinopalestinaca ubraja se
niz zna~ajnih politi~kih i religijskih vo|a judaizma, iz koje poti~u zna~ajne li~nosti u isto20
riji ranog hri{}anstva, poznate iz Novoga zaveta, kao Jovan Marko, Silvan ili Sila, Juda Varsava i dr. Ovaj fenomen dvojezi~nosti (jevrejsko-aramejskog i gr~kog) ima tako veliki zna~aj
za rano hri{}anstvo da se postavqa pitawe jesu
li su neki iz neposrednog okruèwa Isusovog
pripadali ovom krugu dvojezi~nih (up. gr~ka
imena Isusovih u~enika Andreja i Filipa) i da
li je i sam Isus Hristos poznavao, bar delimi~no, gr~ki jezik. Nesumwiva pripadnost apostola Pavla, o kome }emo kasnije pisati detaqnije, jednom takvom krugu je od odlu~uju}eg istorijskog zna~aja.
Od najva`nijih doga|aja vezanih za rano hri{}anstvo a koji su se zbili kao rezultat prodora
jelinskog obrazovawa u judaizam onoga vremena,
svakako je prevod Starog zaveta na gr~ki jezik,
tzv. prevod Sedamdesetorice (Septuaginta). Naziv Sedamdesetorica poti~e od predawa
o~igledno bez istorijske osnove koje se navodi
u Aristejevoj poslanici (1. vek pre Hrista) a koja je kasnije pridodata Bibliji i po kojoj je Ptolomej II u Egiptu zapovedio da 72 prezvitera
u kasnijem predawu postaju 70 prevedu Stari
zavet na gr~ki. Brojne su teorija o prevodu Sedamdesetorice i nije mogu}e baviti se wima ovde. U stvarnosti je verovatno re~ najpre o prevodu Petokwi`ja (u vreme Ptolomeja II, 285246.
pre Hrista), potom ostalih kwiga Staroga zave21
ta, mo`da na osnovu odre|enih targuma, za potrebu egipatskih Jevreja koji su govorili gr~ki i
nisu bili u stawu da se sluè jevrejskim, uglavnom za bogoslu`bene potrebe. Za ovaj prevod karakteristi~no je da poku{ava da ostane veran jevrejskom tekstu, toliko da ~ak zadràva i jevreizme, kao i izbegavawe svake mitolo{ke i filosofske misli koja bi mogla da bude plod jelinskog predawa. Tako, po jednoglasnom mi{qewu
istraìva~a, prevod Sedamdesetorice ostaje su{tinski van sfere uticaja jelinizma i pojavquje
se kao propaganda judaizma me|u Grcima. Me|utim, mada je navedeno ta~no, treba uzeti u obzir i
to da nijedan prevod ne moè u potpunosti izbe}i uticaj jezika na koji se prevodi predloàk.
Kori{}ewe prevoda Sedamdesetorice od strane
prvih hri{}ana i pisaca Novoga zaveta donela je
sa sobom izvesno prilago|avawe judejske religije u okvir jelinske misli. Tako, npr. prevod jevrejske re~i torah gr~kom re~ju nomoj (zakon),
emunah kao pistij (vera), zedakah kao dikaiosunh
(pravednost) neizbe`no je dodala jelinske platonske kolorite u smisao ovih pojmova, sa rezultatom da pervertira wihovo jevrejsko zna~ewe,
kao {to pokazuje upotreba ovih pojmova npr. kod
apostola Pavla, najvi{e pak kod Filona i Josifa, kao i od ranog i modernog hri{}anstva. Kao
{to }emo videti kasnije, upotreba prevoda Sedamdesetorice od strane prvih judeohri{}ana
22
koji su govorili gr~ki imala je ozbiqne posledice, npr. prilikom upotrebe titule kurioj,
cristoj itd. u ranoj hristologiji.
3. Uticaj jelinske filosofije na Jevreje
[irewe jelinskog obrazovawa dovelo je do
toga da jelinska misao jo{ dubqe uti~e na judaizam na poqu filosofije. To se, kao {to smo videli, doga|a na jedan op{ti i primitivan na~in ~ak
i u judaizmu Palestine, ali se ozbiqno ostvaruje
uglavnom u judaizmu Aleksandrije koji je, ~ini se,
bar u pogledu jezika, u potpunosti jelinizovan od
sredine 3. veka pre Hrista i nadaqe, kao {to pokazuju svi papirusi i ve}ina zapisa, kao i veliki
broj (3/4 otprilike) jelinizovanih jevrejskih
li~nih imena osoba koje ìve na tom prostoru.
Ovde bi trebalo mo`da kao oca aleksandrijske judejsko-jelinske filosofije navesti Aristovula,
koji je pisao izme|u 175170. pre Hrista, s ciqem
da pokaè da judejska vera predstavqa istinsku
filosofiju. U skladu sa tendencijom koja vlada
u jelinisti~ko doba da se kao po~etak jelinske
filosofije sagledavaju egipatski i feni~anski
izvori (up. npr. anonimnog Samarjanina i Evpolema koje smo naveli ranije), Aristovul navodi
drevnost i samim tim nadmo} Mojsijeve filosofije u pore|ewu sa gr~kim filosofima, koje
prikazuje kao zavisne od Petokwi`ja jedan
stav koji se ustalio i nadaqe, dostigao svoj vrhu23
nac kod Filona i {iroko su ga koristili gr~ki

oci Crkve (npr. Kliment Aleksandrijski).
Uostalom, na~inom na koji Aristovul tuma~i
Petokwi`je postavqaju se temeqi alegorijskog
tuma~ewa Pisma, kome mnogo duguju ne samo Filon, ve} i patristi~ka egzegeza.
Osim Aristejeve poslanice koju smo naveli
u vezi sa prevodom Sedamdesetorice i koja se pojavquje kao plansko {irewe saradwe jelinizma i
judaizma, 4. Kwige Makavejske i nekih drugih pisaca, kao istori~ar Artapanos (oko 100. pre Hrista), najklasi~niji primer uticaja jelinizma na
aleksandrijski judaizam je Filon (oko 20. pre
Hrista 50. posle Hrista). Tesan odnos jelinske filosofije i judaizma kod Filona prime}en
je jo{ u antici, tako da Jeronim pi{e za wega:
Ili Platon filonizuje ili Filon platonizuje. Jelinizacija Filona nije se ticala samo
obrazovawa (pitawe je da li je znao jevrejski),
ve} i celokupne wegove misli. U~ewe ovog velikog filozofa ovde nije mogu}e u potpunosti
predstaviti, nave{}emo ga u osnovnim crtama i
to onog dela koji se odnosi na religijsku filosofiju (uvek u vezi sa jelinizmom), budu}i da je
uticaj Filona na razvoj religijske filosofije
toliko bitan da ga jedan zna~ajan noviji istraìva~ smatra osniva~em religijske filosofije
kako u judaizmu, tako i u hri{}anstvu i islamu i
da opisuje mo`da malo preuveli~avaju}i ~i24
tavu filosofiju od Filona do Spinoze kao su{tinski filonovsku.

Uticaj jelinske filosofije na Filona je toliko {irok i dubok da se moè re}i da apsorbuje
i zamewuje sve {to je su{tinski judejsko. Wegov
pogled na svet je u osnovi stoi~ki (mada ga neki
smatraju neprijateqem stoika) sa jakim platonskim utemeqewem i uticajem neopitagorejaca.
Karakteristi~na je wegova podela izme|u umnog
i ~ulnog sveta i identifikacija umnog sveta sa
istinom, dok je ~ulni svet obuzet mi{qewem
ili verovatno}om koja nu`no poseduje privremeni i nesigurni karakter. Ovo shvatawe predstavqa osnovu alegorijskog tuma~ewa Pisma, pri
~emu se istina deli na spoqa{wi, ~ulni deo koji je slovo Pisma (doslovno tuma~ewe) i unutra{wi, duhovni deo koji se tuma~i alegorijski.
Primewuju}i ovaj princip Filon prilikom tuma~ewa Staroga zaveta zanemaruje istori~nost
mnogih li~nosti Staroga zaveta koje smatra
predstavnicima apstraktnih pojmova. Na taj na~in u wegov odnos sa judaizmom, ali kao {to }emo uskoro videti i sa hri{}anstvom, Filon
o{tro postavqa problem istorije kao nosioca
istine, problem na kome }e se kona~no odlu~ivati odnos jelinizma i hri{}anstva. Uticaj Filona na judejstvo ~ini se da nije bio ozbiqan (od
svih judejskih pisaca pomiwe ga samo Josif i
mo`da je izvr{io izvestan uticaj na midra{) i
25
shodno tome u ovom na{em radu, u kome istraùjemo uticaj jelinizma na judaizam, nema daqe potrebe da se time bavimo. Nasuprot tome, wegov
uticaj na crkvene pisce, kao na Klimenta Aleksandrijskog, Origena, Amvrozija i Avgustina je
dovoqno ozbiqan i otvara probleme kojima }emo
se kasnije pozabaviti.
Uticaj egipatskog jelinizma na judaizam prehri{}anskih vremena su{tinski se ogleda u odre|enim kwigama Staroga zaveta, uglavnom u mudrosnoj kwièvnosti, a karakteristi~ni primer
je Kwiga premudrosti Solomonovih, koja kao da
je delo aleksandrijskog Jevrejina iz 1. veka pre
Hrista. Odoma}enost autora ove kwige u jelinskoj misli i filosofiji ogleda se, izme|u ostalog, u upotrebi pojma mudrosti (sofia), kojoj
dodequje li~nost na osnovu stoi~ke ideje logosa (logoj) kao bezli~ne karike izme|u boga i
sveta. O~igledan je tako|e i uticaj platonske misli u u~ewu ove kwige o besmrtnosti du{e.
Sli~ne ideje nalaze se i u 1. Enohovoj kwizi, kao
i u Kwizi Jubileja (oko 150. pre Hrista), pored
polemike protiv jelinizma koja ih karakteri{e,
kao i u 2. Enohovoj (150. posle Hrista).
Iako su sa stanovi{ta modernog istraìvawa, raniji poku{aji da se podvu~e su{tinski
uticaj jelinizma na kwige Staroga zaveta, kao
{to je Kwiga o Jovu, Pesma nad pesmama, poneki
psalmi, Pri~e (naro~ito gl. 19) i mo`da Kwiga
26
Propovednika, neodrìvi, ipak se pod mno{tvom formi i tendencija duhovne produkcije

judaizma u jelinisti~kom periodu, naro~ito u
mudrosnoj kwièvnosti, mogu izdvojiti izvesni
trenuci udaqavawa judaizma od tradicionalnog
jevrejskog mentaliteta i pribliàvawe karakteristikama jelinskog mi{qewa. Ove karakteristike, kako ih beleì M. Hengel, su slede}e: tendencija ka konstruisawu apstraktnih pojmova,
princip sistematizacije mi{qewa i priznavawa nekog reda i poretka u prirodi, istoriji i
qudskom postojawu. Neke od konkretnijih crta
ovog uticaja su slede}e: tendencija koja se pojavquje jo{ pre mudrosne kwièvnosti ka prirodnom otkrovewu, poznawu Boga putem prou~avawa prirode ili ~ak zvezda; ideja boànske promisli i zagrobne kazne; vera u magijske sile, u
otkrovewsku mo} snova, astrologije itd. Na taj
na~in se moè govoriti o jednom prefilosofskom stadijumu u judejskoj misli koji pokazuje
srodnost sa jelinskom narodnom filosofijom,
naro~ito sa Stoom, pod uticajem semitskog duha,
koji (stadijum) je otvorio put za kasniji kontakt (M. Hengel).
4. Otpor Jevreja jelinskom prodoru
Jelinizacija Jevreja ograni~avala se, kao
{to smo videli, na vi{e slojeve, u po~etku umereno, pod vo|stvom Josifa Tovijinog i Hirkano27
vog sina, nastavila se sa prvosve{tenikom Jasonom, koji je sagradio gimnazio u Jerusalimu, te

dostigla vrhunac sa Menelejem, koji je postav{i
prvosve{tenik izazvao gra|anski rat izme|u
svojih pristalica i narodnih slojeva koji su podràvali Jasona.
Ovaj potez jelinizacije Jevreja kod aristokratskih krugova samog judaizma, ta~nije od Menelajeve grupe, ~ini se kao odlu~uju}i faktor za
poku{aj koji je preduzeo Antioh IV Epifanije, s
ciqem da nasilno jelinizuje Jevreje i sru{i Hasidejce, koji su uz podr{ku narodnih masa Jerusalima ustali protiv ovog poku{aja jelinizacije. Rezultat ovog stawa bilo je rasplamsavawe
Makavejskog rata (16663. pre Hrista), koji je
svojim uspe{nim okon~awem odredio za mnoge
naredne generacije sudbinu judaizma i wegov odnos sa jelinizmom.
Posledice otpora Jevreja jelinizaciji su od
odlu~uju}eg zna~aja ~ak i za nastanak hri{}anstva. Osnovna posledica ovog otpora je razvoj
jedne istorijske dijalektike, sli~ne onoj koju su
razvili drugi narodi Istoka kao rezultat pot~iwavawa velikim silama (Vavilonci, Egip}ani,
Persijanci itd.). Forma pogleda na svet ili
ta~nije pogleda na istoriju proiza{lih iz ovih
stawa bila je slede}a: svaki strani pohod i pokoravawe jednog naroda donose sa sobom nestabilnost u svakodnevnom kulturolo{kom i pre svega
28
religijskom poretku, koji pod za{titom boìjom dominira u ìvotu toga naroda. Sledstveno,
potreba za muwevitim ponovnim uspostavqawem
ovog poretka od strane nekog drugog vo|e zarad
pravde kao i kazne ili nagrade odgovornih. Iz
ovakvog pogleda na istoriju naroda Sredweg istoka ra|a se apokalipti~ka vrsta religije (koja je
primetna kod gotovo svih naroda Istoka: Persijanaca, Egip}ana, Vavilonaca itd.).
5. Judejska apokaliptika i jelinska misao
Apokaliptika Judeja zapo~iwe iz samih
istorijskih i egzistencijalnih korena duhovnog
otpora prema stranim osvaja~ima i to Grcima
(prvi primer apokalipti~ke kwièvnosti, Kwiga proroka Danila, pripada vremenu nasilne jelinizacije Jevreja pre Makavejskog rata). Tako,
judejska apokaliptika neizbe`no ima mnogo zajedni~kog sa susednim narodima Sredweg istoka,
dotle da je u istraìvawima do{lo do problema
moè li se ona svesti iskqu~ivo na takve izvore.
Me|utim, specifi~nost judejske apokaliptike
je dovoqno o~igledna da je moderna nauka prepoznala wene korene u samom jevrejskom predawu i
to u proro{tvu, koje i formira ovu novu vrstu
religijskog sagledavawa koje igra tako zna~ajnu
ulogu u istorijskoj genezi hri{}anstva. Kakav je
odnos ove vrste judejskog religijskog predawa sa
jelinskom misli?
29
îwenica da apokaliptika zapo~iwe kao

forma duhovnog otpora protiv jelinizma (ako se
wene prve pojave identifikuju sa Kwigom proroka Danila) daje apokalipti~koj kwièvnosti
spoqa{we izrazit antijelinski ton. Me|utim, u
su{tini stvari su druga~ije. Najpre treba podvu}i ~iwenicu da ma koliko da je spoqa{wa
karakteristika apokalipti~ka kwièvnost
{iroko cirkuli{e na gr~kom jeziku. Bez ove ~iwenice, nastanak i {irewe hri{}anstva u svetu
koji govori gr~kim jezikom bilo bi nemogu}e,
kao i pojava same hri{}anske apokalipti~ke
kwièvnosti (npr. Otkrovewe Jovanovo, Jermino itd.) koja je o~igledno nadahnuta judejskom
apokaliptikom. Nadaqe, jedna mo`da tesnija veza apokaliptike sa jelinskim duhom ne ~ini se
neverovatnom, ako se uzmu u obzir slede}i uvidi:
a) U apokaliptici od samog po~etka postoji
tendencija (npr. kod Danila) da se sistematizuje
istorija. Naravno, ova sistematizacija se odvija
uglavnom uz pomo} formi preuzetih iz dualisti~ke misli isto~nih religija, najvi{e persijske, kao {to je dogma o dva duha. Me|utim, sistematizacija istorije sa stanovi{ta jedne filosofije op{te, univerzalne istorije veoma je srodna jelinskoj misli. Jevrejsko proro~ko predawe,
na koje se su{tinski nadovezuje apokaliptika,
interesuje se u osnovi za istoriju Izraila i weno eshatolo{ko okon~awe. Tako, uop{tavawe i
30
sistematizacija istorije je jedan novi element

koji donosi apokaliptika i nije potpuno strano
jelinskoj misli. Zna~aj ovog novog elementa za
hri{}anstvo je veliki, kao {to }emo videti u
nastavku.
b) Postoji, mo`da po prvi put u istoriji jevrejskog duha, povezivawe istorije sa ontologijom. U drevnijim i reprezentativnijim tekstovima Esena, kao {to je poznati Pravilnik zajednice prime}uje se povezivawe jevrejske dogme o
stvarawu sa jednim shvatawem sveta koje je razvilo apstraktne pojmove bi}a i postojawa, drugim re~ima (jedno shvatawe) jelinsko (E. Kamlah). Karakteristi~na je jedna fraza ovoga teksta koja moè da se prevede na gr~ki: panta ta
onta kai ta ginomena. Ovo povezivawe ontologije i istorije je toliko zna~ajno za odnos jelinizma i hri{}anstva da }e predstavqati glavninu na{eg rada kasnije, kada }emo poku{ati da
opi{emo genezu fenomena koji }emo nazvati
hri{}anski jelinizam. Trenutno navodimo samo jednog prete~u ovog fenomena.
v) Ova sistematizacija sveta i istorije daje
se u apokaliptici uz pomo} slika preuzetih iz
astrologije, angelologije, mantike itd.
g) U celokupnoj apokalipti~koj kwièvnosti prime}uje se intenzivan nagon za poznawem
kako vidqivog, tako i nevidqivog sveta, {to veoma podse}a na jelinizam i mo`da predstavqa
31
istorijsku pripremu za gnosticizam. Celokupna

apokalipti~ka kwièvnost proèta je pojmovima kao apokaluyij (up. samo ime kwièvne
vrste), gnwsij, musthrion itd., koji se ne
razlikuju mnogo od onih koji cirkuli{u na
gr~kom koinh jeziku onoga vremena.
6. Jevrejski karakter apokaliptike
Sve ovo ukazuje na izvesnu vezu apokaliptike
sa jelinskom mi{qu do stepena da ova veza nagove{tava pojavu hri{}anstva, koje se na specifi~an na~in istorijski povezuje sa apokaliptikom i
istovremeno poseduje sve pretpostavke da postane
i religija Jelina. Me|utim, veza apokaliptike i
jelinizma ostavqa nepokrivene osnovne oblasti
koje jasno svedo~e da apokaliptika su{tinski
ostaje judejski fenomen, nepomirqiv sa tipi~nim jelinskim mentalitetom. Ove oblasti koje, kako }emo videti kasnije, nasle|uje hri{}anstvo i odlu~uju}e odre|uju odnose sa jelinizmom
u patristi~kom periodu su ukratko slede}e:
a) Istorijska svest i eshatologija. Locirawe
istine na prostor istorije kao poqe otkrovewa
boànskih energija i ~ak kraja istorije, eshatona i budu}nosti je specifi~nost jevrejske misli
koja intenzivno opstaje u apokalipti~koj kwièvnosti kao nastavak proro~kog predawa. Ovaj
element ne moè se smatrati tipi~no jelinskim.
32
b) Pojam zajednice koji se verno nadovezuje i

primewuje na jevrejsko predawe i mentalitet
razvija se u velikoj meri u ìvotu apokalipti~arskih krugova judaizma. U osnovi se radi o odbijawu individualizma koji je karakteristi~an
za jelinsku misao, preme{tawu istine iz oblasti misaonog na oblast delatnog, zajedni~kog ìvota i qubavi. Poku{aj nekolicine istraìva~a
da prona|u sli~nosti izme|u Esena, Kumrana
itd. i pitagorejaca nije ubedqiv, po{to svi elementi koji su smatrani preuzetim od pitagorejaca nisu ni{ta drugo do nadovezivawe na biblijsko predawe. Dakako, postoji iznena|uju}a
sli~nost izme|u zajednica Esena i Kumrana u organizaciji, sa zakonima koji proìmaju ono op{te jelinisti~kog perioda. Ali ovaj odnos je
spoqa{we prirode. U zajednicama apokalipti~arskih krugova vlada ube|ewe skorog kraja istorije i svest da se ove zajednice identifikuju sa
Izrailom, {to se u biblijskom predawu formiralo kao jedinstvo ve~noga zaveta. Asketizam,
zajedni~ka imovina itd. ovih zajednica izviru
iz ovog eshatolo{kog i biblijskog duha a ne iz
aretologija jelinskog nadahnu}a. Nastanak
Crkve kao zajednice treba da se postavi na istu
istorijsku liniju, kao {to }emo videti nadaqe.
v) Centralni i odlu~uju}i poloàj Tore (Zakona) u apokalipti~kom pokretu je, kona~no, jedan od najzna~ajnijih elemenata koji ga razlikuje
33
od jelinizma. Judaizam me|uzavetnih vremena

(vremena malo pre Novoga zaveta) karakteristi~an je po postojawu i delovawu mnogih grupa i
sekti (najpoznatije, ali ne i jedine, su fariseji,
sadukeji, eseni, ziloti itd.) koje dele velike razlike, ali su sve ujediwene u veri da je Zakon najsvetija i najdragocenija stvar koju judaizam ima.
Za odnos judaizma i jelinizmom ova posve}enost
Zakonu je odlu~uju}a. Borba izme|u jelinizma i
judaizma je uvek bila borba izme|u jelinizma i
Tore, kako u periodu Makavejskog rata, tako i u
rimskoj epohi. Institucija sinagoge i rabinskih {kola imala je za ciq da unapre|uje u~ewe
Zakona kao sredstvo za{tite od uticaja jelinizma, naro~ito pak u rimskom periodu, po{to je
insistirawe na Zakonu bilo glavno oru`je judaizma protiv poku{aja jelinizacije, kao {to je
bio Irodov. Zbog toga je Titovo zauzimawe Jerusalima slavqeno trijumfalnim prenosom, me|u
ostalim plenom, jednog prepisa Zakona iz jerusalimskog hrama, koje su sledili slike jelinske
bogiwe Nike (= pobede). Pod pretpostavkom da je
po{tovawe Tore vladalo u judaizmu a ovo je nesumwivo i slu~aj kod apokalipti~arskih grupa
prodor jelinizma se nikada nije mogao smatrati su{tinskim, ma koliko da je bio rasprostrawen. Judaizam je na Tori konstituisao svoj identitet na izrazito nacionalisti~ki na~in suprotan svemu jelinskom. Tek }e novo sagledavawe Za34
kona koje }e doneti hri{}anstvo u~initi mogu}im otvarawe ovog biblijskog nasle|a za jelinizam i to sa zna~ajnim pote{ko}ama.
7. Jelinski uticaj na jevrejski karakter judaizma
Zakqu~no, iz ovog kratkog prikaza prodora
jelinizma na prostor judaizma u periodu pre pojave hri{}anstva, treba da naglasimo slede}e:
Jelinizam vr{i uticaj na judaizam jelinisti~kog perioda na gotovo svim poqima (politi~kom, ekonomskom, vojnom, kulturnom, filosofskom i religijskom), kako u periodima religijske tolerancije ponajvi{e tada, tako i u periodima sukoba i progona. Mi{qewe da je judaizam Palestine (iz koga istorijski izrasta hri{}anstvo) u pore|ewu sa onim dijaspore ostao
su{tinski netaknut od jelinizma pokazalo se
kao pogre{no. U srcu judaizma se u vremenima
koja smo istraìvali odvijala promena tradicionalnog jevrejskog karaktera judaizma koja }e
imati veliki zna~aj za ono {to }e uslediti kasnije. Glavne izmene su u uvo|ewu sistematske i
teoretske misli u judaizam sa sistematskim sagledavawem sveta i istorije na koje se nadovezuje
{irewe duhovnog horizonta u pravcu jedinstva i
univerzalnosti istorije, jednom pravcu koji je
ve} bio dinami~no prisutan u biblijskom pojmu
stvarawa.
35
Pored toga, pogre{no bi bilo mi{qewe da je

prodor jelinizma u potpunosti odstranio specifi~na svojstva judaizma. Sakupqawe oko Tore i
proro~ko predawe bili su toliko sna`ni, naro~ito posle poku{aja nasilne jelinizacije Jevreja pod Antiohom IV, tako da je povratak drevnim
su{tinskim elementima jevrejske religije bio
mogu} i pod najnepovoqnijim okolnostima. Tako, nove forme sagledavawa sveta, kao apokaliptika, umesto da neutrali{u, u stvari ovekovquju
drevni judejski mentalitet. U trenutku pojave
hri{}anstva, eshatolo{kog i{~ekivawa koje je
iznedrila apokaliptika daje osnov za razvoj nove
vere na ~isto jevrejsko-proro~kim formama mi{qewa. Sagledavawe sveta pod prizmom istorije, a ne apstraktnog religijskog razmi{qawa ili
kosmologije ostaje ta~ka povezivawa nove vere
koja }e se razviti oko li~nosti Isusa Hrista, na
osnovu tradicionalnog jevrejskog judaizma, pre
nego jelinizma.
Jelinizam je ipak odigrao va`nu dvostruku
ulogu u celokupnom razvoju od judaizma do hri{}anstva. S jedne strane, svojim prete}im prisustvom i prodorom u judaizam doprineo je tome
da se srce judaizma suzi na nacionalisti~ku iskqu~ivost koja je identifikovala Zakon sa slovom wegovih zapovesti i eshatolo{ko i{~ekivawe sa usko politi~kim i nacionalnim interesima Jevreja. To je bio stav samoodbrane i samoza36
{tite koji se prirodno razvio posle uspe{nog

prodora jelinizma i doveo je do stawa koje nalazimo u judaizmu iz vremena Isusa Hrista. Iz
ovog stawa, povezanog sa beskrajnim prozelitskim mogu}nostima koje je imao judaizam u
gr~ko-rimskom svetu, posle ~asti koja mu je data
uspesima Makavejskog rata i dominacije i privla~nosti sopstvenog monoteisti~kog i eti~kog
u~ewa, stvorila se dilema u judejskoj religiji
izme|u otvarawa ka narodima i konzervativne
samoza{tite nacionalnog identiteta. Veliki
broj prozelita u vreme Isusa Hrista, koji je
oklevao da u~ini posledwi korak i potpuno pristupi judejstvu, svedo~i o tragi~nosti ove dileme koju je stvorio jelinizam u judaizmu onoga
vremena. Upravo zbog ove slabosti judaizma isplivale su mogu}nosti hri{}anstva. Pogre{no
shva}eno kao pretwa Zakonu i judejskoj samosvesti, hri{}anstvo se sa svojim proro~kim duhom
najpre otvara ka omraènim Samarjanima i kasnije ka onima koji nisu Jevreji. Istorijska
{ansa hri{}anstva pripremqena je razdorima
nastalih u srcu judejstva izme|u vaseqenskih
mogu}nosti koje su se krile u wegovoj biblijskoj
veri i potrebe samoza{tite i wegovom opstanku
kao nacionalne grupacije. Ovo je veliki doprinos (negativni) jelinizma pojavi hri{}anstva:
izazov plodne krize svesti u judaizmu, jedne
krize koju }e kasnije isti provokativni jelin37
ski duh izazvati i u hri{}anstvu. Tako, kao {to

}emo videti, prvi koji }e prepoznati i iznedriti
mogu}nosti hri{}anstva bi}e Jevreji jelinisti,
dakle upravo oni koji su vi{e od svih drugih preìvqavali ovaj unutra{wi razdor judaizma.
Me|utim, ovaj doprinos jelinizma pojavi
hri{}anstva propra}en je, kao druga strana medaqe, ne~im mnogo pozitivnijim. Videli smo koliko je za judaizam bila zna~ajna tendencija koju
je zadobio zbog uticaja jelinskog duha da misli
ontolo{ki, dakle, da povezuje prakti~na i
istorijska interesovawa koju je nasledilo iz jevrejske misli, sa pitawem bi}a, konstantom realnosti. Zahvaquju}i ovom novom elementu koje
uvodi jelinizam, stvaraju se najmawe dve osnovne
pretpostavke za pojavu hri{}anstva: a) jedinstvo
i univerzalnost istorije, {to }e biti korisno za
prevazilaèwe nacionalisti~ke uskogrudosti
koja je vladala u judejstvu i za iskori{}avawe
biblijskog pojma stvarawa sa nesagledivim mogu}nostima misije za hri{}anstvo, i b) hristologija, koja }e, zahvaquju}i ovoj jelinskoj pripremi, da zameni ontologiju Zakona, ove konstante judejske svesti, ontologijom li~nosti Isusa
Hrista koji }e identifikovan sa samim Bogom
postati konstanta celokupne istorije. Na taj na~in, prisustvo jelinske misli u istorijskim
procesima koji vode ka prvoj hristologiji, pred38
stavqa najva`niju temu koja treba da privu~e na{u pa`wu.
Hri{}anstvo u judaizmu
gr~kog govornog podru~ja
1. Pitawe Isusove istori~nosti
Isus Hristos je kod savremenika izazvao i
kasnijim generacijama ostavio pitawe svog
identiteta: Ko je on? Ma koliko da je te{ko da
se potpuno istorijski ubedqivo rekonstrui{u
dela i re~i istorijskog Isusa, za istraìva~a
istorije je nesumwivo da je wegova li~nost bila
u toj meri neuobi~ajena u o~ima wegovih savremenika ili bar sledbenika zahtevao je za sebe takav autoritet, {to je dovelo do tog pitawa
iz koga }e se i roditi hri{}anstvo. Evan|eqa
ovo pitawe stavqaju u usta samog Isusa, kada ga
opisuju kako pita svoje u~enike: [ta kaù qudi za mene? Isto to pitawe je i izvor hristologije i odgovor na wega nastanak hri{}anstva
Crkve i wene teologije.
Odgovor na ovo pitawe kao i svaki odgovor
na svako pitawe povezan je sa misaonim svetom
onih koji }e dati odgovor. Naro~ito kada pitawe
nije samo racionalne, ve} egzistencijalne prirode, tada odgovor nije mogu} bez uzimawa u ob39
zir problema, i{~ekivawa, potreba sveta kome je

upu}en. Ko je Isus Hristos za svaku konkretnu
egzistencijalnu situaciju to je pitawe za svaku epohu, kao i za sam wegov po~etak. Odgovor na
ovo moè se dati samo uz pomo} sredstava znakova i slika koje poseduje duhovni svet svake
pojedina~ne situacije.
Duhovni i egzistencijalni okvir qudi koji
su prvi poku{ali da pruè odgovor o Hristu
predstavqali su Jevreji Palestine koji su govorili aramejski i i{~ekivali su ishod istorije
na jedan na~in mawe-vi{e apokalipti~ki (v.
prethodnu glavu). Iako je veoma verovatno, kao
{to smo videli u prethodnoj glavi, da je prvi
krug koji je okruìvao Isusa obuhvatao i dvojezi~ne Jevreje, koji su pored aramejskog govorili
i gr~ki (up. imena pojedinih Isusovih u~enika),
ipak je Hristovo i okruèwe prvih zajednica
hri{}ana u osnovi sa~iweno od palestinskih Jevreja kojima je materwi dijalekt bio aramejski.
U prethodnoj glavi smo videli kakav je bio odnos
tog okruèwa sa jelinizmom i kako se formirao
u jelinisti~ko i rano rimsko vreme odnos koji
svedo~i o prodoru jelinizma u judaizam, ali bez
su{tinske izmene osnovnih karakteristika jevrejskog predawa i mentaliteta. Tako, prva hristologija koja se pojavquje u Palestini intenzivno nosi karakteristike judejskog okruèwa.
40
Novija kritika teksta Novoga zaveta poku{ala je da analiti~kim istraìvawem notira i razdvoji rane slojeve izvora koji se mogu smatrati
prvim jezgrom oko Isusa i predstavqa drevnu judeo-hri{}ansku zajednicu. Ciq ovoga rada nije
da predstavi nalaze ovog istraìvawa, koji
uostalom nisu ni jednoglasni niti pak kona~ni
i sigurni. Jednostavno, usred ovog lavirinta koji je stvorila kritika teksta, poku{a}emo da
utremo neke puteve koji }e, koliko je mogu}e, biti saglasni sa osnovnim nau~nim tezama i koji }e
nas dovesti do izvesnog razumevawa osnovnih
razvoja kroz koje je pro{la hristologija, uvek u
odnosu na jelinizam koji nas neposredno zanima.
Ako se prihvati ono na ~emu uporno insistira nauka (naro~ito posle R. Bultmana) da je u po~etnim stadijumima hri{}anstva uloga jelinizma bila slaba, ako ne i nepostoje}a, rana hristologija, koja se razvija u ~isto judejskom okruèwu, opisuje Isusa titulama i na~inima mi{qewa koji se koriste u judejskom predawu. Isus se
postavqa u okvire proro~kog predawa Izraila
kao prorok ~ije re~i i dela imaju boànsku
vlast. Dokaz boànskog autoriteta ovog proroka
bi}e dat kada do|e Sin ~ove~iji apokalipti~ki i eshatolo{ki lik koji }e doneti kona~ni
sud u istoriji koji }e opravdati Isusa od strane samoga Boga.
41
Me|utim, potvrda ovog boànskog autoriteta Isusovog pojavquje se ve} ~iwenicom wegovog
vaskrsewa. Istori~nost Isusovog vaskrsewa nije problem koji se moè re{iti ~isto objektivnim metodama. Ono {to ima teìnu u istoriji
ove teme je da su, u okviru samo nekoliko sedmica
posle Isusovog raspe}a, wegovi u~enici bili
nepokolebqivo ube|eni da se vaskrsewe odigralo. Prva ispovedawa pojave vaskrslog Isusa pred
Petrom i Dvanaestoricom i pet stotina bra}e
poti~u verovatno iz 33. god. posle Hrista radi
se dakle o, za istoriju retkom, ispovedawu jednog
doga|aja od koga je proteklo samo tri godine. To
je svakako istorijska ~iwenica koju ne osporavaju ~ak i najsmeliji i najliberalniji istraìva~i Novoga zaveta. Od tada celokupna istorija
hri{}anstva ima za osnov ovaj doga|aj i ostaje
neobja{wiva bez wegovog prihvatawa. Hri{}anstvo se oslawa na vaskrsewe Isusovo i sa wime
i krstom zapo~iwe hristologija. Zato {to ako
je, kao {to smo videli, i u najprostijoj i liberalnoj hristologiji (onoj dakle koja prihvata
Isusa samo kao proroka koji o~ekuje da ga opravda Sin ~ove~iji), krst bio kraj Isusovog ìvota, tada ne bi bilo tla za ono {to istorija poznaje kao hri{}anstvo, za Crkvu, zato {to bi krst
bio dokaz da Isus nije imao boànsku vlast koju
je zahtevao za sebe. Mogu}nost hristologije i
42
Crkve dakle potvrde Isusovog boànskog

autoriteta istorijski izvire iz vaskrsewa.
Zna~aj vere u Isusovo vaskrsewe za istorijsko ostvarewe hri{}anstva je odlu~uju}i od prvog trenutka. îwenica da je Bog pokazao svetu da
Isus ima boànsku vlast, predstavqala je osnov
da se u~ini prvi korak u hristologiji u judejskom okruèwu Palestine: identifikacija Isusa sa apokalipti~kim Sinom ~ove~ijim. Na taj
na~in Sin ~ove~iji koji }e do}i na kraju istorije da potvrdi Isusov boànski autoritet nije
niko drugi do sam Isus iz Nazareta. Jeste li je
Isus bio svestan svoje identi~nosti sa Sinom
~ove~ijim ili ne, problem je o kome istraìva~i danas diskutuju, po{to bi mnogi èleli da
ospore takvu Isusovu samosvest. Me|utim, ono
{to je su{tinsko za istoriju je da se ova identifikacija dogodila i nije mogla da se ne dogodi,
budu}i da je prihva}eno vaskrsewe, koje, kao {to
smo videli, neizbe`no implicira ovu identifikaciju.
Tako, prvo jezgro hri{}anstva koje se razvija
kod palestinskih Jevreja odgovara na pitawe o
Isusu uz pomo} judejskih formi: Isus je prorok
Boìji koji }e suditi istoriji sa boànskim
autoritetom kao eshatolo{ki Sin ~ove~iji
apokalipti~kog judejskog i{~ekivawa. Prva, dakle, zajednica koja se formira oko ovog ispovedawa vidi Isusa kao autenti~nog u~iteqa
43
(odatle titula rabi) i o~ekivanog da ponovo

do|e kao sudija Gospoda (mari, maran). I{~ekivawe Isusovog ponovnog dolaska i to veoma
brzo okupqa zajednicu u predukusu radosti
koju ovaj povratak nudi u boànskoj evharistiji
u kojoj povik maranatha (Gospod je blizu) vlada
kao najdrevnija hristologija prvih judejskih zajednica koje su govorile aramejski.
Prve judejske zajednice koje govore aramejski
u svojoj hristologiji ne postavqaju pitawa o
trenutnom Isusovom stawu, zato {to ga o~ekuju
svakoga ~asa i zato {to je za wihov judejski mentalitet bilo dovoqno to {to je vaskrsewe pokazalo da je Isus sudija istorije u eshatolo{kom
smislu. Problem Isusovog boànstva re{en je za
Jevrejina bez postavqawa ontolo{kog pitawa
({ta je Isus po svojoj prirodi Bog ili ~ovek?),
dovoqno je da se dokaè kao {to se pokazuje sa
vaskrsewem i ispoveda se identifikacijom Isusa sa Sinom ~ove~ijim da je ovaj Isus kona~ni sudija istorije. Me|utim, ova propoved o
Isusu se brzo prenosi Jevrejima koji govore
gr~ki i koji su okusili gr~ko obrazovawe, tzv.
jelinistima. Oni }e ubrizgati prvu jelinsku
krv u hri{}anstvo i oni }e istorijski predstavqati najva`niji i najodlu~niji preokret u
istoriji hri{}anstva, ostavi}e traga i na izvore koje posedujemo, na evan|eqa.
44
2. Problem jelinista Novoga zaveta

Saglasno sa kazivawem Dela apostolskih (6,
1ss) prva pojava judejskog hri{}anstva gr~kog jezika dogodila se u Palestini i u tesnoj je vezi sa
jerusalimskom hri{}anskom zajednicom koja je
govorila aramejski. Ko su bili jelinisti i koja je bila wihova uloga u {irewu i formirawu
ranog hri{}anstva?
Iz kriti~kog prou~avawa kwige Dela apostolskih proizilazi da su jelinisti veoma rano bili zasebna grupa unutar jerusalimske hri{}anske zajednice. Ne postoje jasni podaci o wihovoj prvoj pojavi, ali se moè pretpostaviti da
su poreklom Jevreji iz dijaspore koji su se nastanili (mo`da vi{e generacija unazad) u Jerusalimu. Ovo nastawivawe posvedo~eno je ~iwenicom
da su u Jerusalimu postojale sinagoge za Jevreje
koji su govorili gr~ki, kao {to se vidi iz Dela
apostolskih (6, 9), Talmuda i jednog gr~kog zapisa koji pripada jerusalimskoj sinagogi.
Kwiga Dela opisuje jeliniste po prvi put
u okviru jednog malog spora koji se odnosio na
brigu zajednice o siroma{nima. Jelinisti su
se àlili da se u svakodnevnom sluèwu zapostavqaju wihove udovice i tema se re{ila odabirom sedmorice |akona koji preuzimaju starawe za stolove i osloba|aju Dvanaestoricu da se
posvete slu`bi re~i. Kasnije }e sluèwe
45
sedmorice |akona predstavqati osnovu za |akonsku slu`bu u organizaciji Crkve.

Me|utim, dok se stvari na prvi pogled ~ine
takvima, kriti~ko istraìvawe izvora, i samih
Dela, pokazuje da su ovi jelinisti imali mnogo
zna~ajniju ulogu unutar drevne hri{}anske zajednice. îwenica da su sva imena sedmorice |akona bila gr~ka (Stefan, Filip, Prohor, Nikanor, Timon, Nikola i Parmenaj) pokazuje da je re~
o prisustvu primetne grupe hri{}ana koji su govorili gr~ki u jerusalimskoj zajednici. Osim toga, kako se vidi iz daqeg kazivawa Dela, sedmorica su bili sve drugo osim prostih sluìteqa
stolova. U wihovim redovima nalaze se i oni koji upra`wavaju slu`bu re~i sa istim autoritetom kao i Dvanaestorica, {to je istraìva~e dovelo do mi{qewa da sedmorica jelinista predstavqaju vode}u grupu koja se ne nalazi pod Dvanaestoricom, ve} rame uz rame sa wima. Me|u wima se izdvajaju dva imena: Stefan i Filip.
Stefanova uloga u ranom hri{}anstvu ~ini
se da je bila jedna od najbitnijih. U wegovoj besedi koja je sa~uvana u Delima (7, 2ss) i koja rezultira mu~eni{tvom projavquje se konkretna i specifi~na teolo{ka misao ~ija je su{tina osuda
bogosluèwa u jerusalimskom hramu uz argument
da Svevi{wi ne ìvi u rukotvorenim hramovima. Ovu revolucionarnu ideju oslobo|ewa judaizma od formalizma i distancirawa hri{}an46
stva od judejskog hrama izlaè Stefan u periodu kada su prvi hri{}ani jo{ uvek nastavqali da
se mole u jerusalimskom hramu. Shodno tome, Stefan se kao predstavnik jelinista pojavquje kao prvi propovednik udaqavawa hri{}anstva
od bogosluèwa judejskog hrama. Ne ~ini se da su
u po~etku Petar i Dvanaestorica, koji su upravqali jerusalimskom hri{}anskom zajednicom,
delili ovo mi{qewe. Tako se moè objasniti da
je Stefan kamenovan i da su hri{}ani jelinisti
prognani iz Jerusalima od Jevreja dok ostali
hri{}ani pod vo|stvom Dvanaestorice nisu uznemiravani i nastavili su da budu u Jerusalimu jo{
dugo. Jelinisti judeo-hri{}ani platili su brutalnim progonom svoju revolucionarnu teologiju, ali na taj na~in oni su prvi otvorili istorijski put hri{}anstvu.
Zaista, sve {to se od tog trenutka doga|a u
istoriji hri{}anstva ~ini se da je posledica
ove prve revolucionarne teologije jelinista.
Drugi zna~ajni jelinista iz kruga sedmorice
koga smo naveli, Filip, po~iwe hri{}ansku misiju u Samariji i na taj na~in se ~ini prvi korak
u udaqavawu hri{}anstva od uskog judejskog
okruèwa (Jevreji su toliko mrzeli Samarjane
da nisu imali nikakav dodir sa wima). Petar i
Jovan iz kruga Dvanaestorice poslati su u
Samariju tek posle tamo{weg misionarskog rada
47
jelinista (Del 8, 14; up. Jn 4, 38: Drugi su se

trudili, a vi ste u trud wihov u{li).
3. Prve hri{}anske jevrejsko-gr~ke zajednice
Najva`niji pak razvoji u istoriji ranog hri{}anstva koji su uslovqeni prisustvom jelinista odvijaju se u Antiohiji, prvom velikom
centru u koji se hri{}anstvo preselilo iz Jerusalima a odande prenelo u ostali gr~ko-rimski
svet. Antiohija, ova tvr|ava jelinizma u sirijskom svetu, prostor susreta semitskog i jelinskog duha, mesto je u kome se naseqavaju jelinisti posle progona iz Jerusalima. Oni tu predwa~e u prihvatawu onih koji nisu Jevreji, dakle
neznaboàca, u hri{}ansku zajednicu bez obaveza prema Mojsijevom Zakonu, dakle bez obrezawa itd. Tako, zahvaquju}i jelinistima dolazi
do prvog otvarawa hri{}anstva na ~isto jelinskom prostoru i u Antiohiji se formiraju prve
me{ovite hri{}anske zajednice sa~iwene od Jevreja i Grka. Rezultat ovog razvoja je da hri{}anstvo od javnog mwewa nije vi{e posmatrano kao
judejska jeres i da ono zadobija sopstveni identitet (naziv hri{}ani po prvi put se pojavquje u Antiohiji). Ovaj razvoj izazva}e dakako
ozbiqne probleme u ranoj Crkvi koji }e postati
pretwa za weno jedinstvo, ali sa puta kojim su
po{li jelinisti vi{e nije bilo povratka. To
je put kojim ide Petar (u Delima se prikazuje kao
48
inicijator ove teme, ali ~ini se da to ne odgovara istorijskoj realnosti) tako {to dobija viziju
koja ga ohrabruje da krsti neznabo{ce, {to i ~ini, a da ne postavqa obrezawe kao uslov. Tim putem ide i drugi veliki Jevrejin, koji }e stvarati
istoriju hri{}anstva, Pavle, ~ije je preobra}awe u hri{}anstvo razumqivo samo pod pretpostavkom da je jo{ pre wega postojala judeo-hri{}anska zajednica koja se nije dràla judejskog
Zakona (pre svog preobra}ewa on je gonio hri{}ane ba{ zato {to se nisu dràli zapovesti Zakona). On }e svojom teolo{kom genijalno{}u dati prvo temeqno teoretsko opravdawe odvajawa
hri{}anstva od propisa Mojsijevog Zakona, propoveda}e slobodu od Zakona i ulazak neznaboàca Jelina u Crkvu, ali }e kao niko drugi naglasiti judejski karakter hri{}anstva, shvatawe da Izrail predstavqa granu na koju se kaleme
Grci (Rim 911).
Svemu ovome, ~ime }emo se op{irnije baviti
u slede}oj glavi, temeq su istorijski postavili
jelinisti. Oni su, posle progona iz Jerusalima, po~eli {iroki misionarski rad koji se proteè na oblasti kao {to je sredozemna obala Palestine na kojoj deluje Filip, sa zajednicama u
gradovima Lidi, Jopi, Azotu, ~ak i u Kesariji,
sedi{tu rimskog upraviteqa. Prolaze}i preko
Fenikije (Tir, Sidon, Ptolomeida) hri{}anstvo se {iri u Antiohiji sa istorijski veoma
49
zna~ajnom, kao {to smo videli, tamo nastawenom

hri{}anskom zajednicom jelinista, da bi kona~no stiglo preko puta na Kipar.
U ovim procesima predwa~i jedna li~nost o
kojoj ne znamo puno, ali koja po svoj prilici ima
vode}u ulogu Josija Varnava, Jevrejin jelinista iz dijaspore, rodom sa Kipra, koji se i danas slavi kao osniva~ Crkve na Kipru. Kao {to
proizilazi iz Dela jerusalimska zajednica veoma po{tuje Varnavu, dok se u Antiohiji pojavquje kao prvi vo|a. Od malo podataka koje imamo o
wegovom delu, izdvaja se wegova uloga u o~uvawu
jedinstva izme|u Antiohije i Jerusalima. Ovo
jedinstvo za koje su jelinisti uvek bili veoma
zainteresovani od velikog je zna~aja za rano hri{}anstvo, po{to se Jerusalim kao mesto vaskrsewa Gospodweg smatrao ne samo po~etnom ta~kom,
ve} i eshatolo{kim ishodom hri{}anstva. Saglasnost jerusalimske zajednice sa praksama jelinista je od odlu~uju}eg zna~aja i zbog toga se
Varnavina uloga kao posrednika izme|u Jerusalima i Antiohije smatra va`nom. Naravno, dobiti ovu saglasnost iz Jerusalima nije bilo lako,
kao {to pokazuje tzv. apostolski sabor (v. slede}u glavu) s kojim je tesno povezan i Varnava.
Celokupni poku{aj da se obezbedi ova saglasnost pokazuje da, u ovom kriznom trenutku istorije hri{}anstva, otvarawe koje ~ine prvi je50
linisti prema Grcima nije revolucija, ve} prirodni razvoj.

4. Gr~ki jezik i rana hristologija
Kao {to je bilo prirodno, prelaz propovedi
o Isusu, dakle prve hristologije, iz zajednice
koja je govorila aramejski do judeohri{}anske
zajednice koja je govorila gr~ki, doneo je sa sobom, kao prvi element, ~isto jezi~ki prevod pojmova koji su se koristili u aramejskom jeziku u
vezi sa hristologijom. Tako je titula rabbi postala didaskaloj (u~iteq), marana, kurioj (Gospod na{ ili moj), masiah cristoj (Mesija), ben
David uioj tou Dauid (Sin Davidov), ebbedeh paij (dete) itd.
Ali prilikom ovog prelaza do{lo je i do jo{
jednog va`nog trenutka, koji je u vezi sa ~iwenicom da su Jevreji jelinisti koristili Stari zavet ne na jevrejskom originalu, ve} u prevodu Sedamdesetorice. U prethodnoj glavi naglasili
smo zna~aj ovog prevoda u pogledu jelinskog prodora u judaizam, ~ak i ako ne postoji jasan religijski ili drugi uticaj. Sada }emo videti koliko je postojawe ovoga prevoda bilo odlu~uju}e za
odnos jelinizma i hri{}anstva.
To {to su Jevreji jelinisti bili naviknuti
da se sluè Starim zavetom u prevodu Sedamdesetorice doprinelo je tome da prilikom jezi~kog
prenosa hristolo{kih titula do|e do su{tin51
skih promena u zna~ewu pojmova, promena koje

nisu oduzele intencije rane aramejske hristologije, ali su postavile osnove za hristolo{ka ispovedawa koja su kona~no preovladala u evan|eqima i istoriji. Kao primere nave{}emo dva
centralna ispovedawa: ispovedawe da je Isus
Gospod (kurioj) i da je Isus Hristos (cristoj).
Aramejska titula koja odgovara gr~koj Gospod kod hristologije prvih aramejskih hri{}anskih zajednica je najverovatnije mari
(ili marana), koja je kao {to smo videli imala centralni zna~aj u ranoj hristologiji. Ova titula je u svakodnevnoj upotrebi bila prosto titula qubaznog obra}awa ne{to kao obra}awe
gospodine u savremenom gr~kom jeziku bez
naro~itog religijskog zna~aja. Nasuprot tome,
jedan drugi, pojam koji je tako|e preveden re~ju
Gospod kod Sedamdesetorice je pojam adhonai
koji je za Jevreje ima veliki religijski zna~aj, u
toj meri da se nije koristio bar u vreme Novoga
zaveta za qude, ve} samo za Boga. Ova ~iwenica
zadobila je poseban zna~aj u razvoju rane hristologije, kada su prvi hri{}ani a ovo se doga|a
gotovo od samog po~etka primenili 110 Psalam na li~nost Isusa Hrista konstrukcijom re~e Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne
strane dok ne poloìm neprijateqe tvoje pod noge tvoje. îwenica da prevod Sedamdesetorice
u ovome Psalmu koristi istu gr~ku re~ (kurioj),
52
kako za jhwh tako i za adhonai, koje odgovaraju jevrejskom izvorniku, otvara Jevrejima jelinistima put da na li~nost Isusa Hrista primene
mnoga mesta iz Starog zaveta koja koriste re~
Gospod za Boga. Tako, u vezi sa predawem vaznesewa Isusovog na nebo i postavqawe s desne
strane Boga (up. Ps 110) ~ini se da hri{}ani Jevreji jelinisti nude prvi oblik ispovedawa da
je Isus Gospod, dakle Bog ispovedawe koje je
ustaqeno kako u Novom zavetu, tako i u istoriji
Crkve s poznatim zna~ajnim posledicama.
Naravno, ovaj doprinos Jevreja jelinista
utemeqivawu hristologije nije bio puka slu~ajnost upotrebe gr~kog prevoda Starog zaveta. Ideja
da je Isus Hristos Bog postoji jo{ u hristologiji
aramejskih zajednica u druga~ijem obliku (eshatolo{kog suda nad istorijom). Ali hri{}ani Jevreji jelinisti su upotrebom gr~kog prevoda Staroga zaveta i nekom vrstom odoma}ewa u jelinskom mentalitetu na~inili prvi i osnovni korak
ka ontolo{koj hristologiji. Naravno, dovr{avawe ovog koraka ne pripada wima, ve}, kao {to }emo videti, prvim Grcima koji }e prihvatiti hri{}anstvo. Ono {to su ponudili Jevreji jelinisti
bio je jedan odgovor na pitawe o sada{wem Isusovom poloàju (a ne samo budu}em koji bi uglavnom
zanimao Jevreje), odgovor (da je Isus Gospod s desne strane Boga) koji najavquje, tj. sadrì sluèwe Isusu od strane Crkve i stradawe wega radi
53
(odbijawe da rimskog cezara nazovu gospodom),

dakle sve elemente jednog egzistencijalnog
iako jo{ uvek ne racionalno reflektovanog ispovedawa Isusovog boànstva.
Sli~no vaì i za titulu Hristos (=Mesija). Ispovedawe aramejskih zajednica da }e Isus
ponovo do}i kao Hristos i da }e stradati kao Mesija primewuju sada hri{}ani Jevreji jelinisti
na sada{we Isusovo stawe: Isus koji sedi s desne strane Oca je Hristos. Na taj na~in dolazi do
osnovnog poku{aja apologetike ovih hri{}ana da
dokaù iz Starog Zaveta Sedamdesetorice da je
Isus Mesija. Ono {to se dogodilo sa titulom
Gospod doga|a se tako|e i sa titulom Hristos: jedan korak ka ontolo{koj hristologiji i
istovremeno formirawe prvog ispovedawa vere
koje }e se koristiti na kr{tewu prvih hri{}ana.
Ispovedawe da je Hristos Isus ili Isus Hristos, koje predstavqa kr{tewski simvol u istoriji hri{}anstva, poti~e od prvih hri{}anskih
Jevreja jelinista. Od wih tako|e poti~e pridevna
titula koja je proiza{la od glagolske kr{tewskog
simvola, Isus Hristos, koja se nametnula u istoriji kao prvenstvena titula osniva~a hri{}anstva, kao i naziv hri{}ani koji se, kako je dokazala nauka, pojavquje po prvi put u jelinskim judeohri{}anskim zajednicama (Antiohija).
Mogli bi se navesti i drugi primeri odlu~uju}eg doprinosa hri{}anskih Jevreja jelini54
sta utemeqewu hristologije uz pomo} jelinskog

obrazovawa i mentaliteta, kao ustaqivawe titule Sin Boìji (na osnovu Psalma 2, 7) i jelinski pojam boànski ~ovek koji pro~i{}en od
jevrejske misli prelazi u jelinsku judejsku kwièvnost (npr. Premudrosti Solomonove) kao
dete ili Sin Boìji, titule Spasiteq
(povezana sa titulom Sin Davidov) itd., kao i
formirawe osnovnih dogmata ranohri{}anske
vere koja je posvedo~ena u evan|eqima, kao dogma
o ro|ewu Isusa od Djeve i Svetoga Duha. Jelinski judaizam je, tako|e, pripremio tlo za kori{}ewe ideja i slika koje su upotrebqavane u ranoj hristologiji, od kojih se izdvajaju pojmovi
mudrosti i logosa, dve ideje koje su iz jelinskog mitolo{kog i filosofskog sveta pre{le u
judejski, filtrirane kroz jevrejsku misao. Tako,
pojam mudrosti u tekstovima jelinskog judaizma prima, kao i u Premudrostima Solomonovim
(v. prethodnu glavu), ben Siva, Etiop, Enoh itd.
preegzistentni karakter pre stvarawa ili na
wegovom po~etku i puno puta samopostoje}e
li~nosti koja je ikona i sjaj slave Boga. Isto
vaì i za pojam logosa koji gotovo poprima
zna~ewe sinonima mudrosti (up. Prem. 9, 1
2) i kod pisaca jelinskih Jevreja, kao {to je Filon, smatra se drugim bogom, ikonom Boìjom i sredstvom stvarawa i otkrovewa.
55
Uz pomo} svega ovoga utemequje se ideja o

ovaplo}ewu, silasku Sina Boìjeg na zemqu i
o~ove~ewa, koja }e svoj prvi oblik zadobiti prilikom prvog kontakta hri{}anstva s Grcima.
III
Hri{}anstvo u idolopokloni~kom
jelinizmu
U prethodnom poglavqu videli smo indirektno, ali odlu~uju}e prisustvo jelinizma u
gr~kom govornom i jelinisti~kom judeohri{}anstvu. Preno{ewe propovedi o Isusu Hristu na ovo tlo, ali i na~in na koji su novu veru
razumeli oni koji su je prihvatili, nametnulo je
upotrebu pojmova i ideja preuzetih iz jelinskog
okruèwa u koje su ve} bili inicirani Jevreji
jelinisti. Me|utim, prihvatawe ovih pojmova i
ideja odvijalo se veoma pa`qivo da ne bi do{lo
do izmene rane propovedi o Hristu koju su predale rane aramejske zajednice. Re~ je o jednom izuzetno tananom i kreativnom zahvatu koji }e vekovima pratiti hri{}anstvo.
1. Preno{ewe hri{}anstva
u neznaboà~ki svet
Isti zahvat moè se primetiti i u procesu
preno{ewa hri{}anstva u idolopokloni~ki jelinski svet, samo {to ovde prisustvo jelinizma
56
nije vi{e indirektno, ve} direktno i sna`no,

{to }e ne samo stvoriti mogu}nosti, ve} i opasnosti za hri{}ansku veru. Me|utim, vidimo
najpre kako se hri{}anstvo prenelo u idolopokloni~ki ili neznaboà~ki, kako se naziva u
Bibliji, jelinizam, da bismo kasnije ispitali
posledice koje je ovaj prenos imao na veru i ìvot rane Crkve.
Prvi prijem ili prvo prihvatawe Grka
neznaboàca u hri{}anske zajednice poti~e,
kao {to smo videli, od pojave hri{}anskih Jevreja jelinista i wihovog nastawivawa u Antiohiji posle jerusalimskog progona. Ovaj prijem
neznaboàca u jednu religijsku zajednicu kao
{to je hri{}anska, koja je po~ivala na obe}awu i
ispuwewu ~isto judejskih o~ekivawa, dogodio se
s potpunom saglasno{}u vo|stva hri{}anske zajednice u Jerusalimu pre 4647. god. posle Hrista, kada su Pavle i Varnava posetili Jerusalim
da bi doneli pomo}, dakle, pomo} zajednice u
Antiohiji za zajednicu u Jerusalimu. Potvrda
prijema neznaboàca u hri{}ansku zajednicu
od jerusalimskih vo|a (pre svega Petra, Jakova i
Jovana) odigrala se bez nametawa uslova kao {to
je obrezawe i uop{te dràwe propisa Mojsijevog Zakona.
Od prijema i prihvatawa neznaboàca u hri{}ansku zajednicu, Crkva ~ini jedan daqi i
mnogo druga~iji korak u traèwu neznaboàca
57
misionarskom metodom. On je vaàn stoga {to je

u po~etku propoved bila upu}ena samo Jevrejima,
dok ovim potezom i Grci postaju objekat milosti Boìje. Za apostola Pavla, koji zajedno sa
Varnavom predstavqa mo`da duhovnog inicijatora ovog plana, misija me|u Grcima ostaje uvek
sekundarna u odnosu na propoved me|u Jevrejima.
Kao {to karakteristi~no pi{e u Poslanici Rimqanima propoved o Hristu upu}ena je Jevrejima najpre i Grcima (up. tako|e pri~u o Grkiwi
Sirofeni~anki u Evan|equ po Marku 7, 26ss:
Pustite da se najpre deca nahrane; jer nije pravo
uzeti hleb od dece i baciti psima). U ovoj jerarhiji u misionarskom metodu koji je, kao {to }emo
videti, bar za Pavla od velikog zna~aja, doga|a se
tzv. prvo misionarsko putovawe (4748) koje po~iwe u Antiohiji i obuhvata Kipar, Pergu i Pamfiliju, Antiohiju Pisidijsku, gradove Likaonije (severna Galatija), kao Ikoniju, Listru i Derve. U svim ovim gradovima i oblastima Galatije
zajednice koje su osnivane ~ine hri{}ani iz judejstva i iz neznabo{tva koji u po~etku sapostoje
i ìve harmoni~no bez naro~itih problema, kao
{to je bio slu~aj u Antiohiji. Prva ozbiqna
kriza u pogledu poloàja neznaboàca u hri{}anstvu pojavquje se u Galatiji i Antiohiji
49. posle Hrista, kada se i postavqa veliko pitawe obrezawa hri{}ana iz neznabo{tva i u Jerusalimu se saziva tzv. apostolski sabor.
58
Da li je zaista do{lo do odràvawa ovoga sabora i da li je na~in na koji nam Luka opisuje wegove odluke u Delima (gl. 15) verodostojan, teme
su koje su predstavqale predmet ozbiqnih debata stru~waka duì vremenski period. Kako god
bilo, ono {to nas ovde zanima je da se u ovim kriznim godinama, izme|u 48. i 50. posle Hrista,
hri{}anstvo i jelinizam prolaze kroz jednu bitnu fazu svog odnosa, odlu~uju}u za budu}nost
ovoga odnosa u istoriji. Svi doga|aji vezani za
apostolski sabor, pored nesigurnosti i konfuzije koji ih odlikuju, pokazuju da je problem
jelinizma i hri{}anstva u ovim kriznim godinama imao duboke teolo{ke strane koje su zahtevale razja{wewe. To da Grci koji su postali hri{}ani ne drè Mojsijev Zakon bila je tema taktike (olak{avawe prihvatawa hri{}anstva) i
principa (sloboda od Zakona). Drugim re~ima,
ulazak Grka u hri{}anstvo izaziva istu krizu
koju je ranije izazvao prodor jelinizma u judaizam (up. daqe) a sastoji se u dilemi: iskqu~ivost
ili univerzalnost, dakle, u pitawu ho}e li i do
koje ta~ke judejski karakter hri{}anstva mo}i
da se univerzalizuje pod pritiskom jelinizma,
a da se istovremeno ne izgubi u potpunosti i bude su{tinski zamewen jednim neznaboà~kim
jelinskim hri{}anstvom.
Razja{wavawe ovog zna~ajnog problema istorija je sa~uvala za velikog teologa onoga vreme59
na, apostola Pavla, Jevrejina i ~ak fariseja, ali

istovremeno jeliniste po obrazovawu i misli.
Pavlov stav u pogledu odnosa Grka i Jevreja u
hri{}anstvu, koji je ostavio svoj pe~at u istoriji, istraìvan je detaqno i mogao bi se op{irno
izlagati, me|utim, ovde }emo se ograni~iti na
kratko izlagawe kako bismo pod ovim svetlom
nastavili pra}ewe {irewa hri{}anstva na jelinskom prostoru.
2. Pavlov stav o odnosu Grka i Jevreja
Na osnovu argumentacije koju razvija u svojoj
Poslanici Galatima, formirawe Pavlovog stava u pogledu odnosa Grka i Jevreja u hri{}anstvu
po~iwe radikalnom revizijom rabinske teologije fariseja koju je izu~avao i koju je i sam zastupao pre nego {to je postao hri{}anin (po Zakonu farisej). Pa`qivo prou~avawe ove argumentacije pokazuje da je osnovna ta~ka neslagawa sa
teologijom fariseja povezana sa idejom da se ~ovek opravdava pred Bogom samo ako se drì Zakona i to u celosti. Ova ideja je automatski dovela
do sukoba hri{}anstva sa judaizmom fariseja,
po{to su Jevreji koji su postali hri{}ani premestili osnov sopstvenog opravdawa sa Zakona u
li~nost Mesije, Hrista. Tako svi hri{}ani, a ne
samo Pavle (zato i govori o slu`bi onih koji
ne prihvataju prakti~ne posledice ovog stava)
utiru put opravdawa pred Bogom svima koje ne
60
poznaju ili se ne drè Zakona, u potpunosti ili

delimi~no. Ovo dopu{ta Pavlu da postavi sredi{we pitawe (Petru, ali i svim drugim judeo-hri{}anima): Kada ti koji si Jevrejin ìvi{ neznaboà~ki a ne judejski, za{to prisiqava{ neznabo{ce da ìve judejski? (Gal. 2, 14).
Upravo je ovo odlu~uju}a ta~ka u odnosu hri{}anstva i neznaboàca. Ukoliko se spasewe ~oveka oslawa na veru u li~nost Isusa Hrista a
ne na dràwe dela Zakona vrata se neizbe`no
otvaraju i onima koje ne drè ili ne poznaju Zakon. Bez ovog promi{qawa ni Pavle, ni prva Crkva ne bi poklonili pa`wu neznabo{cima Grcima i to slobodom koja je data od apostolskog
sabora, dakle da budu primani bez obrezawa.
îni sa da ovo stvara potpuno izjedna~avawe
Jevreja i Grka pred Bogom. Tako Pavle moè da
objavi da nema vi{e Jevrejina i Grka i da u zajednici Crkve niti je Jevrejin, niti Grk, ve}
smo svi jedno u Hristu Isusu. Pred Bogom su
Grci podjednako opravdani sa Jevrejima u Hristu. Pored toga, postoji, bar za Pavla, jedna razlika. Ova razlika je u ~iwenici da, dok su svi
Jevreji i Grci opravdani i jednaki pred Bogom, obe}awa i sam Mesija su od Jevreja, a ne od
Grka. Drugim re~ima, Jevreji su u hri{}anstvu u
prednosti u odnosu na Grke, ne samo hronolo{ki
ve} i su{tinski, po{to time {to postaju hri{}ani Grci su{tinski postaju seme Avramo61
vo, kao {to uùrbano dodaje Pavle, neposredno

posle objave da su svi jednaki u Hristu. Upravo
zbog toga propoved Hrista treba da po~ne od Jevreja (prvo Jevrejima, pa Grcima). Zbog toga i
on sam èli da bude odba~en, samo da se spasu Jevreji (Rim 9, 3). Zbog toga, bar za Pavla, Crkva
nije upotpuwena propoved ne}e posti}i svoje
nazna~ewe sve dok Izrail ne u|e u wu. Ove ideje Pavle razvija detaqno i sa teolo{kom teìnom, sa mnogo strasti, u gl. 911 Poslanice Rimqanima. Obra}aju}i se tu neznabo{cima koji
su postali hri{}ani vidi pred sobom jednu veliku tajnu milosti Boìje: nemogu}nost da se
Jevreji ubede u propoved o Hristu otvara put
onima koji nisu Jevreji da budu primqeni u obe}awa Boìja koja su data Jevrejima. Sada pak i
ovo je naro~ito bitno Izrail }e se spasiti samo putem neznaboàca (Tako se i oni sada ne pokori{e radi va{ega pomilovawa, da bi i oni bili pomilovani, Rim 11, 31). Za nekoga ko je, kao
Pavle, ~itav svoj ìvot verovao da se spasewe
sveta nalazi samo u judaizmu, veoma je uzbudqivo
reklo bi se do nerazumevawa, kada se pa`qivo
~itaju navedene glave da zamisli da }e Izrail
kona~no biti spasen putem jedne zajednice, Crkve, koju u osnovi ~ine neznabo{ci Grci: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boìjega! Kako su neispitqivi sudovi wegovi i neistra`qivi putevi wegovi, usklikuje Pavle na
62
kraju 11. glave. îwenica prisustva Grka i to

u ve}ini u Crkvi, za Pavla je obrt svake logike
i mudrosti, kako ih je nau~io kroz svoje religijsko vaspitawe. Zbog toga, kada pi{e Poslanicu
Efescima, u doba (mo`da po~etkom 60-tih) kada
je verovatno postalo jasno da se Crkva istorijski u osnovi vezuje za jelinizam, celokupna tema
poloàja Grka u Crkvi, dakle, jedinstva Jevreja i
Grka u jednom telu, opisuje se kao neistraìva
tajna, kao prvenstveni dokaz Boìje intervencije u istoriju.
3. Grci preuzimaju vo|stvo Crkve
Posle apostolskog sabora (48/49. posle Hrista) i u toku decenije kasnije (5060 posle Hrista) odigrava se veliki korak na putu hri{}anstva ka jelinizmu: broj Grka u hri{}anskim zajednicama konstantno raste u odnosu na Jevreje,
tako da od mawine u po~etku, postaju ve}ina u zajednicama. Vrhunac ovog razvoja prime}uje se po~etkom slede}e decenije (od 60. pa nadaqe), po{to Grci ne samo da predstavqaju ve}inu, nego
oni preuzimaju i vo|stvo u pomesnim Crkvama,
koje je ranije ~vrsto pripadalo hri{}anima iz
judejstva. U li~nostima Timoteja, Tita i Luke
nailazimo na prve Grke koji imaju vode}u ulogu
Crkvi postapostolske epohe, zamewuju}i prvu
apostolsku generaciju koja se stradalni~ki udaqila sa istorijske scene. Nije bilo potrebno vi63
{e od decenije posle pada Jerusalima i bega

gradske hri{}anske zajednice u Pelu (70. posle
Hrista) da se u Crkvi pojavi svest da je budu}nost hri{}anstva kona~no vezana za jelinizam. Ovu svest odraàvaju tekstovi koji pripadaju ovom periodu, kao Evan|eqe po Luki i Dela
apostolska, mo`da i Evan|eqe po Mateju.
Ovaj istorijski razvoj koji je kona~no povezao hri{}anstvo s jelinizmom bio je plod mnogih faktora. Prvenstvenu ulogu u ovom razvoju
odigrao je bez sumwe apostolski sabor koji je zaokruìo i objavio ono {to su ve} bili zapo~eli
jelinisti, osloba|awe evan|eqa od uskih judejskih simvola obrezawa i Mojsijevog Zakona,
da bi se moglo slobodno kretati me|u Grcima.
Me|utim, pored ovog faktora ono {to je su{tinski uslovilo ovaj razvoj bila je iznena|uju}a dimenzija, u veri i `rtvi, delatnosti velikog broja apostola, od kojih su mnogi ostali nepoznati.
Re~ je o jednom rasprostrawenom pokretu koji
po~iwe u Jerusalimu i prodire u celokupno Sredozemqe. Apostoli kao {to su Andronik i Junija, slavni me|u apostolima, ali i potpuno nepoznati, kao {to su Akila i Priskila koji deluju u Korintu (Dap 18, 2) i aleksandrijski u~ewak
Apolos, koji je verovatno prvi propovedao u
Efesu (Dap 28, 24), predstavqaju imena koja su
slu~ajno sa~uvana pored drugih velikih evangelista jelinizma, kao {to je Jovan, Filip i
64
Aristion, koji su propovedali u Maloj Aziji, i

apostol Petar, koji deluje u gradovima kao {to
su Korint i Rim.
Iz ovog obiqa poznatih i nepoznatih evangelista izdvaja se Pavle. Pisac Dela apostolskih,
Grk u srcu i misli, u li~nosti Pavla vidi simvol prelaska hri{}anstva sa judejskog na jelinski prostor. Nosilac ovog prelaza, koji Luka na
dramati~an na~in izlaè u Delima, simvoli~ki
je Pavle. Prvo, zato {to je on su{tinski izazvao
ovaj prelaz otvoriv{i temu obrezawa i dovev{i
vo|stvo Crkve u situaciju da se sa wim suo~i,
kao {to se i suo~ilo u jednom zna~ajnom trenutku istorije hri{}anstva. Potom, zato {to se on,
kao niko drugi, trudio da na jelinskom prostoru
ili osnuje ili pak utvrdi Crkve. Ovaj wegov
trud istorijski se saìma u tzv. misionarskim putovawima koje ovde treba navesti, makar
ukratko, kao javno istorijsko svedo~anstvo {irewa hri{}anstva u jelinskom svetu.
4. Pavlova putovawa
Prvo misionarsko putovawe (4748. posle
Hrista) pokriva, kao {to smo videli, Kipar,
Pergu i Pamfiliju, Antiohiju Pisidijsku i
gradove Ikoniju, Listru i Dervu severne Galatije (Likaonije). Ciq ovog putovawa je u osnovi
Kipar.
65
Drugo putovawe (4952. posle Hrista) posle

apostolskog sabora i podudara se sa novom realno{}u koja, kao {to smo videli, otpo~iwe u odnosu jelinizma i hri{}anstva. Ova Pavlovo putovawe po~iwe u Antiohiji u pratwi Sile
ovaj put bez Varnave, koji je sa svojim ne}akom Jovanom Markom preuzeo novu misiju na Kipru.
Posle poseta Crkvama Likaonije i pridruìvawu Timoteja koga preuzima u Listri, odlazi u
Frigiju i galatijsku zemqu i u nastavku u Troadu, posle koje, nakon jedne vizije, ide u Makedoniju. Tu mu se prikqu~uje i Luka, koji u kazivawu Dela apostolskih od tada pa nadaqe opisuje
doga|aje u prvom licu mnoìne (tzv. mi-mesta
u Delima). Tako se u Filipima u Makedoniji
osniva prva Crkva na tlu Evrope, za koju je Pavle, kako proizilazi iz wegovih poslanica, naro~ito vezan. U nastavku putovawa Pavle stiè
preko Amfipolisa i Apolonije u Solun, koji
zbog progona brzo napu{ta, te stiè do Verije
gde iz istih razloga ostaje kratko i odatle u
Atinu, gde, ~ini se, nije imao uspeha. Pisac Dela navodi govor na Areopagu (dana{wa nauka
smatra da je Luka dobrim delom preradio sadràj ovog govora) i navodi dva imena, Dionisija
Areopagita i Damaru koji su plod ove posete.
Uop{te navodi da su Atiwani posmatrali Pavla
sa sumwom i frazom da ~ujemo opet o tome. îni sa da je, po Luki, propoved o vaskrsewu mr66
tvih, bila glavni kamen spoticawa za atinske

filosofe. Slede}a stanica na putovawu bio je
trgova~ki grad Korint, u kome Pavle ostaje godinu i po dana u dru{tvu Akile i Priskile i pi{e
dve poslanice Soluwanima. Iz Korinta, zajedno
sa Akilom i Priskilom, odlazi u Efes, iz koga
pose}uje Kesariju u Palestini i mo`da zakratko
Jerusalim, da bi se vratio u Antiohiju, u kojoj ne
ostaje dugo i napu{ta je jednom za svagda.
Tre}e putovawe (5256. posle Hrista) ima za
ciq Efes, odakle apostol pose}uje Malu Aziju i
Gr~ku. Tada, najverovatnije u Efesu, gde je Pavle
zato~en, nastaju sve ili neke od Poslanica iz suàwstva (Filipqanima, Kolo{anima, Filimonu, Efescima), iako ih predawe sme{ta u vreme Pavlovog suàwstva u Rimu pet godina docnije. Od Pavlovih delatnosti tokom ovog putovawa izdvajaju se odnosi sa Crkvom u Korintu.
Plod tog odnosa je nekoliko putovawa tamo, kao i
sa~uvana prepiska (1. i 2. Korin}anima), a mo`da
i tre}a poslanica (po nekima i ~etvrta) koje nisu sa~uvane. Iz pretpostavki i sadràja ovih poslanica primetna je priroda problema koje je
kod tamo{weg jelinizma izazvala hri{}anska
propoved. Individualizam koji je karakteristi~an za Grke u wihovom istorijskom ìvotu stvara probleme u jedinstvu Crkve Korinta podelama koje tamo nastaju. Te`wa ka poznawu i mudrosti povezana sa individualizmom obavezuje
67
Pavla da naglasi ludost krsta, da suprotstavi

antropocentri~noj jelinskoj mudrosti mudrost
Boìju (v. daqe) i da postavi qubav koja izgra|uje iznad znawa koje nadima. Sve ovo, zajedno
sa eti~kim nadahnu}em idejom tela u wenom
eklisiolo{kom zna~ewu i vaskrsewa mrtvih, odraàva prvi poku{aj hri{}anstva da integri{e
jelinizam u jednu religiju judejskog porekla, kao
i te{ko}e koje su pratile ovaj poku{aj. Uostalom, prilikom tre}e posete Pavla Korintu, nastaje Poslanica Rimqanima, ovaj duboko teolo{ki tekst, koji }e nam izme|u ostalog otkriti i
Pavlov stav o ta~nom poloàju neznaboàca u
hri{}anstvu. S ove ta~ke gledi{ta tekst je direktno zanimqiv za odnos hri{}anstva i jelinizma u ranom periodu (v. ranije).
Kona~no, posvedo~eno je jo{ jedno putovawe
apostola Pavla, ~etvrto (6264. posle Hrista),
posle boravka i dvogodi{weg zato~eni{tva u
Rimu i pokriva zapad, mo`da sve do [panije. Po
Pastirskim poslanicama (1. i 2. Timoteju i Titu) ovo putovawe obuhvata i novi put na istok,
uglavnom u Malu Aziju, Krit, Makedoniju i Ilirik, da bi se ponovo zavr{ilo u Rimu, gde je Pavle, po predawu, stradao mu~eni~kom smr}u u toku Neronovog progona.
Osim apostola Pavla, predawe dovodi i druge apostole u vezu sa Gr~kom: Andriju, koji se
smatra osniva~em Crkve Konstantinopoqa
68
(drevnog Vizanta) i Patre, gde je i stradao, Filipa, za koga se veruje da je delovao u Atini, gde
postoji i hram blizu Tisija podignut u znak se}awe na wega, evangelistu Jovana, koji se dovodi
u vezu sa Patmosom, gde je napisao Otkrovewe,
Tita koji se vezuje za Krit, Luku i dr.
Ovaj prodor hri{}anstva na {iroki jelinski prostor onoga vremena bio je neizbe`no pra}en pitawem: koji je ta~no poloàj jelinizma u
jednoj religiji koja je istorijski proistekla iz
o~ekivawa Izraila? Sada kada i Grci prihvataju
zave{tawa Boìja Avramu ili, boqe re~eno, kada u osnovi samo Grci unutar {iroke rimske imperije ba{tine ova zave{tawa, kako je mogu}e sa~uvati prvotni karakter nove vere? Onaj koji je
zapo~eo i su{tinski sproveo ovo otvarawe hri{}anstva ka jelinizmu, apostol neznaboàca, kako je karakteristi~no nazvan Pavle, i sam je pro{ao kroz srce ovog problema. Odnos Pavla prema
jelinizmu i na~in na koji recipira u svoju misao jelinsku mudrost od odlu~uju}eg je zna~aja
za razvoj odnosa hri{}anstva i jelinizma u prvim vekovima hri{}anstva.
5. Pavle i jelinsko duhovno nasle|e
Da bismo boqe razumeli stav apostola Pavla
o odnosu jelinizma i hri{}anstva, koji smo ve}
ukratko pomenuli, treba pre svega videti koliko
je on sam duàn jelinizmu. Pavle se rodio i ì69
veo, bar u prvim godinama svog ìvota, u Tarsu

kilikijskom, u va`nom gradu, kako sam kaè (Dap
21, 39), u koji je duboko provrlo jelinsko obrazovawe. Po Strabonu Tars, sedi{tu brojnih stoi~kih filosofa, me|u kojima i Atinodora, predwa~io je u Pavlove vreme po jelinskom obrazovawu, ~ak i u odnosu na Atinu i Aleksandriju.
Iako je u nauci aktuelno pitawe gde je Pavle
proveo mladost, u Tarsu ili Jerusalimu, wegova
odoma}enost u jelinskom obrazovawu i pre svega
vladawe gr~kim jezikom svedo~e svakako da je dobar deo svoje mladosti ìveo u dodiru sa jelinskim obrazovawem. Osnov i centar wegovog obrazovawa bila je svakako, kao i za sve judejske mladi}e, sinagoga sa izu~avawem Zakona i judejske
pobo`nosti. Ali ne treba zaboraviti da je jelinsko obrazovawe prodrlo u judaizam ne samo u dijaspori ve} i samoj Palestini, kao {to smo ve}
naveli. îwenica da Pavle poznaje Stari zavet i
da ga u svojim poslanicama upotrebqava po
gr~kom prevodu Sedamdesetorice je u ovom slu~aju va`na. Uop{te malo Jevreja jelinista, ~ak i
onih za koje nesumwivo znamo da su imali jelinsko obrazovawe (npr. Filon ili Josif), mogu da
se mere s Pavlom u pogledu gr~kog jezika. On navodi i koristi ispravno alegorije i tipove preuzete od imena (1. Kor 10, 6; Gal 4, 24) jedan ~isto jelinski metod. âk i ako smatramo da poznata fraza govora na Areopagu nije autenti~no pa70
vlovska u wemu pak ìvimo, kre}emo se i jesmo

(Dap 17, 28), koja odgovara Epimenidu i stoi~kom filosofu Kleantu, kao i mesto (Tit 1, 12)
koje se o~igledno odnosi na Epimenida i Kalimaha, kao primer Pavlovog poznavawa direktnog ili indirektnog jelinskih pesnika, ostaje
mesto koje citira u stihu lo{e dru{tvo kvari
dobre obi~aje (1. Kor 15, 33), koje odgovara Menandru i Euripidu. Na isti na~in Pavle s lako}om pozajmquje pojmove koji se koriste u jelinskoj kwièvnosti, kao to kalon koji je sinonim za agaqon (Rim 7, 18, 21; 2. Kor 13, 7; Gal 4,
18; 6, 9; 1. Sol 5, 21), razlikovawe duhovnog
du{evnog telesnog (Rim 78 i dr.), pojam savest (Rim 2, 15 i dr.) itd., {to podrazumeva precizna psiholo{ka sagledavawa karakteristi~na
za jelinsku, a ne toliko za jevrejsku misao. Tako|e, bliske su mu stoi~ke ideje, koje pak iznosi
kao hri{}anske vrline, kao generalno pojam vrline (Fil 4, 8), naro~ito dovoqnosti (Fil 4,
11) i saobraznosti (1. Kor 7, 35) koji ~esto odgovaraju filosofima skepticima i Epiktetu.
Pribegava prirodi kao u~iteqici dobra (1.
Kor 11, 14) i ne okleva da pozajmquje i {ire forme iz jelinskog pogleda na svet, kao {to je polarizovawe idejnog i iskustvenog sveta, bi}a i
nebi}a, tela i duha itd. (up. Rim 1, 20; 4,
17 i 8, 34).
71
Sve ovo nesumwivo svedo~i da jelinsko obrazovawe i misao ne samo da nisu bili strani Pavlu, ve} da ih {iroko primewuje u svome u~ewu.
Me|utim, postavqa se pitawe do koje mere Pavlova upotreba gr~kog jezika i misli mewa jevrejski mentalitet koji je nasledio iz svoje judejske religije i do koje ta~ke u li~nosti apostola Pavla imamo jelinizaciju judaizma i, shodno tome, ranog hri{}anstva. Ovo pitawe je centralno, kako za istoriju hri{}anstva, tako i jelinizma, i odgovor na wega ne moè se dati, pre
no {to se istraè osnovne i veoma prefiwene
pripreme koje su se odigrale u su{tini hri{}anstva, formirawem propovedi o Hristu na
jelinskom prostoru, kojima }emo se baviti nadaqe. Sada kada se govori prvenstveno o Pavlu, a ne
o ranoj Crkvi uop{te ova razlika ne treba da
nam promakne. Ma koliko da je wegova uloga bila
odlu~uju}a u prvoj Crkvi mi{qewe koje danas
vlada u nauci ~ini se da je slede}e:
Pored poznavawa jelinskog obrazovawa, koreni ìvota i misli apostola Pavla ostaju jevrejski. Da bi to bilo shvatqivo, dovoqno je da
se wegova misao uporedi sa istom jednog drugog
Jevrejina jeliniste, Filona. Posledwi, mada
ostaje poboàn i veran Jevrejin, tuma~i Stari
zavet u formama platonskim i postplatonskim
koje usvaja kao apsolutnu istinu. Pavle ne ide
istim putem. Koji je Pavlov put u ovom pogledu?
72
Nedavna dela o apostolu Pavlu zapala su u parole ili mi{qewa koja ga vide samo kao Jevrejina i
ni{ta drugo. U stvarnosti ono {to se doga|a sa
Pavlom je ne{to druga~ije. Naravno, wegovi religijski stavovi su u osnovi jevrejski, po{to se
tamo nalaze wegovi koreni. Sa ovog stanovi{ta,
ma {ta da poznaje ili pozajmquje od onoga {to nije iz judejskog, ve} uglavnom iz jelinskog sveta,
nije kadro da su{tinski izmeni wegov religijski
mentalitet. Postoji, me|utim, ne{to {to zaista
mewa jevrejski mentalitet i {to otvara put jelinizmu u wegovoj misli. Re~ je o li~nosti Isusa
Hrista koji nije samo ludost za Grke, ve} i sablazan za Jevreje, ma koliko spadao u okvire
i{~ekivawa Izraila. Pavle se moè ispravno
shvatiti samo ako mu pristupimo kao originalnom misliocu koji i jevrejske i gr~ke kategorije i
re~i puni novim sadràjem i zna~ewem, nadahnute doga|ajem Hrista i iskustvom Svetoga Duha u
Crkvi. Kao {to ta~no izlaè Grigorije Niski:
Po{to dakle poznaje mudrost velikoga Pavla da
po potrebi suvereno koristi re~i i u okviru svoje misli da prilagodi naglasak re~i, ~ak i ako
wegov obi~aj donese zloupotrebu re~i u pogledu
drugih razli~itih smislova.
Sagledavawe sveta i istorije iz perspektive
Hrista dovodi Pavla do odbijawa mudrosti
ovoga sveta, koje je u osnovi odbijawe jelinskog
pristupa svetu. îni se da Pavlovo obrtawe same
73
osnove jelinizma kao da ru{i mostove ka jelinizmu, budu}i da posledwi ne moè da se pojmi bez
mudrosti (Grci traè mudrost) i upravo
zbog toga ne podnosi ludost krsta. Ali takvo
Pavlovo tuma~ewe moè biti odgovaraju}e samo
ako, po{to je jelinskoj mudrosti suprotstavio
krst, odmah u nastavku kaè da je krst Hristov
Jevrejima i Grcima ne samo sila Boìja, ve}
i mudrost Boìja. Na taj na~in most izme|u
hri{}anstva i jelinizma opstaje: Grci, koji
traè mudrost mogu da je imaju samo {to treba radikalno da je revidiraju.
Jednu takvu reviziju jelinske mudrosti
Pavle vr{i neprestano, koriste}i pojmove i kategorije jelinske misli. U ovoj reviziji mnogi
pojmovi bi}e ignorisani kao neupotrebqivi, mo`da ~ak i opasni. Mogao bi se napraviti celokupan katalog temeqnih stoi~kih pojmova kojih
uo{te nema naravno ne slu~ajno u Pavlovom
re~niku (npr. apatija, sudbina itd.). Ali u
ovoj reviziji mnogi pojmovi i kategorije, kao oni
koje smo naveli, na}i }e kod Pavla {iroku primenu a da to ne zna~i da on usvaja neizmeweni stoi~ki ili drugi jelinski pogled na svet i ìvot.
6. Pavle i kategorije jelinske misli
Ako poku{amo {to bi bilo veoma smelo
da u kratkim crtama pruìmo sliku na~ina na
koji se u Pavlovoj misli primewuju i mewaju ka74
ko jevrejske, tako i jelinske kategorije mi{qewa, da bi iz wih proiza{lo ne{to novo, ~isto
hri{}ansko ili pavlovsko, treba se podsetiti
op{tih okvira Pavlove teolo{ke misli i u wih
smestiti specifi~ne slu~ajeve pojmova i smislova koji se podvrgavaju izmeni. Pavle u osnovi
posmatra ~oveka i uop{te temu istine unutar
biblijskih okvira stvarawa i istorije spasewa,
onako kako se oni odvijaju u Hristovoj li~nosti
i zajednici Svetoga Duha, u Crkvi. Svaki pojam,
bilo da je jevrejskog, bilo jelinskog porekla prolazi kroz ovaj filter kroz koji dobija novo zna~ewe. Ovo se npr. doga|a s pojmom savest suneidhsij (i u glagolskom obliku sunoida) koji ~esto sre}emo u Pavlovim poslanicama. Jelinska
misao polazi, hronolo{ki i su{tinski, od shvatawa ~oveka kao misle}eg bi}a koje na ovaj na~in
zadobija suneidhsij (savest) o svetu ali i samome
sebi zajedno sa polarizacijom koja se nalazi u
posledwem i koje ga vodi u eti~ke dileme i ka
kontroli. Odavde jelinska misao dolazi do
eti~kog pojma savesti, koji vlada naro~ito u vreme pre Novoga zaveta. U jevrejskom mentalitetu,
nasuprot tome, osnov poznawa uop{te nalazi se u
Bogu i wegovoj re~i, koja stvara savest ne u ~ovekovom umu, ve} u srcu ~oveka, na prostoru poslu{awa i qubavi. Pavle na kreativan na~in ~ini sintezu ova dva pristupa pojmu i mewa ih sme{taju}i ih u novo svetlo: savest je i za wega na75
ravno poznawe i samopoznawe koje obuhvata

kontrolu, samo {to ne izvire iz ~oveka i wegovih umnih sposobnosti, ve} od rasu|ivawa Boìjeg. ôvek poznaje samo zato {to je poznat od
Boga. Odsjaj ove savesti je Hristos i ~ovekovi
odnosi unutar tela Hristovog, Crkve. Tako Pavle dolazi do ove originalne ideje da se ~ovekova
savest vrednuje su{tinski se ostvaruje ne od
we same, niti pak samo od Boga, ve} od drugih,
unutar zajednice Crkve (up. npr. 1. Kor 8, 713; 2.
Kor 5, 11 i naro~ito 1. Kor 10, 29). Tako se celokupna gnoseologija pomera na poqe qubavi (1.
Kor 8, 23) i qubav od prakti~ne i sentimentalne kategorije postaje gnoseolo{ki pojam. Na
ovaj na~in ne dolazi do odbacivawa jelinske misli: i daqe je re~ o savesti s gnoseolo{kim i
kriti~kim sadràjem koji dozvoqava upotrebu
pojma neznabo`cima (u smislu koji nalazimo u
Rim 2, 15). Doga|a se, me|utim, temeqna promena
koja pojmu savesti oduzima antropocentri~nost
i svaku mogu}nost autonomije kako bi mogla da je
shvati i zaista je tako shvatila jelinska misao. Tako|e se oduzima svaki bezizlaz i odricawe, kako je moglo biti shva}eno u jevrejskoj misli o sudu Boìjem. Formirana u Hristovoj
li~nosti i zajednici Svetoga Duha, dakle hri{}anskoj zajednici, savest zadobija ne{to iskupiteqsko {to se nalazi u qubavi.
76
Uop{te, svi antropolo{ki pojmovi kao {to

su telo, telesnost, um, duh itd., podleù
sli~nim promenama u apostolovoj misli. ôvek
se vi{e ne odre|uje po tome {ta je po sebi, po
svojoj su{tini (materijalnoj ili duhovnoj), ve}
po odnosu s Bogom i drugima. Posredi je promena
celokupne ontologije koja, kako }emo videti kasnije, igra kqu~nu ulogu u filosofiji otaca Crkve. Takva promena omogu}ava Pavlu da upotrebqava jelinske antropolo{ke obrasce, kao npr.
suprotnost telo duh itd., a da na ovaj na~in
ne prihvata, niti pak stvara onti~ke kategorije
ili dualisti~ke forme (neo)platonske ili druge
prirode. Tako jedan pojam kao {to je telo za
wega postaje {ator iz koga ne}emo da se svu~emo nego da se obu~emo ne{to {to bi se
lako moglo shvatiti neoplatonski ali je istovremeno najsvetija i najpozitivnija ontolo{ka
kategorija, sveza Hristova, Crkve, evharistije,
svakog vernika, dakle pojam koji izraàva ne samo nedeqivi integritet ~oveka, ve} i wegov
ve~ni ìvot i spasewe.
Ova prerada kojoj je izloèna jelinska mudrost u Pavlovoj misli rasprostire se u su{tini na celokupnu wegovu teologiju i analogna je
istoj koja se generalno odvija u prvim hri{}anskim zajednicama, kao {to }emo videti nadaqe
pri osvrtu na hristologiju prvih jelinskih Crkava. Pre nego {to pre|emo na tu temu, pogledaj77
mo koji je odnos jelinizma s jednim drugim tipom ranog hri{}anstva ~iji predstavnik je
Evan|eqe po Jovanu.
7. Jelinizam u Evan|equ po Jovanu
Prvo {to treba naglasiti je da se, nasuprot
mi{qewu nekolicine istraìva~a, jelinizam
usko vezuje s celokupnom perspektivom Evan|eqa
po Jovanu. U tome najpre postoji karakteristi~no
nagla{avawe univerzalnog karaktera i misije
Isusa Hrista, pro{irewe horizonta spasewa koje
dolazi kroz Hrista u svesvetskoj dimenziji. Hristos je, isti~e se, do{ao u svet da prosvetli svakog ~oveka koji dolazi na svet; on je jagwe Boìje koje uzima na sebe grehe sveta koje }e sve
privu}i k sebi, da bi se svet spasio kroz wega.
Prvosve{teni~ko proro~anstvo da Isus treba
da postrada ne samo zbog naroda (dakle Jevreja),
da bi svu rasejanu decu Boìju sakupio u jedno,
povezano sa Isusovom frazom i druge ovde imam
koje nisu iz ovoga stada svedo~e o svesnom poku{aju Jovana da pro{iri horizont hri{}anstva
koji bi obuhvatao i neznabo{ce.
Postoje, potom, jasni navodi evan|eqa u pogledu Grka. U st. 7, 35 Jevreji se prikazuju da nesvesno najavquju da }e Hristos biti propovedan
me|u Grcima: Kuda ovaj namerava da ide, a da ga
mi ne}emo na}i? Ne misli li i}i u rasejawe jelinsko i u~iti Jeline? I jo{ vi{e: Jovan pri78
kazuje Isusovo zaokruìvawe javnog delovawa

Isusovog upravo u trenutku kada Grci traè da
ga vide (12, 20). Dodir s Grcima Isus shvata kao
~as, dakle po Boìjem planu vreme, kada }e
se proslaviti Sin Boìji svojim povratkom u
slavu Boìju putem krsta i vaskrsewa. Ova fraza
~etvrtog evan|eqa podse}a na ono {to smo ranije
pisali za Pavla: prilazak Grka hri{}anstvu bio
je najupe~atqiviji istorijski doga|aj u ranom
hri{}anstvu, ~ak i u o~ima prvih apostola.
Evan|eqe po Jovanu, napisano u periodu kada Crkvu uglavnom sa~iwavaju Grci, izraàva svest da
je istorijski put hri{}anstva ve} bio usko vezan
za jelinizam.
Pod pretpostavkom da je jelinizam nije bio
bez ikakve veze s perspektivom ~etvrtog evan|eqa, da li bi se moglo re}i da je ovo evan|eqe i su{tinski povezano sa jelinskom mi{qu? Odgovor
na ovo pitawe nije lak. Oblici jelinizma s kojima savremena nauka povezuje evan|eqe u osnovi
su slede}i:
a) Jelinska filosofija uop{te i naro~ito
platonizam, u jednoj narodnoj formi, i stoicizam. Povod za ovo povezivawe daju suprotnosti
koje Jovan navodi izme|u tela i duha, prirodnog
i nebeskog hleba, prirodnog i ve~nog ìvota u
uop{te izme|u jednog nebeskog i jednog zemaqskog sveta. Sve ovo se moè smatrati elementima
jednog narodnog platonizma, dok poznata ideja o
79
logosu koja se javqa u prologu evan|eqa podse}a na pojam logosa koji je bio {iroko rasprostrawen u stoicizmu. v) Filon. Ovde se za povod
tako|e uzima upotreba logosa u oba izvora, kao
i pojedine slike, kao Jakovqeva lestvica i dr. g)
Tzv. Hermesovi tekstovi koji poti~u prvi slojevi iz Egipta 2. ili 3. veka pre Hrista: npr. sa
glavnom temom oboàvawa Hermes Trismegista,
mitskog mudraca drevnog Egipta koji postoje bog
Teut (Hermes). U ovim spisima sre}e se sinkretizam platonskih, stoi~kih i sredwoisto~nih religijskih elemenata na osnovu ideje spasewa koje
pruà poznawe Boga, onako kako se otkriva izabranima (jedna vrsta gnosti~kog sinkretizma).
Pore|ewe Evan|eqa po Jovanu sa ovim spisima
pokazuje da u oba izvora postoje mnogi zajedni~ki
pojmovi, kao svetlost, ìvot, logos itd.,
ali i onih drugih koji su temeqni za Hermesove
tekstove a kojih kod Jovana nema, kao re~i tajna,
besmrtnost, demijurg itd. Me|utim, po{to je
dana{wa forma Hermesovih tekstova kasnijeg datuma od Evan|eqa po Jovanu, dokazivawe zavisnosti evan|eqa od wih je oteàna.
Sli~nu te{ko}u pokazuje i jedna druga teorija koja evan|eqe povezuje s jednim oblikom
prehri{}anskog gnosticizma ~iji predstavnici
su u osnovi tekstovi Mandeja jedne baptisti~ke sekte s judejskim korenima koja jo{ uvek
postoji u Mesopotamiji kao nastavak kr{tewa
80
Jovana Krstiteqa s jasnim gnosti~kim karakteristikama. Me|utim, najstariji oblici mandejske teologije koje posedujemo poti~u iz perioda
kasnijeg od ~etvrtog evan|eqa.
Veza jelinizma sa Evan|eqem po Jovanu shvatqiva je samo u onoj meri u kojoj je jelinizam uticao na judaizam jelinisti~kog perioda o kome
smo ve} govorili. Savremena nauka teì ka prihvatawu Jovananove direktne zavisnosti od judaizama wegovog vremena. Upravo u ovom judaizmu
koji je, kao {to smo videli, bio u velikoj meri
zadojen jelinizmom, treba traìti mogu}e jelinske uticaje na Evan|eqe po Jovanu. Postoji npr.
uticaj jelinizma na mudrosnu kwièvnost i to
na Premudrosti Solomonove sa shvatawem mudrosti kao li~nosti i wenom preegzistenicjom
blizu Boga koja se povezuje sa mnogim idejama
evan|eqa ~ak se i pojam logos pojavquje u
Premudrostima Solomonovim, kao paralelni
sinonim li~ne i preegzistentne mudrosti.
Uostalom, celokupni uticaj jelinizma na Esene
i na kumransku zajednicu od velikog je zna~aja,
po{to se mnoge od osnovnih ideja ~etvrtog evan|eqa nalaze u tekstovima sa Mrtvog mora, kao
{to je intenzivan eti~ki i eshatolo{ki dualizam, koji pak ne treba olako tuma~iti u smislu jelinskog nadahnu}a dualizma izme|u duha i materije. Takav pristup judejskim izvorima moè objasniti brojne elemente Evan|eqa po Jovanu koji
81
se ina~e smatraju pozajmqenim od Filona ili

direktno iz jelinske filosofije. Za pojam logosa naro~ito treba re}i slede}e:
Kao prvo, treba primetiti da se pojam logos pojavquje samo u prologu da bi u potpunosti
nestao u ostalom tekstu evan|eqa. Nau~nici danas veruju da prolog poti~e iz starijeg izvora
(verovatno iz liturgijske himne) koju Jovan integri{e u tekst. Poreklo ovog nezavisnog, kako
se ~ini, izvora treba pre traìti u judaizmu nego u jelinizmu. Naravno, Efes, koji se po predawu smatra prostorom ~etvrtog evan|eqa, bio je
mesto u kome je Iraklit u 6. veku pre Hrista uveo
pojam logosa u jelinsku filosofiju. Bilo bi
prirodno da se pretpostavi da je na ovom prostoru ideja logosa bila tako {iroko rasprostrawena da ju je pozajmio i Jovan. Ali celokupna teologija prologa je takva da se moè iskqu~iti
ova pretpostavka. U jelinskoj filosofiji, kako
kod Iraklita, tako i kod stoika, logos kao
princip koji odràva i ujediwuje svet je unutar
sveta, dok je u Evan|equ po Jovanu jasno da je re~ o
istoj li~nosti koja u svet dolazi spoqa. Uostalom, sve teme ovog prologa poti~u iz Starog zaveta (u po~etku, svetlost, ìvot, tama
itd.) ili teofanije na Sinaju ({ator, slava,
blagodat itd.). Re~ je o shvatawu logosa koje
ovaj pojam povezuje ne toliko s kosmologijom i
apstraktnom filosofskom mi{qu, koliko sa
82
istorijom spasewa i jevrejskom dogmom o stvarawu ni iz ~ega. Uostalom, Jovan generalno celokupno svoje evan|eqe sme{ta u okvire istorije
Izraila i judejske apokaliptike, dok se temeqni
pojmovi, kao istine, vremena, eti~kog dualizma
itd., u potpunosti razumevaju ako se poveù sa
Starim zavetom. Takav Jovanov pristup omogu}avaju razumevawe i drugih dela koja mu se pripisuju, kao 1. poslanica Jovanova ili Otkrovewe,
koje se moè okarakterisati najjudejskim od svih
tekstova Novoga zaveta.
Paralelno pak sa ovom direktnom zavisno{}u evan|eqa od Staroga zaveta ne treba zaboraviti prodor jelinizma u judaizam, ne samo dijaspore, ve} i Palestine. Ovom posrednom uticaju
treba pokloniti pa`wu u potrazi za odnosom izme|u jelinizma i Jovana. Uop{te nije nemogu}e
da u Evan|equ po Jovanu koje, kao {to smo videli, Grcima daje poseban poloàj imamo jedan
poku{aj prikaza hri{}anstva na na~in koji bi ga
u~inio pristupa~nim jelinskom svetu. Postoji
tako|e teorija da evan|eqe u dana{woj formi
predstavqa gr~ki prevod aramejskog originala,
koji je mo`da na~iwen u jovanovskoj {koli u
Efesu. U tom slu~aju bi prilago|avawe evan|eqa
duhovnom okruèwu jelinizma bilo u potpunosti prirodno. Kao {to smo ve} vi{e puta naglasili, kod apostola Pavla je jedan takav poku{aj
prolazio kroz filter hri{}anske svesti i vodio
83
ga ka temeqnoj promeni kako jelinskih, tako i jevrejskih zna~ewa pojmova. U Jovanovom slu~aju
dovoqno je pribe}i osnovnoj teologiji o logosu koju nalazimo u prologu wegovog evan|eqa.
Ideja da je logos postao telo toliko je nova, da
neizbe`no mewa ne samo jelinsko, ve} i jevrejsko
shvatawe logosa. Naro~ito za jelinsku misao
vaì to {to je pisao Avgustin u svojim Ispovestima (7, 9), dakle da je kod filosofa neznaboàca na{ao puno toga {to odgovara hri{}anskim dogmatima, samo jednu stvar nije mogao da
na|e kod wih, da je logos postao telo.
Pored toga, dodir ranog hri{}anstva sa jelinskom mi{qu bio je veoma zna~ajan za formirawe temeqne hristolo{ke ideje: ovaplo}ewa.
Kako se ovo dogodilo i koju vrstu posledica je
izazvalo u istoriji hri{}anstva poku{a}emo da
vidimo nadaqe.
8. Jelinski pogled na svet i pojam
ovaplo}ewa
Potraga za spasewem u jelinskom svetu u vreme koje istraùjemo nije se oslawala na i{~ekivawe uspe{nog ishoda istorije, kao {to je to bio
slu~aj kod Izraila, ve} u iskupqewu ~oveka od
sila koje su ga dràle porobqenim, kao {to su
sudbina i smrt. Ako je evan|eqe trebalo da ima
neki zna~aj za Grke, trebalo je da ponudi odgovor
na wihova egzistencijalna tragawa. Analogan sa
84
ovim sotiriolo{kim tragawima bio je i wihov

filosofski izraz. Od prvih svojih pojava u istoriji jelinski duh nije prestao da se bavi kosmolo{kim pitawima, dakle, temom po~etka i svojstava bi}a koji predstavqaju svet. Kao {to sve
{to postoji u svetu, tako i svaki konkretan ~ovek zadobija svoj identitet ne toliko u odnosu na
svoj poloàj u istoriji, ve} u odnosu na svoju
prirodu (ili su{tinu), u odnosu na ono {to
jeste sam po sebi i u odnosu na celokupan svet.
Pitawe vezano za Hrista ne bi dakle moglo da dobije zadovoqavaju}e odgovore u jednom takvom
svetu da je hristologija ostala vezana za drevne
judejske obrasce o kojima smo govorili. Li~nost
Isusa Hrista trebalo je da zadobije zna~aj kao
bi}e, kako samo po sebi, tako i u odnosu na celokupni svet.
Tako se prva Crkva upu{ta u veliku bitku
koja je o~igledna samo onima koji duboko istraùju istoriju da u~ini li~nost Isusa Hrista
shvatqivom ili vi{e neophodnom svetu Grka,
koliko racionalno i filosofski, toliko i egzistencijalno i sotiriolo{ki. Ovo je trebalo da
se desi prijemom titula i slika iz jelinskog
okruèwa i wihovim izme{tawem u hristologiju, a da se hristologija istovremeno ne pretvori
u jedan oblik jelinske mitologije. Ovo dostignu}e, koje je sigurno jedno od najkreativnijih u
istoriji, posvedo~eno je u tekstovima Novoga za85
veta, ponajvi{e u onima koji poti~u iz vremena

kona~nog povezivawa hri{}anstva i jelinizma
(v. ranije).
Jelinski pogled na svet oslawao se na trostruku podelu i jerarhiju sveta koja je obuhvatala tri osnovna nivoa: nebo, zemqu i podzemqe.
Niì nivoi ovoga sveta nalaze se pod uticajem
sila i imaju potrebu za iskupqewem. Tako|e se
nalaze pod vladavinom tame i treba da budu
prosvetqeni svetlo{}u koja dolazi odozgo otkrovewem sa neba. Spasewe ~oveka, sme{teno u
{iri kontekst spasewa sveta, odvija se jednim
pokretom odozgo na dole (silazak) koji prosvetquje i iskupquje svet da bi bilo pra}eno od
strane odgovaraju}eg pokreta uzdizawa ka gorwim slojevima (uzlazak) kojim se ispuwava
spasewe. Ovu shemu izraàvaju razni mitovi
onoga vremena, svi povezani s jelinskim judaizmom, kao mit o mudrosti prvog ili nebeskog ~oveka itd., neki sa sna`nijim koloritom
gnosticizma, kao mit o Iskupitequ koji nalazimo u mandejskoj i hermesovoj kwièvnosti, kao i
ostaloj gnosti~koj, kao {to su Ode Solomonove,
Dela Tomina, delo Pistij Sofia, Nag Hamadi,
tekstovi koji su posledwi na|eni itd. U ovim
mitovima ovaj iskupiteqski pokret preuzima na
sebe neka mitska li~nost koja ne neki na~in
pred-postoji svetu i pripada svetu svetlosti i
netrule`nosti.
86
Naravno da ova shema, kako u kosmolo{kim,

tako i sotiriolo{kim elementima od kojih se sastoji, ne treba da se shvati kao autenti~no jelinska, ~ak i ako pripada jednom svetu kojim vlada
jelinski duh i shodno tome je jelinski. Isto~wa~ki uticaji svetova koji nisu jelinski
(Egipat, Persija itd.) su brojni, ali u jednoj studiji o odnosu hri{}anstva i jelinizma nemaju mesto u onim oblicima koje nam je dala istorija.
Demitologizacija ne samo hri{}anstva, ve} i
jelinizma je u ovom slu~aju poèqna. Ali to nije
jednostavno u okviru ove istorijske retrospektive, kada se ~ak nije ni oprobala na nivou specijalisti~kih nau~nih istraìvawa. Ono {to }emo
u~initi jeste izdvajawe jednog ili dva osnovna
elementa hristologije koji nesumwivo imaju veze
sa jelinskim pogledom na svet koji smo opisali.
Tako }emo videti na koji na~in je razvoj rane hristologije zadovoqio tragawa Grka, a da ne izgubi
svoj poseban hri{}anski karakter.
9. Jelinska kosmologija i rana hristologija
U ovom stadijumu dodira sa jelinizmom rana
hristologija se povezuje sa kosmologijom. Upravo smo videli koliko je kosmolo{ki element bitan za jelinski pogled na ìvot. Ovo vaì ne samo za jelinisti~ki, ve} i za klasi~ni jelinizam
i zbog toga ga treba smatrati su{tinskim momentom za svako prou~avawe odnosa hri{}anstva i
87
jelinizma. Upliv kosmolo{ke dimenzije u ranu

hristologiju zna~i da se Hristov identitet
({ta kaù ko sam?) ne nalazi vi{e, kao na po~etku, na prostoj eshatolo{koj ravni (Isus je
Bog, zato {to }e kao Sin Boìji suditi istoriji), ve} se povezuje sa po~etkom sveta, odràva
i tuma~i svet. Tako Hristova preegzistencija
postaje osnovni element hristologije. Takva
hristologija se pojavquje jo{ kod apostola Pavla, ali se ~ini da se razvija nezavisno od konkretnih osoba, ve} kao neka vrsta crkvene teologije koja se integri{e u razne tekstove autora
Novog zaveta. Vredno je pa`we da se ova hristologija javqa u liturgijskim himnama koje cirkuli{u nezavisno i koriste ih i Pavle i Jovan i
drugi autori u svojim tekstovima. Takve himne
nalaze se u Poslanicama Filipqanima, Kolo{anima, 1. Timoteju, 1. Petrovoj, Jevrejima i Evan|equ po Jovanu, o kome smo ve} govorili. U svim
ovim himnama imamo hristologiju prilago|enu
kosmolo{kim interesovawima jelinskog sveta.
Na koji na~in dolazi do ovog prilago|avawa?
Prvi i osnovni element koji se uvodi prilikom ovog prilago|avawa je sagledavawe boànskog identiteta Hristovog na ontolo{ki na~in.
Isus je Bog ne zbog toga {to je Sin ~ove~iji koji }e suditi istoriji, ve} zato {to je ikona Boga
nevidqivoga, sjaj slave i obli~je bi}a (Boìjeg), ili jednostavno i kategori~no Bog. Da bi
88
postalo razumqivo ovo preme{tawe hristologije na ontolo{ki prostor, dovoqno je podsetiti

se sudbine centralnog hristolo{kog pojma Sina ~ove~ijeg. Od pojma koji je prvenstveno izraàvao Hristovu boànstvenost, polako postaje
onaj koji izraàva Hristovo ~ove~anstvo (tako
ga nalazimo kod otaca Crkve). Ovo se doga|a naprosto zato {to je izraàvawe Isusovog boànstva pozivawem na istoriju jewavalo i zameweno
je ontolo{kim pristupom, u kome je najprirodnije {to neko moè da zamisli pod pojmom Sin
~ove~iji qudska Hristova priroda, nasuprot
boànskoj prirodi koja je prirodnije izraàvana pojmom Sin Boìji. Tako se stvaraju osnove
jedne ontolo{ke hristologije.
10. Povezivawe Hrista sa jelinskom idejom
sveta
Drugi element u ovom prilago|avawu je povezivawe Hrista s po~etkom sveta: prvoro|eni
pre svake tvari, jer wime bi sazdano sve na nebesima i na zemqi, vidqivo i nevidqivo sve je
wime i za wega sazdano (Kol 1, 1516). Ili kako
to kazuje Jovan sve je kroz wega postalo i bez wega ni{ta ne postade {to je postalo. Ali povezivawe Hrista s kosmologijom ide jo{ daqe u susretu s jelinskom mi{qu. Hristos ne samo da je
po~etak sveta, ve} i sila koja drì i konstitui{e jedinstvo sveta: sve u wemu postoji (Kol 1,
89
17; up. Jevr 1, 3: koji drì sve mo}nom re~ju svojom). Me|utim, ni{ta nije jelinskije za onu
epohu od toga da se govori o jednoj sili koja konstitui{e svet u harmoniju, koja ga ~ini da zaista
bude svet. Stoici upravo pojmom logos izraàvaju ovu silu. Tako rana hristologija zadovoqava jo{ jednu strast Grka, wihovu è| za tuma~ewem sveta. Kao po~etak ne samo pojave, ve} i
jedinstvenog poretka sveta, Hristos tuma~i svet.
Hristos je onaj koji obja{wava istinu ne samo Bog, ve} i otkrovewe Boìje svetu (Jn 1, 10).
Sve ovo odaje utisak jedne su{tinske jelinizacije hristologije. U stvari se i ovde odvija
ono {to smo primetili kod Pavla i Jovana. Jelinska misao prolazi kroz stvarala~ki susret s
hri{}anstvom i kroz wega se u osnovi preobraàva, ne gube}i pak svoj jelinizam, ali mewa orijentaciju da bi zadobila elemente koje ranije nije imala. Tako u pogledu tema koje smo upravo naveli prime}ujemo slede}e:
Ontolo{ko sagledavawe hristologije je veoma {iroka tema koja nije u potpunosti rasvetqena u vreme Novoga zaveta. Weno potpuno rasvetqavawe doga|a se u periodu otaca u te{koj duhovnoj borbi, kao {to }emo videti nadaqe. Me|utim, jo{ u periodu prve pojave u istoriji, kroz
tekstove koje smo istraìli, ontolo{ka hristologija je pra}ena pojmovima koji primoravaju
jelinski duh da promeni svoju tipi~nu orijenta90
ciju. Identifikacija Isusa sa Bogom na ontolo{ki na~in pra}ena je izrazima koji unose prefiwena razlikovawa u ontologiju. Re~i ikona Boìja (preuzeta najverovatnije iz jelinisti~ke
judejske sofiologije) podrazumeva ontolo{ki
identitet i istovremeno razlikovawe. Hristos
je svakako Bog, ali u smislu ikone Boìje koji,
treba naglasiti, ostaje nevidqiv (ikona Boga
nevidqivoga). Isto se doga|a i sa izrazom obli~je bi}a wegovog, koji se karakteristi~no povezuje sa izrazom sjaj slave koji prenosi misao
sa ~isto ontolo{kog na liturgijski i istorijski
prostor. Tako|e, u Evan|equ po Jovanu gde je ontolo{ka identifikacija Hrista sa Bogom kategori~na (logos be{e Bog) uvodi se tanana, ali
odlu~uju}a razlika: on be{e u Boga, koja podrazumeva razlikovawe i odnos unutar samog ontolo{kog identiteta. Sve ovo predstavqa za~etke jedne nove ontologije koja se, vide}emo, u potpunosti razvija u patristi~kom periodu; u Novom zavetu ima samo jedan negativni ciq: da o~uva nasle|e jevrejskog monoteizma od pogre{nih
tuma~ewa i promena koju bi neizbe`no donelo
uvo|ewe ontologije u hristologiju. Ispovedawe
da je Isus Bog paralelno sa verom u jednog Boga
stvorilo bi u misli Grka slike politeisti~ke
(jelinski bogovi su imali sinove) i moni~ne
(ne{to kao isticawe boànskog u neoplatonizmu). Trebalo je na}i ontologiju koja bi izbegla
91
ove opasnosti i ovo je, kao {to }emo videti, u

istoriji ostvario jelinski duh otaca. Osnova je
pak data u Novom zavetu u tananim razlikovawima koje smo naveli.
11. Od jelinske kosmologije do hri{}anske
ktisiologije
Jednako odlu~uju}e, i ~ak jo{ jasnije, su promene koje prate uvo|ewe kosmologije u hristologiju. Za jelinsku misao kosmologija je ne{to
stati~no, u smislu da po~etak sveta nije toliko tema hronologije, nije stvar jednog doga|aja
(koji se jednom dogodio), ve} tema su{tine, dakle
ne{to {to neprestano tuma~i svet i wegovu su{tinu (up. pojam logosa kod stoika). Su{tina
kosmologije jelinske misli nalazi se u postojawu sveta i o~uvawu wegove harmonije, ne u wegovom hronolo{kom ili istorijskom po~etku. Ako
sada pa`qivo prou~imo hristolo{ke himne koje
smo naveli, vide}emo da se povezivawe Hrista s
po~etkom sveta stalno povezuje sa jasnim osvrtom na stvarawe kao doga|aj. Karakteristi~no je
da se u himni Poslanice Kolo{anima uvek govori o tvorevini a ne svetu (prvoro|eni
pre svake tvari itd.), dok je kod Jovana postade tako|e karakteristika jednog doga|aja. Kada
se Hristos karakteri{e u hronolo{kom smislu
kao on je pre svega (Kol 1, 17) rame uz rame s tipi~no jelinskim sve u wemu postoji, misli se
92
da dolazi do svesnog poku{aja uvo|ewa istorijskih kategorija u kosmologiju. U stvari je ovo,

vide}emo kasnije, odlika osnovne strukture
ovih himni. [to se pak ti~e kosmologije, moglo
bi se re}i da ove himne preina~uju kosmologiju u
ktisiologiju pojam koji je kona~no trebalo
uvesti u jelinski re~nik, nastao kao posledica
kreativnog susreta s hri{}anstvom.
Uvo|ewe istorijske dimenzije u kosmologiju
karakteristika je, kao {to smo rekli, osnovne
strukture hristolo{kih himni koje smo naveli.
Ideja da je logos glava sveta odgovara Filonu i moè se jako dobro zamisliti u duhu stoi~ke
filosofije. Ali u ovim himnama, u kojima se
Hristos naziva glava tela uvode se dve dimenzije koje mewaju kako tipi~no jelinski filonski i stoi~ki, tako i gnosti~ki smisao glave tela. Ove dimenzije su najpre eshatolo{ka i, druga u vezi s wom, eklisiolo{ka dimenzija. Karika
koja ih spaja je vaskrsewe Hristovo. Dok je, videli smo u prethodnoj glavi, vaskrsewe bilo osnov
za veru u Isusovo boànstvo, po{to se dokazalo
da je Isus eshatolo{ki sudija istorije, sada u
~isto jelinskom okruèwu vaskrsewe zadobija
kosmolo{ke i ontolo{ke dimenzije, ono je iskupqewe od trule`nosti i smrti. Me|utim, istorijska i eshatolo{ka dimenzija ne nestaju. Vaskrsli je po~etak, prvoro|eni iz mrtvih (treba
naglasiti povezivawe pojmova po~etka i pr93
voro|eni u jednoj novoj dimenziji) i ti~e se budu}nosti istorije: da u svemu on bude prvi. Tako jedan Grk moè da do|e do temeqnog i potpuno
novog pogleda na svet: smisao sveta, kosmolo{ki
po~etak, nalazi se na kraju sveta na koji ukazuje vaskrsewe Hristovo, a da ovaj kraj ne ~ini stati~nim i trajnim stawe sveta. Hristos je po~etak sveta (ontolo{ka, kosmolo{ka hristologija), zato {to }e biti (eshatolo{ka hristologija)
po~etak sveta. U me|uvremenu ovaj paradoks bi}a, koje je ono koje }e postati, wega prosvetquje
iskustveno Crkva. Hristos je po~etak, glava Crkve, zajednice koja eshatolo{ki ìvi u svetu kao
znak ove nove sudbine sveta.
12. Tajne
U skladu sa svime {to je do sada re~eno, hri{}anska Crkva se pojavquje u gr~ko-rimskom
svetu sa zahtevom da ona nudi ukus i iskustvo iskupqewa ~oveka od sila trule`nosti i smrti.
Neko bi mogao re}i da Crkva ne nudi ni{ta su{tinski druga~ije od onoga {to nude razne jelinisti~ke religije sa svojim mitovima i tajnama,
ve} jednostavno zamewuje jednu mitsku li~nost
drugom ovaj put istorijsku, ali preobu~enu u
ideju preegzistencije, silaska i uzlaska,
dakle ideja koja nije bila nepoznata jelinisti~kim religijama. U pro{losti je iznesena i
prihva}ena teorija da su jelinisti~ke misterije
94
izvr{ile uticaj na ranu Crkvu. Ova teorija danas nije opstala u nauci. Shodno tome, trebalo
bi u okviru istorijske retrospektive koju sprovodimo ovde, udubiti se i u ovaj problem.
Hri{}anstvo je od svog prvog pojavqivawa u
istoriji koristilo tajne, dakle prakse, koje su
simvolisale ne{to druga~ije od prirodnih i
vremenskih elemenata koji ih ~ine i koje su u~esnicima u wima davale mogu}nost izvesnog iskustva iskupqewa. Ve} je kr{tewe Jovana Krstiteqa, koje po~iva na istorijskim korenima hri{}anstva, jedna takva tajna koja obe}ava opro{tewe grehova onima koji se krste. Isus ne samo
da se ne protivi kr{tewu Jovanovom, ve} i sam
u~estvuje u wemu. Prva Crkva sa svoje strane nastavqa trijumfalno prihvatawe tajinskih
praksi, uglavnom u Kr{tewu i evharistiji koji
~ine osnovne elemente ranog hri{}anstva. Tako|e, na~in na koji se u Novom zavetu tuma~e tajne, naro~ito kod Pavla i Jovana, nekako podse}a
na jelinisti~ke misterije, {to je u pro{lom veku dalo povoda teoriji o uticaju ovih misterija
na hri{}anstvo. Postoji zaista jedna zajedni~ka
osnova u odnosu hri{}anstva i jelinisti~kih
misterija, ali i mnoge bitne razlike. Izvr{imo
jedno kratko pore|ewe.
I hri{}anske i jelinisti~ke tajne polaze od
jednog su~eqavawa puno puta i opre~nosti
dva sveta, jednog uzvi{enijeg i drugog ni95
èg. Na taj na~in se pripravqa tlo za upotrebu,

npr. u Novom zavetu, sheme silazak uzlazak, o
kojoj smo govorili (upotreba ove sheme je veoma
rasprostrawena, bar kod Pavla). U jelinisti~kim misterijama ova opre~nost obi~no zadobija formu sheme duh materija, ve~no vremensko itd. Analogija i zajedni{tvo ova dva sveta nudi se u tajni, bilo putem nekog simvola
ili jednog obreda koji iskupquje od
opre~nosti duh materija, bilo putem nekog
mita koji nudi jedno analogno iskupqewe od
sheme vreme ve~nost. U jelinisti~kim misterijama, naravno sa raznim koloritima pozajmqenim od isto~wa~kih religija, ovako osmi{qena
tajna dovodi do karakteristika koje su od neposredne va`nosti u pore|ewu s hri{}anstvom Novoga zaveta.
Jelinisti~ke misterije su po pravilu mitske. To zna~i da svoje heroje i iskupqewa vezuju
za davno pro{la vremena i ~ak van vremena. U
wima u potpunosti nedostaje orijentacija ka budu}nosti. Besmrtnost koja se obe}ava nije ne{to budu}e, ve} ne{to {to se o~ituje u sada{wosti. Wihov ciq je da objedine pro{lost i sada{wost, da iskupe ~oveka od straha od vremena.
Tako postiù da budu u su{tini prosto obredne ili psiholo{ke; wihov ciq je iskupiteqsko iskustvo individue.
96
U ranom hri{}anstvu, nasuprot tome, izraènom u osnovi kod Pavla i Jovana, tajna se postavqa na veoma druga~ije osnove. Za wu se karakteristi~na opre~nost ne zasniva na suprotstavqawu duha i materije ili vremena i ve~nosti,
ve} izme|u sada i budu}eg veka. Ovu
opre~nost ne treba zami{qati u okviru platonske sheme vreme ve~nost, kako je kasnije
shvatano u hri{}anstvu, uglavnom kod Avgustina i nadaqe. Re~ je o razlikovawu koje izvire iz
judejske eshatologije. Budu}i vek je svakako
nova tvar, koja se me|utim ne suprotstavqa
istori~nosti i vremenu, ve} zadobija smisao
upravo od istorije, od doga|aja Isusovog vaskrsewa, koji na taj na~in postaje prvenac nove
tvari. Tako, dok budu}i treba da zameni sada{wi vek, wegov prvenac, tj. koren wegovog
ostvarewa leì u istoriji. Upravo ovaj susret
budu}nosti i sada{wosti na istorijskom prostoru Crkve predstavqa osnov za hri{}anske
tajne. U ovom susretu vreme se ne poni{tava, ve}
se osve}uje. Ovo osve}ewe postiè se ulaskom budu}nosti u sada{wost, prevencijom budu}nosti
(up. Pavlov pojam zalog) u kome se pak ne poni{tava, niti iscrpquje budu}nost. Karakteristi~no shvatawe susreta sada{wosti i budu}nosti u hri{}anskim tajnama navodi Jovan u svom
evan|equ (6, 53), kada govori o boànskoj evharistiji: onaj koji jede moje telo i pije moju krv
97
ima (dakle sada) ìvot ve~ni i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan (dakle u budu}nosti). Odgovaraju}e psiholo{ko stawe koje se stvara kod
onih koji u~estvuju u tajnama rane Crkve izrazito se pokazuje u Otkrovewu Jovanovom koje je u
osnovi evharistijski tekst. Crkva ìvi u evharistiji sa potpunim ube|ewem prisustva Hristovog, kao pobednika |avola i predvodnika nove
tvari u kojoj smrti ne}e biti. Na taj na~in se
proslavqa i ku{a radost ove pobede. Istovremeno vapi do|e Gospode, do|i i on odgovara da,
dolazim brzo (22, 1620), kao da ve} nije do{ao
u tako izvesnoj tajnoj prisutnosti svojoj u evharistiji. Hri{}anske tajne nisu imale za ciq ni
da ponude beg iz istorije, niti da istorizuju
ve~nost ili budu}nost. Wihova osnova je paradoks ovog preventivnog ostvarewa koje }e se
ostvariti u budu}nosti, vaskrsewem mrtvih, koje pak ve} ima svoj zalog, ve} se dakle preventivno ostvarilo u Isusovom istorijskom vaskrsewu. Ova dvostruka orijentacija ka istoriji i
ka eshatonu ra|a celokupnu simvoliku i obrednost crkvenih tajni.
Iz ovog specifi~nog karaktera hri{}anskih
tajni izvire jo{ jedna osnovna razlika u pore|ewu s jelinisti~kim misterijama. U tajnama Crkve psiholo{ko iskustvo individue je sekundarno. U osnovi, wihov ciq je da prirede objektivno stawe s istorijskom i kosmi~kom dimenzijom,
98
u kome i zahvaquju}i kome se spasava onaj koji u

wemu u~estvuje. Nasuprot jelinisti~kim misterijama, u crkvenim tajnama se ~ovek nikada ne
spasava kao individua, ve} kao zajedni~ar, kao
narod Boìji. Upravo zbog toga Crkva, koja je po
svojoj prirodi zajednica, je jedini prostor
ostvarewa tajni. Na taj na~in Crkva sme{ta ukus
iskupqewa od sila trule`nosti i smrti, ovu
upornu te`wu jelinisti~kog sveta, u okvire
istorijske, a ne mitske, kosmi~ke i socijalne, ne
individualisti~ke i psiholo{ke. Besmrtnost
hri{}anskih tajni nije bilo iskustvo individue. U potpunoj suprotnosti sa jelinisti~kim
misterijama, hri{}anski smisao besmrtnosti se
zasniva na veri u vaskrsewe tela, i to u vaskrsewe koje ne}e biti individualno, ve} zajedni~ko. Na taj na~in pobeda nad smr}u postaje
dar budu}ega veka Carstva Boìjeg i u vezi je
sa jednom epohom u kojoj }e se promeniti ne samo
individualno psiholo{ke okolnosti, ve} }e
se i socijalno i prirodno stawe sveta preobraziti i smrt ne}e postojati. Tako se spasewe kao
pobeda nad smr}u demitologizuje i povezuje sa
opipqivim realnostima ~ovekovog prirodnog i
socijalnog ìvota.
13. Eti~ki i socijalni ideali
Uticaj ranog hri{}anstva na socijalni ìvot jelinizma nije bilo mogu}e ostvariti u peri99
odu koji istraùjemo. Crkva je u ovom periodu

ìvela van zakona u gr~ko-rimskom svetu. Svoje eti~ke i socijalne parole (nema vi{e Grka ni
Jevrejina, nema vi{e mu{ko i ènsko, itd.)
nije upu}ivala gr~ko-rimskom dru{tvu, ve} ih je
~uvala za hri{}ansku zajednicu. Na isti na~in je
tretirala i temu ropstva i nije se borila da
gr~ko-rimsko dru{tvo promeni stav po ovom pitawu. U pogledu svojih socijalnih odnosa hri{}anin je mogao da ostane rob, iako bi bilo poèqno da bude slobodan. Unutar Crkve, me|utim,
ropstvo je kao problem prevazi|eno putem qubavi. Isto vaì i za svaki oblik etike. Ma koliko
da se dovode u pitawe razni obi~aji gr~ko-rimskog dru{tva, eti~ki zahtevi upu}uju se samo ~lanovima Crkve. Etika je posledica nove vere koja se ostvaruje u Crkvi i ne jedan autonomni pojam
koji bi mogao biti op{te primewivan. Ako neko
ne doìvi iskustvo Crkve i ne ìvi u woj, nije
mogu}e da u svome ìvotu i ìvotu zajednice
primeni ove eti~ke zapovesti.
Ovakav stav ranog hri{}anstva ne treba tuma~iti kao nezainteresovanost za eti~ko stawe
sveta. Kqu~ za wegovo razumevawe nalazi se jo{
jedanput u na~inu na koji su prvi hri{}ani posmatrali odnos istorije i eshatologije. U po~etku je postojalo intenzivno i{~ekivawe neposrednog kraja sveta. U poslanicama apostola Pavla jo{ se mogu na}i tragovi ovog i{~ekivawa i
100
zato je wegov argument uvek da se vreme pribliìlo i da ne postoji prostor za eti~ki preobraàj dru{tva. Ali i kada je jewavalo ovo i{~ekivawe, stav hri{}anstva je ostao isti. To se moè
objasniti time {to ma koliko da su se mewale
stvari u dru{tvu, svet se nikada ne moè pretvoriti u Carstvo Boìje samo na osnovu istorijskih razvoja. Carstvo Boìje dolazi neprimetno i neo~ekivano, kao lopov u no}i. Kada Carstvo Boìje u|e u istoriju do}i }e do suda, dakle do ra{~i{}avawa, {to zna~i da }e u istoriji
zate}i ne ba{ dobro socijalno stawe. Tako, ~iwenica da svet mrzi i progoni Crkvu je za prve
hri{}ane potpuno prirodna, {to se ne}e promeniti nikakvim poku{ajem preobraàja sveta. Rana Crkva je verovala samo da je ona u svome vremenu sama ikona Carstva Boìjeg, a ne celokupan
svet. Sav gr~ko-rimski svet }e biti spasen ili
osu|en na osnovu stava prema hri{}anskoj zajednici koju progoni (Mt 25). Me|utim, ne propovedaju}i etiku neznabo{cima rano hri{}anstvo
nije bilo nezainteresovano za eti~ke ideale jelinisti~kog sveta. Za epohu koju istraùjemo je
sigurno da hri{}anstvo ne vr{i uticaj na socijalni ìvot jelinizma. Nasuprot tome, mnogi
elementi socijalnog ìvota Grka neki po prirodi stvari, po{to su hri{}ani ìveli u
gr~ko-rimskom okruèwu, neki pak po izboru
u{li su od po~etka u ranu Crkvu.
101
U Pavlovoj Poslanici Filipqanima (4, 8),

npr. postoji katalog vrlina koje podse}aju na
ideale jelinizma: [to god je istinito, po{teno, pravedno, ~isto, dostojno qubavi, na dobru
glasu, bilo koja vrlina ili {to pohvale dostojno, to mislite. Po mi{qewu egzegeta u ovoj poslanici Pavle priznaje da postoje eti~ke vrednosti u idolopokloni~kom jelinizmu koje hri{}ani ne treba da ignori{u. Ni u jednom drugom slu~aju se jedan ro|eni Jevrejin nije toliko
pribliìo eti~kim idealima gr~kog filosofa,
koliko i kategorijama ~asti i vrednosti koji se
javqaju ovde. Nema sumwe da Pavle ovde prepisuje katalog vrlina iz nekog idolopokloni~kog
jelinskog izvora. Pojam vrline koji u sebi obuhvata ono {to je najvi{e i najcentralnije u jelinskoj, tj. stoi~koj etici, ne pojavquje se na
drugim mestima u Pavlovim poslanicama. Re~ je,
dakle, o jednom svesnom Pavlovom izja{wavawu
u pogledu ne~ega {to nije hri{}ansko. Ovo izja{wavawe je zna~ajno, po{to pokazuje prvi pozitivan stav hri{}anstva prema eti~kim vrednostima jelinske filosofije. To je stav koji }e se
kasnije u patristi~kom periodu intenzivno razviti. Prilikom ovih prvih koraka hri{}anstva
postoji izvesna uzdrànost: ove vrline treba da
izu~avate i da ih primite (to mislite), pi{e
Pavle, ali ono {to treba da primenite, dodaje, je
ono {to ste od mene nau~ili i primili, to
102
~inite. Etika kona~no nije autonomna. Eti~ke

vrednosti dru{tva nemaju vrednost po sebi, ali
samo ako se poklapaju sa ìvotom u Hristu i
wegovim posledicama u praksi.
14. Organizacija Crkve
Organizacija Crkve je oblast koja ima poseban zna~aj za odnos jelinizma i hri{}anstva u
periodu koji istraùjemo. Bilo je prirodno da je
na~in organizacije politi~kog i socijalnog ìvota gr~ko-rimskog sveta uticao na na~in organizacije Crkve, ne samo zato {to su mnogi politi~ki obi~aji onoga vremena preneseni na prostor Crkve i to od ~lanova koji su najpre bili
neznabo{ci (v. ranije), ve} pre svega zato {to je
struktura politi~kog i socijalnog ìvota
gr~kog-rimskog sveta neizbe`no ~inila prirodni okvir, unutar koga je trebalo da se kre}e organizacije Crkve.
Zaista, jedno od najzna~ajnijih obele`ja
istorije Crkve je u tome da se ona pojavquje u periodu istorijskog fenomena gradova (polij).
Pa`qivo prou~avawe poslanica apostola Pavla
koje predstavqaju najdrevnije tekstove crkvene
istorije koje posedujemo, otkriva slede}i zna~ajni filolo{ki fenomen: svaki put kada koristi termin crkva za oblasti {ire od jednog
grada (npr. Makedonija, Judeja itd.) on se sluì
mnoìnom (crkve Makedonije, Judeje itd.). Kada
103
se, me|utim, termin crkva odnosi na jedan

grad, tada se konstantno upotrebqava jednina
(crkva Soluna ili ona koja obitava u Korintu
itd.). To zna~i da crkva kao organizovana zajednica za osnovu geografski ima grad. Zaista, ovaj
princip se o~uvava dugo i opstaje u dva temeqna
principa organizacije rane Crkve: u zavisnosti
hri{}ana iz unutra{wosti ili zemaqa od crkvene vlasti najblièg grada (ovo vaì sve do otprilike sredine 2. veka posle Hrista) i u doslednom povezivawu episkopa sa imenom jednog
grada (ovo vaì i danas u pravoslavnoj Crkvi).
Sve ovo zna~i da je }elija organizacije Crkve od
po~etka bila lokalna zajednica jednoga grada.
Crkva kao organizovana zajednica je od nastanka
dakle bila lokalna Crkva.
Ovaj pojam lokalne Crkve imao je analogiju u
obi~aju jelinskih gradova. Pojam parrhsia,
koji pripada politi~kom re~niku anti~kih Grka
sa zna~ewem slobode govora koju je imao svaki
gra|anin na sabrawu skup{tine (dhmoj), koristi
se veoma ~esto u Novom zavetu, da bi se izrazio
novi odnos qudi me|usobno i sa Bogom: hri{}anin posle kr{tewa ìvi sa ovom slobodom, dakle ima mogu}nost da govori slobodno ~ak i sa
samim Bogom tako je za Crkvu veliki zna~aj
principa slobode re~i, parrhsia koju su Grci
tako dobro poznavali iz svog politi~kog ìvota.
Osim ovog op{teg principa, politi~ki etos Gr104
ka ulazi u ìvot Crkvi i na konkretnije na~ine.

Ako je opis doga|aja kod pisaca Dela apostolskih, Luke, precizan, prvi izraz organizacije
Crkve u Jerusalimu posle vaznesewa Hristovog
odvija po uzoru na jelinske obrasce. Izbor Matije kao dvanaestog apostola umesto Jude vr{i se na
osnovu `reba, na isti na~in na koji to predvi|a
atinski zakonik, kako navodi Aristotel: od jednog broja kandidata (u slu~aju prve Crkve dva
kandidata su bili Just i Matija) odabira se `rebom jedan. Ovo se u jelinskom politi~kom ìvotu nazivalo klhrwsij ek prokritwn. Analogni
uticaj jelinskog politi~kog ìvota primetan je
i u opisu apostolskog sabora (v. ranije) istog
autora. Stru~waci prime}uju da se na~in izvo|ewa sabora ni po ~emu ne razlikuje od ustavnog
procesa politi~kih sabrawa u anti~koj Gr~koj.
âk i ako prihvatimo da je Luka, zbog svog jelinskog obrazovawa i iskustva, dozvolio da u wegove
opise u|u slike i na~in izraàvawa preuzeti iz
jelinskog politi~kog ìvota, ono {to ima zna~aj
je da se politi~ki ìvot Grka bio prikladan za
jedan takav opis. Nije slu~ajno da su jelinski politi~ki obi~aji u ovom slu~aju mogli da izraze
na~in organizacije rane Crkve.
Ovo bi moglo da odvede do zakqu~ka da se organizacije rane Crkve su{tinski oslawala na
modele politi~kog ìvota Grka. Ali ovaj zakqu~ak ne bi odgovarao dubqoj analizi. U stvarno105
sti, organizacija Crkve nije bila ni{ta drugo

do teolo{ki doga|aj po sebi. I ovde, za crkvenu
organizaciju, vaì ono {to smo naveli u pogledu
prilago|avawa i promene jelinske misli u teologiji rane Crkve.
Najpre je potrebno kratko istraìvawe zna~ewa pojma crkve koji je hri{}anstvo izabralo da bi wime izrazilo svoje istorijsko bi}e i
koji opet podse}a na politi~ki ìvot Grka. Re~
ekklhsia, toliko poznata u anti~koj gr~koj kwièvnosti, javno i u redovnim vremenskim razmacima sazivano sabrawe gra|ana jednog grada, s
ciqem dono{ewa ozbiqnih odluka (npr. saziv
skup{tine koji sre}emo u Solonovom zakoniku).
U ovom smislu pojam crkve se ~esto koristi u
Starom i Novom zavetu. Glavni i su{tinski sadràj pojma crkve u hri{}anskoj upotrebi je od
po~etka teolo{ki. Ovo se uo~ava kod genitiva
koji prati re~ crkva: crkva Boìja ili Hristova i koji izraàva da je izvor pravednosti u
ovom slu~aju ne skup{tina, samo dakle sabrawe
(= crkva), ve} Bog. Ovo donosi jednu su{tinsku
promenu u jelinski smisao crkve: od demokratskog se pretvara u teokratski, ali da se istovremeno ne pretvara u avtarhijski ili tiranski.
Crkvom vladaju Bog, Hristos i Duh. Sve vlasti
poti~u odatle, a ne od naroda. Ali Duh koji razdequje darove je duh zajedni{tva i wegova
106
vlast se izraàva zajednicom koja formira ovo

zajedni{tvo duha.
Ovo je polazna ta~ka svakog smisla pravednosti i organizacije u ranoj Crkvi. Tako, nasuprot
jelinskoj politi~koj svesti, prvi hri{}ani veruju da se wihov zakonik (politeuma) pravo
dakle koje im daje bi}e i identitet s pravima i
obavezama u wihovom ìvotu ne nalazi u ovome
svetu: Na{e je ìvqewe (politeuma) na nebesima. Fraza na nebesima zna~i istovremeno da
se izvor prava (= pravi~nosti) nalazi kod Boga, a
ne kod qudi, ali i da je ostvarivawe ovog prava,
potpuno uìvawe u pravima hri{}ana, wihove
sigurnosti i bezbednosti u svetu, stvar eshatolo{ka, a ne istorijska: samo u Carstvu Boìjem
~lanovi Crkve zavode se (popisuju) kao gra|ani.
U ovom svetu su samo stranci i prolaznici
progoweni i bez politi~kog bi}a.
Ova teologija zakonika Crkve bila je upravo ono {to je ~inilo istorijsko iskustvo prvih
hri{}ana. Progoni dràve temeqili su se na
pravnom mi{qewu da Crkva nije bila qiaso
pravno priznato religijsko dru{tvo (religio licita). Hri{}anska sabrawa bila su nezakonita sve
dok ih Konstantin Veliki nije ozakonio. Takav
na~in istorijskog postojawa nije mogao stvoriti
politi~ku svest analognu jelinskoj. Celokupna
nada hri{}ana koja im je davala prava i slobodu
ukorewena je u Carstvu Boìjem; to je bio wihov
107
istinski grad (Ovde nemamo postojana grada,

ve} budu}i traìmo.). Tako su razliku izme|u
jelinizma i hri{}anstva po pitawu teme gra|anskih prava markirala dva detaqa od velikog zna~aja u upotrebi prvenstveno politi~kih pojmova
jelinizma: crkva nije bila skup{tinska, ve}
Boìja; grad nije bio postojan, ve} budu}i; bio je to grad Boìji, novi ili nebeski Jerusalim.
Kako se u praksi izraàvala ova gra|anska
svest prvih hri{}ana? Konkretna forma je bilo
sabrawe radi vr{ewa boànske evharistije. Ovo
sabrawe je bilo crkva hri{}ana, zato {to je ona
i samo ona izraàvala celokupnu teologiju prava i analogno istorijsko iskustvo koje smo opisali. Evharistijsko sabrawe je za dràvne organe
bila izrazit ilegalni postupak Crkve. Tu hri{}ani shvataju da nemaju postojana grada, ve}
traè budu}i. Tu su mogli da upra`wavaju
slobodu kao {to su to ~inili Grci u svojim
skup{tinama. I praktikovali su je ne pred qudima, nego pred samim Bogom. Tako su se ovi socijalno porobqeni i progoweni ose}ali slobodnije od bilo koga drugog. Evharistijsko sabrawe
je mesto na kome su zadobijali svoj identitet,
svoje istinske li~nosti koje im je davalo kr{tewe. Jedan od prvih aktova Kr{tewa u ranoj Crkvi je bilo upravo zavo|ewe (popisivawe)
novog vernika u kwigu lokalne Crkve i posled108
wi najzna~ajniji akt u~e{}e u zajedni~arewu i

zajednici evharistije.
Na ovaj na~in je evharistijska zajednica postala izvor prava i organizacije Crkve. Pogledajmo ukratko koje je konkretne forme primila
ova organizacija.
Prvi i osnovni element organizacije Crkve
je od samog po~etka bio doga|aj sabrawa, crkve.
Bez sabrawa naroda Boìjeg nije se moglo ni{ta dogoditi. Duh je samo tu razdavao darove i
vlasti; zakonik Crkve nije funkcionisao bez evharistijskog sabrawa. Sabrawe svih kr{tenih
vernika na jedno mesto s ciqem vr{ewa evharistije bio je neophodna pretpostavka za smisao Crkve. Tako je stvorena slu`ba laika. Laici su bili
ne{to kao jelinska skup{tina, ali, u skladu sa
ranije re~enim, sa slede}om razlikom: iako su izraàvali svoju voqu slobodno, nisu oni bili
izvor prava, ve} Bog. Samo uskla|ivawe voqe naroda sa voqom Boìjom ~inio ih istinskim
laicima u eklislialnom smislu re~i.
Upravo da bi se ostvarilo ovo uskla|ivawe
horizonta sa odozgo dimenzijom prava Crkve,
zajedno sa sabrawem naroda postojala je i neka
vrsta vlasti koja je posreduje i upu}uje to odozgo narodu, da bi bio narod Boìji. Apostol Pavle intenzivno govori o apostolskoj vlasti koju mu je dao Bog, a ne ~ovek. Iz ove dimen109
zije se istorijski i teolo{ki rodila slu`ba

episkopa.
Pojam episkop je naravno jelinski, ali wegovo zna~ewe u hri{}anstvu je druga~ije od onoga
koje je imao u jelinskom ìvotu. U jelinskom svetu koji je okruìvao ranu Crkvu episkopi su
bili razni neznabo{ci i lokalni ~inovnici,
ekonomski inspektori, upravnici zdawa i uprava razli~itih religijskih dru{tava itd. Ni{ta
od toga ne izraàva sadràj koji je veoma rano
dat episkopu Crkve. Po~eci ove slu`be u
istoriji su veoma nejasni, ali ono {to se ~ini
sigurno je da je episkop bio predstojateq evharistijskog sabrawa, zna~i onaj koji je u Crkvi
bio na mestu Boga, kao {to kaè Igwatije Antiohijski (v. niè). On je dakle bio glava tela evharistijskog sabrawa i samim tim ikona Hristova, onaj koji je simvolisao i izraàvao prisustvo Boìje u Crkvi, vrhunsku vertikalnu dimenziju prava. Tako su episkop i narod bili obostrano nu`ni pojmovi u organizaciji Crkve.
Episkop je imao iskqu~ivu privilegiju da predvodi evharistijsko sabrawe i istovremeno da samo on rukopolaè, dakle da bude izraz ~iwenice
da svaka vlast i pravo u Crkvi proizilaze ne od
naroda, ve} od Boga. Tako je Crkva demokratiju
pretvorila u teokratiju. Istovremeno je pak episkop imao obavezu da rukopolaè samo u okviru
evharistijskog sabrawa, dakle da izraàva da Bog
110
kao izvor svake vlasti ne deluje autarhi~no tiranski, ve} kao qubav i zajednica. Ova me|usobna zavisnost episkopa i evharistijskog sabrawa ~uvala je Crkvu od dve opasnosti: od toga
da se ne pretvori u qudsku, jelinskog tipa crkvu ili demokratiju i od pada u jednu tiraniju teokratskog oblika. Na taj na~in, jelinski duh
crkve se preobraàva u osnovi, odbacuje se wegova antropocentri~nost, a ~uva se qudska sloboda. Re~ je o velikoj poruci koju je htelo da po{aqe hri{}anstvo jelinizmu na mnoge i razli~ite na~ine: da se qudska sloboda nalazi u oslobo|ewu od samodovoqnosti, u prevazilaèwu samoga sebe, u postavqawu postojawa u Boga.
Na ovim osnovama formirala se u ranoj Crkvi osnovna struktura organizacije na klir i narod. Ovo razlikovawe je uro|eno prvoj istorijskoj formi Crkve koje je, kao {to smo videli, bilo evharistijsko sabrawe. U okviru ove strukture su se veoma rano razvile konkretne slu`be,
naro~ito unutar klira. Paralelno sa episkopom
pojavquju se rano jo{ dve slu`be: prezviteri i
|akoni. Mi{qewe koje vlada u nauci je da prezviteri poti~u iz judaizma. Sanhedrin ili sabor prezvitera je u judejstvu imao vode}u, pa ~ak
i sudsku vlast. U ranoj Crkvi je simvolisao i izraàvao prisustvo apostola koji su okupqeni
oko Hrista u wegovom Carstvu sude}i dvanaest
plemena Izrailevih. Tako, u prvim hri{}an111
skim zajednicama prezviteri su bili oni koji su

kao tip apostola okruìvali episkopa kao
ikonu Hristovu i sa wime su odlu~ivali po
pitawima koja su zanimala i delila vernike, s
ciqem o~uvawa jedinstva i qubavi pre zajedni~arewa u evharistiji. Prezviteri su predstavqali sabor ili savet episkopa, koji je kona~no izraàvao kao voqu Boìju odluku o u~e{}u ili ne u evharistijskom zajedni~arewu onih
~lanova Crkve koji su pravili probleme. Odatle
poti~e vlast episkopa da anatemi{e, dakle,
oduzme pravo odre|enim hri{}anima da u~estvuju u evharistijskoj zajednici. U prvim vekovima
koje ovde istraùjemo prezviteri su uvek bili
korporativni, kolegijum koji je okupqen oko
episkopa u boànskoj evharistiji i u wegovom
sudskom i u~iteqskom delovawu. Tek kasnije, od
3. veka posle Hrista i nadaqe, po~iwu da se stvaraju parohije i tada svaki prezviter predstoji
sopstvenom evharistijskom sabrawu, a da nije
nu`no prisustvo episkopa. Od tada pa nadaqe,
upravo zbog ovog razloga, prezviter po~iwe da se
naziva sve{tenikom titulom koju su u po~etku
imali samo Hristos i episkop. Ovde se nalazi
preokret u istoriji organizacije Crkve, ali on
ne pripada hronolo{kim okvirima koji nas ovde
zanimaju. U prvim vekovima koje istraùjemo
svi verni nekog grada okupqali su se na jedno ev112
haristijsko sabrawe pod vo|stvom episkopa koga

su okruìvali prezviteri.
Ako prezviterska slu`ba poti~e iz judejstva,
za |akone se nasuprot tome smatra da poti~u iz
jelinskog okruèwa. U prethodnoj glavi smo videli da se izbor sedmorice jelinista u prvoj jerusalimskoj Crkvi smatrao prvim u istoriji izborom |akona. Naravno, ova sedmorica su, videli smo, imali va`niju i vi{e odlu~uju}u ulogu
u istoriji rane Crkve. Me|utim, sadràj |akonske slu`be, onakve kakva je od ranih vremena u Crkvi, nikada nije bio bez veze s onim {to nalazimo
u Delima u vezi sa sedmoricom, dakle slu`bom
stolova. Zanimqiva je ~iwenica osvedo~ena u zapisima da je u jelinskom svetu zna~ewe glagola
diakonei od po~etka i kroz celu antiku bilo vezivano za slu`bu koja se vr{i u toku ve~ere. Anti~ki Grci su ovu slu`bu smatrali poniàvaju}om, ali je Hristos uzdiè na simvol qubavi i uzvi{enosti, tako da se |akon od po~etka povezivao
s dva osnovna dela: da bude pomo}nik episkopu na
najzna~ajnijoj ve~eri Crkve, evharistiji, i da
se angaùje na filantropskom poqu i brizi za siroma{ne. Tako, jo{ jedan jelinski pojam ulazi iz
jelinskog okruèwa, da bi bio preobraèn u
okvirima hri{}anske vere i ìvota.
Ova osnovna struktura organizacije Crkve
dovr{ena je i utvr|ena do po~etka 2. veka posle
Hrista, da bi od tada do danas ostala postojana u
113
mnogim Crkvama, kao u pravoslavnoj. Osnovna

}elija crkvenog zakonika dugo je ostala lokalna
Crkva, dakle zajednica kojom upravqa episkop.
Razne lokalne Crkve nalazile su se naravno u
konstantnoj vezi preko poslanika, prepiske,
itd., i krajem 2. veka posle Hrista putem sabora.
Tako, nijedna lokalna Crkva nije ostala izolovana od drugih. Ali u osnovi je svaka lokalna Crkva bila samoupravna. Kao {to pi{e Kiprijan
sredinom 3. veka posle Hrista, episkop upravqa
svojom Crkvom, ne polaù}i ra~une nekoj vi{oj
instanci od samoga Boga. Gr~ki anti~ki polij,
ovo samoupravno lokalno telo, opstalo je u rimskoj imperiji u formi hri{}anstva organizovanog kao crkve gradova.
114
2. DEO
JELINIZAM NA POÊTKU EPOHE OTACA
Uvodne napomene
Kada se hri{}anstvo po prvi put pojavilo u
istoriji, niko nije mogao da predvidi kaka }e biti wegov odnos s jelinizmom dve generacije kasnije. Izme|u 30. i 50. god. posle Hrista judejski
element vlada u Crkvi toliko da ne samo da weno
vo|stvo poti~e iskqu~ivo od hri{}ana iz judejstva, nego se ~ak postavqa i pitawe je li mogu}e
i pod kojim uslovima da Grci budu primqeni u hri{}anstvo. Kada je ovo re{eno odlukom
apostolskog sabora (4849. posle Hrista) zapo~iwe epoha muwevitog {irewa hri{}anstva me|u Grcima, da bi za deset godina neko mogao re}i,
~itaju}i Poslanicu Efescima apostola Pavla,
da su Grci podjednako s Jevrejima pri~asnici
svetiwa i doma}i Boìji, dakle ~lanovi Crkve.
Situacija se u ovom pravcu razvija tako brzo, da
bi smr}u prvih apostola u toku decenije koja
sledi ne samo ve}i broj ~lanova Crkve bili Gr115
ci, nego da oni preuzimaju i weno vo|stvo (Tit,

Timotej, Luka, Marko itd.).
Ovaj razvoj se ubrzava zbog dramati~nih
istorijskih doga|aja koji zape~a}uju sudbinu judaizma u narednoj deceniji. Pad Jerusalima (70.
posle Hrista) oduzima judaizmu wegov prirodni
centar i dovodi do toga da ~ak i sinagoge u dijaspori po~iwu da se zatvaraju i postaju iskqu~ive, {to onemogu}uje postojawe starog liberalnog
jelinisti~kog judaizma (kao {to je bio npr. slu~aj
kod Filona). Na taj na~in, sinagoge prestaju da
budu, kao u vreme apostola Pavla, mesta gde se moè propovedati evan|eqe, a Crkva se svojom misijom okre}e iskqu~ivo jelinizmu. Judeohri{}anstvo, atrofirano, pretvara se u razne jeresi, kao
Evioniti, Nazareni i razne tipove judejskog gnosticizma, da bi polako nestalo sa istorijske scene. Nasuprot tome, u okviru posledwe dve decenije prvoga veka sve ukazuje na to da je istorijska budu}nost hri{}anstva u rukama Grka. êtiri evan|eqa, ovo pisano svedo~anstvo apostolske kirigme, delo je jelinisti~kih hri{}anskih zajednica.
Krajem 1. veka posle Hrista u istoriji ìvi i deluje jelinska Crkva judejskog porekla koja se sna`no i stradalni~ki bori protiv, zapla{enog od
wenog {irewa, gr~ko-rimskog sveta i neprijateqske judejske sinagoge.
Ovo kona~no povezivawe hri{}anstva s jelinizmom krajem 1. veka posle Hrista dovelo je do
116
otvarawe brojnih mogu}nosti, ali i do stvarawa

stra{nih opasnosti za hri{}anstvo. Ako bi se
hri{}anstvo pokazalo kadrim da osvoji jelinski
duh, obezbedilo bi svoj opstanak u istoriji, bar u
tada poznatom svetu. Tako, Crkva po prvi put postaje svesna neophodnosti da propoveda evan|eqe
ne samo prostom i obi~nom Grku, ve} i obrazovanom filosofu. Ceo pokret apologetike ili pre
prosvetiteqstva i prozelitizma predstavqa u 2.
veku posle Hrista analogiju velikog pohoda ka
Grcima koja se uo~ava jo{ u apostolskom periodu.
Ovaj pokret predstavqa prvi poku{aj simbioze
jelinskog duha s hri{}anstvom.
Me|utim, jelinski duh formiran u klasi~noj epohi i prenesen u prve vekove posle Hrista je na neki na~in bio snaàn protivnik hri{}anstva. Jo{ od klasi~ne epohe, ali uglavnom u
rimskom periodu, jelinska filosofija je u velikoj meri u su{tini bila teologija i to sa jasnim
sotiriolo{kim karakteristikama: poku{ala je
da ponudi qudima svoga vremena spasewe od zla i
nesre}e.
Ovaj religijski karakter jelinske misli
onoga doba ~inio je simbiozu jelinizma i hri{}anstva ne samo te{kim, ali i kada je bilo
mogu}e opasnim po obe strane. U prethodnom
delu ove studije, prou~avaju}i poloàj jelinizma u vreme ranog hri{}anstva, imali smo vi{e
puta priliku da konstatujemo razlike u pogledu
117
na svet izme|u jelinizma s jedne i jevrejskog nasle|a hri{}anstva s druge strane. Teolozi, poput Pavla, Jovana i dr. oblikovali su plodonosno neku vrstu simbioze hri{}anstva i jelinizma, pri ~emu se sa sigurno{}u moè re}i da je
hri{}anstvo sa~uvalo svoje su{tinske odlike.
Sada pak, ne samo da je porasla vremenska distanca od prvih navirawa hri{}anstva, ve} se i wegova istorijska sudbina tako tesno vezala za jelinizam da je problem zadobio nove dimenzije.
Za proces odnosa jelinizma i hri{}anstva
od po~etka 2. veka posle Hrista i nadaqe karakteristi~no je pitawe: do koje mere jelinizam
uti~e na hri{}anstvo i obrnuto, i do koje mere
se moè govoriti o hri{}anskom jelinizmu, dakle, o uticaju hri{}anstva na jelinizam?
U odeqcima koji slede upravo }emo poku{ati da ukratko opi{emo dva velika strujawa. S
jedne strane, prijem jelinizma u hri{}anstvo
dovodi do su{tinske izmene hri{}anstva. Re~ je
o jednom strujawu koje bismo mogli nazvati jelinizacija hri{}anstva. S druge strane, ukratko
}emo propratiti suprotni razvoj: uticaj hri{}anstva na jelinizam dotle da se posledwi preobraàva. Ovo strujawe bismo mogli nazvati
hristijanizacijom jelinizma. Kako prvo, tako i
drugo strujawe nastaju i formiraju se u doba otaca Crkve.
118
Prvo pojavqivawe i formirawe ove dve

struje u periodu koji istraùjemo predstavqa
po~etak jedne nove faze u istoriji jelinizma koja
jo{ uvek nije dovr{ena. Prelaze}i preko Vizantije, potom preko Renesanse i Zapada novijeg doba, jelinizam donosi sa sobom kao nasle|e ovaj
veliki problem. Istorija neojelinizma je nerazumqiva bez ta~nog i dubokog poznavawa epohe
otaca Crkve.
IV
Forme i tendencije jelinizacije
hri{}anstva
1. Su{tinska jelinizacija hri{}anstva:
jeresi
Borba izme|u jeresi i pravoslavqa u periodu otaca nije bila bez veze sa op{tim problemom odnosa jelinizma i hri{}anstva. Jeres je
u osnovi bila jedno mi{qewe, jedan teoretski
ili filosofski stav koji je zauziman u pogledu
neke teme. Izraàvawe mi{qewa i stvarawe
{koli bilo je ne{to {to je jelinizam posebno
negovao i {to u po~etku nije stvaralo nikakve
te{ko}e u odnosima s hri{}anstvom. Pavle ~ak
smatra da je dobro da me|u hri{}anima postoje
jeresi, da se pokaù koji su postojani.
119
Jeres po~iwe da zadobija negativnu konotaciju i da postaje tehni~ki termin u jeziku otaca
Crkve, tek kada po~iwe da se izraàva mi{qewe
ili stav jednog ili vi{e qudi koji dolazi u sukob sa op{tom verom Crkve. Tako jeres u 2. veku posle Hrista po~iwe da zna~i partikularno mi{qewe koje dolazi u sukob sa katoli~anskom verom Crkve. Katoli~anska Crkva je
upravo suprotnost jeresi.
Jeresi koje su se razvile u istoriji hri{}anstva u vremenu koje istraùjemo ne zanimaju nas
po sebi, ve} samo po zna~aju u odnosu jelinizma i
hri{}anstva onoga vremena. Shodno tome, ne}emo istraìvati sve jeresi koje su se pojavile, niti sve probleme koje su sa sobom donele. Zadovoqi}emo se samo time da nazna~imo neke elemente
koji ih povezuju sa jelinizmom.
Od jeresi iz perioda kojim se bavimo najzna~ajnija za istoriju kako hri{}anstva, tako i jelinizma je gnosticizam. Nekada je vladalo mi{qewe, koje je naglasio fon Harnak, da gnosticizam nije ni{ta drugo do o{tra jelinizacija
hri{}anstva. U skladu s ovim mi{qewem jelinska filosofija u susretu s hri{}anstvom odgovorna je za pojavu gnosticizma. Jedna druga
{kola, tzv. religijsko-istorijska, smatra da je
gnosticizam nastavak jedne isto~wa~ke (naro~ito persijske) narodne religije. Me|utim, nedavna istraìvawa, bez ignorisawa izuzetno sloè120
ne slike ovog problema u izvorima, gravitira ka

mi{qewu da prve po~etke gnosticizma treba
traìti u judejskim krugovima, verovatno u Palestini i Siriji, ne{to malo pre pojavqivawa
hri{}anstva (Volson). U ovom slu~aju isto~wa~ki i naro~ito persijski elementi, koji
bez sumwe postoje u gnosticizmu, prenose se u
wega putem judaizma, dok je doprinos jelinske
filosofije primetan u jednom kasnijem stadijumu u razvoju ovog pokreta. Uop{te, religijski
sinkretizam koji je vladao u gr~ko-rimskom svetu bio je plodno tlo za razvoj gnosticizma.
Ako se prihvati ova teorija, tada se gnosticizam u po~etku ne pojavquje kao hri{}anska jeres. Gnosis postoji jo{ u Novom zavetu i u poslanicama apostola Pavla posmatra se kao veoma
ozbiqan problem koji u hri{}anstvo dolazi
spoqa. Tek u 2. veku posle Hrista gnosis se pojavquje u svom kona~nom obliku, sistemati~an
s jasnom integracijom hri{}anstva i upravo u
ovoj ta~ki jelinizam igra zna~ajnu ulogu.
Sadràj u~ewa gnosticizma poznat nam je
uglavnom iz hri{}anskih izvora koji ga pobijaju
i koji se zbog toga u nauci koriste s rezervom. U
ovim izvorima sa~uvani su i samostalni fragmenti iz gnosti~kih spisa, {to ih ~ini veoma
dragocenim. Takvi izvori su spisi otaca Crkve:
Irineja (kraj 2. veka posle Hrista), Ipolita
(235. posle Hrista), Tertulijana ( posle 220.
121
posle Hrista), Klimenta Aleksandrijskog ( posle 215. posle Hrista), Origena (253/4. posle
Hrista) i Epifanija Kiparskog (403. posle
Hrista). Tako|e, dragoceni podaci o gnosticizmu nalaze se i u apokrifnim evan|eqima i Delima apostolskim, naro~ito u tzv. Delima Tominim, verovatno mada se o ovome jo{ raspravqa
Odama Solomonovim, jednom tekstu iz 2. veka
posle Hrista koji je sa~uvan na sirijskom.
Ovim izvorima su u na{e vreme pridodati
jo{ dragoceniji spisi koji se sastoje iz samostalnih, originalnih gnosti~kih tekstova. Radi
se o papirusima koji su otkriveni posledwih godina u tzv. Nag Hammadi u Egiptu i objavqeni su
1946. Svi papirusi su napisani na koptskom, ali
se smatraju prevodima sa nekog gr~kog originala.
Pre nego {to je otkrivena glavna Nag Hammadi
zbirka, prona|ena su tri kodeksa koji sadrè
zna~ajne gnosti~ke tekstove, kao npr. delo Pistij
Sofia (Askew Codex u Britanskom muzeju), Marijino evan|eqe, Mudrost Isusa Hrista i Apokrifna kwiga Jovanova (Berlinski kodeks 8502),
koja je verovatno bila jedan od glavnih izvora
Irineju.
Nalazi u Nag Hammadi koji su najdragoceniji od svih, sastoje se od 13 kodeksa koji sadrè 51
gnosti~ko delo, me|u kojima i poznato Valentijanovo Evan|eqe istine koje je do tada bilo nepoznato, ali i naro~ito zna~ajno za nauku Tomino
122
evan|eqe. Svi ovi noviji nalazi dokazali su da je

slika gnosticizma, koju nam daju oci Crkve koje
smo naveli, u osnovi precizna.
Osim samih gnosti~kih izvora postoje i tekstovi idolopokloni~kog filosofskog i religijskog sadràja koji imaju veze sa gnosticizmom,
kao tzv. Hermesovi spisi. Direktnu srodnost sa
gnosticizmom pokazuju tako|e i mandejizam (aramejskog porekla i antihri{}anska baptisti~ka
jeres 5. veka posle Hrista koja jo{ postoji u Iraku) i manihejstvo, koje je ozbiqno pretilo drevnoj Crkvi od 3. veka pa nadaqe.
Na{ ciq, kao {to smo rekli, nije da izloìmo
u~ewe gnosticizma, ve} da vidimo na kojim ta~no
ta~kama projavquju sli~nosti s jelinskom mi{qu,
ali ni to ne uop{teno, ve} samo koliko ove sli~nosti uti~u na odnos jelinizma i hri{}anstva. Slede}e ta~ke zasluùju sa budu navedene.
a) Gnosiokratija. Kao {to govori i pojam
gnosis ili gnosticizam, osnovna ideja ove jeresi je da ~ovek kona~no dolazi do svoga spasewa
samo putem poznawa istine. Ideja poznawa
svakako da nije strana jelinizmu, niti pak hri{}anstvu, i to u svom najautenti~nijem obliku,
Novom zavetu. Me|utim, prou~avawe raznih sistema gnosticizma pokazuje da je ovde poznawe
intelektualno. Karakteristi~no je da i Saturnil i Vasilidis, dvojica velikih predstavnika
gnosticizma, poistove}uju Boga spasiteqa sa
123
umom, termin pozajmqen iz Aristotelove filosofije. Tako, u potpunoj suprotnosti s hri{}anstvom i u osnovnoj saglasnosti s jelinskom mi{qu, izme|u mnogih se izdvajaju samo izabrani i
uzvi{eniji qudi, oni koji poznaju istinu. Posledice ovog stava gnosticizma su karakteristi~ne za odnos jelinizma i hri{}anstva. Prva
posledica odnosi se na shvatawe predawa poznawa i istine. Gnosticizam je razvio mo`da pre
hri{}anstva ideju apostolskog predawa, smatraju}i da wegovo poznawe poti~e od tajnog
predawa apostola. Ovo prejemstvo Crkva je odbila zanimqivim argumentom da Crkva nije {kola kao {to su jelinske filosofske {kole gde se
istina poseduje i prenosi preko izvesnih
stru~waka izabranima, ve} zajednica gde se
istina doìvqava kao neophodnost izme|u vernih, nezavisno od wihovih umnih sposobnosti.
Zato se apostolsko prejemstvo u Crkvi izraàva kroz episkope, koji nisu bili ni{ta drugo do
predstojateqi zajednica u wihovoj evharistijskoj projavi (v. ranije). Analogna je i druga posledica u istoriji gnosticizma, da upravo zbog
intelektualizma i eklektizma, gnosticizam se
sa izuzetkom Markiona koji predstavqa poseban
slu~aj nikada nije interesovao da osniva crkve. Crkva kao ideja bila je ne{to nepovezivo sa
prirodom gnose, koja je uvek ostajala individu124
alna stvar svakog ~oveka i privilegija izabranih i unutra{wih krugova.

b) Odnos Boga i sveta. Na ovoj ta~ki stvari
se u pogledu odnosa gnosticizma i jelinizma
komplikuju, uglavnom zato {to dolazi do me{awa
mnogih elemenata iz isto~wa~kih religija.
Osnovna karakteristika gnosti~kih sistema je
o{tra suprotnost izme|u duha i materije. Isto~wa~ki, naro~ito persijski, uticaji na gnosticizam pretvaraju ovu suprotnost u dualizam: svet
poti~e od dve sile koje postoje pre wega, svetlosti i tame, duha i materije itd. Ovaj dualizam mo`da ne bi mogao da se smatra tipi~no jelinskim.
Ako, me|utim, izuzmemo kosmolo{ku stranu ove
ideje, dakle mesto koje zauzima suprotnost duha i
materije prilikom stvarawa sveta, ovo suprotstavqawe nije bez veze s jelinskom filosofijom i to
u wenom platonskom izrazu. Tako npr. shvatawe
materije koje imaju dva velika predstavnika gnosticizma, Valentijan i Vasilidis, je da ona predstavqa suprotnost puno}i koja se pruà od Boga
ka svetu istinskog postojawa, reklo bi se i
zato ono {to Vasilidis naziva materijom, Valentijan to naziva prazninom, dakle nebi}em po platonskom izrazu.
Upravo ovo suprotstavqawe duha i materije
i identifikovawe materije sa zlom formira mo`da najzna~ajniju karakteristiku gnosticizma:
odvajawe Boga i sveta na taj na~in da dolazi do
125
potrebe ~itavog niza posrednika (ve~nih po

gnosticima) da bi se premostila ova provalija.
I ovde se ~ini da jelinska filosofija ima veze
sa kosmologijom gnosticizma. U periodu koji istraùjemo jelinska misao je udaqila Boga od sveta mo`da zbog reakcije protiv antropomorfizma bogova u klasi~noj antici i po~ela je da
prihvata neku vrstu posredni~ke teogonije koja
bi mogla objasniti nastanak sveta. Tako, neopitagorejci 1. veka govore o jednoj takvoj kosmogoniji, dok Filon, koriste}i judejski na~in izraàvawa teogoniju posmatra kao angelogoniju.
Gnostici, pod uticajem i judaizma i jelinizma,
povezuju u svojim sistemima teogoniju sa angelogonijom da bi objasnili nastanak materijalnog
sveta koji kao sedi{te zla nikada ne treba da ima
bilo kakve veze s Bogom. Shodno tome, jedno je
Bog, a drugo demijurg Bog (termin preuzet iz platonizma).
Ovo otu|ewe Boga od sveta (Markion naziva
Boga strancem dakle, u odnosu na svet) stvara u gnosticizmu intenzivni asketizam. Ovaj
asketizam proizlazio je iz ga|ewa prema svemu
materijalnom i odveo je neke gnostike na prirodan, ali suprotan na~in do bluda (antinomizam). Nezavisno od toga, asketizam kao reakcija
na materiju i weno zanemarivawe je ne{to {to se
sve vi{e razvija u jelinizmu onoga vremena (neoplatonizam izraàva upravo ovaj stav). Asketi126
zam i uzdràwe razvijaju se u ovom periodu i u

hri{}anstvu, ali iz potpuno druga~ijih razloga.
Kao {to }emo videti kasnije kada se budemo bavili najve}im hri{}anskim protivnikom gnostika, Irinejem, ovo ga|ewe prema materijalnom
svetu bilo je glavna ta~ka koja ga je na~inila neprihvatqivim za hri{}anstvo.
v) Antiistoricizam i jedna wegova konkretna forma: doketizam. Shvatawe da je materija sedi{te zla imalo je za rezultat i iskqu~ivawe ideje da je ikada bilo mogu}e da se Bog na realan na~in ume{a u istoriju. Gnosticizam je u
toku svog razvoja u hri{}ansku jeres govorio o
o~ove~ewu Spasiteqa, ali ga je shvatao fenomenolo{ki (od glagola dokein = ~ini se, poti~e
termin doketizam). Hristovo ro|ewe i wegovo
stradawe nisu bili stvarni, ve} fenomenolo{ki. Istorijsko postojawe podrazumeva promenu, trule`nost i zlo i zato ne moè biti stvarno
postojawe, niti da ima veze s dobrim Bogom. Bog
ne samo da je stranac prema svetu, ve} i prema
istoriji.
I ovaj negativni stav prema istoriji ima veze s jelinizmom, bar onoga vremena. Jelinizam je
do{ao do ta~ke da identifikuje bitije sa stati~no{}u svih bi}a. Svaka promena ili pokretnost, kao {to je propadqivost u istoriji, podrazumeva udaqavawe od bitija. Naro~ito kada je posredi Bog, nikada nije moglo biti re~i o o~ove127
~ewu a da to ne izazove ironiju kod gr~kih filosofa, kao {to se da videti kod neznaboà~kog
gr~kog filosofa Kelsa, kome je u posebnom spisu
odgovorio Origen. U neoplatonizmu se ovaj negativni stav prema istoriji naro~ito razvio. Plotin je, po svom biografu Porfiriju, odbijao da
govori o precima i svojoj biografiji koju je smatrao nebitnom za svoje pravo bi}e.
U ovoj ta~ki hri{}anstvo se suo~ilo koliko
s gnosticizmom, toliko i s jelinizmom onoga
vremena. Uskoro }emo istraìti glavne aktere
borbe Crkve protiv gnosticzma i vide}emo koliko je Crkva bila osetqiva na temu istorije. Ne
samo da je izri~ito osudila doketizam, ve} je insistirala na istorijskom karakteru hri{}anske
religije. Tako, da bi pobila gnosticizam, Crkva
je razvila ideju istorijskog (a ne ideolo{kog)
apostolskog prejemstva, kanon Novoga zaveta i
simvole vere, kao garante istorijskog postojawa
Crkve. Uop{te, poloàj istorije u teologiji
otaca bio je jedan od najbitnijih kriterijuma odnosa hri{}anstva s jelinizmom.
Montanizam predstavqa drugu veliku jeres
iz perioda koji istraùjemo. Wen osniva~ je
Montan, koji je pri{ao hri{}anstvu iz idolatrije sredinom 2. veka posle Hrista, da bi odmah
u Frigiji sastavio prvo jezgro shizmati~ke grupe koja je mu~ila Crkvu sve do 5. ili 6. veka posle
Hrista kako na istoku, tako i na zapadu. Monat128
nizam je u osnovi bio jedan entuzijasti~ki fenomen, ~ija je glavna karakteristika bila ube|ewe
wegovih pripadnika da se nalaze pod neposrednim vo|stvom Svetoga Duha i da samo oni ìve u
jednostavnosti prvog hri{}anstva i budu}im darovima Carstva Boìjeg. Ovo ube|ewe su neprestano hranile vesti o misti~nim pojavqivawima Hrista i Paraklita koja su uzrokovala napade
entuzijazma i histerije kod narodnih masa.
U po~etku je montanizam nije zastupao neko
teoretsko u~ewe, ve} je samo insistirao na strogoj askezi, sve do toga da je osu|ivan, ako ne brak
uop{te, ali svakako drugi brak, svaki eti~ki
prestup, kao i beg u trenutku progona. Ova eti~ka
strogost navela je brojne savremenike da mu se
dive i da mu pristupe, kao veliki teolog Tertulijan. Ovaj prakti~ni karakter montanizma odaje
utisak da se ne radi o jeresi, ve} o shizmi. Ali u
stvarnosti wegovi koreni su teolo{ki i ne u
potpunosti bez veze s na{om op{tijom temom.
Istorijsko povezivawe montanizma s jelinizmom nije mogu}e dokazati, po{to o~igledno ne
postoji direktna zavisnost. U {irem okviru
hri{}anskog i jelinskog pogleda na svet, me|utim, treba se osvrnuti na nekoliko zna~ajnih
elementa.
Od prvih dana hri{}anstva na jelinskom tlu
pojavile su se tendencije da se protuma~i vera u
Svetoga Duha kao jedan vid boànskog nadahnu}a,
129
proro{tva, natprirodnih sila itd. koji se dodequju izvesnim osobama. Ovakve namere, koje su se
pojavile u Korintu, apostol Pavle osporava
strogom osudom individualizma: Sveti Duh je
zajednica i ne stvara individualna psiholo{ka iskustva darova i nadahnu}a, niti redove
privilegovanih duhonosaca, ve} izgra|uje
zajednicu Crkve. Zbog toga je najve}i dar Duha
qubav.
U vreme montanizma problem zadobija novu
formu. U osnovi, pojavom ove jeresi radilo se o
temi, u kojoj meri istorijska i institucionalna
strana imaju su{tinski zna~aj. Monatnisti su
pobijali svaku ideju jerarhije, organizacije,
istorijskog prejemstva itd. u Crkvi. Na taj na~in su su{tinski stvorili dilemu: duh ili
istorija. Zbog toga ~ak i Hristova li~nost u svojoj istorijskoj pojavnosti nije imala za wih nikakav zna~aj. Zna~ajan je bio Duh kao iskustvo pojedinca.
Su{tina problema montanizma nalazila se
upravo u ovoj dilemi i to se moè primetiti iz
polemike koju su protiv wega vodili teolozi
onoga vremena, kao sveti Irinej. U jednoj antimontanisti~koj poslanici mu~enicima u Lionu
i Vieni koju je sa~uvao Evesevije u svojoj Crkvenoj istoriji i koja se pripisuje Irineju, razvija
se ideja da Svetog Duha nemaju oni koji prori~u
i imaju natprirodna iskustva, ve} mu~enici koji
130
daju svoj ìvot za Hrista. Tako se Duh neraskidivo vezuje za istorijskog Isusa. Od sli~nog zna~aja je i nastojawe Irinejevo i drugih wegovih
savremenika antimontanista na ideji istorijskog apostolskog prejemstva i slu`bi episkopa.
Sve ovo pokazuje da reakcija koju je u Crkvi izazvao montanizam nije bila u potpunosti bez veze
sa onom koju je izazvao gnosticizam, i da mnogi
problemi pogleda na svet jelinizma i hri{}anstva koje smo naveli ranije govore}i o gnosticizmu, vaè i za montanizam, naro~ito za problem
istorije.
2. Umerena jelinizacija hri{}anstva:
apologeti
Dok se u slu~aju jeresi koje smo istraìvali
hri{}anski pogled na svet u potpunosti pot~iwava jelinizmu (a ~esto i drugim formama mi{qewa), u slu~aju apologeta 2. veka posle Hrista, uticaj jelinizma na hri{}ansku misao je veoma jak, ali ne uspeva da iskoreni hri{}anski
pogled na svet. Ovaj odnos hri{}anstva i jelinizma smo ovde nazvali umerena jelinizacija hri{}anstva, budu}i da je zaista re~ o jelinizaciji, dakle, o o~uvawu jelinskog na~ina mi{qewa.
Pored toga, zbog razloga koje }emo videti kasnije, ovo o~uvawe nije bilo organsko povezivawe jelinizma i hri{}anstva (ono {to }emo kasnije
nazvati hristijanizacija jelinizma), niti je
131
pak predstavqalo opasnost za hri{}anstvo, kao

{to se dogodilo s jeresima.
Pogledajmo najpre veoma kratko ko su bili
apologeti, da bismo nastavili istraìvawe odnosa jelinizma i hri{}anstva u wihovoj misli.
Reakcija idolopokloni~kog gr~ko-rimskog
sveta na {irewe hri{}anstva bila je veoma
o{tra u 2. veku posle Hrista i projavqivala se
na tri nivoa. Prvi je bio oficijalna dràvna
vlast. Od Neronove epohe (5468. posle Hrista)
hri{}ani su po~eli da bivaju jasno razlikovani od Jevreja kao pripadnici jedne posebne religije i zbog toga su izgubili privilegije za{tite i posebnog tretmana koje je Jevrejima
pruàla rimska dràva. Trebalo je, shodno tome, da oboàvaju avtokratora da ne bi bili osu|eni za bezbo`nost. Odbijawe hri{}ana da
~ine tako ne{to imalo je za posledicu najstroù kaznu. Od epohe avtokratora Trajana (98117.
posle Hrista), konkretno od 112. god. posle
Hrista, povodom pitawa upravnika Vitinije
Plinija Mla|eg odre|eno je da gowewe hri{}ana od dràvnih vlasti ne bude proizvoqno, ve}
samo po potpisanoj optu`nici gra|ana. Ovakvo
stawe trajalo je sve do vremena Dekija (249251.
posle Hrista) i doprinelo je tome da se dràvna
reakcija protiv hri{}anstva premesti na drugi
nivo: na narodno mi{qewe. Sudbina hri{}ana
u pogledu wihovog odnosa prema dràvi zavisi132
la je uglavnom od javnog mwewa. Tako su me|u narodnim masama po~ele da se {ire zastra{uju}e
pri~e na {tetu hri{}ana, koje su izme|u ostalog optuìvali da na svojim sabrawima vr{e
qudo`derske ve~ere, edipovski blud itd. Kona~no, tre}i nivo reakcije dolazio je od idolopokloni~kih filosofa, koji su po~eli o{tro
da napadaju hri{}anstvo. Lukijan sa Samosate,
koji je jedno vreme bio hri{}anin, pisao je satire podsmevaju}i se bratskoj qubavi i zanemarivawu smrti koje su pokazivali hri{}ani, dok
je platonski filosof Kels u svom delu Alhqhj
logoj (otprilike 178. posle Hrista), koje nam je
poznato iz Origenovih dela protiv wega, poku{ao da ospori hri{}anstvo u wegovoj teoretskoj i filosofskoj osnovi.
Apologeti su poku{ali da se suo~e sa ovom
reakcijom na sva tri nivoa koja smo naveli. Svoje
apologije uglavnom su upu}ivale nekom avtokratoru. Poku{ali su da negiraju narodne pri~e na
{tetu hri{}ana. Najvi{e su pak hteli da se suo~e sa filosofima, ne samo da bi odbranili
hri{}anstvo, ve} pre svega s ciqem da privuku
{to vi{e wih hri{}anskoj veri. Upravo to je
prisililo apologete da traè dodirne ta~ke izme|u hri{}anstva i jelinske filosofije, {to
~ini wihovo delo zna~ajnim u pogledu odnosa jelinizma i hri{}anstva.
133
3. Prvi apologeti
U istoriji se Kodrat smatra prvim apologetom. On je verovatno bio iz Male Azije i u~enik
apostola, a ne episkop Atine Kodrat, s kojim ga
je gre{kom identifikovao Jeronim. Evsevije Kesarijski je u svojoj Istoriji Crkve sa~uvao jedan
fragment apologije koju je Kodrat uputio avtokratoru Hadrijanu povodom jednog progona hri{}ana. Ovaj fragment govori o svedo~anstvima
qudi koji su jo{ uvek ìveli i koji su ~udesno
izle~eni ili vaskrsnuti o ~udima Isusovim.
Pored Kodrata, Evesevije navodi jo{ jednog
apologetu, atinskog filosofa Aristida. Wegova apologija avtokratoru Hadrijanu je izgubqena, ali je 1889. god. na Sinaju prona|en veran
prevod na sirijski, da bi se kasnije uvidelo da
se sadràj ove apologije nalazi integrisan u delu @ivot Varlaama i Joasafa koje je sa~uvano
me|u delima Jovana Damaskina. Ova apologija
uglavnom sadrì polemiku protiv varvara, Grka i Jevreja, sa optu`bom da varvari (Haldejci
itd.) oboàvaju razne prirodne elemente, Grci
svojim bogovima pripisuju qudske slabosti,
dok se Jevreju prepu{taju formalizmu, oboàvawu an|ela itd. Samo su hri{}ani zadràli
autenti~an i ~ist pristup Bogu i vode eti~ki
besprekoran ìvot.
134
Za na{u temu zanimqivo je slede}e mesto iz

Aristidove apologije: da bi ostvario dodirnu
ta~ku s jelinskom filosofijom, ovaj apologeta
poku{ava da do Boga stigne putem navo|ewa harmonije sveta, kretawa zvezda i sl. Isti metod koristi i Platon u svojim Zakonima. To je tipi~no
jelinski metod dokazivawa Boga koji poseduje
opasnosti za hri{}ansku misao, kao {to }emo
videti kasnije. Paralelno s ovim ~isto jelinskim pristupom u~ewu o Bogu, Aristid razvija
intenzivnu eshatologiju: svet }e kona~no biti
podvrgnut stra{nom sudu koji }e u wega doneti
Hristos a jedini razlog zbog koga jo{ nije nastupila kona~na katastrofa sveta su hri{}anske
molitve.
4. Justin
Najzna~ajniji apologeta epohe kojom se bavimo je Justin, filosof i mu~enik, koji je stradao
oko 165. posle Hrista. Rodio se u Flavija Neapolisu (drevnom Sihemu) Palestine u idolopokloni~koj jelinskoj porodici. Vapiju}i za istinom
podu~avao se kod stoi~kih, peripateti~kih i pitagorejskih filosofa, ali razo~aran svima wima, posvetio se prou~avawu Platona, koga je temeqno poznavao. Kona~no, jedan slu~ajan susret
s nekim starcem bio je povod da upozna proroke i
hri{}anstvo, da bi tu na{ao jedinu istinsku i
korisnu filosofiju, kao {to sam kaè, i da se
135
posveti, nose}i ogrta~ filosofa, wenoj filosofskoj odbrani. Osnovao je posebnu {kolu u Rimu, gde se suo~io sa kini~kim filosofom Kriskentom. Od osam dela koliko je napisao, po Evseviju, sa~uvana su samo tri: Prva apologija avtokratoru Antoniju Pobo`nom (138161. posle
Hrista), Druga apologija upu}ena rimskoj skup{tini i Dijalog sa Trifunom koji je prerada
usmene diskusije izme|u Justina i nekog Jevrejina Trifuna u Efesu, oko 135. posle Hrista.
Zna~aj Justina za istoriju odnosa jelinizma
i hri{}anstva je veliki zbog slede}ih razloga:
a) Od svih hri{}anskih teologa onoga vremena Justin ima najpozitivniji stav u pogledu mogu}nosti uskla|ivawa jelinske filosofije i
hri{}anstva. Naravno, on odbija da prihvati
idolatriju i gr~ku religijsku mitologiju, ali ne
i jelinsku filosofiju. Veran mo`da duhu
eklektizma, koji je bio karakteristi~an za filosofiju onoga doba, ali ne bez sopstvenih kriterijuma, podvrgava jelinsku filosofiju kriti~koj kontroli da bi rasudio {ta je u woj dobro,
a {ta treba odbaciti. Tako, stocima priznaje da
imaju zna~ajno eti~ko u~ewe, ali da su wihova
materijalisti~ka, panteisti~ka i fatalisti~ka
shvatawa neprihvatqiva. Isto tako smatra pogre{nim i u~ewe platonizma da je du{a po prirodi besmrtna, a ne od Boga, i da moè da se pre136
seli u druga tela. Tako|e su i mnoga druga mesta

Justinovog u~ewa saglasna s hri{}anstvom.
Upravo ona mesta, na kojima Justin smatra da
se jelinska filosofija poklapa sa hri{}anstvom su va`na. Sli~nosti koje Justin nalazi izme|u platonizma i hri{}anstva je toliko da prelaz iz platonizma u hri{}anstvo za wega ne predstavqa ni{ta revolucionarno kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Naro~ito nagla{ava
Platonovo u~ewe da je Bog van prostora i vremena, bestrastan, nepromewiv, bestelesan i bez
imena. âk i Platonovo u~ewe o stvarawu sveta u
Timaju smatra ta~nim i mnogo puta koristi fraze koje podrazumevaju da je Bog prilikom stvarawa sveta koristio materiju koja je pred-postojala (ideja koju jasno koristi apologeta Atinagora
o kome }emo govoriti kasnije). Tako|e smatra
ta~nom Platonovu ideju da je du{a srodna sa
Bogom, da je dakle ontolo{ki vezana za wega.
v) Justin se ne ograni~ava time da navodi ono
{to smatra sli~nim izme|u jelinske filosofije
i hri{}anstva, ali poku{ava i da opravda ove
sli~nosti. To ~ini na dva na~ina. S jedne strane,
nudi istorijsko obja{wewe razvijaju}i teoriju
(poznatu, kao {to smo videli, jo{ u vreme jelinisti~kog judejstva) da su Grci pozajmili svoje
u~ewe od Mojsija i Staroga zaveta. S druge strane, daje filosofsko obja{wewe koriste}i teo137
riju o logosu. Ovde }emo se malo zadràti, po{to je ova ta~ka zna~ajna.
Pojam logosa kao principa koji obuhvata i
konstitui{e harmoniju sveta razvili su stoici
a Filon ga povezuje sa Starim zavetom. Justin u
ovoj ideji nalazi glavnu ta~ku dodira hri{}anstva s jelinizmom. U Evan|equ po Jovanu postoji
poznato u~ewe da je u li~nosti Isusa Hrista
logos postao telo. Uzimaju}i ovo za polaznu
ta~ku, Justin poku{ava da dokaè da je Hristos
upravo taj logos o kome govori jelinska filosofija. Hristos je dakle princip koji obuhvata,
konstitui{e i obja{wava univerzum: hri{}anstvo nudi ba{ ono {to traè gr~ki filosofi.
Teorija o logosu, onako kako je razvijena
kod stoika, dala je osnovu za wegovo obja{wewe
da su gr~ki filosofi do{li toliko blizu istine pre nego {to logos Boìji postane telo u
li~nosti Isusa Hrista. Po{to logos obuhvata
i odràva svet i svako bi}e u svetu poseduje svoj
logos, postoji seme logosa u stvarawu. Ovaj
semenski logos (o spermatikoj logoj), kako je
nazvana Justinova teorija, obja{wava za{to su
gr~ki filosofi uspeli da na|u istinu jo{ pre
dolaska Hristovog. Na ovaj na~in Justin se kre}e
u dva razli~ita pravca: prvo, dokazuje da sve {to
je ispravno u jelinskoj filosofiji vodi poreklo
od Hrista; drugo, vezuje boga Logosa za svet tako
tesno, da je teologija mogu}a samo na osnovu je138
linske filosofije. Tako se teologija su{tinski

pot~iwava filosofiji i pojam Boga postaje zavistan od shvatawa sveta. Vide}emo nadaqe prilikom vrednovawa koje }emo izneti od kolikog je
zna~aja za hri{}anstvo ova osnovna ta~ka.
5. Ostali apologeti 2. veka posle Hrista
Ostali zna~ajni apologeti, posle Justina, su
wegov u~enik Tatijan, maloazijski besednik i
antimontanista Miltijadis, Apolinarije, episkop Jerapoqa, tako|e antimontanista, Atinagora, Atiwanin, hri{}anski filosof, Teofil,
episkop Antiohije i Meliton, episkop Sarda u
Lidiji. U apologetske spise se tako|e ubrajaju
Poslanica Diognetu nepoznatog autora i Pobijawe spoqnih filosofa od Ermije.
Od ovih apologetskih dela izabra}emo ovde
samo odre|ena, koja }e nam pomo}i da stvorimo
sliku odnosa jelinizma i hri{}anstva u periodu
koji istraùjemo.
Apologeta koji se izdvaja zbog stava koji zauzima u pogledu odnosa jelinske filosofije i
hri{}anstva je Tatijan. On je, zajedno sa Tertulijanom, jedan od najkategori~nijih protivnika
svakog odnosa filosofije i hri{}anstva. U svom
delu Obra}awe Jelinima odbacuje celokupno jelinsko obrazovawe i ~ak kaè da Grci sve {to je
dobro kod wih duguju varavarima. Ovde je posredi ekstremni slu~aj mr`we prema jelinizmu, mo139
`da kao reakcija na prevladavawe jelinskog duha

u isto~nim oblastima. Tatijan je ro|en u Siriji
i nije iskqu~eno da wegova mr`wa prema Grcima
ima rasisti~ke konotacije (V. Jeger). Ovaj apologeta u istoriji je ostao poznat po svom radu na
Diatesaronu, u kome poku{ava da me|usobno
harmonizuje ~etiri evan|eqa uzimaju}i za osnovu hronolo{ki okvir koji nudi Evan|eqe po Jovanu. Ovo delo je izvorno verovatno napisano na
sirijskom, ali je veoma rano prevedeno na gr~ki.
Tako|e, zasluùje da se ukratko zadrìmo na
Atinagori, ovom atinskom filosofu koji ceni,
kao i Justin, jelinsku misao, ali, nasuprot Justinu, su{tinski se ne slaè sa platonizmom.
Wegovo delo Poslanstvo o hri{}anima koje je
upu}eno Marku Aureliju i wegovom sinu Komodu, poku{ava da opovrgne narodne optu`be protiv hri{}ana: bezbo`nost, qudo`derske ve~ere,
edipovski blud. S filosofskog i teolo{kog stanovi{ta zanimqivo je drugo wegovo delo O vaskrsewu mrtvih, mo`da najboqe delo rane hri{}anske kwièvnosti na ovu temu. U pogledu jelinizma, ono {to je zna~ajno je da Atinagora smatra da je telo neotu|ivi element ~ovekove prirode. Ovu svoju filosofsku tezu argumentuje tako
{to tvrdi da }e biti vaskrsewa mrtvih da bi se
nagradilo ili pak kaznilo telo za ~ovekova dela.
Vaskrsewe mrtvih, tako|e nagla{ava Atinagora,
nije rezultat prirodnih svojstava du{e ili ~o140
veka uop{te, ve} posledica iskqu~ivo svemo}i

Boìje. Re~ je o jednom biblijskom suo~avawu
jednog Grka s jelinizmom na centralnoj ta~ki
wegove razlike u odnosu na hri{}anstvo koji
izme|u ostalog nije u potpunosti odbacio jelinski na~in mi{qewa.
Tako|e je zanimqiv apologeta Teofil od koga su sa~uvane tri kwige Avtoliku. U ovom delu
imamo osnove trijadolo{ke teologije koja }e se
kasnije razviti u Crkvi. Iz wegovog trijadolo{kog u~ewa filosofski je zanimqivo razlikovawe koji ~ini izme|u neiskazanog (endiaqetoj)
i iskazanog (proforikoj) logosa. Prvi postoji
ve~no kod Boga pre postanka sveta, dok se drugi
pojavquje prilikom stvarawa Adama. Ovo je prvi
ozbiqan filosofski poku{aj da se prevazi|e veliki problem koji je u Crkvu donela Justinova
teologija, koja je identifikovala logos Boìji sa kosmolo{kim logosom jelinske filosofije. Bi}e svakako potrebno da pro|e dosta vremena dok se ne izna|e re{ewe ovog problema. U
pogledu besmrtnosti du{e, Teofil zauzima
sredwu poziciju, nagla{avaju}i da du{a nije besmrtna, niti smrtna po svojoj prirodi, ve} podlo`na podjednako smrti i besmrtnosti, analogno
tome kako ~ovek upotrebqava svoju slobodu.
Kona~no, Poslanica Diognetu ponovo nam
donosi teoriju o logosu. Po ovoj poslanici
svet je stvorio logos koji je kreator i tvorac
141
svega i ~ijoj tajni se pokoravaju svi elementi. Ovde je vidno usvajawe stoi~ke kosmologije
jednog hri{}anskog mislioca.
Jedan od posledwih Grka apologeta 2. veka,
Meliton Sardski (oko 197. posle Hrista) posebno je zanimqiv za odnos hri{}anstva s jelinskom kwièvno{}u. Wegovo delo O Pashi, koje je
otkriveno tek pre tridesetak godina, bilo je jedno od najpoznatijih svoga vremena; prevedeno je
na mnoge drevne jezike i uticalo je na drevne
autore (Klimenta Aleksandrijskog, Ipolita
itd.), kao i na himnografiju, liturgiku i omilitiku drevne Crkve. Re~ je o jednoj besedi napisanoj s puno ume}a u usmenoj formi.
Ako se uzme u obzir da je mi{qewe koje je
vladalo bilo da jelinsko besedni{tvo nije uticalo na hri{}ansku omilitiku pre 3. veka posle
Hrista, prou~avawe ove besede je naro~ito zanimqivo. Dok starije besede, kao npr. 2. Klimentova nisu imale nikakve veze s pravilima jelinske retorike (koju su gnostici, nasuprot tome, rano uveli u upotrebu), delo Melitona Sardskog je po stilu i po rasporedu materijala pod
uticajem metoda druge sofistike. Koristi obra}awa i pitawa, suprotnosti i paralelizme, anaforu (po~etak re~enica ili fraza koje se nastavqaju na isti na~in) i omiotelevtu (svr{avawe re~enica na isti na~in). Ovo je prvi pisani
hri{}anski tekst po pravilima jelinske retori142
ke. S ovim delom su{tinski otpo~iwe uticaj jelinske retorike na hri{}ansku kwièvnost,
onako kako je vidimo kasnije razvijenu kod Origena i Ipolita.
V
Prva pojava hristijanizovanog jelinizma
Kao {to smo videli u prethodnoj glavi, 2. vek
je bio odlu~uju}i za odnose jelinizma i hri{}anstva. Postalo je jasno da je istorijski put
hri{}anstva neraskidivo vezan za jelinizam.
Me|utim, ovo vezivawe nije bilo bezopasno za
hri{}anstvo. Najve}a opasnost bila je jelinizacije hri{}anstva u toj meri da hri{}anstvo su{tinski postane jedan ogranak, jedna jeres jelinizma. U jeresima koje smo istraìli ova opasnost nije izbegnuta. Elementi jelinskog pogleda na svet zamenili su osnovne stavove hri{}anstva, {to je imalo za posledicu radikalnu promenu posledweg. U slu~aju apologeta ovo se dogodilo samo delimi~no. Zahvaquju}i probirqivosti ovih hri{}anskih mislilaca, mnogi od
osnovnih jelinskih pogleda na svet nisu na{li
svoj put do hri{}anstva. Apologeti su insistirali na o~uvawu osnovnih na~ela vere Crkve i
odbacili su svako jelinsko u~ewe koje im je bilo
suprotno. Ali jelinska misao nije bila ne{to
{to se moglo ograni~iti na konkretne teme
143
ili na~ela vere. Ona je proìmala sve i na kraju

krajeva bila je stvar metodologije, ticala se dakle op{teg stava koji ~ovek zauzima prema svetu
i bogovima. Na ovoj ta~ki, kao {to smo videli,
apologeti su prilikom svog poku{aja da harmonizuju hri{}anstvo s jelinskom mi{qu, provukli jelinizam kroz hri{}anski stav prema svetu
na rizi~an na~in. Ovaj fenomen nazvali smo umerena jelinizacija hri{}anstva. Sami apologeti
nisu bili jeretici i to zahvaquju}i svojoj probirqivosti. Posejali su, me|utim, seme za stra{ne jeresi koje su mu~ile Crkvu u 3. i 4. veku.
Na~in na koji se Crkva suo~ila kako s prvim
jeresima koje smo istraìli, tako i sa onima koje
su kasnije proistekle iz umerene jelinizacije
hri{}anstva apologeta, povezan je s celokupnim
problemom odnosa jelinizma i hri{}anstva u 2.
veku. Uporedo sa odvijawem kako ekstremne, tako
i umerene jelinizacije hri{}anstva, razvijao se
u 2. veku i jedan obrnuti proces u odnosu jelinizma i hri{}anstva. Bio je to poku{aj hri{}anstva da su{tinski ovlada jelinizmom, dakle, da
do|e do hristijanizacije jelinizma, ne samo povr{no ve} i su{tinski.
Zanimqivo je da su, u istoriji epohe kojom se
bavimo, prvi koji su poku{ali da hristijanizuju
jelinizam bili sami Grci. To zna~i da ova hristijanizacija nije bila odbacivawe jelinizma,
ve} preobraàj, prilikom koga su osnovna pita144
wa i interesovawa jelinskog duha zadovoqena

odgovorima koji nisu bili jelinski. Na taj na~in je ovaj veliki preobraàj dokazao da hri{}anstvo moè da pravi duboku razliku izme|u
pitawa i odgovora jelinske kulture, po{to su
postojala stvarna pitawa naravno ne samo racionalna, ve} pre svega egzistencijalna koja su
samo Grci svojim na~inim mi{qewa bili u stawu da formuli{u. Neka od wih, kao npr. kosmolo{ka, ontolo{ka itd., ve} smo naveli u prethodnim glavama. Ali upravo to da su takva pitawa i agonije tipi~no, ako ne iskqu~ivo, jelinske, na{la zadovoqavaju}e odgovore u jednom pogledu na svet koji u svojoj osnovi judejskoj
nikada nije postavqao takvu vrstu pitawa, predstavqa poduhvat gr~kih otaca ravan ~udu. Ovo
~udo, koje je zahtevalo retko kreativnu misao, dovr{eno je i pokazano u svoj svojoj veli~ini u 4.
veku, u zlatnom periodu otaca Crkve. Me|utim, wegov po~etak, bez koga nikada ne bi do{lo
do tog zlatnog perioda, je u 2. veku. Re~ je o
strujawu ~iji su predstavnici jednostavni i nepretenciozni mislioci ~ija je zajedni~ka karakteristika da, za razliku od apologeta, nisu bili
akademski teolozi, ve} episkopi i pastiri. Ovo
je, vide}emo, od velikog zna~aja.
U odeqcima koji slede ove oce i pisce podeli}emo u dve kategorije. U prvu }emo ubrojati
one koji su ostali poznati u istoriji pod nazi145
vom apostolski oci. U drugoj }emo se posvetiti posebno Irineju, koji istorijski priprema
otvarawe zlatne epohe otaca i nudi nam prve
celovite uzorke hristijanizacije jelinizma.
1. Apostolski oci
Ovaj naziv je najpre dodeqen petorici ranih
hri{}anskih pisaca koji su se smatrali na neki
na~in li~no povezanim s apostolima, kao Varnava, Klimet Rimski, Igwatije Antiohijski, Polikarp Smirnski i Jerma. Kasnije su ovim piscima pridodati Papija Jerapoqski, Poslanica
Diognetu i U~ewe dvanaestorice apostola. Od
ovih se U~ewe (= Didahi) i Poslanica Varnavina i Jermin pastir kako u pogledu forme, tako i
sadràja, mogu uvrstiti u drugu kategoriju spisa, dok Poslanica Diognetu o kojoj smo ranije govorili pripada kategoriji apologetskih dela.
Tako, u kategoriji dela apostolskih otaca su{tinski preostaju dela Klimenta Rimskog, Igwatija, Polikarpa i Papije. Od wih su za odnos
jelinizma i hri{}anstva neposredno zanimqiva
uglavnom prva dva.
Kliment Rimski. Kliment Rimski bio je veoma rano izuzetno poznat i po{tovan u ranoj Crkvi. Mnogi (npr. Origen i Evsevije) identifikuju ga sa saradnikom apostola Pavla, Klimentom, koji se navodi u poslanici Filipqanima
(4, 3), dok ga drugi, kao Irinej, smatraju tre}im,
146
posle Petra, episkopom Rima. Delo po kome je veoma rano postao poznat u hri{}anskoj starini je
Poslanica Korin}anima, napisana oko 96. god.
posle Hrista. Ovo delo je bilo toliko zna~ajno
da je uvr{}eno u Aleksandrijski kodeks Biblije,
dok je u sirijskoj Crkvi smatrano delom Svetog
pisma. Povod za pisawe poslanice bio je neki
nemir u korintskoj Crkvi posle kog su prezviteri te Crkve izgubili svoju funkciju. Klimet
interveni{e da bi naglasio da crkvene slu`be
ne crpe svoju vlast od naroda, te da klirici ne
podlegù sudu naroda treba li ili ne da zadrè
vlast. Izvor vlasti u Crkvi je Bog, koji je posredstvom Hrista i apostola postavio klirike u Crkvi. Na ovaj na~in Kliment u svojoj poslanici u teoriju crkvenog prava uvodi dva osnovna
principa: boànski karakter (iure divino) crkvenih slu`bi i apostolsko prejemstvo. Oba ova
principa ostala su temeqna u Kanonskom pravu.
U svom poku{aju da pridobije Korin}ane za
svoje stavove, Kliment pribegava argumentima
koji su zna~ajni za odnos jelinizma i hri{}anstva. Pored toga {to navodi disciplinu i organizaciju rimske vojske kojima se dive narodi
onoga vremena (gl. 37), Klimet poku{ava da svoja
mi{qewa utemeqi na dvostrukoj filosofskoj
osnovi: na politi~koj i eti~koj filosofiji Grka i u stoi~koj kosmologiji.
147
Poznata 20. glava poslanice je lep opis harmonije i poretka koji vladaju u prirodi. Sve se
doga|a s merom i po redu; ni{ta ne prevazilazi
granice koje je tvorac postavio. Ovaj opis nadahnut je stoi~kom filosofijom i ima isti ciq kao
i jelinska misao uop{te: da iz konstatacije kosmi~ke harmonije izvede eti~ke, pa ~ak i politi~ke, zakqu~ke. Isti boànski principi koji
postoje u tvorevini, dakle, red i harmonija, ~ine
da i qudsko dru{tvo bude organizovana celina.
Primenu ove kosmi~ke slike na Crkvu i wen
poredak, Kliment vr{i u ostatku svoje poslanice, koriste}i jelinske ideje. Argument da veliki ne mogu biti bez malih, niti mali bez velikih (gl. 37) nalazi se kod Sofokla, dok se povezivawe ove slike koje ~ini Klimet, sa op{tim principom kod svega postoji izvesno me{awe i u tome leì korisnost, ideja je koju tako|e izraàva
Euripid u jednom fragmentu tragedije Eol. Ova
ideja me{awa (krasij), koja postaje jo{ izrazitija u sinteti~kom obliku u kome Klimet koristi
termin (sukrasij), zna~ila je za stare Grke, kao
{to je poznato, mnogo vi{e nego prosto me{awe
(mixij). Od po~etne upotrebe u medicini, pojam
krasij dospeo je do politi~ke filosofije Grka
da bi izrazio neraskidivo i harmoni~no jedinstvo razli~itih socijalnih elemenata koji su sa~iwavali anti~ki grad (polij). Ista ideja je,
tako|e, izraàvala jedinstvo i harmoniju koje
148
karakteri{u svet, povezuju}i tako kosmologiju s

politi~kom i eti~kom filosofijom.
Sve ovo pokazuje da su Kliment kao i primaoci wegove poslanice bili poznavaoci jelinskog obrazovawa i da nisu oklevali da koriste jelinsku filosofiju onoga vremena u svojoj
teologiji. Postoji, me|utim, jedna osnovna razlika u odnosu Klimenta prema jelinskoj filosofiji u pore|ewu sa apologetima (npr. Justinom),
o kojima smo govorili ranije. Vredno je pa`we
da u 20. glavi svoje poslanice, gde koristi slike
iz stoi~ke filosofije, Kliment ne pravi ni insinuaciju teolo{kog opravdawa stoi~ke kosmologije. Ne govori, kao Justin, o pojmu logosa da
bi time povezao svet sa Bogom ili Hristom. Red i
harmonija u prirodi su rezultat voqe i slobode
Boìje. Klimentova kosmologija je ktisiologija
(v. ranije), dakle, ne{to {to kosmi~ku harmoniju ne ~ini elementom uro|enim svetu, ve} zavisnom od slobode Boìje koji moè svakog momenta da je poremeti (wegov dah je u nama, i kada ho}e, uze}e ga gl. 21).
Ovo svo|ewe sveta na tvorevinu, koje je,
kao {to smo videli, karakteristi~no za Pavla i
Novi zavet uop{te, kr{tava jelinsku misao u biblijske kategorije hristijanizuje je. Tako se
Klimentovo navo|ewe pojma harmonije u wegovoj
poslanici stalno povezuje s pojmom tela Hristovog i qubavi, upravo kao i kod apostola Pa149
vla. Korintski hri{}ani mogu da nau~e mnogo o

jedinstvu Crkve iz jedinstva sveta. Crkva, me|utim, predstavqa jedinstvo koje ne zavisi od ove
usa|ene harmonije, ve} od voqe Boìje, {to, u suprotnosti sa demokratskim jelinskim gradom,
stvara boànsko pravo u organizaciji Crkve. Tako, dok su slike na koje se oslawa Klimentova argumentacija (kosmi~ka harmonija, me{awe
itd.) preuzete iz jelinske misli, rezultat do koga vode nije tipi~no jelinski. Klimentov jelinizam ne jelinizuje wegovo hri{}anstvo. Primetna je tendencija ka obrnutom, ali smo jo{ daleko od wenog dovr{avawa.
Igwatije Antiohijski. Li~nosti svetog
Igwatija oli~ava jednu od najupe~atqivijih pojava u drevnoj Crkvi. Kao {to pokazuju wegove poslanice, veoma duboki religijski doìvqaji i
strasna qubav (erwj, kao {to sam pi{e) prema
Hristu odveli su ga sa odlu~nom èqom u mu~eni{tvo. U vreme avtokratora Trajana, tada{wi
episkop Antiohije, odveden je iz Sirije u Rim, da
bi ga vlasti predale zverima rimske arene (oko
112. posle Hrista). Upravo je tokom ovog putovawa napisao sedam poslanica koje su sa~uvane. Iz
Smirne je pisao crkvama Efesa, Magnezije, Tralije i Rima, a iz Troade crkvama Smirne i Filadelfije, kao i episkopu Smirne Polikarpu.
Iz ovih poslanica se vidi da se Igwatije bez
problema sluìo gr~kim jezikom, ali s jednim
150
potpuno originalnim li~nim stilom, u kome povezuje najsmeliju jezi~ku bezobli~nost s probranom retorikom. Ovaj me{oviti stil svedo~i da
Igwatije nije pridavao mnogo zna~aja jeziku i
formi svoga izraza, ve} ih je koristio spontano,
kako su mu nalagali wegovi doìvqaji.
Igwatijev zna~aj u istorijskom procesu odnosa jelinizma i hri{}anstva je veliki, iako je
wegovo priznavawe nedovoqno nagla{eno u delima istori~ara. Da bismo shvatili ovaj zna~aj,
ukratko }emo analizirati kqu~nu temu Igwatijeve misli, koja je direktno povezana i s jelinskom mi{qu i s wenom hristijanizacijom, koja }e prve plodove dati kasnije. Re~ je o pojmu ìvota i odnosu prema istini.
U jelinskoj misli istina se identifikuje sa
bitijem sveta i bi}a, dok je ìvot ne{to {to je
pridodato bi}u, wegovoj istini, ne{to {to
bi}a imaju ili nemaju. Tako je za jelinsku misao
jedan predmet, npr. kamen, istinit. Isto vaì za
jednu ìvotiwu ili ~oveka koji imaju ìvot. Re~
ìvot izraàva ne{to sekundarno, kvalitet
koji dodajemo ne~emu {to ve} jeste. Drugim re~ima, ìvot nije krajwa i apsolutna ontolo{ka
kategorija, ne identifikuje se sa istinom. Jedino {to moèmo re}i o ìvotu u jelinskoj misli
je to da izraàva dinamiku prirode bi}a (re~ fusij, kao {to je poznato, poti~e od glagola fuw, i
shodno tome izraàva dinamizam koji poseduje
151
bitije kao priroda). Tako, kada se istina identifikuje s prirodom bi}a, povezuje se i sa ìvotom. Ali ovo povezivawe nije identifikacija
dva pojma. Postoje i bi}a koja po svojoj prirodi
nemaju ìvot uprkos tome ona imaju svoju
istinu, ona su istinska. Tako, u jelinskoj misli
bitije (istina) i ìvot nisu identi~ni. Da ne{to jeste nije neophodno da ìvi.
Pa`qivo i duboko prou~avawe Igwatija postavqa nas pred ovaj veliki problem. Jo{ u Evan|equ po Jovanu, koje ~ini se Igwatije poznaje, dolazi do identifikacije istine i ìvota na upe~atqiv na~in. Mnogi egzegeti su skloni tuma~ewu pojma ìvota u Evan|equ po Jovanu u ~isto judejskim formama: identifikacija istine i ìvota ne zna~i ni{ta drugo nego da je istina praksa (= delovawe), dakle primena. Tako se dolazi do
eti~ke dimenzije istine (~initi istinu) i
evan|eqe se u potpunosti otu|uje od jelinskog
mentaliteta koji istinu povezuje sa bitijem bi}a
(einai twn ontwn).
Da li je ovakvo tuma~ewe Evan|eqa po Jovanu
ta~no vrlo je diskutabilno. Naro~ito pak za Igwatijevu misao, takvo tuma~ewe ìvota (kao
prakse) ne vaì. Igwatije je u svojoj misli Grk
i kada kaè ìvot misli na ne{to ontolo{ko,
a ne prakti~no, na ~iwenicu da neko ili ne{to
postoji. Ovo se moè videti u teologiji koju razvija o boànskoj evharistiji. Da bi opisao nazi152
va je lek besmrtnosti, {to je mnoge biblijske

teologe potaklo da ga optuè da jelinizuje rano hri{}anstvo kao da je izvorno i autenti~no
hri{}anstvo bilo ne{to judejsko. Zaista, Igwatije u evharistiji vidi ne{to ontolo{ko a
ne prosto jednu praksu Crkve. Drugim re~ima,
vidi ne{to {to ima posledice po bitije ~oveka,
po wegovu istinu. I ovde ostaje Grk. Pitawe je,
me|utim, da li prilikom davawa odgovora na ovu
temu ostaje vezan za tipi~no jelinski mentalitet. Upravo ovde pa`qivi prou~avalac nazire
prvo seme hristijanizacije jelinizma.
Za Igwatija je evharistija lek besmrtnosti, ne zato {to u svojoj prirodi poseduje neku silu ili potencijal ìvota (v. gr~ku re~ fuw
fusij). Ova karakteristika koju pripisuje evharistiji nema ni{ta magi~no ili pagansko.
Ono {to u Igwatijevoj misli odre|uje evharistiju jeste zajednica koja podrazumeva sakupqawe na jednom mestu, dakle doga|aj zajedni~arewa. Zbog ovoga razloga Igwatije je poznat po svom
insistirawu na zna~aju koji ima episkop: on je
predstojateq na evharistiji, on daje kao sam Bog
evharistiju kao ìvot ~lanovima zajednice i zato se van episkopa ne moè zamisliti istinski
ìvot. Tako se besmrtnost, tj. ìvot koji daje
evharistija, na kraju krajeva, sastoji u zajedni~arewu koje obezbe|uje zajednica Crkve.
153
Na ovaj na~in Igwatije se istovremeno kre}e

u dva pravca. S jedne strane, u hri{}ansko shvatawe istine unosi ontolo{ki sadràj. Saglasno
s jelinskom mi{qu nagla{ava da se istina identifikuje sa postojawem (aei kai ontwj einai). S
druge pak strane, u jelinsko shvatawe istine
unosi pojam ìvota kao krajwi i apsolutni kriterijum istine. To da neko jeste, zna~i da ìvi.
@ivot daje postojawe i shodno tome istine. @ivot ~ini i bezdu{ne elemente evharistije izvorom ìvota. Grk se tako poziva da nau~i da ìvot
nije kvalitet bi}a, ne{to {to bi}a imaju ili
nemaju, ve} uzrok bi}a. Preobraàj se nastavqa dubqe: ovo poistove}ivawe istine i ìvota,
podvo|ewe ontologije pojmu ìvota, pra}eno je
idejom da ìvot nije ne{to {to pripada prirodi nekog bi}a. Evharistija je ìvot ne od svoje
prirode ìvot nije neko svojstvo koje ima
objekat evharistije, hleb i vino ali od doga|aja zajedni~arewa, dakle sabrawa oko episkopa koje ~ini prirodu evharistije, wene elemente,
ìvot. Kona~no, ovo zna~i da se ìvot i istina
poistove}uju u li~nom zajedni~arewu.
I}i ka daqim zakqu~cima bilo bi previ{e
za Igwatijevu misao. Ovu liniju }e razviti Irinej a do punog izraza dove{}e je veliki oci 4. veka u svom trijadolo{kom bogoslovqu. Igwatije
seje prvo seme koje }e doneti preobraàj jelinizma. Time {to je identifikovao, na na~in na koji
154
smo videli, ìvot i postojawe ili pak da u~ini

ìvot uzrokom postojawa, navodi jelinsku misao
da traì jedan doga|aj li~nog zajedni~arewa koji
je pre sveta i koja ga ~ini da ìvi. Upravo to }e
u~initi misao velikih kapadokijskih otaca da
bi nekoliko generacija kasnije do{lo do potpune hristijanizacije jelinizma.
2. Irinej
Irinej je mo`da najzna~ajniji otac Crkve u 2.
veku. Poreklom iz Male Azije, u mladosti je bio
u~enik episkopa Efesa Polikarpa, kasnije je postao prezviter, a potom (177178) episkop Liona
u Galatiji. Iz wegovog delovawa mogu se izdvojiti dve stvari. Prva je wegova intervencija u sporu oko praznovawa Pashe izme|u rimskog pape
Viktora i Crkava Male Azije koje su Pashu praznovale 14. judejskog meseca nisana (dakle hronolo{ki judejsku Pashu), a ne u nedequ posle 14.
nisana, kao {to je bio obi~aj drugih Crkava i
rimske Crkve. Viktor je prekinuo crkvenu zajednicu s Crkvama Male Azije, a Irinej je pozvao
Viktora da ne bude uporan, po{to ovakve nesuglasice ne naru{avaju, ve} pre prekaquju jedinstvo vere. Jedinstvo Crkve ne treba dovoditi u opasnost zbog stvari koje nisu su{tinske.
Drugo {to je Irinej u~inio u istoriji je borba
protiv gnosticizma s kojom su povezana i wegova
sa~uvana dela. Ta dela su slede}a: a) Opovrgava155
we la`no nazvanoga znawa (poznato kao Protiv

jeresi). Naàlost, od ovog dela su sa~uvani samo
delovi na gr~kom; za ostatak se koristi veoma stari latinski prevod (iz 3. i 4. veka posle Hrista)
kao i drevni verni jermenski i sirijski prevodi
raznih odeqaka. Ovo delo je dragocen izvor, kao
{to smo videli, za izu~avawe gnosticizma. b) Izlagawe apostolske propovedi, delo katihetsko i
apologetsko, bez otvorene polemike protiv jeresi
i v) fragmenti, uglavnom iz poslanica.
Irinejeva misao predstavqa zna~ajnu stanicu na putu odnosa jelinizma i hri{}anstva. Iz
celokupnog wegovog u~ewa slede}e ta~ke su od
posebnog zna~aja za na{u temu:
a) U~ewe o logosu. Slede}i Justina, ~ija
dela Irinej poznaje, poistove}uje logos sveta
tvorevine sa ovaplo}enim logosom evan|eqa,
Hristom. Kao i Justin, i on se sre}e s jelinskom
mi{qu, naro~ito stoi~kom, u ovoj osnovnoj ideji da logos obuhvata i odràva svet, da se on
nalazi svuda i da je kroz wega Bog stvorio svet.
Obojica smatraju da je logos glavna tema Staroga zaveta i kqu~ za poznawe otkrovewa Boìjeg
u istoriji i tvorevini.
Postoji, me|utim, jedna velika razlika izme|u
Justina i Irineja u pogledu ove teme, razlika koja
se direktno ti~e odnosa jelinizma i hri{}anstva,
a sastoji se u tome {to za Irineja prisustvo logosa u tvorevini i Starom zavetu nije ne{to sta156
ti~no, ve} dinami~no u pravcu ovaplo}ewa logosa. Otkrovewe Boìje, dakle, kroz logos pre
ovaplo}ewa nije imalo vrednost po sebi; ono {to
ga zaista ~ini otkrovewem je ovaplo}eni logos.
Tako, teorija o semenskom logosu (spermatikoj
logoj) koja je po Justinu trebalo da gr~ke filosofe nazove hri{}anima pre Hrista radikalno se
mewa: samo ako se prihvati ovaplo}eni logos,
mogu da dobiju na zna~aju ideje gr~kih filosofa,
~ak i one Starog zaveta. Zna~aj ove razlike postaje
jo{ jasniji na slede}oj ta~ki Irinejeve misli koja
se ti~e jelinizma a to je:
v) Gnoseologija. Ako je Justin mogao da kaè
da su gr~ki filosofi posedovali neku vrstu poznawa istinitoga Boga pre ovaplo}ewa logosa,
Hrista, to je bilo zato {to je u wegovoj misli, koja je u dubini bila platonska, otkrovewe ili poznawe bilo stvar uma. Ako se, dakle, poklopi da
dva ~oveka u dve epohe misle istu stvar, to zna~i i
da (po)znaju istu stvar. Istina se ovde shvata gnoseolo{ki, a (po)znawe umno. Za Irineja, me|utim,
stvari ne stoje tako. Poznawe je, kao i istina, ìvot. Logos Staroga zaveta (ili filosofa) je
umno isti kao i onaj Novog zaveta, ali je razlika u tome {to onaj Novog zaveta postoji u istoriji, moè se sresti, poznati kao ìvot. Tako, dok se
u prvom slu~aju Bog otkriva umno, u drugom se otkriva egzistencijalno, kao ìvot.
157
Da bismo boqe razumeli ovaj Irinejev stav

treba da analiziramo wegovu misao u pogledu poistove}ewa znawa i ìvota. Kada Irinej kaè da
je u ovaplo}enom logosu znawe ìvot, ono {to
misli je da se zahvaquju}i ovaplo}enom logosu stvara li~ni odnos s Bogom. Drugo je, obja{wava Irinej, da si ~uo za nekoga i da ga poznaje{ umno, a drugo da ga sretne{ li~no. Samo u
li~nom odnosu se ostvaruju znawe i istina. Tako
se znawe i istina po Irineju poistove}uju sa zajednicom. Ovo znawe kao zajednica, kako sa Bogom, tako i sa qudima, koje nam je dao ovaplo}eni
logos, nastavqa Crkva, koja je upravo ta zajednica i to u formi zajednice evharistije. Za Irineja je evharistija istinsko poznawe Boìje i
poistove}uje se sa istinom sveta, po{to ona kao
zajednica daruje nepropadqivost, dakle
istinsku ontologiju. Tako se Irinejeva misao
istorijski pre nadovezuje na Igwatija (v. ranije), nego na Justina.
Rezultat ove gnoseologije je razvijawe pojma
tipologije koji se neposredno ti~e odnosa jelinizma i hri{}anstva. Sve u Starom zavetu (i mo`da u jelinskoj filosofiji) su tipovi koji se
ostvaruju u Novom. Tako, istina ne izvire iz pro{losti kao platonska anamneza (u jednom tipi~no jelinskom sagledavawu o~ekivalo bi se da
su oni {to slede tipovi onih koji prethode, a ne
obrnuto), ve} iz budu}nosti. Na taj na~in dolazi
158
do kr{tewa jelinske misli u biblijskom mentalitetu. Slede}a ta~ka koju istraùjemo pokazuje
istu stvar.
g) Ideja vozglavqewa. Re~ je o jednoj tipi~no
Irinejevoj ideji po kojoj je Hristos vozglavqewe (anakefalaiwsh) svega. Zna~aj ove ideje za jelinizam moè se saèti na slede}i na~in:
Irinej ideju vozglavqewa crpi iz dva izvora. Prvi je upotreba ovog termina u anti~koj
gr~koj kwièvnosti i to u retorici. Kefalaion tamo zna~i ono {to i danas nazivamo kefalaio (= glava) jedne kwige, a anakefalaiwsh
rezime sadràja razli~itih glava. To je Irineju
poznato i on upotrebqiva termin u ovom zna~ewu. Kaè npr. da su Ponovqeni zakoni (= Devteronomijum) vozglavqewe celokupnog Zakona, a da
je Hristos vozglavqewe, dakle, rezime celokupne qudske istorije. Me|utim, wegov glavni izvor je Pavle koji pi{e da je sve vozglavqeno u
Hristu (Ef 1, 10). Na ovom mestu ideja je zanimqiva za na{u temu.
Za Irineja, Hristos se kao vozglavqewe svega poistove}uje sa prvim ~ovekom, Adamom, i tako se qudski rod ponovo dovodi u stawe pre Adamovog pada. Na taj na~in se za qudski rod stvara povratak na po~etak. Takvo sagledavawe bi se
moglo smatrati su{tinski platonskim: arhetip
~oveka je savr{eni ~ovek, a istorijski ìvot je
wegov pad. Me|utim, u Irinejevom slu~aju po159
stoji jedna zna~ajna razlika: Adam, po wegovom

mi{qewu, nije stvoren savr{enim. Na po~etku
je bio ne{to kao dete nazna~eno da stigne u savr{enstvo kasnije. Tako je istorija, razvoj ~oveka u
vremenu, predstavqala element wegovog usavr{avawa. Hristos je upravo ono {to bi bio Adam
da nije pao. Dakle, time {to je vozglavqewe
svega Hristos ponovo dovodi ~oveka na po~etak
(jelinska ideja), ali ga vodi daqe od po~etka,
{to nije ni{ta drugo do savr{enstvo/kraj
(teloj) nazna~ewe (skopoj) ~oveka (biblijska ideja). Jo{ jednom je jelinska misao pozvana da misli biblijski. Savr{enstvo po~etak odre|uje se eshatonom, a ne obrnuto.
VI
Zakqu~ci
Ro|ewe jednog novog sveta
Pratili smo razvoj odnosa jelinizma i hri{}anstva u 2. veku do Irineja, koji predstavqa
stanicu za sve {to je prethodilo i za sve {to }e
uslediti. U na{oj istorijskoj retrospektivi nismo se zadràvali na detaqima, niti smo se bavili svim aspektima odnosa jelinizma i hri{}anstva. Hri{}anstvo se u potpunosti posluìlo jelinskom kulturom u svom izrazu. Preuzelo je od jelinizma jezik i forme izraàvawa, kao
160
i svi stanovnici gr~ko-rimske vaseqene toga

vremena, a ne negovawe jelinske kwi{ke u~enosti. Retorika i propoved su tek krajem 2. veka, i
to veoma uzdràno, po~eli da se neguju na osnovu
jelinskih uzora. Himnografija se ne razvija do
stepena da bi se mogla smatrati doprinosom razvoju jelinske kwièvnosti. Samo jelinski politi~ki ìvot se ~ini da je imao izvestan uticaj na
organizaciju Crkve i zato smo se na tome malo zadràli u prethodnoj glavi. Ono {to, me|utim,
ima glavni zna~aj za odnos jelinizma i hri{}anstva u to vreme je susret dva pogleda na svet i ro|ewe jednog novog sveta nastalog iz ovog susreta.
Pre svega pod ovom prizmom smo videli razvoj
hri{}anstva na poqu jelinizma, po{to je ovo odre|ivalo i jo{ danas odre|uje istorijski put jelinizma.
Susret jelinizma i hri{}anstva na nivou
pogleda na svet doneo je sukobe, me|usobne uticaje, ali i preobraàje istorijskog zna~aja, kako
u jelinizmu, tako i u hri{}anstvu. Hri{}anstvo
koje je istorijski poteklo iz judaizma, donelo je
sa sobom jedno sagledavawe sveta koje moèmo nazivati biblijskim. Shodno ovom sagledavawu
svet nije samopostoje}i, niti se moè sam objasniti. Da bi se razumeo i u wemu ispravno ìvelo treba i}i iza wega, treba pretpostaviti jedno
bi}e apsolutno slobodno od sveta, Boga, koji se
ne tuma~i svetom. Ovaj Bog je u toj meri slobodan
161
od sveta da wegova sloboda, wegova voqa i energija, stvaraju bi}a. Sve {to postoji rezultat je
slobode i zahvata ovog slobodnog Bi}a u prostoru i vremenu. Tako je biblijska misao postigla
da sagledava sve sa stanovi{ta istorije. Glagol
biti u biblijskom (jevrejskom) odgovara glagolima ~initi, doga|ati se itd.
Bilo je prirodno da takav mentalitet nai|e
na te{ko}e na poqu jelinizma. Ne zato {to je jelinska misao bila bezbo`na to nikako. Jo{
od klasi~ne epohe Grci su svoju filosofiju nazivali teologijom, dok su u vremenskom periodu koji smo istraìvali ovde jo{ vi{e razvili
teolo{ke aspekte svoje misli. Me|utim, Bog Grka je uvek bio vezan za svet. U su{tini nije on
bio taj koji tuma~i svet, ve} rezultat do koga dolazimo tuma~e}i svet (Platon). Pa ~ak i kada Bog
stvara svet svojom voqom, kao u Platonovom Timaju, stvara ga od materije koja pred-postoji. Poznato je da tvorac u su{tini zna~i ukrasiteq. Za
anti~kog Grka je nezamislivo pretpostaviti jedanog Boga koji se ne vezuje za bitije. Bitije je
pretpostavka delovawa i slobode a ne obrnuto,
{to podrazumeva biblijski mentalitet. Prvo
postoji{, potom deluje{ slobodno. Sloboda koja
je spontana prema svetu harmonije je uvreda
(ubrij) koja se skupo pla}a. Ovo dosledno podu~ava anti~ka tragedija.
162
Problem, dakle, koji se javio prilikom ulaska hri{}anstva u jelinizam bio je veoma dubok.
Bio je to problem tuma~ewa. Da bi jedan Grk razumeo, u skladu sa svim dosad re~enim, propoved o
Hristu, trebalo je da postavi pitawe: {ta je
Hristos? Za Jevrejina koji je postajao hri{}anin takvo pitawe ili nije postojalo ili se na
wega odgovaralo uz pomo} istorije: Hristos
predstavqa izvestan zahvat ili akt Boìji u svet
to je wegovo Bi}e, dakle jedan boànski akt i
samim tim sam Bog. Tako se problem tuma~ewa
pretvarao u temu izmene mentaliteta. Grk je trebalo da nau~i da misli istorijski i da uzvodi
bitije ka slobodi, dakle, da promeni svoj pogled
na svet. Ali problem je imao i drugu stranu. Time {to postavqa pitawe o Hristu ili o svetu
ontolo{ki, a ne istorijski (dakle, da pita {ta je
Hristos po svome bi}u) Grk obavezuje hri{}anske propovednike da na|u na~in da izraze
svoju veru u ontolo{kim kategorijama, a da istovremeno ne prihvate jelinski menatlitet, onaj
koji smo opisali ranije (bez toga da veù Boga i
slobodu za ontologiju). Upravo ovde zapo~iwe
velika te{ko}a, ali i velika mogu}nost. Ovde se
ra|a hristijanizovani jelinizam.
U istorijskoj perspektivi koju smo na~inili videli smo neuspehe i uspehe hri{}anstva na
ovoj velikoj temi. Mnogi hri{}anski mislioci
su se prilikom ovoga susreta dva pogleda na svet
163
u potpunosti ili delimi~no priklonili jelinskom. Drugi su, me|utim, opasnost pretvorili u
mogu}nost. Ostali su Grci koji nastoje da pitaju
o bitiju sveta, Hrista i Boga; ali i biblisti koji bitije sveta podvode pod slobodu i odre|uju
postojawe sveta kriterijumom istorije i eshatona. I tako nastade ~udo. Prvi put u istoriji jelinizam je nau~io da poistove}uje bitije sa slobodom i delovawem i da na~ini li~ni odnos i
qubav ne rezulatatom bitija, ve} istovetnim wemu. Istovremeno je i ceo svet saznao da su dve
kulture koje su se vekovima borile jedna protiv
druge, isto~na-sirijska i jelinska, i koje su bile
prinu|ene da ìve pod jednim krovom u jelinisti~kim i rimskim istorijskim realnostima,
mogle slobodno i kao rezultat duboke unutra{we sinteti~ke prerade da ìve kao jedan ~ovek.
Pavlovo Nema vi{e Grka, ni Judejca nije jednostavno postalo istorijska stvarnost. Bila je
to jedna duboka promena u istoriji koju su stvorili gr~ki oci Crkve. Kreativan susret jelinizma i hri{}anstva u li~nostima prvih otaca Crkve su{tinski je i blagotvorno odredio put ne
samo jelinske, ve} i svetske istorije.
164

Ziziulas Jelinizam I Hriscanstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ziziulas Jelinizam I Hriscanstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S blagoslovom Wegove svetosti, Arhiepiskopa Pe}kog

Mitropolita beogradsko karlova~kog

13. Eti~ki i socijalni ideali . . . . . . . . . . . . . 99

Forme i tendencije jelinizacije

Prva pojava hristijanizovanog jelinizma

JELINIZAM PRILIKOM ISTORIJSKIH

istorijskoj podlozi koje je donelo na svetlost

Istorijska realnost je ~ak mnogo zapletenija

Po{to utvrdimo stepen prodora jelinizma

Prodor jelinskog obrazovawa u judaizam, ne

je organizovawe Jerusalima po uzoru na gr~ke

rakteristi~no za ovo delo je te`wa u povezivawu

nac kod Filona i {iroko su ga koristili gr~ki

tavu filosofiju od Filona do Spinoze kao su{tinski filonovsku.

Propovednika, neodr`ivi, ipak se pod mno{tvom formi i tendencija duhovne produkcije

vog sina, nastavila se sa prvosve{tenikom Jasonom, koji je sagradio gimnazio u Jerusalimu, te

^iwenica da apokaliptika zapo~iwe kao

sistematizacija istorije je jedan novi element

istorijsku pripremu za gnosticizam. Celokupna

b) Pojam zajednice koji se verno nadovezuje i

od jelinizma. Judaizam me|uzavetnih vremena

Pored toga, pogre{no bi bilo mi{qewe da je

{tite koji se prirodno razvio posle uspe{nog

ski duh izazvati i u hri{}anstvu. Tako, kao {to

stavqa najva`niju temu koja treba da privu~e na{u pa`wu.

zir problema, i{~ekivawa, potreba sveta kome je

Crkve dakle potvrde Isusovog bo`anskog

(odatle titula rabi) i o~ekivanog da ponovo

2. Problem jelinista Novoga zaveta

sedmorice |akona predstavqati osnovu za |akonsku slu`bu u organizaciji Crkve.

jelinista (Del 8, 14; up. Jn 4, 38: Drugi su se

zna~ajnom, kao {to smo videli, tamo nastawenom

linisti prema Grcima nije revolucija, ve} prirodni razvoj.

skih promena u zna~ewu pojmova, promena koje

(odbijawe da rimskog cezara nazovu gospodom),

sta utemeqewu hristologije uz pomo} jelinskog

Uz pomo} svega ovoga utemequje se ideja o

nije vi{e indirektno, ve} direktno i sna`no,

misionarskom metodom. On je va`an stoga {to je

na, apostola Pavla, Jevrejina i ~ak fariseja, ali

poznaju ili se ne dr`e Zakona, u potpunosti ili

vo, kao {to u`urbano dodaje Pavle, neposredno

kraju 11. glave. ^iwenica prisustva Grka i to

{e od decenije posle pada Jerusalima i bega

Aristion, koji su propovedali u Maloj Aziji, i

Drugo putovawe (4952. posle Hrista) posle

tvih, bila glavni kamen spoticawa za atinske

Pavla da naglasi ludost krsta, da suprotstavi

veo, bar u prvim godinama svog `ivota, u Tarsu

vlovska u wemu pak `ivimo, kre}emo se i jesmo

ravno poznawe i samopoznawe koje obuhvata

Uop{te, svi antropolo{ki pojmovi kao {to

kazuje Isusovo zaokru`ivawe javnog delovawa

se ina~e smatraju pozajmqenim od Filona ili

ovim sotiriolo{kim tragawima bio je i wihov

veta, ponajvi{e u onima koji poti~u iz vremena

Naravno da ova shema, kako u kosmolo{kim,

jelinizma. Upliv kosmolo{ke dimenzije u ranu

postalo razumqivo ovo preme{tawe hristologije na ontolo{ki prostor, dovoqno je podsetiti

ove opasnosti i ovo je, kao {to }emo videti, u

da dolazi do svesnog poku{aja uvo|ewa istorijskih kategorija u kosmologiju. U stvari je ovo,

`eg. Na taj na~in se pripravqa tlo za upotrebu,

u kome i zahvaquju}i kome se spasava onaj koji u