Opta

metodologija
Osnovni pojmovi i definicije

SADRAJ
OPTA METODOLOGIJA
Uvod
Klasifikacija metodologije
Elementi logike

UVOD
METOD
Predstavlja planski postupak koji
se koristi da bi se postigao neki
cilj ili reio odreeni problem
Svaka nauka ima svoje
probleme...
...i svoje naine reavanja tih
problema

UVOD
NAUNI METOD
Postupak kojim se na bazi prethodnih
znanja o predmetu neke nauke, a
putem reavanja postavljenog
problema, dolazi do daljeg i
potpunijeg znanja o njemu

UVOD
NAUNI METOD
Nauni metod ine dva elementa:
Izvesno znanje o uoenom
predmetu nauke
Metodski postupak za dolaenje do
novih znanja o odabranom predmetu
nauke

UVOD
(e) Kreativnost

(b) Formulisanje
problema

(d) Reavanje
problema

(a) Znanje o
problemu

(c) Metod

Rezultat

Sl. 1. Grafiki prikaz istraivakog procesa

UVOD
METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Sinteza i generalizacija svih metoda
kojima se ispituje ista pojava
predstavlja metodologiju ispitivanja
te pojave.
Znai da je metodologija
istraivanja pojave sinteza svih
pojedinanih metoda kojima se ta
pojava ispituje.

KLASIFIKACIJA
METODOLOGIJE
Metodologija naunog istraivanja
moe se podeliti u sledee
metodoloke oblasti:
1.Opta metodologija (LOGIKA)
2.Osnovne metodologije
3. Posebne metodologije

KLASIFIKACIJA
METODOLOGIJE
OPTA METODOLOGIJA
obuhvata naune oblasti koje su
kao metod primenljive na sve
nauke bez izuzetka
Malo je takvih oblasti (LOGIKA)

KLASIFIKACIJA
METODOLOGIJE
OSNOVNE METODOLOGIJE
su uoptene, ali istovremeno i
veoma razraene metodologije
koje mogu da se koriste samo u
odgovarajuim, ali opsenim,
naunim celinama, dok su u
drugim naunim oblastima
praktino neprimenljive...

KLASIFIKACIJA
METODOLOGIJE
OSNOVNE METODOLOGIJE
Osnovne metodologije su:
eksperimentalna (koja je bazina
za gotovo sve prirodne nauke pa i
medicinu), aksiomatska,
sistemoloka, socioloka,
statistika, kibrernetika, istorijska,
vrednosnonormativna itd.

KLASIFIKACIJA
METODOLOGIJE
POSEBNE METODOLOGIJE
Posebne metodologije su
metodologije u posebnim
naunim disciplinama

ELEMENTI LOGIKE
MATERIJA
To to postoji oko nas a takoe
obuhvata i nas kao svoj deo mi
danas nazivamo materijom
klasifikacije materije:
supstancija i
polje.
polje

ELEMENTI LOGIKE
MATERIJA
Supstancija
Vid ispoljavanja materije koji moemo
registrovati naim ulima. Supstancija je vrsta
materije koja moe da se kree i da miruje
(recimo, svi predmeti oko nas).

Polje
polje, pre svega elektromagnetsko, gravitaciono
i nuklearno, uvek prostire brzinom koja je
konstantna i ija je konstantnost odreena
prirodom sredine kroz koju se polje prostire

ELEMENTI LOGIKE
OSOBINE MATERIJE
Struktura
Svojstva
Mogunost njihovih promena (tj.
mogunost da se struktura i svojstva
materije menjaju).

OSNOVNI POJMOVI
STRUKTRA MATERIJE
Diskretna (prekidna) struktura:
(sainjavaju relativno samostalne
celine koje nazivamo objektima)
Svaki objekt ima doreena
svojstva

ELEMENTI LOGIKE
SVOJSTVA MATERIJE Uvek prisutna
svojstva nazivamo najoptijim. To su:
1) prostornost (ne postoji objekt koji ne
zauzima deo prostora),
2) trajanje (nema objekta koji ne traje bar
neko vreme)
3) univerzalna konstantnost. Iz svojstva
konstantnosti materije sledi da je materija
neunitiva ali i nestvoriva, tj. da je u
kosmikim razmerama vena (tj.
konstantna)

ELEMENTI LOGIKE
SVOJSTVA MATERIJE
Merljiva svojstva objekata
nazivaju se veliinama.

ELEMENTI LOGIKE
MOGUNOST PROMENA
promene se uvek vre na tano
odreen nain, ali nikad bez
odgovarajueg uzroka. Naime,
promena nekog objekta uvek je
izazvana (ili uzrokovana)
adekvatnim promenama drugih
objekata.

ELEMENTI LOGIKE
POJAVA I SISTEM
Ako se uoi ili odabere neka celovita
promena materije i ako izdvoji u
mislima ili u realnosti skup objekata
prirode unutar koga se ova promena
odvija, ovakva promena materije
naziva se pojava, a izdvojeni deo
prirode (npr. izdvojeni objekt ili skup
objekata) predstavlja sistem za tu
pojavu.

ELEMENTI LOGIKE
PROCES
proces je bilo koja pojava koju
smo odluili da pratimo u toku (tj.
u funkciji) vremena

ELEMENTI LOGIKE
ISTRAIVANJE
Istraivanje osobina materije (tj.
njene strukture, svojstava i
njihovih kauzalnih promena,
tanije pojava na njoj) predstavlja
svesni proces, koji ima za cilj da
se utvrdi ta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE
ISTRAIVANJE
Istraivanje osobina materije (tj.
njene strukture, svojstava i
njihovih kauzalnih promena,
tanije pojava na njoj) predstavlja
svesni proces, koji ima za cilj da
se utvrdi ta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE
ISTRAIVANJE
Rezultat istraivanja (odnosno
saznavanja) materije nazivamo
znanje (ili saznanje) o njoj

ELEMENTI LOGIKE
ZNANJE
znanje o nekom objektu
obuhvata:
1) svest o njegovoj strukturi,
svojstvima i njihovim kauzalnim
promenama, i
2) jeziku formulaciju tog znanja

ELEMENTI LOGIKE
ULNO SAZNANJE
ovek istrauje prirodu i stie svoja
znanja o njoj koristei se svojim
ulima i svojim razumom
Proces kojim se znanje stie
pretenim angaovanjem ula
nazivamo ulnim saznavanjem (u
prirodnim naukama ono se svodi na
eksperimentalno ili terensko
istraivanje)

ELEMENTI LOGIKE
LOGIKO SAZNANJE
proces sticanja znanja pretenim
angaovanjem mentalnih
sposobnosti predstavlja logiko
saznavanje (ili miljenje).
Miljenje operie mislima koje
ine pojam, sud i zakljuak.

ELEMENTI LOGIKE
POJAM
Pojam je misao koja se obrazuje
na osnovu zajednikih osobina
pojedinanih objekata slinih
osobina.
Svaki pojam je odreen svojim
sadrajem i svojim obimom

ELEMENTI LOGIKE
SADRAJ
Skup zajednikih osobina velikog
broja svesno odabranih objekata
odreuje sadraj pojma o skupu
tih objekata, odnosno o objektu
uopte.

ELEMENTI LOGIKE
OBIM
Obim pojma ine svi potpojmovi (u
graninom sluaju svi pojedinani
objekti), koji po svom sadraju
potpadaju pod taj pojam.
Na primer, obim pojma "kost"
sainjavaju potpojmovi o rebru,
prljenu, butnoj kosti, jezinoj kosti
itd...

ELEMENTI LOGIKE
OBIM
Poto svaki od ovih potpojmova ima
i sam svoje potpojmove, na kraju se
dospeva do konkretnih objekata koji
zajedno ine obim ovog pojma. Na
primer, potpojam "prljen" ima
svoje potpojmove kao to su
"atlas", "epistrofeus", trei vratni
prljen itd

ELEMENTI LOGIKE
SADRAJ I OBIM
Sadraj i obim pojma stoje u
opoziciji: to pojam ima bogatiji
sadraj, obim mu je manji i
obrnuto.

ELEMENTI LOGIKE
SADRAJ I OBIM
S obzirom na stupanj optosti, tj.
na veliinu obima, pojmovi se
dele na pojedinane, posebne i
opte. to je obim nekog pojma
vei, kaemo da je pojam optiji.

ELEMENTI LOGIKE
SADRAJ I OBIM
Pojedinani (singularni,
unikatni) pojam izraava
sutinu jedne, pojedinane stvari

ELEMENTI LOGIKE
SUD (STAV)
deo ovekovog miljenja svodi na
formiranje novih pojmova (tj.
poimanje).
poimanje Meutim, daleko
najvei deo misaone aktivnosti
oveka sastoji se u povezivanju
pojmova i imena pojedinanih
stvari u reenice.

ELEMENTI LOGIKE
SUD (STAV)
Reenica je izgovorena ili napisana
misao koja za oveka ima nekakvog
smisla. Reenicama mogu da se izraze
najraznovrsnije misli kao to su:
molba (Molim vas da mi
pomognete), potreba (Ovog
pacijenta treba pregledati), pitanje
(Ko danas ne prisustvuje
predavanju), savet, sumnja, briga itd.

ELEMENTI LOGIKE
SUD (STAV)
postoji samo jedna vrsta reenica
kojom se neto tvrdi ili porie. Takva
reenica, kojom se neto tvrdi ili
porie, naziva se sud ili stav. Na
primer, sud je reenica ovek je
ivo bie jer se njome tvrdi da je
ovek ivo bie, ili ovek nije
besmrtan, jer se njome porie da je
ovek besmrtan itd.

ELEMENTI LOGIKE
SUD (STAV)
Reenica Krv je crvena je sud jer
se njome tvrdi da krv ima svojstvo
da je crvena, a sainjavaju je dva
povezana pojma krv i crven.
Ona istovremeno ilustruje
najvaniju vrstu suda, koji se
naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKE
ISTINA
Reenica Krv je crvena je sud jer
se njome tvrdi da krv ima svojstvo
da je crvena, a sainjavaju je dva
povezana pojma krv i crven.
Ona istovremeno ilustruje
najvaniju vrstu suda, koji se
naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKE
ISTINA
Sud je jedina reenica kojom se
neto tvrdi ili porie, a ako se
njome neto tvrdi, to moe da bude
i tano, ili jo bolje, istinito
osnovni i konani cilj svakog
istraivanja u nauci je pronalaenje
istinitih sudova o materiji, tj.
utvrivanje ta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE
ISTINA
sud istinit ako je veza pojmova i
imena u njemu adekvatna
stvarnosti, tj. ako ta veza na
maksimalno mogu (ali ne i
apsolutan) nain odraava
stvarnost onakvom kakva ona
zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE
ISTINA
istina nije apsolutna kopija stvarnosti,
ve je ona njena subjektivna slika koja
joj je zato samo adekvatna, a ne
identina.
Istina, koju smo istraivanjem otkrili,
nije vena i nepromenljiva, ve podlee
stalnim promenama i, na svu sreu,
daljim usavravanjima, teei nekakvoj
konanoj ali i nedostinoj istini.

ELEMENTI LOGIKE
DEFINICIJA
Svaki novi pojam uvodi se u
nauno razmatranje svojom
odredbom (ili definicijom),
definicijom a svaki
novi zakon svojom formulacijom

ELEMENTI LOGIKE
DEFINICIJA
Definisati pojam znai
konstatovati mu itav sadraj.
Poto je ovakav nain definisanja
obino glomazan a nekad
praktino i neizvodljiv, u nauci se
najee koristi analitiko
definisanje pojma:

ELEMENTI LOGIKE
DEFINICIJA I ZAKON
...Ako obim pojma A ulazi kao celina u
obim pojma B, za B se kae da je rodni
pojam za A, dok se za A kae da
predstavlja vrsni pojam za B.
Zato svaki pojam unutar te hijerarhije
ima s jedne strane svoj rodni, a s druge,
svoj vrsni pojam.
Na primer, za pojam ptica rodni pojam
je kimenjak, a vrsni pojam je
vrabac.

ELEMENTI LOGIKE
DEFINICIJA
Analitiko definisanje pojma
predstavlja odreivanje pojma
njegovim, po mogunosti
najbliim rodnim pojmom i
specifinom razlikom.

ELEMENTI LOGIKE
DEFINICIJA
Analitiko definisanje pojma
Na primer, Eritrocit je krvna elija
okruglog i bikonkavnog oblika koja je
proeta hemoglobinom. Rodni pojam
pojma eritrocit je krvna elija, a sve
ostalo ini specifinu razliku (to su
svojstva da je krunog i bikonkavnog
oblika, i strukturna osobina da je proet
hemoglobinom)

ELEMENTI LOGIKE
ZAKON
zakon je sud u kome se uspostavlja
veza meu ve definisanim
pojmovima.
Na primer, zna se da su u sudu, tj.
zakonu, "ateroskleroza je uzrokovana
arterijskom hipertenzijom pojmovi
ateroskleroza i arterijska
hipertenzija ve ranije definisani.

ELEMENTI LOGIKE
OSNOVNI POJMOVI
Pojmovi s najirim moguim
obimom ine osnovne pojmove. Tu
spadaju pojmovi o materiji,
svojstvu, prostoru, vremenu,
promeni itd. Osnovni pojmovi su
jedini koji ne mogu da se analitiki
definiu, jer za njih nema rodnog (tj.
jo optijeg) pojma

ELEMENTI LOGIKE
OSNOVNI SUDOVI
Osnovni sudovi su oni koji ne mogu
logiki zakonima da se izvedu iz
drugih, jo irih sudova.
Osnovni sudovi u matematici
nazivaju se aksiomi, a u prirodnim
naukama principi. Takvi su, na
primer, Njutnovi principi mehanike.

ELEMENTI LOGIKE
ZAKLJUAK
To je sud izveden iz 2 ili vie
pojedinana suda koje nazivamo
premisama. Zakljuivanje u
nauci se uglavnom vri
deduktivno i induktivno.
induktivno

ELEMENTI LOGIKE
ZAKLJUAK
Deduktivno zakljuivanje je
zakljuivanje u kome se miljenje
kree od opteg ka posebnom i
pojedinanom...

ELEMENTI LOGIKE
ZAKLJUAK
Na primer, iz premise opteg karaktera
Sve ribe su kimenjaci i ue premise
arani su ribe sledi zakljuak arani
su kimenjaci. Ova specijalna vrsta
zakljuivanja predstavlja silogizam.
Silogizam je jedan od najjednostavnijih i
najee korienih oblika deduktivnog
zakljuivanja ne samo u nauci, ve i u
svakodnevnom ivotu

ELEMENTI LOGIKE
ZAKLJUAK
Induktivno zakljuivanje je, nasuprot
deduktivnom, izvoenje zakljuka tako
to se miljenje kree od posebnog ili
pojedinanom ka optem. Na primer,
ako se iz injenice da se odreeni broj
metala pri zagrevanju iri zakljui da se
svi metali pri zagrevanju ire, re je o
induktivnom zakljuku koji je u ovom
sluaju do kraja istinit jer je broj metala
u Periodnom sistemu konaan.

ELEMENTI LOGIKE
MILJENJE
Miljenje je:
1) proces formiranja pojmova na bazi
ulnih saznanja,
2) proces povezivanja pojmove u sudove
i
3) proces povezivanja sudova i
izvlaenja iz njih zakljuaka.
Sve to ima smisla ako se time dolazi do
novih saznanja, tj. istina.

ELEMENTI LOGIKE
INTUICIJA
Intuicija dovodi oveka do
reenja nekog problema a da on
nije svestan puta, naina i
sredstava kojima se pritom
njegov um sluio.

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I
SINTEZA
Analiza predstavlja realno ili
misaono razlaganje objekta na
delove s ciljem da se rasvetli
njihov znaaj i njihova unutranja
povezanost.

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I
SINTEZA
Posle analize vri se apstrakcija,
tj. izdvajanje bitnih i zajednikih
osobina uoenih objekata, uz
istovremeno odbacivanje
pojedinanih i nebitnih

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I
SINTEZA
Posle analize vri se apstrakcija,
tj. izdvajanje bitnih i zajednikih
osobina uoenih objekata, uz
istovremeno odbacivanje
pojedinanih i nebitnih.

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA
Zavrnu fazu formiranja pojma ini
misaona sinteza apstrakcijom
izdvojenih i zadranih osobina
(osnovno injenica o njima) u
realnu konstrukciju koja u sutini
predstavlja sadraj pojma

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA
Na primer: Formiranje pojma o stolici
ANALIZA: Zapaa se da prvi objekt ima svojstvo
Svojstvo A (4 noge), svojstvo B (ravnu povrinu koja ih
povezuje), svojstvo C (pogodna je za sedenje) ... i
svojstvo E (ima naslon za lea). Drugi objekt ima
pored prva tri svojstva i svojstvo F (naslone za ruke).
Trei objekt ima takoe prva tri svojstva i svojstvo G
(lukove privrene za parove nogu objekta) itd.

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA
Na primer: Formiranje pojma o stolici
APSTRAKCIJA I SINTEZA

Stolica ima 4 noge i ravnu povrinu koja ih spaja i koja

je pogodna za sedenje

OPTEMETODOLOKI
POSTUPCI
ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA
Na primer: Formiranje pojma o stolici
Sadraj pojma se potom koristi za selektovanje
potpojmova (odnosno ovde objekata) koji e ui u obim
ovog pojma. Znamo da sadraj i obim do kraja odreuju
jedan pojam. Jasno je odavde da i stolice sa naslonom
za lea, tokiima ili naslonima za ruke ulaze u obim
pojma stolica. Meutim, ako se razmatra da li sto
ulazi u obim ovog pojma, videe se da on istina ima 4
noge i ravnu povrinu koja ih spaja, ali da sto nije
pogodan za sedenje jer mu to i nije namena.

Celokupni tekst predavanja Prof.dr. Duana Ristanovia

(koje je posluilo kao osnova za prethodne redove)
moe se pronai na internet prezentaciji predmeta