Zavarivanje TIG postupkom (eng.

Tungsten Inert Gas) ili elektroluno zavarivanje netaljivom

elektrodom u zatiti inertnog plina (engl. Gas Tungsten Arc Welding GTAW), je runi
postupak zavarivanja u neutralnom zatitnom plinu ili neutralnoj smjesi plinova, koji koristi
netaljivu volframovu elektrodu (ili volfram s dodacima, npr. torijevog oksida ili oksida drugih
elemenata kao cirkonij, lantan, itrij) i posebno dodatni materijal. Svojstvo ovog postupka je
stabilan elektrini luk i visoko kvalitetan zavar, ali zahtjeva izuzetne vjetine zavarivaa i
relativno je spor. Iako se moe koristiti za skoro sve vrste materijala, najee se koristi za
zavarivanje nehrajuih elika i lakih metala (aluminijeve legure, titanijeve legure). Pogodan za
zavarivanje
tankih
limova
(do
debljine
6 mm),
a
esto
se
koristi
kod
proizvodnje bicikla, zrakoplova i brodova, te kod zavarivanja u prinudnim poloajima.

U zavarivaki pitolj ili plamenik uvuena je nepotroiva volframova elektroda koja formira
elektrini luk za topljenje metala. TIG plamenik moe bit hladjen vodom ili vazduhom.
Keramika dizna usmerava gas prema rastopu. Volframova elektroda je picasto zailjena za
primenu gde je potrebno precizno zavarivanje i niska struja zavarivanja. Luk se formira izmedju
volfram elektrode i metala koji se vari. Luk se titi zatitnim gasom koji moe biti argon, helium ,
a za neke legure koristi se meavina sa vodonikom. Luk je veoma gladak i ist kad se koristi
jednosmerna struja. Kad se maina podesi na naizmeninu struju zavarivaki luk je vie buan
ali je jo uvek gladak i ist. Gotovo svaki metal moe da se vari TIG tehnikom, ugljenini i
niskolegirani elici, hromirani nerdjajui elici, legure nikla, aluminijumske legure, legure
magnezijuma, titanijuma, zatim ist titanijum, kobaltne legure, bakarne legure, bronza, ist
bakar, sve to moe da se vari u TIG postupku.
Prednosti TIG zavarivanja.
Najvea preimustva TIG zavarivanja su visok kvalitet zavarenih spojeva, koji se mogu izvesti
na gotovo svakom varljivom metalu ili leguri. Druga prednost TIG-a je da se popunjavajui
materijal moe dodavati u rastop nezavisno od strujnog luka. Sa drugim metodama lunog
zavarivanja koliina dodavajueg materijala je zavisna od kontrole strujnog luka. TIG
zavarivanje daje veoma precizan var, varni av je visokog kvaliteta, poto se vari sa niskom
varilakom strujom idealno je za tanje materijale i folije. Zatim, u TIG-u je razbacivanje
materijala malo, nema ljake i varni av je relativno lako oistiti.
Glavni nedostaci TIG-a.
Uglavnom to je najsporiji tip zavarivanja zbog sporog nanosa materijala. U TIG postupku
zavarivanja naglasak je na preciznosti i perfektnom izgledu vara, to znai niu zavarivaku
struju i vie vremena za zavarivanje. Varilac mora da naui da koordinira pokrete pitoljaplamenika u jednoj ruci i popunjavajueg materijala u drugoj i istovremeno kontrolisati
zavarivaku struju nonom pedalom.

Zavarivanje MIG postupkom (engl. Metal Inert Gas) ili elektroluno zavarivanje taljivom icom
u

zatiti

neutralnog

(inertnog)

plinom (engl. Gas

Metal

Arc

Welding

GMAW),

je

vrsta elektrolunog zavarivanja. To je poluautomatski ili automatski postupak zavarivanja, koji

koristi stalno dovoenje gole ice kaoelektrode za zavarivanje, a zatien je sa inertnom
(neutralnom) ili poluinertnom mjeavinom zatitnih plinova (obino argon), da zatiti zavareni
spoj od zagaenja. Postupak je bri od runog elektrolunog zavarivanja. Elektroda je ujedno i
dodatni materijal, koji je obino istorodan s osnovnim materijalom koji se zavaruje. [1]
Zavarivanje

se

obavlja

runim

voenjem plamenika (djelomino

automatiziranog)

ili

mehaniziranog (voenje plamenika kolicima) ili automatskog, takoer s prilagodljivim aparatom

za zavarivanje. Pogodan je za zavarivanje metala (slino kao i zavarivanje TIG postupkom)
debljine do nekoliko milimetara, ovisno o vrsti materijala. Prvenstveno se koristi za
zavarivanje tranih vozila (aluminijske legure), plovila, posuda za prehrambenu industriju (NiCr,
Al), cijevi (NiCr, Al),nehrajui elik, za navarivanje sjedita ventila i drugo. Zavarivanje MIG
postupkom ima prednost pred zavarivanjem TIG postupkom sa stajalita ekonominosti
(vie kilograma zavarenog materijala na sat).

Osnovne tehnike su veoma jednostavne poto se elektroda dovodi automatski kroz pitoljgorionik, za razliku od TIG zavarivanja gde varilac mora u drugoj ruci drati popunjavajuu
elektrodu (popunjavaui materijal), mora esto skidati ljaku i menjati elektrodu. MIG trai samo
da varilac vodi pravilno zavarivaki pitolj u pravilnoj poziciji du vara. Vano je celo vreme
odravati istu preporuenu kontakt-razdaljinu.