Kod etvorotaktnih motora jedan radni ciklus se

odvije u toku etiri takta. Pod pojmom takt

podrazumeva se onaj deo radnog ciklusa koji se
odvije u toku jednog hoda klipa. Hod klipa
predstavlja pomeranje klipa od jednog do drugog
krajneg poloaja. U krajnim poloajima brzina klipa
je jednaka nuli, pa se zato krajni poloaji klipa
nazivaju i mrtvim takama. Spoljanja mrtva taka
je onaj krajni poloaj klipa, koji je najudaljeniji od
ose kolenastog vratila (SMT). Krajni poloaj klipa,
koji je najblii osi kolenastog vratila naziva se
unutranja mrtva taka (UMT).Teorijski ciklus etvototaktnog motora
definisao je 1862. godine Bo dRoe (Aphonse Beau de Rochas). On je
prvi ukazao na potrebu sabijanja smee pre procesa sagorevanja.
Meutim, prvi realizator i tvorac etvorotaktnog motora je nemaki
ienjer Nicolaus August Otto (roen 14.06.1832 u Holzausenu, a umro
26.01.1891 u Cologneu).
Na drugoj svetskoj izlobi u Parizu 1867. godine
Nicolaus Otto i Eugen Langen (1833-1895) su
prikazali motor (poznat pod nazivom atmosferski
motor), koji je radio na svetlei gas i imao za 30%
vei stepen iskorienja od do tada poznatog
Lenoirovog motora. Iako, je Otto imao veliki uspeh
sa atmosferskim motorom, ipak on je smatrao da
nije pronaao pouzdan i efikasan motor. Zato, je on
traio poboljanja svog atmosferskog motora i
konano je na treoj svetskoj izlobi u Parizu 1876
prikazao motor koji je radio na etvorotaknom
principu i davao snagu od 3 KS. Poznati nemaki
inenjer Wilhelm Maybach (1846-1929) brzo je usavrio njegovu
konstrukciju i ve krajem 1976 godine bio je proizveden u znatnim
koliinama.
Genijalna inovacija bila je odmah iroko prihvaena u praksi. Nastala
je konkurencija u njenom usavranjanju, a kao posledica toga ubrzo je
dolo do poboljanja ne samo energetskih nego i brzinskih
karakteristika motora. Motor je dobio iroku primenu, a autor je
doiveo da se proizvede motor snage od 100 KS.
Prema osnovnim delovima konstrukcije, principu rada i zakonu izmene
pritiska u ci- lindru ovaj motor je slian nekim konstrukcijama
dananjih motora, ime se i objanjava dananji naziv oto motora.

Radni ciklus etvorotaknog oto motora ine taktovi:

Za vreme takta usisavanja klip se kree od SMT do
UMT. Za to
vreme je
posredstvom
razvodnog
mehanizma
otvoren
usisni ventil i
cilindar se
puni sveom
smeom
(smea
goriva i
vazduha).

U taktu sabijanja razvodni mehanizam dri zatvorena oba ventila

(usisni, izduvni), klip se kree od UMT prema SMT. Smea se sabija,
usled ega joj raste pritisak i temperatura.

Kad klip doe u SMT sabijena smea se pali pomou elektrine varnice
i nastaje sagorevanje smee.

Produkti sagorevanja deluju na klip i pomeraju ga prema UMT,

stvarajui koristan rad. Ovo je znai radni takt.

Dolaskom klipa u UMT radno telo je

odalo najvei deo energije pa se
posredstvom razvodnog mehanizma
otvara izduvni ventil i radno telo se
odvodi u atmosferu. Kretanjem klipa
prema SMT vri se popotpunije
istiskivanje radnog tela. Dolaskom
klipa u SMT zavrava se radni ciklus
etvorotaktnog oto motor. Rad
motora se nastavlja istovetnim
sledeim ciklusom

Za vreme izvoenja radnog ciklusa nad radnim

telom je izvrilo mnotvo uzastopnih promena
stanja radnog tela (promena pritiska,
temperature i zapremine), Sve te promene
stanja radnog tela izvode se po nekom
ureenom redosledu i njihovim ostvarivanjem
izvreno je unoenje svee smee u
unutranjost cilindra, njeno sabijanje, paljenje,
sagorevanje, irenje nastalih produkata
sagorevanja i njihovo udaljavanje iz cilindra.
Znai, sve promene stanja radnog tela koje se
odvijaju za vreme etiri takta mogu se
grupisati u promene:

kojima se vri prces usisavanja sveeg

punjenja,

kojima se vri proces sabijanja sveeg

punjenja,

kojima se izvodi proces paljenja i

sagorevanja sabijene smee,

kojima se izvodi proces irenja

nastalih produkata sagorevanja,

kojima se vri proces udaljavanja

(izduvavanja) produkata sagorevanja
Iz navedenog se vidi da radni ciklus etvorotaktnih motora se sastoji od
etiri takta i est procesa, tj. taktovi i procesi se meusobno razlikuju.
Poetak i kraj takta nastaje i zavrava se u trenutku kada se klip nae
u nekom od krajnjih njegovih poloaja (SMT i UMT) i traje 1800 obrtaja
kolenastog vratila, dok procesi u stvarnim radnim ciklusima motora (u
cilju boljeg punjenja cilindra, potpunijeg sagorevanja i odstranjenja
produkata) ne nastaju u trenutku kada se klip nalazi u krajnim
poloajima, tako da se izvode za razliite uglove od 1800 obrtaja
kolenastog vratila. Usisni ventil se otvara pre nego to klip doe u SMT
u taktu izduvavanja, kada praktino poinje proces usisavanja.
Dolaskom klipa u SMT nastaje takt usisavanja, a produava se proces
usisavanja. Takt usisavanja se zavrava dolaskom klipa u UMT, nastaje
takt sabijanja, a jo se ne zavrava proces usisavanja. Zavretak
procesa usisavanja nastaje zatvaranjem usisnog ventila, a to se
ostvaruje u toku takta sabijanja, u trenutku kada pritisak u cilindru
dostigne vrednost pritiska okoline (usisavanje trajalo vie od 1800

obrtaja kolenastog vratlila). Zavretkom procesa usisavanja, produava

se takt sabijanja i negde pre dolaska klipa u SMT pojavljuje se varnica
na sveici, kada nastaje proces paljenja i sagorevanja, a produava se
takt sabijanja. Dolaskom klipa u SMT zavrava se takt i proces
sabijanja (proces sabijanja se izveo za manje od 1800), a produava se
proces sagorevanja. Daljim kretanjem klipa prema UMT nastaje takt i
proces irenja uz produetak procesa sagorevanja. Tokom takta i
procesa irenja zavrava se proces sagorevanja i pre nego to klip
doe u UMT otvara se izduvni ventil, kada nastaje proces izduvavanja,
a nastavlja se proces i takt irenja. Dolaskom klipa u UMT zavrava se
takt i proces irenja, nastaje takt izduvavanja i produava se proces
izduvavanja. Kretanjem klipa prema SMT u taktu izduvavanja produkti
sagorevanja se klipom istiskuju kroz otvoren izduvni ventil. Pre dolaska
klipa u SMT otvara se usisni ventil, nastaje proces usisavanja, a
produava se takt i proces izduvavanja. U SMT zavrava se takt
izduvavanja a produava se proces izduvavanja i proces usisavanja.
Neto posle SMT u taktu i procesu usisavanja zatvara se izduvni ventil,
kada se zavrava i proces izduvavanja, odnosno jedan radni ciklus. Ako
se paljivo prati reeno primetie se da kada se klip nalazi u oblasti
SMT istovremeno su otvorena oba ventila (usisni i izduvni), a to je
poznato pod nazivom preklop ventila.

Sl. grafiki prikaz toka taktova i procesa u radnom ciklusu

etvorotaktnog motora.