Psihologija jezikih poremeaja

Prof.dr VesnaRadoman

FASPER

Tretman jezika kao sposobnosti

U Psihologiji jezik najee tretiramo kao
sistem visoko povezanih sposobnosti i
vetina na koje uenje ima veliki uticaj. Tu
spadaju sposobnosti i vetine artikulacije,
itanja, pisanja,sluanja i razumevanja
govora i jezika (Radoman 2003)

Jezik se u psihologiji tretira

kao k o g n i t i v n a s p o s o b n o s t
(najee)
kao ponaanje
kao znanje

Sloaj razliitih ali povezanih

subsistema (Radoman 2013)
Ovaj kompleksni sistem i sposobnosti i
vetina nije jednostavna homogena celina
ve skup i sloaj razliitih podsistema od
kojih jedan ili vie njih mogu biti oteeni
( npr. artikulacija i itanje) dok ostali mogu
ostati intaktni (npr.verbalno razumevanje).

Definicija jezikih poremeaja

Poremeaji sposobnosti produkovanja ,
razumevanja i usvajanja sistema znakova
koji prenosi znaenje.Podrazumeva
poremeaje sposobnosti na nivou
govorenja, sluanja,pisanja , itanja i
razumevanja jezika.

Preduslovi za razvoj jezika(govora)

ili jezikih (govornih) poremeaja
Organski (bioloki): fizioloko-anatomska zrelost
(nezrelost) intaktnost (naruenost) govornih
organa,auditivnog aparata i CNS,vizuelnog
senzornog aparata i motorike ili njihova oteen.
Psiholoki :adekvatne (neadekvatne) kognitivne
funkcije,emocionalne i motivacione karakteristike linosti
Socijalni : stimulativni (deprivacioni) socijalnokulturalni podsticaji za razvoj jezika

Organski (bioloki)preduslovi
.

Intaktnost i zrelost
govornih organa,
CNS-a,auditivnog
senzornog aparata za
razvoj govora ali i
vizelnog senzornog
aparata za itanje i
pisanje(fina motorika i
koordinacija)
Patoloki organski inioci
(gluvoa)

Psiholoki preduslovi : dobro razvijena panja,

pamenje, inteligencija i druge kognitivne sposobnosti
ali i
nekognitivni aspekti linosti kao to je motivacija, volja
za govorenjem
Deficitni psiholoki preduslovi (nedostatak volje,
depresija, apatija)

Socijalni preduslovi

-ivot u zajednici i
kulturi
-Kod male dece
porodica je najvaniji
socijalni inilac koji
podstie govor i daje
govorno-jezike modele
Deficitni socijalni uslovi
(feralna deca, ivot u
domu)

Klasifikacija jezikih poremeaja

1. Somatogeni
a) senzorogeni (gluvoa,slepoa)
b) neurogeni
2. Psihogeni
3. Sociogeni

Somatogeni
a)senzorigeni
b)neurogeni
senzorogeni

Gov.por. Gov.por.
gluvih
slepih
Gov.por. Gov.por.
nagluvih Gluvosle
pih

Neurogeni

Afazije
Dizartrije
Apraksije
Jeziki poremeaji kod cerebralne paralize
itd.

Sociogeni
Najdrastiniji sluajevi sociogenih jezikih
poremeaja su potpuno nema deca odrasla
u umama bez dodira sa ljudima ili tzv
tavanska deca skrivana od ljudi i nema.
Poznato je dete vuk iz Hesea, sluaj
Kaspara Hauzera, devojice Amala i
Kamala iz Indije, sluaj Dini, sluaj
Izabela, divlji deak iz Avejrona itd.

...
Feralni sluajevi

Sluaj divljeg deaka

VIKTORA iz Avejrona
Na slici je spomenik dr.
Itara i njegovog
rehabilitanta Viktora
Pronadjen je 1799g.
(1800)kada je imao 11-12
godina
Viktor je nauio da
izgovara samo dve rei,da
razume govor
i da ita

Mesto psiholokih inioca u

jezikom poremeaju
Psiholoki inioci kao determinante
Psiholoki inioci kao posledice
Istovremeni psihiki i jeziki poremeaj
kao posledice delovanja nekog
zajednikog treeg inioca

Psiholoki inioci-determinante
Primeri:
Mucanje koje nastaje kao posledica konflikta
izmeu ljubavi i mrnje koje dete osea
prema ocu ili prema mlaoj sestri (bratu)
Elektivni mutizam kao posledica straha i
agresije koja je upuena autoritativnom
ocu ili uitelju u koli

Psiholoki inioci kao posledice

Primeri:
Palatoiza sa poremeajem artikulacije dovodi do
oseanja nesigurnosti, oseanja manje
vrednosti,anksioznosti u govornim situacijama
Gluvoa sa jezikim poremeajem dovodi do
specifinih kognitivnih deficita (tekoe razvoja
apstraktnog miljenja) i emocionalnih
poremeaja ,negativnog self koncepta

Psihiki i jezi.porem kao posledice

delovanja treeg inioca
Primer:
Neuroloki poremeaj kod cerebralne
paralize dovodi do intelektualnog
zaostajanja i dizartrije

Promena mesta boravka

Trai prilagoavanje na nove uslove ivota
i novu sredinu koja takoe moe dovesti
do pojave jezikog I komunikativnog
poremeaja kao i drugih psihikih
problema

Psihogeni jeziki poremeaji

Jeziki poremeaji nastali
kao posledica
psihikih konflikata, psihikih trauma,
emocionalnih poremeaja i slino
Psihika oboljenja sa sobom nekad
donose i odreene jezike poremeaje
Tipian je autizam i shizofrenia

Psihogeni su vezani za:

Psihiki konflikt
Psihiku traumu
Frustraciju
Stres
Intenzivni afekat,emocije
Mentalni poremeaj

Provokativni psiholoki inioci

Frustracije
Anksioznost
Razni strahovi
Ljubomora
Agresija
Oseaj zanemarenosti i naputenosti

Jeziki poremeaji koji su esto

psihogeni

Mucanje
Mutizam
Elektivni mutizam
Psihogena gluvoa sa mutizmom
Odloeni razvoj govora i progovaranja

Psihogeno dejstvo moe zahvatiti

razliite jezike nivoe
1.Fonoloki nivo

- fononeuroze
- psihogena afonija
- psihogena disfonija
- spastina disfonija
2.Nivo rei
- mucanje
3.Nivo reenice - salata od rei
4.Celokupno govorno izraavanje- mutizam

Emocije i jezik (govor)

Pozitivne emocije
Kao to su radost ,ljubav i
slino utiu na:
- prozodiju(ubrzavanje,ritam
glasnost),
- kvantitet,
- sadraj

Negativne emocije i jezik

(jeziki poremeaj)
Negativne emocije (tuga,strah,bes,
mrnja, ljubomora) utiu na
prozodiju,kvantitet,sadraj i mogu biti u
korenu govorne i jezike patologije
Jake emocije- mogu dovesti do jezike
inhibicije i jezike
patologije

Emocionalna adaptacija
Kritine faze u ivotnom ciklusu mogu biti
provokativne za jeziku patologiju
(polazak u kolu, pubertet itd.) jer
zahtevaju emocionalnu adaptaciju
Emocionalna neadaptiranost- jez.porem.
Jeziki poremeaj-emocionalna neadaptir.

Emocionalna deprivacija

Emocionalna hladnoa majke

Zlostavljanje
Institucionalizacija (dom, bolnica-hospitalizam)
Zanemarivanje
Deca bez roditeljskog staranja

Mogu ostaviti posledice na jeziku patologiju

naroito na odloen jeziki razvoj , regresivni
jeziki razvoj, mutizam itd.

Emocionalni poremeaji i traume

kod dece usled:
Zlostavljanja i fizikog nasilja nad detetom
Smrti roditelja ili druge emocionalno vane
osobe
Odvajanja od porodice
Zanemarivanja i nebrige o detetu
Razvoda ili raspada porodice
Ozbilnjog rivalstva sa braom i sestrama
Krutih i drastinih disciplinskih mera u vaspitanju
Nepodnoljivih uslova u kojima ivi
Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglitva

Primer posledica emocionalne

traume na komunikaciju :
Devojica od 8g.dovedena je na kliniku sa
sumnjom na gluvonemost. Uprkos tekoa
prilikom testiranja pokazalo se da nije
gluva i da je prosene inteligencije. Nije
ispoljila nikakav oblik govora prilikom
testiranja i boravka na klinici tokom
nekoliko nedelja, sve dok jedna vrnjakinja
sa kojom je spavala u sobi nije izvestila da
da joj se ova devojica jednog jutra
obratila.

Nastavak o sluaju
Obratila joj se dok su leale u krevetima na
sprat i nisu se gledale. Meutim kada su
ustale i mogle da se vide devojica je
prestala da govori.
Istorija sluaja je pokazala da je devojica
ivela u velikoj porodici, u skuenoj
prostoriji jednog slama sa roditeljima koji
su je zlostavljali verbalno, neprestano
viui na nju ,psujui i grdei je.

Emocije-psihiki poremeajjeziki poremeaj

Emocionalna dezorganizacija esto je
praena i govornim
odnosno jezikim
poremeajima

Emocionalni poremeaji i traume

kod dece usled:
Zlostavljanja i fizikog nasilja nad detetom
Smrti roditelja ili druge emocionalno vane
osobe
Odvajanja od porodice
Zanemarivanja i nebrige o detetu
Razvoda ili raspada porodice
Ozbilnjog rivalstva sa braom i sestrama
Krutih i drastinih disciplinskih mera u vaspitanju
Nepodnoljivih uslova u kojima ivi
Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglitva

Neadekvatna oekivanja i visoke

aspiracije roditelja
Mogu da pogoduju nastanku jezikog I
komunikativnog poremeaja kod malog deteta
Ako dete ne ispunjava roditeljska oekivanja
moe se javiti, mucanje, redukovan govor, slaba
motivacija za govorenjem ili uznemirenost kada
treba da govori. esto uz ovo idu oseanje
nesigurnosti,nisko samopotovanje, frustracije,
neprilagoenost,poremeaji ponaanja
Oni zajedno ili pojedinano esto vode u
poremeaj komunikacije sa okolinom

Emocionana dezorganizacija kod

psihikih oboljenja sa govornojezikim posledicama

SCH
Autizam i autistini spektar
Depresija i ciklina psihoza
Konverzivne neuroze
Opsesivno kompulzivne neuroze itd.

Odnos psihe i jezikog poremeaja

Direktan (dvosmeran)
Dodatno se upliu socijalni i organski
inioci u ovaj odnos

Jeziki poremeaj i neprilagoenost

linosti
Neprilagoenost linosti moe dovesti do
jezikog poremeaja (konflikt ili neuroza
moe dovesti do govornog ili jezikog por.)
Jeziki poremeaj moe dovesti do
neprilagoene linosti (oseanje nesigurnosti, kompleks manje vrednosti itd.)
Javlja se i cirkularna povezanost

Vendel Donson
Jedan je iz plejade znaajnih autora koji
se bavio govornim poremeajem
uzimajui
u obzir psiholoke i socijalno-psiholoke
inioce.
Govorni poremeaj imamo kada detetov
govor postane problem za dete i za druge

Donson razlae govorni

poremeaj na:
1. Karakteristike govora ( x )
2. Reakcije slualaca na taj govor ( y )
3. Govornikove reakcije na reakcije
slualaca
(z)

Donsonov geometrijski model

Govorni problem dobija svoje prave
dimenzije na osnovu veliine pojedinih
komponenti i njihovih interakcija
Donson kae da se ovo moe predstaviti pomou geometrijskog tela koje ima tri
dimenzije pri emu svaka dimenzija (x,y,z)
ima odreeni intenzitet . Ako sve tri
dimenzije imaju jednak intenzitet dobijamo
kocku .

Prikaz teorijske situacije na

Donsonovom modelu
.

U ivotnoj konkretnoj situaciji

Dimenzije nikad nisu jednake veliine
(intenziteta). Veliina svake komponente
nije fiksna i moe da varira u zavisnosti od
okolnosti, trenutnog psihikog stanja
govornika, broja slualaca, linosti i
reakcije slualaca itd.

Donsonov primer:
X-hrapav glas, nizak intenzitet
Y-ekstremna zabrinutost,ekstremno visok
Z-umerena reakcija, vea od x manja od y
Donson konstatuje da se oblik problema
razlikuje od idealnog modela kocke jer je
geometrijska figura (kvadar) mnogo via i
neto dublja.

Primer sa intenzivnom
reakcijom sluaoca-y

Donsonovi primeri:
1.Karakteristike glasa ( x ) kao npr.hrapavost glasa koja nije veliki
govorni problem ( dakle nizak intenzitet)
2.Reakcija okoline ( y ) moe biti-neobraanje panje
-obraanje panje
-zabrinutost
-ekstremna zabrinut.
-podsmevanje
3.Govornikova reakcija ( z )moe biti -neprimeiv.(nije svestan)
-indiferentnost
-zabrinutost
-potitenost
-umiljene reakcije

Govornikove mogue psihike

reakcije -z
V.R.:
-uvreenost,
-stid,
-bes
-tuga, depresivna reakcija

Psihologiju zanima
Linost govornika a ne samo njegov
govorni problem
Reakcija sluaoca na govorni problem,
posebno reakcija (emocionano) znaajnih
sluaoca ali i njihovi stavovi prema
govorniku, nain njihovog objanjenja
govornikovog problema i u kojoj meri su
svesni svoje uloge u stvaranju problema ili
njegovom olakavanju

Psihoterapija i rehabilitacija
Mora se baviti karakteristikama loih i dobrih
slualaca, eliminisanjem ili ublaavanjem loih
aspekata i forsiranjem dobrih- popravljanjem
situacije
Mora se baviti neadekvatnim psiholokim,
emocionalnim i govornim karakteristikama
govornika i njihovom terapijom-popravljanje
govornika. Ovo popravljanje obuhvata i linost
govornika generalno ali i njegovu reakciju Z

Logopedi,psiholozi, pedagozi
Moraju imati u svom tretmanu
psihoterapijski pozitivne, ohrabrujue i
optimistine reakcije- moraju imati to vie
karakteristika dobrog sluaoca.

Van Rajperovo pitanje

Da li je detetova govorna tekoa sama po sebi
od primarne vanosti ili je ona znak za neto
drugo?
On daje etiri mogua odgovora:
1) govorna tekoa je glavni i jedini problem
2) govorna tekoa je nusprodukt nekog drugog
samostalnog problema ije otklanjanje nee
uticati na govornu tekou

Van Rajperovi odgovori:

3) govorna tekoa je propratna pojava
nekog drugog problema i nestae kad se
ukloni problem
4) govorna tekoa ne postoji ve je neto
drugo pogreno protumaeno kao
govorna tekoa (npr. nepravilno
gramatiko izraavanje )

Fundamentalno pitanje
Da li e otklanjanje nekog stanja ili situacije
koja je povezana sa GP uticati na
eliminaciju govornog poremeaja ?
-ako je povezana, logoped ili tim strunjaka
treba da se pozabaviti ovim problemom i
pokua da ga razrei
-ako nije povezan, onda strunjaci treba da
se koncentriu na samu govornu terapiju

Dodatak

...

DEAK IZ AVEJRONA
(feralni sluaj deaka Viktora)

Spomenik dr Itaru i Viktoru u Averonu

Doktor Itar je preuzeo
rehabilitaciju deaka koji je bio
potpuno nem, kada su ga
pronali. Isputao je
neartikulisane glasove,
delovao mentalno zaostalo,nije
imao higijenske navike.
Doktor Itar mu je nadenuo ime
Viktor, razvio mu neke
osnovne navike , nikad nije
nauio da govori ali je kasnije
nauio da razumeva govor i da
ita
Francuski reditelj Trifo snimio
je film o ovom sluaju

...
1800g. pojavio se deak u blizini gradia u
junoj Francuskoj doavi iz ume.
Iako je hodao uspravno vie je liio na
ivotinju nego na oveka. Bio je to deak
od svojih 11 ili 12 godina koji je isputao
udne i reske krike
Nije bio svestan potrebe za linom
higijenom, vrio je nudu na svakom mestu

...
Policajci su ga odveli u oblinje sirotite i
tamo ga smestili. On je neprestano
pokuavao da odatle pobegne napolje, na
otvoren prostor. Sa dosta muke su ipak
uspevali da ga pronau i ponovo vrate
natrag.
Odbijao je odeu. Kada bi ga obukli svu
odeu je kidao i cepao sa sebe.

...
Podvrgnut je detaljnom medicinskom
pregledu. Doktor Itar konstatovao da
telesno nema nikakvih anomalija ili
nepravilnosti.
Proces socijalizacije je bio mukotrpan

Kada mu je u ruke dato ogledalo da

pogleda svoje lice, video je svoju sliku ali
nije sebe prepoznao
Jednom prilikom je pokuao da kroz
ogledalo dohvati krompir kada ga je u
njemu spazio. Krompir je dran iznad
njegove glave pa je on nekoliko puta
pokuavao da ga dohvati. Posle vie
pokuaja uspeo je ne okreui glavu da
krompir dohvati iznad sopstvene glave,
rukom preko svog ramena

...
Nije se igrao igrakama , nije bio
zainteresovan za njih
Predpostavlja se na osnovu svega
poznatog da nije bio mentalno zaostao
ve potpuno nesocijalizovan

...
Kasnije su Viktora prebacili u Pariz da bi,
kako se to onda govorilo, se radilo na tome
da se od ivotinje preobrati u oveka
Uspeh njegove habilitacije je bio delimian
to se tie govora postignut je skroman
rezultat od samo nekoliko nauenih rei
ekspresivnog govora ali je zato kasnije
razvio receptivnu verbalnu sposobnost i
nauio da ita

...
Umro je 1828 g. kada je imao oko 40
godina

...
U sluaju deaka Viktora potvruje se
Lenebergova hipoteza o kritinom
vremenu za uenje govora tako da ako
dete na ranom uzrastu do puberteta
ostane van procesa socijalizacije,izlaganja
govoru i njegovog uenja, onda su na
kasnijem uzrastu mogunosti za sticanje
govora veoma ograniene