Djordjevic Tamara I Nebojsa Vukelic Klasna Borba U Vreme Fetisizma Aktivizma

Tamara orevi
Neboja Vukeli
KLASNA BORBA
U DOBA FETIIZMA AKTIVIZMA
Edicija
Demarkacije
Izdava
Centar za liberterske studije
Urednici
Ratibor Trivunac i Tadej Kurepa
ispred Programskog saveta CLS
Lektura teksta
Aleksandar Belevi
Dizajn korica
Tadej Kurepa
Prelom teksta
Bojan Kumovi
tampa
SZR Zuhra Simi, Beograd
Tira
300
TAMARA OREVI
NEBOJA VUKELI
KLASNA BORBA
CENTAR ZA
LIBERTERSKE
STUDIJE
TAMARA OREVI
NEBOJA VUKELI
KLASNA BORBA
Beograd
2013
PREDGOVOR IZDAVAA

Centar za liberterske studije (CLS) bavi se
istraivakim i dokumentacionim delatnostima, istraivanjem socijalnih pokreta i projekata utemeljenih
na slobodi, ljudskom dostojanstvu i jednakosti. Nakon
dugogodinjeg izdavakog rada, Centar za liberterske
studije pokree novu ediciju Demarkacije. U ovoj ediciji
bie publikovani kritiko-teorijski i polemiki tekstovi
utemeljeni na idejama klasne borbe, koji problematizuju najrazliitije oblike savremenog politikog delovanja, kulturnu, umetniku i uopte, drutvenu proizvodnju unutar buroaskog kapitalistikog drutva.

Inicijalni razlog pokretanja edicije Demarkacije
nalazi se u deficitu izdavakih prostora koji bi onima koji ne ispunjavaju kriterijume akademske zaparloenosti
radnicima, aktivistima, sindikalistima, teoretiarima
prakse, lanovima emancipatorskih pokreta ili uopte,
progresivno orijentisanim pojedincima, ponudio mogunost da izraze svoja politika stanovita i izloe
svoja istraivanja bez pritisaka rigidne ureivake politike. U uslovima odomaene politike konsenzusa ija je
pretpostavka da prakse negovanja politizacije, kritikog
suda i oblikovanja borbenog miljenja treba da se povuku i ustupe mesto pregovarakim tehnikama, politi-
ci dijaloga, oportunistikim modusima i drugarskim

potedama od kritike, dolazi do reprodukcije dominantnog ureivakog modela vaeeg za vladajue klase i
njegovog prenoenja u podruje otpora i borbe. U svetu
u kome vladaju interesi kapitala koji ispostavlja gore
navedene problemske postavke, u pojedinim sferama
dovodi se u pitanje sama mogunost otpora i na svaki
nain sabotira. U tom smislu, edicija Demarkacije uspostavlja se i kao eksperimentalni izdavaki zahvat testiranja efekata, granica i mogunosti oblika ideoloke
borbe putem prakse teorijskog izraza. Ureivakom
politikom, uz otvorenost prema analitikim, teorijskim i aktivistikim autorskim istraivanjima sa
antikapitalistikim, klasnim i opte progresivnim i
emancipatorskim podtekstima, sadraji broura izdatih
u ediciji Demarkacije ii e linijom protivnom onoj
koju nalau uvreeni cenzorski ili autocenzorski protokoli.

Izdavanjem broure u okviru edicije Demarkacije elimo da omoguimo nesvakidanju i za
kapitalistiko drutvo atipinu produkciju korpusa
kritikih, beskompromisnih i autentinih radova koji
e sadrinski, strukturalno i principijelno dovoditi u pitanje diktirane nazore u raznorodnim sredinama i praksama.
Centar za liberterske studije,
U Beogradu, februar 2013.
KLASNA BORBA
Apstrakt: Ne treba se nadovezivati na dobro staro ve

na loe novo upuuje Breht. Od 70ih godina 20. veka
razliiti teoretiari (ukljuujui i one koji se identifikuju sa marksizmom) pokuavali su da pronau novi
revolucionarni subjekt koji bi zamenio proleterijat,
idui u pravcu politika identiteta ili okreui se viim
slojevima. U ovom tekstu, pokuaemo kritiki da analiziramo one moduse politike borbe kakve sprovode
NGO-aktivisti, umetnici i intelektualci u lokalnom
kontekstu. ini se da ovi vidovi aktivizma, dok se esto
koriste (pseudo-)leviarskim diskursom, ne odstupaju
znaajno od zvaninih linija politikog mejnstrima.
U takvom delovanju oni briu demarkacionu liniju
izmeu levih i liberalnih pozicija, ali i leve politike i
korporativne logike.
Abstract: Dont look after the good old things but the
bad new ones spoke Brecht. Since the 70s of the
20th century, different theorists (including those who
identify with Marxism) have tried to find a new revolutionary subject which could replace the proletariat,
moving towards identity politics or turning towards
upper classes. In this text, we will try to critically analyze those modes of political action that are applied by
NGO-activists, artists and intellectuals in the local context. It seems that these types of activism, while often
employing a (pseudo-)leftist discourse, dont diverge
significantly from the official lines of the political
mainstream. In such action they erase the demarcation
line between left and liberal positions, but also between
left politics and corporate logic.

Sedamdesetih godina prolog veka, jedan deo
teoretiara humanistikog marksizma (kao i veina
predstavnika poststrukturalizma) zastupao je teze po
kojima ili treba napustiti Marksovu teoriju o revolucionarnom karakteru radnike klase i razvijati borbu
zasnovanu na mogunostima srednjih najamnih slojeva koji su se razvijali pod progresivnim tehnikim
okolnostima, ili treba sprovoditi postepene drutvene
preobraaje.1 ini se ipak da postoje osnovani izgledi
da ove teze budu osporene sve uestalijim konkretnim
borbama proleterizovanih i pauperizovanih radnika,
nastalim usled protivljenja diktiranim merama tednje
od strane kapitalistike trojke: MMF-a, Svetske Banke
i Evropske Unije. Pomenimo skoranje intenziviranje
protesta panskih rudarskih radnika koji su sa severa
zemlje nakon etrdeset i etiri dana hoda stigli u Madrid, gde su im se pridruili demonstranati ustajui
skupa protiv devastacije celokupnog drutvenog
ivota, uskraenih socijalnih davanja za nezapolene,
rezanja nadnica zaposlenima, poveavanja poreza i
1 Takozvani revolucionarni reformizam, konstituisan u zapadnom
marksistikom humanistikom okrilju. Videti, recimo: Lisjen Goldman, Marksizam i humanistike nauke, Nolit, Beograd, 1986.
12
Tamara orevi i Neboja Vukeli
sprovoenja najavljenih privatizacija eleznica i luka.2 Takoe, ne moemo izostaviti odluku radnika da
preuzmu fabriku Viomihaniki Metalleutiki, koja se
nalazi na severu Grke. Preuzimanje fabrike pratilo je
izglasavanje radnikog samoupravljanja. Kapitalisti
su odustali od fabrike jo maja 2011. godine, dok su
radnici uspeli da sauvaju alate i opremu, da bi u toku
jula naredne godine na Otvorenoj skuptini doneli proglas kojim stavljaju javnosti do znanja da sprovedenim
gestom proglaavanja samoupravljanja pruaju otpor
izrabljivanju radnike klase od strane drave i krupnog kapitala. Ovi radnici nemaju romantinih iluzija
da e im kapital i drava lako prepustiti fabrike kapacitete, ali su spremni da istraju u svojim namerama.
Kako odluno naznaavaju, preuzimanje sredstava za
proizvodnju i sprovoenje radnikog samoupravljanja
jedine su alternative kapitalistikom izrabljivanju i
degradaciji cijele radnike klase.3
2 Advance.hr: Neredi u centru Madrida - policija se sukobila s rudarima i prosvjednicima, http://www.advance.hr/vijesti/neredi-ucentru-madrida-policija-se-sukobila-s-rudarima-i-prosvjednicima/,
poseeno: 07.12.2012. (Objavljeno: 12.07.2012.)
3 Advance.hr: Radnici na sjeveru Grke preuzeli tvornicu i proglasili radniko samoupravljanje http://www.advance.hr/vijesti/
radnici-na-sjeveru-grcke-preuzeli-tvornicu-i-proglasili-radnickosamoupravljanje/, poseeno: 07.12.2012. (Objavljeno 12.07.2012.)
[lanak ukljuuje i proglas sa otvorene skuptine odrane
11.07.2012. ije najznaajnije delove prenosimo.] Mi vjerujemo
kako je okupacija i ponovno pokretanje tvornica i korporacija od
strane njihovih radnika jedina realna alternativa uoi sve vee eksploatacije radnike klase. Samoorganizacija tvornica koje su se
zatvorile je jedini prijedlog koji ima snagu mobilizirati radniku
klasu koja - ivei pod stalnim strahom od nezaposlenosti - vie ne
nalazi drugog naina kojime bi pruila otpor. Svjesni smo tekoa
s kojima emo se suoiti u ovoj borbi za radniko samoupravljanje
Klasna borba u doba fetiizma aktivizma
13

Dobar deo levih francuskih mislilaca u
poststrukturalistikoj teorijskoj fazi, tragajui za subjektom koji bi zamenio proletarijat, teorijski konstituie
koncepciju mikro-politike borbe koju danas prepoznajemo i u obliku identitetskih politika etabliranih kako u
neformalnom i nezavisnom, tako i u akademskom polju
u okviru studija kulture. Tadanju viziju drutvene
borbe moda najbolje opisuje razgovor voen izmeu
Fukoa i Deleza na teme odnosa teorije i prakse, emancipatorskih praksi i moi. Intervju je objavljen pod
naslovom Intelektualci i mo. Izmeu ostalog, Fuko
se u replici dotie i pitanja klasne borbe: Oni prirodno
[ene, homoseksualci, zatvorenici; kurziv na] ulaze
kao saveznici proletarijata, zato to se mo vri na nain
koji ouvava kapitalistiku eksploataciju. Oni prirodno
[kurziv na] slue razlozima proletarijata borei se na
onim mestima na kojima sebe pronalaze ugnjetenim.
ene, zatvorenici, regrutovani vojnici, bolesnici i homoseksualci su zapoeli specifinu borbu protiv partikularnih moi, prisila i kontrole, koje se vre nad
njima. Takve borbe su stvarno ukljuene u revolucionarni pokret do stepena u kom su radikalne, beskompromisne i nereformistike, i odbijaju svaki pokuaj
stizanja na novu dispoziciju iste moi sa, u najboljem
tvornice, drava i kapital e se estoko boriti protiv nas - jer naa
potencijalna pobjeda bi stvorila presedan i primjer kojeg bi slijedili
svi drugi pokreti radnikog otpora u zemlji. Pitanje u ijim rukama
se nalaze sredstva proizvodnje je pitanje ivota ili smrti za radniku
klasu koja je gurnuta u degradaciju. Iz tog razloga, radniki otpor
orijentiran u ovome pravcu - i snage solidarnosti s ovim otporom
- moraju se pripremiti za sukob s dravom i administracijom kako
bi se okupacija pretvorila u proizvodnju pod upravom radnikog
samoupravljanja.
14
sluaju, promenom gospodara. I ti pokreti su povezani

sa revolucionarnim pokretom proletarijata do granice u
kojoj se bore protiv kontrole i prisile koje slue istom
sistemu moi.4

Skoro pa trodecenijska distanca deli nas od trenutka kada je Fuko izneo osnovne crte emancipatorskog
pokreta. Ona nam ne dozvoljava da budemo do kraja
saglasni sa Fukoovim ubeenjima. Ukoliko uzmemo
u obzir momente privatizacije partikularnosti putem
NGO preduzetnitva i mejnstrimizaciju pokreta koju je
sproveo kapital, praksu izlaenja u susret reformistikim
zahtevima, pacifikaciju pokreta i aktivno uklanjanje antagonizma izmeu subjekata naznaenih u Fukoovom
izlaganju i kapitala, uvideemo da su naini borbe na
tom planu danas oekivani, izvesni i zvanino odobreni
standard.

Ona nevladina udruenja koja se danas bave
problematikom seksualnih manjina nikada nisu pretendovala da figuriraju kao faktori strukturalnih drutvenih
promena. Na primer, nevladino udruenje Gej strejt
alijansa, sprovelo je nakon raspisivanja parlamentarnih
izbora u Srbiji ove godine kampanju Bitno je!5 u
kojoj je agitovala meu LGBT populacijom i ostalim
graanima da podre one politike partije koje su svojim
programima dodale stavku o vanosti seksualnih manjina i ljudskih prava uopte. U tekstu najave projekta
4 Donald F. Bouchard (ed.), Language, Counter-Memory, Practice:
selected essays and interviews by Michel Foucault, Intellectuals
and Power: A conversation between Michel Foucault and Gilles
Deleuze, Cornell University Press, New York, 1977, pp. 205-218.
5 GSA, http://gsa.org.rs/2012/03/gsa-pokrece-kampanju-bitno-je/,
poseeno: 01.08.2012.
15
istaknuta je vanost ekonomskog pitanja na kome su se

programi politikih stranaka zasnivali, ali su posebno
naglaena pitanja bezbednosti, diskriminacije, nasilja
i homofobije. Kao argument za znaajnost ovih tema
istiu se pregovori budue Vlade sa Evropskom unijom
na temu kandidature i prikljuenja Srbije lanicama
Evropske unije. Samorazumljivost kojom udruenja
pristupaju ekonomsko-politikom projektu Trojke
predstavlja deo svojevrsne propagande i ideologije neoliberalnog konsenzusa. Kako onda posredno bavljenje
klasnim pitanjem u konstelaciji koja objedinjuje apologetiku EU, ljudska prava, paternalistiki humanitarni
aktivizam i politiku agitacije za partije bez njihove
dublje analize (re je o partijama koje se uporeene
meu sobom u pogledu alternative kapitalizmu ne razlikuju), ne videti u svetlu formalnog aktivistikog figuriranja i bavljenja problemom na nain koji zapravo
generie uslove za njegovo intenziviranje? Nekritiki
odnos prema Evropskoj uniji koja zajedno sa MMF-om
i Svetskom bankom uvodi mere tednje, uskrauje socijalna davanja, radnika prava i naruava ivotni standard stanovnitva6, svakako ukazuje na to da se savez
sa proletarijatom koji je Fuko smatrao prirodnim nije
dogodio.

Ne samo da se ovaj savez nije dogodio, ve je
vremenom poelo i da se sumnja u postojanje proletarijata. Lamentacije o nestanku proletarijata osporavaju
teoretiari poput Igltona pozivajui se na etimoloki
smisao rei proletarijat: proles, potomstvo. Budui
6 Opirne kritike rasprave na temu Evropske unije videti u tematu
S onu stranu Schengena u Zarezu: http://www.scribd.com/
doc/48987952/S-onu-stranu-Schengena-Zarez
16
da je u antikoj Grkoj najsiromanija populacija bila

izvan vlasnikih odnosa i javnih poslova, egzistencija siromanih u dravi i sluenje njoj svodila se na
bioloku reprodukciju potomstva kao radne snage, telesnog uloga. Polazei od injenice da i danas ljudi irom
sveta obavljaju rad sopstvenim telom, Iglton smatra
udnim kada neko kae da je proleterijat nestao.
U tom kontekstu, reprodukcija ivota se javlja kao
zajedniki politiki motiv bilo na pojedinanom planu
(kada reprodukcija ivota na individualnom planu uzima znaenje stupanja pojedinca u najamni radni odnos
radi obezbeivanja sredstava za sopstveno odravanje
dolaenje do sredstava za ivot), bilo na planu jedne
zajednice (bez obzira na to da li je heteroseksualna ili
homoseksualna, raspodeljuju se uloge radi odravanja
te zajednice). Ono to se danas pokazuje posebnom
tekoom nije prirodno ulaenje u saveze, s jedne
strane, radnika, a s druge strane subjekata koji su nazvani marginalnim, ve, naprotiv, otklanjanje sumnjive
postavke prema kojoj se ene, homoseksualci, zatvorenici (osim proizvodnje roba u zatvorskim kompleksima, oni ue razliite zanate na odsluenju kazne),
regrutovani vojnici (sa sve rairenijim trendom plaene
vojne radne snage problem se uslonjava!)7 i bolesnici
ne pojavljuju kao radnici. Moda se zanemarivanje
reprodukcije ivota, odnosno klasnog pitanja u savremenom drutvu, moe objasniti klasnom strukturom
aktivista koji su mahom iz viih drutvenih slojeva.

Danas, potragu za novom revolucionarnom
klasom koja bi stupila na mesto proletarijata nasta7 Nisu nam poznate naune razrade niti ozbiljnija materijalistika
artikulacija ovog drutvenog problema.
17
vljaju i autori poput Antonija Negrija i Majkla Harta.

Oni su razvili teoriju takozvane imaterijalne proizvodnje, ustupajui mesto kognitarijatu, mahom pripadnicima viih klasa, metonimijski predstavljenim
sintagmom beli okovratnici. Re je o klasama visokokvalifikovanih i niskokvalifikovanih tehnikih
radnika u informacijsko-komunikacijskom sektoru.8
Teoretiari ove kole imaterijalnim radom centriraju
pitanje o emancipatorskim afirmativnim predispozicijama koje prepoznaju u saradniko-komunikativnom
obliku odvijanja radnog procesa (koji su atipini za
fordistiku proizvodnju koja se odvija na pokretnoj
traci) koji, kako veruju, predstavlja potencijal elementarnog komunizma.9

Kritiki prigovori pomenutom autorskom
dvojcu, iji stavovi umalo da su nas ubedili da se
drutvo skoro i razvija prema pravilima komunizma,
sasvim osnovano ukazuju na njihovo nerazumevanje kapitalistike proizvodnje koja, dok na jednom
njenom kraju pokazuje progres radnog procesa, dotle
na drugom kraju aktivno proizvodi regresiju proizvodnog procesa, surovu eksploataciju fizikih radnika
(koji obavljaju poslove bez alata, dodatne opreme ili
drugog pomonog orua, sopstvenim rukama) i oblikuje geo-politiku arhitektoniku na krvavim pravilima
kapitalistike akumulacije oliene u ratnim sukobima.
8 Upuujemo na kritiku Negrijevog i Hartovog adresata od strane
Silvije Federii: Silvia Federici, Precarious Labor: A Feminist
Viewpoint, http://inthemiddleofthewhirlwind.wordpress.com/precarious-labor-a-feminist-viewpoint/, poseeno: 08.01.2012.
9 Negri, Antonio, Michael Hardt, Imperiji, Multimedijalni institut,
Arkzin, Zagreb, 2003, str. 248.
18
Tehnoloki, a time i radni, progres u razvijenim zemljama Zapada kao svoje nalije ima eksproprijaciju
zemljinih dobara i pauperizaciju onog dela kongoanskog stanovnitva koje je preivelo krugove strukturalnog prilagoavanja, da bi se na kraju kapitalistikog
procesa nalo u poziciji obavljanja najretrogradnijeg
radnog procesa kopanja koltana, rude iz koje se izdvaja tantalit, mineral bez koga svet visoke tehnologije
ne postoji.10 Drugim reima, novi revolucionarni subjekt koji predlau autori poput Negrija i Harta ima kao
uslov svog postojanja proleterizaciju irokih slojeva
stanovnitva na drugom kraju radnog procesa, tako
da je teko govoriti o zameni mesta ova dva drutvena
subjekta.

U daljem izlaganju pokuaemo, putem primera iz lokalnog konteksta, da analiziramo aktivistiko
delovanje subjekata na koje Negri i Hart upuuju. Ukoliko NGO-aktivizam prihvatimo, po njihovim uputima,
kao vid imaterijalnog rada, moda moramo uzeti u
obzir i instancu fetiizma imaterijalne robe. Nasuprot
optimizmu Negrija i Harta koji u imaterijalnom radu
vide potencijal emancipacije, proizvodnja i finansiranje
NGO-aktivizma za kapital figurira kao jo jedno sredstvo koje mu slui za ostvarenje privida da on deluje
principima socijalnog interesa, uvrujui na taj nain
poziciju koja mu olakava cirkulaciju i akumulaciju.
10 Silvia Federici, Nav. delo.
KORPORATIVNAFILANTROPIJA
I OPORTUNISTIKA
KORPORATIVNOST

Gotovo da nema finansijera koji bi danas odbio projekat naslovljen Kultura seanja i retka su
kulturnjaka udruenja koja slian projekat nisu realizovala. (Jer, neoliberalni kapitalizam, doputajui
seanju da se vraa, aktivno uklanja ono, posluimo
se opet Brehtom, dobro u dobrom starom, kako bi
se kapitalistiko ustrojstvo sveta nametnulo kao pozitivna, konana i neupitna drutvena optost. Prema
slinoj logici danas je dozvoljeno slaviti antifaistiku
borbu, ali samo uz aktivno odsecanje antifaizma od
komunistike prolosti, uprkos tome to komunistiko
naslee predstavlja njen istorijski neraskidiv deo.)

U skladu sa post-petooktobarskom tendencijom ka glorifikaciji predkomunistikog perioda Srbije,
kroz koju kapitalistiki poredak pokuava da pronae
svoju istorijsku legitimaciju (potiskujui seanje na socijalizam), projekat Kultura seanja: Grad u 20 slika
afirmie 19-ovekovni abac u kome Jevrem Obrenovi
(najmlai brat Miloa Obrenovia) poinje proces
modernizacije, de-orijentalizacije/evropeizacije grada
koji krajem 19. veka sve manje lii na tursku ariju
a sve vie dobija izgled evropskih gradova.1 Istovre1 Katalog: Kultura seanja: Grad u 20 slika, ABC design, abac,
2011.
20
meno, naizgled se govori iz leviarskog registra o

neposrednom ueu graana u umetnikoj produkciji
i slobodi korienja javnog prostora kao zajednikog
dobra2, te samoorganizaciji i slino. Ovaj projekat
uspeva da spoji afirmativni govor o kneevini Srbiji,
u kome se pronalazi legitimacija za evrointegracije
(koje su, kako izgleda, poele jo u 19. veku u apcu)
sa komunitaristikim pojmovima pozajmljenim od
socijalizma, ali bez istorijske reference, i to upravo
kroz proizvodnju kulturalizovanog, depolitizovanog
seanja.

I dok projekat kao primere angaovanog delovanja u javnom prostoru kao zajednikom dobru
daje rad Borisa ribara, skulpturu (akt) arko koju su
u apcu unitili metani (navodno, zbog golotinje), te
crtanje grafita po Zastavinim automobilima3, rad Grupe
4 koja je pozvana da uestvuje u ovom projektu, a koji
se bavi direktnom kritikom politike finansijera ERSTE banke - izaziva razvoj dogaaja koji jasnije ocrtava unutranje mehanizme koji deluju izmeu umetnika,
finansijera i autora projekta Kultura seanja.

Septembra prole godine Grupa 4 je dobila
poziv od lanova tima projekta Kultura seanja za
uee u projektu javnog razgovora o akciji koju je
Grupa 4 sprovela prethodnog dana u Knez Mihajlovoj
ulici. Re je o akciji podstaknutoj realizacijom projekta Art Tura koji je koncipiran kao dvomesena
izloba reprodukcija dela zbirke Narodnog muzeja.
2 Isto.
3 Fabrika automobila Zastava u Kragujevcu unitena je tokom
NATO bombardovanja 1999, da bi 2008. bila privatizovana od
strane kompanije Fiat.
21
Grupa 4 sprovela je akciju umetanja slika i printova

svojih lanova, postajui nepozvani gost projekta koji
je ostvaren objedinjavanjem korporativnog kapitala,
monarhistike politike i institucija kulture i umetnosti.4 Meutim, sa fasade zgrade u kojoj se pored drugih
institucija nalazi i filijala Erste banke, nestao je rad
Feti, za koji je jedan od lanova grupe saznao da je
uklonjen po direktivi iz Erste banke. Dan nakon akcije,
Grupa 4 prihvata poziv da opisan dogaaj predstavi
u apcu u okviru projekta Kultura seanja, izlaui
pano sa materijalom i tekstovima vezanim za prethodni
dogaaj. Izmeu ostalog, izloen je i tekst Korporativna filantropija Erste banke. Meutim, treba imati
na umu, Kultura seanja jedan je od pobednikih
projekata programa za kulturnu decentralizaciju Centrifuga 2011 u organizaciji Ministarstva kulture, Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) i Erste
banke.

lanica Grupe 4 nakon tri dana u prepodnevnim asovima prima telefonski poziv od direktorke sektora komunikacija Erste banke, koja je tom
4 Projekat ArtTura je realizovan kroz saradnju nekoliko institucija, kompanija i pojedinaca. Narodni muzej je podrao projekat
i omoguio reprodukovanje dela kolekcije. Hewlett-Packard (HP),
kompanija koja se bavi proizvodnjom raunarskih tehnologija,
pruila je usluge tampe izloenih reprodukcija. Fondacija Telenor,
operater mobilne i fiksne telefonije, uestovala je ponudom usluge
audio voenja kroz izlobu reklama je integrisana u muzeoloku
legendu, zajedno sa reklamom tamparskih aparata a cena za
korisnike koji nisu Telenorovi pretplatnici naplaivala se prema
vaeem cenovniku operatera. Pored Optine Stari grad, kao partner nala se i Jelisaveta Karaorevi, koja je preko zvaninog sajta i drugih medija istakla da se mnoga dela nalaze u Narodnom
muzeju zahvaljujui njenom ocu, Knezu Pavlu.
22
prilikom uznemireno upozorava da e izloeni rad zbog

iznetog sadraja trpeti pravne posledice ukoliko Grupa
4 ne poseduje materijalne dokaze za tvrdnju da je rukovodstvo Erste banke uklonilo sliku sa fasade zgrade.
Oko podneva Grupa 4 dobija e-mail od PR menaderke
i autorke projekta Kultura seanja, koja je prethodno
lanovima grupe garantovala da e stati iza sadraja
rada ukoliko doe do konflikta, u kome sada zastupa
interese Erste banke i prikljuuje se pozivu za dostavljanje dokaza kako bi rad imao opravdanje.

Prenosimo ceo sadraj pisama:

Rad koji ste izloili kao intervenciju u javnom
prostoru u okviru naeg projekta Kultura seanja sadri
nedokazane optube protiv ERSTE banke. Molim vas
da mi u najkraem roku dostavite dokaz tvrdnji koje ste
naveli, kako bi rad imao opravdanje [kurziv na]. Ukoliko materijalni dokazi ne postoje, a dananja istraga u
okviru ERSTE banke ne pokae da su usmeni navodi
istiniti, mi vas molimo da rad uklonite, ili nekoga od nas
pismeno ovlastite da to uradimo u vae ime. Ukoliko
ne odgovorite na ovaj mail do 17h 3.10.2011. godine,
smatraemo da nemate dokumente koje sada traimo, i
u dogovoru sa optinskim vlastima ukloniemo rad na
osnovu pritubi gradjana [kurziv na] upuenih komunalnoj policiji.

Ni projekat Kultura seanja, niti program Centrifuga i ERSTE banka ne ele da ulaze u pitanja cenzure
sadraja rada i njegovog samoinicijativnog uklanjanja,
ali u sluaju da se optube koje ste u radu izneli pokau
neosnovanim, morate biti svesni da postoji pravni os-
23
nov za optube protiv vas koje se tiu naruavanja ugleda naih organizacija i projekata. Budite slobodni da
nas kontaktirate za sva pitanja i nedoumice, predlaem
da u dogovoru sve reimo,

Pozdrav, Marija Ratkovi, PR projekta

uvajte drvee. Nemojte tampati ovu poruku,
ako to nije neophodno. Save a tree. Dont print this
message unless neccessary.5

Primetna je neloginost u vremenskom
rasporedu i subjektima koji se navode u sadraju email-a: ako lanovi Grupe 4 ne podnesu dokaze za
rad, tada e se pojaviti graani, stvoreni niotkuda ili
bar iznenada i uputiti pritubu zbog izloenog rada,
a zatim e komunalna policija na insistiranje graana
ukloniti rad. Zaista je nemogue objasniti kauzalni odnos izmeu reakcije graana i traenog dokaza, osim
smiljenim razvojem dogaaja koji se nepanjom PR-a
naao u e-mail-u.

Dalji tok razvoja dogaaja ukazuje na mehanizam aproprijacije komunistikih vrednosti i njihovog
premetanja u korporativni registar.

Nakon pisma poslatog na e-mail adrese lanova
Grupe 4, koje smo naveli u celosti, usledio je jo jedan
e-mail PR menaderke u kome se zahtevaju dokazi
kako projekat Kultura seanja i sve njegove akcije
do sada ne bi bili diskreditovani u javnosti, a u suprotnom postoji pravni aspekt za krivino delo klevete.
U toku iste veeri Grupi 4 je upuen e-mail od direk5 Facebook, https://www.facebook.com/media/set/?set=a.122
693031170397.19310.100002891029464&type=3,
poseeno:
22.07.2012.
24
torke sektora za komunikacije, u kome se insistira na

dostavljanju dokaza, preti tubom za klevetu, upuuje
da se Grupa 4 upozna malo vie sa radom Erste banke
u lokalnoj sredini kako bi se saznalo da Erste banka
podrava slobodne forme i izraze koje su se kritiki
odnosile prema kompanijama. [Kurziv na] I nastavlja se: To nije sporno. No, postoji mera dobrog ukusa
a vi ste prekoraili svaku granicu.

Prethodni iskaz jasno pokazuje cinino lice
kapitalizma. Neko naivan pomislio bi da kapitalisti
sami plaaju svoju propast. Naprotiv, postoje granice
koje kapital opcrtava ruei ih. Bez obzira ta mislili i
kako dovodili u pitanje koncept postfordizma i sve
druge njemu sline koncepcije koje vie zamagljuju
nego to demistifikuju savremeni kapitalistiki poredak,
bitno je u kontekstu iskaza o kome je re pomenuti sintagmu komunizam kapitala. Paolo Virno pod komunizmom kapitala podrazumeva oblik nastavka trenda
podravljavanja, socijalizacije proizvodnih odnosa iz
30-ih godina na Zapadu, nastalog kao reakcija na Oktobarsku revoluciju i krizu, i koji je oznaen izrazom
socijalizam kapitala. Taj izraz saima ulogu drave
na kraju liberalne laissez-faire faze i pojavu Welfare
paradigmatike. Kompozicija drutvenog sistema tokom
80-ih i 90-ih, prema Virnu, dobija obrise komunizma
kapitala, kapitalistike inicijative koja sebi na raun
orkestrira upravo onim materijalnim i kulturnim uslovima koji bi komunistikom poimanju trebalo da obezbede staloeni realizam.6
6 Paolo Virno, A Grammar of the Multitude: For an Analysis of
Contemporary Forms of Life, http://www.generation-online.org/c/
fcmultitude3.htm, ili Paolo Virno, Gramatika mnotva, Naklada
25

U navedenom iskazu o finansiranju projekata
koji kritikuju korporacije dodajemo i naznaenje koje
je upueno umetnicima, a to je naglasak na injenicu
da fondacija banke poseduje i znaajnu kolekciju
umetnikih radova re je o procesu privatizacije
socijalistikih, odnosno komunistikih dela od strane,
Marksovim reima, furija privatnog interesa.

Na ovaj nain, kapital uspeva da premesti kritiku u kulturna (i kulturalizovana) polja, briui svaki
antagonizam spram kapitala klasni antagonizam, a
istovremeno zadravajui auru radikalnosti, subverzivnosti, angaovanosti, levice, pa i antikapitalizma (kritika neoliberalizma, komercijalizacije, komodifikacije, itd). U kojoj meri takozvani kulturni
radnici predstavljaju ne samo potreban sastojak u
izgradnji ovog korporativnog leviarstva (ili, Marksovim reima buroaskog socijalizma) ve mu se rado
i konformiraju, govori i injenica da niko sa umetnike
scene nije stao u odbranu Grupe 4 u ovom konkretnom
sluaju.7
Jesenski i Turk, Zagrab, 2004, str. 135.
7 Zanimljivo je napomenuti, uzgred, da je autorka/PR menaderka
,,Kulture seanja nekoliko meseci nakon ovih dogaaja napisala
kritiku filma Lice revolucije, koja je objavljena na sajtu ,,revolucionarne antikapitalistike organizacije Marks21, u kojem kae
sledee:

,,U Licu Revolucije, revolucija se prodaje na silu, da bi
se potom dokazivala teza o naem najveem neprijatelju neoliberalnom kapitalizmu koji tei da putem marketinga uniti otpor, kao
i sve mukom steene tekovine revolucije. Ovaj film me nije ubedio
u to. On se samo poigrao na temu kritike kapitalizma, dok su banke
i velike korporacije ovde ostale nedodirljivi novi stanari zgrade
[kurziv na] () a sa druge to je jedna vrsta kontrarevolucionarnog cookbook-a, koji unapred obesmiljava svaku revoluciju i time
26

Ukratko emo se pozabaviti i jednim sluajem
van lokalnog konteksta, zbog slinosti sa sluajem
Kulture seanja i indikativnosti za proces korporacijskog skretanja ulevo potpomognutog kulturnoumetnikom proizvodnjom.

Umetniki kolektiv iz Sankt Petersburga, Chto
Delat?, biva pozvan 2009. godine da izloi svoj videorad u UniCredit Paviljonu u Bukuretu (galerija pod
sponzorstvom UniCredit Tiriac banke). Nakon to njihov zahtev za novanom naknadom i pokrivanjem putnih trokova i dnevnica biva odbijen od strane banke,
oni pristaju da izlau besplatno, ali pod uslovom da
im se omogui da u Paviljonu organizuju diskusiju na
temu problema finansiranja umetnosti od strane korporativnih sponzora. I ovaj predlog biva odbijen, sa
objanjenjem da se na izlobi ne mogu dopustiti direktni napadi na sponzora.

U svom izvetaju o ovim deavanjima, Dmitri
Vilenski iz grupe Chto Delat? (referenca na Lenjina je
oigledna) izjavljuje kako umetnike i druge kreativne
i intelektualne radnike vidi kao novu vrstu ekploatisanog proleterijata; on kae da nema nieg pogrenog
u sponzorstvu banke kao takvom ali da ima neeg
perverznog u isticanju imena banke bez obezbeivanja
finansija za pristojan program i ispravnog tretmana
umetnika i saradnika. Nakon navoenja nekih od proumesto narodu, vrednost filma vraa u kase nevladinih organizacija
koje se bave kontrarevolucionarnim, alternativnim iliti mirnim
razreenjima konflikata. (Marija Ratkovi, ,,Lice (kontra)revolucije, http://marks21.info/recenzija-filma/lice-kontra-revolucije,
poseeno 17.07.2012. )
27
gramskih naela UniCredit banke u domenu kulture,8

on dodaje da nije purista, i da, dokle god UniCredit ima tako dobru politiku [kurziv na], to znai da
bi trebalo da tretira kulturne inicijative i umetnike sa
potovanjem.9

Nakon ovog dogaaja, osnovana je platforma
Art-leaks, koja bi trebalo da se bavi dokumentovanjem
ovakvih sluajeva i zatitom umetnika:

Naime, iskusili smo iz prve ruke kako kritiko
miljenje i dijalog mogu da budu kompromitovani kroz
represivne manevre i okrenuti protiv onih radnika
koji dovode u pitanje misiju umetnikih institucija,
politike ili njihovu saradnju sa korporativnim dobrotvorima. Kooptirajui kulturnu aktivnost, ovi sponzori
stiu drutveni kredibilitet koji onda nastavljaju da
zloupotrebljavaju: odriui pristojne uslove za kulturne
radnike kroz opresivne mere same radnike iji rad
ini njihovo odravanje moguim.10

Na osnovu navedenog ini se da umetnici
8 Na primer: As part of a banking group with a tradition in supporting the arts, UniCredit Tiriac Bank has a strong interest in cultural
artistic projects. We already have a tradition in supporting social
and environment protection projects. We believe in the power of
example, and this is why we involve our employees in the various
projects that we support.

Beyond its main objective of making profit, we think that
a private company has a responsibility to give something back to
the community. Without this, we cannot speak of sustainability.
9 Dmitriy Vilensky, Pavillion UniCredit: An Artists Tale: http://
eipcp.net/policies/vilensky/en
10 ArtLeaks, http://art-leaks.org/about/, 08.01.2012.
28
nemaju problem sa samom kooptacijom umetnosti od

strane korporacija (Vilenski je ak eksplicitan u tome
da su to dobre politike), koliko sa time to za tu kooptaciju nisu adekvatno plaeni. Diskusija o odnosima
izmeu korporativnih sponzora i umetnika ne mora se
organizovati ukoliko se isplate honorari i pokriju putni
trokovi; davanje kredibiliteta korporacijama od strane
umetnika je u redu ukoliko im se za to pruaju pristojni uslovi rada. Ukoliko umetnici i ele nemogue,
to nije ono nemogue u pogledu korenite drutvene
promene, ve u pogledu postojanja kapitalizma bez
kapital-odnosa.

Na prvoj skuptini ArtLeaks-a, odranoj 3. i 4.
juna 2012. u Berlinu povodom spomenutog dogaaja,
Vladan Jeremi je govorio da voenje diskusije o uslovima rada u kulturi nije uvek mogue, jer postoji
mnogo sluajeva nasilne korupcije i kriminalnih aktivnosti koje se odvijaju u savremenoj umetnosti i
kulturi o kojima je veoma teko govoriti bez pravnog
okvira. [Kurziv na]11 Jeremi je predloio strategiju
odgovornosti koju bi u umetnosti mogao realizovati
poziv organizatorima kulturnih dogaaja da transparentno prikau svoj budet i dinamiku radnog odnosa,
te kako je potrebno uvesti marksistike pojmove poput
zloupotrebe umetnosti.

Teme korupcije, kriminalnih aktivnosti,
zloupotrebe i nedostatka pravnog okvira, koje
se ovde pokuavaju falsifikovati kao marksistike,
upravo su sluile drugosrbijanskoj postpetookto11 Dalje navoda preuzimamo takoe sa portala: ArtLeaks-a: http://
art-leaks.org/2012/07/02/report-of-artleaks-first-public-assemblyand-workshop-berlin-june-3-4-2012/
29
barskoj politici koja je njima pokuavala glaanje

i oporavak kapitalistike nacionalne ekonomije, sa
odgovornou koja nam se uostalom svakim danom
infiltrira kao predmet individualne i drutvene nesposobnosti (drutvena odgovornost i drutveno odgovorno poslovanje predstavljaju moto korporativne politike). Svoenje neoliberalnog poretka na nepravedni
sistem i opskurne pojave kojima treba pravni okvir za njihovo demistifikovanje, modeli su iz sitnoburoaskog miljea par exellence. Jer, iz ovoga sledi da
ono to je iz navedene perspektive kriminalno treba
i moe se jedino stabilizovati i raskrinkati sredstvima
buroaskog aparata prava, koje zna jedino za interes
privatnih linosti u cilju klasne dominacije buroaske
mase i zatite njene privatne svojine.

Moda je preciznije rei da sma umetnost
kooptira radikalnu politiku, nego da korporacije kooptiraju radikalnu umetnost. Misija nove vrste eksploatisanog proleterijata svodi se na misiju obezbeivanja
veih plata i civilizovanja radnog odnosa, bez pretenzija da se sam odnos izmeu kapitala i rada problematizuje. Eksploatacija je ovde shvaena iskljuivo
u vidu neplaenog rada i implicira se mogunost dobijanja pune naknade za obavljen rad. Podsetimo
ukratko na Marksovu teoriju eksploatacije. ak i kada
dobije punu vrednost u zamenu za svoju radnu snagu
(tj. onu vrednost koja mu je potrebna da bi se odrao
do sledeeg dana kada ponovo ulazi u radni proces),
radnik proizvodi robu u vrednosti veoj od svoje radne
snage. Eksploatacija se sastoji u ubiranju ovog vika,
vika vrednosti. Stoga zahtev za punom naknadom
30
za rad i dalje nije zahtev protiv eksploatacije. Ulog kritizerske intencije grubog jedniarstva u plati jeste: da
umesto minus nita (rad bez nadnice), kulturni radnici od kapitaliste dobiju nita (rad za nadnicu) i time
se zadovolje12, iz ega sledi prolongiranje socijalne
emancipatorske akcije i trajanje kapital-odnosa kao
opteg drutvenog reima. Ovi zahtevi enkodiraju onu
socijaldemokratsku liniju slinu Socijaldemokratskoj
partiji Nemake iz 1959. godine, kada je na kongresu u
Bad Godesbergu nemaka socijaldemokratija odustala
od principa prelaska na drutvenu svojinu sredstava za
proizvodnju (prihvatila je ak i gledite da drava treba
da podri i pravno titi privatno vlasnitvo).13

Benjamin je upravo na primerima radnikih
trajkova i klasne borbe, posredstvom Sorelove (Georges Sorel) argumentacije, pokazao nunost razlikovanja
reformistikih i revolucionarnih trajkova. Prvi je onaj
politiki opti trajk, kojem su jaanje drave, promena
gospodara masi proizvoaa i jaanje privilegija ve
privilegovanima opti temelj trajkake inicijative; drugi i nasuprot potonjem postavljen je proleterski trajk
koji neguje odbojnost prema buroaskim reformama,
ispoljava svoju ravnodunost prema materijalnoj dobiti od osvajanja, on izjavljuje da eli ukidanje drave.
12 Marksovim reima: Ono to se na strani kapitala pojavljuje
kao viak vrednosti, pojavljuje se na strani radnika tano kao viak
rada povrh njegove potrebe kao radnika, dakle povrh njegove neposredne potrebe za odravanje ivota Karl Marx, Temelji slobode: Osnovi kritike politike ekonomije, Naprijed, Zagreb, 1977,
131-137, 135.
13 Opreno ovde zastupanim gleditima, za ovakvu politiku Fuko
je imao posebnog razumevanja. Videti: Miel Fuko, Raanje biopolitike, Svetovi, Novi Sad, 2005, str. 127.
31
Iz ovoga Benjamin izvodi dijalektiki zakljuak: Dok

je prvi oblik obustave rada u stvari nasilje, jer prouzrokuje samo spoljanju modifikaciju radnih uslova,
drugi je kao isto sredstvo nenasilan.14

U gore prikazanim stavovima u pogledu otvaranja pitanja uslova rada u kontekstu umetnosti i
kulture, enkodiran je upravo oblik sitnoburoaskog
morala. On se usled intenzivirane krize i ekonomske pritisnutosti javlja kao reakcija na nagovetaj tog
lebdeeg subjekta koji eli samo poboljani aparat u
nadi da e mu omoguiti udobne pozicije, dok ne deluje
kao proizvoa koji se usmerio da menja oblike proizvodnje i da prisvaja proizvodna sredstva. Iako priziva
tu poziciju proizvoaa, deluje kao fondacijski istrani
policajac i popravlja sopstvenog poloaja. Jer, kako
Benjamin naglaava, u nameri proleterskih pobuna
ne postoji iekivanje spoljanjih ustupaka ili izmene
radnih uslova u cilju nastavka rada, ve se nastavljanje
rada dogaa jedino u potpuno izmenjenim uslovima. A
ovamo takva reenost ne postoji ni u naznakama.
14 Walter Benjamin, Eseji, Nolit, Beograd, 1974, str. 69.
STRUNOST
ISPRED KLASNE BORBE

Znaajni rezovi u budetskim izdavanjima za
kulturu 2012. godine isprovocirali su proteste od strane
delova umetnikih scena u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji
(u Sloveniji je dolo i do zatvaranja Ministarstva kulture) uglavnom se radi o onim delovima koji se nazivaju nezavisna scena a koje mahom ine nevladine
organizacije i pojedinci koji se izdravaju radei na
projektima.

Borba protiv budetskih rezova u kulturi u
Srbiji je dobila i svoju umetniku artikulaciju, kroz
predstavu Oni ive Milana Markovia i Maje Pelevi.
Pre pisanja ove drame, autori su se ulanili u nekoliko
politikih partija istovremeno (DSS, URS, SDP, DS,
LDP, SNS i SPS), pri emu su nakon toga dospeli u
veinu saveta za kulturu, a u nekim partijama dospeli
i na kadrovsku listu. Sam dramski tekst sastavljen je
najveim delom od dokumentarnog materijala poput
privatnih prepiski autor i transkripta razgovora sa
partijskim inovnicima. Preuzimajui naziv Karpenterovog filma, ova predstava je trebalo da razotkrije
funkcionisanje partokratskog sistema, u kome se
znaajne pozicije u institucijama kulture dobijaju po
partijskoj liniji, umesto po kvalifikacijama: Mi ve
33
godinama neto radimo i na umetnikoj sceni i ovako

sa strane i stalno vidimo kako neke nae manje kvalifikovane kolege pie jer su lanovi nekih partija.1

Ovo je bio jedan od osnovnih momenata u formulaciji argumenata i dijagnozi finansijske situacije u
kojoj se nezavisna kulturna scena nala: problem je u
tome to kulturom upravljaju nestruni ljudi, koji nisu
u stanju da prepoznaju vrednost kulturne produkcije nezavisne scene. Nekoliko dana nakon premijere
Oni ive, u Kulturnom centru Grad odrana je tribina
A kultura?, na koju su bili pozvani predstavnici
politikih partija da predstave stranake programe u
oblasti kulture. Na portalu SEEcult objavljen je izvetaj
sa tribine, pod naslovom Nije ih sramota, u kome
se izmeu ostalog navodi da su umetnici zahtevali od
predstavnika politikih partija da odgovore na par pitanja iz opte kulture kako bi se utvrdila njihova relevantnost za razgovor, da navedu naziv bar jednog
rada svetski poznate umetnice i pionirke performansa
Marine Abramovi ili tri knjige austrijske nobelovke
Elfride Jelinek2

Ogranienost mogunosti za rad i pogoranje
materijalnog statusa umetnika, kroz kritiku partokratije (odnosno, u Hrvatskoj, klijentelizma) bivaju elitistiki preformulisani u problem kulturne inferiornosti onih koji donose odluke o kulturi, odnosno,
pretvaraju se u dokazivanje sopstvene kulturne supe1 Pelevi, Maja, Milan Markovi, Oni ive, https://docs.google.
com/document/d/1RnjBrbCQJXCdVnluVVz2WuFVOoJSQSmmb
djml9609sQ/edit, poseeno 8. 01. 2012.
2 See.cult, Nije ih sramota, http://www.seecult.org/vest/nije-ihsramota, poseeno: 08.01.2012.
34
riornosti. Akteri nezavisne kulturne scene u Zagrebu,

okupljeni u Savez udruga Operacija grad, u svom protestu su se takoe pozivali na ove odnose kulturne superiornosti i inferiornosti: suprotstavljajui (nedovoljno finansiranu) urbanu kulturu i kulturne sadraje i
znanja (previe finansiranom) amaterizmu i sajamskoj zabavi.3

Kulturna inferiornost ljudi na vlasti trebalo je
da poslui kao objanjenje smanjenog ulaganja u kulturnu produkciju, naroito kulturnu produkciju nezavisne scene (za razliku od sajamske zabave, amaterizma, itd.), i obrnuto, kulturna superiornost nezavisne
scene (samorazumljiva superiornost eksperimentalne,
alternativne kulturne produkcije u odnosu na masovnu kulturu) trebalo je da legitimie zahtev za veim
budetskim izdvajanjima.

U Zagrebu se mogla uti i direktna podrka
ucenjivakoj politici Evropske unije, koja dravamakandidatima nudi novane donacije u zamenu za
promene u zakonodavstvu i fiskalnoj politici: Prista
podsjea da u posljednjoj pretpristupnoj godini samo
udruge unutar Saveza udruga Operacija grad imaju
mogunost preko europskih fondova donijeti u grad
Zagreb 450.000 eura. Da bi to omoguio, grad mora
participirati u svoti do 100.000 eura u ovoj godini, a
sudjelovao je samo sa 16.000. Iz te logike, kazuje
Prista, potpuno je jasno da Grad Zagreb uope nije
zainteresiran, niti strukturno spreman za Europsku
3 Zato se zagrebaka kultura odrie sredstava iz evropskih fondova, http://www.min-kulture.hr/userdocsimages/KKC/2012.%20
godina/ccp%20vjesnik15.03.2012..pdf, 2.08.2012.
35
uniju.4

Uz istovremeno insistiranje na identifikaciji sa
radnikom klasom (radnici u kulturi je postao termin koji se samorazumljivo primenjuje i na NGO preduzentike, samozaposlene, menadere...) i fingiranje
leviarskog diskursa (kritika trita, neoliberalizma),
akteri nezavisne kulturne scene pokazali su se nesposobnim da pitanje postave neposredno kao pitanje materijalne egzistencije, to bi ih stavilo u istu ravan upravo sa onom pauperizovanom i kulturno inferiornom
veinom koja takoe ne zna da navede performanse
Marine Abramovi, romane Elfride Jelinek, i preferira
sajamsku zabavu u odnosu na umetniku produkciju
nezavisne scene. U tom smislu, daleko od toga da je
dolo do nekakve proleterizacije umetnika, kulturnih
preduzetnika i menadera protest aktera nezavisne
scene ispostavio se ne kao protest protiv ugroavanja
njihove klasne pozicije, masovnog osiromaenja
populacije radnika u kulturi, ve kao protest protiv
uruavanja kulture, tj. uruavanja institucije kulture,
sa njenim praksama, reimima rada, hijerarhijskim
odnosima i visokim honorarima; proglaavanje ove institucije javnim dobrom, daleko od toga da smera na
njenu egalitarizaciju i demokratizaciju (a jo manje na
egalitarizaciju i demokratizaciju celokupnih drutvenih
odnosa), ve se upravo ispostavlja kao zahtev za
zadravanjem statusa quo, privilegovane pozicije kulturne sfere i njenih nosilaca u neoliberalnom drutvu.

Ovaj sutinski tehnokratski stav o nestrunosti
kao uzroku ekonomske krize ili njenih razliitih efeka4 Isto.
36
ta upravo predstavlja stav tih istih partija kojima eli

da se suprotstavi, a koje su u svoja programska naela
ukljuila departizaciju, ukljuujui i G17 Plus (sada
URS) koja je pod parolom Strunost ispred politike
sprovodila neoliberalne ekonomske reforme u Srbiji
i aktivno praktikovala pozajmice od MMF-a. Ako
uzmemo u obzir postavljanje neizabranih ekonomskih
strunjaka na premijerska mesta u Italiji (Mario Monti)
i Grkoj (Lukas Papademos) po diktatu Evropske unije, postaje jasno do koje mere je ideologija koju lokalni kulturnjaci reprodukuju u svom protestu zapravo
vladajua ideologija, kako u lokalnom, tako i u globalnom kontekstu.
JAVNI PROSTOR KAPITAL

NAKON DEINDUSTRIJALIZACIJE
Pripadnici etrdeset nevladinih organizacija1

krajem prole godine uli su u naputeni kompleks
kasarne Dr Aribald Rajs koja se nalazi u Futokoj
ulici i nakon radova neophodnih za funkcionalizaciju
prostora nastupio je period aktivnog organizovanja i
realizacije razliitih vrsta kulturno-umetnikih programa. Ovaj prostor aktivisti su proglasili Drutvenim
centrom. Svoju inicijativu opisuju kao drutveni
pokret koji se bori za stvaranje Drutvenog centra,
pokrenut od strane udruenja graana, neformalnih
grupa i pojedinaca aktivnih na polju stvaralatva, obrazovanja, humanitarnog rada, zatite ivotne sredine,
odrivog razvoja, aktivizma, rada sa decom, mladima,
osobama sa invaliditetom, Romima i ostalim osetljivim
grupama ()2 Paralelno sa organizovanjem deavanja
u naputenoj kasarni, aktivisti su odravali kontakt sa
nadlenim institucijama u nadi da e se reiti formalni
status i dobiti dozvole za rad u naputenom objektu.
1 Danas, Solidarno za drutveni centar, http://www.danas.
rs/danasrs/srbija/novi_sad/solidarno_za_drustveni_centar.40.
html?news_id=231841&action=print
2 Drutveni centar, http://www.drustvenicentar.org/index.
php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=4&lang=
sr
38

IZDC mogue je sagledati u kontinuumu irih
drutvenih pokreta (poput Anonymous, 99%, Occupy) razvijanih u godinama zaotravanja ekonomskodrutvene krize kapitalizma, s tom razlikom da je IZDC
pre svega fokusiran na kulturno-obrazovnu delatnost.
Zajedniko mesto svim participijentima predstavlja sprovoenje ideje obezbeivanja javnog prostora
u kome bi oni u kolektivu ili pojedinano realizovali svoje projekte. Prema reima jednog od aktiviste
drutveni centar treba da bude stoer nevladinog sektora u gradu.3

Politika donoenja odluka u Drutvenom centru i na pitanjima Drutvenog centra odvijala se po
principima neposredne demokratije osobe prisutne na
sastancima javljaju se za re koju odobrava veinom
glasova izabrani lan, moderator iz redova Radne
grupe koja je ujedno i jedino telo koga ine sve osobe
ukljuene u rad. Na kraju svakog susreta lanovi biraju
moderatora za naredni sastanak. U daljim predlozima, iznoenju stavova, ideja i njihovom izglasavanju
uestvuju svi prisutni.

Meutim, tronedeljni rad aktivista Drutvenog
centra okonan je dolaskom predstavnika civilne i vojne
policije, 13. januara, nakon ega su aktivisti morali da
napuste objekat.

Najpre, navedimo da su se mediji u odnosu na zauzimanje kasarne dr Aribald Rajs reakcije
svrstali u dve zaraene kategorije, od kojih je prva
svesrdno podravala mlade umetnike i aktiviste, dok
3 Slobodna Evropa, http://www.slobodnaevropa.org/content/
policija_usla_u_drustveni_centar_ponovo_katanac_na_
kasarni/24450909.html
39
je druga kvalifikovana kao ona koja aktiviste i umetnike proglaava uzurpatorima tue imovine. Ukoliko
nam bude dozvoljeno da izbegnemo dobro znanu liberalnu ili-ili ucenu, prvo bismo, ne zadravajui se na
detaljnijim obrazloenjima narednih stavova, potcrtali
injenicu velikog znaaja omasovljenja i formiranja
jedinstvenog fronta umetnika i aktivista, objedinjenih
i odlunih u borbi osvajanja i obezbeivanja prostora
neophodnog za sprovoenje rada. Ako se manifestacije
otpora i pobuna jave na drugim drutvenim poljima,
prostor bi u perspektivi mogao biti mesto zajednice
ljudi koja, za razliku od veine aktivista ukljuenih u
rad IZDC-a, nema strunih kvalifikacija ili se nalazi
izvan ekonomije privatnog preduzetnitva nevladinih
organizacija.

Drugo, pored omasovljenja i istrajnosti u borbi za radni prostor kao znaajan momenat istiemo i
sprovoenje protokola neposrednog odluivanja, kao
znaajne prakse koja sve vie postaje politiki model
(alternativnih) drutvenih zajednica, esto politiki
konfrontiranih formalistikom i iskljuujuem
kapitalistikom protokolu. Imajui u vidu da ne
raspolaemo podacima koji bi nam pomogli u razmatranju pitanja koliko je stavka o ideolokim razlikama
posmatrana iz unutranje perspektive organizacija i
pojedninaca ukljuenih u Inicijativu uticala na sadraje
programa ili eventualnih meusobnih razilaenja u
pogledu detalja vezanih za rad Drutvenog centra,
pokuaemo neposrednim isticanjem sadraja sprovedenih aktivnosti da iznesemo jedan kritiki stav koji
smatramo vanim za potencijalne, budue, borbe, da
40
bi potom centrirali pitanje odnosa izmeu vlasti, krupnog kapitala, kulture i dogaaja koji su usledili posle
zabrane i izbacivanja aktivista iz kompleksa kasarne.

Akcija sprovedena od 31. januara do 20. februara 2012. godine u centru Novog Sada, pod naslovom
Hrana, ne oruje sastojala se u besplatnom deljenju
obroka zdrave vegetarijanske hrane siromanom i
gladnom stanovnitvu, emu je prikljuena i cirkuska
onglerska manifestacija. U akciji prikupljanja odee
uestvovali su, osim pojedinaca van DC-a i udruenje
Kolo srpskih sestara4 i Vaterpolo klub Vojvodina. Program od 26. januara ukljuio je i aktivnost vebanja,
kako je navedeno, posebne vrste joge koja oslobaa
energetske blokade i tera nas da se smejemo.5

Nahraniti gladne, obui siromane, uteiti tune
smehom i osloboenjem energetske blokade uz pomo
joge. Jedan deo buroazije eli da otkloni socijalna zla,
kako bi osigurao opstanak buroaskog drutva. Ovamo
spadaju ekonomisti, filantropi, humanisti, popravljai
poloaja radnike klase, organizatori dobrotvorstva,
zatitnici ivotinja, osnivai trezvenjakih drutava,
budaklijski reformatori svih moguih vrsta. Ovaj
buroaski socijalizam izgraen je u itave sisteme.6
4 Osnovano 1903, na inicijativu graanske kulturne elite; istie
se kako su nove vlasti 1946. zabranile rad Udruenja, uz oduzimanje pokretne i nepokretne imovine, a Kolo je, kada se ukazala
prva mogunost, obnovilo, 1990, svoj rad. (Humanas, http://www.
humanas.rs/index.php?main=kolo-srpskih-sestara, poseeno: 22. 7.
2012.)
5 Drutveni centar, Facebook, https://www.facebook.com/
drustvenicentar
6 Marks, Karl, Fridrih Engels, Komunistiki manifest, CLS, Beograd, 2009.
41
pisao je Marks u Komunistikom manifestu kategoriui

i opisujui konzervativni ili buroaski socijalizam.

Kulturni radnici u ovom sluaju zadravaju
odlike buroasko-socijalistikog izraza olienog u otklanjanju onih motiva, poput opasnosti i borbi, koji
revolucioniu i razaraju postojee drutvo, a na ije
mesto dolaze utene filantropske akcije, administrativne olakice, dijalozi, dogovori, pregovori, koji ih,
zapravo, uspeno preporuuju kao faktor doprinosa
olakicama neoliberalnom preustrojavanju sveta.

Argumentujmo to nainom na koji su aktivisti
podsetili na programe koje su sproveli: Svi programi
odrani u naputenoj kasarni Dr Aribald Rajs bili su
besplatni i otvoreni za javnost. Koja gradska, pokrajinska ili republika institucija je u mogunosti da u
roku od 3 nedelje proizvede tako bogat program, u potpunosti baziran na principima volonterizma i solidarnosti, odnosno bez novca i obimnog budeta?7

Po toj liniji, zauzimanje prostora od strane
Inicijative tumai se kao uvanje vrednosti objekta
od istorijskog znaaja, kao svetski trend i skladnost sa savremenim drutvom u kome ivimo.8 U
7 Drutveni centar, Facebook, https://www.facebook.com/
drustvenicentar
8 Takoe, ideja o stvaranju Drutvenog centra u objektu od
istorijskog znaaja naglaava potrebu za aktivnom zatitom
kulturno-istorijskih spomenika. Praksa pretvaranja vojnih objekata,
fabrikih hala, magacina i drugih naputenih zgrada u Drutvene i
Kulturne centre, u skladu je sa vremenom u kojem ivimo. Njihova
vrednost se uva promenom namene i ulaganjem u adaptaciju,
pratei duh sadanjice i potrebe zajednice. Izvor: Peanik, http://
www.drustvenicentar.org/index.php?option=com_content&view
=article&id=109%3Apescaniknet-1-1-2012&catid=4%3Apressclipping&Itemid=8&lang=sr, poseeno 20. 7. 2012.
42
tekstu objavljenom u Novosadskim novinama skree

se panja na deindustrijalizaciju i ukazuje na primer
petnaestogodinjeg postojanja alternativnih prostora u
Sloveniji i Zagrebu. Iskustva iz Hrvatske i Slovenije
govore da posle dijaloga sa Gradom sledi dozvola za
korienje fabrika ili kasarna od strane gradskih vlasti,
ali pod prihvatljivim rentijerskim uslovima, kako
kae jedan sagovornik,9 i raznim drugim taksama za
koje drugi sagovornik kae da je jedva mogue sakupiti.10

Poto su aktivisti izbaeni iz kasarne,
gradonaelnik Novog Sada je najavio da e Kineska
etvrt, za iju obnovu se navodno odvaja etrdeset
miliona dinara biti predviena za sve one koji ele
da se bave kulturom i starim zanatima, kao i (NGO)
aktivizmom. Nedugo posle objavljivanja ove informacije u medijima i najave da e se aktivisti nai sa
gradonaelnikom, aktivisti IZDC-a su uli u jedan od
objekata u Kineskoj etvrti.

lanak ,,Kineska etvrt postaje kulturna Fabrika, objavljen je 18. maja 2011. godine, sedam
meseci pre nego to je Inicijativa za Drutveni Centar pokrenuta i u njemu je mogue nai podatke koji
najavljuju rekonstrukciju i pretvaranje ovog fabrikog
kompleksa u atraktivan kulturno-poslovno-turistiki
9 ,,Nakon poetne represije, koju smo doivljavali, promenom
vlasti u Hrvatskoj zapoeli smo dijalog sa Gradom, koji nam je
dozvolio korienje ovog prostora, uz obavezno plaanje rente, to
je bila opcija koja nam je bila prihvatljiva kae Jere iz organizacije
Atak, jedne od brojnih udruga koje funkcioniu u sklopu Alternativnog kulturnog centra Medika u Zagrebu. Isto.
10 Isto.
43
centar na obali Dunava.11 Ono to je od fabrike ostalo

jeste sam naziv kompleksa Fabrika.

Ovde se radi o procesu dentrifikacije (gentrification), transformacije radnikih kvartova i industrijskih objekata nakon deindustrijalizacije u biznis centre i poslovne prostore. Na drutvenoj ravni dogaa se
promena klasne kompozicije mesta obezbeenog samo
za pripadnike viih klasa dentrifikacijom se stimulie
i intenzivira klasna hijerarhijska podela drutva, dok se
na ekonomskoj ravni javlja rentijerski kapitalistiki
modus poslovanja u kome vlada jedno jedino pravilo,
pravilo privatnog interesa.12

Opis kompleksa Kineske etvrti nalazi se i na
sajtu prezentacije projekta koji nosi naslov Mesto koje
volim (2011).13 Ovaj projekat realizuje Banka Intesa
u saradnji sa Ministarstvom kulture, nevladinom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republikim zavodom za zatitu spomenika. Naznaava se da je u pitanju
prostor sa izuzetnim potencijalom ija rekonstrukcija
moe ,,znaajno da utie na poboljanje kvaliteta javnog
prostora i ivota u gradu.14 Kao osnovni ideologem
projekta u kome banka ima status nosioca, realizatora
i finansijera svih aktivnosti propisanih pravilnikom,
pojavljuje se naelo ,,drutvene odgovornosti kome je
prikljuena ,,edukacija o znaaju kulturno-istorijskog
11 24. sata, http://www.24sata.rs/novi-sad/vesti/vest/kineskacetvrt-postaje-kulturna-fabrika/1753.phtml
12 Videti eseje i knjige niza autora koji su se bavili dentrifikacijom
i rentom: http://www.generation-online.org/c/fc_rent1.htm
13 Sajt projekta Mesto koje volim, http://www.mestokojevolim.
rs/predlozi/mesto/70
14 Isto, http://www.mestokojevolim.rs/home/page/1/o-projektu
44
naslea, ambijentalnih celina i prirodnih lepota koje

treba obnoviti i odravati njihovu vrednost, danas ve
popularno oznaenu frazom ,,od posebnog znaaja.15

Graani su pozvani da nominuju omiljena
mesta koja ele da budu obnovljena, ureena, konzervirana, restaurirana i revitalizovana, a sve to prema tehnikim (pristupanost lokaciji, geografska
rasporeenost, odnos budeta i specifinih potreba projekta itd.) i kvalitativnim (znaaj za lokalnu zajednicu,
istorijski, kulturni, umetniki znaaj itd.) kriterijumima
prema kojima, po popisivanju lokaliteta, komisija sastavljena od strunjaka formira finalnu listu predloga
lokaliteta, odnosno objekata, da bi na kraju graani
opet bili ukljueni tokom izglasavanja tri lokacije
za obnovu.16 Kao znaajna razina u projektu navodi
se prepoznavanje uloge korporativnog graanina
kojima banka eli da pomogne u ouvanju njegovog
omiljenog mesta ulaui trista hiljada evra za investicione trokove obnove lokaliteta i objekata. Jo neki od
ubrojanih ciljeva projekta su irenje svesti i edukacija
javnosti o znaaju ouvanja kulturnog naslea, izrada
baze podataka o znaajnim objektima prema miljenju
graana i ureenje tri lokalna objekta i mesta najee
korienih od strane najire populacije.

Usled ratova i kriza privredno osiromaenih
i deindustrijalizovanih postsocijalistikih zemalja intenziviranje neoliberalnih reformi i uvoenje drutva
u novi ciklus neoliberalizacije uestala je pojava projekata navedenog tipa. Re je o urbanom upravljanju
15 Isto.
16 Isto, http://www.mestokojevolim.rs/home/page/2/pravila
45
koje kombinuje dravna ovlaenja i irok spektar

organizacionih oblika civilnog drutva, od obrazovnih, istraivakih institucija do najrazliitije profilisanih nevladinih organizacija i privatnog interesnog
podruja, kako korporativnog tako i individualnog.17
Administrativni rad na statistikim podacima koji
dovode do uvida u ekonomsko stanje zemljinih dobara plasiran je u obliku opteg interesa, a svaki opti
interes u kapitalistikom drutvu je upravo optost
sebinih interesa.18 Drugim reima, projekat participativnim, skoro pa plenumskim oblikom odluivanja
svih ljudi pozvanih da glasaju i nominuju lokalitete,
osim to ima funkciju da stvori privid uea graana
u vanim pitanjima vezanim za urbanu politiku mesta
u kome ive, a iji se prostori aktivno transformiu u
privatno vlasnitvo za obrt kapitala, koristi priliku da
sami graani nastupaju kao lakmus papir poseenosti
mesta (cirkulacija ljudi kao garancija cirkulacije kapitala), ali i kao radnici na statistikim podacima do kojih
se dolazi bez ikakvih izdataka za tu vrstu obavljenog
posla.19 Preko dvesta trideset registrovanih lokacija,
17 Harvey, Spaces of Capital, Towards a Critical Geography,
Routledge, New York, 2001, str. 402. (Dostupno na: http://www.
generation-online.org/c/fc_rent1.htm)
18 Karl Marks, Temelji slobode, Naprijed, Zagreb, 1977, str. 79.
19 Projekat je, uzgred napominjemo, iniciran od strane Banca
Intese proiren i na Filozofski fakutet u Beogradu pokretanjem
konkursa projektnog menadmenta na katedri za Istoriju umetnosti. Korporativna logika preneta je na fakultet preko kursa Projektni menadment, u okviru koga studenti imaju zadatak da na
osnovu projekta Mesto koje volim osmiljavaju mini-projekte u
cilju doprinosa obnove i oivljavanja obnovljenih mesta. Ovo je
eksplicitan primer eksploatacije studenata i njihovog ukljuivanja u
kapitalistike tokove poslovanja.
46
spomenika kulture, nacionalnih parkova i predela netaknute prirode, uglavnom fotografisanih, a po pravilu
kategorisanih i podeljenih po optinama nalazi se sada
u bazi podataka dostupnoj na sajtu projekta.

Znaaj poseenosti zaputenog/vremenom
ruiniranog mesta kao aspekt potencijalnog karaktera
pokretake snage kapitala, njegove unikatnosti i kulturne vrednosti deo je kapitalistike dinamike koja se
zasniva na onome to Dejvid Harvi naziva monopolnom rentom. Tu sintagmu Harvi primenjuje na savez
izmeu kapitalistike globalizacije, lokalnih politikoekonomskih kretanja, evolucije kulturnih znaenja i
estetske vrednosti. Monopolna renta nastaje polaganjem prava individualnih vlasnika (monopolne moi)
na odreeno artificijalno ili zemljino dobro i ostvarivanjem profita tokom dueg vremenskog perioda na osnovu njihove kontrole. Razlikuju se indirektni i direktni sluajevi monopolne rente od kojih je za prvi bitan
aspekt da resurs ili roba bude izuzeta iz opte upotrebe
i da poseduje kvalitet jedinstvenosti, autentinosti,
originalnosti, tako da vlasnik ove robe na osnovu ovih
karakteristika moe da ostvari monopolnu cenu. Recimo, ukoliko se odreena roba moe okarakterisati
kao jedinstvena na osnovu podruja s kojeg dolazi (na
primer, francusko vino), na osnovu tih povoljnosti izvodi se monopolna cena za one koji ele da je koriste.
Drugi sluaj ukljuuje direktnu trgovinu ekskluzivnim
lokacijama ili nekretninama kojim raspolau multinacionalni kapitalisti i finansijeri za spekulativne svrhe.20
Zbog svih tih dodatnih vrednosti, obnova, ureenja,
20 Harvey, Nav. delo, str. 395.
47
rekonstrukcije i revitalizacije odreenog mesta donee

profit kapitalistima koji budu raspolagali objektom ili
lokacijom i koji budu ugraivali monopolnu cenu na
osnovu naznaenih odlika.

Vratimo se sluaju IZDC. Imajui u vidu Harvijevu analizu monopolne rente, moemo rei da, ukoliko prostor Kineske etrvrti bude obnovljen prema
najavama gradskih vlasti, a umetnici i NGO aktivisti
prihvate rentijerska pravila korienja prostora za rad,
njihovo delovanje zajedno sa aurom koju nose stari zanati moe biti jedino u funkciji egzotizacije mesta, tj.
proizvodnje dodate simobolike vrednosti koja novim
kapitalistima omoguuje izvlaenje dodatnog profita na
osnovu monopolne cene. Na ovaj nain, umetnici i NGO
aktivisti upravo bi doprineli revitalizaciji kapitalizma
kroz omoguavanje novog naina unosnog korienja
deindustrijalizovane zone. Stoga je iluzorno misliti
da borba za DC u ovom vidu subvertira kapitalistike
interese, i da korienje prostora od strane umetnika i
NGO aktivista u svakom sluaju doprinosi optem dobru.
PISMO PREDSEDNIKU
I LEENJE DEJIH BOLESTI
DEMOKRATSKE TRANZICIJE

Fabrika za proizvodnju lekova Jugoremedija
iz Zrenjanina, postoji od 1961. godine. Ona biva privatizovana 2001. kada prelazi u veinsko vlasnitvo malih akcionara. Sledee godine, drava prodaje ostatak
akcija novom vlasniku, Jovici Stefanoviu, osobi sa Interpolove poternice, koji 2003. godine, na osnovu falsifikovane odluke sa skuptine akcionara, uspeva da postane veinski vlasnik fabrike. Radnici krajem godine
zapoinju trajk, koji je, po reima Koordinacionog
odbora radnikih protesta u Srbiji1, ubrzo prerastao u
protest malih akcionara protiv korupcije u privatizaciji
i otimanja privatne svojine.2 Godine 2004, uz pomo
policije i privatne vojske Stefanovi uspeva da istera
1 Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji nastao je 2009. u
okviru Pokreta za slobodu koji je nezavisna, nestranaka i samoorganizovana radniko-seljaka organizacija iz Srbije koja podrava,
organizuje i povezuje borbe radnikih i seljakih grupa na lokalnom i internacionalnom nivou. Ujedinio je radnike Zastave elektro, Jugoremedije, invoza, Ravanice, Trudbenik gradnje, i drugih
fabrika koje su prolazile kroz slian proces privatizacije. Danas je
prerastao u Koordinacioni odbor radnikih i seljakih organizacija.
Vidi: http://pokret.net/cms/
2 Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, Novi radinki
pokret u Srbiji, 2009, u: Bailovi, V. et al (ur.), Deindustrijalizacija i radniki otpor u Srbiji: borbe i inicijative za ouvanje radnih
mesta u tranziciji, Pokret za Slobodu, 2011.
49
radnike iz fabrike, te da im da otkaze. Akcionari-radnici

dobijaju podrku javnosti, ukljuujui i podrku Saveta
za borbu protiv korupcije koji je srpska vlast osnovala
2001. godine. Po reima Zdravka Deuria, direktora
Jugoremedije i biveg voe radnike borbe, Verica
Bara [predsednica Saveta za borbu protiv korupcije]
je prva u Srbiji razumela da se u Jugoremediji radi o
krenju prava privatnih vlasnika, malih akcionara, a
ne o sukobu samoupravljaa sa kapitalistima, kako je
to tampa u poetku predstavljala. [Kurziv na]3 Mali
akcionari uspevaju da povrate upravu sudskim putem
2007. godine i da oporave fabriku, no usled ekonomske krize fabrika loe posluje, trpe se pritisci od strane
banaka-kreditora i drave (stalne policijske istrage), a
radnici ne primaju plate po vie meseci.4 U aprilu 2012.
Evropski parlament poziva srpske vlasti da izvre reviziju 24 sporne privatizacije meu kojima je i
Jugoremedija.5

Ovakav razvoj dogaaja jasno ukazuje na defanzivnu poziciju radnika Jugoremedije u optem
procesu deindustrijalizacije/privatizacije s poetka veka
u Srbiji pristajanje na liberalnu kriminalizaciju ideje
3 Intervju sa predsednikom upravnog odbora Jugoremedije,
Zdravkom Deuriem, http://www.jugoremedija.rs/intervju.html,
poseeno 24.07.2012.
4 Blic.rs, Jugoremediji preti steaj, http://www.blic.rs/Vesti/
Ekonomija/302433/Jugoremediji-preti-stecaj, poseeno 24.07.2012.
(Objavljeno 20.01.2012.)
5 RTS.rs, Brisel: Hitno istraiti privatizaciju Jugoremedije,
ATP Vojvodine, Mobtela.., http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/
brisel:-hitno-istraziti-privatizaciju-jugoremedije-atp-vojvodinemobtela..._310521.html, poseeno 24.07.2012. (Objavljeno
03.04.2012.)
50
samoupravljanja i distanciranje od nje, predstavljanje

radnikih interesa kao istovetnih interesima (potenih)
kapitalista6 pa i zamenjivanje radnike pozicije pozicijom malih akcionara jesu znaci politike kapitulacije
pred neoliberalnim-antikomunistikim ucenama.

No, treba prvenstveno da primetimo cinizam
samih agenata kapitala (srpskih vlasti i Evropskog parlamenta), koji se, odluno utirui put privatizaciji, deindustrijalizaciji i liberalizaciji trita (ono to se naziva
tranzicijom ka demokratskom drutvu), javljaju kao
neutralni medijatori izmeu interesa gubitnika tranzicije i profitera tranzicije, i koji se staraju da itav proces
protie glatko i na ,,obostranu korist, formirajui tela
koja e da ih savetuju kako da se bore protiv korupcije i nepotovanja zakona, odnosno lupajui uke
vladama koje ne uspevaju da odre potenu i zakonitu eksproprijaciju drutvenog vlasnitva i njegovu
predaju u privatne ruke. Oni se javljaju kao sudije, kao
pravne figure, ije presude u korist (uslovno reeno)
radnika oigledno nemaju nikakvog efekta (jer ova
efektivnost zavisi pre svega od odnosa moi u klasnoj
borbi, a ne od neke inherentne moi Prava), tj. iji je
jedini efekat prevoenje klasne borbe u legalistike okvire. Ono to se u ovom prevodu gubi jeste neotklonjivi
antagonistiki karakter kapital-rad odnosa. A upravo
u ovoj neutralizaciji, tj. depolitizaciji klasnog antagonizma moemo videti najjae oruje kapitala protiv
6 U lanku Veernjih novosti sa naslovom Radnici su dobre
gazde, citirana je izjava ve pomenutog Zorana Deuria koji kae:
Klevetani smo kao samoupravljai i komunjare, a kada smo se
vratili u fabriku, pokazali smo da smo kao mali akcionari i radnici i te kako dobre gazde. http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.
html:262639-Radnici-su-dobre-gazde, poseeno 24.07.2012.
51
radnika, jer, kao to kae Altiser, dravni aparat kao

instrument vladajue klase je odvojen od klasne borbe
upravo da bi to efektivnije intervenisao u nju u korist
vladajue klase.7 Ta intervencija se, u ovom sluaju,
sastoji iz uspene depolitizacije klasne borbe pri kojoj se oni koji omoguavaju devastaciju radnike klase
predstavljaju kao njeni saveznici, mada ne neposredno,
ve kao saveznici Pravde i Zakona, na ijoj strani su
se radnici nali. Hou da pomognem Jugoremediji,
kae Boris Tadi, predsednik Srbije u trenutku ovih
deavanja.8

Dva su ideologema kljuna za oznaavanje
ove depolitizacije: borba protiv korupcije i par dobra privatizacija/loa privatizacija. Dok borba protiv korupcije amnestira vladajuu klasu od destruktivnih efekata na radnitvo ulivajui dogmatsku veru u
mogunost uspostavljanja eksploatacijskih odnosa po
pravdi Zakona (pri emu se prikriva da se sami zakoni ispisuju na tetu radnike klase), tako fantomska
dobra privatizacija amnestira sve loe privatizacije
kao pogreke jedne mlade demokratije, koje se daju
ispraviti, i koje treba ispraviti. Drugim reima, ovi
ideologemi su u slubi uspostavljanja i uvrivanja
iluzija da je izmeu kapitalistike klase i radnike klase
mogua mirna, potena, simbiotika koegzistencija,
dokle god se vodi rauna o zakonu i moralnom potenju.
7 Louis Althusser, Marx in his Limits, u: Louis Althusser, Philosophy of the Encounter: Later Writings, 1978-1987, Verso, London,
2006, str. 71.
8 Pravda.rs, Tadi: Hou da pomognem Jugoremediji, http://
www.pravda.rs/2012/03/05/hocu-da-pomognem-jugoremediji/,
poseeno 25.07.2012. (Objavljeno 05.03.2012.)
52
U jednom proglasu menadmenta Jugoremedije tvrdi

se da je 21. vek - vek partnerstva a ne antagonizma i
da se nita ne moe reiti suprotstavljanjima.9

Zagorka Golubovi, predstavnica humanistike
leve inteligencije u Srbiji, napisala je javno pismo
predsedniku Borisu Tadiu poetkom ove [2012]
godine nakon to je odbio da je primi lino u prijateljskom razgovoru. U ovom pismu ona apeluje
na predsednika da rei pitanje Jugoremedije. Ona
postavlja pitanje zato je godinama tolerisao obavljanje loe privatizacije, koju je inaugurisao Vojislav
Kotunica, a koja je nastavljena i u periodu Tvoje [sic]
vlasti. Ona istie sluaj Jugoremedije kao posebno
znaajan (u moru drugih privatizacija koje su dovele
fabrike do steaja i ostavile radnike bez posla!), ,,jer je
ova firma tekom borbom radnika izborila svoja prava,
postala simbol slobode akcionara.10 U emu se sastoji ozbiljnost guenja slobode akcionara nasuprot
ne-toliko-ozbiljnoj ofanzivi kapitala na celu radniku
klasu koja masovno ostaje bez posla? ini se, upravo
u iluzornom obeanju uspostavljanja kapitalizma sa
radnikim licem. Zagorka Golubovi zavrava pismo
sledeim reima:

Drugim reima, zaokret u politici koji si Ti
[sic] kao predsednik javno promovisao mora da se
9 Menadment Jugoremedije a.d., Proglas, http://www.
jugoremedija.rs/proglas_2011.html, poseeno 25.07.2012.
10 Blic.rs, Zagorka Golubovi pie Tadiu: Dragi Borise, stanje je
katastrofalno, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/306364/ZagorkaGolubovic-pise-Tadicu-Dragi-Borise-stanje-je-katastrofalno,
poseeno 23.07.2012. (Objavljeno 10.02.2012.)
53
ispolji i u strategiji i u praksi u otrijem reagovanju

na sve nelegalne radnje, neracionalne kompromise i
zloupotrebe, koje sada nekanjeno prolaze.

Zato ovaj test sa Jugoremedijom moe da
ojaa poverenje graana u demokratsku vlast ako se
pravino rei, ili da skri demokratsku koaliciju, ali i
veru graana u bar minimalni demokratski potencijal
dananje Srbije, ako se dozvoli da drutvom upravljaju
tajkuni i kriminalci. Nadam se da Tvoje [sic] obeanje
zaokreta nisu prazne rei.

Sa nadom u dobar ishod nae krivudave tranzicije pozdrav od Zagorke Golubovi.11

Koliko znamo, predsednik na ovo pismo nikada
nije odgovorio. Moda upravo zato to ovo Ti kojem
se Zagorka Golubovi obraa postoji jedino u fantaziji
onih koji veruju da se moe pojaviti neki predstavnik
kapitala koji bi to bio u interesu radnike klase. Mada
je ovo pismo bilo prepoznato i pozdravljeno od strane
mnogih kao leviarski gest, mogli bismo ga preciznije
okarakterisati kao oajniki pokuaj restauracije vere
u krivudavu tranziciju koja, nakon to je devastirala
industriju i dovela radniku klasu na ivicu egzistencije,
moda ipak moe izai na pravi put; radi se o restauraciji ugleda onih koji su sprovodili privatizacijsku
pljaku irom zemlje. Nije li naivno, ako ne i cinino,
misliti da se spaavanjem jedne fabrike oni mogu iskupiti za tetu nanetu celoj radnikoj klasi? Moe li se,
uostalom, spaavanjem Jugoremedije, iskupiti za
proces deindustrijalizacije koji zahvata itav centar i
11 Isto.
54
polu-periferiju kapitala, tj. premetanja industrije na

periferiju, odakle se pomou armija jeftine radne snage
i njenog intenzivnog rada vri akumulacija kapitala
kakva u tehnoloki razvijenijem centru i polu-periferiji
postaje oteana? Stoga Sreko Pulig s pravom postavlja pitanje: to u toj situaciji treba da ini ljevica?
Preuzimati na sebe garancije da je mogue pokrenuti
kapitalistiku proizvodnju, u situaciji kada je ni sami
kapitalisti ne mogu pokrenuti?12

Zagorka Golubovi i Pokret za slobodu slau
se u oceni da nam u ovoj situaciji ne treba stara levica ve nova. Zagorka Golubovi kae da je potrebno ponovo proitavati [sic] Marxa, na drugaiji nain,
osloboen ideolokih primisli i politizacije njegovih
filozofskih i antropolokih ideja [kurziv na] kako
bismo videli u emu je aktuelnost kljunih Marxovih shvatanja danas, kada se svet, a posebno zemlje
u tranziciji, nalazi u turbulenciji, oivljavajui probleme na koje je ukazivao ve Marx.13 No upravo ovo
zamiljanje ideoloke neutralnosti (to nije nita drugo
do prihvatanje ideologije liberalnog legalizma) i depolitizacija Marksa koja ga pretvara u humanistikog
zagovornika individualne slobode i apstraktnih ideja
pravde i jednakosti (koje, opet, nisu nita drugo do
liberalni egaliberte), vode u reprodukciju statusa quo,
12 Sreko Pulig, Propadanje centra? Napokon!, http://www.
novossti.com/2012/07/propadanje-centra-napokon/
poseeno
25.07.2012. (Objavljeno 08.07.2012.)
13 Zagorka Golubovi, ta ostaje od Marksovog naslea, a ta
valja preispitati, u: Markus Manojlovi (ur.), Marxovo nasljee:
zbornik radova, Udruenje za filozofiju i drutvenu misao, Banja
Luka, 2008. dostupno na: http://www.filozofija.me/knjige/marx/
55
i potpunu dezorijentaciju u ekonomskim i ideolokim

procesima tranzicije.

Pokret za slobodu pie tekst povodom poziva
da se pridrui meunarodnom skupu podrke grkim
radnicima, u kome, opisujui domau levicu, tvrde kako
[i]deoloki arhaizam dovodi do sasvim neadekvatnih
leviarskih analiza sa vrlo kominim predlozima za
budunost.14 No ideoloki arhaizam samih grkih
radnika koji, u situaciji ekonomske krize i estoke ofanzive Evropske unije i njenih grkih poslunika, tvrde da
je [p]itanje u ijim rukama se nalaze sredstva proizvodnje (...) pitanje ivota ili smrti za radniku klasu
koja je gurnuta u degradaciju15 svakako zvui manje
komino od ideje da srpski radnici mogu izmoliti svoja
prava od Brisela i Borisa Tadia. Naprotiv, to se ini
kao jedini trezveni odgovor na aktuelnu situaciju.
14 Pokret za slobodu: Povezivanje sa grkim radnicima i

solidarnost sa grkim narodom, http://pokret.net/cms/index.
php?page=povezivanje-sa-grckim-radnicima-i-solidarnost-sa-grckim-narodom, poseeno 25.07.2012. (Objavljeno 24.07.2012.)
15 Advance.hr, Radnici na sjeveru Grke preuzeli tvornicu i
proglasili radniko samoupravljanje http://www.advance.hr/
vijesti/radnici-na-sjeveru-grcke-preuzeli-tvornicu-i-proglasiliradnicko-samoupravljanje/, poseeno: 25.07. 2012. (Objavljeno
12.07.2012.)
DO KOMUNIZMA KROZ BORBU,

A NE KROZ KAPITALISTIKU
PROIZVODNJU

Polazei od pojedinih aktivistikih akcija
pokuali smo da analizu liimo moralizatorskog ugla
ekonomskog istunstva koji treba da ostvari utisak zalaganja za asketsku etiku, kako se to esto ini. Zaloili
smo se za perspektivu analize funkcija zastupnitva
kapitalistikog interesa i oportunistikih modusa
neprofitnog privatnog sektora koji voli povremeno
da se poigra radikalnosti u cilju iskupljenja za
oportunistike, kompromisne i nadasve kontrarevolucionarne poteze.

Pokazali smo da je kompromis unutar
politiko-identitetskih borbi ukljuen i podrazumevan
u okvirima delovanja privatnih nevladinih udruenja
(programi projekata moraju biti usaglaeni sa stepenom
vanosti tema koje postavljaju finansijeri), radikalnost
je zamenila agitacija za partije koje svojim programima
pridodaju taku o vanosti ljudskih prava (organizacije
se zadovoljavaju uvoenjem novih pravnih akata, formalnim ustupcima) i shodno tome reformistika politika pojavljuje se kao jedini modus borbe kome se
graansko buroasko drutvo bezrezervno priklanja,
kao uostalom i do sada u istoriji.
57

Umesto da odnos kapitala i najamnog rada
bude problematizovan, aktivisti esto alju poruku da
su oni korisni drutvu ovakvom kakvo ono jeste danas i da njihove aktivnosti ne bi otetile ili nee otetiti
budetsku kasu i kapitalistike interese. Oni ele da
odbrane javno dobro, ali ne ukljuuju borbu za ukidanje privatnog vlasnitva. Aktivisti ubeuju dravu da
je njihova borba u njenom interesu, u interesu razvoja
drutva, ubrzavanja evro-integracija, ouvanja istorijskog naslea, praenja svetskog trenda, neto
to je osnova svake moderne drave. U tom smislu,
zahtevi i opravdanja aktivista artikulisani su na isti
nain kao i programi onih institucija koje sprovode
drutvene reforme u interesu kapitala. Ne moe se
izbei utisak da aktivisti bezazlenou svojih pojava
sopstvenu poziciju depolitizuju iskazivanjem skromnosti. Postoje izgledi da privatne nevladine organizacije nastave petokolonakim putem individualnog interesa, mimo drutvenih oblika borbi koje u svetu sve
vie uzimaju maha (opisali smo ih na poetku teksta)
i koje nam drutvo konkretizuju u pravcu drugaijih
kretanja van utopistikih ili fantastinih predubeenja,
te da nakon izvesnih olakica i ustupaka od strane
vlasti, zavre u harmoninoj reformistikoj sinergiji
sa vladajuom klasom.

Levica, ona mlaka, voli, pak, da u svojim redovima ima lanove proaranih pogleda i gesti, ,,hipster
postmodernu avangardu. Pod izgovorom taktikog
saradnitva, levica se sa njima stapa do neprepoznatljivosti i vremenom brie demarkacionu liniju izmeu
levih i levoliberalnih naina predstavljanja, tumaenja
58
i prilaenja drutvenim dogaajima. Pristajui na ucene

o zastarelosti, dogmatinosti i ekstremizmu
marksistikih ili uopte antikapitalistikih stavova,
levica pravi ustupke liberalnoj ideologiji mislei da e
taktikim skrivanjem ili ublaavanjem svojih istinskih pozicija postepeno uspeti da radikalizuje delove
liberalnog graanstva, to naprotiv rezultira efektivnim
zauzimanjem liberalnih pozicija od strane levice. I
kada se ekspliciraju antikapitalistiki stavovi, oni ne
funkcioniu kao osnovni interes koji usmerava analizu i javno delovanje, ve kao benigni, kulturalizovani
crveni dodatak koji ni u emu ne spreava sklapanje
saveza sa dojueranjim antikomunistima a danas socijalno osveenim liberalima.

Interiorizacija levoliberalnih pogleda moda
duguje snanoj identifikaciji sa u prolosti uspenim
Lenjinovim potezima interpelacije drutvenih subjekata izvan emancipatorske linije. Moda je upravo takva
taktika u konkretnim uslovima u kojim ove organizacije
deluju precenjena i rezultira negativnim vidovima interpelacije. Podsetimo se ovde i studentskih pobuna protiv
neoliberalizacije univerziteta na novosadskom Filozofskom fakultetu. Naime, studente u protestu su njihovi
,,kritiari sa intencijom peorativnog oznaavanja
nazivali marksistima, revolucionarima i anarhistima,
pledirajui miljenju da je jedino apolitina pozicija
ista pozicija sa koje bi studenti trebalo da se bore
kao da je ona mogua. I, ta su tada kritiari postigli?
Uspeli su da proizvedu negativnu interpelaciju studenata, jer koliko nam je poznato, studenti su potom,
umesto da zaotre i istaknu klasni antagonizam, naseli
59
na depolitizacijski zahtev negirajui pripisane im

optube.

Treba imati na umu da ovo saveznitvo
izmeu antikapitalistike levice i liberala ne rezultira
u nekoj zlatnoj sredini izmeu radikalnih i liberalnih
stavova, ta god to bilo. Uzimajui u obzir stvarni odnos snaga, moramo prihvatiti da se ovaj savez sklapa
pod jasnom dominacijom liberalne ideologije. Levica
postaje jedan egzotian deo onog kritikog dela
liberalnog graanstva, zamenjujui materijalistiku
analizu i radikalnu kritiku kapitalizma moralistikom
i legalistikom borbom protiv diskriminacije, tajkuna, kriminala, netransparentnosti i korupcije
na sigurnom putu ka pravoj demokratiji Evropske
unije, na kom su dozvoljeni i kritiki stavovi, dokle
god ne prave stvarnu razliku. Radnici u ovom diskursu
postaju jo jedna od ugroenih i ugnjetavanih
drutvenih grupa, pored ena, LGBT populacije i Roma
koji se u svojoj prividnoj besklasnosti i identitarnosti
pojavljuju u horizontali sa radnikom klasom, pa se
tako i delatnost levice odigrava u sinergiji sa delatnostima liberalnih NGO-ova specijalizovanih za pitanja
ena i manjinskih ili marginalizovanih grupa. U pojedinim sluajevima, levica se ak i okree protiv delova
radnike klase, ne ukljuujui u analizu njihovu klasnu
pripadnost ukoliko se pojavljuju kao nosioci onih nazadnih ideja protiv kojih se progresivne snage bore.
Tako, dok su teoretiari 70-ih godina osporavali revolucionarni potencijal radnike klase sa objanjenjem
da je konformirana konzumeristikom nainu ivota,
aktivisti u lokalnom kontekstu gube radniku klasu iz
60
vida s objanjenjem da je konformirana ideologijama

seksizma, ksenofobije, homofobije i rasizma.

Drugim reima, levica postaje integralni deo
Druge Srbije, odravajui na taj nain lani antagonizam izmeu progresivnih ideja i evropskog
sistema vrednosti sa jedne strane, i nazadnih ideja i nacionalizma sa druge koji u Srbiji ve vie od
decenije ima funkciju spreavanja javljanja pravog
klasnog antagonizma. Ovo saveznitvo dobija na
znaaju upravo u momentu ekonomske krize, kada,
prihvatajui pseudo-leviarski diskurs, Druga Srbija
uspeva da dobije na radikalnom iku. Ukoliko kritika kapitalizma ve i jeste aproprisana i pacifikovana
od strane kapitalistikih struktura, na ovim primerima
upravo moemo da posmatramo konkretne mehanizme
putem kojih se to deava.

Moda je zato Sorel pisao da u revolucionarnom pokretu nema mesta ljudima iz visokog drutva,
sociolozima, pristalicama socijalnih reformi ili intelektualcima koji misle za proleterijat. Uostalom, Breht je
sebe ubrajao u buroaske pisce, Lenjin je Gorkog kao
istaknutog revolucionara smestio tamo. Mi u Sorelovim gleditima vidimo jednu predostronost u vidu autokontrole stepena investiranja u emancipatorski proces
ka kome se kree proletarijat. Ako su razni teoretiariskeptici i oprezni obuzdavai revolucije isticali prigovore kako treba priznati da nikada nije bilo iste proleterske revolucije, onda najvie to moe da uradi
sitni buruj sa levicom na srcu mogao bi biti rad na
proceni kada treba da zaustavi svoje kontrolne fantazije
i skloni se sa puta. Jasno je da to ne znai preputanje
61
stvari desnici. Jer, ako mislimo da stojimo na levim

pozicijama i govorimo o zloupotrebi, nismo daleko
od desniarske pozicije iji je sledei potez pokazivanje prstom na onoga ko zloupotrebljava. A pitanje
nije ko? to pitanje postavlja desnica ve ta?
Odgovor je star koliko i istoimena knjiga: Kapital.
Zato, moda je najintenzivnija podrka proletarijatu
u perspektivi momenat nivoa autokontrole i ostavljanje proletarijata, jer sa ovde izloenim gleditima o
zloupotrebi, korupciji i kriminalu posmatramo
figuru intelektualca koji okrenut leima startu stupa na
trkaku stazu.

Na prelazu izmeu dva stolea osnovna argumentacija u prilog skretanja pogleda sa radnike
klase oslanja se na navodnu promenu radnih uslova
i unapreivanje sredstava za rad, tehnologije. Ipak,
kada odnos prema materijalnim uslovima i potencijalnim izgledima za ostvarivanje socijalne revolucije
u savremenom drutvu oscilira izmeu stava emancipacije/revolucije na dohvat ruke (precenjivanje
tehnolokih inovacija) s jedne strane, i oseanja bezizlaza iz kapitalistikog poretka (radnitvo vie ne postoji, potrebne su nam nove koncepcije drutvene borbe)
s druge strane, moramo imati u vidu da je savremeni
trenutak u kome i o kome se govori samo jedan momenat ireg kruga kapitalistikog procesa koji se esto
apstrahuje, mistifikuje i oneobiava prilikom sagledavanja samo jednog momenta njegovog kretanja.

Pojedini teoretiari tvrde kako Marksov
Manifest nije taan i stoga se ne moe koristiti pri
tumaenju dananjih okolnosti. ak su Marks i Engels
62
u predgovoru za nemako izdanje iz 1872. podcrtali

da su se, za dvadeset pet poslednjih godina od objavljivanja Manifesta, prilike izmenile, ali da su osnovna
naela uglavnom tana. Ako je postavljeno pitanje - da
li Komunistiki manifest moe posluiti za tumaenje
savremenih kretanja? - onda je nesumnjivo da u ovim
sluajevima, dakle u odnosu na pojedine tipologizacije
socijalistike literature iznete u Manifestu i onih primera koje smo predstavili, programi odgovaraju iznetim
Marksovim primedbama i time svedoe o aktuelnosti
Komunistikog manifesta danas.

Ne treba da pristajemo na ucenu da su ideje revolucije i radnike kontrole nad sredstvima za proizvodnju zastarele. Naprotiv, nema nieg tako novog u
socijaldemokratskim idejama reformizma ili mirne kohabitacije radnike i kapitalistike klase. Podsetimo se
jo jednom Komunistikog manifesta u kome su Marks
i Engels jo 1848. kritikovali buroaski socijalizam
po kom su buruji buruji u interesu radnike klase,
i kritiko-utopistiki socijalizam iji predstavnici
odbacuju svaku politiku, naroito revolucionarnu
akciju te svoj cilj ele da postignu mirnim putem
i pokuavaju da sitnim eksperimentima, koji naravno
promauju, i dejstvom primera, prokre put novom
drutvenom jevanelju, te ele da poprave poloaj svih
lanova drutva, i onih najimunijih i zato neprekidno
apeluju na celo drutvo bez razlike, pa ak preteno na
vladajuu klasu. Setimo se i ,,Kritike Gotskog programa, u kojoj Marks kritikuje ideje slobodne drave,
pravedne raspodele i jednakog prava iznete u nacrtu programa ujedinjene socijaldemokratske radnike
63
partije Nemake, kao momente buroaske ideologije.

Drugim reima, one ideje koje danas prepoznajemo
kao socijaldemokratske, u slubi reavanja konkretnih problema radnike klase i kao trenutno jedine
realistine, u potpunosti odgovaraju idejama koje
je Marks u Komunistikom manifestu okarakterisao
kao buroaske i utopistike. Setimo se na kraju i predane borbe Roze Luksemburg protiv revizionistikih
i reformistikih struja u Socijaldemokratskoj partiji
Nemake. Znamo da se ova borba zavrila krvavo, kada je Fridrih Ebert, njen nekadanji uenik a sada voa
Socijaldemokratske partije, naredio ubistvo Roze Luksemburg i Karla Libknehta, kao podstrekivaa revolucije. Ovim ne pokuavamo da kaemo da e se istorija ponoviti, niti da socijaldemokratija ne prolazi kroz
izvesne promene i prilagoavanja (kao to uostalom
ni revolucionarni marksizam nije okamenjen u istoriji kakvim ga pokuavaju predstaviti), ve ukazujemo
na visok stepen zaborava istorije i nedostatka kritike
samorefleksije s kojim socijaldemokratske ideje, koje
najee sebe i ne prepoznaju kao takve, uvek idu. Upravo na planu deistorizacije i depolitizacije, reformizam
i revizionizam uspevaju da se postave kao uvek neto
novo i aktuelno u odnosu na zastarele revolucionarne pozicije, koje sa sopstvenom istorijom odravaju
kritiku vezu. Uostalom, kada se govori o zasterolosti
Marksovih ideja, izostavlja se jedna injenina ravan
kapitalizam je i dalje tu. Sa njim ostaju i osnovni zadaci antikapitalistike borbe: uspostavljanje drutva
proizvoaa, ukidanje privatne svojine, i ukidanje
podele rada.
64

iek opaa da se danas stavovi veine
prikazuju kao stavovi ugnjetene manjine. Moemo ovo
preokrenuti i rei da se danas stavovi vladajue manjine
pojavljuju kao stavovi potlaene veine. Fetiizam
NGO aktivizma, kako onog koji se identifikuje sa
levicom, tako i onog koji se nje kloni, u kontekstu
kapitalistikih aproprijacija ne ostavlja nam prostor za
drugo do da zajedno sa Silvijom Federii naglasimo:
komunalizam moe biti samo oblik borbe, a nikako
stvar kapitalistike proizvodnje.
LITERATURA*
1. Althusser, Louis, Marx in his Limits, u: Louis

Althusser, Philosophy of the Encounter: Later Writings, 19781987, Verso, London, 2006.
2. Bailovi, V. (ur.), Deindustrijalizacija i radniki
otpor u Srbiji: borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u tranziciji, Pokret za Slobodu, Beograd,
2011.
3. Benjamin, Walter, Eseji, Nolit, Beograd, 1974.
4. Bouchard, Donald F. (ed.), Language, CounterMemory, Practice: selected essays and interviews
by Michel Foucault, Intellectuals and Power: A
conversation between Michel Foucault and Gilles
Deleuze, Cornell University Press, New York,
1977, pp. 205218.
5. Fuko, Miel, Raanje biopolitike, Svetovi, Novi
Sad, 2005.
6. Goldman, Lisjen, Marksizam i humanistike nauke,
Nolit, Beograd, 1986.
7. Harvey, David, Spaces of Capital: Towards a Critical Geography, Routledge, New York, 2001.
66
8. Marx, Karl, Temelji slobode: Osnovi kritike

politike ekonomije, Naprijed, Zagreb, 1977.
9. Marks, Karl, Fridrih Engels, Komunistiki manifest,
CLS, Beograd, 2005.
10. Negri, Antonio, Michael Hardt, Imperij, Multimedijalni institut, Arkzin, Zagreb, 2003.
11. Virno, Paolo, Gramatika mnotva, Naklada Jesenski i Turk, Zagrab, 2004.
12. Katalog: Kultura seanja: Grad u 20 slika, ABCdesigne, abac, 2011.
* webografija je data u fusnotama
Tekst Klasna borba u doba fetiizma aktivizma izvorno je pisan za objavljivanje u treem broju asopisa
Stvar, iji je temat bio Aktivno pasivno. U elektronskoj prepisci sa autorima teksta, urednitvo asopisa je
predloilo uvoenje odreenih izmena u tekstu, koje
autori nisu prihvatili. Urednitvo je odbilo da objavi
neizmenjen tekst. Ovde iznosimo prepisku izmeu
urednitva i autor teksta u celini.
06.11.2012.
Dragi Tamara i Neboja,
va rad je konano proao fazu anonimne recenzije i
tehnike korekture. Nakon paljivog itanja Gerusija je
zakljuila sledee: rad ima odline poente, vrlo vane
za teorijsku borbu koju vodimo! No, ono zbog ega
vam piemo jeste jedan problem. Naime, u radu se, u
delu gde se analizira akcija vezana za Kulturu seanja,
navodi tekst osobe iz privatnog maila (sve sa potpisanim
imenom, a kasnije je osoba obeleena i fusnotom i napomenom o tekstu koji je pisala povodom druge prilike)! Znamo da je protagonistkinja Grupe IV (koja
u vaem tekstu ostaje anonimna) objavila taj privatni
mail na Facebooku, ali to vidimo kao problematini
izvor argumentacije. Argumentacija koja se poziva na
privatni mail koji je neko objavio na Facebooku nije
argumentacija koja se bazira na strukturnim razlozima,
nego na linim motivima. Sasvim je drugaija situacija
kada se navode lina imena osoba koje su javno istupile
sa odreenim stavovima - kao to je to jasno na primeru
pisma Zagorke Golubovi u pismu koje je sama objavila u javnom glasilu, ali ne podravamo objavljivanje
imena i delova iz privatnog e-maila osobe. Deo teksta
69
u kome je izneseno to privatno pismo, kao i uz to vezana fusnota - je oznaena utom bojom - a na predlog
je da se izbrie i da se analiza postavi na strukturalne
osnove i probleme. Pored toga postoje jo dva komentara sa strane - na jednom mestu proveravamo da li je
potrebna reca se, a na drugom mestu nam se ini da
ste napravili lapsus sa pojmom radikalna politika - jer
se ne uklapa u daljnji smisao teksta - pa vas molimo da
i to pogledate i potvrdite da li je potrebno menjati ili
ne. Kako se radi o vrlo malim ispravkama, nadamo se
da ete nam tekst poslati do kraja nedelje - jer je Stvar
gotova i ide uskoro u tampu.
Drugarski pozdrav!
08.11.2012.
Draga Gerusijo,
Kreniemo od komentara M1: Fukoovom citatu ne
nedostaje reca se, jer nije re da se neko koristi
neim, ve da je neko odreenim interesima podreen.
Komentar M2: U reenci Moda je preciznije rei da
sma umetnost kooptira radikalnu politiku, nego da
korporacije kooptiraju radikalnu umetnost. Sintagma
radikalna politika je adekvatan termin i ukazuje na
simboliki odnos izmeu radikalne politike i njenog
oblika i tretiranja u umetnikom polju.
70
to se tie glavnog prigovora, tekst e-maila na koji se

pozivamo nema status privatnog maila, jer 1. predstavlja deo poslovne saradnje izmeu Grupe 4 i PR
menaderke projekta, i 2. predstavlja dokument koji je
nastavak beleenja umetnikog procesa, ili umetnikog
rada u procesu. Verujemo da e vam pominjanje
Signalistikog pokreta ili mail-arta biti dovoljna asocijacija na legitimnost umetnikog izraza koji moe
posluiti kao asocijativni okvir umetnikog izraavanja, u istorijskom i protokolarno-poetikom smislu, a u
kontekstu umetnikog principa Grupe 4. Slini primeri
iz domena umetnikih praksi su brojni i mogue ih je
nai u drugim umetnikim tendencijama savremenog
tipa. Ovaj mejl je objavljen na Facebook stranici Grupe
4 koja je dostupna i ostalim istraivaima. Na kraju
krajeva, nije zgoreg setiti se Altisera prema kome
doslovce razlikovanje javnog i privatnog jeste razlikovanje unutar buroaskog prava, i jeste valjano u
(podreenim) podrujima gde buroasko pravo vri
svoju vlast. Ovde se upravo i radi o strukturalnim razlozima, o principima i interesima koji se preuzimaju,
i efektima koji se proizvode, zauzimanjem odreenog
mesta u strukturama kapitalistikog naina proizvodnje; dogaaji oko Kulture seanja o kojima govorimo
ne mogu se svesti na line motive ove ili one osobe
upletene u njih, i mislimo da je takva karakterizacija
upravo u slubi prikrivanja tih strukturalnih razloga.
Budui da insistiramo da tekst bude objavljen u integralnom obliku, predlaemo jednu izmenu, a to je zamena Facebook reference sajtom Grupe 4, na kome je
71
takoe objavljen mail o kome govorimo i dostupan je

svima:
https://sites.google.com/site/knezmihailovaulica/sabac
Drugarski pozdrav,
Neboja Vukeli i Tamara orevi
09.11.2012.
Dragi Tamara i Neboja
nadali smo se da moemo doi do nekakvog kompromisa oko ovog pitanja sa Vama, ali okretanje celog
problema u jedan efekat strukture, samo jo vie potvruje na problem sa radom, koji se koristi floskulom
strukture da jedno mnotvo primera i injenica interpretira na dubiozan nain, bez jasne teorijske osnove.
Nai kriterijumi potrebuju rad koji ima jasnu teorijsku
poziciju i sa ove pozicije dokazuje karakter posebnih
sluajeva, dok jedno pozivanje na formulu: A eli B,
ali A ini C, to znai da je A protivrean i time efekat
kapitalistikih struktura i buroa i koja onda direktno
slui za neposrednu interpretaciju mnotva sluajeva,
ukazuje na esto zloupotrebljavanje ove formule.
Poto niste voljni da nam ustupite ovaj kompromis,
interpretirajui sve to ne odgovara Vaoj volji kao
efekat strukture, ukljuujui i nas, jasno je da ne
72
moemo ni mi initi kompromise sa nama samima i

izdati ovaj rad.
Sve najbolje,
Gerusija
09.11.2012.
Draga Gerusijo,
Prvi prigovor koji ste izneli u prvom mailu odnosi se na
nerelevantnost izvora informacija, a prigovor ste artikulisali na sledei nain: Argumentacija koja se poziva
na privatni mail koji je neko objavio na Facebooku nije
argumentacija koja se bazira na strukturnim razlozima
(...). Ukoliko neko odlui da objavi odreeni sadraj
(kao nastavak umetnikog i aktivistikog procesa) i
uini ga dostupnim svima, ne smatramo neobinim da
taj sadraj i iskoristimo za nae teorijske argumentacije u cilju analize politikih pozicija odreenih aktrera
angaovanih u domenu politike, umetnosti ili kulture.
Sada kad smo vam poslali relevantnu referencu,
dostupnu svim posetiocima sajta Grupe 4 od nas i
dalje oekujete nekakav kompromis. Nije nam jasno o
kakvom okretanju efekta strukture govorite, budui da
ste prvi iskoristili floskulu strukture, odnosno strukturalnih razloga. Nakon to smo odgovorili na prigovor
o nerelevantnosti izvora, vi uvodite novi prigovor, a to
73
je nedostatak nae jasne teorijske pozicije. Ispada da

bi naa nejasna teorijska pozicija postala jasna time
to bismo izbacili iz teksta sporno pismo. Na tekst se
zasniva na protivrenostima unutar aktivistike proizvodnje, nainima na koji se pristupa aktivistikom radu
i akcentovanju proizvodnih mehanizama koje uporno pokuavate da prikaete kao spor zasnovan na linim osnovama. Sporovi unutar proizvodnje bilo kog
tipa jesu objekti teorijske panje i teoretiari se esto
pozivaju na njih. Dakle, nije re o linim sporovima u
primerima koje smo izneli, ve o pokazivanju politike
komformiranja zahtevima i interesima finansijera.
Budui da obrazac itanja dogaaja vezan za Grupu 4
nismo prema automatizmu koristili u svojstvu interpretacije mnotva sluajeva, kao to pokuavate da
predstavite, jer biste tada doveli u pitanje i ceo tekst,
bez obzira na to da li emo da sprovedemo auto-cenzuru mesta na kome iznosimo pismo PR menaderke,
smatramo da se radi o sasvim drugaijim problemima od onih koje ste nam predstavili. Na to posebno
upuuje promena tipa prigovora naem radu iz prepiske
u prepisku, to posebno otvara mesto za preispitivanje
kontradikcija samih stavova koje iznosite.
Smatramo (za vas) vrlo poraavajuim i niskim pokuaj
da nam pripiete gledanje na stvari iz ugla nae volje
i tako sebe predstavite kao nekog na koga mi gledamo kao efekat strukture. Naprotiv, smatramo da su
vae pozicije oportunistike, a time i prilino cinino
pretpostavljene, liene bilo kakavog efekta strukture
74
kojim pokuavate da ublaite vau oportunu ureivaku

politiku.
Lep pozdrav,
Neboja Vukeli, Tamara orrevi
SADRAJ
Predgovor izdavaa.....................................................5
Klasna borba u doba fetiizma aktivizma.............7
Apstrakt/Abstract........................................................9
Korporativna filantropija i oportunistika
korporativnost............................................................18
Strunost ispred klasne borbe...................................31
Javni prostor kapital
nakon deindustrijalizacije..........................................36
Pismo predsedniku i leenje dejih bolesti
demokratske tranzicije...............................................47
Do komunizma kroz borbu,
a ne kroz kapitalistiku proizvodnju..........................55
Prepiska sa Gerusijom............................................64
CIP -
,
316.334.3(497.11)20
141.82(497.11)20
, , 1979Klasna borba u doba fetiizma aktivizma /
Tamara orevi, Neboja Vukeli. - Beograd :
Centar za liberterske studije, 2013 (Beograd
: Z. Simi). - 76 str. ; 17 cm. - (#Edicija
#Demarkacije)
Tira 300. - napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija: str.
64-65.
ISBN 978-86-87821-13-2
1. , , 1986- []
a) b) - 21
COBISS.SR-ID 197053708

Djordjevic Tamara I Nebojsa Vukelic Klasna Borba U Vreme Fetisizma Aktivizma

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Djordjevic Tamara I Nebojsa Vukelic Klasna Borba U Vreme Fetisizma Aktivizma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tamara orevi

U DOBA FETIIZMA AKTIVIZMA

U DOBA FETIIZMA AKTIVIZMA

ci dijaloga, oportunistikim modusima i drugarskim

U DOBA FETIIZMA AKTIVIZMA

Apstrakt: Ne treba se nadovezivati na dobro staro ve

Tamara orevi i Neboja Vukeli

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Tamara orevi i Neboja Vukeli

sluaju, promenom gospodara. I ti pokreti su povezani

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

istaknuta je vanost ekonomskog pitanja na kome su se

Tamara orevi i Neboja Vukeli

da je u antikoj Grkoj najsiromanija populacija bila

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

vljaju i autori poput Antonija Negrija i Majkla Harta.

Tamara orevi i Neboja Vukeli

10 Silvia Federici, Nav. delo.

Tamara orevi i Neboja Vukeli

meno, naizgled se govori iz leviarskog registra o

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Grupa 4 sprovela je akciju umetanja slika i printova

Tamara orevi i Neboja Vukeli

prilikom uznemireno upozorava da e izloeni rad zbog

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Tamara orevi i Neboja Vukeli

torke sektora za komunikacije, u kome se insistira na

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Tamara orevi i Neboja Vukeli

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

gramskih naela UniCredit banke u domenu kulture,8

Na osnovu navedenog ini se da umetnici

Tamara orevi i Neboja Vukeli

nemaju problem sa samom kooptacijom umetnosti od

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

barskoj politici koja je njima pokuavala glaanje

Tamara orevi i Neboja Vukeli

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Iz ovoga Benjamin izvodi dijalektiki zakljuak: Dok

14 Walter Benjamin, Eseji, Nolit, Beograd, 1974, str. 69.

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

godinama neto radimo i na umetnikoj sceni i ovako

Tamara orevi i Neboja Vukeli

riornosti. Akteri nezavisne kulturne scene u Zagrebu,

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Tamara orevi i Neboja Vukeli

ta upravo predstavlja stav tih istih partija kojima eli

JAVNI PROSTOR KAPITAL

Pripadnici etrdeset nevladinih organizacija1

Tamara orevi i Neboja Vukeli

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

Tamara orevi i Neboja Vukeli

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

pisao je Marks u Komunistikom manifestu kategoriui

Tamara orevi i Neboja Vukeli

tekstu objavljenom u Novosadskim novinama skree

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

centar na obali Dunava.11 Ono to je od fabrike ostalo

Tamara orevi i Neboja Vukeli

naslea, ambijentalnih celina i prirodnih lepota koje

Klasna borba u doba fetiizma aktivizma

koje kombinuje dravna ovlaenja i irok spektar

Tamara orevi i Neboja Vukeli