SKANDINAVSKA KULTURA I

IZVORI
Pojam Skandinavija ima jedno politiko i jedno geografsko znaenje. Geografski, Skandinavija
je isto to i Skandinavsko polustrvo i obuhvata: Norveku, vedsku i severozapadni deo Finske.
Politiki, Skandinavija obuhvata:
1) u najuem smislu Dansku, Norveku, vedsku;
2) u neto irem smislu Dansku, Norveku, vedsku i Finsku;
3) u najirem smislu Norveku, vedsku, Finsku, Island i Dansku sa teritorijama: Farskim i Olandskim
ostrvima (gde govore vedski) i Grenlandom.
Zato se u najirem politikom smislu koristi naziv Norden (= Sever, Nordijski region) kada se misli na
Skandinaviju.
Pristupi pisanja istorije, tj. prouavanja srednjeg veka Skandinavije:
1) najbolje ouvana pragermanska kultura (izolovanost Skandinavije od ostatka Evrope);
2) teorija evolucije (Darvin: linearno od goreg ka boljem drutvu);
- Ideja koja se dobija iz ove dve teorije jeste ta da nema mnogo kulturolokih razlika unutar
Skandinavije, odnosno da je ovo vrlo uniformna regija, to uopte nije sluaj.
3) pristup zasnovan na materijalnim dokazima (najstabilniji princip istoriografija, izvori)
Periodizacija:
Srednji vek:
- rani: 800 1100. godine (pokrtavanje),
- visoki (centralni): 1100 1300. godine (tri faze),
- kasni: 1300 1530. godine (reformacija, protestantizam, stvaranje nacionalnih drava);
Rano moderno doba: do 1870-ih (uruavanje feudalnog sistema, stvaranje kapitalistikog).
Kao poetak srednjeg veka u Skandinaviji uzima se 800. godina zbog dolaska hrianstva, dok se 1530.
godina uzima kao kraj srednjeg veka iz vie razloga koje objedinjuje jedna vrlo znaajna pojava, a to je
reformacija. Reformacija je dala ansu svetovnim vladarima da preuzmu posede koji su pripadali crkvi.
Drugi faktor je zalaganje da bogosluenje bude na narodnom jeziku ime bi se vera pribliila obinom
nepismenom stanovnitvu, umesto na latinskom koji je tada bio lingua franca i koji je razumelo jako
malo ljudi. Crkva je donekle time objedinjavala kulturu u itavoj Evropi, ali sa reformacijom se
Skandinavija izoluje. U to vreme nestaje ideja o unitarnoj skandinavskoj dravi i kree ideja o
samostalnim nacionalnim dravama.
Prouavanje kulture ove regije se zasniva na prouavanju njene istorije iz vie aspekata koje je
zasnovano na materijalnim dokazima (izvorima) koji mogu biti pisani i materijalni. Dele se na primarne,
sekundarne i tercijarne. Primarni izvori su oni koji dolaze od neposrednih uesnika i svedoka istorijskih
dogaaja opisanih u izvoru, i to mogu biti zapisi, arhivksa graa, crkveni dokumenti i slino. Sekundarni
izvori su po tipu dokumenata vrlo slini primarnim, s tom razlikom da su ili prostorno ili vremenski
udaljeni od originalnog dogaaja. Tercijarni izvori se karakteriu kao kolekcije ve rastumaenih
informacija, a to su udbenici i enciklopedije.
Malo je izvora u 16. veku u Skandinaviji. Dosta ih je uniteno. Dosta se oslanja na arheoloka nalazita
(grobnice). Graevine su takoe bitni materijalni dokazi (npr. arhitektura, meterijali). Novac je bitan,
kovanje novca pokazuje da vie nije u pitanju robna razmena, ve da postoji centralizovana vlast.
Toponimima se moe zakljuiti dosta toga. Prate se razvoji naselja, krajolika. U Skandinaviji ima dosta

toponima koji se zavravaju na by ( na norvekom i danskom znai grad, na vedskom selo). Istoriari se
prvenstveno okreu pisanim izvorima. Pisani izvori su hronike, istorije, liturgijske knjige, crkvena
dokumenta, zakoni, knjievna dela (edika i skaldika poezija). Edika poezija je usmena, zapisana u
13. veku na Islandu. Skaldika poezija ima mnogo pravila, teko razumljiva i poznat je autor. Problem
pisanih izvora je subjektivnost i verodostojnost.
Runski zapisi su esto korieni izvori. Ne zna se ko ih je pravio i naruivao. Prouavaju se oni na
kamenu (nadgrobni). Ima runskih zapisa koji npr. opisuju robu. Vrlo esto su izuavani pojedinano, to
je potupuno besmisleno. Neravnomerna je distribucija kamena u tom periodu, pa zato najvie runskih
zapisa ima u vedskoj, zatim u Danskoj, najmanje ih je u Norvekoj.
Zakljuak koji se moe doneti na osnovu dosadanjih ispitivanja je taj da Skandinavija nije kolevka
pragermanske kulture i da ne moemo direktno odatle o njoj i saznati, kao i injenica da ovo nije
uniformna regija i da je jako mnogo odgovora zasnovano na pretpostavkama.
TLO I STANOVNITVO SKANDINAVIJE
Skandinavija je velika oblast (2000km sever-jug) u kojoj se smenjuju razliiti pejzai i nadmorske
visine. Planine, koje ine prirodnu granicu izmeu Norveke i vedske se proteu i u Severno more,
inei ostrva. Danska ima najniu nadmorsku visinu sa prosekom od 175m. Centralni region ima n.v. od
oko 500m i ine ga nejednaki platoi sa ravnicama, brdima i razbacanim planinama kroz koje teku reke i
ulivaju se u Botnijski zaliv (sever vedske). Jug vedske je sline pejzane strukture sa najviom
takom od oko 400m i mnogo jezera, od kojih je najznaajnije Vetern, koje ima povrinu od 5500km i
tree je po veliini u Evropi. Ovu oblast ine svakako i mnoga ostrva, od kojih su najvea Bornholm,
Uland, Gotland, kao i eland i Fin. Jo jedan arhipelag Oland lei u Botnijskom zalivu.
Primarna struktura Skandinavije je ostala nepromenjena tokom milenijuma, iako je iscrpljivanje
movara i jezera znaajno uticalo na izgled priobalja. Nivo mora varira na razliite naine od zemlje do
zemlje (u Norvekoj i vedskoj opada, dok u Danskoj raste), mada to nije konstantno. Najdrastiniji
primer opadanja nivoa mora jeste Botnijski zaliv sa oko 80cm po veku. Ovo utie i na luke inei ih
nedostupnim i podlonim izmetanju, a i neki zalivi su pretvoreni u kopnena jezera (jezero Mlaren
Stokholm).
KLIMA: Drastina je razlika izmeu hladnog severa koji ima 6 meseci konstantnog tempreaturnog
minusa (ali more ne ledi, osim u Botnijskom zalivu) i juga koji ima dosta umereniju klimu (samo mesec
dana minusa u godini), ali su ekstremni vremenski uslovi mogui u bilo koje doba godine. Koliine
padavina su jako velike, naroito na norvekim planinama (2m, a negde i vie).
FLORA I FAUNA: Prirodna vegetacija ume (bor, jela i breza u Norvekoj i vedskoj; hrast i lipa u
Danskoj i po obali Skandinavskog poluostrva), kao i kamenita podruja i arktika tundra. Zemljita je
neplodno u veini sluajeva. Da bi moglo da naseli i kultivie severne predele, stanovnitvo je
pribegavalo krenju uma, i to uglavnom spaljivanju. Ovaj metod je davao vrlo kratkotrajan efekat
plodnosti zemljitu. Potekao je iz Norveke, ali se vrlo brzo rairio na itavu Skandinaviju. Iznedrio je i
mnoge rei i izraze (-vl je re za ostatak spaljenog drveta ili korena i prisutan je kao nastavak u
nazivima mesta).
RESURSI: itarice (gde je bilo vremenskih uslova i plodnog tla), bobice, kotunjavo voe, gljive, med,
riba (bakalar, haringa). Namirnice su bile konzervirane specijalnim metodama. Kasnije je poeo i izvoz
materijala (drvo, kosti, krzno u tundri), a drave poinju meusobno da sarauju tek od XIII veka. Jo
kasnije poela je i eksploatacija kamenih ruda, kao i bakra i gvoa.
NARODI: Sami (Laponci) naseljavaju sever poluostrva i nisu srodni Germanima. Usmeni jezik im je
slian finskom, ali su imali kontakta i sa pranordijskim, to se da videti po nekim reima i izrazima. ive
od lova i ribolova (meso, krzno i rogovi irvasa). U IX veku razlikuju se tri naroda Danci, Normani
(Norveani) i Sveari (jug vedske). Postojala je i etvrta grupa (Jutari), ali su ih retko sretali zbog
prepreka u komunikaciji, pa nisu pominjani u izvorima.

KOMUNIKACIJA: Prisutan je laan utisak unitarnosti regije. Meutim, esto su ume i movarno
zemljite (mark) bili glavne prirodne prepreke. Bitne rute su bile uz gleere stupanje u kontakt sa
Norveanima. Za malo dalja putovanja, daleko funkcionalniji je bio vodeni prevoz (primer Skne
Mlaren: kopnom put traje 4 nedelje, a vodom 5 dana).
KOLONIZACIJA:
Vikinzi:
- asimilacija sa drugim narodima (Britanija);
- stvaranje autohtonih kultura (Island);
- dalje naseljavanje (Grenland, Njufaundlend).
Island je najznaajniji zbog koliine izvora (istorijskih i knjievnih). Mali deo ostrva je zapravo naseljiv
zbog neplodnosti tla i vulkana pristupana samo obala i neke doline.
DEMOGRAFIJA: Voenje rauna oko restauracije pokrenih uma je bila vana karakteristika ovog
drutva. Korieno je drvo kao resurs, a zatim i tle. Postojala je praksa testiranja dece, odnosno
odbacivanja nejakih beba. ene su se fiziki promenile i potencijalno imale dui vek od mukaraca, ali
ne nuno (usled silnih komplikacija, uglavnom oko trudnoe). Ne zna se taan broj stanovnika, moe se
samo proceniti.
RANI SREDNJI VEK
9. vek:
Ne postoji koncepcija drave. Vlast imaju lokalni vlastodrci. Ona zavisi od poseda, ali i od uspeha u
ratu (stie potovanje ostalih). Hristijanizacija (pokrtavanje) je bitna iz vie razloga, naroito za
stvaranje srednjovekovnih drava. Crkvena hijerarhija slui kao uzor za stvaranje centralne svetovne
vlasti. to se tie praskandinavske religije, nije svuda bio isti kult, pa se dolaskom hrianstva
ujedinjenje drava olakava. Ovo se smatra kljunim momentom stabilizacije srednjovekovnih drava.
U 9. veku u Skandinaviji dominira Danska. Obuhvatala je dananju Dansku i zapadnu obalu veske, u
odreenim periodima i Norveku do Oslo fjorda. Danska je tada bila pomorska sila, kontrolisala je uvoz
i izvoz u celoj oblasti. Oko 720. godine je izgraen Danevirke tj. odbrana Danaca koja je spreavala
upade, to je bio veliki poduhvat za ono vreme. esto su u Danskoj vladala braa, to je dovodilo do
sukoba, pa je to nepovoljno uticalo na stabilnost draave.
Krajem 9. veka u Norvekoj Harald Hrfagre je uspeo da ujedini jednu veu oblast (mit sa kosom).
Za vedsku ima malo izvora. Zna se da tu ivi narod koji se zove Svear, po kojima je ona i dobila ime.
Postojao je kralj, ali je bio simbolina figura. Vlast su imali lokalni vlastodrci.
10. vek:
U 10. veku Danska se oporavlja pod upravom kralja Gorma i njegovog sina Haralda Bltanda. Izgraena
su kruna utvrenja naena samo u Skandinaviji (ringborgene, strateki utvrena, brane prolaze).
Najznaajniji nalazi iz Danske iz tog perioda su dva kamena iz Jelinga. Prvi je kralj Gorm posvetio
svojoj supruzi, drugi je podigao Harald kada je uveo hrianstvo u dravu (dokaz da je kraljevstvo bilo
hriansko).
Sledei bitan kralj je u Danskoj je Sven Dvobradi, koji je nastavio da zauzima, pomerio je sedite
kraljevstva sa Jilanda ka Kopenhagenu.
Krajem 10. veka kralj Norveke je Olav Trigvason, on je priznat za kralja Zapadne Norveke. Tu se
razvilo jedno od najveih kraljevstava Norveke, grad se zvao Trondheim. Zauzimao je i jedan deo
istone Norveke. Posle par decenija Sven Dvobradi osvaja taj deo. Tokom 9. i 10. veka Danska je
najdominantnija, Norveka pokuava da uspostavi stabilnu dravu, veani nemaju nikakvu stabilnu
dravu i zato pokuavaju da se udrue sa Poljacima. U 11. veku Danska se iri i Sven Dvobradi zauzima
jugozapadnu Englesku, tamo uspostavlja tzv. danski zakon (danelagen). Posle smrti Svena Dvobradog,

drava se rapspada. To prua mogunost da se ostale drave razvijaju. Norveani uspevaju da formiraju
stabilnu dravu koja e opstati tri veka.
veska je u 11. veku podeljena izmeu Svelanda i Gotlanda, izmeu njih je neprohodna uma. Uz to se
veruje da su u vedskoj postajali jaki paganski kultovi koji takoe nisu dozvoljavi ujedinjenje.
Privreda je u ranom srednjem veku bila zasnovana na zemljoradnji. Konano se stabilizuju mesta i
naselja (ranije su se esto selili). Po grobljima se zna da su se fiksirala mesta. Razliiti su tipovi naselja.
Danska ima zbijeni tip naselja, vedska i Norveka imaju pojedinane posede, jer su planinske zemlje.
Norveka dobija ime po severnom putu, veska po narodu Sveari, Danska po nazivu za graninu oblast.
U 11. veku poinje razvoj urbanih naselja, zbog razvoja trgovine. Hedeby je jedan od prvih trgovinskih
cenatara u Danskoj. Nestaje oblik ivota gde su na jednom imanju ivele zajednice, javljaju se manje
porodice. Zna se da mukarcima enidba nije bila dozvoljena dok nemaju posed.
VISOKI SREDNJI VEK
Visoki srednji vek se deli na tri faze:
1) 1100-1200. godine (dodatna stabilizacija i uvrivanje)
2) 1200-1300. godine (unutranji i spoljanji nemiri u svim dravama)
3) 1300-sredine 1300 (stvaranje unije)
Danska i Norveka su se stabilizovale kao drave, vedska malo kasnije, ali uspeva to do kraja ove
etape. Ferojska ostrva pripapadaju Norvekoj do kraja 12. veka, Grenland od 1261. pripada Danskoj,
Island 1262. godine pripada Norvekoj. Norveka je mona do polovine 13. veka, posle poinje da joj
opada mo.
Krajem ovog perioda Magnus Erikson nasleivanjem postaje kralj Norveke i vedske, time poinje
stvaranje Skandinavske unije. Mo Danske je sve slabija, pa Norveka i vedska poinju da se razvijaju.
Vlast u visokom srednjem veku sve vie lii na vlast u kontinentalnoj Evropi: kraljevi se kruniu,
krunie ih papa. Time se povezuju svetovna i duhovna vlast. Katolika crkva ima velike posede to znai
mo. Uz titulu kralja takoe idu odreeni posedi, kako bi se stabilizovala mo kralja. Uvode se porezi
(bitan izvor finansiranja), kraljevski saveti (savet uz kralja), zakonodavstvo doivljava procvat (kralj
donosi zakone koji vae za celu zemlju, tako je u svim zemljama), graenje utvrenja. Sve to su bitne
promene.
Plemstvo se deli na dve vrste: svetovno i duhovno. To je najuticajniji sloj stanovnitva. Porezi ne vae za
plemstvo. Plaalo ih je samo slobodno stanovnitvo, ali je plemstvo moralo da se odazove na pozive za
borbu. lanovi plemstva su lanovi kraljevog saveta.
Trgovina se u srednjem veku dalje razvija. Polovinom 13. veka tj. krajem etape poinje udruivanje
slobodnih gradova na Baltiku u trgovake i politike svrhe (Hansa). Hansa je pod vostvom grada
Libeka. Hansa razvija monu trgovinu, ona je vaan politiki i ekonomski faktor (mogli su da skupe
monu vojsku). Neki skandinavski gradovi su alnovi Hanse, ali nisu svi punopravni lanovi. Jedini
skandinavski grad koji je bio punopravni lan Hanse je grad Visby. lanovi su takoe bili Stokholm i
Bergen. Usled razvoja gradova, razvija se i gradsko stanovnitvo - graanstvo, pre svega trgovci.
Gradovi sami razvijaju svoje zakone, stanovnitvo i samouprave.
KASNI SREDNJI VEK
Rauna se od poetka 14. veka do polovine 16. veka. U kasnom srednjem veku formira se
Kalmarska unija (naziv dobija po grada u kom je potpisana) 1397. godine. Ceo skandinavski region je
jedna drava, ali ne vae svi zakoni svugde, razlikuju se po dravama. Danska (istovremeno i norveka)

kraljica Margareta je radila na tome da bude jedan entitet koji naspram inostranstva nastupa zajedno.
Unija nije bila stabilna, jer dosta toga nije bilo ureeno. Nisu razvijene zajednike institucije. Postoje i
dva dokumenta koja su potpisana, ali oni su kontradiktorni. Unija se kasnije raspala.
Velika kuga je karakteristina za celu Evropu i Malu Aziju. Stigla je polovinom 14. veka, dolazila je u
talasima. Odnela je mnogo ivota. Norveka je izgubila 2/3 stanovnitva i to je dosta uticalo na privredu.
Bila je ogroman udarac.
Agrarna kriza je usutini naputanje velikog broja imanja. Pretpostavlja se da je kuga razlog toga.
Glavna posledica je bila slabljenje privrede. Kriza je pogodila i seljake i veleposadnike. Kategorija
slobodnih seljaka se manje-vie izgubila u tom periodu. Skandinavsko naselje na Grenlandu je tada
zamrlo i nikada vie nije naseljeno od strane Skandinavaca.

RANO MODERNO DOBA

Period od kraja srednjeg veka (1510/1530) do indurstrijalizacije (1870). Tada se uruavao
feudalni sistem, a polako se stvara kapitalistiki sistem, zato je to granica kraja.
1530-1610 (16. vek):
Najznaajniji dogaaj je reformacija. Krenula je iz Nemake (Martin Luter). Brzo je stigla u
Skandinaviju. U Skandiviji tada postoje dve drave Danmark-Norge i Sverige (obuhvata i deo Finske).
Reformacija u vedskoj ukida Kalmarsku uniju, vladar je Gustav Vasa.
1536. godine u Danmark-Norge poinje reformacija, vladar je Kristijan III. One su rigorznije u
ralanjivanju sa crkvom. Na drugaiji nain je sprovedena nego u vedskoj. Kralj postaje vrhovni
poglavar crkve, ukinut je arhibiskup, biskupi postaju superintendenanti (elja da se srui crkvena
hijerarhija). Ogromni crkveni posedi postali su kraljevski posedi, manastiri su zatvoreni, veliki broj
crkava je zatvoreno ili uniteno, uniteni su katoliki ukrasi. Donose se odluke o protestantskom uenju.
U vedskoj kralj nikada nije bio vrhovni poglavar crkve. Prostestanti su bili liberalniji u vedskoj. Nisu
zatvorene i unitene crkve tako brzo. Univerzitet u Upsali je zatvoren. Posledica reformacije je jo vee
uvrenje kraljevske vlasti. Negativna posledica je to to je nestalo kulturno zajednitvo sa ostatkom
Evrope koja je bila katolika. Protestantske drave osnivaju svoje kulturne krugove. Skandinavija je
otcepljena od ostatka Evrope. Kulturni uticaj je mnogo sporiji nego ranije. Obrazovanje je usporeno.
Protestantizam donosi ranije institucionalizovano osnovno obrazovanje, razvinje narodnih jezika.
vedska i Norveka su nezadovoljne Unijom. Ve od polovine 15. veka danski kralj nije imao toliko
uticaja na vedsku. Najee su nastajali problemi kada je u pitanju bila borba. 1520. godine danski
kralj je naredio tzv. stokholmsko krvoplie (Stockholms blodbad). Pobijeno je mnogo znaajnih ljudi.
Od tada nije mogla postojati zajednika drava. 1523. godine vedska naputa Uniju, ostaju Danska i
Norveka. Razvija se administracija.
to se tie privrede u 16. veku, kontinuirano se razvijala poljoprivreda. Raste broj stanovnika.
Zastupljena je eksploatacija rudnika (posebno vedska), umarstvo, trgovina.
17. vek apsolutizam:
Najvaniji dogaaji su: uvoenje aspolutizma i veliki ratovi
Apsolutizam je uveden u Dansko-Norveku dravu 1660. godine, a u vedsku 1680. godine.
Apsolutizam u obe drave uveden je tako to su kralj i sitno plemstvo bili na jednoj strani, a krupno
plemstvo na drugoj. Krupno plemstvo je ugroavalo kralja. Poelo je dodeljivanje titula. Poveao se broj
sitnog plemstva i to je bila velika masa uz kralja.
Veliki ratovi

1618.-1648. tridesetogodinji rat. vedska je sve jaa i jaa drava. Iz rata izlazi kao najvea sila, jako
snana drava na severu. U tom trenutku ona je glavni igra. Polovinom 17. veka veani su hteli da
zauzmu Dansku i ostatak Baltika, ali ostale sile (Rusija, Poljska) joj to ne dozvoljavaju, mada je vedska
imala dovoljno moi za to.
18. vek:
1700-1721. godine Veliki severni rat. Posle Velikog severnog rata vedska vie nije toliko jaka, jer je
izgubila neke teritorije kod Baltika.
18. vek je vek prosvetiteljstva. Osnovna ideja prosvetiteljstva je da se prosvetli narod. Doprinelo je
razvoju modernog graanskog drutva. Smenjuju se razni kraljevi, regenti. Graanska klasa jaa. Postoje
periodi gde su velike slobode, a nekada su jako male. To se vidi po cenzuri. tampa je bitan element
graanskog drutva i razvija se graanska javnost. Nisu vie samo drava i crkva institucija monopoli
nad drutvom i drutvenim pitanjima. Stvara se drutveni prostor gde moe da se raspravlja o
drutvenim pitanjima. ene su jao bitne u kulturnim pitanjima (saloni). Prosvetiteljstvo utie na razvoj
kolstva.
Privreda: i dalje je aktuelna poljoprivreda, sprovode se agrarne reforme, koncentriu se posedi na jedno
mesto. Ljudi vie odlaze u gradove, manje je seljaka. Zbog toga se uvodi zakon da seljak ne moe
napustiti prebivalite i zaposliti se bez dozvole kralja.
SKUPTINE I KRALJEVI
Skuptina znai skup ljudi na jednom mestu. Do 13. veka (1200. godine) osnovne institucije vlasti u sva
tri kraljevstva su lokalne i oblasne skuptine. Skuptina se zove thing. To je jedina institiucija vlasti, a
druga je kraljeva svita (hird). Kraljevi svitu ini aristokratija: duhovna i svetovna. U lokalnim
skuptinama su uestvovali slobodni mukarci, a u oblasnim ili slobodni mukarci ili su se slali
predstavnici. Krajem 13. veka poinju da se stvaraju institucije centralne vlasti (riksd). Izgleda da su se
u 9. veku pitanja od opteg znaaja reavala na skuptinama koje se zovu allthing, tu su pravo glasa
imali samo slobodni mukarci. Funkcije skuptine:
- oglaavale su se javne odluke (oglaavanje naslednika, oslobaanje robova)
- raavali su se sporovi izmeu sukobljenih strana ( najee zbog krae poseda)
- politike rasprave (to je ono ime se skuptina i bavi)
- drutveni kontakti, obavljala se kupovina i prodaja, sportska takmienja, religijske ceremonije.
Kako je vreme odmicalo, skuptina se sve vie fokusirala na prve tri funkcije. Skuptine su se odravale
u religijskim centrima (Viborg u Danskoj). Do 13. veka su crkve i trnice preuzele neke funkcije
skuptine, pa skuptine ostaju samo na politiko-drutvenim funkcijama. U realtivno gusto naseljenim
krajevima Skandinavije lokalne skuptine su se odravale jednom nedeljno u nekim delovima godine. U
nekim slabije naseljenim krajevima odravale su se ree. Oblasne skuptine su se u Danskoj odravale
svakih 15 dana, u vedskoj na tri meseca, u Norvekoj jednom godinje. Rad skuptina je bio ritualan,
javni govor je morao biti izrican u stihu. Sporovi su se reavali i duelima i dvobojima direktno izmeu
sukobljenih strana ili predstavnika. Zakletva i stavljanje asti bilo je jako bitno (skupiti to vie ljudi koji
e potvrditi da je neko u pravu). Sporovi su se reavali odnosom moi. ast je bitna kategorija u
srednjovekovnom drutvu. Skuptine nisu imale izvrnu vlast, sprovoenje odluka zavisi od moi onoga
na iju tetu/korist je donesena odluka. Najstroija odluka je bila izoptenje iz drutva, to je bilo ravno
oduzimanju asti. Zakonodavstvo, barem pisano, vezano je za uvrivanje i centralizaciju kraljevske
vlasti. I srednjovekovni zakoni su oblasni, ne lokalni. Najraniji su norveki izh 13. veka. Norveka:
skuptina koje donose zakone postoje od 10. veka, zovu se logting. Funkiconiu po predstavnikom

sistemu, to su oblasne skuptine. Postoje etiri oblasna zakona iz 13. veka. U vedskoj zakonodavne
skuptine se zovu landsting, na nivou oblasti je donoen zakon.
Kraljevska vlast: ima malo pouzdanih informacija. Ne zna se da li je mo leala u posedima ili broju
ljudi. Sudei po franakim izvorima najmoniji kraljevi su kraljevi Danaca i kraljevi Sveara u ranom
srednjem veku. Veruje se da je Norvekom vladalo 16 velikaa i da su jednog izabarali za vrhovnog
vou. Kako god da su kraljevi doli na vlast, nisu bili legitimni dok ih Skuptina ne prizna. Crkvena
organizacija je pomogla dosta svetovnoj organizaciji. Crkva je utvrivala kraljevu vlast, zato to je kralj
prvi prihznao crkvu. Crkva je instistirala da vanbrani sinovi ne mogu biti kraljevi (manje rituala za
presto). Insistirala je da krune budu nasledne, da bi se smanjio uticaj velikaa. U Norvekoj je to crkva
uspela da sprovede, jer je plemstvo bilo slabo. U Danskoj i vedskoj to nije uspela, jer je plemstvo bilo
brojno. Samim inom krunisanja crkva uvruje vlast kralja ( da bi oslabila mo rivala). Bogatstvo je
kljuno u moi kralja. Kraljevi su se oslanjali na sopstvene resurse ili ono to su mogli da skupe od
poreza, teritorija, drugih kraljeva. Najvei izvori su bili posedi koje kralj poseduje lino. Posedi su se
uveavali osvajanjem, brakovima, dugovima i kaznama, konfiskovanjem. Najvie je osvajanje
uveavalo posede (naroito u 11. i 12. veku). Kasnije su porezi postali znaajan izvor prihoda.
Tokom 12. veka u ratovanju znaajnu ulogu igra vitetvo. Mali broj opremeljenih i poduenih ratnika
moe da savlada veliki broj. Vitezovi su uglavnom plaenici. Novana sredstva za ratovanje su se
ubirala iz poreza. Slobodni seljaci nisu obavezni da idu u rat ukoliko plate, a od tog novca su se plaali
vitezovi. Do kraja 12. veka veina seljaka je plaala taj porez. Dolo je do profesionalizacije vojske. Oni
koji su morali da slue vojsku su velikai i aristokratija i oni koji su se njima zaklinjali na vernost, a bili
su osloboeni poreza. U Danskoj i vedskoj su od poreza bila izuzeta zemljita velikaa i ono to su oni
davali pod zakup. U Norvekoj su od plaanja bila izuzeta samo zemljita velikaa direktno. Ta razlika
je bitna, jer je dovela do toga da dansko i vedsko plemstvo bude monije i uticajnije. U Norvekoj je
kralj bio mnogo moniji od plemstva, dok je Danskoj i vedskoj kraljeva vlast vie zavisila od plemstva
i nije bila tako stabilna kao u Norvekoj. Plemstvo je uestvovalo u kraljevoj sviti, pratili su kralja u
pohodima ili ga zamenjivali. Iz kraljeve svite se formirala administrativna institucija. Kraljevski savet je
upravljao dravam ukoliko je kralj bio maloletan.
Parlament se formirao od skuptina. Propisivao je poreze. Kraljevska vlast je bila mnogo skuplja: porast
teritorija, odravanje statusa i prestia, odravanje kraljevske svite, venanja, odbrana, graenje i
odravanje utvrenja, graenje palata i crkava.
Crkva je jako vana u srednjem veku. to se tie hristijanizacije prvi pogovornici su pristigli u 9. veku.
Formalno prihvatanje hrianstva je u 10. i 11. veku. Ne prihvataju svi odmah hrianstvo, to je
potrajalo dva veka. Tek u 13. veku hrianstvo postaje skandinavska religija. Same crkve su nastajale
tako to su ih gradili velikai, odnosno svetovno plemstvo. Onaj ko je sagradio crkvu mora je da je
odrava i finansira svetenika crkve. Velika odreuje svetenika. lanovi plemstva su kroz crkvu imali
velike moi. Najznaajniji prihod koji je ostvarilaval je desetina (tiende), to je deset posto proizvoda. Svi
porezi su bili na slobodnim seljacima. Desetina je bila obavezna, krajem 12. veka se skuplja u celoj
Skandinaviji. Desetak su obino skupljali predstavnici svetovnog plemstva na odreenoj teritoriji, ali oni
nisu sve predavali crkvi, deo su zadravali za sebe to je dovodilo do konflikata. Desetak je bitan i to je
lokalno stanovnitvo poelo da stie utisak da su lanovi te zajednice, pa se ostvarilo ono to je crkva i
elela, crkvena organizacija u 13. veku sama skuplja desetak, a biskup deo uzima za sebe. Jo uvek je
veliki upliv svetovne vlasti u crvenu. Katolika crkva pokuava da sprovede reformu sa dva osnovna
cilja. Prvi je da se crkva oslobodi svetovne kontrole, drugi je da se utvrdi i potvrdi dvosturki autoritet
papa (papa ima poslednju re u svim katolikim crkavama, papa ima autoritet nad svetovnim vladarima).
U Skandinavji je ova reforma naila na otpor. Nisu eleli da crkva ima toliku mo. eleli su da sami
biraju biskupa i nisu eleli da se odreknu dela prihoda. Crvkenoj reformi se otro usprotivio nemaki
kralj, zbog ovog protivljenja izdvoji su skandinavsku crkvu od nemake. 1103. godine osnovana je
nadbiskupija u Lundu, skandinavska crkva se osamostalila. 1153. nadbiskupija se osniva i u Niklarosu,

1164. godine u Upsali. Ovo su velike teritorije, jako bogate. To je bio i ekonomski in, crkva se dosta
obogatila. Kontrolisala je prilaze, trgovinu... Problemi su se javljali izmeu biskupa i kraljeva. Biskupe
je postavljalo lokalo stanovnivo, a nadbiskupa rimska kurija (da ne bi bili u vlasti kralja). Mnogi
kraljevi su odbili tu odbredbu reforme, zato je Norveka i bila u svai sa papom itav jedan vek. Zatim
dolazi do kompromisa, jer je crkva bila izuzetno jaka. Crkva je doprinela da Skandinavja bude u
kulturnim tokovima, impulsi iz Evrope su brzo stizali. U 13. veku organizacija je hijerarizovana. Sve
nadbiskupije imaju svoje katedrale. Krajem 14. veka Skandinaviju i Evropu pogaa velika kuga. Crkva
se brzo oporavila od udarca, sve do reformacije kada e katolianstvo biti ukinuto u Skandinaviji.
O veleposednicima i zakupcima se ne zna mngo. Postoje detaljne knjige iz perioda pre reformacija.
Postoje etiri kategorije prema tome kome ta pirpeda: zemljite koje pirpada kruni, kralju, plemstvu i
slobodnim seljacima.
Danska: 10% kruna, 35-40% crkva, 35-40% plemstvo, 10% slobodnim ljudima.
Norveka: 7% kruna, 48% crkva, 12% plemstvo, 33% slobodnim ljudima.
veska: 6% kruna, 20% crkva, 20% plemstvo, 55% slobodnim ljidma.
Ovi podaci se odnose na 16. vek. Poreze su plaali samo slobodni seljaci.
Drutveni slojevi dominantni u srednjem veku: plemstvo (duhovno i svetovno), slobodni ljudi, sluge
(osloboeni robovi).
TRGOVINA I GRADOVI
Podaci su oskudni. Do poetka 9. veka su se uvrstile komercijalne veze izmeu Severne i Zapadne
Evrope. Za period pre devetog veka smatra se da je Skandinavija bila odseena od ostatka Evrope ( od
Rimskog carstva do 9. veka), zbog Franakog carstva. Znaajni trgovaki centri su gradovi u Danskoj
Hedebi i Ribe. Centri se uspostavljaju blizu regiona sa kojima se trguje i blizu morskih puteva. U
Norvekoj centar trgovine je Skiringsal u jugoistonoj Norvekoj, blizu njega je kasnije osnovan
Kaupang. U vedskoj je najpoznatiji trgovaki centar bio Birka, to je grad koji je na obali, ali ima
prirodnu luku. Bila je trogovaki centar dok se luka nije zatvorila, pa se centar preselio u Stokholm.
Trgovalo se pre svega ivotinjskim krznima, ilibarom, kljovama moreva, najverovatnije se trgovalo i
sokolovima. Najvie se trgovalo krznima, a ona su se nabavljala kao danak trgovaca od podanika.
Laponci su bili poznati kao dobri lovci, pa su se krzna i kljove najee od njih uzimala. Krznima se
trgovalo i unutar Skandinavije. Trogvalo se i Istokom, put na Istok su otkrili Skandinavci, tako su i naili
na trgovce iz Azije koji su bili jako bogati. U Vikinkom periodu se trgovalo i robovima. Juno od
Nvogorada Skandinavci su osnovali svoje trgovake centre, tako i dolaze u dodir sa Vizantijskim
carstvom. Trgovina ka zapadu i istoku cvetala je tokom 9. i 10. veka. Uobiajeni putebi su bili kroz
Limski fjord, pa su ili kroz Sturebelt i Lilebelt, sve to da bi izbgli jake struje i gusare. Rani gradovi su
urbana naselja koja nisu trgovaki centri. Do poetka 11. veka u Danskoj su osnovani Orhus, Lund,
Roksilde i Vibor. Danska je imala poprilian broj gradova plus trogvake centre. Hedebi je izgubio na
vanosti, jer je imao plitku luku (12. vek), pa se osniva grad lezvig. U Norvekoj je krajem 10. veka
osnovan Oslo, Trondhajm. Do kraja 11. veka je osnovano jo nekoliko gradova. U vedskoj u ranom
srednjem veku nema znaajnijih gradova. Poetkom 12. veka se osniva Ledese i Sigtuna. Visbina na
ostrvu Gotland je najznaajniji trgovaki centar u Skandinaviji. To je mesto u kom se kovao novac.
U visokom srednjem veku Nemci su preuzeli trgovinu Skandinavije sa ostatkom Evrope. U 12. veku je
osnovan Libet, na mestu ranijeg slovenskog naselja. Bio je na pogodnom mestu za trgovinu. Tu se se
skupljali trgovci. Nemci su poeli da putuju u drugoj polovini 12. veka. U 13. veku oni dominiraju
trgovinom na Baltiku. Tu je osnovano mnotvo gradova kao to je grad Rotok. Ti gradovi su postali
hazeanski. Ekspanzija nemake raste tako to opada mo danske drave. Trnica u Skoneu je postala
jako bitna i velika. Bila je znaajna za itavu trgovinu na Baltiku. U zapadnoj, a i celoj Evropi bila je
traena konzervirana hrana. Skandinavija je nudila ribu, posebno haringu. Trgovina ribe je postala bitna

u srednjem veku. Hrana se konzervirala dimljenjem, suenjem, soljenjem. Sueni bakalar iz severne
Norveke i soljena haringa su najprodavaniji. Limski fjord se zatvorio, pa su trgovci zbog bezbednosti
putovali kopnenim putem. Pored ribe vaan proizvod u visokom i kasnom srednjem veku je drvna graa.
Trgovalo se sa Engleskom, Hansom, trgovina na istok, baltika trgovina. U kasnom srednjem veku
Hansa dominira trgovinom, najvaniji grad je Libek.
PORODICA I NASLEE
Predpostavlja se da je skandinavsko drutvo ivelo u klanskim sistemima i da porodica ima mnogo
alnova. Porodine veze su bile veoma bitne. Skandinavske porodice su imale malo dece. Dominantne
su bile monogamne veze, a ena i deca su nasleivali mukarca. U Skandinaviji je postojalo
patrilinearno nasleivanje, zatim bilateralno nasleivanje. Mukarci su esto imali konkubinate,
konkubine i njihova deca nisu imali pravo nasledstva. Konkubinati pre hrianstva nisu bili osuivani.
Venanje pre hrianstva nije imalo posebnu ceremoniju, sa dolaskom hrianstva crkva pokuava da
nametne ugovor izmeu dva pojedinca, a ne prodica. To je bilo problematino, zato to je crkva
nametala da ive u celiblatu, bilateralno nasleivanje i zahtevala je da se ispotuje ritual prilikom
venanja ( da brak bude objavljen).
POLOAJ ENE U SREDNJEM VEKU
Generalni stav: pozicija ene je bila bolja pre dolaska hrianstva, ali to je samo pretpostavka. Pristustvo
enskih boanstava je bitno. Postojanje jakih enskih kultova preneto je sa kulta Device Marije. ene
nisu mogle biti nadlene za neke kultove. Magija je najee pripisivana enama, ali crna je bila enski
domen, bela magija muki. Crkva je bila mizogina. Hrianstvo kao vera je bila povoljnija za mukarce,
ali su ga ene ranije prihvatale to se vidi po runskim zapisima. Tako je bilo i u Zapadnoj Evropi.
Ekonomski i pravni status: ene su bile u boljem poloaju nego ene u Zapadnoj Evropi. ene su dizale
spomenike svojim muevima, sinovima, oevima, ali su bile esto i vrlo dareljive prema crkvi, to je
vrlo esto bio uzrok konflikta toga vremena. Crkva se borila protiv prehrianskog infantocida
(odbacivanja nepoeljne dece). ene u Skandinaviji su i pre i posle dolaska hrianstva bile u mnogo
boljem pravnom i ekonomskom poloaju od ena u Zapadnoj Evropi. U vedskoj i Danskoj, udovice su
mogle da izaberu roaka koji e se starati o njihovoj imovini, poto nisu bile samostalne, dok su u
Norvekoj i na Islandu udovice same bile odgovorne za svoje imanje, kao i sve neudate ene preko 20
godina. Na selu su ene radile muke poslove, o emu svedoe skeleti u srednjevekovnim grobnicama.
Isto tako, nije bilo problema u tome da ena nasledi i preuzme imanje pokojnog mua, ali se to iz vie
razloga kroz istoriju nije deavalo. ene su na selu svakako bile produktivnije, jer su imale celogodinji
rad, dok mukarci, iji su poslovi uglavnom bili spoljni, to nisu mogli zbog vremenskih uslova. U
gradovima, pak, ene su imale mnogo vie prilika za zaradu i ostvarenje ekonomske nezavisnosti. Nisu
imale pristup esnafima, ali su udovice majstora mogle nastaviti posao uz pomo kalfi i egrta. Gilda
sluavki bila je jedina iskljuivo enska gilda u srednjevekovnoj Skandinaviji, to je za to vreme
neverovatno. Druge gilde su mogle primiti ene, ali bi one bile daleko manje plaene od mukaraca na
istoj poziciji. Prostitucija je bila rasprostranjena i dozvoljena, ali ustanovljena. ene lakog morala
morale su se oskudnije oblaiti i na sebi nisu smele imati skupocene predmete, da se ne bi videla
unosnost profesije. Kasnije prostitucija biva sve stroije odreivana, te tako su u Danskoj zbog irenja
venerinih bolesti prostitutke morale da nose crveno-crne kape i da obitavaju u specijalnim delovima
gradova. Kasnija osuda ove profesije vue korene iz Luterovih stavova i Reformacije. ena je mogla da
se samoostvari bez porodice ako bi otila u manastir. Postojala su dva naina: ili da da deo svog imanja
crkvi i da ostane da tu boravi ili da se zamonai, na ta je crkva gledala vrlo blagonaklono zbog

dobijanja zemlje i zamonaenja imunih ena. Kasnije je bilo dosta enskih manastira, naroito u
Danskoj. Neke od uticajnih ena srednjeg veka bile su danska kraljica Margrete i sveta Birgita. Sveta
Birgita je imala jake veze ne samo sa domaom kraljevskom porodicom, ve i sa ostatkom Evrope.
Dolazi iz imune porodice i nakon to je ostala udovica, reila je da se zamonai. Uz pomo svojih veza,
uspeva da osnuje svoj red, to se desilo tek nakon njene smrti. Najznaajniji manastir ovog reda je
Vadstena. Umrla je u toku povratka sa svog hodoaa do Jerusalima.
VIKINZI
Nije sigurno ta re "Viking" znai, povezuje se moreplovcima, piratima, pomorskim ratnicima (re vik
na norvekom znai zaliv). Datiranje vikinkog perioda je iz 793. godine kada su Vikinzi napali
manastir Lindisfarne, postoje zapisi o tom napadu koji je bio brutalan, jer je manastir bio jako bogat. I
ranije su posotojali napadi Skandinavije na zapad i istok. Kraj vikinkog perioda se vezuje za istoriju
Engleske (strani izvor) 1042. godine. Tad je umro poslednji kralj Engleske i ujedno prestala svaka
znaajnija vojna aktivnost Vikinga. to se tie engleskog ostrva prisustvo Skandinavaca je sve do 12.
veka. Iz oblasti u Nemakoj nestali su polovinom 11. veka. Izvori za vikinki period su slini kao i za
srednji vek. Veina informacija se odnosi na vie klase, ali ne mogu se donositi zakljuci za celu
Skandinaviju na osnovu izvora iz jedne oblasti. Pisani izvori su najznaajniji, ali postavlja se pitanje
pouzdanosti. Problem je i datiranje izvora. Pisani izvori mogu biti domai i strani. Strani se odnose
uglavnom na region dananje Danske, jer je imalo najvie kontakata. Pisani izvori uglavnom dolaze iz
hrianskih i muslimanskih zemalja. Pisani izvori imaju problem jednostranosti (zbog stranih hroniara
npr. Vikinzi su krvoloni). Veina izvora se odnosi na Skandinavsko poluostrvo i Dansku, za Island,
Ferojska ostrva i Grenland ne postoje. Malo izvora ima i za kotsku. Znaenje pojedinih rei je nejasno
npr. ne zna se ta je tada znailo biti kralj. Najznaajniji izvori o Vikinzima su pisani, i to Heimskringla
Snorija Sturlusona i Gesta Danorum Saksa Gramatika. Strani izvori se uglavnom odnose samo na region
dananje Danske, jer je ona imala najvie kontakata sa ostatkom Evrope. Pisani izvori se nalaze
iskljuivo u muslimanskim ili hrianskim drutvima, budui da su te religije imale razvijeno pismo i
prilino pismene pojedince koji su mogli da zabelee dogaaje. Tako, na primer, nema izvora iz
vikinkog perioda za Grenland, Island i Farska ostrva, jer se kod njih hrianstvo javilo tek kasnije, oko
1000. godine. Sa Islanda dolazi pria o Vikinzima koji su iveli u tvravi Jomsborg i bili veoma uspeni
veina likova su istorijske linosti s kraja 10. veka, ali ostatak je verovatno izmiljena. Sline prie su
umnogome uticale na stvaranje dananje slike o Vikinzima. Meutim, irski anali iz 15. veka se smatraju
prilino pouzdanima uprkos tome to su iz kasnijeg perioda. Veruje se da je skaldika poezija takoe
verodostojna, jer je i stvarana tako da se moe verno preneti s kolena na koleno. Snori tvrdi da te pesme
moraju biti istinite, jer bi izlaganje neistinitih dogaaja u njima, za koje svi znaju da se nisu desili, bilo
pre ruganje nego pohvala onima u iju ast su spevane. Skaldike pesme govore o ljudima, dogaajima i
kulturnoj istoriji u vikinkom periodu. One su ujedno i jedini izvor za Norveku u tom periodu.
Problem je to su izvori iz tog perioda retki, nepotpuni i esto nama potpuno nerazumljivi.
Naroito su intrigantni runski zapisi, kojih najvie ima u vedskoj (2500), a koji najvie govore
porodinim vezama, jer su ih podizali za preminule. Neki runski zapisi su naeni i u vikinkim
kolonijama. Osim runa, pisani izvori iz tog perioda su veinom dela stranih uenjaka
Vani izvori su i toponimi, kako unutar, tako i van Skandinavije. U Francuskoj postoje nazivi
koji su nastali pod uticajem Skandinavaca. U Skandinaviji je tipino dati naziv po linom imenu
ili obliku reljefa. Toponimi uestalosti, oblik toponoma zavisi koliko se mealo domae
stanovnitvo sa Skandinavcima. to vie ima skandinavskih toponima, bilo je vie Skandinavaca.
Zavisi i od srodnosti jezika npr. vie su se primili u germanskim zemljama, nego u slovenskim.
Areholoki izvori su vrlo znaajni. Znaajno otkrie je kruna tvrava Treleburg. Skandinavski
Dablin i Jork su bitna za prouavanje vikinkog perioda, jer je pronaeno dosta ouvanih
predmeta. Geografija Skandinavije vedska - Najplodnija zemlja jeste centralna vedska,
oko jezera, dok ravnice na jugu oko Smolanda nisu toliko plodne. Sever i zapad pokrivaju visoke

planine. Ovaj juni deo je u vikinkom periodu zbog gustih uma bio gotovo neprohodan. ak i
danas je 57% drave prekriveno umom. Klima na severu je veoma hladna, ali je to podruje bilo
povoljno za lov i ribolov. Izvozni materijal su takoe bili gvoe i drvo. Klima na jugu je
obalska i stoga blaa. vedski Vikinzi su bili orijentisani ka istoku (Rusiji), jer su imali prilino
dobar pristup zbog reka.
Danska
U poreenju sa Norvekom i vedskom, Danska je manja i skoro potpuno ravna najvia taka je samo
173m iznad nivoa mora. Istona obala Jilanda je puna fjordova, dok se ostatak kraljevstva sastoji od
mnotva ostrva svih veliina. Klima je izmeu obalske i kontinentalne, i prilino blaga. Postoji obilje
ribe, ali Danska je imala manjak drva, pa je poveana upotreba hrasta u vikinkom periodu znatno
uticala na koliinu ovog listopadnog drvea. Zbog svog stratekog poloaja izmeu Baltika i Atlantskog
okeana, dolazila je vie u kontakt sa ostatkom Evrope i veoma uticala na tok trgovine, to joj je
doprinelo na moiDanska je ravna, nema znaajne planine. Zime su blage, leta relativno topla u odnosu
na Skandinavsko poluostrvo. Glavna privredna grana je poljoprivreda. Ribe ima u izobilju. Lov i drvna
graa nisu zastupljeni, jer nema uma. Strateki poloaj je ini monom, ona je kapija Baltika.
Norveka ima veoma visoke planinske vence okovane stalnim snegom i ledom, ali i velike plodne
ravnice na jugu, oko Oslo fjorda, i na jugozapadu, u Jerenu i Trenelagu oko Trondhajm fjorda. Inae se
manji komadi plodne zemlje nalaze uglavnom oko fjordova i u renim dolinama. Norveka bi trebalo da
ima hladnu klimu, ali je ona ublaena toplom Golfskom strujom, pa se tako zapadna obala nikad ne ledi.
Norveka je u pojasu zimzelenih uma, ali vei deo teritorije je iznad linije pod kojom raste drvee. 23%
zemlje ipak ini drvee. Glavni izvozni materijali bili su gvoe i drvo, ali i lov je bio veoma vaan,
naroito na severu. Obiluje divljim ivotinjama, lov je jako vaan. Bogata je ribom, gvoem i drvetom.
To su vani resursi. 23% povrine je pokriveno umom, veliki deo povrine je iznad nadmorske visine
gde ne mogu da rastu ume. Zbog golfske struje, zapadnih vetrova, zapadna obala Norveke nikada ne
ledi, pa uvek moe da se plovi. Norveki Vikinzi su bili okrenuti zapadu i jugu.
Najplodnija podruija u centralnoj vedskoj su oko velikih jezera, juna nije toliko plodna. Bogata je
umom, 57% povrine pokriva uma. Obiluje divljim ivotinjama, ribom, gvoem. Orijentisana je na
istok (dananja Rusija).
Stanovnitvo - antorpolozi su utvrdili da su Vikinzi dosta liili na dananje Skandinavce, bili su u
proseku malo nii (mukarci u proseku 180cm, ene 160cm). Pripadnici viih klasa su bili vii od
pripadnika niih klasa, to je utvreno po grobovima. Imali su dobar kvalitet zuba. ivotni vek im je bio
prilino dug, posebno u Danskoj. Naeno je groblje sa oko 240 skeleta, 140 skeleta je dostiglo period od
35-55 godine, a 100 skeleta period od 20-35 godine. Nije bilo deijih leeva, a samo je dvoje ivelo due
od 55 godina, to je duboka starost za taj period. Bili su prilino isti, brinuli su o higijeni. Naen je
veliki broj eljeva, pribora za ienje noktiju, pincete, posude za pranje. Tragovi na zubima ukazuju da
su koristili akalice. panski Arapin je u 10. veku zabeleio da su mukarci i ene koristili vetaku
minku, a engleski hroniar je zabeleio da su se kupali subotom, da su se lepo i areno oblaili, to je
izazivalo dopadljivost kod ena. Skandinavci su bili modni inovatori u ono vreme (broevi). Odea nije pronaeno nijedna kompletna odea, naeno je dosta kone-ivene obue. O odei se zna sa crtea i
opisa. Nita se ne zna o deijoj odei. Najvie informacija imamo iz bogatih grobova. Najei materijal
bila je vuna, ali pravljena je i odea od lana svila se retko koristila, moda kao umetak. Vuna je bila
pletena metodom slinom dananjem heklanju, jer im trikanje nije bilo poznato. Krzno se koristilo u
velikoj meri, naroito za ogrtae, jer je bilo lako nabaviti ga. Osim prirodnog, pravili su i vetako
krzno. Na odei je bilo ukrasa poput veza, ili umetnutih zlatnih i srebrnih ploica i ica. Nije pronaen
nijedan komplet odee, i nita se ne zna o deijoj odei, ali se na osnovu crtea i opisa, i ponekih
ostataka, moe zakljuiti kako je izgledala muka i enska odea.
. Bilo je dosta uvozne odee kod bogatih ljudi, to je uglavnom bila svilena odea. Muka odea je
pravljena od razliitih materijala i razliitih krojeva. Nosili su pantalone i koulje. Sudei po slikama

nosile su se tunike, ispod potkoulje ukraene po rubovima. Preko su se nosili ogrtai, vezani broem ili
privezan trakama na desnom ramenu, tako da je ruka kojom se koristio ma uvek bila slobodna.
Pantalone su bile due ili krae. Na pojasevima su se nosili noevi. Imali su i lemove, ali bez rogova.
enska odea je pravljena od slinih materijala. Svakodnevna odea je bila dugaka haljina sa rukavima
(do lanaka ili pola lista) sa dva broa. Preko debela haljina od sukna, a izmeu broeva je esto visio
lani na kojem su se nosili kljuevi od kue, igle, noii. Dekoracija se nalazila na rubovima, a imala su
i jakne preko haljina. Mnogo vie je pronaeno obue nego to je to bio sluaj sa odeom. Pronaene su
cipele, kao i plitke i duboke izme. Dizajn izama je bio gotovo isti na velikim podrujima: bile su od
koe, sa sarama odvojenim od ostatka, koje su se vezivale vrpcom. Ono to je zanimljivo jeste da se vie
zna o plemikoj odei nego o obinoj, dok je kod obue obrnuto.
Nakit - prstenje i minue nisu bili poznati Skandinavcima, a ako su ih i nosili, to je bilo zbog kontakta
sa Slovenima. Nosili su narukvice i ogrlice od dragocenih metala, pre svega srebra. Broevi su imali
upotrebnu vrednost, nosili su ih i mukarci i ene. estu su izraivani od srebra, pretapani su arapski
srebrenjaci. Nakit je bio jednostavan i standardnih mera, jer se koristio kao novac, to znai da nije
sluio iskljuivo kao ukras. Najkarakteristiniji su broevi, veina je inspirisana stranom modom ili su
doneti. ene su imale dva ista u paru. Nosio se i strani nakit, naeno je u grobnicama.
Kue - postoje razlike izmeu seoskih i gradskih kua, ali obe vrste su bile ograene placevima. Na
placu su bile i druge zgrade. Graevinski materijali i tehnike izgradnje zavise od regiona npr. isladnske
kue su pravljene od zemlje i treseta, slino je i u Danskoj. Materijali su najee drvo, glina, treset, ree
kamen. Najstarije kamene, omalterisane graevine su crkve iz 11. veka. Spoljanjost kue je bila
odreena nainom gradnje i materijalom, ali plemike kue su bile vee i bolje graene, verovatno sa
rezbarijama i ukrasima jarkih boja, kao to su imale crkve Urnes, Hemse i Herning. Bogatije su kue su
bile vee i bolje opremljene, ali osnovna struktura je bila ista. Kue su imale temelje od kamena ili
kombinaciju kamena i drveta. Temelji su bili plitki. Kue su se zakljuavale, a kljueve su nosile ene.
Kraa se smatrala ozbiljnim zloinom. esto se na krovove stavljala trava. U centru je bilo otvoreno
ognjite na uzdignutom etvorouganom postolju. Njihove kue nisu imale dimnjake pa su stanari patili
od blagog trovanja ugljen-dioksidom, naroito zimi kada se nije moglo toliko izlaziti. Pod je bio od
utabane zemlje, ponekad prekriven senom ili slamom. Na zidovima su se ponekad nalazili ukrasni
paneli. Najbitniji nametaj su bili tepisi, tapiserije, jastuci, hoklice, kao i kovezi i kutije koji su se
zakljuavali. Uza zidove su bila i uzvienja od zemlje obloena daskama na kojima se preko dana sedelo
a nou spavalo. Mnogo mesta su verovatno zauzimale police na kojima su se drali alati. Vikinki
grobovi, skladike pesme, a ponajvie enski grob u Osebergu, svedoe o ivotu bogatijih ljudi: naeni
su ostaci pravih kreveta, sa ostacima posteljine. esto su nalaene posude za pranje, noevi; kaike su
bile veoma retke i prilino male, a viljuke nisu postojale. Imali su i pokriveno ognjite, koje je sluilo
kao penica za spremanje hrane. Pod je bio od utabane zemlje, nekad je ta zemlja bila posuta slamom i
senom. Bogate kue su imale i tepihe, ali siromane nisu. Spavali su na klupama. Odea je odlagana u
sanduke. Posue je bilo na policama ili je okaeno, isto kao i hrana. Meso se dimilio iznad ognjita.
Langhus su kue due od obinih, drvene su cele. Nekad su i ljudi i ivotinje bili u istoj kui. Sedelo se
na klupama, zemlji ili hoklicama. Sveanosti - jelo se prstima uz pomo noa, viljuka im nije bila
poznata. Naene su male kaike u malom broju. Supe i orbe su se pile. Gozbe su najee organizovane
u dugim prostorijama i tano se znalo gde ko sedi. Ognjite je bilo u sredili, pilo se pivo, medovina i
vino. Jele su se razne vrste mesa, sveeg ili konzerviranog. Od zaina su korsitili so, zainsko bilje kao
to su ren i slaica. Gozbe su imale i zabavni deo na kom su se deklamovale pesme, priale prie.
Organizovale su se da bi se donele odluke vezane za sklapanje braka, mira... Na zabavama su se
postavljale klupe s jastucima uza zid, u ijem centru je sedeo vladar. Raspored ostalih je zavisio od
ranka i reputacije. Zidovi su bili zastrti tapiserijama. Pred klupama su bili uzani stolovi, tako da je bilo
lako doneti jo hrane. Vatra je gorela u ognjitu, a bilo je i raznih drugih lampi. Ljudi su bili bogato

obueni, a oruje je bilo obavezno ostaviti napolju. Skaldi su imali poseban deo prostorije za svoje
izvoenje. Pilo se pivo, medovina, i neka vrsta vina, a jele su se razne vrste mesa, povra, mlenih
proizvoda, voa i oraastih plodova. Zabave su bile znaajne jer su se u toku njih esto sklapali dogovori
raznih vrsta.
Jezik i pismo - na poetku vikinkog perioda govorili su jednim jezikom svi, skandinavski jezik.
Nazvao se jo i danskim jezikom (Donsk tunga), ali taj naziv je stigao iz inostranstva. Postoje razlike
izmeu istonog i zapadnog. Krajem perioda poinju da se diferenciraju. Postoje dve teorije o tome,
prva je da je to posledica stvaranja nacionalnih drava, a druga je da su se prvo stvorili jezici, pa tek
onda drave. Pismo je runsko i naziva se futark, prema prvih est slova. Neka slova su skraena. Jedno
je korieno za sveana pisma, a drugo za praktine poruke. Pismo je imalo 24 znaka, pa je skraeno na
16. Veina runskih zapisa potie iz vikinkog perioda. Uklesivano je vertikalno (zbog drveta), u
poznom periodu esto i u vertikalnim trakama. Nema ga na pergamentu. Runsko pismo je deifrovano,
ali teko je protumaiti natpise, jer je veina znakova ista, oteena, a i nisu ba bili reiti. Lina imena
iz vikinkog doba su se prilino razlikovala od ostalih evropskih. O njima se saznaje iz runa i na osnovu
toponima, i vie se zna o mukim imenima. esto su sadrala imena bogova ili ivotinja. Strani izvori
ovde nisu od neke pomoi jer nam pruaju polatinjene verzije. esti su bili i nadimci, koji su davali
naznake o tome odakle je osoba, ta poseduje, o nekoj osobini ili porodinim odnosima. Rune su bile
urezivane na brodove, drke, eljeve... Obino je bilo urezivano samo vlasnikovo ime, ili ak sam naziv
predmeta. Vie ovakvih zapisa je naeno u gradovima i tritima. Drutvo - sastojalo se od dve klase:
robovi i slobodni ljudi. O robovima se ne zna mnogo, ali ni o slobodnim ljudima. Vrlo malo tragova i
izvora ima o robovima, to su uglavnom grobovi. Cilj vikinkih ekspedicija je uglavnom trgovina
robovima. Nema zapisa o tome kako su oni iveli, ali zna se da su i njihova deca takoe bili robovi. Bili
su podreeni gospodaru, ali se pretpostavlja da su ipak postojala pravila. Radili su kune i poljske
poslove, kao i izgradnju krunih utvrena i odbrambenih zidova, odnosno velika graevinska zdanja.
Situacija robova je varilala npr. ene robinje su mogle biti seksualna roba ili bitne u voenju
domainstva. Robovi su nekada sahranjivani sa svojim gospodarem, ubijali su ih da bi ih sahranili
zajedno. se moglo i naslediti dete dva roba je takoe bilo rob. Oni su takoe bili meu najvanijom
robom u tom periodu. Bili su potinjeni, ali su takoe postojala neka pravila koja su regulisala njihov
poloaj. Radili su u kuama i na poljima, kao i na graevinskim poduhvatima kao jeftina radna snaga.
Naroito lepe ene, ili pak veti ili stari i verni robovi mogli su iveti relativno dobro. Robovi koji su
posedovali skaldske, brodograditeljske vetine i vetinu uklesivanja runa bili su naroito na ceni. Robovi
su ponekad bili sahranjivani sa gospodarima, pri emu bi im se odsecala glava kako bi i u smrti mogli da
prate svog gospodara. Ovo se zakljuuje na osnovu grobova u kojima je pronaena oprema samo za
jednu osobu, a dva skeleta, od kojih je jedan obezglavljen; inae su jednostavno bili zakopavani u
zemlju. Robovi su mogli biti osloboeni, tako to bi sami ili uz neiju pomo otkupili slobodu, odradili
je na neki nain, ili tako to bi im je gospodar poklonio. Meutim, status slobodnog oveka su dobijali
tek njihovi potomci, i to ako su se generacijama zadrali u istoj zajednici. Gotovo nikad nisu posedovali
zemljite, pa su se zapoljavali kao sluge, ili su odlazili u ekspedicije kako bi zauzeli neku zemlju.
Slobodni ljudi su svi koji nisu robovi i oni su kima druva. Ne zna se mnogo o razliitim slojevima,
ali se zna da su zakoni bili drugaiji prema klasama. Glavna privreda im je bila poljoprivreda, osnovne
zajednice su porodica i lokalne zajednice. Imali su pravo uea na skuptinama i pravo noenja
oruja. slobodni ljudi su se mogli udruivati u takozvane felag, druine koje su obuhvatale vlasnike
broda, trgovce ili ratnike, a koji su imali tu dunost da se prema svojim sadruzima ponaaju kao prema
porodici i ak podignu nadgrobni spomenik ukoliko je to neophodno.
ene su u vikinko doba dobile priliku da budu veoma potovane, budui da su one ostajale na imanjima
kada bi mukarci otili u ekspedicije; mnoge udovice su takoe bile potovane. O deci se veoma malo
zna, osim da se od njih veoma rano oekivalo da preuzmu deo kunih poslova; dejih grobova nema

Lokalne zajednice su bile demokratine, davale su pravo glasa na skuptinama, ali vee pravo su imali
bogati, i bile su statine. Odnosi u zajednici su bili esto promenjivi. Lokalna zajednica je jako vana,
pored porodice. To se ogleda u skuptinama i raznim udruivanjima.
Vanlokalne zajednice: bogatstvo se sticalo pohodima (kolonizatorski, pljakaki...). Dobrostojei
slobodni ljudi su mogli sami ii u pohode, a slabijestojei su bili u slubi bogatijim. Mogli su se baviti i
trgovinom, unutar i van zemlje. Vikinki pohodi se uglavnom odnose na one van Skandinavije. vedski
istoriar smatra da su runski zapisi tragovi koje su ostavili oni koji su se obogatili u pohodima.
Kraljevstvo - Dansko kraljevstvo je formirano neprosredno pre poetka 9. veka. Norveko
kraljevstvo je formirano krajem 9. veka. vedska se konsolidovala kao kraljevstvo i svoje ujedinjenje
doivela u 12. veku, ali i u 11. veku jedan kralj vlada bitnim delovima. O kraljevskoj vlasti se zna da je
bila centralizovana, na ta su uticali hrianstvo i trgovina.
VIKINKA NASELJA
U Danskoj su zbog reljefa zastupljenija sela, najpoznatije nalazite sela je Vorbasse. Otkriveni su
tragovi ljudskog stanita jo iz 1. veka nove ere. Ovo naselje se pomeralo. Ne zna se tano zato su se
pomerala naselja (mogu razlog je poljoprivreda). Krajem vikinkog perioda se ovo naselje ustalilo i
isto tako se ne zna zbog ega se ustalilo. Ne postoje sauvane kue, postoje samo tragovi u zemlji.
Skoro sva imanja su imala bunare, koji su bili pristup sveoj vodi, i tipine ukopane kue. One su bile
praktine za izgradnju, a i zemlja je bila dobar toplotni izolator. Bila je dominantna stoarska privreda,
a kasnije se sve vie uzgajaju usevi. Od useva se najvie gajio jeam, ovas, ra, graak, pasulj, kupus.
Nije sigurno, ali se pretpostavlja da je zemlja obraivana nekom preteom pluga, a ne plugom. Od stoke
je bila uobiajena krupna stoka, svinje, ovce, guske, patke, kokoke. Merenjem kostiju je utvreno da su
ivotinje tada bile znatno manje nego danas. Jelo se meso, od kravljeg mleka su se pravili mleni
proizvodi, gajile su se pele i med je bio jedini zaslaiva. vedska i norveka naselja su slina kao u
Danskoj u neplaninskim predelima, zbijena. U planinskim krajevima su dominantna razbacana,
pojedinana imanja. U Norvekoj je poznato nalazite imanja Ytre Moa. Nalazi se na Zapadnoj obali.
Napravljena je njegova rekonstrukcija. Imanje je iz 9. ili 10. veka. Zgrade etvorougaone, spolja
obloene kamenom, untura drvetom. Svaka zgrada je imala svoju funkciju. Norveka privreda je
zasnovana na uzgajanju stoke, zastupljena je krupna stoka, ovce i koze. To manje-vie vai i za vedsku.
Naeno je jo jedno imanje, koje se zove Borg u Severnoj Norvekoj, na ostrvu Vestvgy. Ovo je
imanje bogatog oveka, za razliku od Ytre Moa. Najverovatnije su i ljudi i ivotinje bile u jednoj zgradi.
TRGOVINA I GRADOVI
Razvoj trgovine je bitan u ovom periodu. Trgovinom se smatarala i razmena dobara. Bitan je novac,
posebno arapski srebrenjaci, koji podstie trgovinu. U Skandinaviji je naeno vie od 1000 zakopanih
blaga. Materijalne vrednosti su zakopavane da bi se sauvale. Retko su zakopavane u grobnice, jer su
esto bile pljakane. Zakopana blaga se sastoje od nekoliko predmeta do 8-9kg. Najvee vikinko blago
je naeno u Engleskoj, 40kg srebra. Najvei broj trgovakih putovanja se obavaljalo leti, putovanja su
bila duga, mogla su potrajati i do nekoliko godina. U Skandinaviji su sajmovi odravani zimi, zbog
lakeg putovanja. Trgovaki gradovi:
Danska: Hedebi se prvi put pominje 804. godine. Grad je vrsto bio povezan sa kraljevskom vlasti.
Napadan je i osvajan nekoliko puta. Ansgar je 850. godine podigao prvu hriansku crkvu u Hedebiju.
Imao je polukrune zidine oko grada. Imao je i zatitu luke. Grad je bio ispresecan ulicama pod pravim
uglom, poploanim drvetom. Kroz grad je tekao kanal. Utvrenje Holuburg je sluilo da se skloni

stanovnitvo ukoliko grad bude napadnut, pre nego to je izgraen zid. Znaaj Hedebija je opao
poetkom 11. veka, polovinom 11. veka naselje je naputeno, pretpostavlja se zbog toga to je luka bila
plitka.Kako je opada znaaj Hedebija, rastao je znaaj lezviga.
Drugi bitan grad se nalazi u vedskoj i zove se Birka. Nastala je najverovatnije krajem 8. veka.
Naputena je oko 975. godine. Nije poznato zato je Birka naputena, pretpostavlja se da je porastao
nivo vode, pa nije moglo da se prie brodovima, a samim tim je prestao priliv srebra. Relativno kratko je
bila znaajna, njen znaaj je preuzela Sigtuna koja je osnovana 980. godine. Bila je kraljevski grad, u
njoj se kovao novac. Planski je bila izgraena.
U Norvekoj je znaajan grad Kaupang, nalazi se u Vestfoldu. Osnovan je u 8. veku, ali je zamro oko
900. godine. Nije poznato koji tj. da li je uopte neki grad nasledio njegovu ulogu. Bio je trgovite, a ne
grad. Blizu njega je Skien, koji je oko 1000. godine postao znaajan za trgovinu gvoa, ivotinja i
brusnog kamena. Kasnije bitni gradovi su u Norvekoj Trondhajm i Oslo, u Danskoj Ribe i Orhus, u
vedskoj Stokholm.
UTVRENJA, ORUJE I RATOVANJA
Utvrenja: pravljeni su bedemi i morska zatita u lukama. Sredinom 10. veka pljakanja u Evropi
postaju mnogo manje profitabilna zbog utvrenja. Tada se postavlja pitanje utvrenja u Skandinaviji.
Prvo se prave oko trgovakih centara. Najznaajnija su utvrenja oko Hedebija i Birke. Utvreni su i
danski gradovi Ribe i Orhus. Utvrenje oko Hedebija je polukruno prema kopnu, prema moru
otvoreno. Takva je veina utvrenja. Spominje se i bedem koji se ove Vestergatn iz 10. veka na
Gotlandu.
Pre nego to su izgraeni bedemi koristili su se prirodni zbegovi. Najvea skandinavska tvrava koja se
koristila kao zbeg je Torsbirgen. Utvrenje je imalo kamene zidove, sveukupno duge 2km. Utvrenje je
datirano u kasni rimski period, ali vidljivi su tragovi popravke za vreme Vikinga. Nije tano utvrena
njegova funkcija, pretpostavlja se da je sluilo za sklanjanje stoke, hrane i stanovnitva.
Tvrava Eketorp sa ostrva Oland je rekonstruisana tako da izgleda kao u u srednjem veku ili kasnom
vikinkom dobu. Datira iz kasnog rimskom perioda. Bila je relativno esto naseljena. Oko 400. godine je
popravljena i od tada je tri veka bila naseljena, pa naputena. Kasnije oko 1000. godine je ponovo
naseljena. Danas se koristi kao turistiko odredite. Kue su bile uza zid i u centru. Tvrava je bila
naseljena do 13. veka, pretpostavlja se da nije tvrava za zbeg, nego da je imala vojne svrhe (zatita od
gusara po Baltiku).
Najznaajniji bedem Dannevirke, titi junu granicu Danske. Jedan je od najstarijih u Evropi. Ide od
Hedebija do reke, posle su reke Trene i Eled prirodne granice. Sastoji se iz bedema iz razliitog perioda,
popravljani su. To je kompleks bedema. Sluio je i posle srednjeg veka. Popravljan je sve do sredine 19.
veka. Bedemi ugalvnom imaju oko 30km. Prvi najpoznatiji bedemi su iz 737. godine severno od
Hedebija. U to vreme Danci su imali monog kralja Ongendusa, koji se snano protivio uvoenju
hrianstva. Pretpostavaljva se da izgradnja bedema ima veze sa tim. Ovakav bedem ne moe da igradi
slaba drava, ve samo jaka drava koja ima centralnu vlast. U to vreme je poela najezada Saksa i
Slovena, pa je moda i to razlog izgradnje.
Osnovne tvrave na teritoriji Danske: Aggersborg, Fyrkat, Trelleborg, Nonnebakken. Ne znaju se
tani razlozi izgradnje, ni kada su izgraene, zato su tako kratko koriene. Postoje sline tvrave u
Holandiji i Belgiji, okrugle su, to nije ba tipino, sluile su kao uzor skandinavskim. Pretpostavlja se
da nisu samo vojne svrhe, naeni su tragovi svakodnevnog ivota. Strateki su rasporeene za odbranu
zemlje od neprijatelja, bili su blizu puteva. Plavozubi je bedemima lakse kontrolisao situaciju unutar
zemlje dok je imao problema sa stanovnitvom. Krajem 10. veka Danska je zapala u krizu,
prouzrokovanu smanjenjem priliva srebra, pri tom je izgubila i Norveku, pa samim tim i te prihode.
Uvoenje hrianstva isto utie, kao i uvoenje sistema poreza.

Oruje i ratovi: pretpostavlja se da je prinudna regrutacija vrena samo kada je bila u pitanju odbrana
drave. esto su se slobodni ljudi udruivali, vikinki pohodi su bili dobrovoljni (felag). Od oruja su
esto koristili: maeve, sekire, koplja, strele, kamenje. Korieni su i katapultovi. Za odbranu:
titovi, verinjaa, kaciga, oklop. Ranici nisu sahranjivani sa orujem i opremom. U pomorskim
bitkama su znali da poalju zapaljen brod na neprijatelja.
Maevi su najbitniji od oruja. Imalu su skoro metar duine. Bili su jednosekli, a kasnije i dvosekli.
Imali su leb u sredini (udubljenje) da bi se smanjila teina, a poveala efikasnost. Kvaliltet maa je
bitan. Balak je pravljen u Skandinaviji. Status vlasnika i dekoracija balaka zavisi od kvaliteta. Noeni
su u koricama od drveta i koe, postavljene tkaninom ili vunom. Korice su mogle biti bogato ukraene.
Sekire su dosta koriene, bile su efikasne u borbi. Norveki zakoni su krajem vikinkog doba su vie
cenili maeve i koplja. Ima dosta nalaza sekira, ali se ne zna da li su bile ratntike ili samo alat. Koplja
su dosta koriena i duga i kraa.
titovi su bili veliki i orkugli, ofarbani jarkim bojama. titili su ratnika od brade do kolena. Pravljeni su
od drveta, ivice su ojaavali metalom. O vojnoj odei se malo zna, jer je propadljiva. Pronaena je samo
jedna verinjaa. Pronaena je i jedna kaciga u jednoj grobnici, imale su zatitu za vrat i nos. Vikinzi su
bili spretni ratnici. Voa je iao napred pored barjaktara, bio je okruen telohraniteljima. Nisu se borili
na konjima. Sposobni su bili da iskoriste prednosti terena. Kopali su jarke, menjali teren, gradili
utvrenja na licu mesta ili koristili ve postojea. Brzo su delovali, retko su ili u duge opsade. Iznenada
su se pojavljivali, brzo zavravali posao.

UMETNOST
Vizuelna umetnost se esto zasniva na kontrastima, boje najee, crtanje je formalizovano (nije
naturalistiko). Nalazila se na upotrebnim predmetima. Umetnost nalazimo na odei, broevima,
brodovima, oruju, sankama, konjskoj opremi, zgradama, runskom kamenju (najvei broj na Gotlandu),
posuu, peharima, zidnim ukrasima (tapiserije). Skulptura se javlja u obliku ivotinjskih glava (kacige
i kola). Veina ukrasa je obojena. Predmeti su od drveta, kamena, metala. Dekoracija je bila izrezbarena
i uklesana. Boje: crna, bela i crvena (smea, uta, plava i zelena). Koriene su jarke i snane boje,
izbledele vremenom. Odea i kuni tekstil su esto farbani.
Dominantni motivi koji su se crtali su: stilizovane ivotinje, prilagoavane iz rimskog perioda (zmije,
ptice), biljni motivi su retki pre polovine 10. veka, kasnije se ire pod uticajem Evrope, ouvano je malo
predstava ljudi koje nisu stilizovane kao ivotinje i biljke (bili polunaturalistiki). Javljaju se na
runskom kamenju, esto u religijskim obredima (Gotland) brod sa razvijenim jedrom i ratnicima (put
Valhale), Odin na konju (slike su hronoloki povezane). Grafiti u vidu poruka (rune na tapiima),
drvena crkva u Norvekoj ima vrata sa izrezbarenim reljefom, kamen iz vedske Ransun, sa crteom
Sigurda zmajoubice (sv. ore), kamen podigla Sigrid, koja je dala i da se izgradi most; na slici kada
Sigurd ubije zmaja, kuva njegovo srce, pa postaje nemut kada lizne kap krvi.
VIKINKA PUTOVANJA

Putovanje brodom je bre nego kopnom. Adam iz Bremena pie da se od Skonea do Sigtune putuje
brodom pet dana, a kopnom mesec dana. Putovanja kopnom: hodanje i kola, a zimi skije i sanke. Teren
je esto bio vlaan, nailazilo se na jezara koja su ree premoavana ili su se prelazila plovilom. Putevi i
gazevi su pravljeni u kamenom dobu, a prvi mostovi su iz Vikinkog doba, naeni su u Danskoj (10.
vek). Najvei i najstariji most je most u Danskoj Ravningbroen, on je naen blizu Jelinga na Jitlandu.
To je most preko doline reke, a sluio je i u vojne svrhe. Dendrohronologijom je utvreno da je most iz
979. godine. Sagraen je od hrastovine, dug 800m, irok 5.5m. Vie od 1500 debala ga je nosilo, bio je
1.5 iznad zemlje. Korien je samo nekoliko godina, to je utvreno po tome to nikada nije popravljan.
Sagraen je za vreme Harolda Plavozubog. Verovatno je kralj naplaivao mostarinu, a moda i nije, zato
to se izgradnja smatrala hrianskim delom. Za Skandinaviju je tipian poljunan put, malo izdignut
od zemlje, najpoznatii takav nasip je Jarlabanke bru (po oveku koji ga je sagradio). Nalazio se u
Centralnoj vedskoj. On je iz druge polovine 11. veka. Dug je oko 150m, irok 6.5m. Napravljen je
preko movarnog zemljita. Mostovi i ljunani putevi su bili znaajni za kolski prevoz. Kola su se
koristila za prevoenje ljudi i robe. Najpoznatija kola koja su naena u Skandinaviji su naena u
Norvekoj, Oseberg. Naena su u brodu u kome je sahranjena jedna ena. Ona nisu bila u upotrebi,
napravljena su da bi se sahranila sa enom. Kola su vukli konji ili volovi, koriena su samo tamo gde je
put bio dobar. Koristile su se skije, sanke, klizaljke, krplje. Skije su prikazane na jednom kamenu u
vedskoj (vizuelni dokaz). U grobnici Oseberg su pronaene sanke za prevoz ljudi i stvari, vukle su ih
ivotinje. Klizaljke su se pravile od kosti konjske noge, kost se uglaa i probue se rupe da bi se vezale
za obuu. Krplje su verovatno bile od koe i sluile su da noge ne propdaju u sneg.
to se tie putovanja vodom, postoje razne varijante brodova, zavisi od materijala i funkcije brodova.
Uglavnom su kombinovali jedrenjake i vesla. Najznaajniji su iz grobnice Oseberg i Gokstad i pet
brodova koji su pronaeni u moru kod mesta Skuleleu u Danskoj, namerno su postavljeni da bi se
zatitio ulaz u luku. Tih sedam brodova su najznaajniji pronaeni brodovi. Oseberg je naen 1904.
godine, a Gokstad 1880. Utvreno je da je Oseberg zakopan 834., a Gokstad izmeu 900-905. godine.
Svi brodovi imaju slinu grau: preklopna graa, trup broda, pramac, krma. Brodivi su pravljeni tako da
jaina broda bude proporcionalna fleksibilnosti. Birali su i sekli drvo tako da bude lako, a fleksibilno,
velike koliine drveta su otpadale da bi dobili potrebni oblik. Brodom se upravljalo kormilom koje se
nalazilo na krmi. Imali su jedra, mogla su da se podigne i spuste, rairi i savije. Koristili su i sidro. Po
konstrukciji brodovi se dele na ratnike i putnike, trgovake i teretne.
Ratniki i putniki brodovi su bili plitki i uski. Oni koji su pronaeni bili su napravljeni od hrastovine.
Imali su katarku koja moe da se die i sputa. Imali su kombinaciju jedra i vesala. Oseberg i Gokstad
spadaju u ovu vrstu brodova, ali nisu tipini ratniki. Oseberg se sada nalazi u vikinkom muzeju u Oslu.
Iskopan je u delovima, pa je rekonstuisan. Gokstad je manje ukraen, jednostaviniji je, malo iri i nije
toliko plitak.
Skulelu brodovi su manje ouvani, ali njihove replike su pokazivale da su bili bolji za upotrebu od
Oseberga i Gokstada. Trgovaki i teretni su po konstrukciji drugaiji od ratnikih i putnikih. Imaju
palubu, iri su, imali su fiksne katarke, bili su jedrenjaci, a neki su imali i vesla. Najbolje ouvani su
Skuleleu 1 i 3. Na replikama je isprobano koliko tereta moe da ponese (20t). Njihova konstrukcija je
bila funkcionalna. Svi su imali kormila sa desne strane krme. Replike se zovu Suga Siglar i Roar Ege.
Nalaze se u vikinkom muzeju u Danskoj. Plovili su du obale, kao i veina starih naroda. Nou nisu
plovili, esto su izlazili na obalu. Ne zna se kakve su sisteme navigacije koristili, ali pretpostavlja se da
je to bio poloaj Sunca. Pretpostavlja se da je u Vikinkom dobu napravljeno dosta kanala kao to je
Kanhave na ostrvu Samso u Danskoj. Ovaj kanal je dug 500km, irok 11km. Bio je za relativno plitke
brodove, a dendrohronologijom je datiran u 726. godinu.
VIKINKA EKSPANZIJA

Razlozi ekspanzije:
- Skandinavija, odnsno Danska je bila prenaseljena
- Narod je bio siormaan
- Ljudi naputaju Norveku, jer se ne slau sa politikom Lepokosog
- Meunarodni razlozi: veze sa ostalim dravama
To su sve pretpostavke.
U 8. veku su interni pohodi. U 9. su pohodi na Englesku, deo kotske, deo Islanda i srednja
Skandinavija. U 10. veku je kolonizacija, ostatak Islanda i mali deo Rusije. U 11. veku pohodi na deo
Engleske i junu Siciliju. esti pohodi su bili na zapadnoevropsku obalu, predeo oko Crnog mora, ali tu
nisu ostavili nikakav uticaj. to se zapadne Evrope tie, prvi zabeleen kontinentalni napad je bio 810.
godine, to je bila Frizija. esto je bilo sitnih napada, pljakali su samo i nisu se zadravali. Franako
carstvo je 843. godine bilo podeljeno na tri dela: Ludvig, Lotar i Karlo elavi su bili kraljevi. Oni
angauju Vikinge kao plaenike da smetaju jedni drugima. 845. godine su opustoili region oko Sene i
Pariz, tu je Karlo elavi platio veliku sumu da se povuku, ali ih je na putu zadisila bolest i umrli su svi.
Ne zna se ko je pod ijom komandom radio. Vikinki napadi su se nastavili po Zapadnoj Evropi. Sistem
utvrenja je poboljan, pa se krajem 9. veka zavrava "zaltno doba" napada, odnosno ekspanzija u
zapadnoj Evropi. U Bretanji su poraeni 937. godine. Ostali su u Normandiji, tamo su se najdue
zadrali, a posle su se preusmerili na Englesku.

EKSPANZIJA U BRITANIJI
kotska i ostrvo Man - u te krajeve su uglavnom stizali Vikinzi iz Norveke. Zemlja i klima je slina
kao na zapadnoj obali Norveke. Bila su najprofitabilnija vikika podruija. Ne zna se kada je poela
ekspanzija, ali se zna da je prethodno stanovnitvo bilo hriansko. Toponimi i jezik na etlandskim i
Orkniskim ostrvima ukazuju da su Vikinzi uspostavili apsolutnu vlast. Ne zna se ta se desilo sa
lokalnim stanovnitvom. Toponimi se dosta koriste kao izvori, a pored njih i imanja, zakopana blaga.
Koncentrisali su se na obalska podruija. Ni u kotskoj, ni na ostrvu nisu postajala urbana naselja pre
dolaska Vikinga, a ni kada su oni stigli. Mada je bilo vanih sedita voa, odnosno velikih imanja. Nisu
kovali novac, osim na ostrvu Man prvom polovinom 11. veka. Naene su narukvice koje su sluile kao
sredstvo plaanja, datiraju iz perioda prve polovine 10. veka do prve polovine 11. veka. Na Orniskim i
etlandskim ostrvima su iveli Pikti, ali je ostalo veoma malo njihovim toponima, veina su
skandinavski. Politiki Orkniska ostrva su pripdala Norvekoj do 1468. godina, a etlandska do 1469.
dok ih danski kralj nije poklonio kao miraz Engleskoj. Naeno je nekoliko vikinkih imanja, a jedno od
najpoznatijih je na etlandskom ostrvu Jarlshof. To je nalazite vie naselja iz razliitih perioda, izmeu
ostlog i vikinka. Nain ivota: osnovna privrdna grana je poljoprivreda, ali s vremenom je i ribarenje
postalo znaajno, postoji nalazite vikinkog pogona za preradu ribe. Ostrvo Man ima strateku poziciju,
dugako je 50km, iroko 15km. Ima dosta nalaza, ali malo pisanih dokumenata. U 9. veku je formirano
kraljevstvo Man, to je bilo sredite drave. To kraljevstvo je trajalo od 9. do 13. veka, s tim to nije
izvesno da je uvek bilo samostalno. Pretpostavlja se da je najee bilo pod kontrolom Norveke.

Toponimi ukazuju da je bilo mnogo emigranata. Mnogi su govorili norenski i keltski, ali kasnije ipak
keltski ostaje kao dominantan.
Orknijska ostrva Mnogi pronaeni novii i njihove skupine svedoe o bogatstvu koje su Vikinzi
akumulirali, naroito na Orknijskim ostrvima. Posebno znaajan vikinki uticaj na njima zapaa se po
tome to su gotovo svi toponimi skandinavski, kao i to da se poseban dijalekat norvekog nornski
zadrao sve do 18. veka. Ova ostrva su bila skandinavska sve do 1468/9, kada ih je kralj Kristijan I od
Danske dao kralju Dejmsu III od kotske kao miraz svoje erke Margrete. Na Orknijskim ostrvima je
iskopano nekoliko vikinkih farmi, koje su veoma liile na one u Skandinaviji. Osnovno zanimanje
naseljenika je bila poljoprivreda, a kasnije je ribolov postao zastupljeniji zbog veoma bogatih lovita.
Ne zna se tano kada je hrianstvo dolo na ova ostrva, ali to se verovatno desilo postepeno
tokom 10. veka, kada su naputani paganski a usvajani hrianski naini sahranjivanja, dodue sa
poznatom skandinavskom formulom natpisa.
Irska - Irsko Vikinko doba je poelo 790. godine, a zavrilo se 1170. godine kada su Englezi zauzeli
Dablin. Ima dosta pisanih izvora, arheolokih nazalita i toponima. Glavna privredna grana je trgovina.
Dosta su pljakali manastire i zaraivali kao plaenici lokalnih voa. Tradicionalna vikinka ekonimija
je due opstala u Irskoj, verovatno zato to je Irska bila mnogo nestabilna.
Istorija Vikinga u Irskoj se deli na etiri faze koje su paralelne i zavise od dogaaja u drugim
podruijima ekspanzije.
1) 795-830. godine:
Odlikuje se brzim i kratkim napadima na manastire na ostrvima i oblaskim podruijima. Prvo su
napadali severozapadnu obalau, krajem 8. veka. 812/13. su stigli do jugozapadne obale, a do 820. su
obili celo ostrvo. Uglavnom su pljakali manastire zbog velikog bogatstva. U Irskoj tada nije bilo
gradova koji su mogli pljakati. Manastirske zajednice su tada bile i politiki i ekonomski centri. Neki
manastri su bili dobro organizovani da preive napad, ali su opet bili meta pljakaa. Nasilje nisu vrili
samo Vikinzi, ve i samo stanovnitvo Irske. U prvih 25 godina se belei 26 napada Vikinga i 87 napada
domaeg stanovnitva. Irska zajednica je ratoborna. Razlog sukoba je podeljenost na mnogo malih
kraljevstava koja su bila sukobljena.
2) 830-902. godine:
Oko 830. godine vikinki pohodi su postali masovniji i u drugim podruijima npr. Franako carstvo,
Engleska, mnogo vei broj ljudi je dolazio i pljakana su vea podruija. 841. godine poto su Vikinzi
prezimili u Irskoj, osnovali su utvrenja u Dablinu i u Anagastanu, severnije od Dablina. TO se uzima
kao godina poetka naseljavanja Irske. Vojska se tada uveala. 845. su napadi bili na vrhuncu i osnovana
je jo jedna baza Lough Ree. Pretpostavlja se da su mnogobrojne vojske bile nezavisne, odnosno
zasebne. esto su voene borbe izmeu Vikinga i irskih kraljeva, ali i izmeu samih Vikinga. Nisu
osvnojena neka vea podruija, s obzirom na brojnu vojsku. Osnovane su mnoge baze na obali. Od svih
utvrenja najvaniji je Dabilin. Krajem 9. veka pritisak Iraca raste i jedan broj Vikinga naputa Irksu. U
drugoj fazi Vikinzi su bili kao trgovci u Irskoj. Zakopana blaga svedoe o velikim prilivima
dragocenosti. Pretpostavlja se da su vrene transakcije, ali nema podataka.
3) 914-980. godine:
Novi naleti i nova pljakanja. Veliki broj flota dolazi, to su bile nekordinirane druine. Vikinzi su
verovatno doli iz Severne Engleske i kotske. Mogue je da su neki doli i iz kontinentalne Evrope.
Irski kraljevi su se suprotstavljali Vikinzima, ali nisu bili dovoljno stabilni. Ponovo su naseljena
utvrenja, 917. godine Vikinzi ponovo utvruju Dablin. Pokuali su da uspostave kontrolu nad itavom
Irskom. Hteli su da se domognu vlasti u Jorku, uspeli su, ali samo na kratko. Trgovina je dovela i do
osnivanja drugih gradova, kao to je grad Limerik. Do polovine 10. veka Dablin je cvetao i Vikinzi su
vladali do 980. i tada gube kontrolu. Plaaju danak Ircima. Ostali su u Dablinu i bavili su se trgovinom.
4) 980-1170. godine:

U ovoj fazi Vikinzi su se potpuno integrisali u irsko drutvo, to se vidi po umetnosti. Zna se da su irski
vladari preuzeli kontrolu nad trgovinom. Veliki je broj brakova izmeu Vikinga i Irica. 1170. godine
Irska pada pod englesku vlast.

EKSPANZIJA U ENGLESKOJ
Engleska je bila najbolji izvor prihoda za Vikinge. Od 1018. do 1042. godine. Engleska je bila pod
danskom krunom, sa izuzetkom od nekoliko godina. To je najuspenija vikinka eskpanzija. Engleska je
bila dosta razvijena, pa ima dosta izvora. Moe da se izvoji nekoliko perioda, slino kao u Irskoj.
U prvom periodu pljakali su, osvajali, naseljavali. 830. godina poinju vei napadi na Englesku. Te
druine koje su napadale dolazile su iz Danske, pa su napadale junu i istonu Englesku. Engleska tada
nije bila ujedinjena, ve podeljena na nekoliko kraljevstava: Mersija, Istona Anglija, Nortambrija,
Veseks, Vels. Kraljevstva nisu bila ujedinjena sve do 927. godine, sa izuzetkom Velsa. Na poetku su
vrili brze napade i odlazili. Dolazili su iz Skandinavije, Irske, kontinentalne Evrope. Prvi zabeleen
zapis da su Vikinzi preuzimili u Engleskoj je iz 850/51. Ubrzo su poeli da napadaju i unutranjost. 865.
godine u Englesku je dola velika paganska vojska, to je poetak nove faze ekspanzije u Engleskoj.
Pretpostavlja se da je vojska imala od 2000 do 3000 vojnika. Preuzimali su u Istonoj Angliji, naredne
godine su preli u Nortambriju, gde je bio graanski rat i zauzeli Jork. Uspostavili su primirije sa
Nortmabrijom, traili su novac za povlaenje. U Jorku su postavili vazalnog kralja. 866. su osvojili Jork,
a 870. krenuli da osvoje Veseks, ali nisu uspeli. 871. je zabeleeno da je voeno devet velikih i brojne
manje bitke izmeu Vikinga i kralja Veseksa, poginulo je dosta velikaa sa obe strane. Narednih
nekoliko godina su napadali i osvajali. 873. godine su bili u Nortambriji. Velika vojska koja je dola
865. se sve vreme kretala u celini. 874. godine Vikinzi su prezimili u Reptonu i vojska se podelila, ne
zna se tano zbog ega. Podelila se na dva dela. Jedan deo vojske je sa voom otiao u Nortambriju,
tamo su prezimili, na prolee je osvojili, pljakali. 876. godine Vikinzi se naseljavaju u Nortambriji.
Drugi deo vojske naputa Mersiju, prelazi u Veseks. Tu su uspeli da pobede kralja Alfreda 875. godine.
878. godine Alfred okuplja vojsku, pobeuje Vikinge i uspeva da vrati svoje teritorije. Repton je
znaajno vikinko nalazite u Engleskoj. Oko crkve se nalazi polukruni bedem, a u blizini je naeno
nekoliko vikinkih grobova, pretpostavlja se voa. Izvan bedema su naene kosti 250 mukaraca. Alfred
Veliki je umro 899. godine, ali to nije prouzrokovalo nestabilnost. Njegov naslednik Edvard je osvojio
itav region do Nortambrije. 920. godine Edvard je proglaen kraljem Nortambrije. U tom periodu,
pevlast kralja nije dugo potrajala. U narednih 30 godina su se smenjivali kraljevi Engleske i Vikinzi.
954. godine je okonan period smenjivanja vlasti, Englezi uspostavljaju stabilnu vlast. Poslednji vikinki
kralj je Erik koga su proterali iz Engleske. Danski zakon nikada nije bio politiki entitet, to je samo
teritorija gde su Englezi potovali skandinavske zakone. Uticaji Vikinga su veliki, ali ne i dugotrajni.
Vikinzi su zasluni za razvoj Dablina i Jorka, postoji dosta ulica koje nose skandinavska imena, ima
dosta skandinavskih pozajmljenica u Engleskoj (knife, take, window, egg, die). Takoe postoji i dosta
toponima sa skandinavskim sufiksima koje oznaavaju deo terena. Jedan od najznaajnijih nalaza je
blago od 40kg. U ovom podruiju je naeno izmeu 20 i 30 vikinkih grobova. Tu ima i ena, dokaz da
nisu samo ratnici bili prisutni. Krajem 10. veka se javlja problem sa prilivom srebra. Priliv prestaje 970980. godina. Verovatno su trgovci sa istoka prestali da trguju sa Vikinzima. Tada je i umro kralj Edvard
978. godine, ubijen je. Vikinzi se 980. ponovo pojavljuju u Engleskoj. Opet pljakaju june obale
Engleske. Od kraja 10. veka danska vojska je ponovo u ofanzivi u Engleskoj. 1013. je Sven Dvobradi
doao u Englesku sa ciljem da je osvoji i uspeo je. 1014. on umire i nasleuje ga njegov sin Knut. Tada
se vraa engleski kralj iz Egziola i proterava Knuta. On se vraa u Dansku i 1015. se ponovo vraa u
Englesku i pobeuje kralja, ali tako da podele zemlju. 1016. engleski kralj umire i Knut ostaje jedini

vladar. Knut je Engleskom vladao tako to je podelio Englesku na etiri kraljevstva. Oenio se enom iz
engleske kraljevske loze. 1018. godine se Knut vratio u Dansku da i tamo uvrsti svoju vlast, jer je umro
danski kralj. Kao svog zamenika ostavlja upravnika Istone Anglije. U Danskoj je uvrstio svoju vlast,
1028. godine je osvojio i Noveku, a 1027 se kralj kotske preklonio Knutu. itavo Britansko ostrvo,
osim Velsa, je pripadalo Knutu.
Knut je umro 1035. godine. Tad poinje pad njegovog kraljevstva, jer su postojale dinastike borbe.
1066. godine norveki kralj Harald Hardrode pokuava da osvoji Englesku, poraen je u bici kdo
Stamfordbrida. Iste te godine u bici kod Hejstinga Viljem Osvaja pokoreva Englesku.
Island je vana skandinavska kolonija. Tu nisu imali ta da pljakaju. Ne zna se kada je poelo
naseljavanje na Islandu. Islandske sage daju veliki broj informacija. Naselja se nalaze samo na obali.
Drugaija je klima i reljef od onoga na ta su oni navikli. Pruale su se dobre prilike za bavljenje
poljoprivredom u priobalskim naseljima i fjordovima. Pretpostavlja se da je u ono vreme na severu bila
klima blaa nego danas. Stanovnici su se uglavnom bavili poljoprivredom. Island nije imao jednog
vladara, ve seoske demokratije ili republike. Island je vulkansko poluostrvo, nalazi se izmeu evropske
i amerike kontinentalne ploe. Najvaniji islandski izvori su Isledndigabok (1120-30) i Landnambok
(12. vek). Island je jedini primer gde se sami Skandinavci bave svojom istorijom. Zna se da su na Island
dolazili trgovakim brodovima, porodice sa pokustvom. Island je imao svoju skuptinu Alting koja se
sastajala jednom godinje. Island je 1262-1264 priznao formalnu superformaciju Norveke. 1380. kada
je Norveka pala pod Dansku, pada i Island. I ostao je pod danskom krunom sve do 1944. godine.
Ferojska ostrva se sastoje od 18 ostrva vulaknskog porekla. Klima i reljef su sliniji Islandu.
Dominantno je stoarstvo. Glavni izvozni proizvod je ovije runo. Kasnije postojae znaajna riba. Ima
puno panjaka, ribe, ptica. Malo podataka o naseljavanju i da li je bilo nekog pre Skandinavaca. Mogue
je da su neki doseljici doli iz podruija gde se govori keltski, to se pretpostavlja zbog toponima. Najvie
kontakata su imali sa Norvekom i Velikom Britanijom. Kao i Island pada pod Norveku, zatim pod
Dansku. Danas su pod Danskom, ali imaju iroku autonomiju. Govori se ferjarski i danski. Grenland postoji predanje da mu je ime dao Erik Crveni. Juni deo Grenlanda je juniji od Islanda. Skandinavci su
naseljavali taj juni deo. Vei deo Grenladna je pod snegom i ledom, osim june oblae i junog dela
zapadne obale u ono vreme. Naseljavanje je dokumentovano u islandskim izvorima 985. godine. Erik
Crveni i jedna grupa naseljavaju Grenland. Tamo su iveli Inuiti. Erik Crveni je naselio juni fjord.
Glavna poljoprivredna grana je stoarstvo. Bavili su se i ribarenjem. Naeni su ostaci crkve u blizini
imanja Erika Crvenog. Kolonizacija Grenlanda je takoe opisana u Islendingabok i Landnamabok.
Grenland je navodno otkriven tako to je brod izvesnog Gunbjerna skrenuo sa krusa. Zemlju je istraio
Erik Crveni pre nego to je poelo naseljavanje sa Islanda 985. godine. Veina Grenlanda je pokrivena
ledom, ali neke obale su plodne, a naroito june, koje su na istoj geografskoj duini kao Bergen, Oslo i
etlandska ostrva. Naziv Grenland (greenland = zelena zemlja) ostrvu je dao Erik Crveni,
nadajui se da e njime privui nove stanovnike. Najvie se uvozilo gvoe, drvo i seme, koji su se
plaali krznima belih medveda i ivim primercima, zatim krznima polarnih lisica, lovakim
jastrebovima, kljovama moreva i narvala, kostima kitova i slinim onime to je bilo dostupno na
ostrvu a traeno na kopnu.Hrianstvo je prihvaeno oko 1000. godine, ali se jo uvek raspravlja da li je
dolo sa Islanda ili iz Norveke. Smatra se da je najranija crkva ona koja je iskopana na imanju Erika
Crvenog, sudei po Sagi o Eriku Crvenom. Oko te crkve je pronaeno 155 skeleta, koji pokazuju da je u
pitanju bio isti tip ljudi kao u Skandinaviji. Paganski grobovi nisu pronaeni, verovatno zato to nije
prolo mnogo izmeu naseljavanja Grenlanda i uvoenja hrianstva. Godine 1261. prihvatili su nadmo
Norveke, a 1380, kao i mnoge druge teritorije, potpali su pod dansku vlast.Zajednica na Grenlandu je
bila osetljiva na sve vrste epidemija i klimatske promene, i, iako je dobro napredovala u vikinkom
periodu, krajem Srednjeg veka je izumrla bez poznatog razloga. Meutim, u neiko trenutku do 1712, u
pokuaju uspostavljanja novih veza sa Grenlandom dansko-norveki kralj je poslao pastora Hansa

Egedea da ojaa hrianstvo, ali sve to je on naao bili su Eskimi, dok su potomci Skandinavaca
odavno nestali. Ipak, veze su ponovo uspostavljene i od 1979. Grenland je danska autonomna pokrajina.
Sledea taka do koje su Skandinavci stigli su Amerika ili Vinland kako su je oni zvali. Ne zna se
tano koji deo su istraili. Pretpostavlja se da su putovali Severnim morem i stigli do Nju Faundlenda.
Naeni su tragovi vikinkih naselja u dananjoj Kanadi. To naseljavanje se nije zadralo. Najpoznatije
vikinko naselje u Americi je u Kanadi Meaclows, rekonstruisano je. Baltik je bitan za Skandinavce. U
nekim mestima su naeni grobovi iz 7. i 8. veka, jo pre vikinkog perioda. Pretpostavlja se da su to
trgovci. Narodi sa dananje teritorije vedske su se naselili na junim i istonim obalama Baltika mnogo
pre vikinkog perioda, o emu svedoe paganski grobovi iz perioda od polovine 7. veka pa do polovine
9. veka, kao i nakit. Nema pisanih izvora iz same oblasti Baltika, ali ima arheolokih, i to u trgovakim
centrima najvie Odenburgu, Alt-Libeku, Trusi, Grobinu, Staraja Ladogi... Postoje ak i tragovi
naselja. Skandinavci su u tim naseljima svakako inili manjinu, jer su dolazili pre svega da trguju.
Mnogi runski zapisi su podignuti krajem vikinkog perioda u seanje na one koji su otili na istok, bilo
da su stradali tamo ili se uspeno vratili. Ovi kontakti su imali velikog uticaja na vedsku, naroito na
njen istoni deo, u kom su naeni mnogi luskuzni predmeti sa istoka. Danci su takoe bili povezani sa
Slovenima, samo Zapadnim. Kada je danski kralj Godfred zapao u sukob sa Franakim carstvom krajem
9. veka, deo Zapadnih Slovena mu je pomogao u bici, dok je deo koji se priklonio Francima Godfred
unitio, naroito poharavi Rerik, koji je tada bio veliki trgovaki centar, i preselivi potom trgovce u
Hedebi. Skandinavci su se venavali erkama prineva Zapadnih Slovena radi uvrivanja politikih
veza protiv Nemaca Harald Plavozubi je bio oenjen Slovenkom, kao i Erik Dvobradi.
Rusija i Vizantija - veski Vikinzi su bili prisutni tamo. Najstariji vikinki nalazi su iz Stare Ladoge.
Ove ekspanzije na istoku su vane, odatle su stizale velike koliine novca i srebra. Luksuzne proizvode
su prodavali na Istok. U Rusiji su dolazili u kontakt sa muslimanskim trgovcima.Istok - Nepovezani
pisani izvori o Vikinzima javljaju se u Rusiji i Ukrajini, ali uz pomo arheolokih zakljuuje se da je
generalno stanje na istoku bilo slino kao i na zapadu. Poprilian broj arheolokih izvora je iz 9. i 10.
veka, kada cvetaju trgovaki centri. Naen je veliki broj arapskih kovanica koje su preko Rusije dolazile
do Skandinavije, kao i ruske grivne ogrlice sa utvrenom koliinom srebra, koje su se mogle koristiti i
kao sredstvo plaanja.U drugoj polovini 9. veka upliv arapskih kovanica prestaje, i nakratko ponovo
poinje u drugoj polovini 10. veka. Razlog ovome jeste nestaica srebra na istoku, zbog ega su se
Skandinavci ponovo okrenuli Zapadnoj Evropi.injenica da su Skandinavci prikupili toliko srebra sa
istoka moe se objasniti trgovinom, ali ne u potpunosti. Naime, glavnih izvoznih sredstava Skandinavije
krzna, meda, voska, ilibara bilo je i na znatno bliim teritorijama, tako da su Skandinavci sigurno
dobijali to srebro i na druge naine. Mogue je da su prodavali maeve svoje ili zapadnoevropske izrade,
ali svakako su nametali plaanje danka lokalnom stanovnitvu u Istonoj Evropi. Takoe su bili
unajmljivani kao plaenici i u vidu kovanica dobijali platu.Arapi i Vizantinci su Skandinavce zvali rusi, i
po njima je, dakle, Rusija dobila ime, navodno kada su trojica brae skandinavskog porekla Riurik,
Sineus i Truvor zavladali tom teritorijom u 9. veku. Tek od 10. veka vladari dobijaju slovenska imena,
a veze izmeu Rusije i Skandinavije su bivale zapeaene mnogim brakovima. Sudei po tome to su
skandinavski grobovi bili zajedno sa slovenskim, ovi narodi su bili u dobrim odnosima. Verovatno su
postojala stalna naselja u blizini Skandinavije, ali to se dalje ilo, to ih je manje bilo, i veinom su bila
samo privremena boravita Skandinavaca koji su trgovali.