PREDMET PSIHOLOGIJE

Psihologija je nauna disciplina koja sistematski prouava i objanjava psihiki ivot oveka.
Psihiki ivot obuhvata:
1. Psihike procese /funkcije/ (osnovne vidove psihike aktivnosti). Psihiki procesi mogu biti:
saznajni (kongitivni) opaanje, pamenje, zaboravljanje i sl
emocionalni (afektni) sloena i jednostavna oseanja
motivaciono-voljni (konativni) proces odluivanja, akciono usmereno ponaanje i sl.

2. Psihike osobine /dispozicije/ (relativno trajne neuromentalne odrednice naih doivljaja i naeg
ponaanja, kao to su sposobnosti interesovanja, crte linosti, temperament, karakter i sl. Postoje dve vrste
pojava pomou kojih psihologija prouava psihiki ivot oveka:
Postupci kao reakcije pojedinca, koje mogu opaati ostali ljudi, tj. manifestovano ponaanje ljudi
koje je mogue objektivno posmatrati
Sadraji svesti ljudi, tj. unutar nje neposredno spoznavanje , koje imamo mi sami i koje imaju i
drugi ljudi
Predmet psihologije:
Nauno prouavanje psihikih osobina i procesa na osnovu posmatranja spoljanjeg ponaanja ljudi i na
osnovu njihove svesti o sopstvenim doivljajima.
Zadatak psihologije:
Teorijski: nauno sagledavanje karakteristika i zakonitosti psihikog ivota.
Praktini: korisna primena rezultata psihikog istraivanja u mnogim oblastima ljudskih aktivnosti.
Pravci u psihologiji:
Strukturalistika psihologija prouava karakteristike oseta1 kao elemenata svesti

Getalt psihologija prouava opaaje2 i ustanovljava da se neposredno iskustvo ne sastoji iz

jednostavnih elemenata ve iz celine koju ti elementi ine
Funkcionalistika psihologija prouava psihike procese
Psihoanaliza prouava urodjene instikte i potisnute elje
Bihejvioristika psihologija prouava reakcije organizma na drai

GRANE PSIHOLOGIJE
***Teorijske***

1. Opta psihologija (generalna, sistematska) psiholoka disciplina koja sistematski prouava zakonitosti
javljanja, toka i ispoljavanja psiholokih pojava. Koristi eksperimentalni i analitiki pristup.

2. Razvojna psihologija (generika) bavi se problemima psihikog razvoja ivih bia u toku evolucije,
kao i u toku ivotnog veka pojedinca tj. promenama koje nastaju u razliitim periodima ivota.

3. Psihologija linosti prouava psihofiziku i psihosocijalnu celinu pojedinca. Insistira na slinostima i

razlikama izmedju pojedinaca.

4. Socijalna psihologija bavi se prirodom uticaja socijalne sredine na psihike funkcije i na ovekovu
linost u celini, takodje se bavi psiholokim zbivanjem (komuniciranjem, odluivanjem...)

1
2

Oset primeivanje detalja odvojeno od celine posmatranog predmeta (boja, oblik, ruka, materijal)
Opaaj celina karakteristika oseta

5. Psihopatologija bavi se prouavanjem drutvenih poremeaja (poremeaji odredjenih mentalnih

funkcija opaanja, pamenja, miljenja, emocija...; zatim izuava kakve uticaje imaju organski i socijalni
faktori i kakve su posledice ua pojedinca i njegovu socijalnu sredinu)

6. Psihometrija meri individualne varijacije u ispoljavanju raznih mentalnih funkcija. Treba da veoma
precizno definie karakteristike mernih instrumenata. Da bi neto bilo merni instrument mora posedovati
sledee metrijske karakteristike:
1. pouzdanost
2. valjanost
3. objektivnost
***Primenjene***

7. Pedagoka psihologija - bavi se psiholokom stranom vaspitanja i obrazovanja. Posebno se zadrava

na motivaciji i uenju

8. Psihologija rada prouava kako razliite psihike funkcije utiu na uspeh u radu i suprotno
9. Klinika psihologija bavi se linou pojedinca koji nije u stanju da uspeno raava svoje probleme
10. Psihologija menadmenta bavi se psiholokim aspektima radnog ponaanja menadera

PSIHIKE FUNKCIJE
Opaanje, panja i predstave
Opaanje je proces kojim postajemo svesni odredjenih nadraaja, predmeta i pojava koje neposredno deluju
na nae ulne organe. To je proces registrovanja drai3 putem ula. Ono je osnova ostalih saznajnih procesa.
Postoje tri grupe faktora od kojih zavisi opaanje:
1. karakteristike drai koje deluju na nae ulne organe (intenzitet, trajanje, organizacija)
2. anatomsko-fizioloka osnova opaanja (karakteristike ulnih organa, nervnih puteva i nervnog sistema)
zbog toga razliite vrste (ljudi, ivotinje, insekti) razliito vide stvari
3. psiholoki faktori opaanja (iskustvo, stavovi, motivacija)
Da bi dolo do oseta (doivljaja, percepcije) moraju da postoje odredjeni fiziko-hemijski procesi (drai) koji
deluju na ula. Delovanje tih procesa na ula nazivamo nadraajem. Kada se nadraaji preko nervnih puteva
prenesu do odredjenih delova modane kore javlja se oset.
Podela drai prema vrsti fiziko-hemijskih procesa (drai):
1. mehanike
2. svetlosne
3. termike
4. hemijske
ulni organi su organi podeeni za primanje opaajnih drai (ulo vida, sluha, dodira, ukusa...) Najvei broj
oseta kod ljudi ine oseti ula vida.
Iskustvo, motivacija i osobine linosti spadaju u sistem najznaajnijih faktora opaanja.
Iskustvo = novim dogadjajima pripisujemo znanje starih iskustava
Motivacija = nain na koji vidimo stvari

Drai sve ono to registrujemo putem ula

 Panja predstavlja usmerenost mentalne aktivnosti na odredjeni (ogranieni) broj drai u opaajnom polju
(ovek nije u stanju da obradi sve drai koje prima zato to ih je previe, tako da se on bazira samo na onima
koje smatra najvanijim. Tako moemo u panji drati 72 elementa (nadraaja): sluati zvuke okoline, gledati
tablu, hvatati beleke i sl.)
Panja moe biti:
1. Namerna (spontana) - vodjena naim interesima (itanje gradiva)
2. Nenanerna (sluajna) nije vodjena naim interesima (primeivanje reklame u autobusu)
Obim panje je maksimalan broj elemenata koje moemo opaziti istovremeno.
Podela panje je rasporedjivanje mentalne usmerenosti na razliite predmete.
Intenzitet panje je stepen mentalne usredsredjenosti na odredjene predmete.
Kako percipiramo stvari?

1. Zakon blizine elemente koji su blie jedan drugome opaamo kao celine. Tu se misli na prostorne i
na vremenske elemente

ta emo pre percipirati kao par?

2. Zakon slinosti sline stvari percipiramo kao celine

ta emo pre percipirati kao par?

3. Zakon dobre forme odredjene drai su rasporedjene tako da nas podseaju na neku celinu
Na ta te strelice
podseaju?
4. Zakon zajednike sudbine teimo da zavrimo neto to je zapoeto i prirodno izgleda kao uredjeni
niz

ta ti izgleda loginije?
Indikatori dobre panje:
1. podeenost organizma za to bolji prijem drai (okrenutost tela u pravcu opaanog predmeta,
napregnutost miia i sl.)
2. vea jasnost doivljaja opaanih predmeta i pojava (to manje elemenata posmatramo to su oni jasniji)
Predstava je sadraj svesti koji se javlja kao seanje na ranije opaenje predmete i pojave. Predstave su
slabijeg intenziteta od opaaja i imaju optiji karakter.
Pamenje i zaboravljanje
Pamenje je sloen psihiki proces koji se sastoji od zadravanja, obnavljanja i prepoznavanja ranije
doivljenih ili nauenih sadraja.
Obnavljanje (reprodukcija) je proces obnavljanja (seanja) u svesti onoga to smo ranije doiveli i nauili.
Prepoznavanje je proces u kome postajemo svesni da su predmeti i pojave koje sada opaamo bili deo naeg
iskustva kao neto ve ranije naueno i doivljeno.
Podela pamenja prema kriterijumima:
1. Prema kriterijumu namere
Namerno (postavimo sebi za cilj da neto zapamtimo)

Nenamerno (kada zapamtimo neto bez svoje volje)

2. S obzirom na materijal koji se pamti
Motorno zapamivanje i obnavljenje raznih pokreta i vetina)
Mentalno zapamivanje i obnavljanje ranije nauenih pojmova, definicija, misli i sl.
Mentalno pamenje dalje moemo podeliti na:
o Slikovito sadri preteno slike (predstave) objekata koji su ranije doivljeni
o Verbalno-logiko sadri razliite izjave, misli, ideje...
3. S obzirom na duinu pamenja:

Kratkorono odnosi se na zadravanje injenica i predstava o predmetima i pojavama do

njihovog pretvaranja u pogodan oblik za trajno pamenje
Trajno

Osnovne osobine pamenja:

1. Obim koliina predmeta i pojava kojih se moemo prisetiti nakon njihovog opaanja (to je obino 6 do
8 a ponekad i 10 razliitih objekata)
2. Brzina iskazuje se vremenom u kome odredjene sadraje moemo zapamtiti
3. Tanost meri se stepenom slinosti onoga ega se seamo sa onim to smo opazili.
4. Trajanje meri se vremenom u kojem, bez ponovnog opaanja, moemo reprodukovati ono to smo
zapamtili.
Zaboravljanje znai gubljenje nauenih sadraja i nemogunost njihovog reprodukovanja i prepoznavanja.
Ono to smo nauili moemo privremeno ili trajno, potpuno ili delimino zaboraviti. To to se ne moemo uvek
setiti svega to smo nauili govori da je delimino zaboravljanje normalna stvar. Sa druge strane, u
psihoterapijama (hipnoza, dejstvo nekih lekova) moemo se setiti stvari za koje smo mislili da su zaboravljene,
to pokazuje da retko dolazi do potpunog zaboravljanja
Najvie zaboravljamo neposredno posle uenja.
Uzroci zaboravljanja:
1. neupotrebljavanje i neobnavljanje upamenih sadraja
2. potiskivanje neprijatnih dogadjaja i svesti
3. interferencija (ometanje) nauenog gradiva prethodnim i naknadnim aktivnostima
Retroaktivna inhibicija naknadna aktivnosti ometa ranije naueno gradivo . postoji nekoliko faktora od kojih
ona zavisi:
stepen slinosti dva gradiva
vremenski interval izmedju dva uenja
stepen nauenosti gradiva (ako je prethodno gradivo bolje naueno tee ga je omesti novim
uenjem)
organizovanost gradiva
Miljenje
Miljenje je najsloeniji saznajni proces koji omoguuje uvidjanje veza medju stvarima i pojavama do kojih
ne dolazimo samo opaanjem i pamenjem. Koristimo ga za reavanje problema i snalaenje u novim
situacijama.
Miljenje je proces posrednog saznavanja jer njime uvidjamo veze i odnose medju opaanim elementima,
utvrdjujemo da ti elementi znae ovo ili ono.
Pojmovi su najvaniji znaci koje koristimo u procesu miljenja. Oni se oznaavaju reima i predstavljaju odraz
bitnih optih svojstava predmeta i pojava. Do pojmova dolazimo tako to analiziramo karakteristike predmeta i
pojava i izdvajamo najbitnije zajednike karakteristike.
Proces miljenja se pokree ako treba da reimo neki problem:

UOAVANJE I
SHVATAJE
PROBLEMA

SUAVANJE
PROBLEMA I
STVARANJE PRAVCA
TRAGANJA

JAVLJANJE
HIPOTEZE

PROVERAVAN
JE HIPOTEZE

Efikasnost reavanja problema zavisi od:

prethodnog iskustva

inteligencije
osobina linosti i
direkcije traganja (krutost ili fleksibilnost miljenja tj. koliko smo spremni da promenimo pravac miljenja
kada naidjemo na problem)

Zakljuivanje je misaoni proces u kome na osnovu datih podataka i saznanja dolazimo do novih saznanja.
Ono moe biti:
induktivno polazimo od pojedinanog ka optem
deduktivno polazio od opteg ka pojedinanom

Glavne operacije miljenja su:

analiza ralanjivanje pojava i njihovih svojstava i tako detaljnije upoznajemo pojavu koja je predmet
naeg miljenja
sinteza ponovno povezivanje onog to je u okvoru analize bilo ralanjeno
uporedjivanje
apstrakcija
uoptavanje
Osnovne vrste miljenja su:
1. oigledno zasniva se na konkretnim opaanjima
2. apstraktno koristimo se pojmovima izvedenim iz sistema veza i odnosa realnog sveta
3. imaginativno suprotno realistikom, slobodnije kombinovanje predstava u procesu miljenja
Faze stvaralakog miljenja:
1. percepcija pripremamo se za reavanje problema, itamo literaturu i sl.
2. inkubacija faza sazrevanja reenja, kad deluje ne razmiljamo i ne tragamo za reenjem
3. iluminacija inspiracija, nadahnue u kom reenje dolazi samo od sebe
4. verifikacija iskrslo reenje se primenjuje i proverava
Koja je veza izmedju miljenja i emocija?
Uenje
Uenje je osnovni psihiki proces na kome poiva shvatanje veine ovekovih osobina. To je manje ili vie
trajno menjanje jedinke pod uticajem njene line aktivnosti.
Bitne karakteristike svakog uenja:
1. progresivno menja pojedinca (sve to naui menja tvoje ponaanje, shvatanje, linost)
2. trajno menja aktivnost jedinca (stvara navike, stavove i druge odrednice ponaanja)
3. rezultat je prethodne aktivnosti pojedinca (uimo iz svega to radimo)
Razlika izmedju uenja i sazrevanja je u tome to je sazrevanje pre svega uslovljeno razvitkom organizma
(najvie centralnog nervnog sistema) a uenje je uslovljeno linom aktivnou pojedinca.
Pokretai uenja mogu biti:
1. Spoljanji spoljanja sredstva motivacije su pohvale, nagrade, ukori, kazne i sl.
2. Unutranji
Motiv radoznalosti traganje za novim injenicama i idejama; pozitivno reagovanje na nove i
misteriozne elemente u okolini; potreba za veim saznanjima o sebi i svetu oko nas; traganje
za novim iskustvima; istrajavanje u ispitivanju pojava koje nas okruuju.
Nivo aspiracije spremnost da se uloi odredjeni trud za savladavanje zadatka odredjenog
nivoa kao i oekivanje odredjenog uspeha u tim zadacima
Sposobnost za uenje ne postoji univerzalna ve sposobnost za uenje matematike, istorije,
jezika i sl. Medjutim, inteligencija je glavni faktor viih formi uenja.
*zanimljivo: Najpogodniji period za uenje je izmedju dvadesete i dvadeset pete godine
Osnovni oblici uenja:

1. mehaniko-asocijativno (putem uslovljavanja i putem ponavljanja)

putem uslovljavljanja - to je jedan od najjednostavnih oblika uenja i nastaje iz prirodnog

2.
3.

refleksa (npr. Da je zvono kraj kolskog asa i sl.) ovaj oblik uenja igra vanu ulogu i
izazivanju emocija i sticanju strahova i fobija)
putem ponavljanja osnovna karakteristika je naeka aktivnost koju pokuavamo da izvrimo
vie puta pa kada uspemo smatramo je nauenom.
reproduktivno-stvaralako uenje (uenje po modelu- uenja uloga, , putem imitacije), uimo kakvo
ponaanje od nas se oekuje u koli, na poslu i buduoj profesiji koju emo imati, i kopiramo ga da
bismo se lake uklopili
heuristiko-stvaralako uenje (uenje uvidjanjem odnosa putem reavanja problema) predstavlja
najvii oblik uenja. Zahtev za uvidjanjem javlja se u situaciji kada treba doi do cilja a postoji prepreka.
Reenje postoji jedino ako se uvide bitni odnosi medju elementima i putem njih pronadju reenja.

Razlika izmedju verbalnog i motornog uenja je u tome to verbalno uimo putem informacija izraenih
reenicama, imbolima i sl, a pod motornim uimo neto kao posledicu niza voljnih pokreta (uenje pisanja,
sviranja, vonje) i motorno zahteva veliki broj ponavljanja (vebanja).
Tempo napredovanja u uenju moe se prikazati u dve krive:
1. kriva sa negativnim ubrzanjem kad uimo ono to ve znamo iz ivota ili od ranije tada nam ide bre
pa onda dodjemo do potpuno novog dela gradiva nastaje zastoj u napredovanju (usporavamo)
2. kriva sa pozitivnim ubrzanjem kada uimo potpuno nove stvari pa u poetku ide jako sporo a kasnije
sve bre
U toku uenja moe doi do zastoja koji se zove plato u uenju i do njega dolazi zbog fizikog prmora,
zasienosti gradivom ili stvaranja novih veza u mozgu.
Transfer uenja je prenoenje efekta ranijeg uenja na kasnije uenje. On moe biti :
1. pozitivan- ako smo ili u srednju medicinsku a studiramo medicinu ono to smo ranije uili nam pomae
2. negativan (interferencija-meanje)- ako smo ili u ekonomsku kolu a studiramo medicinu prethodno
naueno gradivo nam ne pomae a ponekad moe i da nas zbunjuje razlika u strunoj terminologiji
Metode uenja:
1. uenje celine naspram uenja u delovima uenje celine je bolje kod jednostavnih sadraja a uenje u
delovima kod komplikovanih sadraja. Najbolja metoda je kombinovanje delovi-celina, tj.prvo nauiti u
delovima a onda obnoviti celovito radi stvaranja vetine
2. vremenski rasporedjeno uenje naspram vremenski koncentrisanog uspenije uimo gradivo koje je
vremenski rasporedjeno sa pauzama nego sve odjednom.

Uenje i uzrasni periodi

Razvitak ovekovih psihikih funkcija zavisi od tri faktora:
1. Nasledja nasledjujemo neke sposobnosti npr. osetljivost pojedinih ula, sposobnost pamenja,
baratanja brojevima, rezonovanje i sl.
2. Sredine u kontaktu sa sredinom formiramo karakterne crte (marljivost, upornost, strpljivost) i socijalne
sposobnosti
3. Svoje line aktivnosti
Kod razdoblja u razvitku oveka razlikujemo:
1. Detinstvo traje do jedanaeste, dvanaeste godine. Unutar njega razlikujemo prvo detinstvo, rano
detinstvo, srednje detinstvo i pozno detinstvo. U ranom detinstvu (do druge godine) veoma je bitno
socijalno okruenje i odnos sa roditeljima. U ivotu deteta su jo bitni dogadjaji polazak u kolu i
prihvatanje obaveza. Ranije se smatralo da se ovek formira samo u ranom detinstvu, a sada se zana
da se on razvija tokom itavog ivota.

2. Mladalao doba u ovom periodu se ovek razvija fizioloki i socijalno. Prvi period mladalakog doba

3.

4.

od 12-13 godina pa do 16-17 godina naziva se PUBERTET. To je period u kome ovek postaje spolno
razvijeno bie i u kome mu se javlja spolna elja zbog ega se moe rei da je pubertet zavretak
detinstva i poetak mladalatva (ili adolescencije). Kod devojica pubertet poinje ranije nego kod
deaka. Poetak puberteta zavisi prevashodno od nasledja, ali i od uticaja sredine. Poziciju mladih u
pubertetu posebno oteavaju nove dunosti koje im postavljaju porodica i kola, to za posledicu ima
umor i povienu razdraljivost. Karakteristino za taj period je pojava razdraljivosti, brige, oseaja
dosade, negativizma, seksualnog negativizma (deaci mrze devojice i obrnuto), emocionalne
labilnosti, odsustva samopouzdanja, beanja u matu i oteane komunikacije sa odraslima (ti mene ne
razume!).
Za razliku od puberteta MLADENATVO je razvojni period koji poinje kada je skoro postignuta
potpuna fizika zrelost i traje dok ovek ne postigne psiholoku i socijalnu zrelost. To je doba intezivnog
obrazovanja i misaonog razvoja. Karakterie ga sticanje higijenskih i ostalih radnih navika. Za mlade u
ovom dobu takodje je karakteristino oseanje nesigurnosti pitaju se ta e sa njima biti u budunosti
i da li e uspeti u ostvarenju svojih ciljeva. Preokupirani su obavezama koje im namee socijalno
okruenje (zavriti kolu, zaposliti se, oeniti se i sl.) a kao ventil koriste sanjarenje- matanje o tome
kako su uspeli u ostvarenju svojih ciljeva. Sanjarenje nije loe dok je pojedinac u stanju da ga razlikuje
od stvarnosti. Ponekad ima ak i terapijsku primenu.
Doba zrelosti najdue razvojno razdoblje pojedinca koje traje negde do ezdesete godine. To je
period u kome je ovek maksimalno samostalan i produktivan, osposobljen je da stvara i da reava
kompleksne ivotne probleme i probleme na poslu. Sposoban je da razume i rei mnoge dileme, a
kako e to raditi zavisi od karakteristika njegove linosti, ljudi sa kojima reava probleme i stavova koje
je razvio, pa i od same socijalne situacije u kojoj se aktivnosti odvijaju.
Doba starosti tada dolazi do opadanja fizikih i psihikih sposobnosti s tim da psihike opadaju
sporije od fizikih. U ovom periodu postoje znaajne individualne razlike. Negativne pratee pojave
starosti su: povlaenje u sebe, otudjivanje od prijatelja, slabljenje interesovanja, oseaj suvinosti i
odbaenosti, netolerantnost prema drugima i sl.

Emocije
Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas vanih dogadjaja i koji se manifestuje na tri
naina:
subjektivni doivljaj (npr. Radost, tuga i sl.)
fizioloke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.)
karakteristino ponaanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo)
Glavne dimenzije emocija su:
1. intenzitet oseanja
2. nivo napetosti
3. stepen sloenosti
Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo.
Psihosomatska oboljenja su bolesti izazvane negativnim emocijama. Nastaju pod uticajem fiziolokih
promena koje prate javljanje emocija.
Primarne emocije su:
radost oseamo kada postignemo
neki cilj
ljutnja oseamo je kada nismo u
mogunosti da ostvarimo neki cilj zbog

spoljnih faktora koje u isto vreme

moemo okriviti za na neuspeh
strah kada ne poznaje puteve kojima
moe ostvariti neki cilj

tuga kada izgubimo neto to nam je

bilo vano

Emocije situirane opaanjem i vrednovanjem

sopstvenog ponaanja:
oseanje uspeha i neuspeha
sloenije je od radosti koju oseamo
kad ostvarimo neki cilj (nije ostvarenje
svakog cilja uspeh)
ponos
stid
krivica i kajanje

Emocije odredjene naim odnosom prema

drugim ljudima:
ljubav sloeno oseanje koje je
najneposrednije vezano za drugu
osobu i ima najrazliitije oblike
izraavanja
zahvalnost
ljubomora
mrnja
zavist
prezir
prkos itd.

Emocije koje se odnose na ulnu stimulaciju:

zadovoljstvo
nezadovoljstvo
gadjenje
Raspoloenja se javljaju kao emocionalna stanja koja daju afektivnu odbojenost naem aktuelnom
doivljavanju stvari i pojava. Najee se radi o doivljajima slabijeg intenziteta ali dueg trajanja i iz
krajnosti u krajnost (od tunog do stenog i sl.).
Opaanje drugih osoba
Druge ljude opaamo kao aktivna bia koja imaju oseanja, misli i elje. Mi zakljuujemo o nekim
njihovim stalnim psihikim osobinama i stanjima.
U opaanju drugih ljudi vanu ulogu imaju motivi, elje i shvatanja onoga ko posmatra. Opaanje
drugih takodje zavisi i od toga kakva oseanja imamo prema njima jer smo skloni da mislimo da oni
gaje ista prema nama.
U proceni drugih mogu nam pomoi ekspresije koje mogu biti:
facijalne ekspresije lica, ima ih mnogo i veoma su nijansirane
vokalne ekspresije glasa, kojima razlikujemo stanja raspoloenja i neraspoloenja
posturalne ekspresije pokreta
ekspresije nisu sasvim sigurni indikatori emocija, poto izraavanje emocija zavisi od vaspitanja,
obiaja, normi i mnogih drugih stvari.
Smatra se da ene imaju veu sposobnost socijalne percepcije (to se esto tumai i kao enska
intuicija). ene imaju urodjenu sposobnost da uoe i odgonetnu neverbalne znakove.

U opaanju drugih ljudi veoma je bitan prvi utisak ili prva impresija. Ona se formira u kratkom
vremenskom periodu i sadri relativno celovitu sliku o nekoj osobi. Sastoji se iz tri faze:
delovanje drai i primanje informacija
obrada drai i informacija
efekti obrade drai i informacija
U kratkom vremenskom periodu u kom se stvara prva impresija ocenjujemo emocije, osobine i crte
linosti opaanih osoba, pa ak i donosimo ocene o statusu, profesiji, nacionalnosti i ostalim
obelejima. Jednom formirana impresija se teko menja i utie na dalje opaanje. Podaci koji dolaze
kasnije uskladjuju se sa prvim utiskom o posmatranoj osobi.
Pod stereotipnim opaanjem ili stereotipijama podrazumevaju se uoptene, esto sasvim
neosnovane slike o pojedinim grupama ljudi, pripadnicima odredjenih profesija, stanovnicima
odredjenih krajeva, narodima, rasama i sl. Stereotipije stvaramo zbog toga to ljudi tee da se to
manje kognitivno4 angauju, pa koriste mentalne preice prevei grupe i svrstavajui ljude u njih da bi
znali kako da se postave prema njima. Na taj nain ljudi izbegavaju mentalno naprezanje oko
upoznavanja karakteristika velikog broja pojedinaca sa kojima svakodnevno dolaze u kontakt.
4

Kognitivan saznajni, spoznajni, koji se tie saznanja

Faktori koji utiu na tanost pozmatranja a:

1. zavise od osobina onoga koga posmatramo:
dostupnost posmatranju to je vea (to je osoba sklonija otkrivanju svojih osobina) to je
lake doneti procenu o pojedinanim osobinama
doslednost ponaanja osobe doslednije ponaanje pojedinca vodi tanijoj proceni
njegovih osobina
veliina uzorka u posmatranju dostupnog ponaanja ako osobu sreemo due u njenim
raznim ulogama dostupniji nam je iri uzorak njenog ponaanja
karakter interpersonalnog odnosa
a) ponaanje jedne osobe nije uslovljeno
ponaanjem druge
b) ponaanje jedne osobe je unapred definisano a
ponaanje druge je reakcija na prvu osobu
c) ponaanje uesnika je uzajamno povezano
2. osobina uspenog posmatraa:
inteligencija inteligentniji ljudi uspenije uvidjaju osobine i karakteristike drugih
iroko lino iskustvo pomae nam da kompleksnije i ralnije sagledamo osobine ljudi
kognitivna sloenost ljudi kod kojih je razvijena procenjuju finije i nijansiranije
neautoritarnost pomae nam da realno rasudimo i izbegnemo predstave o nadredjenim i
podredjenim ljudima
distanciranje sposobnost iskljuivanja emocija iz procesa opaanja pomae nam da budemo
nepristrasni
dobre socijalne vetine to su vee to je vea i pouzdanost procene
Greke u posmatranju:
a) Halo-efekat kada ocenjujemo sve osobine neke linosti na osnovu jedne njene
osobine, ili suprotno kada jednu osobinu procenjujemo prema optem utisku o nekoj
osobi (kao kad uiteljica nekog proceni kao vrednog i pametnog pa mu daje sve
petice, a nekom drugom daje sve dvojke). Da bi se ovaj efekat izbegao moemo1.
objasniti procenjivau zato dolazi do ovog efekta
2. uputiti procenjivae da procenjuju jednu po jednu osobinu
svakog od lanova grupe (horizontalno) pa tek onda svakog
ponaosob
3. angaovati vie posmatraa
b) Kada druge ocenimo prema sebi - pa ako smo mi izrazito uredni oni ispadnu
aljkavi, ili ako smo preambiciozni, oni ispadnu nezainteresovani. Naa linost nije
kriterijum.
c) Metaforika generalizacija prenoenje opaenih fizikih osobina na ocenjivanje
psihikih osobina.
d) Greka srednje vrednosti kada sve ocenjujemo kao osrednje da ne bismo
pogreili
e) Logika greka kada se dve osobine ocenjuju podjednako jer se veruje da su
povezane.
LINOST I MENADMENT
Linost je jedinstvena organizacija koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i
odredjuje opti karakteristian nain ponaanja pojedinca.
Formira se pod uticajem vlastite aktivnosti oveka i pod uticajem njegove prirodne sredine, a na
temelju osobina koje je nasledio.
Crte linosti su trajne odlike nekog pojedinca koje se oitavaju u doslednosti njegovog ponaanja u
brojnim razliitim situacijama.
Temperament je karakteristian nain reagovanja pojedinca na razliite drai i situacije.

10

Crte karaktera su sistem voljnih osobina koje pokazuju kako pojedinac deluje u vezi sa moralnim
principama, normama i shvatanjima drutva u kom ivi.
Sposobnosti
Sposobnosti su crte linosti koje ukazuju na to sa
aktivnost. Sposobnosti se mogu podeliti u tri grupe:
1.
2.
3.

koliko e uspeha pojedinac obaviti neku

intelektualne
psihomotorne
psihosenzorne

Najvie su prouavane intelektualne sposobnosti.

Inteligencija je sposobnost snalaenja u novim situacijama, uvidjanja bitnih odnosa u novim
situacijama i reavanja nekog problema. Postoje
1. kristalna
2. emocionalna
3. socijalna
Koeficijent inteligencije-IQ je mera koja definie relativnu bistrinu ili intelektualnu mogunost jedne
osobe(sastoji se od sposobnosti za uenje iz iskustva,razumevanje i korienje apstraktnih pojmova).
Dat roenjem i ne menja se.
Emocionalna inteligencija je sposobnost praenja svojih i tuih emocija i upotreba tih informacija u
razmiljanju i ponaanju. Razvija se tokom ivota.
Socijalna inteligencija je sposobnost iniciranja i koordiniranja ponaanja grupe ljudi, spreavanja i
razreavanja sukoba, dar za oseanje empatije i sklapanje prijateljstava i sposobnost drutvene
analize.
Kod velikog broja aktivnosti u menadmentu uspeh u velikoj meri zavisi i od psihomotornih
sposobnosti: brzo motorno reagovanje, spretnost prstiju, spretnost ruku, opta telesna spretnost,
dobar vid i sl.

Teorije linosti
-Struktura linosti
-Dinamika linosti
-Razvoj linosti
KLASINA PSIHOANALITIKA TEORIJA-FREUD
-Analogija duevnog ivota sa santom leda Frojd je tvrdio da je linost poput sante leda gde je
vidljiv samo onaj mali deo svesnog iznad vode, dok je ono to je pod vodom nevidljivo i predstavlja
oblast nesvesnog
-Nesvesno predstavlja opasnost za sadanju linost i nastalo je procesom odbrane, jer ako bi se
nesvesno prevelo u svesno linost bi bila razorena.
-Pogodan materijal za analizu nesvesnog:
1)ale,pogreke,propusti za analizu seksualnih i agresivnih misli
2)Podaci o tome ta kod drugih ne volimo prigovaramo najvie onome to sami imamo
3)Podaci o ivotu,sklonosti,repetitivnosti,preteranosti oni su direktan izraz nesvesnog
4)Otpor da se razgovara o pojedinim temama izraava simptome nerazumevanja
5)Slobodne asocijacije

11

6)Snovi
7)Umetnika dela i umetniko stvaralatvo javni neurotini simptomi
8)Neurotini simptomi izraz nesvesnih snaga u pojedincu
Predsvesno-deo linosti pojedinca koji u odreenom trenutku nije dostupan pamenju, ali koji to
moe postati u bilo kom drugom trenutku;Ostvaruje vezu izmeu nesvesnog i svesnog dela linosti
Svest -najvii nivo u linosti;Njen sadraj ini sve ono ega smo u odreenom trenutku svesni
-Struktutra linosti:
1)ID urodjena komponenta. Njegov sadraj ine instikti. To je animalni deo oveka za koga ne
postoje pravila, zakone ni ogranienja. Rukovodi se primarnim ciljem ispunjenja elja u cilju
smanjenja napetosti. On je osnova iz koje se formiraju ostala dva dela linosti.
2)EGO funkcionie po principu realnosti i deluje kroz sekundarni proces. On odlae zadovoljenje do
momenta kada ga je mogue ostvariti. Stoga se protivi idu jer razlikuje elje i stvarnost. On moe sam
sebe da spoznaje i koriguje. On takodje sadri planove postupanja da bi se dolo do zadovoljenja.
Ego je centar inetlekta i izvrni organ. Posao mu je da uskladi zahteve Ida i okoline i za to mora imati
odredjeni integritet.
3)SUPEREGO najkasnije se razvija i to pod uticajem okoline u kojoj ivimo a putem procesa
socijalizacije. Njegov sadraj inie pravila igre koja vae u toj sredini (norme stavovi, moral i sl). To je
moralni uvar linosti koji rasudjuje ta je dobro a ta ne, a to je preuzeto od sredine u kojo ivimo,
tako da se moe nazvat agentom drutva u pojedincu. Njegov sadraj i razvoj formiraju nagrade i
kazne. Superego se sastoji od:
savesti razvila se pod uticajem kazni pa i sama kanjava pojedinca sa loim ponaanjem
koje ne podlee drutvenim normama
ego-ideal postavljanje ciljeva kojima pojedinac tei. Razvio se pod uticajem nagrada. Daje
pojedincu oseaj line vrednosti. Ne funkcionie po principu realnosti ve tei idealnom
MOTIVACIONA TEORIJA LINOSTI-MURRAY
-Shvatiti i objasniti svakog pojedinca (idiografski pristup)
-Ponaanje prouavati po segmentima,ali se moe razumeti tek sagledavanjem celokupnog
ponaanja pojedinca (holistiki pristup)
-Struktura linosti je slina Frojdovoj ali ne i identina
1)ID sredite urodjenih motiva ali poseduje prihvatljivi ineprihvatljivi impuls, koji pojedinac moe
uspeno ili manje uspeno da kontrolie
2)EGO kontrolie impulse i motive; vremenski rasporedjuje pojavu motiva; upravlja nainom javljanja
motiva
3)SUPER-EGO nastaje kao posledica uticaja drutva i socijalne sredine pojedinca. Regulie
ponaanje tako da ono bude u skladu sa zahtevima okoline
4)EGO-IDEAL- idealizovana slika o sebi kojoj pojedinac tei.
PSIHOSOCIJALNA TEORIJA RAZVOJA-ERIKSON
-Osnovna obeleja:
-Odbacivanje ida i postavljanje ega
-Ego je apsolutno autonoman i ima adaptivnu ulogu
-Pojedincem ne dominira nesvesno,ve je racionalno bie svesno svojih odluka i postupaka
-Njegova psihologija linosti je usmerena na ceo ivot
-Ego ima ansu da konflikte,koji se javljaju u odnosu sa drutvom reava u korist linosti
Erikson kree od teorije da postoje univerzalni stadijumi razvoja iji je raspored javljanja nepromenjiv
ali je trajanje individualno. Erikson linost posmatra iskljuivo kroz razvoj.
Stadijumi razvoja:
1)Sticanje osnovnog poverenja nasuprot osnovnom nepoverenju

12

2)Sticanje autonomije nasuprot sumnji

3)Sticanje inicijative nasuprot krivici
4)Sticanje produktivnosti nasuprot inferiornosti
5)Formiranje identiteta nasuprot konfuziji identiteta
6)Ostvarivanje intimnosti nasuprot izolaciji
7)Ostvarivanje plodnosti nasuprot stagnaciji
8)Ostavrivanje integriteta nasuprot stagnaciji
TOPOLOKA TEORIJA LINOSTI-LEWIN
-Teorija se temelji na osnovnom naelu getalta, a to je naelo polja i sila u polju
-Govori o topolokoj5 strukturi linosti-glavni deo polja ini linost
-U linosti postoji unutranji i spoljanji deo, unutrtanji se naziva linim podrujem, a spoljanji
perceptivno-motornim podrujem

PSIHOLOKA OKOLINA
LINOST

FIZIKI SVET

Glavni deo plja ini linost koja je obeleena granicom u odnosu na svet koji predstavlja. Psiholoka
okolina je prostor sa kojim je linost u kontaktu i stalnoj interakciji, a koja je u interakciji sa fizikim
svetom. Ako poznajemo psiholoku okolinu pojedinca moemo predvideti njegovo ponaanje.
Razvoj linosti je ustvari diferencija u linosti u odnosu na psiholoku okolinu. to je ta diferencija
vea linost je razvijenija.
Retrogesija je ponovno korienje onih oblika ponaanja koji su ve postojaliu repertoaru ponaanja
te osobe.
Regresija je povratak na primitivniji nivo ponaanje bez obzira na to da li je postojao ili ne.
PERSONALISTIKA TEORIJA LINOSTI-ALLPORT
-Humanistika teorija-cilj je da obuhvati sve aspekte linosti, a naglaava da se ljudska priroda
razlikuje od prirode svih ivih bia
-Ne postoje dva ista oveka i svakog treba opisati individualno
-Struktura linosti-opisana pomou osobina linosti (po njemu je osobina predispozicija da se u
slinim situacijama reguje na slian nain)
-Opte osobine su podjednako prisutne kod svih ljudi
-Individualne osobine su posledica toga da svaka osobina ima neki svoj lini peat
Tipovi osobina:
1)Kardinalne zastupljene su jako i svuda i lako ih je otkriti
2)Centralne zastupljene su ali u manjoj meri nego kardinalne, lako ih je prepoznati
3)Sekundarne manje su opte i nedoslednije su jer su pod veim uticajem situacionih faktora. Nisu
jako vana za odnos pojedinca sa drugima ali su najzastupljenije u strukturi linosti

Topologija nauka o mestima, o poznavanju mesta

13

Navike- su vrlo specifine i odnose se samo na mali broj situacija, ali vladaju ponaanjem u tim
situacijama
Stavovi- ukljuuju vrednovanje,tako da se odreena situacija ili objekat prihvataju il odbacuju
Funkcionalna autonomija motiva- neko ponaanje koje je bilo u funkciji zadovoljenja motiva, postalo
je samo sebi cilj, pa kada je primarni cilj ostvaren ponaanje se nastavlja (kao milioneri koji taloe i
taloe lovu).
HUMANISTIKA TEORIJA LINOSTI-Maslow
-Malow je osniva humanistike teorije
-Prema ovoj teoriji , obeleja oveka su:
-Priroda oveka nije zla,
-ovek je odgovoran za svoju sudbinu, on odluuje o svom razvoju
-ovek nije statino bie, on se stalno menja;Svrha ivljenja je samoaktualizacija
-Subjektivno iskustvo ima prednost nad teorijskim tumaenjima
-Teorija potreba:
1)Fizioloke potrebe
2)Potrebe za sigurnou
3)Potrebe za pripadanjem i ljubavlju
4)Potreba za samopotovanjem i potovanjem
5)Potreba za samoaktualizacijom
Maslow je smatrao da zadovoljavanje potreba ide redom ali su nova istraivanja pokazala da to nije
pravilo.
SOCIJALNA TEORIJA LINOSTI-Fromm
From smatra da je ovek usamljen i da je to posledica socijalizacije (druge ivotinjske vrste se dre u
zajednikim oporima, rojevima, jatima). On navodi da je sloboda oseaj izolovanosti od koga ovek
eli da pobegne. ovek to moe uraditi na 2 naina:
1. ujedinjenje u duhu ljubavi i zajednitva sa drugim ljudima
2. podinjavanje autoritetu
-Vrste potreba:
1)Potreba za povezanou
2)Potreba za prevazilaenjem
3)Potreba za ukorenjenou
4)Potreba za identitetom
5)Potreba za orjentacionim okvirom
-Tipovi socijalnog karaktera:
1)Primalaki
2)Eksploatatorski
3)Skupljaki
4)Trgovaki
5)Produktivni
6)Nekrofilni/Biofilni
FENOMENOLOKA TEORIJA LINOSTI-Rogers
-Na oveka gleda kao na celinu i ne deli ga na komponente
-ovek je u sutini svrsishodan i moe da bira kakav e biti.
-Ljudski organizam poseduje prirodnu sklonost razvoja u smeru
diferencijacije,kooperacije,samoodgovornosti, zrelosti i obogaenja a da u oveku ne postoje prirodni
destruktivni nagoni ve da su ako se povremeno jave samo izraz neurotinosti.
-Jedino to je stvarno i realno za pojedinca su njegovi doivljaji kojih je svestan u odreenom trenutku
tj.njegov subjektivni svet .
-Svaki pojedinac konstruie realnost koja je u skladu sa njegovim subjektivnim iskustvom

14

KOGNITIVNA TEORIJA LINOSTI-Kelly

-Usmerena je na razumevanje i objanjenje celokupne linosti pojedinca
-Razlike koje postoje meu ljudima objanjava razlikama u vienju okoline i tumeenju dobijenih
informacija
-Za razumevanje neke osobe najbitnije je staviti se u njegovu taku gledita
Konstrukt je kalup, shvatanje, tumaenje sveta oko nas tj. Naoare kroz koje gledamo. ovekova
sloboda se ogleda u tome da menja ve jednom postavljene konstrukte.
BIHEJVIORISTIKA TEORIJA LINOSTI-Skinner
-ovek tj.njegovo ponaanje potpuno je odreeno uticajem okoline, upoznati neiju linost znai otkriti
zakone i pravila kojima okolina odredjuje njegovo ponaanje
-Cilj psihologije je utvrditi uzrono-posledine veze izmeu stvarnosti i ponaanja, on ne priznaje
termine tipa libido, emocije i sl.
- Postoje urodjeno ponaanje koje se ne moe menjati i naueno koje je podlono promenama
-Operantno ponaanje se spontano javlja u repertoaru ponaanja i pod kontrolom je posledica koje
izaziva u okolini. Posledice ponaanja mogu biti povoljne ili nepovoljne za pojedinca
-Osobine linosti u velikoj meri zavise od naina potkrepljkenja. Postoje primarne nagrade ili kazne i
sekundarne nagrade ili kazne
-Primarne su nenauene, a tu spadaju oni objekti koji su povezani sa sa biolokim funkcijama
organizma (hrana, stn i sl.)
-Sekundarne su steene kroz individualno iskustvo (novac i njime se mogu kupiti primarne )
-Generalizacija podraaja se sastoji u tome da se uslovni odgovor ne javlja samo posle uslovnog
podraaja koji je korien u toku uslovljavanja,ve se javlja kada se pojave podraaji koji su samo
slini korienom podraaju
-Kazne su manje efikasne od nagrada
DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LINOSTI-EYSENCK
-Ogroman broj manifestacija u ponaanju linosti je posledica delovanja manjeg broja faktora linosti
-Linost je zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponaanja organizma koji su determinisani
nasleem i okolinom;ona nastaje i razvija se kroz funkcionalnu interakciju etiri glavna sektora u koje
su orgnizovani ovi obrasci ponaanja:
1. kognitivni sektor(inteligencija),
2. konativni sektor(karakter),
3. afektivni sektor(temperament) i
4. somatski sektor(konstitucija)
Specifini postupci -svakodnevni postupci u ivotnim situacijama i imaju najnii stepen
generalizovanosti
Uobiajeni postupci ponaanja
Osobine linosti -odreene su korelacijama dve ili vie navika
Tipovi linosti -odreeni su korelacijom i organizacijom osobina linosti
-Osnovne dimenzije linosti:
1)Ekstraverzija-introverzija
2)Neuroticizam jednako verovatno se javlja kod svih ljudi i zavisi od genetikog faktora, postoje
razliiti geni za svaku vrstu neuroticizma, a posebni geni stvaraju vie vrsta neuroza
3)Psihoticizam mentalna oboljenja
FAKTORSKO-ANALITIKA TEORIJA LINOSTI-Kattell
-Linost je ono to omoguava predvianje ta e neka osoba uiniti u odreenoj situaciji
-Osobine linosti se dele na klase, a klase na vrste osobina
-Struktura linosti:
1)Povrinske osobine

15

2)Izvorne osobine
-Vrste osobina:
1.stalne
-konstitucionalne,vie su pod uticajem naslea
-okolinom izgraene osobine
-dinamike osobine,pokreu pojedinca na delovanje u razliitim situacijama
-sposobnosti,odnose se na efikasnost delovanja
-osobine temperamenta,odnose se na brzinu,energinost
2.povremene
-stanja,raspoloenja i uloge

Crte linosti i uspenost menadera

-Psiholoke crte koje imaju izraziti uticaj na uspenost menadera:
1)Emocionalna stabilnost svesna kontrola emocionalnog ispoljavanja
2)Ekstravertnost okrenutost ka spoljanjem svetu, praktinost, komunikativnost
3)Snaga mentalne elaboracije 4)Orijentacija na postignue
5)Socijabilnost blaga priroda, briga o ljudima, spremnost na saradnjupoverenje drugih, orijentacija
na druenje i sl.
POELJNE OSOBINE MENADERA

*Gringberg i Baron:
1)Ekstravertnost/introvertnost
2)Prijatnost
3)Savesnost
4)Emotivna stabilnost
5)Otvorenost za iskustvo

*Kirkpatrik i Lok:
1)Energija
2)Potenje i integritet
3)Liderska motivisanost
4)Samopuzdanje
5)Sposobnost percepcije
6)Poznavanje posla
7)Kreativnost
8)Fleksibilnost

*Adiez:
-Sposobnost za ispunjavanje 4 menaderske
uloge:(integratorska, preduzetnika,
administrativna, proizvoaka)
-Poznaju sami sebe
-Svesni su svog uticaja na druge ljude
-Imaju uravnoteeno stanovite o sebi

-Prihvataju i svoje slabosti i svoju snagu

-Mogu prepoznati izuzetan kvalitet kod drugih
-U stanju su da se suoe s konfliktom i
iskoriste ga
-Stvaraju sredinu u kojoj se ui

*Jukl:
-Visok energetski potencijal i tolerancija na stres
-Samopouzdanje
-Orjentacija ka unutranjem lokusu kontrole
-Emocionalna zrelost
-Lini integritet
-Socijalizovana tenja ka moi
-Umereno visok stepen orijentacije ka postignuu
-Umeren stepen potrebe za afilijativnou
*Rai-antiosobine uspenog liderstva:
-Neosetljivost za druge,zajedljivost,familijarnost
-Hladnoa,uzdranost,drskost i nadmenost

16

-Izneverivanje date rei i poverenja

-Preterana ambicija,igranje politike
-Preterano nadziranje,odsustvo delegiranja/
prenoenje ovlaenja
-Nesposobnost stvaranja jednodunog/kohezivnog tima
-Biranje slabih i neuspenih podinjenih
-Oteano strategijsko miljenje i elaboracija
-Neelastinost prilagoavanja razliitim efovima
-Preterana zavisnost prema mentoru/savetniku
*Opta podela osobina koje su pojedincu potrebne da bi bio uspean menader:
1)Osobine kompetentnosti
2)Osobine linosti u uem smislu
3)Osobine motivacije
-Socijalna inteligencija-sposobnost uvianja i reavanja interpersonalnih odnosa
-Emocionalna inteligencija
-Samoefikasnost
ZRELA LINOST
-Nivoi zrele linosti:
1)Intelektualna zrelost-sposobnost kritikog razmiljanja i zakljuivanja
2)Emocionalna zrelost-sposobnost adekvatnog emocionalnog reagovanja i sposobnost kontrolisanja
vlastitih oseanja
3)Socijalna zrelost-sposobnost uspostavljanja harmoninih odnosa sa socijalnom sredinom
Obrati panju na sledea pitanja:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Predmet psihologije
Grane psihologije
Opaanje, panja i predstave
Pamenje i zaboravljanje
Miljenje
Emocije
Uenje
Uenje i uzrasni periodi

9.
10.
11.
12.

Opaanje drugih osoba

Pojam i struktura linosti
Sposobnosti
Crte linosti i uspenost
menadera
13. Poeljne osobine menadera
14. Zrela linost

NA KRAJU POGLEDATI JO JEDNOM EMU NA STRANAMA 101/102 I

OBAVEZNO PROITATI KNJIGU, MAKAR TEORIJE INOSTI I OSOBINE
MENADERA JER JE TEKO POVEZATI SA SKRIPTI

17