STRATEGIJA

RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE

UVOD
Dokument Strategija dugoronog razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, sainjen je sa
namerom da preporui Vladi/Skuptini Republike Srbije da saglasno Zakonu o energetici usvoji osnovne
ciljeve nove energetske politike, utvrdi prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima i odobri program
donoenja odgovarajuih instrumenata, kojim se omoguuje realizacija kljunih prioriteta u radu, poslovanju i
razvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i potronje energije) Srbije. Osnovna premisa pri
izboru ciljeva, utvrivanju prioriteta i odgovarajuih instrumenata, zasnovana je na politikom opredeljenju
zemlje za racionalno usklaivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i
njenom ukljuivanju u evropske integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske politike i
realizacije prioritetnih pravaca strategije, ovim dokumentom se predlae i dinamika donoenja odgovarajuih
instrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti sa
odgovarajuim politikim, socio-ekonomskim, energetskim i ekolokim opredeljenjima zemlje. Povean
interes za utvrivanje i voenje nacionalne energetske politike u skladu sa potrebama reformisanja
energetskog sektora i njenih delatnosti, harmonizovanja nacionalne energetske prakse i regulative sa praksom
EU, uvaavajui stanje energetskih resursa, infrastrukture energetskih proizvodnih sektora i strukture
energetskih potreba (usluga). U cilju dostizanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, to podrazumeva
i sveukupnu zatitu ivotne sredine, potrebno je osim uvaavanja optih-generikih ciljeva posebnu panju
posvetiti ostvarivanju specifinih ciljeva, koji odraavaju posebnosti svake zemlje.
Zbog poznatih okolnosti u proteklom periodu, Srbija je upravo primer zemlje, koja radi dostizanja
vieg nivoa socio-ekonomskog razvoja, mora u kratkoronom periodu da uskladi ne samo razvoj energetike
sa privredno ekonomskim razvojem ve i razvoj energetskih proizvodnih sektora sa sektorima potronje
energije. Energetska problematika Srbije obrazloena u ovom dokumentu, uvaavala je potrebu
''prepoznavanja'' specifinih ogranienja sa stanovita potreba za usklaivanje razvoja celine energetskog
sistema sa dugoronim privredno-ekonomskim razvojem Srbije.
U tom kontekstu u prvom odeljku, obrazloeno je stanje potronje energije, proizvodnih mogunosti
energetskih sektora i raspoloivost resursa energije u Srbiji. U drugom odeljku, detaljno su obrazloeni
osnovni elementi energetske Politike/Strategije razvoja energetike do 2015. godine sa detaljnim prikazom
osnovnih ciljeva Strategije i instrumenata za njihovo ostvarivanje u okviru realizacije odabranih (saglasno
specifinim ciljevima) prioriteta. U treem odeljku obrazloene su makro-ekonomske pretpostavke i
metodologija za utvrivanje energetskih potreba za dva scanarija ekonomskog i industrijskog
razvoja.Projekcije finalne energije utvrene su po sektorima i prema strukturi energenata, a ukupna/primarna
energija na bazi balansa; potrebe, domaa proizvodnja i uvoz. U etvrtom odeljku, u okviru pet Prioriteta,
obrazloeni su programi, mere i potrebna ulaganja sa procenom pozitivnih efekata na poveanje
proizvodnje/smanjenje potronje. U petom odeljku dat je prikaz ekonomskog stanja energetskih sektora i
obrazloena potreba usaglaavanja cene toplotne i elektrine energije sa proizvodnim trokovima i
neophodnim izdvajanjima sredstava za ulaganja u investicono odravanje i gradnju novih izvora, sa obimom i
strukturom finansijskih sredstava, po sektorima i programima odgovarajuih prioriteta. U estom odeljku
predloen je model praenja realizacije Strategije i analize uticajnih faktora na izvesnost ostvarivanja ciljeva,
posebno u pogledu sigurnosti i redovnosti snabdevanja potroaa neophodnim energentima i obrazloena
potreba kontinualnog auriranja prioritetnih programa i inoviranja instrumenata za njihovu realizaciju.
Ovim Dokumentom obuhvaena je celina energetskog sistema Srbije, bez dela sistema na teritoriji
Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija iz razloga obrazloenih u prvom odeljku (1.5).

1. STANjE U ENERGETICI SRBIJE KRAJEM 2002. GODINE

1.1. Stanje u sektorima potronje energije
Obim i struktura tekue potronje energije u svakoj zemlji, uslovljena je stanjem ekonomije u
svim sektorima, ukljuujui i sektor energetike, a posebno strukturom i intenzitetom proizvodnih i
uslunih aktivnosti, standardom i navikama graana, kao i raspoloivou energetskim izvorima i
ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju.
Ekonomsko stanje u privredi zemlje, tehnoloko stanje energetskih i proizvodnih tehnologija i
struktura raspoloivih energenata, nasleeno iz prethodne decenije, uslovili su znatno pogoranje
ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korienja energije u Srbiji, u odnosu na grupu zemalja
ASS-6, koju ine eka Republika, Slovaka i Maarska, kao zemlje sa veoma uspenim, odnosno
Bugarska, Hrvatska i Rumunija, kao zemlje sa usporenim ekonomskim reformama, tokom iste decenije
tranzicije.
Obzirom da u navedenom periodu, zbog neregularnih privredno-ekonomskih uslova, a posebno
rada i poslovanja energetskih proizvodnih sektora, nije bilo mogue uspostaviti potpunu i pouzdanu
evidenciju o stanju proizvodnje, posebno uvoza i potronje energije u sektorima: Industrija, Saobraaj i
Ostali (Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda), Ministarstvo rudarstva i energetike
je tokom 2003. godine uspostavilo bazu relevantnih energetskih pokazatelja i indikatora za dve
karakteristine godine:
za 1990. godinu, kao godinu regularnih uslova rada i poslovanja ne samo energetskih sektora
ve i svih, za energetski sektor, relevantnih sektora privrede Srbije i
za 2002. godinu, kao referentnu godinu ponovno uspostavljenih uslova regularnog rada i
funkcionisanja, delimino ve saniranih proizvodnih energetskih sistema i poetka rada na
reformama energetskog sektora, to je obrazloeno u dokumentu Foundations of Serbian Energy
Policy (WB), odnosno za 2003. godinu kao baznu godinu za utvrivanje buduih energetskih
potreba, pri izradi Strategije razvoja energetike Republike Srbije, do 2015. godine.
Shodno navedenom dokumentu, potronja primarne i finalne energije Srbije, 1990. god., u iznosu
od 15.84 M t.en, odnosno 9.03 M t.en, predstavljala je najniu jedininu potronju, po stanovniku (2.11
t.en,. u 1990., odnosno 1.2 t.en. u 2002 godini) u odnosu na sve zemlje grupe ASS, osim Hrvatske (Tabela
1.1.). Tada je saglasno ostvarenom drutvenom proizvodu Srbije, kod nas ostvaren najnii energetski
intenzitet u odnosu na bilo koju zemlju grupe ASS, osim Maarske. U referentnoj, 2002. god., drugoj
godini ekonomskih reformi, bez obzira na niski nivo privrednih aktivnosti u Srbiji (oko 60 % u odnosu na
1990. god.) i nizak standard graana, potronja finalne energije dostigla je nivo od 77 %, ostvarene
finalne potronje u 1990. godini.
Tabela 1.1: Trend prizvodnje, uvoza i potronje energije u Srbiji
Primarna
Finalna
Energetski Industrija
u Elektrina
Uvozna
Godina
energija
energija
intenzitet
finalnoj
energija
u zavisnost
(Mten)
(Mten)
100/(2003) energiji (% )
finalnoj (%)
(%)
1990.
15.844
9.034
77.6
43.42
21.20
39.40
2002.
12.442
6.943
98.0
34.92
30.02
36.96
2003*.
13.550
7.310
100
32.69
29.50
37.83
* Procena ostvarene potronje

U referentnoj-2002. godini potronja finalne energije je za 30 % nia u odnosu na 1990. godinu,

pri emu je preko 42% potronje ostvareno u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti,
dok je uee industrije od 43.42 %, u 1990., opalo na manje od 35 % u 2002 (Tabela 1.2.). Ova dva
sektora prosto su zamenili pozicije sa ueem u finalnoj energiji. Pri tome je smanjenje potronja finalne
energije u industriji, od preko 35 % (u odnosu na 2002.), ostvareno u energetski neintenzivnim
grupacijama industrije (prehrambena industrija, metalski kompleks, tekstilna i dr. grupacije), dok je
poveana potronja energije u etiri energetski intenzivne grupacije industrije (crna metalurgija, obojena
metalurgija, graevinski materijali i bazna hemija sa hemijskim proizvodima), tako da je njihovo uee
poveano sa 51 % na 58 %, shodno emu je povean i energetski intenzitet u industriji za 25 %.

Time je potvrena injenica da se, osim u prehrambenoj industriji, veoma sporo oporavljaju
proizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije. Indikativno je, da su neke
zemlje grupe ASS, ostvarile znaajan izvoz proizvoda i usluga upravo u ovim granama, kao to je
tekstilna industrija; Rumunija, sa 1100 M $, a Bugarska, sa 500 M $, izvoza, u 2000. godini.

Godina
1990.
2002.

Tabela 1.2: Promena potronje energije u sektorima potronje

Industrija
Saobraaj
Domainstva i ostalo Ukupno
(Mten)
(Mten)
(Mten)
(Mten)
3.923
1.820
3.291
9.034
2.425
1.580
2.938
6.943

Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama

industrije Srbije, izmenjena je i struktura energenata, pa je tako uee fosilnih goriva poveano sa 50 %,
iz 1990. na 62 %, u 2002., dok je uee elektrine i toplotne energije, sa 25%, u 1990. opalo na 19 %, u
2002. godini.
Odsustvo regularnog uvoza energenata tokom ekonomskih sankcija (u regularnim uslovima na
prihvatljivom nivou, ispod 40 %), onemoguilo je pouzdano i potpuno snabdevanje privrede i graana
odgovarajuim energentima, ime su potroai upueni na korienje energenata iz domae proizvodnje,
pre svega elektrine i delom toplotne energije iz gradskih toplana. Zbog navedenog, kao i dugo
odravanih niskih cena ovih energenata (daleko ispod proizvodnih trokova), osim smanjene pogonske
sigurnosti pri radu energetskih izvora, svi sektori energetske privrede dovedeni su i u veoma nepovoljno
ekonomsko stanje, delimino i zbog umanjene proizvodnje energije, emu su doprinela i ratna oteenja
vitalnih objekata i sistema.
Zbog neoekivanog smanjenja dela drutvenog proizvoda koji je ostvarila industrija Srbije u
2003. godini (-3%) i neizvesnog oporavka privrednih aktivnosti, posebno u firmama pre/posle njihovih
privatizacija oekuje se stagnacija potronje energije u industriji, po osnovu uvoenja novih, energetski
efikasnih proizvodnih tehnologija i orijentacije na energetski neintenzivne industrijske proizvode (Tabela
1.3.).

Godina
1990.
2002.
2003*

vrsto
(Mten)
1.400
0.877
0.910

Tabela 1.3: Trend promene strukture finalne energije u Srbiji

gorivo Teno gorivo Prirodni
gas Elektrina
energija
(Mten)
(Mten)
(Mten)
3.894
1.854
1.886
2.378
1.587
2.100
2.710
1.520
2.160

Ukupno
(Mten)
9.034
6.943
7.310

Jedino sa poveanjem kvaliteta, trino visoko vrednih proizvoda i energetske efikasnosti pri
obavljanju energetskih usluga, moe se poveati ekonomska efektivnost upotrebe finalne energije.
U veini zemljama grupe ASS, potronja finalne energije u sektoru industrije u 2000. godini, je
drastino smanjena, u odnosu na 1990. godinu, sa prognozom daljeg smanjivanja, pa bi tako 2010.
godine, ova potronja u Bugarskoj bila manja tri puta, a u Rumuniji etiri puta, u odnosu na 1990. godinu.
Godinja stopa rasta potronje finalne energije u veini zemalja grupe ASS, u periodu do 2000. godine,
bila je negativana (ak i preko - 4 %), osim Maarske (-2 %), a shodno projekcijama energetskih potreba
do 2010. god., stopa rasta finalne energije bie samo u dve od est navedenih zemalja vea od 1.2
%/godinje.
Sa oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti i standarda graana, neminovno e se poveati
potronja finalne energije u sektorima Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda, koja
na nivou potronje, u 2002. godini (za sva tri sektora) uestvuje u finalnoj potronji sa 31 %. U sektoru
Domainstva Srbije, jedinina potronja jo uvek je niska i iznosi svega 0.30 kg.en/stanovniku. Shodno
tome ova potronja, osim Bugarske i Hrvatske, je za preko 30 % nia nego u bilo kojoj drugoj zemlji
grupe ASS.
Iako je trend potronje energije u sektoru Saobraaja, tokom poslednje decenije, bilo nemogue
pouzdano reprodukovati, ova potronja se najbre stabilizovala, tako da je 2002. godine, skoro dostigla 90
% potronje iz 1990. godine, iako je statistiki zabeleen znatno nii obim aktivnosti ovog sektora, u
prevozu roba i putnika u odnosu na 1990. godinu. Ova injenica je posledica dominantne potronje

derivata nafte za potrebe linog prevoza privatnim automobilima, a zatim prevoza roba, iji obim nije
potpuno obuhvaen zvaninom statistikom. Slina tendencija je uoena i kod zemalja grupe ASS tokom
prve decenije ekonomske tranzicije, pa se i u ovom naem sektoru oekuje najbre poveanje potronje
energije.

50.0
45.0
40.0
35.0
30.0
25.0
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0

1990

(.
/.)

50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0

1990

2002

2002

Jedan od glavnih problema tekueg rada i poslovanja energetskih sektora proistie iz neusklaene
potronje i proizvodnje odgovarajuih energenata, posebno tokom zimskog perioda kada su potrebe zbog
zagrevanja stambenog, radnog i poslovnog prostora, esto iznad proizvodnih mogunosti
elektroenergetskog izvora i komunalnih toplana.
Ovakvo stanje je posledica ne samo nedovoljnog ulaganja u proteklom periodu za obavljanje
potpunih remonata i investicionog odravanja, ve i neusklaenog razvoja energetskih sektora, sa
stanovita racionalne upotrebe energenata, poveanja energetske efikasnosti, kako u proizvodnji i
distribuciji, tako i kod krajnjih potroaa gde se obavljaju energetske usluge.
Ovo potvruje praksa, da je u Srbiji nakon 1990. godine drastino poraslo uee elektrine
energije u finalnoj potronji (preko 34 %, u 2000. godini, to je skoro dva puta vee uee nego u ekoj
Republici, Maarskoj, Rumuniji i Slovakoj). Ovo nije posledica samo najnie finalne potronje (po
stanovniku) u odnosu na zemlje grupe ASS, ve i velikog uea potronje elektrine energije u sektoru
Domainstva (u odnosu na ukupnu potronju energije u ovom sektoru), u 2000. godini, preko 56 % .
Osim Bugarske, navedeno uee je za preko dva puta vee nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS. Osim
toga, odnos potronje elektrine energije u sektoru Domainstva prema ukupnoj potronji elektrine
energije je jo nepovoljniji (oko 65%), to je opet za dva puta vie, nego u zemljama grupe ASS, osim
Bugarske.
Uporedni trend jedinine potronje elektrine energije u sektoru Domainstva u zemljama ASS i
Srbije, ukazuje na dinamian porast i visoku tekuu potronju (oko 1990 kWh/stanovniku) u sektoru
Domainstva Srbije (to je blisko nivou Nemake), kao posledica ''nametnutih'' nam okolnosti u protekloj
deceniji i neusklaenog razvoja sistema za distribuciju i snabdevanje individualnih korisnika prirodnim
gasom, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u ovom sektoru. Osim dugotrajnog nedostatka
drugih energenata, tokom ekonomske izolacije Srbije, neadekvatan razvoj gasne privrede u smislu razvoja
mree za snabdevanje gasom, uslovio je prekomernu potronju elektrine energije u sektorima
Domainstva. Ovo nedvosmisleno potvruju ostvarene jedinine potronje elektrine enerije i prirodnog
gasa u Srbiji i zemljama grupe ASS 6, prema kojim proizilazi da je jedinina potrnja prirodnog gasa u
ovom sektoru u Srbiji i Rumuniji, skoro etiri puta manja, nego ekoj Republici, Maarskoj, i
Slovakoj.



2000

6000

k W h /

7000

k W h/

2500

5000

1500

4000

1000

3000
2000

500

1000

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

1990

1995

2000

1.2. Stanje u energetskim proizvodnim sektorima-sektorima energetske privrede

Energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju naftna i gasna privreda, rudnici uglja,
elektroenergetika i decentralizovani sistemi gradskih toplana i industrijske energetike. U okviru
energetskog sistema obavlja se eksploatacija domae primarne energije, uvoz primarne energije (pre
svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnja elektrine i toplotne energije, eksploatacija i sekundarna
prerada uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjih potroaa finalne energije.
Shodno navedenom energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju:
Sektor nafte, u okviru kojeg se vri eksploatacija domaih rezervi nafte, obavlja uvoz, transport i
prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija i prodaja/izvoz derivata nafte. U oblasti domaeg
istranog i ekploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa koji je
posledica malog nivoa ulaganja u odravanje postojee proizvodnje, kao i malog intenziteta istranih
radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava.Transport nafte se dominantno vri magistralnim
naftovodom (Janaf) od Omialja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Panevu i Novom Sadu. Ukupni
instalisani preraivaki kapacitet domaih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona godinje (4.8 miliona tona u
Panevu i 3 miliona tona u Novom Sadu), iji su trenutni operativni kapaciteti, zbog tekih razaranja
tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona (4.8 u rafineriji u Panevu i 1.8 miliona
tona u Novom Sadu).
Sektor prirodnog gasa, u okviru koga se osim uvoza gasa, obavlja eksploatacija domaih rezervi
prirodnog gasa, njihova primarna prerada, sakupljanje, transport i distribucija do krajnjih potroaa gasa.
Na glavni magistralni gasovod, ukupne duine oko 400 km, koji se prostire od granice Maarske do Nia,
povezan je vei broj distributivnih mrea preko kojih se vri snabdevanje potroaa prirodnim gasom.
Velika veina ovih mrea izgraena je na teritoriji Vojvodine.
Sektor uglja, u okviru kojeg se vri eksploatacija i prerada uglja iz rudnika sa povrinskom
eksploatacijom, u tri rudarska basena: Kolubarski, Kostolaki i Kosovsko-Metohijski, koji privremeno ne
funkcionie u sastavu energetskog sistema Srbije zbog prelaznog statusa june srpske pokrajine. Preko
95% ukupne proizvodnje uglja na povrinskim kopovima koristi se za proizvodnju elektrine energije. Za
finalnu potronju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u kojima se vri
eksploatacija kamenog i mrkog uglja, kao i znatno kvalitetnijeg lignita, u odnosu na lignite iz rudnika sa
povrinskom eksploatacijom uglja.

Elektroenergetski sektor sainjavaju objekti/sistemi:

-Elektroenergetski izvori, u koje spadaju elektrane instalisane snage 7120 MW (3936MW u TE
na lignit, 2.831 MW u HE i 353 MW u TE-TO na mazut i prirodni gas), bez termoelektrana na teritoriji
Kosova i Metohije (1235 MW), koje trenutno ne rade u sastavu elektroenergetskog sistema Srbije.
-Sistemi za prenos elektrine energije, sa oko 10.200 km dalekovoda 400, 220 i 110 kV i oko 27
GVA instalisanih u trafostanicama, preko koga se vri prenos elektrine energije proizvedene u zemlji i
obavlja razmena sa susednim sistemima.
-Elektrodistributivni sistemi, locirani u potroakim centrima preko kojih se vri isporuka
elektrine energije krajnjim potroaima u navedenim sektorima potronje energije.
Sistem gradskih toplana, koji postoji u 45 gradova Srbije, ine decentralizovani toplotni izvori,
instalisane snage oko 6.000 MJ/s, i odgovarajue distributivne mree. Sistem se koristi za zagrevanje
stambenog i poslovnog prostora, obima od oko 450.000 ekvivalentnih stanova (povrine 66 m2).
U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, sa oko 6.300 MJ/s instalisanih u
vie stotina industrijskih preduzea Srbije. Koriste se za proizvodnju tehnoloke pare i toplotne energije
za potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora. U oko 30 industrijskih preduzea, postoje
energane koje omoguuju spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije (kapaciteta oko 250 MW),
od kojih najvei broj ve due vreme nije u operativnom stanju.
Osnovna karakteristika svih navedenih delova energetskog sistema je izrazita tehnoloka
zastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajue i dugorono neprihvatljivo
tehnoloko stanje sa stanovita zatite ivotne sredine.
Tehnoloko stanje proizvodnih objekata u svim navedenim sektorima energetike je, bez obzira na
do sada uinjene sanacije, rehabilitacije i modernizacije, i dalje krajnje kritino, kako sa stanovita
operativne sigurnosti objekata, tako sa i stanovita energetske efikasnosti, a posebno uticaja na okolinu
koji je neprihvatljiv skoro u celini. Ova injenica je opte vaea za sve sektore, iako za neke sisteme
postoje i neka znatno kritinija ogranienja, koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privrede
i graana neophodnim energentima. Re je o starosti elektroenergetskih objekata (izmeu 12 do 42
godine) ija zamena, putem gradnje novih energetskih izvora, ima najvii prioritet sa stanovita sigurnosti
isporuke energenata, zbog poveanja energetskih potreba, posebno elektrine energije po osnovu
intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda graana. Pri tome, neophodno je oceniti
''domete'' programa za racionalnu upotrebu i poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima
potronje energije, s obzirom na vie nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u Srbiji u
proteklom periodu.
1.3. Energetski resursi Republike Srbije
Obim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnih
energenata, kao to su nafta i gas su simboline i ine manje od 1 % u ukupnim bilansnim rezervama
Srbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, u kome dominira niskokvalitetni
lignit, sa ueem od preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. Ovo se posebno odnosi na lignit koji
se eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom, koji sa ukupnim eksploatacionim rezervama
od oko 13350 miliona tona, predstavlja najznaajniji domai energetski resurs Republike Srbije.
Geografski posmatrano, u Kolubarskom basenu nalazi se 14%, u Kostolakom 3.3%, dok Sjeniki i
Kovinski basen sadre samo 2.7% ovih rezervi. Ubedljivo najvei deo rezervi lignita u Republici Srbiji
(preko 76 %) nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu. Ovakav iznos bilansnih rezervi i mnogo
povoljniji odnos otkrivke i uglja, nego u drugim basenima, dugorono posmatrano ine KosovskoMetohijski basen najvanijim energetskim potencijalom Republike Srbije u narednom periodu.
Disproporcije izmeu geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, prikazane
na Tabeli1.4 i ilustrovane na slici Neobnovljivi energetski resursi Srbije (u milionima tona ekvivalentne
nafte) ukazuju na mogue neizvestnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.

Tabela 1.4. Ukupne rezerve fosilnih goriva u Srbiji

Eksploatacione
Energetski resurs
rezerve, (Mten)
Lignit (povrinska eksploatacija)
2616
Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija)
125
Nafta i prirodni gas
20

Geoloke
(Mten)
3753
130
60

rezerve

4000
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0

Najznaajniji obnovljivi energetski resurs Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od ega je
do danas iskorieno oko 10000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetski
potencijal u Srbiji iznosi oko 7000 GWh, to predstavlja oko 8.6% potronje finalne energije u 2003.
godini. Ovaj potencijal nalazi se najveim delom na slivu Morave (2300 GWh), zatim na Drini i Limu
(1900 GWh) i Dunavu (1000 GWh), za gradnju pojedinanih objekata snage vee od 10 MW i godinjom
proizvodnjom od oko 5200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije, ukljuujui i male
reke, utvrene su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa moguom proizvodnjom od
oko 1800 GWh/godinje. Pri utvrivanju mogunosti za iskorienje najveeg dela preostalog tehnikog
hidropotencijala, treba imati u vidu presudan uticaj neenergetskih kriterijuma koji su vezani za
vienamensko korienje voda i politike dogovore o podeli hidropotencijala sa susednim dravama.
Na slici je prikazana struktura hidropotencijala Srbije sa koje se vidi, da od preostalog tehniki
iskoristivog hidropotencijala, preko 25 % se odnosi na potencijal za male hidroelektrane (snage do 10
MW).

12000
10000

GWh

8000
6000
4000
2000
0

U okviru nove kategorije Obnovljivi izvori energije, u koje spadaju biomasa, hidropotencijali
malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije vetra i sunevog zraenja,
treba istai da u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano korienje u tzv.
decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i ''sakupljanjem'' sunevog zraenja) i
elektrine energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora, snage do 1 MW),
za zadovoljenje potreba lokalnih potroaa kao i isporuke vikova elektrine energije lokalnoj mrei u
okviru elektroenergetskog sistema Srbije.
Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji, je veoma znaajan i iznosi
preko 3 M t.en. godinje (sa potencijalom malih hidroelektrana, od oko 0.4 M t.en). Oko 80 % ukupnog
potencijala nalazi se u iskorienju biomase, od ega oko 1.0 M t.en., ini potencijal drvne biomase (sea
drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od 1.5 M t.en. ini
poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, ukljuujui i teni stajnjak). Energetski
potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 M t.en, na teritoriji Vojvodine,
Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim banjama.
Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora i odsustvo
podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije su osnovni razlog simbolinog iskorienja
energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C),
toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih
izvora bar pet puta vei od ostvarenog. Iako je na veini teritorije Srbije broj sunanih dana znatno vei
nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2000 asova), zbog visokih trokova prijemnika sunevog
zraenja toplote i pratee opreme, intenzivnije korienje ovog i drugih obnovljivih izvora energije
zavisie prevashodno od drutvenog podsticaja za zasnivanje i sprovoenje nacionalnog Programa
obnovljivih izvora energije.
U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. Prve su nuklearne,
zbog nedovoljnih geolokih prospekcija terena, a druge su mineralne sirovine uljanih kriljaca, zbog
ekonomski neizvesnih i ekoloki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Ograniene rezerve
primarne energije, nalau potrebu izrade Plana geolokih istraivanja novih rezervi fosilnih goriva i
verifikaciju obavljenih istraivanja

1.4 Tekua ogranienja u radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora Srbije

Razmatrajui mogunosti dugoronog razvoja energetike u kontekstu ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasleenog privredno-ekonomskog stanja iz
prethodnog perioda, osnovna premisa pri utvrivanju ciljeva razvojnih prioriteta energetike, poiva na
ideji komplementarnosti privredno-ekonomskog razvoja zemlje i podizanja efikasnosti proizvodnje i
efektivnosti upotrebe energije. S tim u vezi izbor kratkoronih ciljeva i utvrivanje dugoronih
prioritetnih programa za usklaivanje rada i razvoja celine energetskog sistema (sektori na strani
proizvodnje i potronje energije), sa razvojem privrede Srbije, uslovljen je sledeim ogranienjima:
Privredno-ekonomska, izazvana usporenim oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti u
veini privrednih sektora Srbije, ukljuujui i stagnaciju proizvodnje u veini grana industrije, osim
energetski intenzivnih grupacija: crna metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog
materijala. U takvim uslovima, umereni porast drutvenog proizvoda i standarda graana, prati bri rast
potronje energije, preteno zbog odsustva ekonomskih motiva i programsko-finasijskih mehanizama za
programe tednje energije, kako kod privrede tako i kod graana, kao i velikog uea zastarelih
proizvodnih i energetskih tehnologija u idustriji i saobraaju. Za racionalno smanjivanje, danas visoke
specifine potronje energije (po jedinici energetske usluge), neophodna je nova energetska politika sa
odgovarajuim merama i instrumentima za njeno organizovano i dosledno sprovoenje (posebni
programi, energetski standardi i odgovarajua energetska nacionalna i sektorska regulativa).
Ekonomsko-energetska, uslovljena neadekvatnim cenama elektrine i toplotne energije, ime su
subjekati energetske privrede onemogueni da blagovremeno ulau u kvalitetnije odravanje i
modernizaciju energetskih izvora, ija starost iznosi oko 25 godina u proseku. Osim toga u proteklom,
skoro 15-godinjem periodu, nije bilo znaajnih ulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata,
kao to su: novi povrinski kopovi lignita, termoelektrane i hidroelektrane, transportni i distributivni

sitemi prirodnog gasa (sa skladitenjem gasa), sistemi distribucije elektrine i toplotne energije,
ukljuujui i rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih energana, zbog ega programi ulaganja u
tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata, spadaju u najvanije prioritete ove
Strategije.
Energetsko-sektorska, proistekla iz neusklaenog razvoja celine energetskog sistema, sa
energetskim potrebama tj. strukturom energetskih usluga u sektorima potronje energije. Rezultat takvog
razvoja ogleda se u vrlo visokom ueu elektrine energije u potronji finalne energije (oko 30 %), pri
emu je posebno neopravdano visoko uee elektrine energije u sektoru Domainstva (preko 55 % od
ukupne potronje energije u ovom sektoru), i jo uvek mala potronja prirodnog gasa (ispod 22 %) u
ovom sektoru. Dnevne potrebe za elektrinom energijom u sektoru Domainstva, su izrazito sezonskog
karaktera (najvea potronja je tokom zimskog perioda zbog njene upotrebe za zagrevanje prostora),
zbog ega je teko njenu potronju sa proizvodnim mogunostima naih elektrana, i stanjem hidrologije
na hidroelektranama. Tekue stanje prekomerne potronje elektrine energije za zadovoljenje toplotnih
energetskih usluga posebno u sektoru Domainstva, mogue je i poeljno menjati putem usklaenog
razvoja sektora prirodnog gasa, u okviru kojeg programi za supstituciju elektrine enegije prirodnim
gasom, treba da imaju najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove Strategije.
Sektorsko-ekolokih, u smislu potrebe da saglasno postojeim nacionalnim i meunarodnim
standardima, to pre uspostave zakonodavni i institucionalni okviri za utvrivanje i sprovoenje
nacionalnog programa za zatitu ivotne sredine.U okviru takvog programa, treba organizovati
odgovarajuu logistiku za pouzdano merenje i praenje svih emisija iz energetskih objekata i sainiti plan
uvoenja tehnikih i organizacionih mera na energetskim objektima/izvorima za proizvodnju
primarne/sekundarne i finalne energije ukljuujui i objekte i ureaje u sektorima potronje energije
(Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komerecijalne delatnosti i Poljoprivreda) sa ciljem
postupnog smanjivanja nivoa emisije efluenata sa tetnim delovanjem na ivotnu sredinu.
Tehnoloko-razvojnih, koja su posledica nenadoknativog nauno-tehnolokog zaostajanja, a
posebno tehnolokog zaostajanja domae mainogradnje, da znaajnije participira u proizvodnji dela
vitalne energetske opreme, i ureaja energetskih objekata. Verovatno su tehnologije za prizvodnju ureaja
za smanjenje tetnih emisija iz energetskih izvora, sadraj budueg tehnolokog razvoja i proizvodnog
programa domae mainogradnje, u investicio-intenzivnim programima tehnoloke modernizacije
postojeih energetskih izvora i zatite ivotne sredine.
1.5 Dokument Strategija i status energetskih rezervi i elektroenergetske infrastrukture
na teritoriji Kosova i Metohije
Uprkos tome to jo uvek nije utvrena Strategija privredno-ekonomskog razvoja Srbije,
Ministarstvo rudarstva i energetike se opredelilo da se saglasno Zakonu o energetici utvrdi i predloi
Vladi i Skuptini Republike Srbije usvajanje Strategije razvoja energetike, do 2015. godine, kao
srednjorone vizije kvalitativnih promena u sektorima potronje energije i u energetskim proizvodnim
sektorima, uvaavajui tekue i oekivane privredno-ekonomske okolnosti u zemlji, ali bez delova
navedenih sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije, zbog postojeeg-prelaznog statusa
Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Nemogunost uvida u stanje energetike na toj teritoriji, osnovni
je razlog zbog ega su projekcije energetskih potreba i izbor Prioritenih programa za usklaivanje rada i
razvoja energetskih sektora date za celinu energetskog sistema Srbije, bez delova sistema/sektora
lociranih na teritoriji Kosova i Metohije (pod prelaznom upravom UNMIK-a). Zbog napred navedenih
razloga Strategija razvoja energetike Srbije razmatra promene u relativno kratkom vremenskom periodu,
za jednu godinu duem od minimalnog perioda, definisanog Zakonom o energetici Srbije.
Tekui status prelazne uprave na teritoriji Kosova i Metohije i danas ugroava pouzdan i
energetski efektivan rad celine elektroenergetskog sistema Srbije. Deo elektroenergetskog sistema Srbije,
lociran na podruju teritorije Kosova i Metohije sastoji se od; elektroenergetskih izvora (termoelektrane
instalisane snage od 1315 MW, vrlo niske pogonske raspoloivosti i jedne hidroelektrane snage 33 MW),
sa godinjom proizvodnjom izmeu 3000 i 4000 GWh, rudnika uglja Belaevac i Dobro Selo, sa veoma
povoljnom povrinskom ekspolatacijom lignita-godinje proizvodnje od oko 7 M tona lignita, i sistema
od 400, 220 i 110 kV, za prenos elektrine energije do Kosova i Metohije, odnosno transport do Grke,
ukljuujui i sisteme za distribuciju elektrine enegrije do potroaa na teritoriji Kosova i Metohije. Osim
navedene infrastrukture, na toj teritoriji postoje sistemi gradskih toplana (Pritina, Kosovska Mitrovica i
9

akovica) i 4 industrijske energane, ukupne snage od 54 MW, za koje obraivaima ovog Dokumenta
nisu bili dostupni podaci o pogonskim i proizvodnim performansama.
Razmere i parametri, opisanih energetskih proizvodnih sistema i nepostojanje pouzdanih
podataka o sektorima potronje energije na teritoriji Kosova i Metohije, samo donekle opravdavaju
trenutno izostavljanje dela celine elektroenergetskog sistema Srbije, lociranog na teritoriji Kosova i
Metohije. Bez obzira na navedene okolnosti, utvrivanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije,
a posebno dugoronog razvoja (od 2015 do 2030. godine), nije prihvatljivo sa stanovita dravne,
ekonomske i energetske politike bez ukljuenja rezervi lignita lociranog na teritoriji Kosova i Metohije u
kategoriju raspoloivih i energetskom sektoru Srbije dostupnih rezervi. Bez odgovarajueg reenja za
slobodan pristup i korienje lignita sa teritorije Kosova i Metohije, od strane energetskih subjekata
Srbije, dugoroni razvoj energetike Srbije, polovinom ovog veka poivao bi preteno na uvoznoj
primarnoj energiji. Osim ovog stratekog dravnog, ekonomskog i energetskog cilja, dravni organi
Srbije, treba da preuzmu aktivnu ulogu u reavanju, naizgled tehnikih pitanja saradnje izmeu
energetskih subjekata Republike Srbije i energetskih subjekata prelazne uprave odnosno lokalnih organa
vlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U tom kontekstu najdelikatnije pitanje odnosi se na pokuaje
energetskih subjekata, da uz podrku UNMIK-a,
osnuju posebni Operator prenosnog sistema za
teritoriju Kosova i Metohije, ime bi se ne samo ograniile razvojne i poslovne mogunosti
elektroprivrede Srbije na regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije, ve bi time bila
ugroena i pouzdanost rada elektrenergetskog sistema Srbije, (obzirom na objektivna i tehnika
ogranienja dela sistema na toj teritoriji da prihvati, tehniki delikatnu i sa stanovita sigurnosti rada
elektroenergetskog sistema na regionalnom i panevropskom triu, poslovno odgovornu ulogu). Osim
ovog po prirodi tehnikog i po posledicama za razvoj stratekog pitanja, pitanje statusa dela JP EPS na
teritoriji KiM, nakon formiranja posebnih energetskih entiteta u okviru postojeeg javnog preduzea EPS,
mogao bi da pretstavnja presedan i za legalno osamostaljivanje dela elektroenergetskog sistema lociranog
na teritoriji Kosova i Metohije. U tom svetlu potrebno je utvrditi dravnu politiku prema prelaznoj upravi
po pitanjima rada, poslovanja i razvoja energetike na itavoj teritoriji Republike Srbije.
2. OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE do 2015.
U novo nastalim uslovima drutveno-ekonomskih reformi u Srbiji i intencije nae zemlje za njeno
ukljuivanje u panevropske integracije, nametnuta je potreba da se razvoj celine energetskog sistema, koji
ine energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije, u okviru Strategije dugoronog razvoja
energetike Srbije, usaglasi sa politikom i ciljevima dugoronog privredno-ekonomskog razvoja Srbije. U
svetlu do sada ostvarenih promena i urgentnoj potrebi za svojevrsnu rehabilitaciju i modernizaciju
energetske infrastrukture i uvoenje novih pravila za rad, poslovanje i razvoj energetskih subjekata, a
posebno u svetlu budue integracije energetskih sektora Srbije u regionalno i panevropsko trite
elektrine energije i prirodnog gasa, nametnula se potreba izrade dokumenta: Strategija razvoja energetike
Srbije, do 2015. godine.
Globalni ciljevi nove Energetske politike i Strategije razvoja energetike Srbije, promovisani u
Zakonu o Energetici proistekli su iz namere da se, u novim okolnostima u zemlji i okruenju, u okviru
odabranih Prioritetnih razvojnih aktivnosti u celini energetskog sistema, uspostave kvalitativno novi
uslovi rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji e
podsticajno delovati na privredno-ekonomski razvoj zemlje, zatitu ivotne sredinu i meunarodne
integracije, ukljuujui i bre ukljuenje nae zemlje u EU.
Da bi postavljeni ciljevi bili realno ostvarivi, ova Strategija polazi od postojeeg stanja u celini
energetskog sistema Srbije i uvaava mogunosti i ogranienja koji proistiu iz raspoloivih energetskih
resursa i tehnolokih i proizvodnih performansi energetskih proizvodnih sistema, odnosno strukture
energetskih usluga u sektorima potronje energije, a posebno ekonomskog razvoja relevantnih privrednih
sektora Srbije, sa stanovita energetskih potreba i ekonomske moi da svojim razvojem podstiu
usklaeni razvoj celine energetskog sistema Srbije. U tom svetlu, bez obzira na znaajno poboljanje
tehnolokog stanja i operativnih performansi energetskih proizvodnih postrojenja i objekata (ostvareno
tokom protekle 4 godine), u narednom kratkronom periodu, 6 do 7 godina, sigurnost i ekonominost
snabdevanja privrede i graana elektrinom i toplotnom energijom, moe se obezbediti pre svega sa
uspeno sprovedenim programima tehnoloke modernizacije proizvodnih objekata za ova dva vida
energije, a zatim programima za racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti od
10

proizvodnje do mesta potronje, ukljuujui i programe za intenziviranje selektivnog korienja novih

obnovljivih izvora energije, kojima Srbija objektivno raspolae.
Osim specifinih tehnoloko-sektorskih ogranienja u pojedinim delovima energetskih
proizvodnih sistema i sektorima potronje energije, postoje i druga ogranienja: objektivna-prirodna u
pogledu raspoloivih resursa energije zatim nametnuta-politika u pogledu pristupa energetskog sektora
Srbije za korienje naeg najveeg resursa lignita, lociranog na Kosovsko-Metohijskim bazenima, kao i
ekonomsko-razvojnih u smislu nepoeljne, iako mogue stagnacije privredno-ekonomskog razvoja Srbije
u narednom periodu. Neka od navedenih ogranienja mogu da uspore najavljenu reformu energetskih
delatnosti u Srbiji, a time i ogranie mogunosti za ulaganja u modernizaciju postojeih i gradnju novih
energetskih izvora, na bazi domaih energetskih resursa i odloe reavanja problema zatite ivotne
sredine, u kontekstu opte prihvaenih obaveza iz Kjoto protokola i integracije naih energetskig sektora
u regionalna i evropska trita energije.
Kljune elemente nove energetske politike Srbije ine: Osnovni ciljevi, Prioritetni programi
odabrani sa stanovita ostvarenja ciljeva i odgovorajue drutvene-dravne Mere i Instrumenti kojim se
omoguuje realizacija odabranih Prioriteta. U okviru ovog odeljka detaljno se obrazlau osnovni ciljevi
Strategije i prioriteti nove energetske politike, sa opisom neophodnih mera i odgovarajuih instrumenata
za ostvarenje ciljeva/realizaciju prioriteta. Ovi instrumenti su ''olieni'' u novim zakonodavnim i
institucionalnim okvirima za rad i poslovanje energetskih subjekata i u reorganizovanju postojee
strukture energetskih javnih preduzea i njihovom radu i poslovanju, najpre u trino-regulisanim
uslovima, a potom na liberalizovanom i konkurentno-slobodnom energetskom tritu. Kao logistika
podrka ovim instrumentima predvieno je donoenje specifinih programa, kao to su Programi
Energetske efikasnosti, Novih obnovljivih izvora energije, Zatite ivotne sredine, Nauno-istraivakog i
tehnolokog razvoja, Usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za postojee i sasvim nove
aktivnosti u energetskim delatnostima, ukljuujui i uvoenje savremenog Sistema energetske statistike i
donoenje dodatne-specifine energetske regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novim
uslovima, kako u zemlji tako i u okruenju. Navedeni Programi predstavljaju osnovne premise kako za
ostvarivanje ciljeva Politike/Strategije razvoja energetike Srbije, tako i za stvaranje ambijenta za
dostizanje samoodrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje. Navedeno oekivanje proistie iz saznanja,
da smo trino osposobljeni subjekti energetskih proizvodnih sistema i poveanja ekonomske efektivnosti
i energetske efikasnosti upotrebe/korienja energije uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine,
mogu da omogue navedeni razvoj Srbije u narednom periodu.

2.1. Ciljevi Politike/Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

Bez obzira to je utvrivanje optimalnog scenarija razvoja nacionalne energetike, u smislu
podsticanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, veoma sloeno zbog interdisciplinarnosti
energetike kao struke, ono je i veoma neizvesno obzirom na privredno-ekonomske okolnostiu zemlji i
okruenju tokom realizacije Strategije. Zbog toga se u osnovnim premisama za ''projektovanje'' vizije
srednjoronog razvoja celine energetskog sistema posebna panja posveuje utvrivanju uravnoteenosti
izmeu nunih i poeljnih, po nekad i suprotstavljenh ciljeva energetske politike/strategije. U sluaju
energetske politike/strategije Srbije, osnovne premise treba da uvaavaju sledea tri kljuna elementa:
a) Tekue stanje i ogranienja u usklaivanju rada i poslovanja celine energetskog sistema, koji ine;
energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije;
b) Novi okviri za rad, poslovanje i razvoj celine energetskog sistema, posebno energetskih proizvodnih
sektora, na internom, regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije i prirodnog gasa;
c) Drutveno-ekonomskog i energetsko-ekolokog opredeljenja da se realizacijom osnovnih, specifinih i
optih ciljeva do 2015. godine, u energetskim sektorima i delatnostima, dostigne kvalitativno novo
stanje, u smislu da razvoj energetskog sektora podstie stvaranje privredno-ekonomskog ambijenta
povoljnog za dostizanje odrivog socio-ekonomskog zemlje.
Navedene premise, nedefinisani geo-politiki odnosi na teritoriji Republike Srbije i s tim u vezi
neizvesnost pristupa naeg energetskog sektora resursima lignita na teritoriji Kosova i Metohije, kao i
oekivanje da se ekonomske reforme i procesi tranzicije u zemlji, pa i energetskom sektoru Srbije,

11

uspeno sprovedu u narednoj deceniji, osnovni su razlozi da se Strategijom razvoja energetike Republike
Srbije, razmatra period do 2015. godine kao realni period za dostizanje odrivog socio-ekonomskog
razvoja zemlje i s tim u vezi mogunost usklaivanja nae energetske prakse i regulative sa EU, odnosno
prijema Srbije u lanstvo EU.
Uvaavajui navedene premise definisani su osnovni elementi Strategije razvoja energetike Srbije
do 2015. godine, olieni u Ciljevima, Prioritetnim programima i odgovarajuim Merama i
Instrumentima za realizaciju prioritetnih programa, odnosno ostvarivanja sledeih ciljeva nove energetske
politike/strategije Srbije:
- Osnovni-energetski ciljevi, koji proistiu iz osnovne uloge energetskog sektora i zadataka energetskih
subjekata da obezbede sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana odgovarajuim energentima i
da podstiu usklaivanje rada i razvoja energetskih proizvodnih sistema sa potrebama sektora potronje
energije, u radi efikasnije proizvodnje i racionalne; ekonomski-efektivnije i energetski-efikasnije upotrebe
energenata, sa ciljno ''oroenim'' smanjenjem energetskog intenziteta u sektorima Industrija i Saobraaj,
odnosno promenom strukture finalnih energenata, u neproizvodnim sektorima (Domainstva i Javne i
komercijalne delatnosti) i da omogue diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja uvoznim
energentima, tehnologija elektroenergetskih izvora i selektivo korienje NOIE;
- Specifini-tehnoloki i ekoloki ciljevi, kojima se obzirom na nasleeno stanje energetskih
objekata/sistema i tehnologija sa redukovanim operatvniim performansama i tetnom uticaju na okolinu,
poveava bezbednost rada objekta i pouzdanost funkcionisanja opreme i vitalnih sistema energetskih
postrojenja. U okviru ovog ciljno-usmerenog prioriteta tehnoloke modernizacije energetskih
objekata/postrojenja/izvora i ugradnje specifine opreme za dijagnostiku i upravljanje, ukljuujui i
ugradnju opreme za smanjenje emisije tetnih efluenata iz energetskih izvora, bie mogue ne samo
znaajno poveanje pogonske raspoloivosti i proizvodnosti veeg dela postojeih energetskih izvora, ve
i manje ugroavanje ivotne sredine. Uvaavajui strukturu i starost postojeih izvora, prezaduenost
energetskih kompanija i tekue socio-ekonomske prilike u zemlji, ostvarivanje ovog cilja treba da ima
najvii prioritet u narednom-srednjoronom periodu.
- Opti-razvojni i strateki ciljevi, koji proistiu iz potreba za postupno usklaivanje razvoja energetske
privrede sa ostalim realnim sektorima privrede i drugim delatnostima u okviru tzv, odrivog socioekonomskog i tehnoloko-ekolokog razvoja zemlje, kao i politikog opredeljenja zemlje za pridruivanje
EU. Saglasno navedenom, najznaajniji ciljevi energetske politike Srbije, bie usaglaeni sa praksom i
regulativom EU (Acquis Communatiare), radi poveanja energetske efikasnosti (u sektorima proizvodnje
i potronje energije), intenzivnijeg korienja novih obnovljivih izvora energije i sniavanja intenziteta
tetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potronje energije, kao osnovne pretpostavke
dostizanja odrivivog socio-ekonomskog razvoja zemlje i uspostvljanja energetsko-ekolokog balansa u
zemlji i okruenju. Na takvim osnovama, uvaavajui dinamian ekonomski razvoj privrede Srbije, njen
geo-poloaj i ogranieni obim, strukturu energetskih rezervi kao i postojeu infrastrukturu energetskih
sektora Srbije, nametnuta su dva stalna i dugorona razvojno-strateka cilja Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine. Prvi je; aktivno uee Srbije u planiranju i gradnji
strateke-regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvora
snabdevanja, ukljuujui i urgentnu gradnju podzemnog skladita gasa u Srbiji. Drugi je; ''nalaenje''
stratekog partnera za planiranje, gradnju i korienje novih razvojno-kapitalnih i regionalno-stratekih
elektroenergetskih objekata na graninim rekama (pumpno-akumulacione hidroelektrane na Bistrici i
Dunavu i drugim rekama), ukljuujui i zajednika ulaganja sa stratekim partnerima u nove
termoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije.

2.2 Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
Saglasno promovisanim ciljevima energetske politike Srbije i osnovnim premisama za
utvrivanje Strategije razvoja energetike Srbije, odabrano je pet osnovnih Priritetnih programa, koji su
raznorodni po programskim sadrajima ali komplementarni sa stanovita usklaivanja rada i razvoja
celine energetskog sistema, tj. energetskih proizvodnih sektora i sektora potronje energije i postupnog ali
doslednog ostvarivanja promovisanih ciljeva u narednom periodu realizacije ove Strategije.
Prvi-osnovni Prioritet kontinuiteta tehnoloke modernizacije postojeih
energetskih
objekata/sistema/izvora, u sektorima: nafte, prirodnog gasa, uglja; sa povrinskom i podzemnom

12

eksploatacijom, sektora elektreenergetike; sa proizvodnim objektima: termoelektrane,

hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnom sistemom odnosno distributivnim sistemima,
i sektor toplotne energije-gradske toplane i industrijske energane.
Drugi-usmereni Priritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i poveanja energetske
efikasnosti u proizvodnji distribuciji i korienju energije kod krajnjih korisnika energetskih
usluga.
Trei-posebni Prioritet korienja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski
efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje
energije.
etvrti-opcioni Priritet za vanredna/urgentna ulaganja u nove elektroenergetske izvore, sa
novim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parno termeenergetsko postrojenje).
Peti-dugorono razvojni i regionalno strateki Prioritet, gradnje novih energetskih
infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora u okvirima energetskih sektora
Srbije, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture, u okvirima regionalnih i
panevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa naim sistemima.
Prva tri Prioritetna programa prepoznati su i pre utvrivanja energetskih potreba do 2015.
godine, saglasno odabranim scenarijima ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije.Oni
predstavljaju preduslov ekonomski izvesnom, energetski efikasnom i ekoloki prihvatljivom
razvoju energetike Srbije u narednom periodu. Sadraj programa, dinamika realizacije i obim
ulaganja u nove elektroenergetske izvore (saglasno etvrtom Prioritetu), odnosno sadraj
programa/projekata, obim ulaganja i dinamika pripreme za gradnju novih energetskih
infrastrukturnih objekata i novih elektroenergetskih izvora (saglasno petom Prioritetu), uslovljen
je dinamikom privredno-ekonomskog razvoja i s tim u vezi obimom i strukturom energetskih
potreba, kao i ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju, posebno sa stanovita razvoja
regionalanog i panevropskog trita elektrine energije i prirodnog gasa, to e detaljno biti
obrazloeno u odeljku 4. ovog Dokumenta.
2.3. Mere i Instrumenti za ostvarenje ciljeva energetske politike/Strategije razvoja
energetike do 2015. godine
Donoenjem Zakona o energetici u Republici Srbiji, stvoreni su pravni preduslovi za osnivanje
odgovarajuih institucija za sprovoenje novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata pri
obavljanju energetskih delatnosti, ukljuujui i pravnu ''legalizaciju'' reorganizovanja postojee strukture
javnih energetskih preduzea u Srbiji, odnosno osnivanje novih energetskih subjekata. U takvim, novouspostavljenim uslovima, saglasno promovisanim energetskim, tehnolokim i ekolokim ciljevima i
odabranim Prioritetnim programima, Vlada Republike Srbije u funkciji drutvenog subjekta, treba
posebnim Merama da omogui razvoj trinog rada i poslovanja postojeih i novih subjekata koji
obavljaju energetske delatnosti na itavoj teritoriji Republike Srbije
Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti
energetskih subjekata i iskorienja razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje odrivog
socio-ekonomskog razvoja zemlje olieni su u donoenju:
- Mera za uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanja tarifne i cenovne, poreske,
carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturnog reorganizovanja energetskih sektora i
efektivniji nadzor i upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi;
- Mera za uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske
tehnologije/delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu
upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i upravljanje procesima
reformi u energetici, odnosno za praenje realizacije Strategije razvoja energetike Srbije, inoviranje
prioriteta i aktuelizaranje istrumenata, saglasno ekonomskom razvoju zemlje i energetskim okolnostima u
zemlji i okruenju;
- Mera za dostizanje uslova za ravnopravan pristup u energetsku Zajednicu zemalja jugoistone
Evrope (ECSSE Treaty), ije se osnivanje oekuje sredinom 2005. godine;
- Mera za utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz
njegove implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae
13

uee u korienju odgovarajuih olakica koje omoguuju pojedini mehanizmi primene Kjoto
Protokola;
- Mera za stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske
izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, odnosno Mere
finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte energetske
efikasnosti i selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije, ukljuujui i Mere za osnivanje
Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;
- Mera za izbalansiranu politiku socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva i zatite
ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovnitva
energentima, putem usklaivanja cena energenata sa ''opravdanim'' trokovima elektrine i toplotne
energije. U tom smislu cene energenata, treba da budu stimulativne za racionalnu upotrebu i efikasno
korienja energije i podsticajne za podizanje konkurentne sposobnosti privrede i standarda graana,
tokom ''prelaznog'' perioda regulisanja/usklaivanja cena energenata i/ili subvencioniranja najsiromanije
kategorije stanovnitva, posebno u periodu usporenog oporavka privredno-ekonomskog razvoja i
usporenog rasta standarda graana.
Da bi se obezbedila potpuna sigurnost u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je propisana
nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije za donoenje Strategije razvoja energetike, kao i pravo i
obava Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na predlog resornog
Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike Srbije. U sluaju
neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta
Vlada ima obavezu da energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu pouzdano i redovno
snabdevati potroae neophodnim energentima.
Dosledno razdvajanje nadlenosti za ''voenje'' i sprovoenje nove energetske politike u Srbiji od
strane dravnih organa, odnosno postupna i potpuna relizacija Programa ostvarivanja Strategije razvoja
energetike Srbije od strane energetskih subjekata, u novo-uspostavljenim zakonodavnim i
institucionalnim okvirima, treba da omogue sledei instrumenti:
a. Zakonodavni i institucionalni instrumenti, koje uvodi u praksu novi Zakon o energetici i
Zakon o rudarstvu, kao osnovni okvir, u okviru kojeg e se realizovati ova Strategija pod nadzorom
Vlade, resornog Ministarstva i novo-uspostavljene Agencije za energetiku, a uz podrku Agencije za
energetsku efikasnost. Za realizaciju ove Strategije, znaajni su i drugi zakoni, pre svega oni kojima se
ureuje davanje koncesija, obaveze u pogledu zatite ivotne sredine, nain izgradnje objekata i
poslovanja (javnih) preduzea. Od znaaja su i podzakonska akta kojima se blie ureuju uslovi za
snabdevanje potroaa energijom i energentima, kao i potovanje pravila rada i poslovanja svih subjekata
koji se bave energetskim delatnostima.
Dve su osnovne karakteristike Zakona o energetici. Prva je, razdvajanje nadlenosti za
utvrivanje energetske Politike/Strategije i donoenje nove regulative, od nadlenosti nad njenim
sprovoenjem. Druga je, reorganizovanje javnih energetskih preduzea i ukidanje monopola i uvoenje
trine konkurencije u onim energetskim delatnostima/sektorima u kojima konkurencija objektivno moe
da postoji. U onim delatnostima/sektorima gde to nije mogue, zbog postojanja prirodnih monopola,
predvieno je striktno regulisanje i kontrola monopolskih delatnosti od strane Agencije za energetiku kao
nezavisne dravne institucije.
Zakonom o energetici definisani su principi za reorganizovanje (restrukturiranje) javnih
energetskih preduzea na samostalne nezavisne subjekte, ovlaenih za obavljanje odgovarajuih
energetskih delatnosti. U preduzeima dananje elektroprivrede, Zakon ureuje obavljanje energetskih
delatnosti proizvodnje, prenosa i distribucije, kao i upravljanja prenosnim sistemom i distributivnim
mreama. U naftnom sektoru on ureuje proizvodnju derivata nafte, kao i skladitenje i transport nafte i
derivata nafte, dok u sektoru prirodnog gasa regulie transport, skladitenje i distribuciju prirodnog gasa,
kao i upravljanje transportnim sistemom i sistemima distributivnih mrea. Bez obzira to rad sistema za
daljinsko grejanje veoma utie na potrebe potroaa da koriste druge-pogodnije/jevtinije energente, a time
i na uslove obavljanja drugih energetskih delatnosti, proizvodnja, distribucija i isporuka toplotne
energije, prepoznata je u Zakonu o energetici kao komunalna energetska delatnost, i ostala je u
nadlenosti lokalne samouprave. Nain obavljanja delatnosti istraivanja i eksploatacije uglja, nafte i
prirodnog gasa ureen je Zakonom o rudarstvu.

14

b. Strukturno-organizacioni i ekonomski instrumenti, kojim se omoguuje osnivanje novih

subjekata za obavljanje odgovarajuih energetskih delatnosti. Saglasno Zakonu o energetici i pozitivnoj
praksi u zemljama EU, brza i efektivna (u ekonomsko-finasijskom smislu) komercijalizacija dananje
elektroprivrede se moe postiireorganizovanjem, danas jedinstvene i vertikalno integrisane, kompanije
na dva pravno nezavisna energetska subjekta. Prvi bi nastao iz dananjeg Sistema za prenos elektrine
energije i delova EPS-a koji se bave upravljakim funkcijama sistema i kao takav ostao bi u vlasnitvu
drave, a drugi bi nastao od dananjih kompanija za proizvodnju elektrine energije (ukljuujui rudnike
sa povrinskom eksploatacijom lignita), i dananjih preduzea za distribuciju elektrine energije i kao
takav ostao bi u vlasnitvu sloene elektroprivredne kompanije-dananjeg javnog preduzea,
Elektroprivreda Srbije (JP EPS). Prvi energetski subjekt-Sistem za prenos, u svojstvu vlasnika,
''gazdovao'' bi celokupnom imovinom (u koju spadaju i dispeerski Centar, dalekovodi sa podstanicama i
dr) i upravljao bi elektrenergetskim sistemom. Sve dananje kompanije za proizvodnju elektrine energije
i sve elektrodistribucije (u okviru dananjeg JP EPS), organizovane kao jedna sloena funkcionalna celina
(holding kompanija), sa dve komplementarne delatnosti, bile bi ekonomski nezavisne i poslovale bi sa
posebnim finasijskim obraunima.
U sluaju naftne i gasne privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike e na bazi dosadanjih
studija i odluka Upravnog odbora JP NIS-a o moguim modelima i efektima reorganizovanja predloiti
Vladi model reorganizovanja naftne i gasne privrede Srbije, saglasno kriterijumima obrazloenim u
Zakonu o energetici i odgovarajuim Direktivama EU.
Nadzor nad primenom odgovarajuih Institucionalnih instrumenata, u perodu sprovoenja
reformi u energetskim sektorima i primene novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata,
ukljuujui i nadzor na realizaciji Prioritenih programa iz Strategije razvoja energetike Srbije, saglasno
Zakonu o energetici, u nadlenosti su: Agencije za energetiku, Operatora prenosnog sistema za elektrinu
energiju, Operatora trita elektrine energije, Operatora transportnog sistema za prirodni gas i Agencije
za energetsku efikasnost.
Nova zakonodavna regulativa je potpuno usaglaena sa regulativom Evropske unije, regulativom
zemalja u naem okruenju i meunarodno prihvaenim principima o kreiranju nediskriminatornih uslova
za prenos, transport i trgovinu elektrinom energijom i prirodnim gasom u celom regionu.
Agencija za energetiku, koja je u svom radu potpuno nezavisna od resornog Ministarstva, je
najvanija nova institucija u pogledu njene uloge, nadlenosti i odgovornosti, za poverene joj poslove u
energetskim delatnostima Srbije. Re je o izdavanju licenci za obavljanje energetskih delatnosti
utvrivanja metodologije za proraun opravdanih trokova za obavljanje odgovarajuih delatnosti
energetskih subjekata, pripremu predloga tarifnih sistema za regulisane energetske delatnosti, visinu
trokova za prikljuenje na sistem, odobravanje pravilnika o radu energetskog trita i visinu trokova
energetskih subjekata ije su delatnosti regulisane.
Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge, na bazi opravdanih trokova poslovanja,
obezbeuje se zatita potroaa/kupaca od mogue zloupotrebe monopolske pozicije, koju e nuno imati
neki energetski subjekti, ali i zatita energetskih subjekata od ekonomski neopravdanog zadravanja
depresiranih cena. Na taj nain, postupno se stvaraju preduslovi za dostizanje takve finansijske stabilnosti
energetskih subjekata, da ulau u razvoj svoje energetske infrastrukture, zbog ega princip opravdanih
trokova za monopolske delatnosti ne sme biti naruen, da bi se ostvarili osnovni-energetski ciljevi, pre
svega sigurnost i redovnost snabdevanja graana i privrede neophodnim energentima.
U uslovima usporenog privredno-ekonomskog razvoja i zastoja u poveanju standarda graana,
neophodno je da Vlada saini program za zatitu najsiromanije grupe graana, putem direktnog
subvencioniranja dela trokova za energente, posebno elektrinu i topltnu energiju, iz posebnog Fonda,
formiranog samo za te potrebe u ijem osnivanju mogu da uestvuju i javna energetska preduzea..
Agencija za energetsku efikasnost obavlja poslove na unapreivanju efikasnosti korienja
finalne energije, kao i na podsticanju racionalnog korienja primarnih izvora energije. Ona predlae
promene u zakonskoj regulativi, tehnikim i drugim propisima koje mogu dovesti do poveanja
energetske efikasnosti, priprema i sprovodi programe za tednju, racionalnu i efikasnu upotrebu finalne
energije u industriji, saobraaju, domainstvima, graevinarstvu, kao i u oblastima proizvodnje, prenosa i
distribucije energije i promovie projekte za korienje obnovljivih izvora energije. U naim uslovima u
kojima dominiraju tradicionalno neracionalan odnos prema potronji energije i niz pogrenih uverenja o
nainu njenog racionalnog korienja, posebno znaajna misija Agencije za energetsku efikasnost, odnosi

15

se na informisanje najire javnosti, posebno mladih, kao i struo obrazovnje i osposobljavalje proizvoaa
i potroaa energije za rad na programima/projektima tednje energije.
S obzirom da je Srbija, jo 2002. godine, potpisala Atinski Memorandum o osnivanju regionalnog
(ESSEE) energetskog trita zemalja jugoistone Evrope i njegovom pristupanju, neophodno je u okviru
reforme energetskog sektora u Srbiji, obaviti obrazloeno reorganizovanje elektroprivrede i gasne
privrede, Agenciju za energetiku staviti u funkciju, tarifne sisteme energenata uskladiti sa opravdanim
proizvodnim trokovima, utvrditi realne vrednosti onovnih sredstava, regulisati spoljne dugove i
potraivanja, uvesti funkcionalno raunovodstvo po meunarodnim standardima radi identifikacije i
praenja trokova i prihoda po delatnostima, unaprediti merenja isporuene elektrine energije i reiti
problem naplate rauna za isporuenu energiju, ukljuujui i znaajno smanjenje netehnikih gubitaka
elektrine energije u distributivnim sistemima.
v. Programski i sistemski instrumenti obuhvataju izradu i donoenje sledeih Programa (za
period od 6 godina, saglasno Zakonu o energetici):
1. Program za racionalnu upotrebu energije i poveanje energetske efikasnosti, na nivou
celine energetskog sistema Srbije (energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije). Za svaki
sektor potronje energije treba sainiti Program sa procenom odgovarajuih potencijala za ostvarenje
energetskih uteda (tehniki, ekonomski i trini potencijal), opisom mera za njihovo ostvarenje
(organizaciono-operativne i tehniko-tehnoloke) sa ciljno definisanim ''metama'' za ostvarenje
energetskih uteda, odreivanjem liste prioriteta, po kriterijumu: ulaganja/dobit, odnosno po vremenu
povraaja uloenih sredstava. Osim nivoa ulaganja, svaku od predloenih mera treba valorizovati prema
efektima na: poveanje energetske efikasnosti, ekonomske efektivnosti, u smislu smanjenjenja
energetskog intenziteta (u sluaju proizvodnih aktivnosti i uticaj na konkurentnost nae industrije),
ukljuujui efekte na ivotnu sredinu, porodini budet i dr. Navedeni efekti, kvantitaivno iskazani, e
predstavljati dragocene indikatore za voenje aktivne i dugorone energetske politike.
Navedeni Program mora da sadri i predlog za donoenje specifine regulative, propisa i
energetskih standarda, kojima se energetski subjekti obavezuju/podstiu na sprovoenje mera za
poveanje efikasnosti korienja energije. Saglasno praksi, ne samo zemljama EU ve i zemljama
kandidatima za pridruivanje u EU, svaki ak i veoma profesionalno konzistentno sainjen i realno
ostvarljiv Program energetske efikasnosti, nee dati oekivane efekte bez odgovarajuih ''instrumenata''
kojim se stvaraju preduslovi za njihovu potpunu realizaciju. Re je o postojanju Agencije za energetsku
efikasnost, sa statusom koji joj omoguuje korienje namenskih budetskih sredstava, sredstava
nacionalnog Fonda za energetsku efikasnost, formiranog prema modelima zemalja grupe ASS, a posebno
statusa koji omoguuje korienje stranih donacija, fondova EU i drugih finasijskih i specijalizovanih
institucija zaduenih za podsticanje i sufinansiranje, kako Programa za energetsku efikasnost i Programa
za korienje novih obnovljivih izvora energije tako i Programa za zatitu ivotne sredine. Prema do sada
obavljenim analizama o obimu i strukturi eneregenata u sektorima potronje energije (bez Programa
supstitucije elektrine energije, korienjem prirodnog gasa za obavljanje toplotnih energetskih usluga u
sektoru Domainstva), mogue je u 2015. godini, ostvariti ukupnu utedu od 0.6 M t.en., sa finasijskim
efektom od oko 600 miliona $, za nabavku uzvoznih energenata. Samo jedna treina ovih sredstava
usmerena Fondu za energetsku efikasnost obezbeuje finansijsku podrku za realizaciju znaajnog dela
Programa energetske efikasnosti u narednih 11 godina.
2. Program za selektivno korienje novih obnovljivih izvora energije, kojim bi se uspostavio
Programski usmereni okvir za sve aktivnosti koje bi se sprovodile u cilju poveanog i efikasnog
korienja obnovljivih izvora energije, u periodu do 2015. Pod obnovljivim izvorima energije ovde se
podrazumeva biomasa, hidropotencijal malih vodotokova, geotermalna energija, energija sunevog
zraenja i energija vetra. Iako postoji znaajan potencijal obnovljivih izvora energije, oni su i dalje u
najveoj meri neiskorieni bez obzira to je re o malim (od kW do najvie nekoliko MW) i relativno
jednostavnim objektima za proizvodnju energije za lokalne potrebe. U Srbiji postoji odreen broj firmi
koje proizvode ili su ranije proizvodile opremu za korienje obnovljivih izvora energije.
Nezavisno to je EU, svojom Direktivom broj 77 od 2001. godine postavila ciljne ''mete'' za
svoje lanice (da se u 2010. godini, oko 12% finalne energije proizvede na bazi korienja obnovljivih
izvora energije), naa potreba za poveanim korienjem obnovljivih izvora, u saglasnosti je sa praksom
razvijenih zemalja i njihovoj tenji ka smanjenju emisije tetnih materija i podsticanju odrivog razvoja.
Osim oiglednih energetskih efekata (smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanja okoline),
realizacijom ovog Programa bi se angaovao domai investicioni kapital, podstakla mala i srednja
16

preduzea i podstakla domaa proizvodnja i usavravanje opreme za korienje obnovljivih izvora

energije. Istovremeno bi se pomoglo domaoj privredi da participira u ponudama stranih firmi za ulaganja
u energetske izvore, na bazi korienja obnovljivih izvora energije, po osnovu sticanja privilegovanog
poloaja na smanjenje nacionalnih kvota za SO2 i druge efluenate, ime bi se poveale mogunosti
zapoljavanja lokalnog stanovnitva, iz seoskih sredina, gde se i nalaze najvei potencijali ove energije.
Ukoliko bi se ovim Programom u 2010. godini dostiglo korienje raspoloivog potencijala od
samo 10 % ( i to bez drvne biomase), godinje energetske utede iznosile bi preko 0.1 M. t. en, ime bi se
za 30 miliona $ smanjili godinji trokovi za uvoz kvalitetnih energenata, ne raunajui finasijske efekte
po osnovu angaovanja domae industrije i radne snage, pa i potpunije zatite ivotne sredine. Poseban
interes za strana ulaganja u realizaciju pojedinih projekata u okviru ovog Programa proistie iz sve vee
zainteresovanosti ino-partnera za sticanja tzv. Zelenog sertifikata, po osnovu proizvodnje elektrine
energije korienjem novih izvora energije, i po toj osnovi mogunost slobodnog raspolaganja sopstvenim
''kvotama'' emisija i obezbeenja dodatnih finasijskih izvora za ino-ulaganja u razvoj energetskog sektora
Srbije.
Za realizaciju ovog Programa neophodno je utvrditi podsticajne mere za uvoenje savremenih
tehnologija sagorevanja biomase i otpada za ulaganja u nova postrojenja i kupovinu opreme za korienje
obnovljivih izvora energije, zatim mere za upoznavanje ire i strune javnosti o mogunostima korienja
razliitih obnovljivih izvora i o pogodnostima koje pruaju meunarodni Fondovi za realizaciju
konkretnih Projekata, ukljuujui i vee angaovanje lokalne samouprave o pozitivnim efekatima ovih
aktivnosti na zaposlenost i razvoj lokalne infrastrukture.
Saglasno najavljenoj harmonizaciji prakse i regulative u ovoj oblasti sa regulativom EU, u okviru
ovog Programa uvela bi se posebna regulativa, propisi i standardi radi organizovanog podstinja irokog
spektra aktivnosti u vezi korienja obnovljivih izvora energije.
Slino Programu za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, za realizaciju ovog
Programa, potrebno je ''razviti'' posebne''eme''/modele finasijske podrke za uvoenje mera kojim se
omoguuje intenzivnije korienje novih obnovljivih izvora energije u Srbiji.
3. Program za zatitu ivotne sredine, koji zbog raznolikog porekla tetnih materija i
raznorodnog uticaja odnosno manifestacija nepoeljnih efekata na biolokim i nebiolokim elementima
prirodne sredine (na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou), prevazilazi nadlenost i kompentencije
Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. Saglasno navedenim okolnostima, oekuje se izrada celovitognacionalnog Programa koji obuhvata sve fenomene i efekte relevantne za celinu socio-ekonomskog
sistema Srbije, ukljuujui i tzv, prekograninu emisiju. Zbog mogunosti preklapanja sadraja dva
predhodno obrazloena programa sa Programom za zatitu ivotne sredine, neophodno je da u izradi i
donoenju tri navedena Programa, ukljuujui i Program nauno-tehnolokog razvoja u domenu
energetskih tehnologija/delatnosti, uestvuju i druga nadlena Ministarstava Vlade Republike Srbije, radi
programskog usklaivanja i operativnog ''razgranienja'' realiazacije pojedinih delova programa, iji e
sadraji biti detaljno obrazloeni u dokumentu Strategija odrivog razvoja Republike Srbije (danas u
pripremnoj fazi). Nezavisno od toga, saglasno Zakonu o energetici, u Strategiji razvoja energetike Srbije,
ovim Programom se obrazlau uslovi i nain za obezbeenje zatite ivotne sredine pri radu energetskih
objekta, kao i pri procesima sagorevanja fosilnih goriva kako u energetskim proizvodnim sektorima tako i
u sektorima potronje energije, pre svega u sektorau Sabraaja, a zatim u industriji i graevinarstvu.
Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najvee zagaivae
ivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe se javiti praktino u svim delatnostima u okviru
elektroprivrede: u proizvodnji uglja, kao i u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrine energije, zatim u
sektoru nafte i gasa, poev od istraivanja, eksploatacije, a posebno prerade i transporta nafte i njenih
derivata.U emisiji dimnih gasova, koji nastaju u radu energetskih objekata, po okolinu su najopasniji
sumpordioksid (SO2), ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (CO2), azotni oksidi (NOx) i estice praine.
Svi ovi elementi se pojavljuju u procesu rada termoelektrana na ugalj. Nedopustiva visoka emisija estica
(preko 50000 tona/god.), programom fazne zamene elektrofiltera, bie skoro desetostruko manja, dok se
za odlaganje velike koliine pepela (preko 5.5 miliona tona/god.), moraju iznai nova tehnika reenja,
obzirom na mogunost zagaenja podzemnih i povrinskih voda. Znaajne povrine rudarski iskorienog
a nerekultivisanog zeljita na povrinskim kopovima uglja Kolubare i Kostolca, kao i zagaenja naftinim
derivatima nakon bombardovanja rafinerija Panevo i Novi Sad, predstavljaju ozbiljne ekoloke
probleme, u naseljima oko navedenih lokacija. Zagaenje lokaliteta rafinerija nafte Novi Sad predstavlja
opasnost visokog rizika za vodosnabdevanje grada Novo Sada zbog neposredne blizine ( manje od 1.
17

km) vodozahvata Ratno ostrvo. Osim znaajnog zagaenja vazduha u procesu rafinerijske prerade nafte,
usled prisustva lako isparljivih ugljovodonika i drugih aromata, u postupcima prerade i suenja uglja, u
isputenim gasovima moe se pojaviti i fenol. Veoma ozbiljnu ekoloku opasnost predstavlja veliko
zagaenje zemljita na odlagalitima pepela, jalovine i taloga iz talonika otpadnih voda, kao i
odlagalita rafinerijskog mulja. Zbog injenice, da najvei uticaj na ivotnu sredinu u naem
energetskom sistemu imaju termoelektrane, pri izgradnji novih ovakvih energetskih izvora, obavezna je
primena svih zakonskih propisa i tehnikih normi EU u pogledu zatite ivotne sredine. Ove mere na
novim objektima nee biti efektivne, sa stanovita znaajnijeg snienja postojeeg nivoa emisija, obzirom
da je prosena starost postojeih termoelektrana oko 25 godina, sa merama zatite iz doba njihove
gradnje. Obzirom da je nivo tekuih emeisija iz energetskih izvora i objekata, viestruko vei od svih
normi postavljenih odgovarajuom strategijom EU u ovoj oblasti, Kjoto protokolom ili Bazelskom
konvencijom, realni cilj za dostizanje evropskih i svetskih standarda u pogledu zatite ivotne sredine je
trajni cilj koji e se postupno ostvarivati tokom realizacije Strategije. Ovako postavljen cilj realno je
ostvariv u okviru Prioritetnog programa tehnoloke modernizacije energetskih objekta, odnosno
revitalizacijom i produenjem radnog veka termoelektrana, ukljuujui i revitalizaciju i tehnoloko
unapreenje
rafinerija i drugih energetskih objekata zamenom sadanjih tehnologija novim
tehnologijama uz obaveznu primenu savremenih tehnologija/ureaja za zatitu ivotne sredine. Takoe, u
periodu do 2015. godine, treba izvriti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih ureaja punjenih
piralenom. Osim toga, znaajnu ekoloku opasnost predstavlja olovo koje nastaje pri sagorevanju
motornih benzina u automobilskim motorima i koje se deponuje u zemljitu pored puteva. Zato kada je
re o naftnom sektoru, osim remedijacije zagaenog zemljita u rafinerijama, potrebno je to pre
uspostaviti sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, zasnovan na evropski prihvaenim standardima za
kapacitete za preradu nafte, ISO 14001. Unapreenje kvaliteta motornih benzina i dizel goriva, odnosno
dostizanje evropskog nivoa u kvalitetu derivata nafte u domaim rafinerijama je takoe ne samo ekoloki
cilj utvren ovom Strategijom, ve i politiki cilj radi pristupanja Srbije EU. Ovaj cilj je mogue postie
jedino modernizacijom postojeih i izgradnjom novih postrojenja
kao to su postrojenja
hidrodesulfurizacije,hidrokrekinga, izomerizacije itd.
Svako zanemarivanje ekolokih aspekata, eventualno zbog privremeno breg ekonomskog
razvoja moe da dovede do trajnog ugroavanja ivotne sredine i zdravlja populacije, a da kasnije
nametnute nam sanacije teta zahtevaju znatno vea sredstva.Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskih
izvora, nijednoj zemlji nije doputeno zanemarivanje ekolokih efekata uticajnih na odrivi razvoj ire
meunarodne zajednice, po kom osnovu proistiu i obaveze svake od evropskih zemalja, o potovanju
meunarodnih dogovora. Ako je politiki cilj Republike Srbije, njeno prikljuenje EU, prirodno je da kao
jedan od politiki vanih ciljeva Strategije razvoja energetike, bude i dostizanje standarda EU u pogledu
zatite ivotne sredine i ispunjavanje normi definisanih u meunarodnim dokumentima (Kjoto protokol,
meunarodni sporazumi, Direktiva EU i dr.).
4. Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima u Srbiji, sainjen sa
stanovita efikasnije valorizacije energetskih rezervi Srbije, tehnolokih i operativnih potencijala
postojeih energetskih infrastrukturnih objekata i sistema, kao i energetskih proizvodnih sistema/izvora, a
posebno proizvodnih i tehnolokih potencijala domae maino-elektrogradnje u najavljenoj tehnolokoj
modernizaciji energetskih izvora posebno sa stanovita razvoja i proizvodnje opreme u okviru
Programa/projekata zatite ivotne sredine. Postojei Program energetske efikasnosti pod okriljem
Ministarstva nauke i ivotne sredine i steena iskustva iz dosadanje realizacije pojedinih Usmerenih
programa/projekatapredstavljaju dragocene podloge za utvrivnje usmerenog Programa naunog i
tehnolokog razvoja, primeren tekuim, a posebno buduim potrebama energetskih subjekata/delatnosti u
Srbiji. Neophodno je da Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije,
bude usklaen sa svim gore navedenim Programima, ukljuujui i Program usmerenog obrazovanja i
usavravanja kadrova za nove profesionalne aktivnosti u energetskim delatnostima, ne samo u okviru
Republike Srbije, ve i u okvirima regionalnog i panevropskog energetskog trita, i
''internacionalizovane'' zatite ivotne sredine.
5. Uspostavljanje savremenog sistema energetske statistike, ima za cilj da Vladi i ostalim
energetskim subjektima, omogui potpuni uvid u energetsku stavrnost zemlje, radi ''voenja'' efektivne
energetske politike zemlje, odnosno poslovne politike preduzea. Re je o uspostavljanju i auriranju
sistema sakupljanja, obrade i verifikacije potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i potronji energije
(po energetskim sektorima), i detaljnog uvida u strukturu energenata po sektorima potronje energije,

18

ukljuujui i relevantne makro-ekonomske, demografske i sektorske parametre i struturne indikatore

(ekonomsko-energetske i energetsko-proizvodne/uslune), saglasno EUROSTAT sistemu utvrivanja i
prikaza nacionalnih energetsko-ekonomskih pokazatelja. U okviru aktivnosti na harmonizaciji energetske
regulative za EU, uz finasijsku podrku meunarodnih organizacija, realizuje se ideja formiranja Centra
za energetsku statistiku u Republikom zavodu za statistiku Srbije. U ovom centru bie uspostavljen
savremeni sistem za prikupljanje, selekciju, verifikaciju i arhiviranje baze podataka, sa detaljnim
prikazom energetskih tokova (bilansa) na nacionalnom nivou, u okvirima: prirodnog sistema, koji
razmatra eksploataciju domaih energetskih rezervi i uvoz primarne energije; energetskog sistema, koji
razmatra energetske sektore/objekte tehnologije za transforamaciju/konverziju primarne energije i za
proizvodnju sekundarne/finalne energije; i socio-ekonomskog sistema koji razmatra strukturu
energetskih potreba i tehnologije/ureaji za obavljanje energetskih usluga u sektorima potronje energije.

19

3. PROJEKCIJE ENERGETSKIH POTREBA DO 2015. GODINE

3.1. Makro-ekonomske pretpostavke za planiranje energetskih potreba
U uslovima nepostojanja Strategije privredno-ekonomskog i industrijskog razvoja Republike
Srbije i odsustva potpunih i pouzdanih podataka o strukturi i obimu proizvodnih aktivnosti, kao i
efektivnosti (ekonomske) upotrebljene energije u proizvodnim i uslunim delatnostima relevantnih
sektora Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike je putem ekspertskih konsultacija za pretpostavljeni
makro-ekonomski razvoj Srbije do 2015. godine, utvrdilo ''bazu'' makro-ekonomskih i demografskih
parametara i energetskih indikatora relevantnih za utvrivanje obima i strukture energetskih potreba, kao
materijalne podrke obrazloenih scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, do 2015. godine.
Navedene okolnosti i neoekivana stagnacija privrednih, posebno u industriji proizvodnih
aktivnosti, i s tim u vezi neizvesnost uticaja strukturnih promena u granama industrije, kako na obim i
strukturu energetskih usluga, tako i na ekonomsku efektivnost upotrebe i energetsku efikasnost
korienja energije, nametnuli su potrebu utvrivanja energetskih potreba (finalne, prema sektorima
potronje i strukturi energenata, a primarne energije, prema strukturi energenata i poreklu proizvodnje) za
dva pretpostavljena scenarija ekonomskog razvoja Srbije:
Dinamian ekonomski razvoj zemlje (Sc. DER), u smislu postupnog poveavanja, umereno
visoke stope rasta drutvenog proizvoda (DP) i dodate vrednosti industrije (DVI), a posebno povoljnog
delovanja ekonomskih reformi celokupne privrede Srbije, ukljuujui i povoljne efekate rada i poslovanja
energetskog sektora (saglasno Zakonu o energetici), sa ciljem poveanja ekonomske efektivnosti i
energetske efikasnosti upotrebljene energije u svim sektorima potronje energije. Uticaj ovih efekata na
obim energetskih potreba, ukljuen je izborom stopa opadanja energetskog intenziteta, kako ukupne
(primarne) tako i finalne u sektoru industrije i ciljnom promenom strukture energenata u finalnoj
potronji, radi poveanja energetske efikasnosti celine energetskog sistema.
Usporeni ekonomski razvoj zemlje (Sc. UER), u smislu usporenog rasta, kako drutvenog
proizvoda tako i dodate vrednosti industrije, u okviru kojeg se nakon poetnog usporavanja ekonomskog
razvoja i reformi u energetskom sektoru, javljaju pozitivni efekti delovanja nove energetske politike,
utemeljene na principima racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije u proizvodnim i
neproizvodnim sektorima potronje energije. Saglasno tome, u ovom scenariju se oekuje usporenije
opadanje energetskog intenziteta, posebno finalne energije u industriji, zbog dominacije proizvodnih
aktivnosti energetski intenzivnih grana industrije Srbije.
Projekcije energetskih potreba Republike Srbije do 2015. godine utvrene su sa ciljem
usklaivanja postojee strukture finalne energije u odgovarajuim sektorima potronje sa proizvodnim
mogunostima energetskih izvora, prema kriterijumima racionalne upotrebe i poveanja efikasnosti
korienja energije. Dakle, za sve sektore potronje, u koje spadaju: Industrija, Saobraaj, i Opta
potronja (koju ine sektori Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda), energetske
potrebe su utvrene deterministikim pristupom, na osnovu analitike zavisnosti energetskih potreba od
uticajnijih makro-ekonomskih i demografskih parametara i proizvodno-energetskih indikatora, koji su
specificirani u okviru ''baze'' podataka za odabrane scenarije, ekonomskog i industrijskog razvoja. Tako
projecirane energetske potrebe su zatim korigovane, uvaavajui proizvodne mogunosti energetskih
izvora i objektivne mogunosti za ulaganja u nove energetske izvore i programe za poveanje energetske
efikasnosti, kako pri upotrebi finalne energije, tako i pri njenoj proizvodnji, prenosu i distribuciji do
potroaa.
Ovakav pristup je odabran, obzirom da neregularni privredno-ekonomski uslovi u Srbiji, i s tim u
vezi neadekvatan rad i poslovanje energetskih sektora, kao i neredovnost u obezbeenju potrebnih
energenata privredi i graanstvu u protekloj deceniji, ne omoguuju korienje koncepta tzv. Baznog
scenarija za predvianje energetskih potreba (za period do 2015. godine), na osnovu ekstrapolacije trenda
potronje iz protekle decenije. Zbog toga su energetske potrebe, po sektorima i energentima, utvrene na
bazi determinisane zavisnosti stope rasta drutvenog proizvoda, strukturnih promena i intenziteta
proizvodnih aktivnosti sektora Industrije i ciljno definisanih promena strukture potronje energenata,
posebno elektrine i toplotne energije i prirodnog gasa u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti.

20

Pri definisanju buduih energetskih potreba Republike Srbije u oba scenarija ekonomskog i
industrijskog razvoja su usvojene sledee demografske pretpostavke (Tabela 3.1.).
- Nee biti znaajnijih demografskih promena, to znai da e u Srbiji, bez dela teritorije Kosova
i Metohije, i u 2015 godini iveti oko 7.5 miliona stanovnika..
- Nee biti znaajnijih promena obima i strukture stambenog (oko 2.65 miliona stanova), a
poslovne i javne zgrade, e dostii oko 45 miliona m2 prostora.
- Potronja domainstava ostae visoka i iznosie oko 70% bruto dutvenog proizvoda (slian
pokazatelj se ostvaruje u veini zemalja grupe ASS) i u ovom sektoru se oekuje najvea stopa rasta
potronje finalne energije, sa ciljnom promenom strukture energenata.
- Doi e do poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim, i postepenog pada u
energetski intenzivnim granama industrije.
- Reforma energetskog sektora, politika cena bazirana na odrivom razvoju i stimulativni tarifni
sistemi, pospeie ulaganja u mere za poveanje efikasnosti korienja energije, i time usporiti rast
potronje energije, posebno kvalitenih i uvoznih energenata, u sektorima u kojima je znaajno povean
energetski intenzitet i specifina potronja finalne energije.
Tabela: 3.1 Ciljne promene ekonomskih parametara i energetskih indikatora

Scenario

DER
UER

Bruto
drutveni
proizvod
(%/god.)

Dodata
vrednost
industrije
(%/god.)

4.62
3.00

3.62
2.55

Energetski intenzitet
ukup. en.
(%/god.)

industrije
(%/god. )

-2.2
-1.1

-2.1
-1.6

Porast
BDP
(100%
2003.)

Porast
DVI
(100%
2003.)

Porast
elektrine
energije
(100%
2003.)

172 %
142 %

154 %
135 %

130 %
123 %

Prikazane vrednosti stopa rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP), i dodate vrednosti sektora
industrije (DVI), predstavljaju prosene vrednosti za period do 2015 godine iako je dinamika
ekonomskog i industrijskog razvoja, definisana sa njihovim pojedinanim vrednostima, za svaki od etiri
trogodinja perioda (Prilog P.3, Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora, do 2015. saglasan je
ciljevima koji su obrazloeni u odabranim scenarijima. Iako su vrednosti odabranih stopa rasta na prvi
pogled skromne, obzirom na oekivanu dinamiku oporavka nae ekonomije, njihov izbor je utemeljen na
detaljnoj analizi ekonomskog oporavka grupe zemalja ASS 6, iz koje proizilazi da osim u sluaju
Slovake, ni u jednoj zemlji, nisu vie od dva puta ''prekoraene'' godinje stope rasta BDP od 5 % ,
tokom perioda tranzicije (od 1992. do 2002. godine). ak ta vie, usled simultanog delovanja
ekonomskih i strukturnih reformi na intenzitet privrednih aktivnosti, godinje stope rasta BDP, a posebno
DVI su periodino opadale i rasle, razliito od zemlje do zemlje, nezavisno da li je re zemljama sa
uspeno sprovedenim ekonomskim reformama (eka Republika, Maarska i Slovaka), ili zemljama sa
usporenim ekonomskim reformama (Bugarska, Rumunija i Hrvatska), iz grupe zemalja ASS-6.
Tabela: 3.2. Pretpostavke ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije, do 2015. godine
Godinje stope rasta (% )
Scenario
2003-2006 2006-2009
2009-2012 2012-2015
Bruto drutveni proizvod
DER
4.0
4.4
4.9
5.2
Dodata vrednost industrije
DER
3.0
3.4
3.9
4.3
Bruto drutveni proizvod
UER
2.5
2.9
3.2
3.4
Dodata vrednost industrije
UER
2.1
2.4
2.7
3.0
Usvojene godinje stope rasta i oekivane promene druvenog proizvoda, dodate vrednosti
industrije i efektivnosti upotrebe ukupne i finalne energije u industriji, predstavljaju de facto dve granine
projekcije ekonomskog razvoja: poeljna opcija ekonomskog razvoja (DER), ujedno i mogua u
povoljnim okolnostima (u zemlji i okruenju), i manje verovatna nepovoljna opcija (UER), uslovljena
zadravanjem tekue stagnacije proizvodnih aktivnosti i smanjenog priliva stranog kapitala, usled
nepovoljnih drutveno-ekonomskih okolnosti u zemlji i zastoja u reformama privrednih sektora,
ukljuujui i sektor energetike (Tabela 3.2.).

21

Slino strukturnim promenama u privredi zemalja grupe ASS 6 i u Srbiji se oekuje postupno
smanjenje uea sektora industrije u BDP zemlje, to je i ostvareno u periodu od 2001 do 2004. godine.
Istovremeno poveanje proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije na raun
stagnacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije pogoduje postupnom i
ciljnom dostizanju energetskog intenziteta u sektoru industrije Srbije ostvarenom u regularnoj, 1990.
godini.
Zbog toga, pristup utvrivanja energetskih potreba, u periodu do 2015 godine, ne uvaava samo
makro-ekonomske pretpostavke i parametre ekonomskog razvoja, ve i ciljno utvrenu promenu kako
ekonomske efektivnosti i racionalne upotrebe energije, tako i poveanja energetske efikasnosti pri
proizvodnji i korienju energije, jednom reju uvaava efekte planiranih mera u sprovoenju nove
energetske politike u Srbiji. U tom svetlu, nakon dostizanja planirane dinamike ekonomskog razvoja i
proizvodnih aktivnosti u industriji, zapoee postupno uvoenje novih, energetski efikasnih i ekoloko
prihvatljivih energetskih i proizvodnih tehnologija, ime e ostvariti znaajno smanjenje energetskog
intenziteta, ne samo ukupne energije ve posebno energije u industriji, ime izvozno orjentisane grane
industrije objektivno postaju konkurentnije na ino-tritima industrijskih proizvoda. Zbog injenice, da
efekti sprovoenja politike racionalne upotrebe energije i njenog efikasnog korienja, zavise ne samo od
motiva (ekonomski) ve i mogunosti (finansijske) potroaa da ulau u mere, sledi stav, da obim i
struktura energetskih potreba nisu ba linearno zavisne od intenziteta proizvodnih aktivnosti odnosno
obima i strukture energetskih usluga. U tom svetlu, utvrene energetske potrebe za dva odabrana
scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, treba verifikovati na bazi vie parametarske
optimizacije funkcije cilja, u okviru kojih elementi kao to su: poveana energetska efikasnost i
racionalnost korienja domaih energetskih resursa i upotrebe kvalitetnih energa, ukljuujui i uee
novih obnovljivih izvora energije i nie ugroavanje ivotne sredineu, imaju najvii rang prioriteta.
Bez obzira na injenicu, da je 1990-tih godina ostvarena relativno visoka jedinina potronja,
kako ukupne (primarne), tako i finalne energije (iskazana u t.en./stanovniku), ona je i dalje najnia u
poreenju sa svim zemljama grupe ASS 6 (osim Hrvatske), iako je i kod njih progresivno smanjivana (od
50 do 20 %), ona je tokom 2000. godine i dalje znatno vea (i preko 100 %), u odnosu na potronju u
Srbiji u 2002. godini. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa uspeno sprovedenim ekonomskim reformama,
(eka Republika, Maarska i Slovaka). Ove disproporcije su najvee kod jedinine potronje energije u
sektoru Domainstva ( osim u Bugarsko), odnosno u sektoru Javne i komercijane delatnosti (osim u
Rumuniji). Slini odnosi potronje zabeleeni su i u sektoru Saobraaja, gde je ostvarena stabilizacija
jedinine potronje energije u ovom sektoru, posebno u zemljama sa usporenim ekonomskim reformama.
to se tie potronje energije u sektoru Industrija, iako je tokom 1990. godine, u naoj industriji
ostvaren relativno nizak energetski intenzitet, zbog drastinog smanjenja proizvodnih aktivnosti nae
industrije i smanjene Dodate vrednosti ovog sektora (u 2002. godini, iznosi oko 60 %, ostvarene u 1990.
godini), i relativno visoke potronje energije (u 2002. godini ostvarena potronja energije u industriji
dostigla je nivo od 70 % u odnosu na 1990. godinu), energetski intezitet je znaajno povean, pa je danas
osim u industriji Bugarske, izrazito vei nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6. Saglasno znaajnim
proizvodno/strukturnim promenama u sektoru Industrija u zemljama grupe ASS 6, potronja energije je
vie nego prepolovljena, a Dodata vrednost industrije u 2000. godini, dostigla ili premaila vrednost iz
1990. godine, osim u Bugarskoj i Rumuniji, gde je stabilizacija ostvarena na 60 odnosno 80 %, ostvarene
vrednosti u 1990. godini. Drugim reima, jedinine potronje finalne energije u svim sektorima Srbije,
osim sektora Industrija i Saobraaj, u referentnoj 2002. godini, objektivno su bile ispod minimalnih
potreba za obavljanje energetskih usluga u ovim sektorima, shodno emu je neophodno planirati
intenzivniji rast energetskih potreba u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, u
narednom periodu (do 2015. godine), posebno za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog razvoja
zemlje (DER).
3.2. Projekcije energetskih potreba u sektorima potronje enegije
Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda promena demografskih i
makro-ekonomskih parametara nacionalne ekonomije i industrije u periodu do 2015. godine, saglasno
promovisanim ciljevima usklaivanja sektora potronje sa postojeim i novim energetskim izvorima, u
okviru nove politike za racionalnu upotrebu, posebno kvalitetnih energenata i efikasno korienje
energije, utvrene su projekcije energetskih potreba po sektorima potronje energije. Najvei porast
22

obima potronje energije u narednom periodu ostvarie se u sektorima Domainstva i Javne i

komercijalne delatnosti, imajui u vidu veoma nisku tekuu potronju (po stanovniku), zbog ega znatan
deo, graana i lica u socijalnim ustanovama, u prethonom periodu nije imao adekvatni standard
zagrevanja stambenog i boravinog prostora (Tabela 3.3.).
Bez obzira na visoku pouzdanost podataka o potronji derivata nafte, veoma je nepouzdano
predvianje buduih energetskih potreba u sektoru Saobraaja, zbog nepotpune baze podataka o broju,
strukturi i energetskoj efikasnosti zastarelih prevoznih sredstava, kao i zbog odsustva podataka o obimu
prevezene robe saobraajnim sredstvima u privatnom vlasnitvu. Meutim, relativno brz oporavak
potronje u ovom sektoru i visoka potronja tenih goriva, ukazuju da je ostvarena potronja u 2002.
godini dostigla nivo potronje iz 1990. godine, zbog ega se oekuje dalji porast potronje energije u
ovom sektoru. Ovo tim pre, to bar prema zvaninim statistikama, tokom 2002. godine ostvareni obim
usluga u prevozu roba je viestruko manji, od obima ostvarenog u 1990. godini.
Tabela 3.3. Projekcije finalne energije (po sektorima potronje)
(M ten)
Industrija
Saobraaj
Ostalo (D/JKD)
Ukupno
Relativni rast FE

Dinamian ekonomski razvoj (DER)

2003
2006
2009
2012
2015
2.39
2.53
2.65
2.80
2.98
1.76
1.95
2.13
2.30
2.49
3.16
3.55
3.86
4.20
4.53
7.31
8.03
8.66
9.30
10.00
1.00
1.10
1.18
1.27
1.37

Usporen ekonomski razvoj (UER)

2003
2006
2009
2012
2015
2.39
2.47
2.58
2.69
2.82
1.76
1.87
1.97
2.08
2.20
3.16
3.40
3.65
3.90
4.14
7.31
7.74
8.20
8.67
9.16
1.00
1.06
1.12
1.18
1.25

( )

12
10
.

8
6
4
2
0
2003

2006

2009

2012

2015

( / )

Za uslove scenarija dinaminog ekonomskog razvoja (pri prosenoj stopi rasta BDP oko 4.6 %,
ime BDP u 2015 godini dostie vrednost od oko 172 %, vrednosti, ostvarene u startnoj 2003. godini),
potrebe za finalnom energijom rasle bi znatno sporije, na oko 137 % , u odnosu na potronju u 2003.
godini.. Naizgled, skromna stopa rasta finalne energije (2.64 %) je relativno visoka, i u odnosu na grupu
ASS 6, bie najvia, osim u sluaju Slovake, bez obzira na to to je jednina potronja finalne energije (u
t.en/stan.), ostvarena u 2002 u Srbiji, bila manja od 50 % do 200%, u odnosu na zemlje sa uspeno
obavljenim ekonomskim reformama (PER). ak i u 2015. godini, u ekoj Republici ova potronja, bie
skoro za dva puta vea od predviene potronje finalne energije u Srbiji. U Srbiji je jo uvek niska
jednina potronja u sektorima Domainsva i Javne i komercijalne delatnosti (tzv. Sektor Opte
potronje), ostvarena u 2002. godini, i skoro je dvostruko manja nego u zemljama sa PER, grupe ASS 6.
Saglasno navedenom stanju, za ove sektore planirana je najvia stopa rasta finalne energije (3 % za DER,
odnosno 1.9 za UER), sa ciljem da se obezbedi neophodan standard energetskih usluga u ovim sektorima,
to se posebno odnosi na toplotne energetske usluge. U skladu sa usvojenim makro-ekonomskim

23

pretpostavkama i oekivanom trendu promene energetskih indikatora, najnia stopa rasta finalne energije
oekuje se u sektoru Industrija (manje od 1.9 %, odnosno 1.4 %, zavisno od scenarija). Ovo je rezultat ne
samo, relativno skromne stope rasta Dodate vrednosti ovog sektora (oko 3.7 %), ve i ciljno odabranih
mera za smanjenje energetskog intenziteta, koji je u proteklih 12 godina udvostruen, pre svega, zbog
izrazite dominacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije i sektoru
Sabraaja. Tako crna i obojena metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog materijala, koje
imaju veoma nisko uee u DVI (ispod 17 %), uestvuju u potronji energije sektora Industrija sa preko
70 %. Zbog oekivanog poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije,
(sa desetostruko niim energetskim intenzitetom), na ovim osnovama utvrene energetske potrebe
sektora Industrija su vrlo verovatne, za oba razmatrana scenarija. Ovo proizilazi i iz injenice, da pri
usporenom ekonomskom razvoju (UER), pri kome bi porast DVI bio za 13 % nii, nego u sluaju DER,
energetske potrebe sektora Industrija , bile bi smanjene za manje od 6 %, upravo zbog simbolinog
poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije. Neujednani rast
potronje po sektorima, uslovie i promenu uea pojednih sektora u potronji finalne energije u smeru
daljeg smanjivanja uea industrije (sa 32.6 na 29.8 % u 2015 godini), i blagog poveanja uea
saobraaja (sa 24 na 25 %) i sektora Ostala potronja (sa 43 na 45 %), to je u skladu sa trendom u
zemljama ASS 6, sa uspenim reformama.
to se tie strukture energenata (Tabela 3.4.), i dalje bi se zadrala dominacija tenih fosilnih
goriva, sa tendencijom smanjivanja uea (sa vie od 37 na manje od 35 % u 2015. godini), primetnog
porasta uea prirodnog gasa ( sa 20 na 24 %) i postupnog smanjivanja uea elektrine energije sa (sa
29.5 na 28 %). Neznatno poveanje uea vrstih fosilnih goriva, zadnjih godina u Srbiji, posledica je
poveanog uea uvoza i potronje kvalitenog uglja i koksa za potrebe energetski intenzivnih grana
industrije, pa e tako njegovo uee ostati na nivou od oko 12 %, to je znatno manje nego u bilo kojoj
zemlji grupe ASS 6. Saglasno navedenom opredeljenju, sa visokom prosenom stopom rasta potronje
prirodnog gasa (od 3.8 odnosno 3.0%), pokrie se nove potrebe u sektoru Domainstva za obavljanje
toplotnih energetskih usluga (priprema sanitarne tople vode, hrane i zagrevanje prostora), u okviru
Prioriteta racionalne upotrebe kvalitetnih energenata, pre svega na planskom smanjivanju upotrebe
elektrine energije za toplotne energetske usluge. Ovim Prioritetom je predvien Program tzv.
''gasifikacija'', u okviru koga se predvia, uvoenje gasa u oko 400 000 novih domainstava u Srbiji do
2015. godine sa ciljem da se u ovom sektoru, po ovoj osnovi, smanje potrebe za elektrinom energijom,
za bar 2300 GWh, pri scenariju DER, odnosno 1500 GWh, pri scenariju UER, u kom sluaju bi gas bio
obezbeeen bar za 260 000 novih stanova. Osim ovog efekta na smanjenje potronje elektrine enegije u
ovom sektoru, u okviru istog Prioriteta, planira se proirenje mree i broja korisnika centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom, za dodatnih 180 000 stanova i veeg broja javnih i socijalnih zgrada
(ukupne povrine oko 12 milona m ), po kom osnovu je mogue smanjiti potronju elektrine energije,
za oko 700 GWh, danas koriene za potrebe zagrevanja prostora. Tehniki potencijal za dodatnu
prozvodnju toplotne energije iz postojeih toplana, nalazi se u merama za poveanje efikasnosti
proizvodnje i transporta toplotne energije, efikasnijeg rada toplotnih podstanica u zgradama, ukljuujui i
mere za smanjenje toplotnih gubitaka u sektoru zgradarstva. Osim toga mogue je integrisanje onih
individualnih kotlarnica u postojee sisteme centralizovanog i ili individualnog snabdevanja toplotnom
energijom, koje danas rade sa smanjenim kapacitetom ili su van pogona.
Tabela 3.4. Struktura energenata u projekcijama finalne energije
(M ten)
vrsto gorivo
Teno gorivo
Gasovito gorivo
Elektrina energija
Novi izvori
Ukupno
Uee el.en (%)

Dinamian ekonomski razvoj (DER)

2003 2006
2009
2012
2015
0.91
0.98
1.04
1.11
1.17
2.71
2.88
3.05
3.24
3.44
1.52
1.72
1.92
2.13
2.38
2.16
2.33
2.48
2.64
2.81
0.00
0.12
0.17
0.18
0.20
7.31
8.03
8.66
9.30
10.0
29.50 29.0
28.6
28.4
28.1

24

Usporen ekonomski razvoj (UER)

2003
2006
2009
2012
2015
0.91
0.95
0.99
1.04
1.09
2.71
2.82
2.92
3.05
3.17
1.52
1.69
1.84
2.00
2.18
2.16
2.27
2.39
2.52
2.65
0.00
0.01
0.06
0.06
0.07
7.31
7.74
8.20
8.67
9.16
29.5
29.3
29.1
29.0
28.9


( )

12
10
.

8
6
4
2
0
2003

2006

2009

2012

2015

Saglasno opisanim scanarijima, stopa rasta potronje elektrine energije ( za 2.2 % odnosno 1.7
%, zavisno od scenarija), iako naizgled relativno skromna, ona je u poreenju sa ostvarenim i planiranim
stopama rasta potronje elektrine energije, u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6, na priblino istom nivou kod
veine zemalja , osim eke Republike, sa napomenom da je u nekim zemljama bila i negativna tokom
dueg perioda tranzicije. U sluaju nepotpune realizacije navedenih Prioriteta za racionalnu upotrebu
energenata, radi smanjenja potronje elektrine energije za toplotne energetske usluge, postojala bi
mogunost dodatnog poveanja prosene stope njenog rasta, za dodatnih 0.5 %/godinje, ime bi se
mogla naruti sigurnost snabdevanja privrede i graana, ovim za mnoge potrebe, nezamenljivim
energentom. Neke mogunosti za kontrolisani rast potronje elektrine energije, inherentno e proistei iz
nove politike usklaivanja cena elektrine, sa opravdanim trokovima njene proizvodnje , kao
ekonomskog motiva svih korisnika za njenu racionalnu upotrebu.
Ukupna finalna energija, po sektorima potronje i strukturi energenata, za sluaj scenarija sa
usporenim ekonomskim razvojem (UER), je manja za oko 8 %, iako je rast BDP smanjen za 17 %, dok je
potronja energije u industriji manja za samo 5.5 %, iako je DVI u 2015.godini manja za oko 13 %, u
odnosu na scenarij DER. Ovo pokazuje da svaka daljna stagnacija proizvodnih aktivnosti industrije,
posebno u energetski neintenzivnim granama, ne omoguuje poveanju efikasnosti korienja energije
kroz smanjenje energetskog intenziteta. Najvee smanjenje potronje energije, u odnosu na scenarij DER,
bi nastalo u Saobraaju, kako zbog ekonomskih mogunosti graana i privrede za bri rast obima usluga,
tako i zbog niske efikasnosti saobraajnih sredstava i usporenog obnavljanja saobraajnih sredstava sa
novim i energetski efikasnijim vozilima. Bez obzira to je porast BDP ujedno i mera standarda graana i
razvoja uslunog sektora, smanjenje potronja energije u sektoru Opta potronja, za sluaj scenarija UER
iznosilo bi svega 9 %, iako bi DBP bio umanjen za oko 17 %, u odnosu na scenario DER.
Obzirom da je u Odeljku 1.1. Stanje u sektorima potronje energije, data procena obima korinja
ogrevnog drveta za zadovoljenje energetskih potreba u sektoru Domainstva u ruralnim sredinama, u
ovom Odeljku pri utvrivanju strukture energenata, za zadovoljenje energetskih potreba, bilansirani su
samo novi (dodatni) obnovljivi izvori energije, kao to su dodatne koliine biomase , izvori geotermalne i
suneve energije za dobijanje toplotne energije, u veoma skromnom obimu (ispod 2 % uea u 2015.
godini).

25

3.3. Utvrivanje projekcija ukupne/primarne energije

Obrazloene projekcije bilansa finalne energije i energenata, koja se ''dopremaju'' do krajnjih
potroaa, u okviru tri osnovna sektora: Industrija, Saobraaj i Ostala potronja (Domainstva, Javne i
komunalne delatnosti i Poljoprivreda), za obavljanje energetskih usluga, pripada tzv. energetskoj
potronji finalne energije. Osim energetske potronje jedan, manji deo finalnih energenata (prirodnog
gasa i nekih derivata nafte) koristi se kao sirovina u procesnoj industriji, i pripada tzv. nenergetskoj
potronji finalne energije. Uvaavajui ovu injenicu i opte prihvaenu metodologiju prikaza energetskih
bilansa, ukupna/primarna energija obuhvata osim ova dva dela finalne i gubitke energije u sistemima
njenog prenosa i distribucije, zatim potronju energetskog sektora (pri eksploataciji nafte, gasa i uglja,
ukljuujui i sopstvenu potronju sistema/tehnologija za transformaciju/konverziju primarne u
sekundarnu energiju) i gubitke energije pri energetskim transformacijama (rafinerije nafte, suara uglja,
termoelektrane, termoelektrane-toplane i gradske toplane). U zavisnosti od nivoa hladne rezerve (bar 5 %
od ukupne proizvodnje elektrine energije), zatim stope ispada i vremena trajanja godinjih, posebno
kapitalnih remonata na pojedinimh elektranama, shodno projekcijama energetskih potreba prema
scenariju DER, neophodno je da u periodu od 2009. do 2012. godine, ue u pogon bar jedna nova
termoelektrane na lignit, bazne proizvodnje od oko 4800 GWh. U tom periodu poveae se potronja
primarne energije, po osnovu poveane proizvodnje domaeg lignita, shodno emu e ukupna/primarna
energije u tom periodu biti vea za oko 8 miliona tona lignita. Uvaavajui nisku stopu ispada
elektrenergetskih objekata i efikasno sprovoenje kapitalnih remonta na pojedinim elektranam, shodno
projekciji scenarija UER, period ulaska istovetne termoelektrane bio bi pomeren bar za tri godine. Samo
sa jednom, novom termoelektranom (u odnosu na 2003) ukupna/primarna energija u 2015.godini iznosila
bi, zavisno od scenarija izmeu 18 i 17 M t.en., iako je razlika u finalnoj energiji iznosi manje od 0..84 M.
t. en, to je posledica drugaije strukture finalnih energenata i relativno visokog uea neenergetske
potronje u ukupnoj finalnoj energiji (oko 12 %, prema scenariju UER).
Detaljan prikaz navedenih energetskih potreba domae proizvodnje i uvoza, iskazan prema
energentima (na nivou primarne energije), i njihovoj nameni (za energetske transformacije, neenergetsku
i finalnu potronju), ukljuujui i bilans ukupne potronje, proizvodnje i uvoza/izvoza elektrine energije
za optimistike uslove rada i odravanja elektrenergetskih objekata i projekcije energetskih potreba prema
scenariju dinaminog ekonoskog i industrijskog razvoja, prikazan je u Tabeli 3.5. Sektorski bilansi.
Detaljan prikaz trenda i projekcija energetskih potreba, prema sektorima potronje i strukturi
energenata, deo finalne energije za neenergetske potrebe, gubici elektrine energije, struktura energenata
za energetske transforamacije (u rafinerijama, toplanama, suari uglja), odnosno energenata za konverziju
energije fosilnih goriva u elektrinu energiju (u termoelektranama i termoelektranama-toplanama),
ukljuujui bilans proizvodnje elektrine energije na bazi fosilnih goriva i konverzije hidropotencijala, i
strukturu ukupne/primarne energije, prema poreklu proizvodnje i strukturi primarnih energenata, za
scenario DER i scenario UER, dati su u Tabelama: Zbirni energetski bilans, prema opte prihvaenom
Formatu prikaza nacionalnog energetskog bilansa, kao Prilog P.4, odnosno Prilog P.5.

26


20
16
12 .
8
4
0
-4

2003

2006

2009

2012

2015

Saglasno postojeoj strukturi elektroenergetkih izvora, tekua dominacija uglja (preko 51 %, u

2002. godini), smanjie se na oko 50 % u 2015 godini, bez obzira to e u meuvremenu ui u pogon
nova termoelektrana snage od 750 MW. Smanjie se uee tenih derivata nafte, sa 28 na 25 % u 2015.
godini, dok e uee gasa porasti sa 14 na 18 %. Suprotan trend promene uea ova dva, preteno
uvozna energenta, zadrae uvoznu zavisnost na priblino istom nivou (oko 36 %), sve do 2009. godine,
da bi nakon ulaska nove termoelktrane u pogon se smanjila za preko 2 %, zahvaljujui novom
energetskom izvoru na bazi domae primarne energije-lignita.Tek u 2015. godini poveae se uvozna
zavisnost na oko 38.4 %, to e za 1 % biti manje od zavisnosti u 1990. godini. Meutim neizvesnost oko
domae proizvodnje nafte i prirodnog gasa., kao i mogunost izgradnje velikih elektroenergetskih
objekata na bazi prirodnog gasa, mogu poveati uvoznu zavisnost na znatno iznad 40 %.

8
6
.
4
2
0
-2

2003

2006

2009

2012

2015

Shodno opte prihvaenim merilima energetske efikasnosti nacionalnog sistema za konverziju i

transformaciju primarne u sekundarnu/finalnu energiju, planirano poveanje uea gasa u finalnoj
potronji uticae na poveanje efikasnosti celine energetskog sistema Srbije, sa sadanjih 60 % na 62 % u
2009. i ponovo u 2015. godini, nakon stabilizacije efekta poveane potronje uglja za novu
termoelektranu. Navedeni indikator mogue je poveati i dodatnim merama za poveanje efikasnosti,
kako u proizvodnji i distribuciji elektrine enegije, tako i poveanjem efikasnosti u kotlarnicama gradskih

27

toplana i industrijskih energana, to i predstavlja jedan od kljunih ciljeva u Prioritetima energetske

efikasnosti, i korienja novih energetskih izvora i energetskih tehnologija u okviru nove
Politike/Strategije razvoja energetike u Srbiji, promovisane Zakonom o energetici.
Ovde je potrebno istai da u skladu sa osnovnim pretpostavkama u scenariju DER, stopa rasta
primarne energije je ne samo manja u odnosu na porast finalne energije ( prosena godinja stopa iznosi
2.64 %), ve je znatno nia u odnosu na stopu rasta BDP (4.62 %), ime e biti ostvareni ciljevi u
pogledu smanjenja energetskog intenziteta ukupne energije ( stvarno za 2.16 %, u odnosu na planiranih
2.0 %/godini). Navedeni trend promena indikatora transforamacije primarne i korienja finalne energije,
de facto je jo povoljniji ako bi se u energetski bilans ukljuile i koliine ogrevnog drveta koje se koristi u
sektoru Domainstva, delimino i u javnom sektoru, iji se energetski potecijal procenjuje na 0.45 do 0.55
M t.en /godinje.

28

Tabela 3.5. Energetski bilansi sektora

S E K T O R S K I B I L A N S I (Dinamian ekonomski razvoj):
potrebe= proizvodnja+ neto uvoz/izvoz.
2003.

2006.

2009.

2012.

2015.

2.71
0.24
0.52
0.30
3.77
0.68
3.09

2.88
0.12
0.55
0.31
3.86
0.75
3.11

3.05
0.12
0.58
0.32
4.07
0.95
3.12

3.24
0.12
0.61
0.33
4.30
1.00
3.30

3.44
0.12
0.64
0.34
4.54
1.00
3.54

1877
50
321
74
2322
333
1989

2124
200
395
86
2805
395
2410

2371
200
469
98
3138
444
2694

2630
200 *
555
111
3495 *
495
3000

2939
308 *
667
125
4039 *
495
3444

0.91
5.91
32.75
0.14
6.96
6.63
0.33
35.66
0.48

0.98
6.42
35.94
0.14
7.51
7.11
0.40
38.04
0.62

1.04
6.48
36.38
0.14
7.65
7.20
0.45
38.16
0.81

1.11
7.75
43.46
0.14
8.99
8.48
0.51
44.07
1.34

1.17
7.75
43.46
0.14
9.05
8.48
0.57
43.74
1.50

30584
1287
31781
30871
-1000

32023
1600
33623
33810
187

33726
1600
35326
34990
-336

35568
1600
37168
39820
2652

37453
1600
39047
39850
803

SEKTOR NAFTE (M t.en.)

Finalna potronja
Energetske transformacije
Neenergetska potronja
Gubici/sopstvena potronja
Ukupne potrebe
Domaa proizvodnja
Uvoz nafte
SEKTOR PRIRODNOG GASA ( M m3)
Finalna potronja
Energetske transformacije
Neenergetska potronja
Gubici/sopstvena potronja
Ukupne potrebe
Domaa proizvodnja
Uvoz prirodnog gasa
SEKTOR UGLjA (M t.en.)
Finalna potronja
Za energetske transformacije
Za energetske transf. (M t lignita)
Gubici
Ukupne potrebe
Domaa proizvodnja
Uvoz uglja
Domaa proizvodnja (M t lignita)
Proizvodnja iz PEU (M t mrkog uglja)
SEKTOR ELEKTRINE ENERGIJE (GWh)
Bruto potronja
Obavezne isporuke
Ukupne potrebe
Domaa proizvodnja
Neto: uvoz(-)/izvoz(+)

* Dodatna potronja gasa za opcioni prioritet-Prioritet vanrednih ulaganja, u nove energetske

izvore, sa gasnim tehnologijama, za spregnutu proizvodnju elektrine i tolotne energije.

U bilansima energenata za zagrevanje stambenog prostora u ruralnim sredinama ove koliine su

ukljuene u bilans potrebnih energenata, jer bi u protivnom dobili pogrenu sliku da skoro pola miloiona
domainstava nema nikakvo zagrevanje stambenog prostora, bez obzira to je potronjom navedene
koliine ogrevnog drveta, u veem broju domainstvima ostvaren veoma nizak nivo toplotnih energetskih
usluga.

29

4. PRIORITETNI PRAVCI RAZVOJA ENERGETSKIH SEKTORA SRBIJE do 2015.

Osnovna premisa u utvrivanju Prioritenih programa Strategije razvoja energetike Srbije, poiva
na stavu da se razvoj energetskih sektora mora razmatrati sa stanovita usklaenog rada i razvoja celine
energetskog sistema. Energetski sistem ine proizvodni energetski sektori (nafte, gasa, uglja i
elektroenergetskih izvora, ukljuujui sisteme za prenos i distribuciju) i sektori potronje energije
(Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda). Osim toga, svaki,
pa i usklaeni razvoj ova dva sektora mora da uvaava socio-ekonomske i tehnoloko-ekoloke ciljeve
razvoja zemlje. Ove ciljeve integrie odrivi socio-ekonomski razvoj zemlje.
U tom kontekstu ciljevi ove Strategije,promovisani u Odeljku 2., realno su ostvarljivi samo ako
uvaavaju mogunosti i ogranienja koja namee privredno-ekonomski razvoj zemlje i ekonomske i
energetske okolnosti u zemlji i okruenju. Shodno tome, samo uspeno sprovedene ekonomske reforme i
ubrzani privredni razvoj Srbije, posebno sektora industrije i specifinih uslunih delatnosti, mogu da
opravdaju potrebu i obezbede sredstva, kako za nastavak ulaganja u ''osveavanje'' i inoviranje postojeih
tehnologija (energetskih i proizvodnih), tako i za gradnju novih energetskih objekata, sa ciljem poveanja
sigurnosti snabdevanja i kvaliteta pruanja energetskih usluga privredi i graanstvu, i na taj nain
poboljava ekonomski poloaj energetskih proizvodnih sektora. Pri tome treba poi od injenice, da je
Srbija mala zemlja sa ogranienim rezervama primarne energije (osim rezervi lignita lociranih preteno
na podruju Kosova i Metohije), a posebno kvalitetnih energenata, kao i da je najvei deo tehniki
iskoristivog i ekonomski opravdanog hidropotencijala ve upotrebila. Zbog neizvesnih mogunosti
poveanja domae proizvodnje nafte i prirodnog gasa, tekui nivo uvozne zavisnosti bi se mogao znatno
poveati, ukoliko budui razvoj energetike Srbije ne bude zasnovan na struno utemeljnim i finansijski
podranim programima za racionalnu upotrebu kvalitenih energenata i postupno poveanje efikasnosti
korienja energije u svim sektorima potronje energije, ukljuujui i selektivno korienje novih
obnovljivih izvora energije. Re je o merama koje su ne samo obrazloene, ve i njihovi efekti ukljueni
u proces utvrivanja energetskih potreba po sektorima potronje i strukturi energenata u okviru Odeljka 3.
U takvim okolnostima znaajnija ulaganja, kako u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih
izvora i tehnike mere za poveanje efikasnosti korienja energije tako i u nove energetske izvore i
tehnologije (energetske i proizvodne), su uslovljena ogranienjima, koja se prema uzroku i karakteru
manifestacije detaljno obrazloena u Odeljku 1.4 Tekua ogranielja u radu, poslovanju i razvoju
energetskih sektora Srbije.
Najvea ogranienja proistiu iz trenutno nepovoljnih privredno-ekonomskih aktivnosti. Posebno
je uoljiva niska proizvodna aktivnost energetski neintenzivnih grana industrije, nasuprot visokim
aktivnostima u grupacijama crne, i delimino obojene metalurgije, hemijske industrije i industrije
graevinskog materijala. Ove tri grupacije trenutno uestvuju u potronji energije (u industriji) sa preko
70 %, a u stvaranju nove dodate vrednosti industrije sa svega 17 %. Osim toga, ove tri grupacije uestvuju
u potronji elektrine energije u industriji sa preko 40 %. Ovakva dominacija u potronji energije, je
ujedno i znak da efekti planiranih mera za smanjenje potronje energije u celini sektora industrije mogu
biti krajnje neizvesni. Zbog toga je neophodno sainiti Program energetske efikasnosti, sa sektorski
oroenim ''metama'' za smanjivanje energetskog intenziteta. Ovakvi Programi, kao jedan od instrumenata
nove energetske politike, treba da budu podrani odgovarajuom regulativom i donoenjem
odgovarajuih energetskih standarda, ukljuujui i propise o kvalitetu energetskih usluga.
Druga grupa ogranienja odnosi se na neadekvatne cene elektrine i toplotne energije i s tim u
vezi nemogunosti pravovremenog ulaganja u regularno odravanje i modernizaciju postojeih
energetskih izvora, sa ciljem poboljanja njihovih tehnolokih i operativnih performansi. Iz injenice da je
zemlja, a i energetska privreda veoma ino-zaduena, i da tokom proteklog perioda, nije bilo znaajnih
ulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata, potreba za ulaganja u tehnoloku modernizaciju
postojeih energetskih izvora i objekata, namee se kao najvii prioritet u realizaciji ove Strategije.
Trea kategorija ogranienja proistie iz nedovoljne usklaenosti razvoja celine energetskog
sistema; energetskih proizvodnih sistema i sektora potrolje energije. Ona je uslovljena strukturom
domae proizvodnje primarne energije i strukturom sekundarne/finalne energije: Nivo ove neusklaenosti
najbolje ilustruje uee elektrine energije (iz termoelektrana) ili toplotne energije na bazi prirodnog
gasa iz gradskih toplana/industrijskih kotlarnica za obavljanje niskotempereturnih toplotnih energetskih
usluga (zagrevanje prostora ili tehnoloke potrebe). U sluaju Srbije ona je jo uvek znaajno izraena.
Ovo je delom i posledica nametnutih nam uslova tokom zadnje decenije, prolog veka. Rezultat
30

sveukupnih okolnosti u Srbiji je, jo uvek vrlo visoko uee elektrine energije u potronji finalne
energije (oko 30 %), a posebno je neopravdana visoka potronja elektrine energije u sektoru
Domainstva (preko 55 % od ukupne potronje u ovom sektoru), sa relativno malim ueem prirodnog
gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. Kako je potronja elektrine energije za toplotne usluge preteno
sezonskog karaktera-najvea tokom zimskog perioda, kada je najee nepovoljna i hidrologija, sigurno
snabdevanje zahteva znaajne rezervne elektroeenergetske izvore.
U kontekstu takvih okolnosti, izrada i donoenje usmerenog Programa za racionalnu upotrebu
elektrine enegije, po osnovu intenzivnijeg korienja gasa u sektoru Domainstva kao i poveanje broja
korisnika gradskih toplana, imae najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove Strategije.
Osnovni kriterijumi u procedurama vrednovanja odgovarajuih scenarija energetskih potreba i
izbora prioriteta su proistekli iz potrebe usaglaavanja politike energetske efikasnosti sa strategijom
razvoja energetskog sistema u najirem smislu. To znai usklaivanje sektora proizvodnje/distribucije
energenata sa sektorima potronje energije, kao preduslova ekonomski prihvatljivog razvoja energetskih
sektora uz punu zatite ivotne sredine. Iz prakse zemalja sa uspeno usaglaenim razvojem energetskih
sektora sa relevantnim sektorima privrede sledi pouka da samo aktivna politika racionalne upotrebe i
efikasnog korienja energije, kao integralnog dela nacionalne energetske politike, i efikasna zatita
ivotne sredine, omoguuju ostvarenje nacionalnih ciljeva promovisanih politikom odrivog socioekonomskog razvoja zemlje na poetku treeg milenijuma.
U skladu sa ciljevima nove energetske politike i tekuih ogranienja, u okviru dva odabrana
scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, definisano je pet raznorodnih, komplementarnih
Prioriteta. Oni su komplementarni gledano sa stanovita kratkoronog (za perod od 12 godina) razvoja
energetike. Dati su sa obrazloenim energetsko-ekonomskim efektima, dinamikom njihove realizacije i
procenom potrebnih ulaganja po sektorima energetskih proizvodnih sistema i sektoru potronje energije,
do 2015. godine.
Prvi-osnovni prioritet je Prioritet tehnolokog kontinuitet. On obuhvata Programe poboljanja
tehnolokih i operativnih performansi energetskih izvora/objekata, sa obrazloenim Programima za
tehnoloku modernizaciju energetskih sistema i revitalizaciju energetskih izvora/objekata u okviru pet
pojedinanih proizvodnih energetskih sektora Srbije. Ovaj Prioritet ima za cilj, da se nastavljanjem
pozitivne prakse racionalnog ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih objekata,
sisteme i izvore, povea pogonska pouzdanost energetskih objekata a poveanom proizvodnjom osigura
uredno snabdevanje privrede i graana neophodnim energentima. Obezbeenje neophodnih energenata, iz
postojeih energetskih izvora, ima najvii prioritet u ovoj Strategiji, obzirom na ekonomska ogranienja
za intenzivnija ulaganja u gradnju novih-kapitalnih energetskih objekata u narednih 5 godina.
Ostvarivanjem specifinih tehnolokih i ekolokih ciljeva ove Strategije, unapreuju se
tehnoloke i operativne performanse energetskih izvora i postupnim uvoenjem odgovarajuih mera,
ukljuujui i tehnike mere za zatitu ivotne sredine od tetnih emisija, omoguuje se realizacije ovog
Prioriteta kao preduslova za realizaciju Drugog-usmerenog, i Treeg-posebnog Prioriteta.
Sadraj Prioritetnih programa za sektor nafte, gasa, uglja sa podzemnom i povrinskom
eksploatacijom, elektroenergetskog sektora, ukljuujui proizvodne izvore, prenosne i distributivne
sisteme i sektor toplotne energije, detaljno je obrazloen u Tabeli 4.1, a dinamika i plan raelizacije
pojedinanih Prioriteta u Tabeli 4.2.
Drugi-usmereni prioritet je Prioritet racionalne upotrebe i poveanja energetske efikasnosti.
On obuhvata ciljno i sektorski usmerene Programe za racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata u
okvirima Programa za supstituciju elektrine energije za toplotne energetske usluge u sektoru zgradarstva,
po osnovu korienja prirodnog gasa odnosno poveanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja
toplotnom energijom u sektorima Domainstva i Javne/Komercijalne delatnosti, posebne Programe za
poveanje energetske efikasnosti, kako u energetskim proizvodnim/distributivnim sistemima tako i u
sektorima potronje energije, kod krajnjih korisnika energetskih usluga.
Realizacija ovog Prioriteta imae odluujui uticaj na tekui rad i budui razvoj
elektroenergetskog sektora Srbije, jer je krajnji cilj ovog Prioriteta usmeren na postupnu zamenu
korienja elektrine energije, za toplotne energetske usluge u sektorima Domainstva i Javne i
komercijalne delatnosti, ije dodatno korienje tokom zimskog perioda nije mogue zadovoljiti
domaom proizvonjom iz postojeih elektroenergetskih izvora.

31

Trei-poseban Prioritet, obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora

energije (biomasa, geotermalna, suneva i eolska energija i preostali tehniko iskoristivi i ekonomsko
prihvatljiv hidropotencijal, posebno na malim rekama), i posebne Programe novih energetski efikasnijih
i ekoloko prihvatljivih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja, biomase i otpada, tehnologije za
decentralizovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije na bazi prirodnog gasa, i tehnologije malih i
mini hidroelektrana), sa ciljem da se po toj osnovi smanji potronja kvalitetnih uvoznih energenata i
ostvari dodatna proizvodnja elektrine i posebno toplotne energije, sa znaajno niim negativnim
uticajem na ivotnu sredinu.
etvrti-opcioni Prioritet, odnosi se na vanredna ulaganja u nove izvore za uslove izrazito
povoljnog privredno-ekonomskog razvoja i eventualno nepovoljnh uslova za proizvodnju elektrine
energije iz postojeih elektroenergetskih izvora. On obuhvata Programe/projekte sa kratkoronim
ulaganjima u nove elektroenegetske izvore sa gasnim tehnologijama (kombinovani gasno-parni ciklus) i
spregnutom proizvodnjom elektrine i toplotne energije, u okviru sistema elektroprivrede i/ili komunalne
i industrijske energetike. Cilj Prioriteta je ne samo obezbeenje dodatne proizvodnje elektrine i toplotne
energije, ve i znaajno poveanje stepena iskorienja energije prirodnog gasa, pri proizvodnji
elektrine i toplotne energije.
Peti-dugoroni Prioritet, odnosi se na kapitalno-intenzivna ulaganja u nove energetske
izvore/objekte i uee/prisustvo energetskih subjekata Srbije u planiranju i u realizaciji energetskostratekih Projekata na nivou internog i regionalnog/panevropskog trita. Ovim prioritetom bi se na
vreme obezbedili novi i zamenski kapaciteti elektroenegetskih izvora, obezbedila diversifikacija izvora
snabdevanja i pravaca transporta nafte i gasa i integracija u regionalne i meunarodne energetske
infrastrukurne sisteme. Takoe bi bila ukljuena izgradnja podzemnog skladita gasa, gradnja novih
decentralizovanih toplotnih izvora, na bazi domaeg uglja iz podzemne ekspolatacije, sa novim
tehnologijama sagorevanja i zatite ivotne sredine. Realizacijom odgovarajuih Programa iz okvira ovog
Prioriteta, posebno u sektoru elektreenergetike Srbije, ukljuujui i uee u stratekim Projektima (u
sektoru gasa, nafte, hidroenergetskih objekata i sistema za prenos elektrine energije), energetski sektor
Srbije bi oko 2015. godine, dostigao kvalitativno novo stanje, kako po tehnolokim i proizvodnim
performansama celine energetskih sistema, tako i po finansijsko-ekonomskim performansama u radu,
poslovanju i razvoju energetskih subjekata u novim uslovima na internom i meunarodnom energetskom
tritu. Za aktuelizaciju i realizaciju veine programa/projekata ovog Prioriteta, potrebne su dugorone i
kompleksne pripremne aktivnosti, koje treba obrazloiti u okviru novog Dokumenta Programi
ostvarivanja Strategije razvoja energetike, sa detaljnim Planom aktivnosti za period od 6 godina. Deo
aktivnosti odnosi se na konkretizaciju i implementaciji, Zakonom o energetici definisanih, pravnih,
institucionalnih, strukturno-organizacionih i trino-poslovnih okvira, koji omoguuju trino poslovanje
svih subjekata koji se bave energetskim delatnostima. Ovo e doprineti stvaranju povoljnog ambijenta za
strana ulaganja u gradnju novih energetskih objekata u Srbiji, i po toj osnovi sticanja deliminog ili
potpunog vlasnitva u tako sagraenim objektima, ukljuujui i izbor stratekog partenara za zajednika
ulaganja u nove termoelektrane na bazi liginita sa teritorije Kosova i Metohije.

32

Tabela 4.1. Programi Prioriteta: Kontinuitet tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora/objekata i gradnje novih energetskih
Sektor

Nafta

izvora/objekata, ukljuujui i uvoenje novih energetski efikasnih i ekoloko prihvatljivih tehnologija

Objekti/sistemi
Program/Mere/Akivnosti
Efekti na strani proizvodnje/potronje

Eksploatacija nafte,
Uvoz i transposrt
nafte, Prerada
nafte.

Nalaenje
novih
leita
i
koncesija,Tehnoloka
modernizacija rafinerija, Izgradnja novog transportnog
pravca/izvora snabdevanja, Uvoenje sistema za praenja
i mera za zatitu ivotne sredine

Ukupna
ulaganja
(M$)

Poveanje sigurnosti snabdevanja, Smanjenje

uvozne zavisnosti, poveanje kvaliteta proizvoda,
Zatita ivotne sredine u skladu sa naom
regulativom i praksom EU
360

Gas

Eksploatacija gasa,
Uvoz/trans- port,
skladi-tenje i
distribu-cija gasa.

Ugalj, PEU

Rudarski objekti za
PEU
Rudarski bazeni:
''Kolubara'' i
''Kostolac''

Ugalj,
Povrinski
kopovi

Elektrenergetski izvori

Prenos i distribucija el.

energije
Toplane

Postojee hidroelektrane, termoelktrane, TE-TO;

Novi izvori:
Hidroelektrane, TE
na lignit i novo TEP
(CCGT) na prirodni
gas
Prenosni sistem
Distributivni sistemi
(DS)
Postojei i novi
Toplotni izvori u
gradske TO i industrijske energane

Nova leita gasa/nafte, Novi regionalni (BG-SR),

Meunarodni (Azija-Evropa), Transport i distribucija
gasa u Centralnoj Srbiji, Lokalne distributivne mree,
Skladitenje gasa

Poveanje pouzdanosti i sigurnosti

snabdevanja,Smanjenje uvoznih trokova i
zavisnosti, zamena potronje elektrine energije
gasom, Zatita ivotne sredine u skladu sa naom
regulativom i praksom EU
840
Uvoenje nove tehnologije otkopavanja za PEU i Obezbeenje kvalitenog uglja za Industriju i
''gaenje'' neperspektivnih rudnika sa PEU
Optu potronju (1.5 M t. u 2015.)
85
Razvoj Zapadnog polja ''Tamnava'', Otvranje polja ''C'' i Nova proizvodnja u 2007 (2.5 M t.); u 2010. (7 M
povezivanje sa poljem ''B'', Otvaranje novog povrinskog
t.); u 2012 (12 M t.), sa povrinskih kopova
kopa, Modernizacija opreme i poveanje proizvodnje na
''Kolubara'', odnosno poveanje proizvodnje sa 6
povrinskim kopovima ''Kostolac''; Uvoenje svih mera
na 9 M t., na povrinskim kopovima
za zatitu ivotne sredine saglasno naoj regulativi i praksi ''Kostolac''; Zatite ivotne sredine u skladu sa
600
EU
naom regulativom i praksom EU
HE: Kapitalni remonti, revitalizacije, nove HE i novi
Poveanje bezbednog rada objekata, pouzdano(2740*)
agregati u HE (srednje snage, +720 GWh, u 2015.) TE:
sti opreme i raspoloivosti izvora, da dodatnom
Produeni/kapitalni remonti i revitalizacije sa
(+3000 GWh, u 2015.), i novom baznom
modernizacijom, produenjem radnog veka; Nova TE na
proizvodnjom (+4800 GWh, 2011/2012.) i novom,
lignit (700 MW/4800 GWh); Novo termoenergetsko
Urgentnom proizvodnjom (+1700 GWh), sa
ili
postrojenje (kombinovani gasno parni ciklus sa
gasnim tehnologijom (2009/2012.) ; Zatita
3570
proizvodnjom (P+Q) na bazi prirodnog gasa
ivotne sredine u skladu sa naim propisima i
Ugradnja opreme za zatitu ivotne sredine
parksom EU (do 2015/2018.)
Nove veze prenosa i povezivanje sa regionalnim i Poveana sigurnost snabdevanja potroaa;
panevropskim prenosnim sistemima. Zamena zastarelih Poveane mogunosti rada EPS na R/PE tritu
mrea DS i transformatora; uvoenje savremenijih brojila elektrine energije; Smanjenje gubitaka u DS i 700
i merne opreme
poveanje prihoda EPS
Rehabilitacija kotlovskih postrojenja, toplovoda,
Smanjenje potronje goriva/poveanje broja
distributivnih mrea i kunih podstanica;
broja korisnika centr. snabdevanja toplotnom
220
Uvoenje tehnikih mera za poveanje energetske
energijim; smanjena potronja elektrine enefikasnosti i zatite ivotne sredine
ergije za zagrevanje; Smanjene tetne emisije.
UKUPNO POTREBNA ULAGANjA, do 2015.god., iznose: 6375 ili
6545*
33

Tabela 4.2. Programi Prioriteta: Racionalna upotreba energenata i poveenje energetske efiksnosti u sektorima potronje energije
Sektor
Objekti/sistemi,
Program/Mere/Akivnosti
Pozitivni efekti na potronju energije
Oprema/ureaji
Domainstva,
Stambene zgrade
Razvoj lokalih mrea prirodnog gasa, snabdevanje oko Smanjena potrnja elketrine energije u
Javne i druge zgrade javnih i
400000 individualnih potroaa za obezbeenje toplotnih zgradarstvu, za oko 2310 GWh, u 2015 godini,
delatnosti
drugih delatnosti
energetskih usluga u sektoru zgradarstva
upotrebom pr. gasa za toplotne potrebe
Stambene zgrade, Proirenje postojeih toplovodnih magistrala za
Poveanje standarda zagrevanja stambenog
zgrade javnih i prikljuenje novih 180000 potroaa toplotne energije iz
prostora za graane, i smanjenje potronje
drugih delatnosti
postojeih i novih toplotnih izvora
elektrine energije, za oko 700 GWh, u 2015.
Zgrade i termiki
Uvoenje tehnikih mera za smanjenje toplotnih gubitaka Smanjena potronja fosilnih energenata ( za 6 %
ureaji/oprema u u zgradama (stambenim i javnim) i u termikim u Industriji i 8 % u Zgradastvu, u 2015. godini),
industriji
procesima proizvodnih tehnologija.
pri korienju toplotne energije
Zgradarstvo
Elektrini kuni
Postupna zamena zastarelih kunih aparata i
Zavisno od rasta standarda obnavljae se aparati
(Domainstva i aparati i ''teorganizovana zamena postojeih svetiljki sa novim,
i uvoditi nove svetiljke i smanjiti potronja
J/K delatn.)
dljive'' svetiljke
tedljivim (5 miliona svetiljki do 2015. godine)
el.nergije ( 500+ 250 GWh, u 2015.)
*) Deo ulaganja u razvoj lokalne mree (za gas i toplotnu energije), predvien je u okviru sektora: Gas i Toplane.
Ukupna ulagnja iznose:
950
Domainstva,
Javne i druge
delatnosti
Zgradarstvo i
Industrija

Tabela 4.3. Programi Prioriteta: Selektivno korienje novih obnovnjivih izvora energije i novih energetskih tehnologija
Sektor
Sistemi/ureaji
Program/Mere/Akivnosti
Pozitivni efekti na potronju energije
Industrija,
Stambene zgrade
Razvoj lokanih toplotnih izvora (male i srednje snage), za
Smanjena potrnja fosilnih uvoznih energe-nata,
Domainstva, i zgrade javnih i
korienje biomase (umske, industrijske i
za oko 0.1 M t. en, u 2015.godini, manje
komunalna
drugih delatnosti,
poljoprivredne), ukupnog kapaciteta oko 1000 MJ/s,
zagaenje ivotne sredine; otvaranje novih
energetika
mala industrija
(4000 kotlovskih jedinica), za proizvodnju toplotne
aktivnosti za domau industriju i zapoljavanje
energije ( 3150 TJ), za lokalne potrebe
lokalnog stanovnitva
Fizika
i Male
i
mini Nezavisna proizvodnja elektrine energije sa i bez
Poveano korienje NOIE i dodatna proipravna
lica, hidroelektrane, sa isporuke EES Srbije po osnovu ulaganja fizikih lica
zvodnja ''zelene'' elektrine energije, od oko 300
lokalna samo- vodozahvatima za (domaih i stranih) i lokalne samouprave u gradnju 150
GWh iz serije malih HE (150 objekata), sa
uprava(vodovodosnabdevanje i malih/mini hidroelektrana, snage 100MW
moguim angaovanje domae industrije i
snabdevanje,
poljoprivredne
i Za ove projekte postoji mogunost stranog ulaganja radi
stranog kapitala.
male firme)
druge potrebe
sticanja tzv. ''Zelenog'' certifikata za el. energ.
Industrija
i Novi izvori za
Uvoenje novih tehnologija za decentralizovanu Poveanje efikasnosti iskorienja energije
komunalna
spregnutu proizvoproizvodnju elektrine i toplotne energije; serija prirodnog gasa, dodatna proizvodnja elektrine i
energetika
dnju toplotne i
kombinovanih izvora (P+Q) na bazi prirodnog gasa
toplotne energije (75+60 GWh) i smanjeno
elektr. energije
(snage od 1 do 30 MW), Demo projekat 15 MW
ugraoavanje ivotne sredine
Komunalna
Nove tehnologije
Domai razvoj/transfer tehnologije za sagorevanje niskoUvoenjem ovih tehnologija i korienjem
energetika i
sagorevanja niskokvalitetnih ugljeva, biomase i otpada, za
navedenih energenata/izvora, uvaju se enindustrija
vrednih ugljeva,
decentralizovanu proizvodnju toplotne/elektrine energije ergetske rezerve, smanjuje se uvoz i znaajno
biomase/otpada
za lokalne potrebe.
unapreuje zatita ivotne sredine
Programi implementacije
*)Deo ulaganja u razvoj novih tehnologija/izvora bie obezbeen iz izvora zainteresovanih ''s trana''
Ukupna ulaganja iznose:
357*

34

Ulaganja
(M$)

320*

280*
330*

20*

(M$)

100*

130*

7*

120*

Sadraj i dinamika realizacije navedenih Prioriteta (prikazana u Tabeli 4.4), saglasno Zakonu o
energetici, detaljno e biti obrazlaeni u okviru Dokumenta Programi ostvarivanja Strategije, koji se
utvruju za perod od 6 godina i aktuelizuju nakon svake druge godine. U tom kontekstu ovim
Dokumentom,-Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, na osnovu pojedinanih
energetskih bilansa sektora (Tabela 3.5), utvruju se obim i struktura nedostajuih energenata. Do toga se
dolazi na osnovu utvrenih energetskih potreba (po sektorima potronje, saglasno intenzitetu prizvodnih i
uslunih aktivnosti, strukturi energetskih usluga i ciljno oroenim merama za racionalnu upotrebu i
efikasno korienje energije), i proizvodnih mogunosti energetskih sektora sa postojeim energetskim
izvorima.
Izbor koncepta i tehnologije novih energetskih izvora, ukljuujui i lokaciju objekta, predmet je
Programa ostvarivanja Stretegije, shodno emu zadueni i zainteresovani subjekti su u obavezi da na
vreme obave sve neophodne pripremne aktivnosti radi obezbeenja potrebnih uslova za gradnju novih
objekata. Na tim osnovama bi novi i postojei energetski izvori/energetski subjekti bili u mogunosti da
obezbede sigurnost snabdevanja naih potroaa i uspeno poslovanje, na internom, regionalnom i
panevropskom tritu, pre svega, elektrine energije.
Za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog i industrijskog razvoja, optimistike uslove rada i
odravanja elektroenergetskih objekata i prosene uslove hidrologije temperature vazduha, na bazi
detaljnog bilansa domae proizvodnje (iz postojeih elektroenergetskih izvora) i bilansa neto/bruto
potronje, odnosno ukupnih potreba za elektrinom energijom, naznaene godine kada je nepohodno
raspolagati sa domaom dodatnom proizvodnjom elektrine energije, iz novih elektroenergetskih izvora:
-Proizvodnja iz novog termoenergetskog postrojenja sa gasnim tehnologijama (etvrti-opcioni
Prioritet) i ili;
-Proizvodnja iz nove termoelektrane, na lignit sa baznom proizvodnjom elektrine energije, od
najmanje 4800 GWh, kako bi se bez znaajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja
privrede i graana elektrinom energijom.
Detaljan Plan realzacije svih Programa, obrazloenih u okviru pet Proriteta, bie utvreni u
Dokumentu Programi ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije (2005-2010. godine).

35

Tabela 4.4 DINAMIKA SPROVOENjA REFORMI I REALIZACIJE PRIORITETA U ENERGETSKIM SEKTORIMA SRBIJE

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

: ( 2004.)
2004); (2004); ( 2005. 2006);
, (2005/2009)

PRIORITETI:
Osnovni-Prioritet kontinuiteta
poboljanja tehnolokih i operativnih
performansi energetskih izvora i
objekata

Usmereni-Prioritet za racionalnu
upotrebu energenata i poveanje
energetske efikasnosti

Programi modernizacije tehnolokih sistema i modernizacija energetskih izvora/objekata :

Sektor nafte
Sektor gasa
Sektor uglja
Elektro energetski sektor:
- Proizvodnni sistemi (TE,HE,TE-TO)
- Prenosni sistem
- Distributivni sistemi
Sektor toplotne energije (Gradske toplane i industrijske energane)

Programi racionalne upotrebe i poveanja energetske efikasnosti:

Supstitucija elektrine energije za toplotne energetske usluge u Sektoru zgradarstva, po osnovu koroenja gasa
Poveanje efikasnosti rada svih toplotnih izvora u industriji i komunalnoj energetici
Smanjenje gubitaka elektrine (D/S) i toplotne energije u sistemima gradskih toplana, industrijskim procesim i zgradama
Poveano uvoenje novih energetsko efikasnih elektrinih ureaja i opreme/sistema

Posebni-Prioritet za korienje novih

obnovljivih izvora energije i energetski
efikasnih tehnologija

Programi selektivnog korienja NOIE i novih energetskih tehnologija:

Selektivna upotreba biomase, suneve, geotermalne i eolske energije za decentralaizovanu proizvodnju toplotne/elektrine.
Efikasnije iskorienj energije pr.gasa putem spregnute proizvodnje energije (P+Q) u komunalnoj/industrijskoj energetici
Uvoenje ekoloki prihvatljivih tehnologija sagorevanja uglja ( iz PEU , frakcije iz primarne prerade i uglja niske TV
Gradnja malih i mini hidroelektrana (Nezavisni proizvoai elelektrine energije, komunalne uprave za vodosnabdevanje)

Opcioni-Prioritet za vanredna ulaganja u nove

energetske izvore

Programi/Projeki uvoenja novih gasnih tehnologija:

Nova TE, na prirodni gas, snage 250 MW/200 MJ/s , sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom locirana za intenzivnom
konzumnom podruju; Projekti lokalnih energetskih izvora za spregnutu proizvodnju energije (P+Q)-male/srednje snage

Dugoroni-Prioritet za kapitalno-intenzivna ulaganja u Programi kapitalno-intenzivnih i ekonomsko-efektivnih ulaganja:

gradnje TE ''Kolubara B'' ili gradnja nove TE sline snage, na bazi lignita, basena ''Kolubara'', ''Kostolac'',
nove energetske izvore/objekte i uee u planiranju i Zavretak
eventualno i na bazi lignita sa teritorije KiM, po osnovu novih modela ulaganja (privatna/zajednika) i vlasnitva,
gradnji novih stratekih energetskih izvora i objekata ukljuujui i kombinovano gasno-parno postrojenje , sa (P+Q) izvorima
Izgradnja novih naftovoda za diversifikaciju izvora snabdevanja/pravca transporta
(regionalno/evropsko trite)
Izgradnja novih sistema snabdevnja/transporta gasa, ukljuujui i izgradnju skladita prirodnog gasa
Izgradnja magistralne/distributivne mree prirodnog gasa, u centralnoj Srbiji ( individualni potroai) Uee u
planiranju/gradnji stratekih elektroenergetskih izvora; Nove hidroelektrane na ''graninim'' rekama, ukljuujui i
gradnju novih pumpno-akumulacionih hidroenergetskih postrojenja, na naoj teritoriji

36

.
U skladu sa promovisanim ciljevima, odabranim Prioritetnim programima za njihovo ostvarenje i
obrazloenim Merama i Instrumenatima za njihovu realizaciju, dokument Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine predstavlja poeljnu i moguu viziju razvoja energetskih sektora u
novim okvirima rada i poslovanja energetskih subjekaata i obavljanja energetskih delatnosti u Srbiji.
Mogunost ostvarivanja navedene vizije razvoja energetike Srbije dokumentovana je analitikim
podlogama, kako o tekuem stanju u sektorima potronje energije, tako i o tekuim i moguim
ogranienjima u energetskim proizvodnim sektorima.
Posebna panja je posveena utvrivanju analitikih podloga za predvianje energetskih potreba,
po sektorima potronje i strukturi energenata, na osnovu makro-ekonomskih pretpostavki za dva scenarija
ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije do 2015. godine. U cilju obezbeenja pouzdane i energetski
efikasne proizvodnje/nabavke odgovarajuih energenata i racionalne, ekonomski-efektivne i energetski
efikasne upotrebe energije sa ciljno definisanim promenama strukture potronje energije, definisano je pet
Prioritetnih programa i utvrene finansijske potrebe za njihovu realizaciju.
Tako koncipiran dokument predstavljae pouzdanu podlogu Vladi i resornom Minstarstvu za
praenje i usmeravanje razvoja celine energetskog sistema Srbije, koji obuhvata energetske proizvodne
sektore i sektore potronje energije. Postojeim i novim subjektima za obavljanje energetskih delatnosti
dokument e predstavljati svojevrsni ''vodi'' za pravovremeno donoenje poslovnih odluka i razvojnih
planova, kako bi u okvirima svojih prava, nadlenosti i obaveza pravovremeno ukljuili svoje planove u
Program za ostvarivanje ove Strategije, odnosno planove razvoja odgovarajuih energetskih
sektora/delatnosti.
5. EKONOMSKI POLOAJ ENERGETIKE I FINASIRANjE NjENOG RAZVOJA

5.1 Ekonomski poloaj energetske privrede i politika usklaivanja cena energenata

Iako dve najznaijnije energetske delatnosti, naftna i gasna privreda i elektroprivreda sa
rudnicima uglja, uestvuju u bruto drutvenom proizvodu sa samo 7.5 %, dok je doprinos njihovih
proizvoda kao inputa privredno-ekonomskom razvoju zemlje i ouvanju standarda graana viestruko
vei. Osim toga, nezavisno to se za uvoz nafte, prirodnog gasa i kvalitetnog uglja i koksa, godinje
izdvaja preko 1000 M $, u navedenim dvema energetskim delatnostima ostvareni godinji promet,
premauje 4000 M $. Pri tome ak i uslovima visokog izdvajanja za popunu budeta zemlje, naftna i
gasna privreda, je u poslovnoj 2003. godini, ostvarila profit od oko 100 M $, dok je elektroprivreda za
skoro istovetnu vrednost bila u ''gubitku'', u smislu nemogunosti pokrivanja trokova poslovanja, pre
svega za potrebe kvalitetnog investicionog odravanja proizvodnih objekata, prenosne i distributivne
mree.
Ove injenice su rezultat tekuih cena prirodnog gasa i naftnih derivata, koje iako pokrivaju
opravdane trkove poslovanja, ne omoguuju intenzivnije ulaganje u razvoj ovih delatnosti, to nije sluaj
sa, jo uvek ''depresiraniim'' cenama elektrine energije. Osim neodgovarajueg ekonomskog poloaja
elektroprivredne delatnosti, u delatnostima proizvodnje i distribucije toplotne energije, slina je situacija,
ali ne u svim gradovima, jer u jednom delu gradskih toplana, utvrene cene toplotne energije su takve da i
sada pokrivaju trokove poslovanja, ali bez mogunosti za ulaganja u ozbiljnije modernizacije toplotnih
izvora, distributivnih sistema, a posebno kunih toplotnih podstanica, zbog ega jo uvek postoje znatni
gubici energije pri radu ovih sistema.
U svetlu opisanih uzroka (neadekvatne cene) i posledica (nemogunost sufinasiranja delatnosti) u
radu, poslovanju i razvoju subjekata koje se bave energetskim delatnostima, proistie uloga Regulatorne
agencije za energetiku. Ona treba da utvrdi opravdane trokove odgovarajuih energetskih delatnosti i
predloi Vladi takve tarifne sisteme i nivoe cena, koje istovremeno tite privredu i graane od
monopolskog poloaja pojedinih subjekata, odnosno omoguuju energetskim subjektima, da mogu da
obavljaju Zakonom im poverene energetske usluge u skladu sa ciljevima energetske Politike Strategije.
Saglasno Zakonu o energetici i nadlenosti Vlade da, na osnovu uvida u ostvarivanje Strategije razvoja
energetike i u sluajevima neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju
novih energetskih izvora/objekata, posebnim merama kao to je donoenje odluke o poveanju cena
energenata, raspisivanju javnog tendera i dr., energetskim subjektima obezbedi uslove da mogu da
37

izvravaju obaveze koje proistiu iz njihovih delatnosti, posebno obaveze koje se odnose na sigurnost i
redovnost snabdevanja potroaa potrebnim energentima. Pri tome, ako je re o poveanju cena
energenata, Vlada posebnim programom socijalne zatite obezbeuje subvencioniranje dela trokova za
energente (iz budeta i/ili poveanih cena), za socijalno ugroene grupe graana. Ako je re o
neuspenom javnom tenderu, Vlada moe da odlui da drava sama investira u novi objekat ili da
dokapitalizuje svoje-javno preduzee gradnjom novog objekta sa odgovarajuim garancijama za inozaduenja/ulaganja u novi energetski objekat.
Sa stanovita rizika realizacije ove Strategije, nedostatak finasijskih izvora za Programe
tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora/objekata, i Programe za racionalnu
upotrebu/poveanje energetske efikasnosti, posebno programe substitucije elektrine energije za
zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u sektorima Domainsta i Javne i komercijalne delatnosti,
mogao bi da bude posebno ''kritian''. Ovo proistie iz dve injenice.. Prvo, ovi programi nisu atraktivni
za strana ulaganja, a drugo, ovi programi zahtevaju racionalno-bezuslovnu realizaciju, s obzirom da se
jedino njihovom doslednom i potpunom realizacijom, moe kvalitativno promeniti nezadovoljavajue
stanje, ne samo sa stanovita neracionalne upotrebe i neefikasnog korienja energije, ve i zato, to bi u
uslovima poveane potronje energije, bilo nemogue osigurati pouzdano i redovno snabdevanje
potroaa iz raspoloivih energetskih izvora, bez znaajnog uvoza svih energenata, ukljuujui i uvoz
elektrine energije.
5.2 Obim i struktura investicija za realizaciju Strategije razvoja energetike
U okviru Programima ostvarivanja Strategije razvoja odgovarajuih sektora energetike Srbije
(utvrenih za period od 6 godina), bie detaljno obrazloeni Planovi njihove realizacije, potrebna sredstva
i izvori za finasiranje realizacije pojedinanih Programa. U tom smislu nie navedena struktura ulaganja
za realizaciju obrazloenih Programa u okviru pet odabranih Proriteta, predstavlja preliminarnu procenu
ulaganja za ralizaciju obrazlonih programa u pet odabranih Prioriteta.
Tabela 5.1. Preliminarna procena obima i strukture ulaganja u Prioritetne programe/sektore
Obim
Sektor
Programi
Subjekti realizacije/investiranja
(M $)
Nafta
Gasa
Ugalj-PEU2
Ugalj-PK
Elektroenenrgetika

1. Prioritet
1. i 2. Prioritet
1. Prioritet
1. Prioritet
1. i 2.Prioritet

360
840
85
600
4279

Ukupno:

Naftna privreda, petrohemija

Gasna privreda, hemijska industrija
Industrija, Toplane, Privatna lica
Elektroprivreda
Elektroprivreda, AE2, Privatni subjekti

6375

Domainstva

''Gasifikacija''(2. Pri.)

320

Domainstva
Industrija, Toplane
Domainstva

'Toplifikacija''(2. Pri.)
''Toplotni gubici''(2.Pr.)
''tedljive svetiljke'' (2.)

280
330
20

Ukupno:

950

Industrija i optine
Lokalna uprava
Toplane

''Biomasa'' (3. Prior.)

''Male HE'' (3. Prior.)
''Modernizacija'' (3.P)

100
130
120

Ukupno:

Gasna privreda, Lokalna uprava, Mala

industrija, Potroai
Toplane, Optine, Potroai
Industrija, Toplane, Potroai
EPS, Optine, Potroai
Industrija, Toplane, male firme
Optine, Privatna lica, Industrija
Otine, Toplane, Mala industrija

350

Preliminarna, ukupna suma potrebnih ulaganja naizgled je veoma velika, posebno ako se ima u
vidu, da bi uee ovih sredstava, u ukupno ostvarenom bruto drutvenom proizvodu u periodu do 2015.
godine, iznosilo oko 3.7 %. U razvijenim zemljama ovo uee iznosi od 2.2 do 3.2 %, dok je neto vie
(oko 3.5 %) u zemljama koje su se nedavno prikljuile EU ili su u statusu pridruivanja. Opravdanje za
ovako visoko ulaganje u realizaciju navedenih pet Prioritenih Programa u okviru predloene Strategije
razvoja energetike Srbije, do 2015. godine, proizilazi iz dve innjenice. Prva je, da vie od 50 % sredstava
1
2

- ; -
-
38

je namenjeno Programima tehnoloke modernizacije postojee energetske infrastrukture, koja je do 2001.

bila krajnje tehnoloki zaputena, a druga je, da se realizacijom navedenih Programa, po osnovu dodatne
proizvodnje elektrine i toplotne energije iz postojeih i novih energetskih izvora, kao smanjene potronje
svih energenata, a posebno elektrine energije po osnovu njene supstitucije i poveanja efikasnosti
proizvodnje i korienja energije, moe ostvariti pozitivan finansijski efekat, od oko 11000 M $.

6. PRAENjE REALIZACIJE I USKLAIVANjE PRIORITETA STRATEGIJE

Imajui u vidu da se utvrivanje i donoenje Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015.
godine, odvija u novim zakonodavnim i institucionalnim okvirima i shodno tome novim pravilima rada,
poslovanja i razvoja novih energetskih subjekata, kao i da su dugorone energetske potrebe utvrene na
bazi makro-ekonomskih pretpostavki i odgovarajuih ekonomskih parametara o intenzitetu ekonomskog i
industrijskog razvoja, odnosno o merama za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije,
neophodno je obezbediti kontinualno praenje realizacije Programa u odabranim Prioritetima ove
Strategije.
Praenje realizacije i ocena njene uspenosti, sa stanovita ostvarivanja promovisanih ciljeva,
treba da poiva na detaljnoj analizi uticajnih faktora, (generisanih u zemlji i okruenju), na aktuelnosti
odabranih Prioriteta i delotvornosti instrumenata pri implementaciji mera u okvirima pojedinanih
Programa odabranih Pririteta. Ovde se pre svega misli na uticaje: privredno-ekonomskih okolnosti u
zemlji, strukturnih promena u sektorima potronje energije, ostvarenog tempa usklaivanja sektora
potronje sa proizvodnim mogunostima energetskih izvora/sistema i funkcionisanja regionalnog/internog
trita elektrine energije i prirodnog gasa na:
Sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana potrebnim energentima po prihvatljivim
cenama,
Posticanje privredno-ekonomskog razvoja Srbije, u smislu smanjivanja energetskog intenziteta,
pri potronji ukupne energije, a posebno potronje finalne energije u industriji sa ciljem
poveanja njene konkurentne sposobnosti,
Ostvarivanje pozitivnih, energetskih, privredno-ekonomskih i ekolokih efekata po osnovu
realizacije Programa energetske efikasnosti, Programa za korienje novih obnovljivih izvora
energije i Programa zatite ivotne sredine.
Ovakav nivo ocene uticajnih faktora, na realizaciju Strategije i time kvalitativnih promena u
celini energetskog sistema Srbije, ukljuujui i efikasnost rada i poslovanja novih energetskih subjekata,
zahteva ne samo visoko profesionalan tim za analitiko-studijski ''monitoring'' realizacije Strategije, ve i
dravno telo sa visokim autoritetom u pogledu predlaganja mera resornom Ministarstvu i Vladi za
auriranje Prioriteta i inoviranje instrumenata, sa ciljem podsticanja doslednog ostvarivanja ciljeva nove
energetske Politike Srbije, odnosno realizacije revidovanih Prioriteta Strategije razvoja energetike Srbije,
do 2015. godine.
Kvantifikovani indikatori realizacije ove Strategije, kao i promocija odgovarajuih Programa i
meunarodnih sporazuma/Projekata, relevantnih za ostvarivanje ciljeva nove energetske Politike Srbije,
treba da budu dostupni svima domaim i stranim subjektima, ukljuenih i/ili zainteresovanih za
realizaciju pojedinih Prioritetnih programa/projekata iz ove Strategije.
U tom svetlu, poeljno je da resorno Ministarstvo organizuje struni tim za praenje realizacije
Strategije, i predloi Vladi formiranje Saveta za energetiku Republike Srbije, sastavljenog od
predstavnika relevantnih Ministarstava Vlade Republike Srbije, privrede, i nauke, kao savetodavnog tela
za, pripremu podloga za auriranje Strategije razvoja energetike Srbije, i verifikaciju Programa
ostvarivanja Strategije u odgovarajuim energetskim sektorima, a posebno za verifikaciju aktuelizovane
Strategije razvoja energetike Srbije, tokom njene realizacije.
Osim toga, poto su odredbama Zakona o energetici promovisani samo osnovni ciljevi energetske
politike,ovim Dokumentom se za odabrane specifine i razvojne ciljeve utvruju Prioriteni programi i
Instrumenti za realizaciju Prioritenih programa, dok se detaljni Planovi realizacije Prioritetnih programa
utvruju u posebnom Dokumentu ''Programi ostvarivanja Strategije''. Ministarstvo rudarstva i energetike
u saradnji sa energetskim subjektima, utvruje ovaj Dokument, na period od 6 godina i obavezom
njegove aktuelizacije posle svake druge godine. Zbog navedenih obaveza Ministarstvo rudarstva i
39

energetike e u saradnji sa subjektima kljunih energetskih delatnosti u Srbiji, utvrditi predlog za

osnivanje Instituta za energetiku Srbije, kao specijalizovane organizacije za kontinualno izuavanje
stanja i predvianje razvoja celine energetskog sistema i obavljanja energetskih delatnosti u novim
uslovima rada i poslovanja energetskih subjekata. Potreba za postojanjem ovakve organizacije osetila se,
ne samo tokom izrade ovog Dokumenta, ve i od dana kada su prestale usluge slinih organizacija iz
bivih Republika SFRJ.

40

7.ZAKLjUAK
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije podnelo je Vladi Republike Srbije na
razmatranje Nacrt dokumenta Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine i,
saglasno Zakonu o energetici, predloilo Vladi Republike Srbije da nakon prihvatanja ovog Dokumenta
predloi Skuptini Republike Srbije usvajanje ovog Dokumenta. Predlog nacrta Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015 godine, bio je izloen javnim raspravama; u JP Elektroprivredi
Srbije, JP NIS, na zajednikoj Sednici Privredne komore Srbije i AP Vojvodine, ukljuujui i javnu
prezentaciju na strunom Skupu energetiara Srbije ''ELEKTRANE 2004''. Ovaj Dokument je bio izloen
i predstavnicima dva Ministarstva Vlade Republike Srbije.
Dokument Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine, predstavlja viziju
''puta'' koji bi obezbedio da se iz tekueg stanja u celini energetskog sistema (energetski proizvodni
sektori i sektori potronje energije), u periodu pre 2015. godine uspostavi kvalitativno novo stanje za
obavljanje energetskih delatnosti i razvoj energetskih subjekata u novim zakonodavnim, institucionalnim,
strukturno-organizacionim i ekonomsko-poslovnim, okvirima, ukljuujui i regionalne i panevropske
intergracije energetskih sektora Srbije.
Ciljevi zadati u Strategiji treba da dovedu do kvalitativno novog stanja energetike Srbije.
Odabrani prioriteti ukazuju na puteve promena, a dinamika i kvantitet promena ekonomskih, energetskih i
ekolokih performansi energetskih subjekata/delatnosti, sa pozitivnim efektima na dostizanje odrivog
socio-ekonomskog razvoja Srbije, zavisie od sadraja i efikasnosti mera i instrumenata, podsticajnih za
realizaciju odabranih prioriteta.
Osnovne premise za utvrivanje energetskih potreba u dokumentu Strategija razvoja energetike
Republike Srbije, do 2015 godine, izvedene su na bazi procene trenda privredno-ekonomskog razvoja
Srbije, (do 2015. godine), odnosno predpostavljenih makro-ekonomskih parametara i energetskih
indikatora, za ukupnu ekonomiju i industriju. Ukljuen je i uticaj dinamike sprovoenja reformi
energetskih sektora i obavljanja energetskih delatnosti. Premise su saglasne sa Zakonom o energetici i
politikim opredeljenjem zemlje o potrebi usklaivanja nae energetske prakse sa praksom i regulativom
EU. U Dokumentu je analitiki pokazana izvesnost realizacije prioriteta i ostvarivanje ciljeva.
Uvaavajui tekue energetsko-tehnoloko stanje celine energetskog sistema i privrednoekonomske okolnosti u zemlji i okruenju, Strategija razvoja energetike Republike Srbije, do 2015
godine, promovie:
Usklaeni razvoj energetskih proizvodnih sektora sa energetskim potrebama sektora potronje
energije, sa minimalnim drutvenim trokovima za snabdevanje energentima i ekonomski
prihvatljivom i energetski efikasnom supstitucijom finalnih energenata. Podsticanje konkurentne
sposobnosti domae privrede, posebno izvozno orijentisane industrije realizuje se putem smanjivanja
energetskog intenziteta;
Poveano uee domaih energetskih izvora i unapreenje tehnolokih i operativnih performansi
postojeih energetskih izvora, sa itave teritorije Republike Srbije, putem modernizacije postrojenja i
oplemenjavanja postojeih tehnologija savremenim, energetski efikasnijim i ekoloko prihvatljivijim
tehnologijama, a posebno sistemima za zatitu ivotne sredine, dijagnostiku opreme i
regulisanje/upravljanje;
Racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata. Poveanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i
distribuciji elektrine i toplotne energije, a posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih
energetskih usluga u sektorima Industrija, Domaistva i Javne i komercijalne delatnosti;
Diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom. Intenziviranje istraivanja
nafte i gasa u zemlji i inostranstvu u skladu sa ekonomskim mogunostima energetske privrede i
ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata;
Postupno uvoenje tehnoloki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski izvesne i ekoloko
prihvatljive tehnologije, ukljuujui poveano korienje obnovljivih resursa i tehnologija sa
prirodnim gasom, za spregnutu proizvodnju elektrine i toplotne energije;
Selektivno korienje novih i obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza
energenata, smanjivanje negativnog uticaja na okolinu i otvaranja jedne dodatne aktivnosti za domau
industriju i zapoljavanje lokalnog stanovnitava, ukljuujui i prilagoavanje praksi i regulativi EU u
ovoj oblasti.
Strukturno reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzea i stvaranje ambijenta
za trino poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata (za prirodne
41

monopole), koje uvaavaju opravdane proizvodne trokove, i omoguuju ulaganja u razvoj i stvaranje
fonda za zatitu najsiromanije grupe graana;
Stimulisanje nauno-istraivakog rada, usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova. Zasnivanje
tehnoloko-razvojnih programa za potrebe energetske privrede, ukljuujui i domau maino i
elektrogradnju, kao i potrebe obavljanja specijalizovanih energetskih delatnosti i usluga.
Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti
energetskih subjekata i iskorienje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje odrivog
socio-ekonomskog razvoja zemlje sprovode se kroz:
Uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i
antimonopolske regulative, kao i za strukturno reorganizovanje energetskih preduzea i efektivniji
nadzor/upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi;
Uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske
tehnologije/delatnosti, i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu
upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i upravljanje
reformama u energetici, i realizaciju Strategije razvoja energetike Srbije;
Postizanje dogovora za pristup Srbije, sa celinom svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja
jugoistone Evrope, ije se osnivanje oekuje u 2005. godini;
Utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz njegove
implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae uee
u korienju olakica koje omoguuje i primena Kjoto Protokola;
Stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske
izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, i Mere finansijskog
podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i
selektivnog korienja novih i obnovljivih izvora energije, ukljuujui i Mere za osnivanje
Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;
Sprovoenje politike socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva, vodei rauna o zatiti
ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i
stanovnitva energentima.
Potpuno sprovoenje odgovarajuih reformi u energetskom sektoru Srbije, namee obavezu
resornom Ministarstvu i relevantnim Ministarstvima Vlade, da se osim navedenih mera utvrde i
ogovarajui Programski instrumenti, a pre svega Programi za racionalnu upotrebu energije i poveanje
energetske efikasnosti, Program za korienje novih i obnovljivih izvora energije, Program za zatitu
ivotne sredine i Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, ukljuujui
Sistem energetske statistike (pri Republikom zavodu za statistiku, u okviru usklaivanja statistike u
Srbiji sa EUROSTAT sistemom).
U cilju obezbeenja potpune sigurnosti u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je
propisana nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije, za donoenje Strategije razvoja energetike.
Pravo je i obaveza Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na
predlog resornog Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike Srbije.
Nadlenost je Vlade, da u sluaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za
izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu pouzdano i
redovno snabdevati potroae.
Da bi razvoj energetike to efektnije podsticao privredno-ekonomski razvoj Srbije, Vlada e
pristupiti izradi Strategije privredno-ekonomskog razvoja Republike Srbije, na bazi koje e se uskladiti
Strategije razvoja drugih sektora privrede, ukljuujui i sektor energetike.
DEFINICIJE I METODOLOKE NAPOMENE
Ekvivalentna nafta: Pri izradi energetskih bilansa, praksa je da se kategorije nosioca energije
iskazuju u tonama ekvivalentne nafte, skraeno t.en. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41.868 GJ,
tj. 41.868 milijardi Joul-a, odnosno Ws., ili 11.63 MWh.
Energetski bilansi: U ovom dokumentu, saglasno metodologiji EUROSTAT-a, energetski bilansi su
iskazani za tri sistemska nivoa; Prvi je Prirodni sistem u okviru kojeg se iskazuju materijalni i energetski
tokovi domae prizvodnje primarne i neto uvoz/izvoz energije. Drugi je Energetski sitem u okviru kojeg
se iskazuju materijalni i energetski tokovi u energetskim postrojenjima u kojima se putem konverzije

42

energije, odnosno transformacije energenata, proizvodi sekundarna i finalna energija. U okviru ovog
bilansa prikazuju se i gubici u procesima konverzije/transformacije i tzv.sopstvena potronja-potronja
energije za rad ovih postrojenja: Trei je Socio-ekonomski sistem u okviru kojeg se iskazuju energetski
tokovi finalne energije prema sektorima potronje energije Industrija, Saobraaj i Opta potronja u koju
su ukljueni Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda. U okviru finalne energije, deo
energenata upotrebljen kao sirovina u hemijskoj industriji, iskazuje se kao neenergetska potronja, i kao
takav nije ukljuen u potronju finalne energije u sektoru Industrija.
Energetski intenzitet: Ekonomski indikator/pokazatelj efektivnosti upotrebe energije, iskazan odnosom
veliine utroene energije na ''stvaranju'' monetarne jedinice (u novo stvorenoj vrednosti), iskazan je u kg.
en./$. Po pravilu iskazuje se za potronju ukupne energije (prema Bruto drutvenom proizvodu),
potronju finalne energije u industriji/granama industrije (prema ostvarenoj Dodatoj vrednosti
industrije/grane) i drugih sektora potronje energije.
Efikasnost energetske transformacije: Predstavlja odnos ukupne finalne energije za obavljanje
energetskih usluga (u sektorima potronje energije) i bruto potronje primarne energije.
Finalna energija: Predstvalja deo energije (elektrine i toplotne i energenata-fosilna vrsta, tena i
gasovita goriva) koji je ''dostavljen'' potroaima izvan energetskih sektora/sistema.Potronja finalne
energije obuhvata tzv. neenergetsku potronju i tzv finalnu potronju za obavljanje energetskih usluga.
Energetske usluge kod krajnjih potroaa finalne energije obavljaju se potronjom tzv.korisne energije
(mehanika energija, toplota, svetlosna i informaciona energija ), dobijene energetskim transformacijama
finalne energije, koje se pri izradi ovakvog Dokumenta ne bilansirju.
Komercijalna energija: U bilansima je prikazana samo ona energija, koja je predmet kupoprodaje
(obuhvaena zvaninom statistikom). Ogrevno drvo, koje samo manjim delom (ispod 10 % ) ima status
komercijalne energije nije ukljueno u energetske bilanse, iako je uee ukupne potronje ogrevnog
drveta u potronji finalne energije iznad 13 %. Ovo se odnosi i na naturalnu potronju ostale biomase
(poljoprivredna i industrijska otpadna biomasa).
NOIE: Novi i obnovljivi izvori energije, prikazuju se u energetskim bilansima, kao vid supstitucije
komercijalne energije/energenata i u tom kontekstu stiu status komercijalne energije/energenata.
Primarna energija: Svi oblici energije dobijeni posle primarne prerade iskorienih energetskih rezervi
( u okviru Prirodnog sistema),i koji se mogu neposredno koristiti ili se koriste u postrojenjima za
konverziju/transformisati u sekundarne/finalne oblike energije.
Toplotna energija:Odnosi se na energiju tople i vrele vode odnosno pare. U Zbirnim energetskim
bilansima iskazana je preko energenata koji se koriste za njenu proizvodnju. Shodno tome u strukturi
sektorske potronje finalne energije, energenti potrebni za njenu proizvodnju su alocirani na sektore
potronje energije (Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti)
Ukupna potronja primarne energije: Sa stanovita izvora bilansira se kao zbir domae proizvodnje i
neto uvoza primarne energije. Sa stanovita korienja bilansira se kao zbir potronje za energetske
transformacije potronje finalne energije, ukljuujui neenergetsku potronju.
Tehnika napomena: u Bilansima znak taka razdvaja celinu od delova.

PRILOZI:
P.1 Ostvarena potronja i uvoz primarne energije: 1990-2002.
P.2 Ostvarena potronja finalne energije: 1990-2002.
P.3 Ekonomsko-energetski indikatori, ekonomije i industrije Srbije, u periodu 2003-2015.
P.4 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc,Dinaminog ekonomskog razvoja
P.5 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc, Usporenog ekonomskog razvoja
P.6 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015., Sc. Dinaminog ekonomskog razvoja
P.7 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015., Sc.Usporenog ekonomskog razvoja

43

.
P.1/a OSTVARENA POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE
M t.en
1990 1994
1998
2002
Ugalj
7.824 5.926 6.411 6.299
Nafta
5.435 1.088 2.717 3.360
Prirodni gas
2.260 1.213 1.992 1.685
Elektrina energija
-0.424 0.018 0.087 0.165
Hidropotenicjal + ostalo
0.749 0.884 1.022 0.933
Ukupno
15.844 9.129 12.229 12.442

20

16
12
8
4
0
1990

-4

1994

1998

2002

P.1/b OSTVARENI UVOZ PRIMARNE ENERGIJE

M t.en
1990
1994 1998 2002
Ugalj
0.600
0.053 0.150 0.324
Nafta
4.367
0.000 1.800 2.693
Prirodni gas
1.700
0.497 1.428 1.417
Elektrina energija
-0.424 0.018 0.087 0.165
Hidropotencijal + ostalo
0.000
0.000 0.000 0.000
Ukupno
6.243
0.568 3.465 4.599

6
4
2
0
1990

1994

1998

2002

-2

P.2 Ostvarena potronja finalne energije

(M t.en)

1990

1994

1998

2002

Finalna potronja (po sektorima):

9.034

4.471

6.391

6.943

- Industrija

3.923

1.524

2.842

2.425

- Saobraaj

1.820

0.500

1.160

1.580

- Ostalo (Domainstva i J/K delatnosti)

3.291

2.447

2.389

2.938

Struktura finalne potronje:

9.034

4.471

6.391

6.943

- vrsta fosilna goriva

1.400

0.690

0.700

0.877

- Tena fosilna goriva

3.894

0.645

1.858

2.378

- Prirodni gas

1.854

1.203

1.637

1.587

- Elektrina energija

1.886

1.933

2.196

2.101

- Novi-obnovljivi izvori energije

0.000

0.000

0.000

0.000

Neenergetska potronja

1.150

0.340

0.650

0.630

Ukupna finalna energija

10.184

4.811

7.041

7.573

10
8

6
4
2
0
1990

1994

1998

2002

( / )

10

8
6
4
2
0
1990

1994

1998

2002

P. 3/a. Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora ekonomije Srbije

180
160

140
120
100
80
60
2003

2006
()
/()

2009

2012

()
()

2015
/()
()

P. 3/b. Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora industrije Srbije

180
160

140
120
100
80
60
2003

2006

()
/.()

2009
()
.()

2012

2015
/.()
.()

P.4. STRUKTURA PROIZVODNjE I POTRONjE ELEKTRINE ENERGIJE

SCENARIO
GWh

1990

1994

1998

2002

TE

22231

17937

19763

18713

HE

8712

10285

11889

10855

TE-TO

1181

87

88

289

INDUSTRIJA

-11038

-4912

-6953

-5500

DOMAINSTVA

-9392

-14026

-14177

-13666

OSTALO

-1506

-3537

-4407

-5258

NETO POTRONjA

-21936

-22475

-25537

-24424

T/D GUBICI

-2982

-3978

-5187

-5257

POSEBNE POTREBE

-2279

-1985

-2035

-2096

NETO UVOZ

-4927

129

1019

1924

UKUPNE POTREBE

-27197

-28438

-32759

-31777

UKUPNA PROIZVODNjA

32124

28309

31740

29853

EKONOMSKOG

DINAMINOG

RAZVOJA

GWh

2003

2006

2009

2012

2015

TE

20290

21950

22410

27210

27210

HE

9874

11060

11780

11810

11840

TE-TO

707

800

800

800

800

INDUSTRIJA

-5005

-5533

-6117

-6762

-7476

DOMAINSTVA

-14086

-14729

-15402

-16106

-16841

OSTALO

-6011

-6528

-7090

-7700

-8362

NETO POTRONjA

-25102

-26790

-28609

-30568

-32679

T/D GUBICI

-5482

-5233

-5117

-5000

-4768

-1287

-1600

-1600

-1600

-1600

NETO UVOZ

1000

-187

336

-2652

-803

UKUPNE POTREBE

-31871

-33623

-35326

-37168

-39047

30871

33810

34990

39820

39850

POSEBNE
POTREBE

UKUPNA
PROIZVODNjA

40000

40000

35000

35000

30000

30000

25000

25000

20000

20000

15000

15000

10000

10000

5000

5000

0
1990

1994

1998

2003

2002

2006

2009

2012

2015

-5000

-5000

-10000

-10000

-15000

-15000

-20000

-20000

-25000

-25000
-30000

-30000
-35000

-35000
-40000

-40000

P.5 STRUKTURA PROIZVODNjE I POTRONjE ELEKTRINE ENERGIJE

SCENARIO USPORENOG EKONOMSKOG RAZVOJA
2003

2006

2009

2012

2015

TE

20290

21950

22410

22410

27210

HE

9874

11060

11780

11810

11840

707

800

800

800

800

-5005

-5311

-5636

-5981

-6347

-14086

-14630

-15196

-15782

-16389

OSTALO

-6011

-6459

-6964

-7544

-8084

T/D GUBICI

-5482

-5157

-4637

-4793

-4650

POSEBNE POTREBE

-1287

-1600

-1600

-1600

-1600

1000

-653

-957

680

-2780

-31871

-33157

-34033

-35700

-37070

30871

33810

34990

35020

39850

-1000

653

957

-680

2780

TE-TO
INDUSTRIJA
DOMAINSTVA

NETO UVOZ
UKUPNE POTREBE
UKUPNA
PROIZVODNjA
NETO UVOZ
40 00 0

3500 0

30 00 0

2500 0

20 00 0

1500 0

10 00 0

500 0

0
20 03

2 00 6

20 09

2 012

2 0 15

-500 0

-10 00 0

-1500 0

-20 00 0

-2500 0

-30 00 0

-3500 0

-40 00 0

P.6 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije)

Sc. Dinamikog ekonomskog razvoja

1990

1994

1998

2002

2003.

2006.

2009.

2012.

2015.

PROIZVODNjA PRIMARNE ENERGIJE

9.601

8.561

8.764

7.843

8.43

9.25

9.68

11.07

11.09

Ugalj

7.224

5.873

6.261

5.975

6.63

7.11

7.20

8.48

8.48

Nafta

1.068

1.088

0.917

0.667

0.68

0.75

0.95

1.00

1.00

Gas

0.56

0.716

0.564

0.268

0.27

0.32

0.36

0.40

0.40

Hidropotencijal

0.749

0.884

1.022

0.934

0.85

0.95

1.00

1.01

1.01

Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunce, Vetar)

0.000

0.000

0.000

0.000

0.000

0.12

0.17

0.18

0.20

NETO UVOZ ENERGENATA

6.243

0.568

3.465

4.599

5.12

5.44

5.78

6.01

6.91

Ugalj

0.600

0.053

0.150

0.324

0.33

0.40

0.45

0.51

0.57

Nafta

4.367

0.000

1.800

2.693

3.09

3.11

3.12

3.30

3.54

Gas

1.700

0.497

1.428

1.417

1.61

1.95

2.18

2.43

2.87

Elektrina energija

-0.424

0.018

0.087

0.165

0.09

-0.02

0.03

-0.23

-0.07

BRUTO POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE (PE)

15.844

9.129

12.229

12.442

13.55

14.69

15.46

17.08

18.00

Ugalj

7.824

5.926

6.411

6.299

6.96

7.51

7.65

8.99

9.05

Nafta

5.435

1.088

2.717

3.360

3.77

3.86

4.07

4.30

4.54

Gas

2.26

1.213

1.992

1.685

1.88

2.27

2.54

2.83

3.27

Elektrina energija

-0.424

0.018

0.087

0.165

0.09

-0.02

0.03

-0.23

-0.07

Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo)

0.749

0.884

1.022

0.933

0.85

1.07

1.17

1.19

1.21

UVOZNA ZAVISNOST (%)

39.4

6.22

28.3

36.9

37.8

37.0

37.4

35.2

38.4

PROIZVODNjA ELEKTRINE ENERGIJE**

2.762

2.427

2.729

2.567

2.65

2.91

3.00

3.42

3.42

Termoelektrane

1.912

1.474

1.700

1.609

1.74

1.89

1.93

2.34

2.34

Hidroelektrane

0.749

0.884

1.022

0.933

0.85

0.95

1.00

1.01

1.01

Termoelektrane-Toplane

0.101

0.069

0.007

0.025

0.06

0.07

0.07

0.07

0.07

ENERGENTI ZA PROIZVODNjU ELEKTRINE ENERGIJE

7.003

5.49

6.047

5.75

6.06

6.78

6.86

8.10

8.23

Ugalj

6.624

5.383

5.911

5.59

5.71

6.50

6.58

7.86

7.86

Nafta

0.123

0.105

0.11

0.12

0.29

0.12

0.12

0.12

0.12

Gas

0.256

0.002

0.026

0.04

0.06

0.16

0.16

0.16

0.25

ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE

4.15

4.44

4.53

4.91

5.21

5.41

Rafinerije

3.36

3.77

3.68

4.07

4.30

4.54

Toplane

0.54

0.54

0.58

0.60

0.61

0.62

Ostalo

0.25

0.22

0.22

0.24

0.26

0.26

POTRONjA ENERGETSKOG SEKTORA

0.685

0.217

0.412

0.65

0.71

0.78

0.85

0.96

1.02

NEENERGETSKA POTRONjA

1.15

0.34

0.65

0.630

0.78

0.87

0.96

1.06

1.18

GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE EL. ENERGIJE

0.26

0.34

0.44

0.45

0.46

0.45

0.44

0.43

0.41

POTRONjA FINALNE ENERGIJE (FE)

9.03

4.47

6.39

6.94

7.31

8.03

8.66

9.30

10.0

Industrija

3.92

1.52

2.84

2.42

2.39

2.53

2.65

2.80

2.98

Saobraaj

1.82

0.50

1.16

1.58

1.76

1.95

2.13

2.30

2.49

Ostalo (Domainstva, J/K delatnosti, Poljoprivreda)

3.29

2.45

2.39

2.94

3.16

3.55

3.86

4.20

4.53

vrsta goriva

1.40

0.69

0.70

0.88

0.91

0.98

1.04

1.11

1.17

Tena goriva

3.89

0.64

1.86

2.38

2.71

2.88

3.05

3.24

3.44

Gasovita goriva

1.85

1.20

1.64

1.58

1.52

1.72

1.92

2.13

2.38

Elektrina energija

1.89

1.93

2.19

2.10

2.16

2.33

2.48

2.64

2.81

Novi obnovljivi izvori energije

0.12

0.17

0.18

0.20

EFIKASNOST TRANSFORMACIJE (FE/PE):%

0.64

0.52

0.57

0.61

0.54

0.54

0.56

0.55

0.56

-U POTRONjI PRIMARNE ENERGIJE

77.6

82.5

88.1

98.0

100.0

96.0

89.1

85.36

77.3

-U POTRONjI ENERGIJE U INDUSTRIJI

67.7

60.0

86.1

98.0

100.0

96.8

91.2

86.5

81.1

-U POTRONjI ELEKTRINE ENERGIJE

55.0

103.8

93.1

98.8

100.0

95.8

89.74

82.7

75.5

21.2

43.2

34.3

30.0

29.5

0.29

28.6

28.4

28.1

PO ENERGENTIMA

ENERGETSKI INTENZITET ( 100 % u 2003.)

RELATIVNO UEE ELEKTRINE U FE (%)

( ), ( , ),
( ), : , J .

P7 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije)

Sc. Usporenog ekonomskog razvoja

1990

1994

1998

2002

2003.

2006.

2009.

2012.

2015.

PROIZVODNjA PRIMARNE ENERGIJE

9.601

8.561

8.764

7.843

8.43

9.10

9.52

9.65

10.90

Ugalj

7.224

5.873

6.261

5.975

6.63

7.07

7.15

7.18

8.42

Nafta

1.068

1.088

0.917

0.667

0.68

0.75

0.95

1.00

1.00

Gas

0.56

0.716

0.564

0.268

0.27

0.32

0.36

0.40

0.40

Hidropotencijal

0.749

0.884

1.022

0.934

0.85

0.95

1.00

1.01

1.01

Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunce, Vetar)

0.000

0.000

0.000

0.000

0.00

0.01

0.06

0.06

0.07

NETO UVOZ ENERGENATA

6.243

0.568

3.465

4.599

5.12

5.20

5.34

5.85

6.11

Ugalj

0.600

0.053

0.150

0.324

0.33

0.40

0.45

0.51

0.57

Nafta

4.367

0.000

1.800

2.693

3.09

3.00

2.96

3.07

3.23

Gas

1.700

0.497

1.428

1.417

1.61

1.86

2.01

2.21

2.54

Elektrina energija

-0.424

0.018

0.087

0.165

0.09

-0.06

-0.08

0.06

-0.23

BRUTO POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE (PE)

15.844

9.129

12.229

12.442

13.55

14.30

14.86

15.50

17.01

Ugalj

7.824

5.926

6.411

6.299

6.96

7.47

7.60

7.69

8.99

Nafta

5.435

1.088

2.717

3.360

3.77

3.75

3.91

4.07

4.23

Gas

2.26

1.213

1.992

1.685

1.88

2.18

2.37

2.61

2.94

Elektrina energija

-0.424

0.018

0.087

0.165

0.09

-0.06

-0.08

0.06

-0.23

Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo)

0.749

0.884

1.022

0.933

0.85

0.96

1.06

1.07

1.08

UVOZNA ZAVISNOST (%)

39.4

6.22

28.3

36.9

37.8

36.4

35.9

37.7

35.90

PROIZVODNjA ELEKTRINE ENERGIJE**

2.762

2.427

2.729

2.567

2.65

2.91

3.00

3.01

3.42

Termoelektrane

1.912

1.474

1.700

1.609

1.74

1.89

1.93

1.93

2.34

Hidroelektrane

0.749

0.884

1.022

0.933

0.85

0.95

1.00

1.01

1.01

Termoelektrane-Toplane

0.101

0.069

0.007

0.025

0.06

0.07

0.07

0.07

0.07

ENERGENTI ZA PROIZVODNjU ELEKTRINE ENERGIJE

7.003

5.49

6.047

5.75

6.06

6.78

6.86

6.90

8.23

Ugalj

6.624

5.383

5.911

5.59

5.71

6.50

6.58

6.62

7.86

Nafta

0.123

0.105

0.11

0.12

0.29

0.12

0.12

0.12

0.12

Gas

0.256

0.002

0.026

0.04

0.06

0.16

0.16

0.16

0.25

ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE

4.15

4.44

4.55

4.75

4.94

5.11

Rafinerije

3.36

3.68

3.75

3.91

4.07

4.23

Toplane

0.54

0.54

0.58

0.60

0.61

0.62

Ostalo

0.25

0.22

0.22

0.24

0.26

0.26

POTRONjA ENERGETSKOG SEKTORA

0.685

0.217

0.412

0.65

0.71

0.78

0.85

0.89

0.96

NEENERGETSKA POTRONjA

1.15

0.34

0.65

0.630

0.78

0.80

0.90

1.00

1.10

GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE EL. ENERGIJE

0.26

0.34

0.44

0.45

0.46

0.44

0.40

0.41

0.40

POTRONjA FINALNE ENERGIJE (FE)

9.03

4.47

6.39

6.94

7.31

7.74

8.20

8.67

9.16

Industrija

3.92

1.52

2.84

2.42

2.39

2.47

2.58

2.69

2.82

Saobraaj

1.82

0.50

1.16

1.58

1.76

1.87

1.97

2.08

2.20

Ostalo (Domainstva, J/K delatnosti, Poljoprivreda)

3.29

2.45

2.39

2.94

3.16

3.40

3.65

3.90

4.14

vrsta goriva

1.40

0.69

0.70

0.88

0.91

0.95

0.99

1.04

1.09

Tena goriva

3.89

0.64

1.86

2.38

2.71

2.82

2.92

3.05

3.17

Gasovita goriva

1.85

1.20

1.64

1.58

1.52

1.69

1.84

2.00

2.18

Elektrina energija

1.89

1.93

2.19

2.10

2.16

2.27

2.39

2.52

2.65

Novi obnovljivi izvori energije

0.01

0.06

0.06

0.07

EFIKASNOST TRANSFORMACIJE (FE/PE):%

0.64

0.52

0.57

0.61

0.60

0.54

0.55

0.56

0.54

-U POTRONjI PRIMARNE ENERGIJE

77.6

82.5

88.1

98.0

100.0

98.0

93.4

88.7

88.0

-U POTRONjI ENERGIJE U INDUSTRIJI

67.7

60.0

86.1

98.0

100.0

97.1

94.40

90.9

87.2

-U POTRONjI ELEKTRINE ENERGIJE

55.0

103.8

93.1

98.8

100.0

97.6

94.3

90.4

86.0

21.2

43.2

34.3

30.0

29.5

29.3

29.1

29.0

28.9

PO ENERGENTIMA

ENERGETSKI INTENZITET ( 100 % u 2003.)

RELATIVNO UEE ELEKTRINE U FE (%)

( ), ( , ),
( ), : , J .