1

Dimnjaci su konstrukcije koje slue:

z

Za odvoenje materija u atmosferu (dimnjaci za

dimni gas, dimnjaci za otpadne gasove, dimnjaci
za odvoenje
j vazduha i cevi za sagorevanje
g
j
otpadnih gasova)
Uzimanje
U
a je materija
ate ja iz at
atmosfere
os e e (d
(dimnjaci
jac za
a
usisavanje vazduha)

Oblik dimnjaka je rezultat funkionalnih

zahteva
Zadatak dimnjaka je da obezbede dovoljan
potisak vazduha
Veina je po svom obliku cilindrina ljuska

z
z

Jednozidni dimnjaci sa noseom cevi

Dvozidni dimnjaci sa noseom spoljanjom
cevi i odvojenom, izolovanom cevi za dim
odnosno cevima za dim (dimnjak sa vie
kanala)
Grupe dimnjaka

Kod viezidnih varijanti nosea cev i cev za dim

izloene su razliitim temperaturama
z

cev za dim je potrebno poduno pomerljivo osloniti za

noseu cev
mogue je fiksno oslanjanje u najnioj taki, pri emu se na
vrhu mora konstruisati poduno dilatirana veza

Viekanalni dimnjaci velikog prenika mogu imati

unutranje penjalice i meupodeste, u ovom sluaju
treba voditi rauna o dobrom provetravanju
unutranjeg prostora
7

Kao izolacija u optem sluaju se koristi

mineralna vuna
Minaralna vuna je u obliku protepanih
dueka na pocinkovanom ianom pletivu
debljine 60 do 100mm
Dueci se nepomerljivo polau oko cevi za
dim sa minimalnim razmakom od 3cm, kod
dvozidnih dimnjaka, zbog provetravanja
8

Kod jednozidnih dimnjaka se radi zatite

spoljanje izolacije predvia opivka
najee od aluminijuma debljine 1mm
Dimnjaci se mogu izvoditi i sa vatrostalnom
obzidom
Mogu biti i isti ventilacioni dimnjaci (bez
termikog ili hemijskog optereenja) u obliku
jednozidnih cevi
9

10

z
z
z
z
z
z
z
z

Osnovna cev dimnjaka

Veza za dimni kanal
Kompenzatori
Okno za ienje i ulazak
Skuplja kinice
P j li sa lleobranom
Penjalice
b
Podest i meupodest, gornja platforma, osvetljenje
Priguivai buke (maksimalna buka 40dB)
11

z
z

Konzolne slobodnostojee nepridrane cevi

Bono oslonjeni na susedne konstrukcije,
konstrukcije
npr. postojeu zgradu (pridrani du svoje
visine)
Statikog sistema jarbola, utegnuti uadima
(jednostrukim ili viestrukim), upotrebom
zatega ili potpornih konstrukcija

12

13

14

15

16

17

z
z

Dimnjaci se vrlo esto grupiu

Po pravilu postavljaju se u obliku
trougla,kvadrata ili u redu sa zajednikom
platformom na vrhu
Takoe je mogua konstrukcija dimnjaka da
je samo jedan dimnjak u grupi ukljeten dok
su ostala dva oslonjena na njega

18

19

20

21

22

z
z
z

Manje dimenzije zbog velike vitkosti koju

omoguava primena elika kao materijala za noseu
konstrukciju
Mala teina dimnjaka to je pogotovo povoljno kada
se dimnjak podie na nekoj zgradi, npr. kotlovskom
postrojenju toplane ili termoelektrane, kao i kod
loeg kvaliteta tla
Kratko vreme graenja,
graenja kratko vreme montae
nakon zavrene izrade dimnjaka u radionici
Montaa nezavisna od g
godinjeg
j g doba
Konstrukcija je laka za izmene, nadoziivanje,
izmenu prikljuaka dimnih cevi
23

z
z
z
z
z
z
z
z

Laka demontaa u sluaju remonta postrojenja

k
kome
dimnjak
di j k pripada
i d
Zbog malog trenja cevi za dim, mogu se postii
velike brzine dimnog gasa (20 do 30 m/s)
Kratko vreme zagrevanja
Arhitektonska p
prednost zbog
g vitkosti ali i zbog
g
mogunosti oblikovanja
Velika elastinost-prednost kod udara svake vrste
Trenutna spremnost za upotrebu - nema
zagrevanja, nema naknadnog ienja fuga
Zaptivenost
Praskanje kao posledica samozapaljenja sagorljivih
j
otpadnog
p
gg
gasa izaziva znatni p
porast
sastojaka
pritiska i time dodatne statike uticaje na cevi za
voenje gasa. eline cevi prihvataju ta udarna
optereenja bez oteenja zbog velike zatezne
vrstoe elika

24

Mogu biti spoljanja i unutranja

z

U spoljanje uticaje se ubrajaju stalno optereenje

(sopstvena teina, oprema, sadanje i budue
optereenje
p
j ukljuujui
j
j
i dodatnu koroziju),
j ), vetar,,
zemljotresi, termiki uticaji, eksplozije
Uu
unutranje
ut a je ut
uticaje
caje se ub
ubrajaju
ajaju visoka
so a
temperatura struje gasa, poar i hemijski uticaji
Jedno od dominantnih optereenja je optereenje
vetrom
25

z
z
z

Zavisi od osnovne brzine vetra

U funkciji je visine dimnjaka
Optereenje vetrom zavisi i od: lokalne
t
topografije,
fij stepena
t
turbulencije,
t b l
ij poloaja
l j
okolnih objekata, gustine vazduha,
koeficijenta eonog otpora, vrednosti
sopstvene frekvencije oscilovanja dimnjaka,
priguenja, od oblika oscilovanja (prvih
nekoliko tonova))
26

z
z

Moe se odrediti pomou programa, pri tom se uzimaju u

obzir uticaji od naina fundiranja i bonog oslanjanja
S
Sopstvena
t
frekvencija
f k
ij se moe
odrediti
d diti i pomou

formule
1
f1 =

g m i yi

m i y 2i

s 1

z
z
z
z

Pretpostavlja se da se dimnjak sastoji iz n delova.

mi - masa i-tog dela
yi - ordinata sopstvene funkcije oscilovanja
g - ubrzanje zemljine tee.
27

z
z

Pri kritinoj brzini vetra odvajaju se pravilni vrtlozi

Kada su sopstvena
p
frekvencija
j fc dimnjaka
j
i
frekvencija odvajanja fw jednake, nastaju
rezonantne oscilacije
Brzina vetra pri kojoj su ispunjeni rezonantni uslovi,
naziva se kritina brzina vetra
Odvajanje vrtloga moe prouzrokovati i fenomene
ovalinga,
g , galopiranja
g p
j i inerferentnog
g galopiranja
g p
j

28

29

vcr
z
z
z

fc d
St

Vcr kritina brzina vetra

d prenik dimnjaka
St Strouhalov broj

30

Odvajanje vrtloga osim poprenih oscilacija i

oscilacija savijanja izaziva i oscilacije ljuske kod
mekih (tankozidnih) cilindrinih ljuski
Sopstvene frekvencije fc mogu iznositi mnogostruku
frekvenciju odvajanja vrtloga

fw
1 1
;
= 1;
fc
2 3

Obino se kod ovalinga pobuuje simetrino

oscilovanje u obliku dvostrukog sinusnog talasa sa
etiri vorne take
31

z
z
z
z

Na osnovu ispitivanja na modelima pri emu se

raunalo sa St brojem St = 0,2 dolo se do granine
vrednosti odnosa prenik - debljina zida od 149 (za
umax = 30 m/s),
U optem sluaju kada je odnos d/t manji od
sraunate vrednosti ovaling se ne mora uzimati u
obzir.
[*]

d
E

= 0,517

t
m St u max

m St umax -

gustina materijala
Strouhalov brojj
najvea brzina vetra

fw
=
fc

32

U sluaju nastupanja oscilacija ljuske reenje

postavljanjem
j j
ukruenja
j u vidu
se moe nai p
prstenova
Predlae se da maksimalno rastojanje
j j
izmeu ukruenja u [m] bude manje od:
d
d

2 2t

Definisati minimalni potrebni moment inercije

prstenastog ukruenja oko vertikalne ose.
33

Ovaling oscilacije nisu jo u dovoljnoj meri

ispitane
Mnogo je racionalnije dokazati da je kritina
brzina vetra vea od proraunske brzine i
Da je odnos prenik-debljina zida manji od
podataka iz formule (*).

34

z
z

Galopiranju su podloni utegnuti dimnjaci

Oscilacije
j koje
j indukuju
j p
pomeranje
j su mogue
g
samo
kod odreenih pravaca struje, koji zavise od
poprenog preseka, i odreenih kritinih brzina
Mora postojati poetno oscilatorno pomeranje
dimnjaka
j
upravno
p
na p
pravac struje,
j koje
j jje izazvano
odvajanjem vrtloga ili turbulencijom
Uticajij usled g
galopiranja
p
j se ne mogu
g dati u
jednostavnom obliku
35

z
z

Interferentno galopiranje je aerodinamika

j jje p
po svom obliku slina sa
nestabilnost, koja
galopiranjem
Za razliku od klasinog
gg
galopiranja,
p
j ,
nestabilnost interferentnog galopiranja ne
zavisi od brzine oscilovanja
j
Ona zavisi od poloaja dimnjaka
Interferentno galopiranje se moe pojaviti kod
blisko postavljenih dimnjaka.
36

elini dimnjaci se po pravilu sastoje od

jedne nosee cevi i jedne ili vie unutranjih
cevi za dimne gasove
Poslednje su izolovane i vie puta se na visini
dimnjaka oslanjaju na nepokretnu cev
Mogua su tri sistema prorauna prema
teoriji drugog reda

37

38

Unutranja cev je u osloncu zglobno oslonjena.

P i deformaciji
Pri
d f
iji nosee
cevii bono
b pridrava
id
unutranju. Zamenjujui sistem je konzolni
nosa sa podunim optereenjem
Unutranja cev koja se sastoji od pojedinih
segmenata
seg
e ata os
oslanja
a ja se po seg
segmentima
e t a na
a
spoljanju. Sistem koji se pretpostavlja za
proraun prema teoriji drugog reda je identian
predhodnom
dh d
sluaju.
l j U spoljanjoj
lj j j cevii se jjavlja
lj
dodatna sila pritiska.
Unutranja cev se na mestu otvora kai na
noseu cev. Time se dobija konzolni nosa sa
jednakopodeljenim optereenjem i
koncentrisanom silom usled vertikalnog
optereenja na vrhu.
39

40

z
z

z
z

Ne postoje propisani zahtevi (ogranienja)

Neki standardi p
predlau da p
pomeranje
j vrha
dimnjaka bude u < l/50
Prevelika pomeranja bi trebalo izbegavati
Konstruktivno treba osigurati dovoljnu meusobnu
pomerljivost, kod penjalica, vodova za snabdevanje,
prikljuaka dimnih kanala, limenih obloga (dodatno
uz temperaturna
p
p
pomeranja),
j ), da bi se izbegla
g
sopstvena naprezanja usled deformacije dimnjaka
41

z
z

Glava dimnjaka je najvii deo dimnjaka

Glavu dimnjaka treba formirati dovoljno
krutom
D bi se postigla
Da
ti l d
dovoljna
lj kkrutost
t t glave
l

dimnjaka potrebno je konstruisati jedno

prstenasto ukruenje

42

Pri dimenzionisanju prstenastog ukruenja treba

uzeti u obzir:
z

1.

Oscilovanje ili ovaliranje poprenog preseka

EI
f = 0,427
mr 4

m - masa p
prstena p
po dunom metru
z r - poluprenik prstena
z kritina brzina vetra cr = 1,67 f D
Prstenasto ukruenje treba tako konstruisati, da kritina
brzina vetra bude jako velika, na primer minimum 30 m/s.
z

43

2.Savijanje usled vetra

q a r2
M=
2
z
z
z
z
z
z

N = 1,16 q a r, gde je
q - zaustavni pritisak vetra
a - polovina odstojanja do susednog ukruenja ili 6r, pri emu se
uzima manja vrednost
r - poluprenik dimnjaka
Prstenasto ukruenje mora imati potrebnu nosivost da primi
uticaje
3. Ouvanje poprenog preseka

r t3
I
4
z
z

r
t

t - debljina lima omotaa kod glave

Prilikom odreivanja karakteristika prstena moe se uzeti u obzir
j
i jjedan deo omotaa dimnjaka
44

Moraju se izvriti kontrole

z
z
z

nosivosti i stabilnosti
trajnosti (proverava se za korisno optereenje)
nosivosti na zamor

45

Pri delovanju spoljanjeg optereenja mora biti

zadovoljena relacija

i i =
z
z

*i R

R- granini napon u eliku

ii - parcijalni
ij l i kkoeficijent
fi ij t sigurnosti
i
ti za optereenja.
t j

Za dvoosno stanje napona vai

2

*x + *y *x + *y + 3 * fk
46

Dokaz stabilnosti se sastoji u dokazu relacije

n* + m* k = f ( cr , )
1,1

z
z
z
z
z
z
z

n* - normalni napon usled pritiska

m* - normalni napon usled momenta savijanja
cr* - kritian elastian napon izboavanja
E - modul elastinosti
t - debljina ljuske
r - poluprenik ljuske
- koeficijent koji zavisi od vrste napona
47

Kontrola otpornosti na zamor treba da pokae i dokae

da optereenje koje se javlja usled odvajanja vrtloga ne
izaziva propagiranje pukotina u materijalu i lom
oslabljenog preseka
P
Parametri
t i od
d najveeg
j uticaja
ti j na zamor su: broj
b j ciklusa
ikl
(N) razlika napona (=|max-min|) i detalj konstrukcije
Kontrola na zamor treba da pokae da je razlika napona
manja ili jednaka od nosivosti na zamor podeljene sa
koeficijentom
j
sigurnosti
g
r

r

r

48

Pritisak vetra koji neposredno deluje na lim

omotaa izaziva napone savijanja u pravcu
obima
Na izloenoj strani vlada pritisak
pritisak, na
bokovima i zaklonjenoj strani zatezanja
( i
(sisanje)
j )
Raspodela pritiska-zatezanja po obimu zavisi
od Reynolds-ovog broja, odgovarajue
p
i vitkosti cevi
rapavosti
49

Da bi se zidovi cevi
ukrutili,, izvode se
prstenovi na
meusobnom
razmaku a (max 10r)
Kada se ugrade
prstenovi tada oni na
sebe navlae
momente savijanja
50

Presene sile u prstenastom

ukruenju iznose
M = q a r2, N = q a r, Q = q a r
z
z
z
z

z
z

r - poluprenik cilindra
a - razmak ukruenja
q - pritisak vetra u najizloenijoj taki
, , - parametri u funkciji ugla ( je ugaona koordinata)

Izrazi za M, N, Q vae i za neukruene cilindre

tj. za kontrolu napona savijanja u limu omotaa
Kontrola lima omotaa je nepotrebna, kada se
usvoje
s oje prstenasta ukruenja
kr enja ili kada je kod ce
cevii
bez prstenova odnos poluprenika cevi prema
debljini lima r/t 160
51

z
z

Na mestima gde se eli promena poluprenika

poprenog preseka dimnjaka koristi se konusni deo
Usled centrine sile D javlja se centralno simetrina
skretna sila
pd =

Rr
2 r
h
D

Usled
U
l d momenta
t savijanja
ij j M javlja
j lj se antisimetrina
ti i t i
skretna sila
M R
pm =

r2 h

pd i pm su radijalne skretne sile po jedinici duine

duine.
52

53

Prelazna oblast bez prstenastog ukruenja

z

Ako u prelaznoj
Ak
l
j ravnii nisu
i usvojena
j
prstenasta
t
t
ukruenja za prihvatanje skretnih sila pd i pm, tada se
j j naponi
p
savijanja.
j j U ovom
u zidovima cevi jjavljaju
sluaju naponi savijanja se sraunavaju prema
metodama teorije ljuski

Prelazna oblast sa prstenastim ukruenjem

z

Ako se skretna sila pd potpuno predaje prstenastom

ukruenju tada se u njemu javlja aksijalna sila pritiska
ukruenju,
ili zatezanja
U poprenom preseku ukruenja uestvuje i deo lima
cevi u okviru sadejstvujue irine bm. Za bm se moe
primeniti: bm = 1,5(r t)1/2 . Pritisnuta ukruenja
poprenog

preseka
k T
T-oblika
blik ttreba
b kkontrolisati
t li ti na
izvijanje (izboavanje)
54

55

elini dimnjaci zbog svoje vitkosti i svog u optem

sluaju malog samopriguenja pripadaju
konstrukcijama osetljivim na oscilacije. Usled
dejstva vetra mogu se javiti sledee oscilacije:
z

z
z

oscilacije u prvcu vetra, izazvane nepravilnim oscilovanjem

struje vetra
oscilacije u poprenom pravcu (normalno na pravac vetra)
vetra),
izazvane odvajanjem vrtloga sa spoljanjih povrina ili
p j
ivica g
graevine
spoljnih
oscilacije poprenog preseka graevine
oscilacije uadi za utezanje, izazvane nestacionarnom
vazdunom silom na popreni presek ueta
56

z
z

z
z

oscilacije
il ij celog
l di
dimnjaka,
j k iizazvane d
dejstvom
j t
vrtloga
tl
na strani izloenoj vetru
oscilacije galopiranja
galopiranja ili interferentnog galopiranja
galopiranja
kod dimnjaka postavljenih u redove ili grupe

Kod dimnjaka se mogu izazvati i oscilacije usled

velike
lik b
brzine
i iizlazeih
l
ih otpadnih
t d ih gasova.
Pri opstrujavanju nekog objekta, u pravcu struje
iza objekta nastaje vrtlona trasa
trasa. Ona je kod
kruno-cilindrinih objekata, kao to su dimnjaci,
relativno stabilno izraena. Ispitivanja u
vazdunom tunelu pokazuju da se vrtlona trasa
proiruje i da se raspada tek na velikoj
razdaljini.
d lji i

57

Otvori u noseoj spoljanjoj cevi u optem

sluaju su neizbeni
Otvori se esto nalaze u blizini ankerovanja
tj u oblasti koja je i veoma optereena
tj.
Stanje napona se znatno remeti u odnosu na
neoslabljenu oblast

58

Sa poveanjem veliine otvora rapidno opada

j Zbog
g toga
g p
postojij
nosivost na izboavanje.
potreba za konstruktivnim ojaanjem.
Ukruenja bi trebalo da ispune dva uslova:
z

Povrina, moment inercije i teita poprenog

preseka cevi trebali bi da se globalno izjednae tj.
ostanu
t
nepromenjeni.
j i
Sigurnost protiv izboavanja spoljanje cevi
trebala bi da ostaje najmanje onolika
onolika, kolika je u
neoslabljenoj oblasti.
59

60

z
z

z
z
z

Uvarivanje komada cevastog oslonca: zbog

popustljivosti cevi u racijalnom pravcu
oslonako dejstvo je malo, meutim, nosea
protiv izboavanja
j
cev jje stabilizovana p
Navarivanje kragne (flastera).
Uvarivanje ukruenja u podrunom pravcu. U
poreenju sa trokovima poveanje krutosti je
malo, te su ova reenja neekonomina.
Ubacivanje cevi sa veom debljinom zidova,
bez daljnjih ukruenja.
P i i
Proirivanje
j nosee
cevi,
i b
bez d
daljnjih
lj jih
ukruenja.
Postavljanje podunih ukruenja sa obe strane
otvora. Uz to bi ispod i iznad otvora trebali
postaviti po jedno popreno ukruenje.
61

Kod veih visina dimnjaka u optem sluaju

potrebni su montani nastavci. Oni se izvode
kao:
z

Nastavci u zavarenoj izradi sa v ili x avovima

(kod veih objekata potrebna je 100% kontrola)
Nastavci u vijanoj izradi sa podvezicama ili
prstenastim flanama

62

Nastavci pomou podvezica zahtevaju relativno

visoke
i k ttrokove
k
iizrade.
d P
Podvezica
d
i se u optem
t
sluaju nalazi spolja. Vijci su tada jednoseni.
Moe se postii velika nosivost i krutost
krutost. Lokalni
uticaji naponskog stanja u cevi omotaa su mali.
Mana je slabljenje rupama u zategnutoj zoni
zoni.
Udeo podvezica u ukruenju protiv izboavanja
je mali.
Za nastavke pomou eonih ploa (prstenova)
preporuuje se da se koriste visokovredni
zavrtnjevi. Razmak izmeu zavrtnjeva bi trebalo
da bude od 4d do 10d,, gde
g je
j dp
prenik zavrtnja
j
(d 16 mm).
63

64

eone ploe

l se mogu postaviti
t iti sa
spoljanje i sa unutranje strane
Statiki povoljnije je reenje kada se
eone p
ploe postavljaju
p
j j sa spoljanje
p j
j
strane
Prstenaste ploe se u radionici zavaruju
za cev omotaa pa se time stabilizuje
oblik cevi
ce i pri transport
transportu i montai

65

66

KONSTRUISANJE OSLONAKOG
POPRENOG PRESEKA
z

Oslonaka konstrukcija dimnjaka ima zadatak

da sile koje deluju na cev dimnjaka prenese
na temelj.
Za prenoenje pritiska slui leina ploa a
za prenoenje zatezanja anker-zavrtnjevi.

67

Najei oblici oslonake konstrukcije

prikazani
ik
i su na slici
li i

68

69

70

Poprene oscilacije smanjuju trajnost

materijala a time i vreme trajanja
konstrukcije. Radi priguenja poprenih
oscilacija dimnjaka mogu se preduzeti
sledee mere:
z
z
z
z

promena statikog sistema

aerodinamike mere
postavljanje mehanikih priguivaa
postavljanje dinamikih priguivaa
71

72

Najjednostavnija metoda je jednostruko ili

viestruko utezanje ili utezanje pomou
balasta, pri emu se ue vodi preko drvene
grede U poslednjem sluaju se prilikom
grede.
pomeranja konstrukcije aktivira trenje izmeu
ueta i drvene grede
grede. Kod vie susednih
dimnjaka je moguno meusobno utezanje.

73

Pomou elemenata za ometanje koji se privruju

na povrinu omotaa moe se spreiti odvajanje
vrtloga
tl
du
d jjedne
d kkontinualne
ti
l lilinije.Nedostatak
ij N d t t k ovih
ih
mera je da otporni koeficijent dimnjaka, cw, znatno
poveavaju.
poveavaju
Zbog toga ovakve mere ne dolaze u obzir kao
pomo protiv
p
jjakih p
poprenih
p
oscilacija,
j ,
naknadna p
jer kako temelji tako i dimnjak po pravilu nisu
predimenzionisani te zbog toga ne mogu prihvatiti
d d t optereenje.
dodatno
t j P
Prednost
d
t ovakvih
k ih mera jje u
nepotrebnosti odravanja.
74

75

76

77

Kada se u blizini dimnjaka nalazi visoka zgrada ili

pomona konstrukcija, tada se ankerisanjem
dimnjaka za tu vrstu taku moe proizvesti
potrebno priguenje.
Veza moe biti izvedena i preko priguivaa. U
optem sluaju je teko nai takvu vrstu taku u
blizini dimnjaka.
Priguivai se dele u dve glavne grupe:
z
z

aktivni priguivai
pasivni priguivai
78

Aktivni priguivai se sastoje od jedne

dodatne mase, koja je preko hidraulikog
cilindra povezana sa dimnjakom.
Dimnjak je snabdeven i snimaem oscilacija,
oscilacija
koji u sluaju oscilovanja dimnjaka aktivira
hid liki cilindar
hidrauliki
ili d i njime
ji
upravlja.
lj
Hidrauliki priguivai imaju simetrian
raspored.
79

80

Pasivni priguivai se sastoje od tri elementa

z
z

graevina sa zamenjujuom masom M

dodatna masa m, koja je elastino spojena sa
masom M
priguujui element

81

Za p
pasivne p
priguivae
g
su p
patentirani i
primenjeni razliiti sistemi:
z

Rezervoar napunjen viskoznim fluidom, koji je izdeljen

perforiranim ploama. Ovaj sistem koristi elastine i
priguujue osobine oscilujue tenosti.
Lanci uad
Lanci,
uad, vretena u elijama sa gumiranim
zidovima. Lanac u sluaju rezonance udara o zidove i
p energija
g j oscilovanja.
j
na tajj nain se disipira
Klatno koje aktivira hidrauliki element za
priguivanje.
Klatna koja oru u zrnastom granulatu. Pri pomeranju
klatna njegov vrh je zaronjen u zrnasti sloj.
Klatno koje aktivira hidraulike priguivae
Klatno,
priguivae, na pr
pr.
automobilske amortizere.
Klatno,, koje
j vodi ploicu
p
po
p sfernojj ljusci.
j
Trenje
j se u
tom sluaju moe poveati dodatnom teinom.

82

83

84

85

z
z
z

Samostojei dimnjaci se obino fundiraju na

armirano betonskim temeljima.
Kako momenat vetra moe da deluje u svim
pravcima to je najbolji izbor okrugao temelj.
Zbog trokova izvoenja kao i zbog susednih
temelja moe biti potrebno izvesti kvadratni ili
pravougaoni temelj.
K d pravougaonih
Kod
ih i kkvadratnih
d t ih ttemelja
lj ttreba
b voditi
diti
rauna da se najnepovoljniji sluaj javlja kada vetar
parlelno sa stranicama.
duva p
Kod kvadratnog temelja je najnepovoljniji pravac u
pravcu dijagonale.
86