VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRITA

TEMA: TRITE AKCIJA I HIPOTEZE O EFIKASNOM TRITU

Mentor:

Student:

Prof. dr Predrag Radovanovi

Milica Jovanovi
Broj indeksa:

12279

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadraj

Uvod ...................................................................................................................................3
Trite akcija i hipoteze o efikasnom tritu .......................................................................4
1. Osnovna obeleja primarnog trista akcija i akcijskog kapitala ...........................
1.1. Osnovna obeleja akcija ........................................................................
1.2. Elementi akcijskog kapitala ...................................................................
2. Vrste akcija ...........................................................................................................
2.1. Obine akcije .........................................................................................
2.2. Preferencijalne akcije .............................................................................
2.3. Derivatne HOV ......................................................................................
3. Sekundardno trite akcija ....................................................................................
3.1. Berze ......................................................................................................
4. Hipoteza efikasnosti finansijskog trita ..............................................................
4.1. Osnovni principi hipoteze ......................................................................
4.2. Dokazi hipoteze efikasnosti finansijskog trita ....................................
Zakljuak ...........................................................................................................................14
Literatura ...........................................................................................................................15

Uvod
Akcijski kapital nastaje urduivanjem kapitala vee ili manje grupe individualnih
kapitalista u jedinstveni kapital. On se formira uplatom, odnosno kupovinom akcija, koje
predstvaljaju pravne potvrde o suvlasnitvu u akcionarskom preduzeu i osnovu za
uee u raspodeli profita koji akcionarsko drutvo ostvari svojim poslovanjem.
Ovakav nain formiranja akcijskog kapitala, koji dovodi do novog i posebnog
organizacionog oblika preduzea u kapitalistikoj privredi, unosi u mehanizam
kapitalistike privrede, u ekonomske odnose kapitalistikog drutva i u rasporedu
stvorenog profita znaajne i veoma interesantne novine i promene.
S obzirom na vanost pojma akcijski kapital za moderno poslovanje, cilj ovog rada bie
da se upoznamo sa tritem akcija.

Trite akcija i hipoteze o efikasnom tritu

1. Osnovna obeleja primarnog trista akcija i akcijskog kapitala
Trita akcija omoguavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbede
sredstva za poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava daju vlasnika prava u
kompaniji, kao i novani tok u obliku dividende. Te korporativne akcije slue
preduzeima kao izvor finansiranja, pored finansiranja dugovnim instrumentima ili
zadranim profitom.
Obine akcije su vlasnike HOV, koje predstavljaju vlasnike udele u preduzeu.
Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzea, banke i druge depozitne i nedepozitne
institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeuju unapred poznati prinos u obliku
kamate, akcije vlasniku ne obezbeuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi
od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala doli emisijom akcija.
Akcije kao sertifikati u suvlasnitvu simbolizuju vlasnitvo nad a) odreenim delom
kapitala i b) odreenim udelom imovine. Sa ovog stanovita analize razlikujemo:

akcionarska drutva kod kojih je u registar upisana veliina osnivakog

akcionarskog kapitala uplaenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo
kom obliku je vlasnitvo akcionarskog drutva, i moe postati vlasnitvo
akcionara samo u sluaju likvidacije akcionarskog drutva i
suvlasnika drutva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika,
bez obzira na oblik i nain tog uea. To podrazumeva da se suvlasnitvo ne
ostvaruje samo uplatom u kapitalu, ve moe biti izvrena i unoenjem odreene
imovine ili prava u to drutvo.

Osnivanje akcionarskih drutava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve

emitovane akcije se nazivaju osnivake akcije, i samo se kod njih prodajna vrednost
Poklapa sa nominalnom vrednou. Svaka nova emisija se vri radi poveanja osnivakog
kapitala, a akcije kojima se to postie nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One se
uvek prodaju po ceni koja je vea od nominalne vrednosti. Ta razlika izmeu nominalne i
prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni viak, i uplauje se u fond
akcionarskog drutva.
1.1. Osnovna obeleja akcija
Specifinosti i razlike izmeu finansiranja putem obveznica i akcija su:

kod vlasnikih instrumenata, kompanije emitenti nisu obavezni da plaaju

dividendu.Ona je promenljiva veliina i zavisi od rezultata poslovanja i odluka
skuptine akcionara, dok kod dugovnih instrumenata emitenti vre isplatu
kamate i glavnice bez obzira na poslovne rezultate.

Obveznice nose nii nivo rizika, atime i nii prinos, a akcije nose vei rizik i,
analogno tome, vei prinos. Ovde treba naglasiti da prihod instrumenata akcijskog
kapitala ine: dividenda i kapitalna dobit, koja predstavlja razliku izmeu tekue
cene akcija i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju.
Akcije nude
investitorima dvodelnu stopu prinosa. Prvi deo je kapitalna dobit, ako se tokom
vremena cena povea. Drugi deo je isplata dividende akcionaru.
Vlasnici akcija imaju pravo glasa, kao to je izbor odbora direktora i vlasnitvo
nad emitentom, a vlasnici instrumenata duga nemaju ni pravo glasa ni pravo
vlasnitva nad emitentima.
Ako kompanija bankrotira, prava vlasnika obveznica na aktivu su starija nego
prava vlasnika akcija.
U sluaju poreskih obaveza, kod instrumenata duga kamata na emitovane
obveznice se tretira kao troak poslovanja, to znai da se za taj iznos umanjuje
neto profit i obaveze plaanja poreza-povlastice za preduzea, a kod vlasnikih
instrumenata se dividenda isplauje iz neto profita na koji je prethodno plaen
porez.
Sekundarno trite akcija se najstroe kontrolie i o njemu se izvetava na svim
tritima HOV.
1.2. Elementi akcijskog kapitala

Sastavni elementi akcijskog kapitala su:

Nominalna vrednost emitovanih akcija je vrednost po kojoj se akcije emituju na

primarnom tritu i registruju u raunovodstvu A.D. Nominalna vrednost akcije
nije jednaka raunovodstvenoj vrednosti, jer se raunovodstvena vrednost menja
na osnovu kapitalnog vika i generisanog profita. Ukupnu nominalnu vrednost
izraunavamo kada broj emitovanih akcija pomnoimo sa nominalnom vrednou
akcije, i obrnuto. Vano je napomenuti da se nominalna vrednost poklapa sa
raunovodstvenom vrednou samo u momentu primarne emisije akcija.
Razlika izmeu nominalne vrednosti i trine cene akcije predstavlja kapitalnu
dobit ili kapitalni viak ili emisionu premiju. Preduzea su zainteresovana da ova
razlika bude to vea, jer time ostvaruju vei iznos sredstava.
Zadrani profit ili nerasporeena dobit je, u stvari, akumulirana vrednost, koju
kompanija ne eli potpuno da isplati akcionarima u obliku dividendi.

S obzirom na to da je zadrani profit najvaniji element akcijskog kapitala, neophodno je

istai sledee:

zadravanje profita podrazumeva smanjenje sredstava za isplatu dividende u

sadanjosti, sa perspektivnim izgledima njihove isplate u budunosti. To znai da
se vrednost akcija kreira na dva naina: po osnovu isplate dividendi i kapitalnog
dohotka, odnosno kroz rast trinih cena akcija;
zadrani profit poveava raunovodstvenu vrednost akcija, tj. Njihove trine
cene,

zadrani profit delom onemoguava isplatu dividendi vlasnicima akcija, ali im ne

uskrauje prava da emituju nove akcije radi prikupljanja kapitala i
zadrani profit ima obeleja internog karaktera, tako da su trokovi u
obezbeivanju sredstava minimalni. Nasuprot tome, nove emisije HOV u malim
serijama mogu prouzrokovati visoke trokove.

2. Vrste akcija
2.1. Obine akcije
Akcionarima su na raspolaganju dve vrste akcija: 1) obine i 2) preferencijalne akcije.
Osim ovih, postoje i tzv. 3) derivatne HOV.
Obine akcije predstavljaju najznaaniji instrument akcijskog kapitala i njihovim
posedovanjem se utie na materijalna i nematerijalna prava.
Obine akcije najpre emituju kompanije na primarnom tritu, aposle njima trguju
investitori na sekundarnom tritu. Sva prava i obaveze akcija se utvruju osnivakim
aktom korporacije statutom.
Svaki vlasnik akcije dobija od emitenta sertifikat ili potvrdu ili elektronski zapis o
posedovanju akcija. To je dokument koji predstavlja dokaz o vlasnitvu akcija, tj. Dokaz
suvlasnitva nad korporacijom. Obine akcije mogu da glase: na ime, na donosioca, po
naredbi, a mogu da budu meovite ili alternativne.
Kada kupuju akcije, akcionari se izlau riziku:

da kompanija loe posluje

da cene akcija ponu padati.

U najloijoj situaciji, akcionari mogu samo da izgube sredstva koja su uloili u kupovinu
akcija, i nita vie.
Kad odbor direktora odlui, vlasnici obinih akcija primaju svoje dividende. Dividenda je
po pravilu, gotovinska isplata koja odrava raspodelu ostvarenog profita meu
akcionarima, srazmerno njihovom ulaganju.
Obine akcije preduzea predstavljaju vlasnitvo ili vlasnike udele korporaciji. Mnogo
je osobina po kojima se obine akcije razlikuju od drugih finansijskih instrumenata, kao
to su:

diskrecione isplate dividendi

status rezidualnog potraivanja
ograniena odgovornost i
glasaka prava

2.2. Preferencijalne akcije

Preferencijalne ili povlaene ili prioritetne akcije su hibridne HOV, sa karakteristikama
obveznice, odnosno obine akcije. One imaju povlasticu, odnosno hijerarhijski vii nivo
potraivanja u pogledu dohotka i aktive kompanije nego obine akcije. Povlaeni
akcionari moraju da prime svoju fiksnu dividendu pre nego to obini akcionari mogu da
prime bilo kakvu dividendu. Kod likvidacije preduzea, potraivanja po osnovu
preferencijalnih akcija bie zadovoljena pre nego to vlasnici obinih akcija prime bilo
kakav prihod. Preferencijalne akcije su dakle hartije od vrednosti koje imaju prednost ili
starije potraivanje u pogledu dohotka, kapitalne dobiti i aktive u odnosu na obine
akcije.
U odnosu na obine, preferencijalne akcije imaju konstantnu, fiksnu dividendu. Ta
dividenda je naznaena kao bilo koji procenat od par vrednosti, ili kao fiksni broj dolara
ili neke druge valute za jednu godinu.
Za razliku od obine akcije, par vrednost preferencijalne akcije je vana, jer se dividende
esto izraavaju kao procentni deo par vrednosti. A par vrednost predstavlja vlasniko
potraivanje prema kompaniji u sluaju steaja.
2.3. Derivatne HOV
Postoji nekoliko drugih hartija od vrednosti koja preduzee emituje da bi finansiralo svojr
poslovanje. Preduzea ponekad emituju garancije koje su dugorona premija po osnovu
emitovane akcije.

3. Sekundardno trite akcija

Sekundarno trite kapitala je trite na kome se trguje dukoronim finansijskim
instrumentima, za razliku od primarnog trita kapitala na kome ekonomski subjekti
mobiliu kapital izdavanjem dugoronih finansijskih instrumenata. Sekundarno trite
podupire primarno trite, jer se investitori lake i ee odluuju za kupovinu
finansijskih instrumenata na primarnom tritu, s obzirom na to da uvek mogu da
obezbede visok stepen likvidnosti posredstvom sekundarnog trita.
Utvrivanje cene i kursa finansijskog instrumenta na sekundarnom tritu istovremeno
znai i utvrivanje prinosa uz podnoenje prihvatljivog rizika. Takoe se obezbeuje
visok stepen likvidnosti, bez znatnijih transakcionih trokova. Istovremeno, trgovina
finansijskim instrumentima omoguava transfer vlasnitva nad preduzeima.
Ponuda akcija na sekundarnom tritu je ponuda akcija neke od kompanija ijim se
akcijama ve jednom izdatim trgovalo, tj. Ponovo kupuje i prodaje. Prilikom transakcija
na sekundarnom tritu akcija , razmenjuju se sredstva izmeu prodavaca i kupaca,
obino uz posredovanje brokera HOV ili kompanije.

Posrednici e pokuati da prodaju akcije iz sekundarne ponude po njihovoj

preovlaujuoj trinoj ceni. Ako firma preplavi trite sa vie akcija nego to su
investitori voljni da kupe, to moe da izazove pad u ravnotei cena svih njihovih akcija.
Korporacije ponekad rukovode prodajama akcija prema pojedinanim grupama, kao to
su njihovi postojei akcionari, dajui im preventivna prava (pravo prioriteta) da kupe
novu akciju.
3.1. Berze
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje obavlja delatnost
organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na
berzanskom tritu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tritu.
Osniva, odnosno akcionar berze moe biti Republika Srbija, domae i strano, pravno i
fiziko lice. Kada lice namerava da stekne kvalifikovano uee, odnosno namerava da
stekne akcije s pravom glasa tako da njegovo uee u kapitalu berze dostigne, pree ili
padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u skuptini
berze, duno je da prethodno obavesti Komisiju koja vri procenu i daje prethodnu
saglasnost.
Berzansko trite je trite na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim
finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu
sa pravilima koje propisuje berza.
Vanberzansko trite je trite na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i
drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje
organizator vanberzanskog trita.
Hartijama od vrednosti moe da se trguje na organizovanom tritu samo ukoliko je
izdavalac, u skladu sa odredbama ovog zakona, od Komisije dobio odobrenje za
izdavanje HOV, odnosno za ukljuenje hartija od vrednosti na organizovano trite.
Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledee poslove:

organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tranje

hartija
odvrednosti;
objavljivanje informacije o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i
drugih podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.

4. Hipoteza efikasnosti finansijskog trita

Hipoteza efikasnog trita zasniva se na tome da su oekivanja na finansijskim tritima

jednaka predvianjima na osnovu raspoloivih informacija. Zasniva se na pretpostavci da
cena hartija od vrednosti na finansiskim tritima u potpunosti odraava sve raspoloive
informacije.
Moemo pretpostaviti da su oekivane budue cene jednake optimalnim predvianjima
na osnovu svih raspoloivih informacija, odnosno oekivanja trita po pitanju buduih
cena HOV su racionalna.
to znai, da e oekivani prinos HOV biti jednak optimalnom predvianju prinosa.

ie = iof
Oekivani prinos HOV i oekivane budue cene nisu poznati, pa jednaine racionalnih
oekivanja ne govore puno o ponaanju finansijskog trita. Zato moramo da iznaemo
jednainu koja ukazuje na sledee: tekue cene na finansijskom tritu bie takve da
optimalno predvianje prinosa date hartije od vrednosti, na osnovu svih raspoloivih
informacija, bude jednako ravnotenom prinosu te hartije od vrednosti. Drugim reima:
na efikasnom tritu, cena HOV u potpunosti odraavanja sve raspoloive informacije.
4.1. Osnovni principi hipoteze
Osnovni principi hipoteze efikasnog trita najbolje moemo predstaviti na primeru.
Ravnoteni prinos HOV, npr. Sintelona je 10% na godinjem nivou, a tekua cena Pt, je
nia od optimalno predviene sutranje cene Pt+1, s tim da je optimalno predvianje
prinosa na godinjem nivou 50%, to je vie od ravnotenog prinosa od 10%. Situaciju
gde je enormno visok prinos, nazivamo neiskorienom profitabilnom prilikom.
To je situacija u kojoj je iof > i*, odnosno optimalno predvianje prinosa HOV vee je od
ravnotenog prinosa - postoji mogunost za ostvarivanje visoke zarade sve dok ponovo
ne doe do izjednaavanja iof i i*. U toj situaciji kupuju se to vie takvih akcija, to
podie tekuu cenu u odnosu na oekivanu buduu cenu i time smanjiti iof . Kada doe
do izjednaavanja iof i i* i kada je ulov efikasnog trita zadovoljen, kupovina akcija
Sintelona e stati a neiskoriena profitabilna prilika prestae da postoji. HOV za koju
optimalno predvianje prinosa iznosi-5% i kod koje je ravnoteni prinos 10% (iof < i*)
predstavlja lou investiciju, jer u proseku ta HOV donosi manju zaradu od ravnotenog
prinosa. Tada bi trebalo prodati HOV i smanjiti tekuu cenu u odnosu na oekivanu
buduu cenu sve dok iof ne doe na nivo i*, kada je uslov efikasnog trita ponovo
zadovoljen. Prethodne solucije efikasnog trita ilustruju sledei obrasci:
iof > i* Pt iof
iof < i* Pt iof
sve dok
iof = i*.
Na efikasnom tritu e biti eliminisane sve neiskoriene profitabilne prilike.

Postoje tri nivoa efikasnosti trita:

slaba verzija efikasnog trita

srednje jaka verzija i
jaka verzija efikasnog trita.

Slaba verzija efikasnog trita podrazumeva da su cene HOV formirane na osnovu

istorijskih informacija relevantnih za kompaniju, odnosno kupoprodajni odnos HOV.
Srednje jaka verzija efikasnog trita polazi od brzine kojom se javne informacije
ugrauju u cene HOV. Javno dostupne informacije o kompaniji se ugrauju u cenu akcije
odmah kako pristiu.
Jaka verzija efikasnog trita podrazumeva da cene HOV u potpunosti odraavaju sve
raspoloive informacije i predstavlja njegovu pravnu, realnu i objektivnu vrednost. Jaka
verzija efikasnog trita podrazumeva da nema informacija koje investitoru omoguavaju
veu zaradu od realne stope prinosa na akciju.
4.2. Dokazi hipoteze efikasnosti finansijskog trita
Dokazi u prilog efikasnosti trita
Dokazi koji idu u prilog efikasnog trita su:

Uinak investicionih analitiara, savetnika, portfolio menadera i investicionih

fondova nam pokazuju da se sve svodi na injenicu ko ima vie sree u
predvianju, a ko ne. Investicioni pikado pokazuje da i jedni i drugi jednako gube
i dobijaju. Pozitivan rezultat u prolosti ne mora da znai da e investitori
savetnici ili investicioni fondovi ostvariti pozitivan rezultat i u budunosti - trite
je nemogue pobediti.
Stohastiko kretanje cena predstavlja kretanja odreene varijable ije se budue
promene ne mogu predvideti, odnosno koje su sluajne. Budue promene cena
akcija bi u svakom sluaju trebalo da budu nepredvidive.
Tehnika analiza predstavlja istraivanje podataka o ranijim kretanjima akcija i na
osnovu toga predvianja buduih kretanja cena akcija. Prema hipotezi efikasnog
trita ova analiza je gubljenje vremena, jer se na osnovu tih podataka ne mogu
predvideti budua kretanja cena akcija.

Dokazi protiv efikasnosti trita

Kod dokaza protiv efikasnog trita polazimo od efekta malog preduzea koji predstavlja
prvu anomaliju na osnovu koje se moe zakljuiti da trite akcija nije efikasno.
Efekat januara poznat je po tome da dui niz godina dolazi do drastinog poveanja cena
akcija u januaru kao posledica prodaje akcija u decembru, jer investitori ele da prodajom

10

akcija i prikazom gubitaka smanje poreske obaveze, a onda u januaru ponovo kupuju
odreene akcije.
Preterane reakcije trita kada objavljivanje nove informacije npr. najave kompanije o
promenama u prihodima u velikoj meri dovede do promene cene akcija. Ovakva reakcija
moe dovesti do ostvarivanja velikih zarada ljudi koji u pravo vreme kupe ili prodaju te
akcije.
Prevelika volatilnost je u tesnoj vezi sa preteranom reakcijom trita, jer promene cene
akcija mogu biti znatno vee nego to je promena njihove stvarne vrednosti.
Obrnuto kretanje ustvari znai da akcije koje su imale niske prinose u prolosti imae
nesumljivo vee prinose u budunosti, i obrnuto. Ovo u stvari govori da akcije nemaju
stohastiki karakter mada su miljenja po ovom pitanju jako podeljena.
Nova informacija nije uvek trenutno inkorporirana u cene akcije. Cene akcija se ne
menjaju uvek uporedo sa objavljivanjem novih podataka, ve one mogu u odreenom
periodu da zadre isti trend kretanja, a to je u suprotnosti sa hipotezom efikasnog trita.

11

Zakljuak
Akcija je hartija od vrednosti koja predstavlja vlasniki udeo u preduzeu. Ona praktino
predstavlja potraivanje prema zaradama i imovini preduzea. Jedan od naina
prikupljanja sredstava finansiranja preduzea je javna emisija i prodaja njegovih akcija.
Trite akcija na kojem se trguje potraivanjima prema zaradama korporacija( akcijskim
udelima) je najpomnije praeno finansijsko trite u manje vie svim dravama sveta koje
su ga razvile. Ono se esto naziva Berza. I sami ste vie puta kao glavnu vest na CNN ili
BBC uli o velikoj promeni cena akcija na berzi. Izmeu ostalog to je mesto na kom se
moe brzo obogatiti uz uslov da imate ili sree ili znanja. U suprotnom brzo moete i
bankrotirati. Cene akcija su vrlo hirovite. Tokom 50-tih godina su beleile konstantan
rast, vrhunac su dosegle 1966, zatim su fluktuirale gore dole do 1973., kada su dostigle
nagli pad. Tokom 1980 dolo je do ponovnog i velikog oporavka kada je i zapoeo
berzanski uspon koji je zabeleio svoj vrhunac 1987 kada je industrijski prosek Dow
Jones iznosio 2772 boda. Iste te godine 19 oktobra berza je doivela Crni ponedeljak
kada je dolo do najveeg pada indeksa u jednom danu tokom cele istorije berze, gde se
indeks strovali za vie od 500 bodova ili 22%. Tokom 1998 krenuo je oporavak trita i
indeks se popeo na 10.000 bodova i nastavio fluktuirati na tom nivou sve do 2001. A
onda napad na svetski trgovinski centar dovodi opet do naglog obaranja cena akcija
uvodei novi period nestabilnosti trita koje se krenulo oporavljati tek 2004. Jasno je da
ovakve fluktacije akcija direktno utiu na bogatstvo ljudi i na njihovu sklonost potronji.

12