Baze podataka

Seminarski rad
Redmet: Informatika i raunarske tehnologije

Student
Pedmetni profesor
Br. Indeks:
Banja Luka, 2015.

Sadraj
Uvod........................................................................................................................... 3
Baze podataka I sistem upravljanja bazama podataka [DBMS]..................................4
Ciljevi koji se ele postiiuvoenja baze podataka.....................................................5
Arhitektura baze podataka......................................................................................... 6
Softverski paketi za rad sa bazama podataka............................................................7
Jezici za rad sa bazama podataka............................................................................... 8
Vrste baza podataka................................................................................................... 9
Baze znanja............................................................................................................. 9
Baze formatiranjih podataka................................................................................... 9
Baze neformatiranih podataka.............................................................................. 10
ivotni ciklus baze podataka.................................................................................... 11
Analiza potreba..................................................................................................... 11
Modelovanje podataka.......................................................................................... 11
Implementacija...................................................................................................... 11
Testiranje............................................................................................................... 11
Relacioni model baze podataka................................................................................ 12
Zakljuak.................................................................................................................. 14
Literatura.................................................................................................................. 15
Slika 1................................................................................................................... 15
Tabela.................................................................................................................... 15

Uvod
Prije svega u svome seminarskom radu u vam prikazati naine trajnog
pohranjivanja vee koliine podataka u memoriju raunara. To je jako bitano I vaano. Raunari
uprkos svome nazivu rijetko slue za raunanje,a dosta vise se koriste za spremanje I
pretraivanje podataka.
Pohranjivanje podataka u raunar postoji gotovo dugo kao I sam raunar te je
podrana u svim programskim jezicima. Programi razvijeni u jeziku COBOL ili C mogu da
stvore datoteku na disku I da u nju upiu podatke ili da otvore ve postojee datoteke na disku I
iz njh da proitaju podatke. U principu je mogue stvoriti trajne kolekcije podataka na disku
sluei se kasinim programskim jezicima, takoe se mogu napraviti aplikacije koje korsite
takve podatke.
Ali kad je rije o bazama podatka, tada se misli na vii stepen rada sa pdoacima
od onoga koji podravaju kasini programski jezici. Tj. Misli se na tehnologiju koja je nastala sa
tom namjerom da ukloni slabosti automatske obrade podataka iz 60-ih I 70-ih godina.

Baze podataka I sistem upravljanja bazama podataka

[DBMS]
Baza je skup meusobno povezanih podataka, koji su pohranjeni u memoriji
raunara. Podaci su dostupni korisnicima i aplikacijskim programima. Upis, itanje, brisanje i
izmjena podataka se obavljuju posredstvom posebnog softvera sistema za upravljanje bazama
podataka (DBMS-a).
Sistem za upravljanje bazama podataka (Data Base Managment system) je server
baze podataka. DBMS oblikuje fiziki prikaz baze u skladu sa traenom strukturom. On takoe
obavlja sve operacije sa podacima u ime klijenta. Takoe brine za sigurnost podataka i
automatizira administraciske poslove sa bazom.
Isto kao i operativni sistem, DBMS spada u softver koji veina organizacija i
korisnika ne razvija, ve kupuje sa raunarom. Danas postoji nekoliko iroko zastupljenih
DBMS-a:

DB2 IBM-ov proiyvod, koji je namjenjen velikim mainframe-ra;unarima

Oracle tako]e IBM-ov proiyvod, koji pokriva sve platforme, kao npr.
UNIX, Linux I Windows.
MS SQL Server - -Microsoftov proizvod, namjenjen za raunare sa
operativnim sistemom MS windows.
MySQL MySQL AB-ov proizvod koji je besplatan, koristi se kao
podrka za web aplikacije.

Ciljevi koji se ele postiiuvoenja baze podataka

Vii nivo rada sa podacima ogleda se u tome to tehnologija baze podatak eli
ispuniti ciljeve koji su ispod navedeni:
Fizika nezavisnot podatka. Razdvajanje logike definicije baze podataka od
njene grae. to nai, ako se izmejni fizika graa, to nee zahtijevati nekakve promijene
uaplikacijama koje ve postoje.
Logika nezavisnost podatka. Razdvaja se logika definicija cijele baze
podataka od lokalne logike defincije za jednu aplikaciju. to znai, ako se globalna logika
definicija promjeni, to nee zahjevati promjene u postojeim aplikacijama. Lokalna logika
definicija se svodi na izdvajanje samo nekih elemenata iz globlane definicije, uz neke
transformacije tih elemenata.
Fleksibilnost pristupa podacima. U starijim hijerarhiskim i mrenim bazama,
unapred su bili definisani naini za pristupanje podacima, dakle pretraivanje podataka korisnik
je mogao da izvri samo onim redosledom koji je bio predvien u vreme implementiranja i
projektovanja baze podataka. Podrazumijeva se da danas korisnik moe slobodno da prebire po
podacima i kada korisnik zeli da uspostavi vezu meu podacima.
Istovremeni pristup do podataka. Baza treba da omogui da to vei broj
korisnika koristi iste podatke. Pritome da korsinici ne ometaju jedan drugoga i da imaju utisak da
rade sami sa bazom podataka.
uvanje integriteta. Nastoji se da se automatski sauva konzistencija i
korektnost podataka, u situaciji kad postojigreka u aplikacijama.
Mogunost oporavka nakon kvara. Potrebno je da postoji pouzdana zatita baze
u sluaju nekog kvara hardvera ili pogreaka u radu sistemskog softvera.
Zatita od neovlaenog korienja. Mora da postoji neka mogunost da se
korisnicima ogranii pravo koritenja baze, tj. da se za svakog korisnika reguliu ovlaenja i
prava pristupa .
Mogunost podeavanja i kontrole. Velike baze podataka zahtjevaju stalnu
brigu i kontrolu. Potrebno je podesiti i logiku strukturu jer svrha baze se mjenja sa vremenom.
Odgovarajua osoba za ove radove se zove Administrator baze podataka.

Arhitektura baze podataka

Arhitektura baze podataka se sastoji od tri sloja I nterfejsa meu slojevima kao to je prikazano
na slici 1.

Slika 1 Arhitektura baze podataka

Fiziki nivo se ondnosi na fiziki prikaz I raspored podataka na spoljnoj

memoriji. Fiziki nivo se moe podjeliti na vie pod-nivoa apstrakcije, od sasvim konkretnih
cilindara I staza na disku, do ve donekle apstraktnih pojmova zapisa I datoteke koje susreemo
u klasinim programskim jezicima. Raspored pohranjivanja opisuje kako se elementi baze
preslikavaju na fiziki ureaj.
Globalni logiki nivo se odnosi na logiku strukturu cijele baze podataka. To je
aspect koji visi samo administrator baze. Zapis logike definicije naziva se ema. ema je
dijagram koji definie logiku strukturu baze, I u skladu je sa zadatim modelom. Imenuju se I
definiu svi tipovi podataka I veze meu podacima u skladu sa pravilima toga modela.
Lokalni logiki nivo se odnosi na logiku predodbu o dijelu baze koji koristi
pojedina aplikacija. Taj aspect vidi korisnik ili aplikacioni programmer. Zapis jedne lokalne
logike definicijenaziva se pogled. To je dijagram kojim se definiu svi lokalni tipovi podataka i
veza meu tim tipovima, naravno u skladu sa pravilima koritenog modela.

Softverski paketi za rad sa bazama podataka

Baze podataka se realizuju koritenjem negog od navedenih softverskih paketa. Tabela 1. Nam
prikazuje softvere koji trenutno u svijetu predstavljaju tehnoloki vrh. Skoro svi dananji
softverski paketi podravaju relaciski model i SQL. Takoe svaki od njih sadri i svoj DBMS,
alate za razvoj aplikacija, biblioteke i klijente. Svaki od paket se isporuuje za razne raunarske
operativne sisteme. Lista softverskih paketa je svake godine sve kraa i kraa, a razlog tome je
konkurencija meu proizvoaima softvera za baze podataka.

Tabela 1 Softverski paketi za rad sa bazom podataka

Jezici za rad sa bazama podataka

Komunikacija aplikacionog programa odnosno korisnika i DBMS-a se odvija
pomou posebnih jezika. Oni se djele na sledee kategorije.
Jezik za opis podataka Data Description Language DDL. Slui administratoru
ili projektantu baze podataka u svrhu zapisivanja pogleda ili sheme. Znai tim jezikom
definiemo veze i podatke izmeu podataka, i to na logikom nivou. DDL naredbe obino nas
podsjeaju na naredbe za definisanje sloenih tipova podataka u jezicima kao to su COBOL,
PL/I, C, Pascal.
Jezik za manipulisanje podacima Data Manipulation Language DML. Slui da
programer uspostavi vezu izmeu baze podataka i aplikacionog programa. Naredbe DML
omoguavaju manevisanje po bazi podataka, takoe i neke jednostavne operacije kao to su upis,
itanje, promjena i brisanje zapisa. DML je u nekim softverskim paketima zapravo biblioteka
potprograma naredba u DML svodi se na poziv potprograma. Dok u nekim drugim paketima radi
se o posebnom jeziku, programer tada pie program u kome se nalaze naredbe dva jezika, pa ga
kao takvoga treba prevoditi sa dva prevodioca, obini kompajler i DML precompiler.
Jezik za postavljanje upita Querz Language QL. Slui korisniku za pretraivanje
baze podataka. Naredbe nisu porceduralne one samo specifikuju eljeni rezultat koji korisnik eli
da dobije, a ne i sam postupak dobijanja toga rezultata.
Ovaka podjela jezika je ve zastarila poprilino. Postoji tendencija kod relacionih
baza da se sva tri jezika objedine. Primjer je SQL, on slui za manipulisanje, pretraivanje i
definisanje podataka. Potrebno je naglasiti da navedene tri vrste jezika nisu programski, oni su
nam neophodni da bi mogli se povezati sa bazom podataka, ali uprkos svemu oni nam nisu
sasvim dovolji za razvoj aplikacija.
Danas se aplikacije razvijaju u standardnom objektno orijentisanim programskim
jezicima kao to su Java, C++, itd. Za povezivanje sa bazom podatak se koriste klase koje su
unapred ve pripremljene klase objekata. Ova tehnika je jako produktivna radi korienja ve
gotovih klasa, a dok se rezultujui program jako lako doteruje, prenosi sa jedne baze na drugu,
uklapa u neke vee sisteme.

Vrste baza podataka

Baze podataka danas sadre podatke razliitih vrsta, zato se govori o
multimedijalnim podacima, dok baze podataka koje sadre takve podatke se nazivaju
multimedijalne baze. Pored tekstualnih podataka tu se nalaze podaci koji opisuju zvuk ili slike.
Zavisno o namjeni i vrsti podataka u bazi, kao i samom nainu koritenja, razlikujemo: baze
znanja, baze formatiranih podataka, baze neformatiranih podataka.

Baze znanja
Baze znaja sadre znanja koja su prikazana u razliitim oblicima Tako znanje
moe se upotrebiti koritenjem raznih mehanizama zakljuivanja. Na ovaj se nain u ekspertnim
sistemima i nekim drugim sistemima mogu reavati razliiti problemi, npr.: financiska
predvianja,. planiranje projekta, dijagnoza uzorka greke u sloenim sistemima, konfiguriranje
raunarskih sistema.

Baze formatiranjih podataka

Za poslovne primjene se najee koristi baza formatiranih podataka. Primjer

formatiranih podataka je prikazan na Tabela2. U toj tabeli se nalaze podaci o instuktorima: naziv
instruktora, ifra instruktora, kategorija koje obuava, registrovani u jednakim slogovima.
Format svakog sloga je isti, dok se slog sastoji od tri polja, prvo polje je numeriko,a dok su
druga dva znakovna.

Tabela 2 Tabela instruktora vonje

Baze neformatiranih podataka

Neformatirene baze podataka sadre multimedijalne ili tekstualne podatke.
Nekada se govori o bazi dokumenata koja u sebi sadri: novinske tekstove, naune lanke, ili
neke druge tekstualne podatke, zatim videozapise, slike, i sl. Ali njih nije ba prikladno
prikazivati u tabelarnom obliku.
U svijetu postoji dosta ovakvih baza kao npr.:

Berzovne informacije
Strune literature iz razliitih djelova svjeta
Novinske agencije

Ovakve baze podataka su danas dostupne putem Interneta. Koritenje nekih od

baza podataka se danas naplauje, jer u dananje vrijeme je I informacija roba, iju cijenu
odreuje potranja. Na Internetu postoje pretraivai poput: Google, Yahoo i ostali. Dokumenti i
informacije koje elimo su razasute diljem svijeta na raznim raunarima, ali do njih dlazimo isto
tako kao da se nalaze u jednoj bazi podataka. Zakljuak ovoga svega je da je Internet jedna
nehomogena baza dokumenata koju je na ovaj nain mogue pretraiti.

ivotni ciklus baze podataka

Uvoenje baze u neke ustanove ili preduzee predstavlja jako sloen zadatak koji
zahtjeva rad stranjaka razliitih profila. To je projekat koji se moe podjeliti u pet etapa: analiya
potreba, modelovanje podatka, implementacija, testiranje I odravanje.

Analiza potreba

Prouavaju se informacije I tokovi informacija u prduzeu. Uoavaju se podaci

koje je potrebno memorisati I veze izmeu njih. U nekim velikim preduzeima , gdje postoje
grupe korisnika, tu e se pojaviti razni pogledi na podatke. Ti pogledi trebaju da se usklade tako
da bi se eleminisale nekonzistentnost I redundanca. Analiza potreba treba da obuhvati takoe I
analizu transakcija koje e se obaviti nad bazom, jer I to moe isto da utie na sadraj I konaan
oblik baze podataka.

Modelovanje podataka

Razliiti pogledi na podatke, koji su otkriveni u fati analize, sintetizuju se u jednu

globalnu emu. ema se doteruje dalje tako da bi zadovoljila zahtijeve klijenata. Takoe, ema se
jo prilagoava ogranienjima koje postavlja model podatka, te jos se modifikuje da bi bolje
mogla udovoljiti zahtjevima na performance. Na kraju se iz te eme izvode pogledi za grupe
korisnika tj. Za pojedine aplikacije.

Implementacija

Ut pomo DBMS-a I na osnovu ema I pod-ema, realizuje se baza podataka na

raunaru. U DBMS-u postoje parametric koji utiu na fiziku organizaciju baze. Ti parametric se
podeavaju tako to se osigura rad najvanijih transakcija. Postoji skup programa koji realizuje
transkacije I pokrivaju potrebe razliitih aplikacija. Baza podataka se inicijalno puni.

Testiranje

Testiranjem se ele otkriti greke koje su se moda potkrale u fazama razvoja

baze: u implementaciji, modelovanju podataka, analizi potreba. Primjer, greka u analizi potreba
uzrokuje da transkakcija korektno rade, ali ne ono ta korisnik eli nego ve neto sasvim drugo.
Bilo bi jako dobro da se takvi propusti otkriju prije implementacije. Zato se danas prije
implementacije prave, razvijaju prototipovi baze podataka I onda se oni pokazuju korisnicima.

Relacioni model baze podataka

Relacioni model je zasnovan u 60-im godinama 20. Vjeka. Taj model se
pojaviljivao dugo u knjigama I raspravama, jer su realizacije na raunarima bile spore I
neefikasne.Sredinom 80-tih godina relacioni model je postao prevladajui I danas ga koriste
veina DBMS-ova.
Ova baza se sastoji od serije dvodimenzionalnih tabela. Sam termin relaciona
baza podataka dolazi od te injenice da koristi relaciju. U jednoj tabeli moe da postoji samo
jedna vrsta entiteta I sloga. Ove tabele nam pokazuju logike, a ne fizike odnose. Relacioni
model odvaja bazu od aplikacije kao I samog operativnog sistema. Kad se posale zahtijev za
informacijama, sistem napravi tabelu koja sadri informacije. Programski jezik za pristup
podacima I samu manipulaciju sa tabelama naziva se SQL. U ovome sluaju program, po nazivu
Natural language koji takoe dozvoljava upite , analizira korisnikov upi I prevodi ga u upit na
SQL, a zatim prenosi SQL zahtijev DBMS-u I kasnije do korisnika.
Pravila za relacioni model baze podataka:
1) Relacioni DBMS treba da bude u mogunosti da manipulie bazama podataka kroz svoje
mogunosti.
2) Pravila o informacijama - Sve informacije u relacionoj bazi podataka predstavljaju se
eksplicitno.
3) Obezbjeivanje pristupanja svakoj vrednosti u bazi moe da se pristupi upotrebom
kombinacije imena , imena kolone I vrednosti primarnog kljua.
4) DBMS obezbjeuje podrku u samom radu sa nedefinisamnim veliinama, koji su
nezavisni od bilo kog domena I razlikuju se od predefinisanih vrednosti.
5) Dostupan relacioni catalog - Opis baze I sadraja baze podataka je predstavljen na
logikom nivou I moe da se pretrauje pomou jezika baze.
6) Razumljiv jezik podataka - bar jedan jezik mora imati dobro definisanu sintaksu I mora
da bude razumljiv. Potrebno je da podrava definiciju podatka, pravila integriteta,
autorizaciju, transkaciju I manipulisanje podacima.
7) Auriranje pogleda pogledi koji se mogu aurirati oni se auriraju kroz sistem.
8) Uklapanje I auriranje podataka na nivou skupa DBMS za unoenje podataka na nivou
skupa I za dobijanje, uklanjanje I auriranje.
9) Fizika nezavisnost mjenjanje metode pristupa ili fizikog zapisa structure ne utie adhoc I aplikacije.
10) Nezavisnot podatka promijene structure tabela ne utiu na ad-hoc I aplikacije.
11) Nezavisnot integriteta jezik baze mora da obezbjedi definisanje pravila integriteta, ta
pravila moraju biti sauvana u katalogu.
12) Nezavisnot od distribucije ponovna distribucija ne utie na zahtjeve ad-hoc I aplikacija.
13) Zatita ne smije da postoji neka mogunost zaobilaenja pravila definisanih jezikom
baze podataka.
Relacioni model zahtjeva da baza se sastoji od skupa relacija tzv. pravougaonih
tabela. Svaka relacija mora da ima svoje ime po emu bih je razlikovali od ostalih relacija u istoj
bazi. Jedna kolona obino sadri vrednosti atributa, zato mi kolonu poistovjeujemo sa
atributom. Atribut takoe ima neko svoje ime po kome ga moemo razlikovati od ostalih atributa
u istoj relaciji. Definisanje skupa vrednosti za atribut , iji je naziv domena atributa. Vrednost
atributa mora da bude jednostavna I jednostruka. U nekim uslovima se tolerie situacija da
vrednost atributa nije upisana (nedostaje).

Red relacije predstavlja primjerak entiteta ili bijei vezu meju dva ili vie
primjeraka. Red se naziva n-torka. U relaciji ne smiju da postoje dvije n-torke. Broj atributa
predstavlja stepen relacije, a dok broj n-torki predstavlja kardinalnost relacije.
Relaciona shema, dobijena iz ER-sheme na osnovu upustava moe u sebi da
sadri nedoreenosti koje je potrebno ukloniti. Dalje doterivanje sheme se naziva normalizacija.
Teorija normalizacije se zasniva na pojmu normalnih formi. Relacije koje su
prvobitno dobijene trebale bi biti u prvoj normalnoj formi INF. Ali relacija je u normalnoj formi
ako je vrednost atributa nedjeljiva I jednostruka.
Teorija normalizacije je formalizacija nekih prihvatljivih principa u zdravom
oblikovanju shema. Ako ve na poetku uoimo sve entitete, veze I attribute, tada nece biti
potreba daljnja normalizacija. Ali ako je polazna relaciona shema bila loa, tada e da postupak
normalizacije ispravi te pogreke.

Zakljuak
Od poetka koritenja raunara, obrada podataka je bila jedan od osnovnih
zadataka. Informacije I podaci su pokretaka snaga modernog doba. Kreiranje baze podatak u
nekoj ustanovi je jako sloen zadatak, za iju realizaciju je potreban rad strunjaka raznih profila
i znanja. Taj projekat se moze podijeliti u pet faza: analiza potreba, modeliranje podataka,
testiranje baze i njeno odravanje. Informacioni sistemi se sve ee pored, ljudskog potencijala i
mrenih resursa baziraju na bazama podataka tj skupovima informacija i programskih modula za
pristup tim podacima. Skupovi programskih modula se nazivaju SUBP sistemi za upravljanje
bazama podataka. Organizacija podataka u bazama podataka, je od velikog znaaja kad elimo
da radimo sa bazom. Za dobro kreiranje baze podataka potrebno je da su lako dostupni i da
omoguavaju lako odravanje. Za kreiranje kvalitetne baze potrebno je prethodno da odredimo
nacrt i dizajn. Danas postoji vie sistema za rad sa bazama: Access, SQL, DB2, Foxpro, Oracle 9
itd.

Literatura
1. http://hr.wikipedia.org/wiki/Baza_podataka
2. http://www.scribd.com/doc/55392265/Baze-podataka-KNJIGA
3. http://www.lecad.unze.ba/nastava/INFORMATIKA/Info6-Organizacija%20i
%20Upravljanje%20Podacima/Info6_3BazePodataka.pdf
4. http://grdelin.phy.hr/~ivo/Nastava/Baze_podataka/predavanja2004/01_pred.pdf
Slik

Y
Slika 1 Arhitektura baze podataka............................................................................. 6
Tabel

Tabela 1 Softverski paketi za rad sa bazom podataka................................................7

Tabela 2 Tabela instruktora vonje.............................................................................9