Jan Amos Komenski je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih pedagoskih klasika, rodjen

1592.g. u Ceskoju gradu Moravska, a umro je u Holandiji u Nardenu, 1670.

godine. Njegovo prezime najverovatnije potice od imena opstine Komnja srezu
Ugarsko gradiste. Pripadao je protetsantskoj sekti Ceska braca i bio je cesto
proganjan od strane katolicke crkve nemacke, pa se morao kriti i putovati po
drugimzemljama. Postao je svestenik i staresina te sekte, a u seobama kojima se
sklanjao pred progoniteljima,stradali su mnogi njegovi rukopisi. On je mnogo uticao na
pedagosku misao i praksu svoga vremena, bio je pozvan u vise zemalja, poput
Engleske, Svedske, Poljske i drugo, da reformise skolski obrazovnisistem po
svojim vizijama o vaspitanju i obrazovanju. Njegovi su udzbenici bili prevodjeni na
mnoge jezike i danas je na svim iole razvijenim jezicima prevedeno makar neko
njegovo djelo. On je napisao oko250 radova, kroz koja izlaze svoje pedagoske
ideje kao i ideje o sveopstoj mudrosti, sakupljanju znanja izsvih nauka. Komenski je u
pocetku svoja dela pisao na ceskom jeziku, koji mu je maternji, ali je poceo pisati na
jeziku ucenih latinskom, u zelji da njegova dela postanu dostupna sirem krugu
obrazovanihcitalaca. Njegova pedagoska misao predstavlja spoj izmedju
najznacajnijih tekovina humanizma, poput protestantizma, filozofije, prirodnih
nauka, humanisticke kulture, utopijskog socijalizma i dr. Nakon poraza ekih
protestanata u bici kraj Praga (1620), Komenski je, kao poslednji biskup
eke brae, morao je napustiti domovinu. Isprva se sklonio u Poljsku, zatim
Nemaku, Maarsku i napokonHolandiju, gde je, u Amsterdamu, i umro.
Izbijanje Tridesetgodinjeg rata pobudilo je u Komenskogsnaan pesimizam glede
ljudskoga roda, to je nalo izraz u njegovom satirikom delu "Labirint sveta iraj srca",
objavljenom 1623. godine. Ipak, pesimistike misli nisu naterale Komenskog
u rezignaciju.Komenski je sebi stavio u duznost poboljati stanje ljudskoga roda, i to
nadasve pozivom na temeljitureformu kolskog sastava. On se zauzeo za to da kole
obvezatno polaze sva deca, siromana kao i bogata,enskoga pola kao i mukoga.
Mladenaku je doba podelio na 5 razdoblja po 6 godina. U okviru svakogod tih
razdoblja, prema Komenskom, mladi ovek treba sticati celovito opste
obrazovanje (jer sve je povezano sa svime), samo u svakoj narednoj je visi po
obrazovanju. Komenski se prouo svojim udbenikom latinskog jezika
"Otvorena vrata jezicima", koji se sastojao od hiljadu, to su opisivale ondanji
svet. Kasnijim izdanjima nadodani su prevodi na razliite nacionalne jezike, a
takoe ilustracije.Tako je nastao njegov uveni "Orbis pictus" (Svet u slikama). Svoj
koncept kolske nastave detaljno jei zloio u delu "Didactica magna" (Velika
didaktika) objavljenom na latinskom jeziku. Za boravka uEngleskoj 1642. godine
izloio je prvi koncept svoje vizije "Put svetla" (Via lucis), u kojem predlae dauljueni
narodi osnuju skuptinu mudrih ljudi, koja bi trebala izraditi plan usavravanja ljudskoga
roda, tedoneti svetlo prosveenosti naroda. Predloio je i da se u tu svrhu izradi jedan
meunarodni jezik koji bi bio lak za uenje. Potkraj ivota celi je svoj koncept
Komenski naumio razraditi u delu "Opste upute o poboljanju stanja ljudskih
stvari", a koje se trebalo sastojati iz vie velikih svezaka: Panegersia
(Opste buenje iz sna - pojanjenje cilja), Panaugia (Opsta prosveenost),

Pansofia (Opste znanje), Panglotia(Univerzalni jezik), Panortsia (Poboljanje) i

Panuntesia (Apel). Ali, zbog smrti, Komenski zapoeto delonije uspeo dovriti.
Moemo utvrditi da su se mnoge njegove ideje u meuvremenu ostvarile, neke jo uvek
ekaju da budu ostvarene, a neke se ine utopijskima.On je bio pod snaznim uticajem ideja
humanizma i renesanse o prirodi, drustvu i coveku, kao i poduticajem Bekona i Kampanele.
Cak se susreo sa Dekartom u zelji da ga pridobije za svoje ideje i za clanamedjunarodnog
odbora ucenih ljudi koji bi izvrsili obnovu nauke. On je pokusao u svom delu
objediniti proizvode mnogih ideologija koje su u osnovu suprotne jedne drugima,
pa je bilo nuzno da dodje doizvesne nedoslednosti u njegovim stavovima. Koristio je
jezik Aristotela, dajuci mu drugacije znacenje isadrzaj. Bio je odusevljen razvojem prirodnih
nauka i njihov razvitak kao da ga je uverio da se predljudima otvaraju beskrajne mogucnosti.
Zahtevao je obnovu nauke i njihovu re-klasifikaciju, da se pronadju putevi preko kojih
cemo nova naucna saznanja preneti svim ljudima, bez izuzetka. U prirodivladaju
red i harmonija i univerzalni zakoni.Po Komenskom, i u drustvu, kao i u prirodi,
vladaju red i harmonija, i zakoni iz prirode vaze i u drustvu,te je shodno tome i delovao,
pokusavajuci da svoj zivot uskladi sa harmonijom prirode, propovedajuciljubav i
milost, boreci se protiv rata i ubijanja. Uticaj Bekona se oseca kada Komenski govori kako
jeinduktivizam osnovni put ka saznanju, zatim zahtev da se ono sto se uci najpre shvati, i
zalaze se zasinkreticki metod, metod uporedjivanja koji je moguc zbog jedinstvenosti
prirode.
Delo Komenskog, Velika didaktika, je njegovo najpoznatije i najvise rasireno delo. Ono
pored didaktikegovori uopste o tome kako nauciti drugoga, koncipirajuci delo mnogo sire
od same oblasti didaktike. Utom delu, kao i u drugim delima Komenskog, mozemo uociti
njegovo nastojanje da spoji humanisticku ihriscansku sliku o coveku u jedinstvenu celinu.
Tako vidimo da na pocetku ovog dela, Velika didaktika,on o coveku govori kao jednom od
dva najvrednija Bozija stvorenja (raj i covek), cime uzdize covekadaleko iznad
srednjovekovnih hrscanskih gledanja na nistavnost coveka
.
Izvodi poredjenje raznihaspekata coveka sa onim na sta ga nesto iz coveka asocira u raju
.
Pa tako je raj najljepsi deo sveta, acovek najlepsi medju zivim bicima, raj je mesto gde
su zasadjene raznovrsne biljke a covek je sastavljenod raznih (svih) materija ovog sveta, i
tome slicno. Po Komenskom, covek je zbog svoje nezahvalnostiizgubio rajska uzivanja, ali
je Bog Svemilostan, pa nije napustio coveka kada ga je za kaznu spustio naZemlju, vec je
slanjem svoje mudrosti preko Objave raznim poslanicima (koje naziva
duhovnimvrtlarima) pomaze coveku od pocetka pa do danasnjih dana. S
obzirom da je covek pao iz raja, doziveo ponizenje, on se sada treba obnoviti, i
autor nam kaze da je najbolje sredstvo za obnovu ljudskog duha izdrave prirode
upravo obrazovanje omladine. Da bi se to postiglo, potrebno je izvrsiti reformu skolstva,
iorganizovati je po uzoru na prirodu i zakone koji vladaju u njoj. Krajnji cilj ka kojem covek
treba da tezi jeste vecni zivot, koji dolazi posle smrtiiKomenski zivot predstavlja
trojako zivot u majcinoj utrobi ukojem sticemo samo zivot s prvim pokretima
i osecanjima, zatim zivot na zemlji, gde dobijamo kretanja iosecanja s pocecima

razuma i zivot posle smrti, koji dolazi umiranjem i uskrsnucem i

gde dobijamovecnost. Potrebno je dobro poznavati sebe, vladati sobom i usmeravati se
prema Bogu. Na Komenskog,na njegovu pedagosku koncepciju su uticala i dva
momenta, a to je pedagoska tradicija u Ceskoj i njegovraznovrstan pedagoski
rad. Po njemu, svi ljudi su stvoreni podjednako sposobni da budu vaspitavani.
Tonije privilegija ovih ili onih, crnih ili belih, starih ili mladih, bogatih ili siromasnih, vec je
to privilegijasvih podjednako, bez obzira na pol, rasu, naciju, starost, bogastvo i
slicno tome. Tako sve ljude trebavaspitavati tako da svima bude dostupno isto
vaspitanje. Komenski u Velikoj didaktici izlaze kako secovek razvija samo do 24. godine
tako da se do tada i treba skolovati, ali je u kasnijim periodima, posle pisanja Velike
didaktike, zagovarao da covek uci celog zivota, i cak je predlozio sistem
obrazovanjaodraslih. Komenski je prvenstveno ideolog i teoreticar osnovne
skole, koja, po njemu, treba da budemasovna, narodna, opsteobrazovna, u kojoj
se nastava odrzava na maternjem jeziku i da se takve skole podizu po svim
gradovima, selima i zaseocima. Cak i danas ovi zahtevi zvuce demokratski
irevolucionarno, i tek se sada u potpunosti, i usavrseni, mogu implementirati. Ovde bismo
mogli dodati ito da bilo mnogo bolje da se, posle stupanja u pubertetsko doba, odvoje muska
od zenskih odeljenja, jer utom dobu, deca se najvise bave proucavanjem suprotnog
pola, sto ih ometa u izucavanju nauke. Tada im je doba pokazivanja pred
suprotnim polom, i dosta nepovoljno utice na moralne karakteristike
coveka.Jasno je da bi zdravije i efikasnije bilo da se drzi nastava u odvojenim odeljenjima, i
tako bi bolje moglada se drzi nastava jer bi se paznja ucenika sto vise usmerila na ono sto se
uci, dok je to mnogo teze kada je suprotni pol tu. U pubertetskom dobu, paznja
ucenika je daleko vise usmerena ka suprotnom polu negoka shvatanju sustine
gradiva koje se predaje, i to bi se lako resilo odvajanjem muskih od zenskh
odeljenja.Osobine koje su karakteristicne i svojstvene odredjenom polu posebno dolazi do
izrazaja u dobu puberteta, i u skladu s tim osobinama i potrebama uskladiti
predavanja, njihov sadrzaj i poglede na svet.