Električne Instalacije Skripta

0
V. DRINI
ELEKTROTEHNIKA I ZATITA
V. Drini
Elektrotehnika i zatita
skripta
Beograd, oktobar 2008
V. DRINI
Sadraj
38. DOPUNA
38.1. Vrtlone struje
38.2. Elektrotehniki grafiki simboli
39. ELEKTRINE INSTALACIJE I ZATITA
39.1. Uzemljenje i elektrine instalacije
39.2. Prenaponi
13
39.3. Izolacija
14
39.4. Zatita od sluajnog dodira i od napona dodira

39.4.1. Zatita od sluajnog dodira
39.4.2. Zatita od napona dodira
15
16
16
40. ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA
19
41. ZATITA OD ATMOSFERSKIH PRANJENJA
21
41.1. Svojstva atmosferskih pranjenja

41.1.1. Razvoj udara groma
41.1.2. Mehanizam atmosferskog pranjenja
41.1.3. Vrste i polaritet atmosferskih pranjenja
22
22
23
25
41.2. Osnovni parametri atmosferskih pranjenja

41.2.1. Amplituda struje groma
41.2.2. Strmina strujnog talasa
41.2.3. Udarna koliina elektriciteta
41.2.4. Kvadratni impuls struje groma ili toplotni impuls kompletnog pranjenja
41.2.5. Modeli udara groma
41.2.6. Klasini modeli
26
26
27
27
27
28
28
41.3. Optiki efekti atmosferskih pranjenja
28
41.4. Akustiki efekti atmosferskih pranjenja
29
41.5. Mehaniki efekti atmosferskih pranjenja
29
41.6. Termiki efekti atmosferskih pranjenja
30
V. DRINI
42. ZATITA OBJEKATA OD UDARA GROMA
30
42.1. tetne posledice atmosferskih pranjenja
30
42.2. Klasifikacija tienih objekata
31
42.3. Gromobranske instalacije

42.3.1. Spoljanje gromobranske instalacije
42.3.2. Unutranja gromobranska zatita
43. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA
32
32
42.43
43.48
V. DRINI
38. 38. Dopuna

38.1. Vrtlone struje
Slika 38.1. Vrtlone struje i nain za njihovo smanjenje
Vrtlone struje se indukuju u metalnoj ploi (Cu ili Al i sl.) koja se kree u
magnetnom polju. Zamislimo ovakav ogled. Metalna ploa se zakai za ipku koja je vezana
na jednom kraju i pusti da se ljulja napred nazad kroz magnetno polje, kao na slici 38.1. im
ploa ue u polje, promena magnetnog fluksa dovodi do indukovanja EMS u ploi. To
dovodi do kretanja slobodnih naelektrisanja elektrona i stvaranja krune, vrtlone struje. Po
Lencovom pravilu, smer ove struje mora da bude takav da se suprotstavlja promeni zbog koje
je nastala. Zbog toga vrtlona struja mora proizvesti magnetno polje u ploi koje e biti
suprotnog smera od spoljanjeg magnetnog polja. Ovo dovodi do pojave sile koja se
suprotstavlja kretanju kroz polje (da nije tako ploa bi se ubrzavala i njena energija bi se
poveavala pri svakom ponovljenom prolasku kroz polje to je u suprotnosti sa zakonom
odranja energije).
Poto indukavane vrtlone struje uvek dovode do pojave magnetne sile Fm koja
usporava plou, ploa e se posle izvesnog vremena zaustaviti. Ako se u ploi iseku prorezi
vrtlone struje se smanjuju jer se smanjuju krune petlje u kojima struja protie i otpor
proticanju struje se poveava.
Sistemi za koenje inskih vozila i brzih vozova koriste pojavu elektronagnetne
indukcijue i vrtlonih struja. Elektromagnet (solenoid sa gvozdenim jezgrom) privren je
za vozilo u blizini ina. Kada se velika struja propusti kroz elektromagnet, dolazi do koenja.
Kretanje magneta u odnosu na ine dovodi do indukovanja vrtlonji struja u inama. Smer
ovih struja je ba takav da dovodi do pojave sile koja koi vozilo. Kako se vrtlone struje
smanjuju pri koenju i smanjenju brzine vozila, koenje je ravnomerno.
Konice sa vrtlonim strujama koriste se u mernim ureajima i nekim mainama za
zaustavljanje rotirajuih seiva pri gaenju maina.
Pojava vrtlonih struja esto nije poeljna jer predstavlja gubitak mehanike energije
u vidu toplote. Da bi se gubici energije smanjili pokretni metalni delovi izrauju se od tankih
limova odvojenih neprovodnim slojem (obino u vidu oksida metala) ili od feromagnetnog
materijala u vidu praha koji se mea sa dielektrinim materijalom i presujeu eljeni oblik..
Slojevita ili granulasta struktura poveava elektrinu otpornost i ograniava vrtlonu struju
na pojedinane slojeve ili granula. Ovakva se struktura materijala koristi za jezgra
transformatora i motora ime se poveava efikasnost ovih ureaja.
V. DRINI
38.2. Elektrotehniki grafiki simboli

Simbol
Znaenje
Simbol
Znaenje
provodnik
otpornik
tri provodnika u jednopolnoj emi
otpornik
spojeni provodnici
reostat, promenljivi otpornik

sa 2 ulaza za regulaciju
napona na potroau
provodnici koji nisu spojeni
potenciometar, promenljivi
otpornik sa 3 ulaza
izvor sastavljen od jedne baterijske

elije, dua crta oznaava + pol
potenciometar, podeavanje
zavrtanjem
izvor napona sastavljen od vie

baterijskih elije, dua crta oznaava +
pol
kondenzator
izvor jednosmernog napona - DC
polarisan kondenzator
izvor naizmeninog napona - AC
promenljivi kondenzator
osigura
trimer, podesiv kondenzator,

sa zavrtnjem
transformator
diode, tranzistori
uzemljenje, veza sa zemljom ili taka

na nultom potencijalu
dioda, dozvoljava struju samo

u jednom smeru
lampa,
pretvara elektrine energije u svetlost
LED, elektrinu energiju

pretvara u svetlost
sijalica, signalna lampa
Zener dioda, obezbeuje

stalnu vrednost napona na
krajevima
greja
fotodioda, dioda osetljiva na

svetlost
motor,
pretvara elektrine energije u
mehaniku
NPN i PNP tranzistori
zvono,
pretvara elektrine energije u zvuk
fototranzistor, tranzistor
osetljiv na svetlost
V. DRINI
zujalica, pretvara elektrine energije u

zvuk
mikrofon, pretvara zvuka u

elektrinu energiju
zavojnica, induktivnost
slualice, pretvara
elektrine energije u zvuk
prekida, pritisni da provodi
zvunik, pretvara elektrinu

energiju u zvuk
prekida, pritisni da ne provodi
piezo pretvara, pretvara

elektrinu energiju u zvuk
prekida, on-off
pojaava, blok simbol za

pojaavako kolo
preklopnik
antena
dupli preklopnik (za istovremeno

ukljuivanje faze i nule)
LDR, fotootpornik, menja

otpornost pod uticajem
svetlosti
relej, prekida kojim se upravlja na

elektrini pogon
termistor, menja otpornost

pod uticajem toplote
voltmetar
varistor variable resistor,

velika otpornost pri malom
naponu i obrnuto
ampermetar
Logika kola
galvanometar
NOT ili NE kolo
ommetar
AND ili I kolo
osciloskop
OR ili ILI kolo
V. DRINI
a)
b)
Sl.38.2. Trofazna troina mrea; (a) viepolna i (b) jednopolna ema, za napajanje elektrinih
motora, veih elektrinih pei i za prenos elektrine energije pod visokim naponom.
(a)
(b)
Sl. 38.3. Trofazna etvoroina mrea, (a) viepolna i (b) jednopolna ema:
Primeri za trofaznu troinu i etvoroinu mreu dati su na slikama 38.2 i 3. Dve

vrste elektrinih ema su prikazane: viepolna i jednopolna ema. U viepolnim emama
prikazuje se svaki provodnik u kolu linijom (oznaka R, S, T ili L1, L2, L3) i svaki element
posebnim simbolom. Jednopolna ema je jednostavnija jer se jednom linijom prikazuju jedan,
dva ili vie provodnika a vie istih elemenata moe se prikazati jednim simbolom.
V. DRINI
Trofazna etvoroina mrea pored tri fazna provodnika ima i etvrti koji se naziva
nulti i oznaava sa N ili 0. Kada ovaj provodnik, izveden iz zvezde transformatora ili
generatora, nije spojen sa zemljom naziva se neutralnim a kad je spojen sa zemljom, da bi se
izvrila zatita od napona dodira sistemom nulovanja, ima naziv nulti. Napon izmeu faznog
i nultog provodnika je fazni napon. Napon izmeu dva fazna provodnika je meufazni
napon. Na meufazni napon prikljuuju se trofazni motori i trofazni prijemnici veih snaga a
na fazni napon prikljuuju se sijalice, termiki aparati, jednofazni motori.
V. DRINI
39. Elektrine instalacije i zatita

Elektroenergetske mree, koje se koriste za prenos i distribuciju elektrine energije,
oznaavaju se, prema vrednosti napona koji se distribuira tom mreom, oznakom koja se
zove nazivni napon mree (napon po kome se mrea naziva, oznaava i prema kome se daju
radne karakteristike, pa tako imamo mree za 220 V ili mree za 110 V).
Nazivni napon trofazne elektroenergetske mree predstavlja meufaznu efektivnu
vrednost napona. Stvarni radni napon mree u nekoj taki moe da varira u odnosu na
nazivni napon zbog uticaja pogonskih uslova koji odreuju naponske prilike u mrei.
Mejutim, za svaku mreu se definie najvii napon mree. To je najvia dozvoljena
vrednost radnog napona koja sme da se pojavi u normalnom pogonu u mrei.
Najvii napon opreme predstavlja efektivnu vrednost meufaznog napona za koji je
oprema konstruisana i pri kome ona moe normalno da funkcionie.
Svako poveanje napona iznad najvieg napona opreme smatra se da izlazi iz domena
normalnog pogona i naziva se prenaponom. Prenapon predstavlja napon izmeu faznog
provodnika i zemlje (ili izmeu faza) ija maksimalna vrednost prelazi odgovarajuu
maksimalnu vrednost najvieg napona opreme.
Elektrine instalacije dele se u grupe prema nameni, naponu, sistemu uzemljenja i td.
Prema nameni instalacije se dele na:
instalacije malog napona do 50 V izmeu provodnika (telefonija, sistemi nadzora,
obavetavanja i zatite, i sl.)
instalacije niskog napona sa naizmeninim naponom do 240 V u odnosu na zemlju
(u gradskim naseljima, zgradama za stanovanje i rad, kolama, ...);
instalacije visokog napona od 240 V navie u odnosu na zemlju (za industrijsku
upotrebu).
Opta podela naizmeninih sistema napajanja prema broju provodnika je:
jednofazni sa dva provodnika,
dvofazni sa tri provodnika,
dvofazni sa pet provodnika,
trofazni sa tri provodnika,
trofazni sa etiri provodnika.
39.1. Uzemljenje i elektrine instalacije

Svaki sistem zatite uzima u obzir zemlju kao provodnik gde struja u jednom delu
prolazi, izmeu dve elektrode, kroz zemlju. Taj deo strujnog kola, koji ini zemlja, naziva se
geoloki provodnik. Veza ureaja koji treba uzemljiti sa zemljom, geolokim provodnikom,
naziva se uzemljenje. Delovi uzemljenja su: uzemljiva, zemljovod i sabirni zemljovod.
Uzemljiva je jedan ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i sa njim su u
neposrednom kontaktu, ili jedan ili vie provodnika koji su poloeni u beton koji je po velikoj
povrini u dodiru sa tlom.
Zemljovod (dozemni vod, odvod) je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti
sa uzemljivaem ili sa sabirnim zemljovodom. Ako je na vezi sa uzemljivaem ili sabirnim
zemljovodom ugraena spojnica ili rastavlja, zemljovod je samo deo provodnika od mesta
ugradnje tog elementa do uzemljivaa ili sabirnog zemljovoda.
Sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zemljovoda. On se na vie
mesta povezuje sa uzemljivaem.
V. DRINI
Po funkciji uzemljenja se dele na: zatitno uzemljenje; radno (pogonsko) uzemljenje;

gromobransko uzemljenje; zdrueno uzemljenje.
Zatitno uzemljenje (PE) je uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnim
kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima ali u sluaju kvara mogu da dou
pod napon. Ono obezbeuje da svi dostupni provodni delovi ureaja budu na istom
potencijalu tj. na potencijalu koji ima povrina Zemlje. U sluaju kvara vrlo velika struja
protee i aktivira neki od zatitnih elemenata (osigura, prekida u kolu) ime se izbegava
opasnost od strujnog udara.
Radno uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola kojim se obezbeuje eljena
funkcija ili radne karakteristike tog kola. Kroz njega, u normalnom reimu rada, struja moe
proticati i ono je neophodno kod filtara za postizanje elektromagnetne kompatibilnost, tj.
zatite ureaja od elektromagnetnih smetnji posebno kod nekih vrsta antena i mernih
instrumenata.
Gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije koje slui za
odvoenje atmosferskog pranjenja u zemlju.
Zatitno uzemljenje, radno uzemljenje i gromobransko uzemljenje mogu se
meusobno povezati dajui zdrueno uzemljenje.
Dimenzionisanje uzemljivaa zavisi od toga koji tip uzemljenja e se koristiti.
Uzemljivai se mogu razvrstati po tipovima prema materijalu od koga su izraeni,
nainu izvoenja uzemljivaa, sredini u koju se polau i obliku uzemljivaa.
Prema meterijalu od koga su izraeni uzemljivai mogu biti:
cevi ili ipke (tapovi),
trake ili ice,
ploe,
armatura u betonu samo za 10 mm,
metalne vodovodne cevi (mogu se upotrebiti kao dodatni uzemljivai ako su
od metala i ako su vodomeri premoteni),
ostale ukopane konstrukcije, osim cevovoda za grejanje i prenos zapaljivih
tenosti i gasova.
Prema nainu izvoenja uzemljivaa razlikujemo sledee tipove:
horizontalne (povrinske), koji su sastavljeni od horizontalno poloenih
provodnika koji su ukopani u zemlju na dubini od 0,5 m do 1 m (mogu biti
mreasti, zrakasti, u vidu prstenova ili kao kombinacija tih oblika);
vertikalni (dubinski), koji su sastavljeni od jednog ili vie tapnih uzemljivaa
(duine tapova obino 1 m do 5 m) koji su pobijeni vertikalno u tlo i
meusobno povezani;
kosi uzemljivai, u osnovi tapni ali pobijeni koso u tlo.
Prema sredini u koju se polau:
uzemljivai u tlu (oko uzemljivaa ukopanih u stene i ljunak mora se staviti
provodljiv sloj zemlje jer ljunak ima veliki prelazni otpor);
temeljni uzemljivai (ugrauju se u spoljne zidove temelja objekta u vidu
zatvorenog prstena i preko betona imaju spoj sa zemljom).
Prema obliku uzemljivaa:
zrakasti,
prstenasti,
mreasti,
kombinovani.
V. DRINI
Sl. 39.1.a) irenje struje kroz zemlju sa cevastog

uzemljivaa
Sl. 39.1.b) Promena otpora geolokog provodnika u

zavisnosti od rastojanja od uzemljivaa
Sl. 39.1.c) Naponski levak uzemljivaa, zavisnost

potencijala od udaljenosti od uzemljivaa
Uzemljiva kao celina sa

zemljovodom i geolokim provodnikom
ima otpor koji se sastoji iz otpora
zemljovodnog
provodnika,
otpora
samog uzemljivaa, prelaznog otpora
(otpor koji se javlja pri prelasku struje sa
uzemljivaa u zemlju) i otpora irenju
struje kroz zemlju (na veoj dubini otpor
je manji). Prva dva otpora zanemarljivo
su mala pa se njihove vrednosti u
proraunima ne uzimaju u obzir, dok
druga dva daju veliinu koja se naziva
otpor
uzemljivaa
ili
otpor
rasprostiranja.
U zemlji struja se rasprostire
zrakasto, pa otpor rasprostiranja ne
zavisi linearno od duine geolokog
provodnika ve se menja po krivoj sa
slike 39.1.b. Pad napona na geolokom
provodniku predstavljen je zato krivom
kao na slici 39.1.c. Kriva predstavlja
raspodelu potencijala u zemlji oko
uzemljivaa a ima oblik levka pa se
naziva naponski levak uzemljivaa.
Kriva predstavlja zavisnost potencijala
od udaljenosti od uzemljivaa. Razlika
potencijala oko uzemljivaa u stvari je
napon izmeu dve take raznih prenika
u povrini kruga sa oblikom levka. Ona
postoji kada kroz kroz uzemljiva
protie struja sve dok osigura ne
pregori ili se izvor struje ne iskljui.
Napon koraka je onaj napon koji
na naponskom levku na zemlji
obuhvataju ovekove noge, Uk. Napon
dodira je napon koji se uspostavi izmeu
oveka i zemlje kada ovaj dodirne
provodljivi deo ureaja koji je pod
naponom, Ud.
Dublje ukopan uzemljiva ima
manje strm naponski levak i manji
napon dodira i napon koraka.
U pogledu uzemljenja razvodnih sistema, u niskonaponskim mreama dozvoljeni su

sledei sistemi napajanja prikazani na slikama 39.2a), b) i c) (International standard IEC
60364):
a) TN sistemi (TN-S; TN-C i TN-C-S ),
b) TT sistem,
10
11
V. DRINI
c) IT sistem.
Korieni simboli imaju sledea znaenja:
Prvo slovo opisuje vezu sistema napajanja i zemlje:
T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki (Francuski terre);
I nijedan provodnik pod naponom nije spojen sa zemljom (izolovani su), ili je
moda jedna taka spojena sa zemljom preko impedanse.
Drugo slovo opisuje vezu napajanih elektrinih ureaja sa zemljom:
T direktna veza elektrinog ureaja sa zemljom, nezavisno od uzemljenja sistema
napajanja;
N direktan spoj elektrinog ureaja sa uzemljenom takom sistema napajanja.
Ostala slova (ako postoje) definiu vezu neutralnih i zatitnih provodnika;
S postoje posebni provodnici: neutralni N i zatitni PE (protectiv earth),
C neutralni i zatitni provodnik objedinjeni su u jednom PEN-provodniku.
Sl. 39.2. a) TN- sistem
TN-S sistem: nulta taka

transformatora je uzemljena,
dostupni provodni delovi
potroaa spojeni su sa PE
provodnikom
TN-C sistem: nulta taka

transformatora je uzemljena,
dostupni provodni delovi
potroaa spojeni su sa
zajednikim PEN provodnikom
TN-C-S sistem: nulta taka

transformatora je uzemljena, PEN
provodnik od transformatora do
razvodne table, PEN odvojen u N i
PE provodnike od razvodne table
za povezivanje potroaa posebno
na N i PE
Sl. 39.2. b) TN-S, TN-C i TN-C-S sistemi
V. DRINI
TT-sistem: nulta taka transformatora je uzemljena, dostupni

provodni delovi potroaa nisu spojeni sa sistemom
uzemljenja generatora ve preko sopstvenog uzemljenja
IT-sistem: nulta taka transformatora nije

uzemljena, dostupni provodni delovi
potroaa uzemljeni su preko sopstvenog
uzemljenja
Sl. 39.2. c) TT i IT sistemi napajanja
U elektrinim instalacijama u zgradama pojedina strujna kola su vodovima, preko

razvodne table, povezana sa gradskom mreom. Primer je dat na slici 39.2.d.
Sl. 39.2.d) Dovodni vod gradske mree povezan sa glavnim i sporednim razvodnim tablama:
jednofaznom sa dve sporedne i trofaznom sa tri sporedne razvodne table
12
13
V. DRINI
Zatitni provodnici (PE provodnici), zatitno neutralni provodnici (PEN provodnici) i

provodnici za izjednaenje potencijala moraju se oznaiti kombinacijom zelene i ute boje.
Neutralni provodnik (N-provodnik) mora se oznaiti svetloplavom bojom. U strujnom kolu
koje ima neutralni provodnik svetloplava boja se ne sme koristiti za bilo koje drugo
oznaavanje provodnika. U strujnom kolu koje nema neutralni provodnik, ila kabla
oznaena svetloplavom bojom moe se koristiti i za druge svrhe osim za oznaavanje
zatitnog provodnika, PEN provodnika i provodnika za izjednaavanje potencijala, uz
odgovarajue oznaavanje na njegovim krajevima.
Neizolovani provodnici mogu se oznaavati bojenjem na celoj svojoj pristupanoj
duini, ili obmotavanjem trake odgovarajue boje, irine od 15 mm do 100 mm.
Prema standardima do 1988. g. oznaavanje polariteta odnosno faze sabirnica
odgovarajuim bojama neizolovanih provodnika u razdelnim tablama (ureajima) koje su u
redovnom pogonu pristupane sa zadnje strane, bilo je definisano na sledei nain:
jednosmerna struja: pozitivni pol crvena boja
negativni pol plava boja
trofazna struja:
prva faza uta boja
druga faza zelena boja
trea faza ljubiasta boja
neutralni provodnik - bela ili svetlosiva sa poprenim crnim prugama
zatitni provodnik
uta i zelena boja
Ovaj sistem oznaavanja neizolovanih faznih provodnika u praksi se i danas
primenjuje. ak se navedene boje za oznaavanje faze sabirnica primenjuju za postrojenja
srednjeg napona ( 35 kV). U nekim zemljama oznaavanje faze sabirnica odgovarajuim
bojama vri se i u postrojenjima visokog napona (> 35 kV).
39.2. Prenaponi
Prenaponi se prema uzroku nastanka mogu podeliti na dva osnovna tipa:
a) spoljanji ili atmosferski prenaponi i
b) unutranji prenaponi.
a) Spoljanji ili atmosferski prenaponi nastaju usled atmosferskih pranjenja (udara
groma) u elemente elektroenergetskih objekata ili u njihovu blizinu.
b) Unutranji prenaponi nastaju usled poremeaja u samom sistemu. Dele se prema
uzroku na sledee grupe:
1. Sklopni ili komutacioni prenaponi koji nastaju pri sklopnim operacijama
(ukljuenjima ili iskljuenjima) delova mree. Sklopni prenaponi traju od delova do nekoliko
perioda industrijske uestanosti. Njihova uestanost varira od nekoliko stotina Hz do
nekoliko desetina kHz. Poseban tip ultrabrzih sklopnih prenapona nastaje pri korienju
rastavljaa, kada dolazi do viestrukih paljenja i gaenja elektrinog luka pri ukljuivanju ili
iskljuivanju malih kapacitivnih struja.
Pri manipulacijama rastavljaima u postrojenjima kod kojih se kao izolaciono
sredstvo koristi gas sumporheksafluorid (SF6), mogu se pojaviti prelazni procesi uestanosti
ak do 50 MHz.
2. Privremeni (povremeni) prenaponi imaju due trajanje od atmosferskih i sklopnih
prenapona. Njihovo trajanje je od nekoliko perioda napona industrijske uestanosti do
nekoliko sati. Obino nisu mnogo vii od najvieg napona mree. Ovi prenaponi po pravilu
ne ugroavaju izolaciju opreme, ve mogu da izazovu probleme u radu pojedinih aparata.
Prema uzroku nastanka mogu se podeliti na sledee osnovne tipove:
prenapone pri nesimetrinom pogonu (pri nesimetrinim kvarovima ili pri
nesimetrinom prekidu napajanja u trofaznim mreama);
V. DRINI
rezonantne prenapone, koji nastaju u mreama kod kojih zbog odreenog

uklopnog stanja ili pri kvaru, sopstvena uestanost mree postaje bliska
uestanosti izvora;
ferorezonantne prenapone koji nastaju u mreama u kojima nelinearna
induktivnost magneenja moe da sa kapacitivnostima kola stupi u rezonansu;
prenapone pri naglom rastereenju.
Slika 39.3. Procena amplituda i vremena trajanja pojedinih tipova prenapona. Napon
na ordinatnoj osi dat je u relativnim jedinicama u odnosu na najvii napon mree
Na slici 39.3 simbolino su prikazane amplitude i trajanja pojedinih tipova prenapona.

Moe se uoiti da atmosferski prenaponi, koji imaju najviu amplitudu, ujedno i najkrae
traju, dok privremeni prenaponi, koji dugo traju, imaju amplitudu neto viu od najvieg
napona mree. Sa druge strane, izolacija moe kratkotrajno da podnese vie prenapone, dok
prenaponi dueg trajanja mogu da otete izolaciju ak iako su nie amplitude.
39.3. Izolacija
Izolacija opreme slui da odvoji delove koji su u normalnom pogonu pod naponom od
delova koji su uzemljeni, ili da odvoji delove koji su pod razliitim naponima. Ona je
projektovana da moe trajno da radi pri najviem naponu opreme. Ukoliko se pojave
prenaponi, oni izazivaju naprezanje izolacije. Naprezanje izolacije zavisi od amplitude
prenapona, njegovog talasnog oblika i trajanja.
Ukoliko izolacija ne izdri prenapon, dolazi do pojave razornog pranjenja. Razorno
pranjenje predstavlja gubitak dielektrinih svojstava izolacije, tako da izolacija poinje da
prvodi struju kao provodnik.
Prema ponaanju pri razornom pranjenju, izolacija se deli na dva tipa:
samoobnovljivu izolaciju, koja posle zavretka razornog pranjenja potpuno
obnavlja svoja izolaciona, svojstva;
neobnovljivu izolaciju, koja trajno gubi ili ne obnavlja u potpunosti izolaciona
svojstva nakon razornog pranjenja.
Proces razornog pranjenja na neobnovljivoj izolaciji naziva se probojem, a na
samoobnovljivoj izolaciji preskokom.
14
15
V. DRINI
Prolazni kvarovi na samoobnovljivoj izolaciji se u odreenom broju mogu tolerisati,

jer oni ujedno predstavljaju zatitu neobnovljive izolacije od trajnih kvarova poto na mestu
preskoka znaajno smanjuju prenapone. Broj prolaznih kvarova se mora ograniiti na
tehniki prihvatljivu meru.
Prema upotrebi izolacija se deli na:
spoljanju izolaciju, koju ine vazduni razmaci i vazduh po povrini
spoljanje vrste izolacije; podvrgnuta je atmosferskim uticajima kao to su
vlaga, zaprljanje, ivotinje itd;
unutranju izolaciju, koja predstavlja vrstu, tenu ili gasovitu izolaciju
zatienu od atmosferskih i drugih spoljanjih uticaja.
Dielektrina izdrljivost se definie preko napona koji izolacija moe da podnese.
Prema standardima se definiu sledei naponi koji odreuju dielektrinu izdrljivost izolacije:
konvencionalni podnosivi napon, koji predstavlja napon koji izolacioni sistem
mora uvek da izdri, bez obzira na broj izlaganja naponu.
statistiki podnosivi napon, koji izolacija izdrava u 90 % ispitivanja.
Da bi se izolacija opreme zatitila od opasnih prenapona, primenjuju se zatitna sredstva koja slue da ogranie prenapone na dozvoljeni nivo. Osnovno zatitno sredstvo koje se
primenjuje u elektroenergetskim mreama je odvodnik prenapona. On nakon pojave prenapona poinje da provodi struju odvodei energiju prenapona, da bi po prestanku dejstva
prenapona prekinuo odvoenje energije, ponovno uspostavljajui veliku otpornost izmeu
prikljuaka. Pored odvodnika prenapona, primenjuju se i druga zatitna sredstva za ogranienje prenapona.
Danas se sprovodi statistiki postupak koordinacije izolacije, pomou koga se
procenjuje srednji broj godina bez kvara izolacije (oznaava se sa MTBF od engleskog izraza
Mean Time Between Failures) i uporeuje sa tehniki dozvoljenim brojem godina bez kvara.
39.4. Zatita od sluajnog dodira i od napona dodira

Utvreno je da naizmenina struja uestanosti do 50 Hz, industrijska struja, u
vrednosti do 15 mA, izaziva jaa i slabija grenja miia. Struja jaine od 15 do 20 mA
izaziva grenje miia do te mere da zahvaena osoba teko otvara aku da bi se oslobodila
uhvaenog provodnika. Struja od 20 do 50 mA onemoguava zahvaenoj osobi da se
samostalno oslobodi provodnika pod naponom, dok struja od 50 do 150 mA moe ubiti
oveka, pogotovu ako prode kroz srce, ili ga uguiti ako proe kroz disajne organe. Struja od
150 mA do 1 A, pa i do 2 A, u veini sluajeva, izaziva obamrlost srca, mada ako struja nije
tekla due od oko 1/10 sekunde, zahvaena osoba esto ostaje bez ikakvih posledica. Struja
od 1 do 5 A u veini sluajeva nije smrtonosna ali stvara duboke opekotine, teko izleive ili
neizleive, to vodi trajnom invaliditetu.
Struja visoke uestanosti je manje opasna od struje industrijske uestanosti. Jo je
Tesla ukazao na lekovitost visokofrekventne struje, ije se primene u medicini prouavaju
pod nazivima darsonvalizacija i dijatermija.
U pogledu bezbednosti od strujnog udara razlikuju se:
- sluajni dodiri do kojih dolazi pri kontakti oveka i provodljivih delova ureaja
koji su normalno pod naponom, npr. grlo sijalice, no prekidaa, go provodnik i sl., i
- naponi dodira koji nastaju na provodljivim delovima ureaja koji nisu normalno
pod naponom, (npr. metalni oklop motora, tednjaka, metalne ruice otpornika, elektrini alat
sa metalnim oklopom i sl.) ali u toku rada zbog kvara na izolaciji ili drugih uzroka mogu doi
pod napon.
V. DRINI
39.4.1. Zatita od sluajnog dodira

Tehniki propisi uslovljavaju da delovi elektrinih instalacija i ureaja koji su
normalno pod naponom iznad 42 V moraju biti zatieni od sluajnog dodira. Zatita od
sluajnog dodira izvodi se: izolovanjem, udaljavanjem ili nekom drugom merom.
Izolovanje se postie upotrebom presvlaka od gume, sintetike izolacione mase (PVC,
neopren i sl.), strunim omotavanjem spojeva izolacionom trakom, upotrebom porculanskih i
slinih keramikih elemenata kao podloga, cevi i sl. U izolovanje se ne smatraju presvlake
lakom, emajlom, oksidni slojevi kao i opletanje i omotavanje vlaknastim materijama ak i
ako su impregnisane.
Udaljavanje je mera kojom se predmet, koji treba zatititi od sluajnog dodira, stavi
van domaaja ruku, uini nepristupanim, i to:
- postavljanjem neizolovanog predmeta na visinu 2,5 m od mogueg stajalita oveka
(npr. od poda) a u horizontalnom smeru ili nanie od mogueg stajalita na udaljenosti
1,25 m (npr. ispod prozora ili sa strane prozora). Ove visine tehniki propisi dozvoljavaju i za
gole neizolovane provodnike ako je sasvim sigurno da lica koja prenose kakve provodne
predmete ne mogu doi u dodir sa neizolovanim provodnicima. Ukoliko se na gornjim
udaljenostima neizolovani predmeti mogu dodirnuti prenoenjem provodnih predmeta,
udaljenosti moraju biti vee (na pr. za vazdune mree iznad polja, drumova, ulica, reka i sl.
date su posebne razdaljine),
- odvajanjem neizolovanog predmeta upljikavom pregradom, koja ne sme imati
otvore vee od 12 mm u preniku i iza koje predmet pod naponom mora biti udaljen
najmanje 80 mm,
- zatvaranjem neizolovanog predmeta poklopcem, oklopom, prikljunom kutijom i sl.,
koji moraju biti pouzdano privreni i mehaniki dovoljno otporni (npr. zatitni platevi i
omotai kablova i izolovanih vodova moraju biti uvedeni u ukljune kutije ili u oklope
ureaja i ne smeju trati u prostoru ili izvan prostora ureaja, osim u kablovskim glavama i
ormanima).
39.4.2. Zatita od napona dodira
Napon dodira je razlika potencijala koja se uspostavi izmeu oveka i zemlje kada
ovaj dodirne provodljivi deo ureaja koji je pod naponom (sl. 39.1.c i 39.4.a i b). Ova se
pojava dogaa kada je oteena izolacija na provodniku koji dodiruje metalni, provodljivi
deo ureaja ili kada su prikljuni krajevi na ureaju izolaciono nezatieni i sl.
Kada se jednom rukom dodirne predmet koji je pod naponom, tada struja prolazi kroz
oveje telo i odlazi u zemlju (sl. 39.4). Vrednost ove struje zavisi od napona dodira i od
prelaznog otpora koji sainjavaju tri na red vezana otpora: ulazni otpor - na mestu dodira,
otpor oveijeg tela i izlazni otpor izmedu nogu i zemlje.
Ulazni otpor Ru ima razliite vrednosti jer zavisi od stepena vlanosti ruku, debljine i
stanja koe i vrednosti veliine povrine dodira. Ove se vrednosti za suve ruke radnika, a za
napone od 20 do 500 V, kreu i do 100 000 /cm2, dok za vlane ruke ulazni otpor opada i
ispod 1 000 /cm2. Prosena vrednost ulaznog otpora za dve suve ruke kojima se uhvate
provodnici procenjuje se na oko 2 000 do 3 000 , a za jednu ruku na oko 1 000 .
Otpor oveijeg tela, otpor dodira Rd, takoe nije stalna vrednost, ali se procenjuje da
je ona mala i u posmatranom kolu, prema vrednosti ulaznog otpora, bez uticaja, pa se
najee zanemaruje.
Izlazni otpor, Rl, ima vrednosti koje su promenljive u vrlo irokim granicama, jer
zavise od vrste zemljita, geolokog sastava, stepena vlanosti zemljita, vlanosti nogu,
vrste obue i visine napona. Bosonog ovek na vlanom zemljitu ima vrlo malu vrednost
16
17
V. DRINI
izlaznog otpora, ispod 10 , dok u obui sa gumenim onovima na suvom zemljitu izlazni
otpor prelazi vrednost 300 000 , a na vlanom zemljitu moe biti i ispod 10 000 .
Da bismo upoznali okolnosti pod kojima je ivot oveka doveden u opasnost,
posmatrajmo uopten primer.
Sl. 39.4.a). Metalni delovi koji su ukopani Sl. 39.4.b) Motor pod naponom: Ri - otpor faze; Ru - ulazni
u zemlju a nalaze se u prostoru naponskog otpor; Rl - izlazni otpor; Rd otpor dodira; RP - dodirni
levka, takoe su pod naponom levka
otpor ureaja; Rt - otpor uzemljivaa transformatora
Jedan motor prikljuen je na etvoroinu mreu koja u transformatorskoj stanici ima

uzemljeno zvezdite sekundara transformatora (sl. 39.4.b) Namotaji motora su pod naponom
3x380 V. Neka je na motoru, iz ma kojih razloga, oteena izolacija namotaja ili spojnog
provodnika, usled ega je oklop motora pod naponom prema zemlji koji iznosi 380 V/ 3
= 220 V (sl. 29.28). Motor se nalazi na betonskom postolju pa je prelazni otpor oklopa prema
zemlji, odnosno dodirni otpor ureaja Rp = 40 . Dalje, neka nam je poznat prelazni otpor
pogonskog uzemljaa transformatora Rt = 3 i otpor jednog provodnika preko koga je motor
dobio napon Ri = 0,5 . Kroz ovo zatvoreno elektrina kolo (provodnik Ri, oklop motora,
prelazni otpor oklopa prema zemlji Rp, zemlja, prelazni otpor pogonskog uzemljivaa Rt )
prolazi struja kvara koja e imati vrednost:
Ik
U
220
A 5A
Rt Ri R p 3 0,5 40
Ova e struja izazvati pad napona na prelaznom otporu oklopa motora prema zemlji u
vrednosti
U d R p I k 40 V.
Kada ovek dodirne ovaj motor, on e biti u paralelnoj vezi sa dodirnim otporom
ureaja Rp, odnosno pod naponom dodira od 200 V. Da bismo odredili struju koja e proi
kroz oveka, potrebno je da znamo vrednosti ulaznog i izlaznog otpora. Neka je vrednost
ulaznog otpora oko 1000 . Ako ovek stoji na vlanom zemljitu, vrednost izlaznog otpora
zanemarljivo je mala prema vrednosti ulaznog, pa je moemo zanemariti. U ovom sluaju
struja kroz oveka imae vrednost
Id
Ova struja smrtonosna je po oveka.
200 V
200 mA .
1000
V. DRINI
Za odstranjivanje opasnosti koju sadre prijemnici sa svojim provodljivim oklopom

kada je ovaj pod naponom, preuzimaju se zatitne mere od napona dodira, pri emu se uzima
u obzir
da je struja od oko 50 mA gornja granina vrednost koja se moe dozvoliti da
prode kroz oveje telo i
da je vrednost ulaznog Ru i izlaznog Rl otpora oveijeg tela 1000 .
Na osnovu ovih pretpostavki moe se utvrditi gornja granica bezopasnog napona
dodira:
U d Ru Rl I k 1000 0,05 A = 50 V.
Prema tehnikim normativima utvrene su granine vrednosti napona dodira u
zavisnosti od vremena trajanja zemljospoja:
Udoz = 1000V
75
Udoz =
t V
Udoz = 65 V
za t 0,075 s
za 0,075 s t 1,153 s
za t 1,153 s
Zatitne mere od previsokog napona dodira su:

- zatitno izolovanje (spreava svaki dodir delova pod naponom jer se poveava
prelazni otpor, bilo da je u pitanju ulazni otpor, izlazni otpor ili oba otpora),
- zatitno uzemljenje (zatitno uzemljenje je metalni spoj oklopa ureaja sa zemljom
(sl. 39.2.a, b, c). Ono ima zadatak da struja kvara dobije to veu vrednost da bi izazvala
pregorevanje osiguraa oteenog ureaja ali da napon dodira na oklopu oteenog ureaja ne
bude vei od 65 V);
- nulovanje (to je veza metalnog oklopa zatienog ureaja sa nultim uzemljenim
provodnikom mree, pri emu nulti provodnik vri funkciju zemlje i zatitnog uzemljivaa, i
kod koga struja kvara izaziva pregorevanje osiguraa);
- sistem zatitnog voda (svi provodni delovi ureaja i instalacija koje treba tititi i svi
provodni delovi u prostorijama vodovodne, gasovodne i topolovodne cevi, konstruktivni
delovi zgrade spajaju se na sabirni zatitni vod koji se uzemljuje i iji otpor uzemljivaa
mora biti manji od 20 ),
- zatitni naponski (ZN) i strujni (ZS) prekidai (automatski iskljuuju strujno kolo u
kome se javi napon dodira i spreavaju ukljuenje sve dok se kvar ne otkloni),
- zatitni transformatori za galvansko odvajanje (transformator mora imati odvojen
primarni namotaj od sekundarnog i opadajuu karakteristiku sekundarnog napona, kao na
slici 39.5, gde porast struje optereenja dovodi do opadanja napona. Pri pojavi napona dodira
na sekundaru kolo postaje zatvoreno za struju, ime se ostvaruje zatitna funkcija
transformatora. Primenjuje se kod raznih alata, za prikljunice u kupatilima, maine za pranje
i suenje i sl.).
Sl. 39.5. Transformator za galvansko odvajanje i karakteristika napona u zavisnosti od optereenja

struje potroaa
18
19
V. DRINI
40. Zatita od statikog elektriciteta

Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi dovoljna
koliina naelektrisanja da moe doi do pranjenja i da se, u granicama eksplozivnosti, mogu
pri tome zapaliti eksplozivni materijali. Sredine koje su ugroene zbog pojave statikog
elektriciteta su kompletna postrojenja za proizvodnju, prevoz i skladitenje raznih vrsta
eksplozivnih materijala (privrednih eksploziva u prahu, plastinih privrednih eksploziva,
nitroceluloznog baruta, crnog baruta, inicijalnih eksploziva, detonatora, lovake municije,
sportske municije i dr.), tekstilna industrija, industrija papira, tampanje i litografija,
industrija prirodne i sintetike gume, lakirnice, prenosna i razna druga postrojenja, kao i
delovi tehnolokog procesa koji sadre: transmisije, maine za mlevenje, maine za suvo
ienje, proces isputanja gasova iz rezervoara, zapaljive i loe provodljive tenosti koje se
kreu u sudama, odnosno protiu kroz cevi ili pretau, povrine tela na koja udara mlaz
komprimovanog vazduha, gasa ili pare itd.
Skupljanje statikog elektriciteta u proizvodnim procesima spreava se:
1.
uzemljenjem;
2.
odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu;
3.
jonizacijom vazduha;
4.
antistatikom preparacijom;
5.
poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala;
6.
odvoenjem statikog elektriciteta.
1. Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima maina, bez
obzira na to da li se upotrebljavaju i druge mere zatite od statikog elektriciteta. Uzemljenje
se izvodi galvanskim vezivanjem svih provodljivih delova postrojenja na uzemljiva. Presek
fiksno poloenog bakarnog provodnika, s obzirom na mehaniku vrstou, ne sme da bude
manji od 4 mm. Umesto bakarnih provodnika moe se upotrebiti elina pocinkovana traka
najmanjeg preseka 20 mm x 3 mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno
ue preseka 10 mm2. uzemljivai mogu se koristiti svi tipovi uzemljivaa predvieni
odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog
pranjenja, odnosno prikljuak n postojei sistem zatitnog uzemljenja. Sa mesta
koncentracije statikog elektriciteta, postrojenje mora da se povee najkraim putem na
sistem uzemljenja.
Tabela 40.1. Otpor razliitih materijala za podove
Materijal
Ploice
Daske za brodski pod
Linoleum
Provodna guma
Peene ploice
Vetaki kamen - neprovodan
Obini beton debjine 3 cm
Specijalni beton debjine 5 cm
Provodni penuavi pod
Ter
Provodni teraco
Asfalt
Izmereni otpor
107 - 109
106 1010
106 1010
102
7
10 1010
1011
105
102
102
105- 107
103
1010
Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ili ugljenih etkica, prikljuuju
se na sistem uzemljenja. etkice moraju biti vertikalno i fiksno postavljene na rotirajuu
osovinu sa pritiskom na povrinu od 0,4 do 0,8 N/cm 2. Obrtni delovi izmeu leita i osovine
V. DRINI
kod maloga procepa i odgovarajueg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu otpornosti
uzemljenja.
Provodljivi podovi koji se koriste u sistemu za odvoenje statikog elekriciteta,
moraju imati prelaznu otpornost manju od 106
Prelazna otpornost podova mora se kontrolisati u odreenim vremenskim razmacima.
Materijali za izradu rovodljivih podova i njihova prelazna otpornost navedeni su u tabeli
30.1.
2. Odravanje odgovaraju vlage u vazduhu moe se primeniti samo ukoliko to
doputaju tehnoloki postupak i svojstva materijala koji se obrauje. Doziranje relativne
vlage vri se mou ventilacionih klima-ureaja ili se para dovodi mou rasprskivaa
(parni mlaz) koji se postavlja u blizini najvee koncentracije statikog elektriciteta. Putanje
pare kroz cevi i prskalice moe u njima da sakupi statiki elektricitet, pa se stoga cevi moraju
galvanski povezati na sistem uzemljenja. Kontrola relativne vlanosti mora se vriti u
odreenim vremenskim razmacima pomocu higromera, odnosno stalno mu higrografa.
Pri relativnoj vlanosti vazduha od 70% ne pojavljuje se opasnost od naelektisanja. Izuzetno,
relativna vlanost vazduha moe se smanjiti i ispod 70% u pojedinim tehnolokim procesima
pri kojima se moraju primenjivati propisana sredstva i metode za svaku sredinu koja je
ugroena zbog jave statikog elektricitieta. Takoe se merenjem mora utvrditi da se pri
nioj vlanosti n pojavljuje statiki elektricitet koji izaziva smetnje i tete, a nije opasan u
atmosferi eksplozivnih smea.
3. Za jonizaciju vazduha radi neutralisanja elektrostatikih pojava upotrebljavaju se
visokonaponski ili radioaktivni jonizatori, koji se postavljaju u blizini mesta na kojima se
skuplja statiki elektricitet. Jonizatori se postavljaju na sledei nain:
- to blie materijalu sa kog treba odstraniti statiki elektricitet, ali na tolikoj
udaljenosti da ne dodiruju materijal (oko 15 mm iznad materijala);
- na oko 100 mm ispred take sa koje se materijal odvaja ad metalnih valjaka maine.
4. Antistatikom preparacijom poboljava se odvoenje statikog elektriciteta. Radi
toga je potrebno povrinu materijala premazati ili poprskati tankim slojem provodljivih
materija ili materijal potopiti u antistatik. Sredstva za antistatike preparacije moraju biti
takva da ne utiu tetno na svojstva prepariranog materijala i da ne izazivaju koroziju maina
i njihovih delova. Kod tekstilnog materijala antistatika preparacija mora da bude postojana u
rnu. U toku tehnolokog postupka treba, po potrebi, ponoviti antistatiku preparaciju.
5. Poveanje provodljivosti loe provodljivih materijala postie se tako to se
prirodnoj ili sintetikoj gumi dodaje koloidalni grafit. Kao dodaci mogu se koristiti i metalni
oksidi. Umesto poveanja provodljivosti materijala esto je dovoljno poveati samo
povrinsku provodljivost. U tu svrhu se povrina materijala premazuje koloidalnim grafitom,
ai ili glicerinom. Te premaze treba povremeno obnavljati.
Provodljivost tenosti i rastvora vv se dodavanjem etil alkohola.
6. Odvodenje statikog elektriciteta moe biti: (a) dodirom ili (b) influencom.
a) Na delovima maina, koji se u toku tehnolokog postupka obru odnosno sa kojih
se odvaja tekstil ili folijski materijal, mora se iznad mesta najjaeg naelektrisanja postaviti
uzemljena mesingana ipka na kojoj su u razmacima od 50 mm privreni mesingani
lanii. Lanii dodiruju povrinu materijala u toku njegovog kretanja i odvode statiki
elektricitet.
b) Odvodenje statikog elektriciteta influencom je proces u kojem se odvajaju
naelektrisanja suprotnih znakova u provodnicima koji su u elektrinom polju. Ako odvoenje
statikog elektriciteta influencom ne daje zadovoljavajui rezultat, treba ga kontrolisati, a
prema potrebi broj mesta za odvoenje influencom poveari. Na kraju, ako ni to ne
zadovoljava, treba primeniti druge metode odvodenja statikog elektriciteta.
20
21
V. DRINI
41. Zatita od atmosferskih pranjenja

Kao jedan od prirodnih fenomena grom je kroz najvei deo istorije fascinirao i plaio
oveka zaokupljajui njegovu matu.
Sl. 41.1. Atmosferska pranjenja
U antiko doba u gotovo svim narodima i kulturama grom i grmljavina bili su znaci
boanskog delovanja. Starim grcima grom je predstavljao jedno od Zevsovih oruja koje je
za njega napravila Minerva, boginja mudrosti. I Grci i Rimljani su posmatrali nebo, plaili se
grmljavine kao znaka da su bogovi loe volje ili da se meu njima dogaaju svae i obrauni.
elei da odobrovolje bogove, oboavajui ih i bojei ih se, svoje hramove su najee
gradili na mestima koja je pogodio grom i koja su stoga za njih bila sveta. Asteci su bogove
pokuavali da odobrovolje prinosei rtve. U nekim sredinama jo se i danas veruje da zvuk
crkvenih zvona moe odagnati gromove, a sanke Deda Mraza po celom svetu vuku jeleni po
imenu Donner (grmljavina) i Blitzen (munja).
Preokret u razmiljanjima o fenomenu groma dogodio se sredinom 18. veka
zahvaljujui istraivanjima Bendamina Frenklina. On je pomou ogleda sa zmajem dokazao
da je grom elektrina pojava. Konstruisao je gromobrane kojima su se objekti i ljudi u njima
mogli zatititi. To je svakako bio ogroman korak napred ali trebalo je da proe jo dosta
vremena da njegove ideje budu prihvaene u nauci i praksi.
Sledei vei napredak dogodio se krajem 19. veka, kad su naunicima postali
dostupni fotografski i spektroskopski alati. Struju groma meu prvima je uspeo da izmeri
nemaki naunik Pockels. On je merio jainu magnetnog polja koje stvara grom i posredno,
preko tog podatka izraunao jainu struje groma (1897-1900).
Savremena istraivanja zapoinju s radom C.T.R. Wilsona koji je prvi vrio merenja
elektrinog polja da bi odredio strukturu naelektrisanja u oblacima koji uestvuju u
atmosferskim pranjenjima. Wilson je svojim radom puno doprineo dananjem razumevanju
tih fenomena, a za izum "maglene komore" (Cloud Chamber) dobio je Nobelovu nagradu.
Novija istraivanja groma idu u vie pravaca.
Jedan od njih je razvoj mree ureaja za detekciju i registraciju gromova. Takva
mrea uspostavljena je u veini zapadnih zemalja. Sastoji se od senzora koji su osjetljivi na
promene elektrinog i magnetnog polja koje stvara udar groma. Senzori su meusobno
povezani te se s jednog mesta moe pregledno posmatrati situacija na veem podruju. To
omoguava praenje razvoja oluje u realnom vremenu i pripremu elektroenergetskog sistema
na oteane i rizine uslove rada, ali slui i za dobijanje tanih podataka o raspodeli broja
udara groma u toku godine na nekom podruju, to je vrlo vaan podatak za dimenzioniranje
gromobranske zatite.
Drugi vaan pravac istraivanja je da se neprestano snimaju i matematiki opisuju
pojave pri udaru groma. Pri tome naunici su imali puno koristi od ogleda sa vetaki
V. DRINI
izazvanim gromovima. Grom se dobijao tako to se prema olujnom oblaku lansira raketa
uzemljena pomou ice koja se odmotava u toku leta. U veini sluajeva dolazi do udara
groma u uzemljenu raketu pa se pomou raznih instrumenata snimaju pojave koje se pri tome
dogaaju.
41.1. Svojstva atmosferskih pranjenja

41.1.1. Razvoj udara groma
Udar groma je pranjenje statikog elektriciteta nakupljenog u oblacima. Olujni
oblak odgovoran za gromove naziva se kumulonimbus. To je oblak velike mase koji se die u
visinu i do 15 km, a osnovica mu je udaljena od povrine zemlje 2-3 km. Obino nastaje u
toplim razdobljima godine kad se povrina zemlje zagreje pa nastane velika temperaturna
razlika u atmosferskim slojevima. Tada se sa povrine zemlje die topao vazduh i kree
prema visokim i hladnim slojevima u atmosferi (slika 30.2 prikazuje razliite naine
formiranja gradonosnih oblaka). Drugi vaan uslov za formiranje grmljavinskog oblaka je
postojanje velike koncentracije vodene pare u toploj struji vazduha (oko 7 g vodene pare na
1 kg suvog vazduha).
Pri odreenoj brzini strujanja vazduha, kine kapi usmerene prema povrini Zemlje,
koja ima sopstveno elektrini polje, kreu se i sudaraju jedna s drugom pri emu nastaju vee
i manje naelektrisane kapljice. Manje kapljice postaju negativno a vee kapljice pozitivno
naelektrisane. Manje i lake kapljice vetar odnosi u jedan deo oblaka pa dolazi do razdvajanja
naelektrisanja u oblaku.
Slika 41.2. Formiranje fronta sukobom toplih i hladnih vazdunih masa

(1 - topla vlana vazduna struja, 2 hladna vazduna struja, 3 more, 4 zagrejano kopno)
22
23
V. DRINI
Slika 41.3. Nastanak i distribucija naelektrisanja u gradonosnom oblaku
41.1.2. Mehanizam atmosferskog pranjenja

Kako su najei udari groma koji poinju od oblaka i zavravaju se na povrini
zemlje negativnog polariteta, bie navedene faze formiranja atmosferkog pranjenja za takav
sluaj.
Kada su oblaci niski, a zailjeni predmeti na zemlji visoki, nastaje jako elektrino
polje koje dovodi do pojave korone na njima, tj. svetlucanja usled obrazovanja lavine jona
udarnom jonizacijom u jakom elektrinom polju. Negativno naelektrisanje iz oblaka poinje
da se kree prema tlu kad jaina elektrinog polja u blizini oblaka premai elektrinu vrstinu
vazduha i vodenih kapljica (500 - 1000 kV/m). Pojedinani skokovi nastaju svakih 40-100
ms na udaljenosti od otprilike 50 m. Nakon svakog pranjenja obino se menja smer pa
pranjenje izgleda takasto i naziva se takasto pranjenje. U ovoj fazi mogu se javiti u
prostoru pranjenja izmeu taaka sa najjaim poljem koja obrazuju razgranate tanke kanale
koji se nazivaju strimeri.
[Napomena: U toku lepog vremena Zemljina povrina je nosilac negativnog
naelektrisanja dok je u jonosferi skoncentrisano pozitivno naelektrisanje. Za vreme oluje u
niim delovima oblaka koncentracija negativnih naelektrisanja postaje velika. Takav oblak
menja smer elektrinog polja na Zemlji pa i struja takastog pranjenja menja smer. Na
osnovu ove pojave grade se sistemi za obavetavanje o nailasku olujnih oblaka. Sistem radi
na principu osetljivog instrumenta koji meri veoma malu struju takastog pranjenja kroz
iljak na vrhu jarbola. Kada struja promeni smer i intenzitet znai da se pribliavaju olujni
oblaci.]
V. DRINI
a)
24
b)
Slika 41.4. Razvoj skokovitog predvodnika a) i glavno pranjenje b)
Slika 41.5. Vremenski razvoj atmosferskog pranjenja
Najistureniji, poetni deo naelektrisanja koji se kree ka zemlji naziva se predvodnik

(lider). Kanal kojim je on proao ostaje jonizovan i pun negativnog naelektrisanja. U
poetnoj fazi predvodnik se naziva skokoviti lider jer se pomera u koracima od 15 do 30 m
u intervalima od 20 do 50 s. to se vie predvodnik pribliava zemlji i isturenim objektima
na njoj, on na njima privlai sve vie pozitivnih naelektrisanja koja se sakupljaju na
najisturenijem delu objekta. Privlaenje je jae to je predvodnik blie zemlji ili objektu na
njoj. Zbog toga naglo raste jaina elektrinog polja u blizini zemlje te kad ona premai
elektrinu vrstinu vazduha, dolazi do uzlaznog pranjenja suprotnog (pozitivnog)
naelektrisanja od zemlje prema predvodniku. U trenutku kad se ta dva proboja spoje dolazi
do jakog prodora pozitivnog naelektrisanja iz uzlaznog proboja u negativno jonizovani kanal
predvodnika i do neutralizacije naelektrisanja. To nazivamo glavnim pranjenjem. Ono traje
70-100 ms i praeno je jakim svetlucanjem i bljeskovima.
U jednom glavnom pranjenju dolazi do neutralizacije samo onih naelektrisanja koja
se nalaze nagomilana u kanalu groma. Posle glavnog pranjenja i pauze od nekoliko desetina
milisekundi, od oblaka prema zemlji kroz ve prethodno jonizovan kanal, javlja se pranjenje
koje nazivamo streloviti lider. Kada streloviti lider dodirne zemlju javlja se drugo glavno
25
V. DRINI
pranjenje i niz novih uzastopnih pranjenja. Neutralisanje naelektrisanja oblaka vri se u

fazi viestrukih udara.
Slika 41.6. Prostorno vremenski dijagram razvoja kompletnog atmosferskog

pranjenja dobijen specijalnom kamerom sa linearno pokretnim filmom (1, 2, 3)
Slika 41.7. Vremenski oblik struje kompletnog pranjenja. Sa A oznaen je period kada se
formira skokoviti lider (0,005 s do 0,01 s), sa B period glavnog pranjenja 1 sa slike 30.5
(50 s do 100 s), sa C period posle glavnog pranjenja (struja od 100 A do 200 A) i sa D i
E period uzastopnog praznjenja 2 i 3. Amplituda struje prvog udara je najvea ali je strmina
uspostavljanja na elu vea kod uzastopnih udara.
41.1.3. Vrste i polaritet atmosferskih pranjenja

Fizike pojave pri nastajanju groma, objanjene u prethodnom poglavlju, tumaene su
uz pretpostavku negativnog proboja iz oblaka prema tlu. Mehanizam je takav u 80-90%
sluajeva u krajevima s umerenom klimom. Meutim, ima i drugih rasporeda naelektrisanja u
oblacima i drugih vrsta udara groma prema polaritetu i smeru udara groma. Moemo imati
sledee sluajeve koji su prikazani na slikama:
Uzlazni gromovi, koji zapoinju na nekom objektu na zemlji i kreu se prema
naelektrisanom oblaku, puno su rei.
Kod najeih silaznih negativnih pranjenja cela pojava je nakon 100 ms gotovo u
potpunosti zavrena, a struja nakon toga sve vie slabi. Kod reih silaznih pozitivnih
gromova strujni impulsi due traju, jaina struje je neto vea, no vee je i vreme za koje
struja postigne maksimalnu vrednost.
V. DRINI
Slika 41.8. Vrste i polaritet groma
41.2. Osnovni parametri atmosferskih pranjenja

Osnovni parametri atmosferskih pranjenja su broj udara, trajanje struje groma,
amplituda struje groma, strmina strujnog talasa, neutralisano naelektrisanje ili udarna koliina
elektriciteta, kvadratni impuls struje groma.
41.2.1. Amplituda struje groma
Sa stanovita zatite najvanija veliina je struja groma jer ona prilikom udara
protie kroz pogoeni objekat. Ta struja nije konstantna u vremenu nego ona vrlo brzo
naraste do maksimalne vrednosti i dalje postepeno opada (priblino eksponencijalno). Ova
maksimalna vrednost struje groma naziva se amplituda struje groma. Vreme od poetka
pojave do postizanja amplitude struje nazivamo elom groma. Negativni udari groma
stvaraju strujne talase koji se po obliku mogu relativno mnogo razlikovati. U prvom
pranjenju trajanje ela negativnog proboja je 10-15 ms. Pri sledeim pranjenjima (ako
postoje) trajanje ela je puno krae ali struja opada sporije. Takoe, pri tim probojima
amplituda struje manja je nego pri prvom proboju.
b)
a)
Slika 41.9. Struja groma a) i merenje struje groma pomou

mernog transformatora b)
Pozitivni udari groma se obino sastoje od jednog pranjenja koje traje od 0,1-0,2 s.
Trajanje ela je relativno dugo i kree se od 20 do 50 ms, a amplituda pozitivne struje moe
narasti i na vie od 1000 kA pa ima razornije dejstvo.
Amplituda struje groma je najvanija veliina jer se pomou nje moe izraunati pad
napona koji ona stvara protiui kroz neki objekat na zemlji korienjem izraza U = IgR.
Stoga je ona bitna za proraunavanje zatite od groma.
Sistem za merenje struje atmosferskog pranjenja u tornju prikazan je na slici 41.9.
Toranj je postavljen na izolacione nosae da bi merena struja proticala kroz provodnik koji se
vodi kroz otvor mernog transformatora. Ovaj provodnik slui kao primarni namotaj. Struja sa
26
27
V. DRINI
sekundarnog namotaja se vodi kablom do ureaja za registraciju, koji je zatvoren u oklop kao
Faradejev kavez.
41.2.2. Strmina strujnog talasa
Strmina strujnog talasa ili strmina struje groma je brzina postizanja amplitude struje
groma, a izraunavamo je tako da podelimo vrednost amplitude struje sa trajanjem ela talasa
ili kao s
di
.
dt
Ona je za nas bitna jer nagle promene struje stvaraju isto tako brzo promjenjiva
magnetna polja, a od brzne promene magnetnog polja direktno zavisi veliina napona koji se
indukuje na objektima unutar tog polja. to je vea strmina struje groma indukovae se vei
naponi i pojaviti vee struje na objektima u blizini pranjenja (objektima koji ne moraju biti
direktno pogoeni gromom). Ti naponi dobijaju se iz izraza U L
di
. Ako tim objektima i
dt
ne nakode indukovani naponi i struje u njima, mogu im nakoditi elektromagnetne sile koje
se pojavljuju zbog proticanja struja kroz njih.
Prilikom prorauna gromobranske instalacije mora se voditi rauna i o tome da sile na
delove gromobrana ne budu prevelike i ne otete sam gromobran.
41.2.3. Udarna koliina elektriciteta
Udarna koliina elektriciteta je ukupno naelektrisanje koje se neutralie prilikom
jednog udara q idt a obuhvata struju skokovitog lidera i struju glavnog pranjenja.
n
Ukupna koliina elektriciteta koja protie u zemlju u toku svih n pranjenja je q u idt .
i 1
Tabela 30.2. Karakteristine vrednosti struja groma

verovatnoa
amplituda
naelektrisanje
strmina
prekoraenja struje groma
[%]
[kA]
[As]
[kA/s]
50
26
9
48
10
73
69
54
1
180
330
97
kvadratni
impuls struje
[kA2]
0,54
1,5
35
trajanje
[s]
0,09
0,56
2,7
41.2.4. Kvadratni impuls struje groma ili toplotni impuls kompletnog

pranjenja
Kako se na mestu udara pri neutralisanju naelektrisanja oslobaa toplotna energija,
koliina naelektrisanja e uticati na topljenje vrha gromobrana ili aluminijumskog oklopa
aviona. Ta energija se moe dobiti kao E qU ak , gde je q neutralisana koliina
naelektrisanja (najee vrednosti 50 As, do maksimalno 300 As), a Uak katodni pad napona
na mestu nudara (pri dodiru predvodnika pranjenja sa vrhom gromobrana ova vrednost je
oko 10 V). Dobijaju se dosta male vrednosti, pa su oteenja na mestu udara mala, i to
objanjava zato se u prirodi teko nalaze mesta udara groma.
Struja groma je odgovorna i za zagrevanje provodnika kojima prolazi. Proraun
zagrevanja gromobranske instalacije koja provodi struju groma, vri se prema izrazu
E R i g2 dt , gde je R omski otpor provodnika, i trenutna vrednost struje groma, a t vreme.
V. DRINI
41.2.5. Modeli udara groma

Modeli udara groma su analitiki alati za izradu studija o zatiti od udara groma.
Modele koristimo jer su fizike pojave prilikom udara groma sloene i jo delimino
neistraene i teko ih je matematiki opisati. Kad bismo i mogli uzeti u obzir sve uticaje
dobili bismo model koji bi bio verovatno jako komplikovan i teak za praktinu upotrebu.
Zato su nuna odreena pojednostavljenja koja su dala razliite modele.
Modeli daju matematiki izraz za udarno rastojanje ili za radijus privlaenja. Oni
omoguavaju da odredimo poloaj i dimenzije gromobrana i ostvarimo odgovarajuu zatitu.
Odgovarajua zatita je postignuta kada se silazni predvodnik ne moe nai na mestu koje bi
bilo udaljeno od objekta za vrednost manju od radijusa privlaenja objekta i istovremeno od
samog gromobrana na udaljenosti veoj od radijusa privlaenja gromobrana.
41.2.6. Klasini modeli
Klasini modeli temelje se na udarnom razmaku Rud. To je takva udaljenost pri kojoj
ako glava predvodnika upadne unutar te udaljenosti, raunato od najisturenije take objekta,
taj e objekat privui grom. Udarni razmak zavisi od koliine naelektrisanja predvodnika, to
jest od amplitude struje groma I (izraene u kiloamperima da bi se udarno rastojanje dobilo u
metrima),
Rud = I
Ovo je vrlo vana relacija jer direktno
Tabela 30.3. Vrednosti
povezuje amplitudu struje groma i udarno rastojanje.
koeficijenata i za
Prema klasinim modelima taj je razmak isti za zemlju
klasine modele
i za objekte. Bitna je samo pretpostavka da kad se
predvodnik priblii nekom objektu na udaljenost
MODEL

probojnog razmaka, da e tada doi do pogotka u taj
objekat. Razliiti autori su predlagali razliite
Whitehead et Brown
6
0,8
vrednosti koeficijenata i , a u tabeli 30.3 date su
Whitehead
6,4 0,75
neke od tih vrednosti.
Vano je rei da iako su ovo najstariji modeli,
IEEE1993
8
0,65
koji se jo uvek iroko primenjuju, pogotovo kad se
Love
10 0,65
pri zatiti objekta moemo zadovoljiti niim
sigurnosnim uslovima ili kod projektovanja manjih
gromobranskih instalacija
41.3. Optiki efekti atmosferskih pranjenja
Slika 41.10. Optiko dejstvo atmosferskog pranjenja
Prema svetlosnim efektima koji se javljaju pri atmosferskom pranjenju usvojeni su

razliiti narodni nazivi za munje. Tako, ako je pranjenje vidljivo naem oku u obliku jedne
crte koja se u blizini tla grana, takvo pranjenje nazivamo linijskom munjom, a ako ima vie
takvih crta to je tzv. trakasta munja. Dogaa se da pranjenje vidimo u obliku malih svetlih
kuglica koje slede jedna za drugom i to nazivamo perlasta munja. Ukoliko pranjenje
28
29
V. DRINI
vidimo u obliku vee lopte, dueg repa, nazivamo ga loptasta munja. Katkad ne ujemo
nikakvu grmljavinu, a vidimo samo svetlost, pa to pranjenje nazivamo munja sevalica ili
svetlucanje vremena. Ponekad e biti obrnuto: ujemo samo grmljavinu, a ne vidimo svetlost,
pa je to tzv. tamna munja. Svetlost munje nam se ponekad ini da "titra", a to se dogaa
onda kad u kratkim vremenskim razmacima od nekoliko stotih delova sekunde prolazi
nekoliko uzastopnih munja istim kanalom.
Danas, kad su fizika svojstva munje vie ili manje istraena, moemo rei da su njeni
svetlosni efekti zapravo zraenje plazme od oko 3000C.
41.4. Akustiki efekti atmosferskih pranjenja

U kanalu u kojem tee struja pranjenja vladaju visoka temperatura i pritisak pod
kojim se nalazi provodna plazma. To stanje traje dok kanalom tee struja. im prestane da
tee struja koja je silama vlastitog magnetnog polja bila sabijena na vrlo mali presek,
oslobaa se pritisak plazme i iri se radijalno prema spolja. Taj, sada gasni pritisak, deluje na
nae uho i mi ujemo grmljavinu.
Slika 41.11. Promena pritiska u vazduhu prostire se kao talas
Promena pritiska se prostire kao talas. Najvii je pritisak u samoj blizini, nekoliko
santimetara od kanala munje, zatim se na nekoj udaljenosti on naglo smanjuje (slika 41.11)
Grmljavinu, koja je akustiki efekat tog pritiska, ujemo na izvesnoj udaljenosti od udara
munje kao prasak uz tutnjavu, a ako smo jo udaljeniji, ujemo je kao neku buku. Na
udaljenosti ve od 10 km ne ujemo od te pojave nita. Ako bismo se nalazili sasvim blizu
udara munje u zemlju, moglo bi nam se dogoditi da, zbog visokog pritiska koji vlada u toj
zoni, izgubimo svaki oseaj za zbivanja u njoj.
41.5. Mehaniki efekti atmosferskih pranjenja
Slika 41.11. Sve mehanike deformacije elektrinih instalacija

kroz koje je tekla struja groma nastaju zbog elektrodinamikih sila
Grom osim akustikog i optikog ima i mehaniko delovanje. Udar munje moe
otetiti delove zgrade, npr. dimnjak, ili razoriti stablo ili drveni stub. Prolaskom struje groma
kroz neke provodnike oni postaju izoblieni. Znai, struji groma odgovara neka sila koja je u
stanju mehaniki da deluje; razara, deformie i sl.
Mehaniko delovanje ispoljava se na dva naina.
Prvi, koji izaziva mehaniku silu, deluje uz pomo pritiska koji je vrlo veliki.
Meutim, taj pritisak postaje mnogo jai kad se cela pojava zbiva u zatvorenom prostoru, a
V. DRINI
ne u vazduhu. Tako, ako struja groma prolazi kroz pukotinu u zidu neke kue, i posebno ako
je pukotina vlana, onda pritisak u njoj toliko naraste da ga stranice zida ne mogu izdrati i
nastupa oteenje. Kad struja groma prolazi kroz kapilare nekog stabla ili drvenog stuba
deava se da doe do rasprsnua stabla ili stuba.
Drugi nain delovanja mehanikih sila javlja se kad struja groma prolazi kroz
magnetno polje normalno na linije indukcije, npr. ako struja groma tee kroz provodnik a on
se nalazi u magnetnom polju Zemlje. To se retko susree, a i nije tako atraktivno jer je
Zemljino
magnetsko polje malo pa su i sile koje nastaju male, a raunale bi se prema izrazu

Fm i L B (Fm je sila, i jaina struje groma, L duina provodnika, B magnetna indukcija,
slika 30.11). Mnogo se jae sile uspostavljaju pod uticajem magnetnog polja koje je u nekoj
petlji stvorila sama struja groma. Ta je sila jaa, pa uz odreene uslove postaje
0 L i 2
proporcionalna kvadratu struje groma i moe se izraziti formulom Fm
. Ako u
2 d
provodnicima koji ine petlju struja protie u istom smeru, onda se provodnici primiu jedan
prema drugom, a ako protie u suprotnim smerovima, provodnici se udaljavaju. Uglavnom,
sve mehanike deformacije elektrinih instalacija ili aparata kroz koje je tekla struja groma
nastaju zbog elektrodinamikih sila.
41.6. Termiki efekti atmosferskih pranjenja

Najvia temperatura u kanalu groma postie se na mestu gde struja ulazi u neku
metalnu povrinu, na dnu kanala. Zato se na tim mestima rastopi metalna povrina. Prenik
tih rastopljenih delova povrine ne iznosi vie od 5 do 20 mm pa je te rupice teko pronai u
prirodi ili na bilo kom drugom mestu koje nije posebno posmatrano. To se tumai time to
najvei deo energije groma prelazi zraenjem i pritiskom u okolinu, a manji se deo potroi na
zagrevanje i topljenje metalne povrine. Utroak energije na povrini iznosi za srednje munje
150 Ws, a za jae munje najvie do 7000 Ws. Moe se raunati da e jaka munja napraviti
rupu prenika od 20 mm u elinom limu debljine 0,5 mm.
Kod termikog delovanja groma, pri topljenju materijala, bilo povrine ili provodnika,
nastaju visoki pritisci pa su zbog toga mogua i mehanika razaranja, posebno ako su putanje
kojima tee struja u zidovima zgrada. Eventualni poari i eksplozija mogu se protumaiti kao
posledica varnienja metalnih delova na mestima gde ulazi ili izlazi struja, ili su rezultat
jakog zagrevanja na mestima gde struja groma naie na veliki prelazni otpor zbog loeg
kontakta ili nekih drugih razloga.
Vrlo se esto proticanje struje groma posle udara nastavlja kroz zemlju. Pa budui da
struja groma proizvodi toplotu, po prestanku strujanja nailazimo na izgoreli pesak cevastog
oblika. To su tzv. fulguriti.
42. Zatita objekata od udara groma

42.1. tetne posledice atmosferskih pranjenja
Gromobranska zatita treba da sprei dodir kanala atmosferskog pranjenja sa
tienim objektom. Njena uloga je da prihvati i sprovede u zemlju struju atmosferskog
pranjenja bez posledica po objekat, kao i da zatiti sve elektrine i telekomunikacione
instalacije i ureaje od tetnog dejstva elektromagnetskih uticaja, kao i od povienih
potencijala koji se mogu pojaviti na uzemljivau objekta pri proticanju struje groma.
Ukoliko ipak doe do direktnog atmosferskog pranjenja u tieni objekat mimo
gromobranske zatite, ili objekat nije uopte zatien od direktnog udara groma, to moe da
ima sledee posledice:
30
31
V. DRINI
Usijani gasovi iz kanala groma mogu da izazovu paljenje i eventualno poar irih
razmera na zapaljivim objektima (drveni ili slamni krovovi ili zapaljiva konstrukcija
krova).
Visoka temperatura na mestu dodira kanala groma i objekta moe da izazove mehaniko oteenje objekta usled naglog irenja i prskanja materijala.
Visoka temperatura na mestu dodira moe da izazove topljenje metalnih povrina. Pri
pravilno izabranim presecima metalnih provodnika ova pojava nije uobiajena.
Proticanje velike struje kroz metalne provodnike koji nisu deo gromobranskog
sistema moe da izazove topljenje provodnika.
Proticanje struje atmosferskog pranjenja kroz metalne provodnike moe da dovede do

kidanja provodnika usled elektrodinamikih sila.
Udar u drvee ili drvene stubove moe da dovede do njihovog paljenja ili mehanikog
razaranja usled naglog irenja isparene vlage u sitnim kapilarima ovlaenog drveta.
Preskok izmeu gromobranske instalacije (ili metalne konstrukcije koja provodi struju
groma) i elektroenergetske instalacije niskog napona, telefonske ili neke druge telekomunikacione instalacije unutar objekta, moe da izazove oteenje ili potpuno
unitenje te instalacije. Preskok moe nastati ako nisu pravilno izvedene mere za
izjednaavanje potencijala unutar tienog objekta.
Povieni potencijal uzemljivaa u odnosu na provodne elemente unutar objekta moe

da ugrozi ivot i zdravlje ljudi usled opasnih napona koraka i dodira.
Struja groma moe svojim indirektnim dejstvom (elektromagnetska indukcija) da izazove oteenje osetljivih elektrinih, a posebno elektronskih ureaja.
42.2. Klasifikacija tienih objekata

Svi objekti se prema vanosti i posledicama od atmosferskih pranjenja mogu podeliti
na sledee kategorije:
Uobiajeni objekti
Stambeni objekti kod kojih postoji opasnost od oteenja elektrinih instalacija,
poara i materijalne tete usled atmosferskih pranjenja.
Farme kod kojih se javlja
1. opasnost od poara i opasnih napona koraka.
2. opasnost koja nastaje usled gubitka elektrine energije sa smrtnom opasnou po
ivotinje zbog oteenja elektronskog sistema za upravljanje ventilacijom, dotura
hrane itd.
Pozorita, bioskopi, robne kue, kole, sportski i drugi objekti u kojima se sakuplja
vei broj ljudi zbog opasnosti od oteenja elektrinih instalacija, to moe da izazove
paniku usled nestanka elektrinog osvetljenja i ispad alarmnog sistema za
protivpoarnu zatitu.
Banke, osiguravajui zavodi, komercijalne ustanove zbog prisustva velikog broja
ljudi ali i zbog dodatnih problema usled gubitka komunikacija, ispada raunara i
gubitka podataka.
Bolnice, jasle, zatvori imaju zbog prisustva velikog broja ljudi, ali i zbog dodatne
ugroenosti bolesnika na intenzivnoj nezi i problema pruanja pomoi nepokretnim
bolesnicima.
Industrija zbog manjih oteenja koja mogu dovest do velikih gubitaka u proizvodnji.
V. DRINI
Muzeji i arheoloka nalazita zbog opasnosti od nenadoknadivog gubitka kulturnog

naslea.
Objekti ogranienih opasnosti
Telekomunikacije, elektroenergetska postrojenja, industrije ugroene poarom gde
postoje posledice koje su neprihvatljive za javne slube, odnosno postoji opasnost po
neposrednu okolinu od poara.
Objekti opasni za neposrednu okolinu
Rafinerije, ostala postrojenja za napajanje gorivom, fabrike municije i zapaljivih
materijala zbog mogueg izbijanja poara i eksplozije proizvodnih pogona i opasnosti
po okolinu.
Objekti opasni za iru okolinu
Hemijska industrija, nukleama postrojenja, biohemijska postrojenja zbog mogueg
poara i prestanaka rada postrojenja sa ugroavanjem ue i ire okoline.
Postoje jo objekti posebne konstrukcije za koje treba predvideti gromobransku

zatitu. To su:
1. objekti vii od 60 m,
2. atori, kampovi, igralita,
3. privremene instalacije (objekti),
4. objekti u izgradnji.
Posledice od atmosferskih pranjenja koje se razmatraju pri klasifikaciji objekata su:
Mehanika oteenja
Ranjavanje ljudi i ivotiiija
Oteenje elektrine i elektronske opreme
42.3. Gromobranske instalacije

Gromobranska instalacija deli se na spoljanju i unutranju.
Spoljanja gromobranska instalacija ima zadatak da na sebe preuzme direktna
atmosferska pranjenja u objekat i bez posledica struju atmosferskog pranjenja sprovede u
zemlju.
Unutranja gromobranska instalacija ima zadatak da sprei pojavu velikih razlika
potencijala unutar objekta i da zatiti ureaje i instalacije u objektu od visokih atmosferskih
prenapona.
42.3.1. Spoljanje gromobranske instalacije
42.3.1.1. Nivo zatite spoljanje gromobranske instalacije
Ne postoji apsolutno sigurna zatita od direktnog udara groma koja bi bila ekonomski
prihvatljiva. Smatra se da je objekat zatien od direktnog atmosferskog pranjenja ako je
verovatnoa pranjenja mimo gromobranske zatite manja od neke tehniki prihvatljive
vrednosti. Zbog toga se definiu zone zatite u kojima se objekti mogu sa velikom
verovatnoom smatrati zatienim od direktnog udara groma.
Pored zatite od direktnog udara groma definie se i zatita objekata od oteenja,
koja mogu nastati usled induktivnih uticaja atmosferskih pranjenja u gromobransku
instalaciju tienog objekta ili usled atmosferskog pranjenja u blizinu tienog objekta.
Induktivni uticaji se javljaju na niskonaponskim elektroenergetskim, telekomunikacionim i
drugim instalacijama osetljivim na prenapone.
32
33
V. DRINI
Za pojedine tipove objekata se definie najvei nivo rizika oteenja koji se moe
tolerisati, koji zavisi od intenziteta grmljavinske aktivnosti na posmatranom podruju. Kao
merilo intenziteta grmljavinske aktivnosti usvaja se godinja gustina pranjenja u
horizontalnu povrinu zemlje Ng.
Uestanost direktnog udara groma u objekat Nobj definie se na bazi srednje godinje
gustine pranjenja u horizontalnu povrinu zemlje Ng, [Ng ] = broj udara/km2god, i
ekvivalentne prihvatne povrine objekta Ae.
Nobj = Ng Ae 10-6 , [Nobj ] = broj udara/god.
(41.1)
Pod ekvivalentnom prihvatnom povrinom objekta podrazumeva se povrina
horizontalnog tla koja ima istu uestanost direktnih udara gromova kao i posmatrani objekat.
Odreivanje ekvivalentne prihvatne povrine predstavlja jedan od kljunih zadataka
gromobranske zatite.
Ekvivalentna prihvatna povrina usamljenog objekta Ae odreuje se u preseku
povrine tla i dui koja rotira oko objekta a povuena je sa vrha objekta i nagnute u odnosu
na horizontalnu ravan u odnosu 1:3. Rotiranjem nagnute dui oko objekta u preseku sa
horizontalnom ravni dobija geometrijsko mesto taaka koje ograniava ekvivalentnu
prihvatnu povrinu, kao na slici 32.1.
Slika 42.1: Ekvivalentna prihvatna povrina jednostavnog usamljenog objekta
Za objekat na slici 42.1 ekvivalentna prihvatna povrina objekta Ae ima vrednost

Ae = ab + 6h(a + b) + 9h2
(2)
gde su: a-duina objekta, b-irina objekta , h-visina objekta ([a] = [b] = [h] = m).
U sluaju neravnog terena ekvivalentna prihvatna povrina objekta se odreuje na
slian nain. Postavlja se ravan koja prolazi kroz najviu taku objekta pod nagibom 1:3
prema horizontali. Granice ekvivalentne prihvatne povrine se nalaze u preseku sa
povrinom zemlje, bez obzira na kanfiguraciju povrine. Primer odreivanja ekvivalentne
prihvatne povrine objekta za sluaj nagnutog terena prikazan je na slici. Na slian nain bi
se i za druge konfiguracije terena odredila prihvatna povrina [videti JUS N.B4.801 od 1995,
eqv IEC 1024/1/1:1993, Gromobranske instalacije].
V. DRINI
Slika 42.2: Ekvivalentna prihvatna povrina

objekta na neravnom terenu
Slika 42.3: Ekvivalentna prihvatna povrina

objekta u blizini drugih objekata
Ukoliko objekat nije usamljen, ve se u njegovoj blizini nalazi drugi objekat koji ima
svoju ekvivalentnu prihvatnu povrinu, tada se ekvivalentna prihvatna povrina objekta
rauna samo za one delove povrine terena koji ne pripadaju ekvivalentnoj prihvatnoj
povrini susednih objekata. Primer odreivanja ekvivalentne prihvatne povrine posmatranog
objekta Pl u ijoj su blizini objekti Sl, S2 i S3 prikazan je na slici 42.3. Na slici 42.3
ekvivalentna prihvatna povrina objekta Ae je povrina unutar trougla oko objekta omeena
pravama koje predstavljaju prodore ravni pod nagibom 1:3 postavljenih sa najviih taaka
objekata Sl, S2 i S3 normalno na dui xl, x2 i x3 koje predstavljaju najkrae rastojanje izmeu
posmatranog objekta Pl i susednih objekata. Spoljanja zatvorena kriva linija oznaava
ekvivalentnu prihvatnu povrinu koja bi postojala kad ne bi bilo susednih objekata. Zbog toga
delovi trougla koji su van ekvivalentne prihvatne povrine usamljenog objekta Pl ne
pripadaju ni povrini Ae.
Za svaki tip objekta se usvaja uestanost udara groma NC, koja predstavlja broj
udara u objekat u toku jedne godine koji moe da se tolerie. Usvojena uestanost udara
groma je veliina koja zavisi od tipa objekta, odnosno ugroenosti objekta i ljudi od
atmosferskog pranjenja. Ovu veliinu procenjuje projektant ili investitor pre poetka projektovanja gromobranske instalacije. Ukoliko ne postoje drugi podaci, usvojena uestanost udara
groma odreuje se na osnovu sledeih faktora (vrednosti date u tabelama 1, 2, 3 i 4):
tip konstrukcije objekta,
sadraj objekta,
namena objekta,
posledice udara groma u objekat.
Usvojena uestanost udara groma izraunava se primenom sledeeg izraza:
NC =310-3ClC2C3C4
(42.3)
gde su koeficijenti Cl, C2, C3 i C4 dati u u tabelama 42.1, 42.2, 42.3 i 42.4.
Efikasnost gromobranske zatite se procenjuje na bazi odnosa uestanosti direktnog
udara groma u objekat Nobj i usvojene uestanosti udara groma NC. Ukoliko je ispunjen uslov
da je Nobj NC, tada gromobranska instalacija nije potrebna. Ako je Nobj > NC tada je
gromobranska instalacija potrebna. Raunska efikasnost gromobranske instalacije se u tom
sluaju moe odrediti iz izraza:
N
Er 1 C
(4)
N obj
34
35
V. DRINI
Amplituda struje groma
Udarno rastojanje
Raunska efikasnost
I [kA
Rud m
Er
E> 0,98
0,98 >Er > 0,95
0,95 >Er> 0,90
0,90 >Er> 0,80
0,80 >Er > 0
Nivo I sa dodatnim merama

Nivo I
Nivo II
Nivo III
NamenaNivo
objekta
IV
Tabela
42. 3.
C3namena
objekta
Nezaposednut
krovzapaljiv
krovkombinovani
Konstrukcija
objekta Cl
krovmetalni
2,8
20
5,2
30
9,5
45
14,7
60
Tabela 42.1. Tip konstrukcije objekta Cl
Nivo zatite
C3
0,5
Uglavnom nezaposednut
Teka evakuacija ili oito zapaljiv,

opasnost od panike
Tabela 42.4. C4-Posledice od udara groma u objekat
metalna
0,5
kombinovana
2,5
zapaljiva
2,5
Posledice od udara groma u

objekat
Tabela 42.2. C2-sadraj objekta
Sadraj objekta
Bez vrednosti i nezapaljiv
C2
0,5
Mala vrednost ili uglavom zapaljiv
Vea vrednost ili naroito zapaljiv
Izvanredno velika vrednost,

nenadoknadive tete, vrlo zapaljiv ili
eksplozivan
C4
Nije obavezna neprekidnost pogona i

bez uticaja (posledica) na okolinu
Obaveza neprekidnog pogona, ali bez

uticaja (posledica) po okolinu
Uticaj (posledice) na okolinu
10
Tabela 42.5. Izbor nivoa zatite gromobranske instalacije
Iz tabele 42.5 moe se uoiti da kod I nivoa zatite amplituda struje prvog glavnog
pranjenja kroz objekat ne sme da bude vea od 2,8 kA. Ukoliko je struja vea, ona se mora
sprovesti gromobranskom zatitom u zemlju. Kod IV nivoa zatite maksimalna struja
pranjenja u objekat koja se jo moe tolerisati iznosi 14,7 kA.
Udarno rastojanje, dato u tabeli 42.5, izraunava se iz amplitude struje groma
primenom izraza
Rud = 10 I 0,67
(5)
42.3.1.2. Principi spoljanje gromobranske zatite
Principi spoljanje gromobranske zatite zasniva se na namernom izazivanju
atmosferskog pranjenja u zatitni sistem koji ini gromobranska instalacija.
Gromobranska instalacija se deli na spoljanju i unutranju.
Spoljanju gromobransku instalaciju ine:
prihvatni sistem,
spusni provodnici,
uzemljiva.
V. DRINI
Unutranju gromobransku instalaciju ine:

elementi koji smanjuju elektromagnetni uticaj struje atmosferskog pranjenja u
tienom prostoru i
elementi koji slue za izjednaavanje potencijala uzemljivaa i nultog potencijala
razliitih elektrinih i telekomunikacionih instalacija i ostalih metalnih masa u
objektima.
Spoljanja gromobranska instalacija moe biti:
izolovana spoljanja gromobranska instalacija kod koje put struje pri pranjenju u
gromobransku instalaciju nema nikakvog kontakta sa tienim prostorom;
neizolovana spoljanja gromobranska instalacija koja predstavlja takvu instalaciju kod
koje su prihvatni sistem i spusni provodnici tako postavljeni da put struje pri
pranjenju u gromobransku instalaciju moe da bude u kontaktu sa tienim
prostorom.
Prihvatni sistem predstavlja sistem provodnika ija je uloga da na sebe prihvate
direktno atmosfersko pranjenje i na taj nain spree oteenje objekta. Prihvatni sistem
moe biti bilo koja kombinacija sledeih elemenata:
tapnih hvataljki ili hvataljki sa pojaanim dejstvom,
razapetih ica,
mree provodnika.
Pod tapnom hvataljkom se podrazumeva vertikalni metalni tap odreene visine
postavljen na vrhu objekta, koji je jednim krajem najkraom vezom vezan za uzemljiva.
Veze izmeu prihvatnog sistema i uzemljivaa nazivaju se spusni provodnici.
U cilju poveanja efikasnosti zatite tapnih hvataljki predlau se razliita tehnika
reenja koja bi trebalo da poveaju privlano dejstvo tapne hvataljke. To su hvataljke sa
pojaanim dejstvom. U tu svrhu su se ugraivale hvataljke sa izvorom jonizujueg zraenja
(radioaktivni gromobrani), za koje se pokazalo da su od iste efikasnosti kao i klasina tapna
hvataljka, mada je za njih bila deklarisana znatno ira zatitna zona u odnosu na klasian
gromobran. Prilikom razvoja skokovitog lidera u pretposlednjem skoku se na vrhu klasine
tapne hvataljke koja se nalazi u blizini glave lidera pojavljuje elektrino polje iji je intenzitet znatno vei od kritinog polja za vazduh, ime otpoinje proces udarne jonizacije koji je
znatno izraeniji nego to je jonizacija usled izvora jonizujueg zraenja. Time se dejstvo
hvataljke sa izvorom jonizujueg zraenja moe izjednaiti sa dejstvom klasine tapne
hvataljke.
Danas se zakonom zabranjuje ugradnja novih hvataljki sa izvorom jonizujueg
zraenja, a stare hvataljke je potrebno ukloniti. To stvara tekoe oko ispunjavanja odreenih
tehnikih zahteva u pogledu zatitne zone koje su za hvataljke sa izvorima jonizujueg
zraenja bile deklarisane znatno ire od klasinih tapnih hvataljki, mada su realno te zone
priblino iste.
Danas se predlau i druga tehnika reenja hvataljki sa pojaanim dejstvom.
Najjednostavnija zatita, koja je i najjeftinija, je pomou obine, tapne hvataljke, kao i
zatita primenom mree provodnika (to je skuplje, ali efikasnije reenje).
Klasina gromobranska zatita je veoma efikasna i potpuno proverena i teorijski i
kroz praksu.
42.3.1.3. Zatitne zone prihvatnog sistema
Pod zatitnom zonom prihvatnog sistema se podrazumeva zona u kojoj se sa malom
verovatnoom moe dogoditi direktno atmosfersko pranjenje. Danas se koriste dva pristupa
u odreivanju zatitne zone prihvatnog sistema. To su:
36
37
V. DRINI
1. zatitni ugao (ugao koji ini izvodnica kupe koja definie zatitnu zonu i
vertikalne linije postavljene kroz osu tapne hvataljke, kao na slici 42.5).
2. kotrljajua sfera koja ima poluprenik jednak udarnom rastojanju za jednu
odreenu struju groma (koja zavisi od nivoa zatite objekta). Zatitna zona se dobija kao geometrijsko mesto taaka u kojima sfera dodiruje horizontalnu podlogu pri rotiranju oko
tapne hvataljke, tako da sfera stalno dodiruje i hvataljku.
U sluaju primene mree provodnika kao prihvatnog sistema, definie se veliina
okaca mree u zavisnosti od traenog nivoa zatite.
U tabeli 42.6 prikazani su zatitni uglovi , poluprenik kotrljajue sfere R i irina
okaca mree, prema vaeim JUS propisima.
Slika 42.5. Skica zatitne zone odreene metodom zatitnog ugla i kotrljajue sfere
Zona zatite tapnog gromobrana visine h iznad zemlje (slika 42.6), odnosno ha iznad
tienog objekta (visina objekta hx i h = hx+ ha), predstavlja krug poluprenika Rx na visini hx.
Poluprenik zatitne zone se odreuje primenom sledeeg izraza
1,6
Rx ha
p
h
(6)
1 x
h
gde je p = l za h < 30 m i p = 5,5 h za h >30 m.
Slika 42.6. Zatitna zona tapnog gromobrana
esto se u praktinoj primeni koristi linearna aproksimacija granica zatitne zone

tapnog gromobrana, tako da se geometrijskim putem moe odrediti zatitna zona kao na slici
42.7. Zatitna zona za objekte visine preko 2/3 od ukupne visine tapa od zemljine povrine h
odreuje se kao zona unutar kupe ija je izvodnica pod uglom = 36,8 u odnosu na
vertikalu. Visina i poluprenika osnove kupe stoje u odnosu 4:3.
V. DRINI
38
Za nie objekte je zona zatite unutar kupe visine 0,8h, ije su izvodnice pod uglom
= 56,3. Odnos visine i poluprenika osnove kupe je 2:3.
Slika 42.7. Zatitna zona tapnog gromobrana u linearizovanom obliku

Tabela 42.6. Zatitne zone u funkciji nivoa zatite
R [m]
Nivo
zatite
h = 20 m
h = 30 m
h = 45 m
h = 60 m
[]
[]
[]
[]
20
25
II
30
35
25
III
45
45
35
25
IV
60
55
45
35
Sirina okca
mree [m]
5
10
10
25
20
42.3.1.4. Prirodne komponente prihvatnog sistema

Pod prirodnim komponentama prihvatnog sistema se podrazumevaju delovi objekta
koji nisu postavljeni specijalno zbog gromobranske zatite, ali mogu da preuzmu njenu
ulogu. Sledei delovi objekta mogu se smatrati prirodnim prihvatnim sistemom:
1. metalni limovi koji prekrivaju tieni prostor, ukoliko ispunjavaju uslove
da je ostvarena trajna elektrina veza izmeu razliitih metalnih delova i
debljina lima ne sme da bude manja od vrednosti koja je data u tablici 42.7,
ukoliko je potrebno da se lim zatiti od proboja strujom atmosferskog
pranjenja ili ukoliko postoji problem vruih taaka;
2. ako metalni delovi koji predstavljaju prirodne komponente nisu obloeni
izolacionim materijalom (tanki slojevi zatitne boje ili 0,5 mm asfalta ili 1 mm PVC-ane
smatraju se izolacijom);
3. svi nemetalni materijali ili metalni objekti prekriveni nemetalnim materijalima koji
su na metalnim limovima ili iznad njih;
4. metalni oluci oko krova, dekoracije, ograde, cevi, rezervoari i drugi metalni delovi
ija je debljina vea od one zadate u tablici 42.7, ukoliko proticanje struje pranjenja kroz
njih ne moe da dovede do pojave opasnosti usled pregrevanja materijala.
Tabela 42.7. Minimalna debljina metalnog lima kada se koristi kao prihvatni sistem
debljina
Nivo zatite
materijal
[mm]
elik
4
I do IV
bakar
5
aluminijum
7
39
V. DRINI
42.3.1.5. Spusni provodnici

Spusni provodnici imaju zadatak da najkraim putem sprovedu struju atmosferskog
pranjenja do zemlje.
Na spusnom provodniku se pri proticanju struje atmosferskog pranjenja pojavljuje
poveanje potencijala u odnosu na taku referentnog potencijala zbog:
1. pada napona na uzemljivau pri proticanju udarne struje pranjenja i
2. indukovanog pada napona na spusnom provodniku.
Visok potencijal spusnog provodnika moe da bude opasan ako se u njegovoj blizini
nalazi neka druga instalacija, kao to je na primer elektroenergetska instalacija niskog
napona, telefonska linija, dovod plina ili vodovodna instalacija. U sluaju kada je rastojanje
izmeu gromobranske instalacije i instalacije na potencijalu referentne nule manje od
bezbednog rastojanja, moe se pojaviti preskok koji u pojedinim sluajevima moe da bude
opasan. Pod bezbednim rastojanjem se podrazumeva najmanje rastojanje izmeu dva
provodna tela (unutar tienog prostora) pri kome se ne moe dogoditi preskok izmeu tela
pri proticanju struja atmosferskih pranjenja.
Da bi se to vie smanjio potencijal gromobranske instalacije pri proticanju udarne
struje pranjenja, preduzimaju se sledee mere kod izolovanih spoljanjih gromobranskih
instalacija:
postavlja se vie paralelnih spusnih provodnika ravnomerno rasporeenih oko objekta
u cilju smanjivanja pada napona na svakom spustu,
tei se za pravolinijskim voenjem spusteva, kad god je to mogue, a ako je
neophodno praviti petIje, tada se tei da ta petlja bude to je mogue manja.
Tabela 42.8. Maksimalno dozvoljeno proseno rastojanje izmeu spusnih
provodnika u funkciji nivoa zatite
Nivo zatite Srednje rastojanje [m]

I
10
II
15
III
20
IV
25
Pri projektovanju gromobranskih instalacija, pri postavljanju spusnih provodnika,
treba se pridravati sledeih pravila:
- ako se prihvatni sistem sastoji od tapnih hvataljki na pojedinanim stubovima, tada
je neophodan najmanje jedan spusni provodnik po svakom stubu. Ako je stub od metala ili od
armiranog betona sa povezanom metalnom armaturom, tada nije potrebno postavljanje
dodatnih spusnih provodnika;
- ako se prihvatni sistem sastoji od jednog ili vie odvojenih horizontalnih
provodnika, tada je najmanje jedan spusni provodnik obavezan na svakom kraju
horizontalnog provodnika;
- ako je prihvatni sistem napravljen u obliku mree, tada je najmanje jedan spusni
provodnik obavezan na svakom noseem stubu.
U sluaju neizolovane spoljanje gromobranske instalacije spusni provodnici se
postavljaju tako da njihovo proseno rastojanje ne sme biti vee od vrednosti koja je data u
tabeli 42.8. Moraju se primeniti najmanje dva spusna provodnika po gromobranskoj
instalaciji sa mreastim prihvatnim sistemom.
Osnovna razlika izmeu neizolovane spoljanje gromobranske instalacije i izolovane
spoljanje gromobranske instalacije je u nainu postavljanja spusnih provodnika. Kod
izolovane gromobranske instalacije rastojanje izmeu spusnog provodnika i metalnih masa
V. DRINI
tienog prostora mora biti vee od bezbednosnog rastojanja koje obezbeuje da ne doe do
preskoka pri atmosferskom pranjenju. Kod neizolovane gromobranske instalacije metalne
mase objekta mogu biti povezane sa gromobranskom instalacijom, tako da sam objekat
svojim prirodnim komponentama preuzima delimino ulogu spusnih provodnika.
Tabela 42.9. Koeficijent k1 za odreivanje bezbednosnog rastojanja u funkciji nivoa zatite
Nivo zatite
I
II
III i IV
kl
0,1
0,075
0,05
Kod neizolovanih gromobranskih instalacija se spusni provodnici mogu postaviti na

objekat na jedan od sledeih naina:
ukoliko je zid objekta od nezapaljivog materijala, tada se spusni provodnici mogu

postaviti na povrini zida ili ukopati u sam zid, pod uslovom da poveanje
temperature spusnih provodnika usled proticanja struje atmosferskog pranjenja nije
opasno za materijal zida;
ukoliko je zid objekta od zapaljivog materijala, tada se spusni provodnici mogu

postaviti na povrini zida pod uslovom da poveanje temperature spusnih provodnika
usled proticanja struje atmosferskog pranjenja nije opasno za materijal zida;
ukoliko je zid objekta od zapaljivog materijala i ako je poveanje temperature spusnih

provodnika usled proticanja struje atmosferskog pranjenja opasno za materijal zida,
tada se spusni provodnici postavljaju na rastojanju koje je vee od 0,1 m od tienog
prostora (nosai spusnih provodnika od metala mogu biti u kontaktu sa zidom jer se
radi o neizolovanim gromobranskim instalacijama).
Bezbednosno rastojanje s je minimalno rastojanje izmeu gromobranske instalacije i

neke druge instalacije u objektu koja je na razliitom potencijalu od potencijala
gromobranske instalacije. To je i rastojanje izmeu gromobranske instalacije i bilo koje druge
metalne mase kod izolovanih gromobranskih instalacija. Kada su rastojanja izmeu spusnih
provodnika oko 20 m, bezbednosno rastojanje s odreuje se iz izraza
k
s k1 c l .
km
Koeficijent k1 zavisi od nivoa zatite i dobija se iz tabele 42.9. Koeficijent km
zavisi od materijala koji razdvaja gromobransku instalaciju od ostalih metalnih masa ili
druge instalacije i dobija se iz tabele 42.10. Koeficijent kc zavisi od konfiguracije
gromobranske instalacije i ostalih metalnih masa prema slikama 42.8 i 42.9. U tabeli 42.11
prikazane su vrednosti koeficijenta kc, prema slikama 42.8 i 42.9.
Tabela 42.10. Koeficijent km za odredjivanje bezbednosnog rastojanja u funkciji materijala koji razdvaja
gromobransku instalacije od metalnih masa
Materijal izmeu gromobranske km

instalacije i metalnih masa
vazduh
1
vrst materijal
0,5
40
41
V. DRINI
petlja u blizini spusta
petlja unutar mree
jedonodimenzionalna struktura
dvodimenzionalna struktura
Slika 42.8. Blizina gromobranske i ostalih instalacija

Tabela 42.11. Vrednosti koeficijenta kc
Konfiguracija
jedonodimenzionalna
dvodimenzionalna
trodimenzionalna
kc
1
0,66
0,44
Slika 42.9. Blizina gromobranske i ostalih instalacija, trodimenzionalna konfiguracija, i petlja u

blizini spusta
Da bi se spreila pojava visokih potencijalnih razlika izmeu gromobranske

instalacije i drugih instalacija ili metalnih masa unutar objekta, sve instalacije se dovode na
isti potencijal povezivanjem u jednoj taki. Ovo povezivanje se realizuje pomou ine za
izjednjaavanje potencijala.
Spusni provodnici treba da se poveu pomou horizontalnih provodnika vezanih u
prsten blizu nivoa zemlje i na svakih dvadeset metara, visine objekta.
Da bi se moglo vriti merenje otpornosti uzemljenja, na spusnim provodnicima se
mora predvideti ispitni spoj koji se moe uz pomo alata otvoriti da bi se proverila otpornost
uzemljenja na posmatranom delu uzemljivaa.
V. DRINI
42.3.1.6. Gromobranski uzemljivai

Gromobranski uzemljivai dele se na sledee tipove:
prstenasti,
vertikalni,
radijalni i
temeljni uzemljiva.
Kod izrade gromobranskih uzemljivaa vie dobro rasporeenih provodnika su bolje
reenje od jednog provodnika vee duine. Na slici 42.10 prikazana je minimaluna ukupna
duina uzemljivaa l1 u funkciji specifinog otpora tla i nivoa zatite. Pri tome poveanje
duine uzemljivaa treba postii postavljanjem vie radijalnih krakova umesto poveanjem
duine samo u jednom pravcu.
Sl. 42.10. Minimaluna ukupna duina uzemljivaa l1 u funkciji specifinog otpora tla i nivoa zatite
U sluaju radijalnih ili vertikalnih uzemljivaa svaki spusni provodnik se mora vezati
bar na jedan odvojeni uzemljiva. Najmanja ukupna duina svakog uzemljivaa u sluaju
horizontalnog radijalnog uzemljivaa jednaka je duini l1 sa slike 42.10, a u sluaju
vertikalnog uzemljivaa jednaka je 0,5l1 sa slike 42.10. Ukoliko se moe postii stacionarna
otpornost uzemljivaa, manja od 10 , tada se mogu koristiti i uzemljivai manjih duina od
propisanih sa slike 42.10.
U sluaju prstenastog ili temeljnog uzemljivaa srednji geometrijski prenik ne sme
biti manji od vrednosti l1 sa slike 42.10. U suprotnom se moraju dodati radijalni horizontalni
ili vertikalni (ili iskoeni) uzemljivai. Najmanja duina horizontalnog uzemljivaa koju
treba dodati u sluaju prstenastog uzemljivaa poluprenika r je
lh l1 r
(8)
Najmanja duina vertikalnog uzemljivaa koga treba dodati na prsten je
l r
lh 1
(9)
2
Spoljanji prstenasti uzemljivai treba da se postave na dubini od najmanje 0,5 m i
najmanje 1 m od zidova objekta izvan tienog prostora.
Prirodni uzemljivai su elementi objekta koji sadre metalne mase ispod zemlje. Ako
je temelj objekta uraen od betona sa ugraenim povezanim metalnim provodnicima, tada se
takav uzemljiva naziva temeljnim uzemljivaem. Povezivanje metalnih elemenata unutar
betona se mora realizovati varenjem.
42.3.1.7. Primeri izvoenja spoljanje gromobranske instalacije
42
43
V. DRINI
Slika 42.11: Zatita manjeg objekta pomou dva

tapna gromobrana ili pomou horizontalne
trake
Slika 42.12. Zatita viespratnog objekta bez

prirodnih komponenti (I)
i sa prirodnim komponentama (II):
a) tapna hvataljka,
b) prsten od horizontalnih traka,
c) vertikalni spust,
d) horizontalni prsten za povezivanje spusteva,
e) uzemljiva
Na slici 42.11(a) prikazana je gromobranska zatita manjeg objekta pomou dva

tapna gromobrana postavljena na kosom krovu. Broj i visina tapova se odreuju tako da
objekat bude zatien bilo po kriterijumu zatitnog ugla ili po kriterijumu kotrljajue sfere.
Na 42.11(b) prikazana je zatita istog objekta pomou trake, koja mora da bude povezana sa
uzemljivaem sa obe strane. Sa oba kraja trake postavljene su kratke vertikalne hvataljke,
duine do 20 cm. U oba sluaja su primenjeni vertikalni uzemljivai, mada se mogu koristiti i
horizontalne trake. Na slici 42.12 prikazana je zatita viespratnice sa provodnim vertikalama
sa spoljanjim spustevima (I) i sa provodnim vertikalama (voice liftova, armirano betonski
skelet) (II). Na slici (II) koriste se prirodne komponente gromobrana umesto spusteva i
uzemljivaa. Na slici (I) koristi se prstenasti uzemljiva, a na slici (II) temeljni.
42.3.2. Unutranja gromobranska zatita
Unutranja gromobranska zatita slui da zatiti instalacije unutar zgrade i aparate od
tetnog dejstva previsokih napana nastalih atmosferskim pranjenjem.
Atmosferski prenaponi mogu dospeti unutar objekta efikasno zatienog od direktnog
udara groma na tri naina:
1. poveanjem potencijala uzemljivaa u odnosu na referentnu zemlju usled proticanja
struje atmosferskog pranjenja,
2. prodorom atmosferskog prenapona putem nadzemnog elektrinog prikljuka,
3. elektromagnetskom spregom izmeu provodnog puta struje atmosferskog pranjenja i
posmatranog objekta.
Postoje tri osnovna vida unutranje gromobranske zatite. To su mere za izjednaenje
potencijala unutar objekta, mere za ogranienje prenapona na elektrinim instalacijama i
ureajima i oklapanje (zatvaranje u metalni oklop) objekata ili ureaja u cilju spreavanja
elektromagnetske sprege izmeu strujnog puta atmosferskog pranjenja i tienog objekta.
V. DRINI
42.3.2.1. Izjednaenje potencijala unutar objekta
Slika 42.13. Razlika potencijala izmeu

gromobranske instalacije i vodovodne instalacije.
a) hvataljka, b) spust, c) gromobranski
uzemljiva, d) vodovodna instalacija, e)
podzemni deo vodovodne instalacije.
Slika 42.14. Izjednaavanje razlike

potencijala izmeu vodovodne i
gromobranske instalacije
Izjednaavanje potencijala je elektrini spoj kojim se razni izloeni i strani provodni

delovi dovode na isti potencijal a postie se galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih
instalacija (grejanje, gas, metalna kanalizacija, lift, antena, telefonska instalacija,
gromobranska instalacija i sl) sa uzemljenjem objekta.
Slika 42.15.
a) Izjednaavanje razlike potencijala izmeu
elektroenergetske i gromobranske instalacije
b) Glavno izjednaavanje potencijala:

1 - glvni rikljuak za uzemljenje ili uzemljiva;
2 - sabirnica za glavno izjednaavanje potencijala;
3 - vodovodna instalacija;
4 - livene cevi kanalizacione instalacije;
5 - instalacija centralnog grejanja;
6 - voice lifta;
7 - zemaljska antena;
8 - satelitska antena;
9 - instalacija za gas;
10 - orman telefonske instalacije;
11 - ventilacioni kanali;
12 - kuita (ormani) elektrine prm
U objektima se nalaze razliite instalacije kao to su elektroenergetske instalacije

niskog napona, telefonske instalacije, vodovodne instalacije itd. Svaka od ovih instalacija se
nalazi na odreenom potencijalu u odnosu na uzemljiva zgrade. U sluaju direktnog
atmosferskog pranjenja u gromobransku instalaciju objekta, moe se pojaviti povienje
44
45
V. DRINI
potencijala gromobranskog uzemljivaa u odnosu na potencijal ostalih instalacija, tako da

izolacija izmeu gromobranske i neke druge instalacije moe biti ugroena. Takav sluaj je
ilustrovan na slici 42.13. Na slici 42.13 prikazan je objekat kod koga se paralelno sa
gromobranskim spustom unutar zgrade vodi do rezervoara za vodu vodovodna cev od
provodnog materijala, koja je na potencijalu udaljene zemlje. U sluaju atmosferskog
pranjenja velike amplitude pojavie se velika razlika potencijala koja e izazvati preskok
izmeu gromobranske i vodovodne instalacije.
Da bi se spreila pojava visokih razlika potencijala izmeu razliitih instalacija,
koristi se izjednaavanje potencijala na jednom ili na vie mesta. Na primer, na slici 42.14,
izjednaavanje potencija se sprovodi na dva mesta. Oznake na slici 42.14 imaju identino
znaenje kao na slici 42.13.
U sluaju kada se vri izjednaavanje potencijala izmeu gromobranske instalacije i
elektroenergetske instalacije niskog napona, pojavljuje se opasnost generisanja visokih
prenapona izmeu zajednikog uzemljivaa gromobranske i elektroenergetske instalacije, kao
na slici 42.15.
Na slici 42.15 prikazan je sistem kod koga je neutralni provodnik doveden na isti
potencijal koji ima ina za izjednaenje potencijala koja povezuje elektrine, vodovodne i
ostale instalacije unutar objekta. Ukoliko bi se pojavila velika struja atmosferskog pranjenja,
dolo bi do podizanja potencijala uzemljivaa usled proticanja struje groma, pa bi se pojavila
velika razlika potencijala izmeu neutralnog provodnika elektroenergetske instalacije, koja bi
dobila visok potencijal uzemljivaa, i ostalih faznih provodnika.
42.3.2.2. Ograniavanje prenapona unutar objekta
Da bi se spreila pojava visokih prenapona unutar objekta usled povienja potencijala
uzemljivakog sistema, neophodno je ugraditi odvodnike prenapona izmeu faznih
provodnika i ine za izjednaenje potencijala, kao na slici 42.16. Odvodnici prenapona
postavljeni izmeu ine za izjednaavanje potencijala i faznih provodnika imaju ulogu da
zatite objekat od dve vrste prenapona:
1. prenapona usled proticanja udarne struje kroz uzemljiva, koji podiu potencijal
uzemljivaa u odnosu na fazne provodnike,
2. prenapona nastalih van posmatranog objekta, koji dolaze po elektroenergetskoj
instalaciji u objekat.
Slika 42.16. Zatita

elektroenergetske instalacije od
povienih napona na zajednikom
uzemljivau
Poslednji sluaj je ilustrovan na slici 42.17, gde je prikazan objekat koji se napaja
nadzemnim elektroenergetskim vodom na drvenim stubovima po kome se prostire
prenaponski talas nastao direktnim ili indirektnim uticajem atmosferskog pranjenja.
Nadzemni vod moe biti u obliku izolovanog samonosivog kabla. Tada se pojavljuju najtea
naprezanja na izolaciji unutar objekta. Podnosivi udarni napon, napon koji moe da podnese
V. DRINI
izolacija voda, viestruko je vei od podnosivog udarnog napona ureaja u objektu. Pojedini
tipovi samonosivih kablova imaju podnosivi udarni napon 50 - 70 kV, dok je podnosivi
udarni napon ureaja na razvodnoj tabli unutar objekta najee 2,5 kV.
Slika 42.17. Nastanak prenapona na vazdunom

prikljuku elektroenergetske niskonaponske
instalacije, koji izaziva razaranje izolacije na
razvodnoj tabli
Slika 42.18. Kombinacija gasnog odvodnika,

varistora i induktivnog kalema ini ureaj za
kompleksnu prenaponsku zatitu telefonske linije
iju paricu ine dva provodnika.
Prenaponski talas koji nailazi po vazdunom vodu koji ima visoku vrednost
podnosivog udarnog napona, ako nema adekvatne prenaponske zatite unutar objekta, izaziva
razaranje izolacije na prvom slabom mestu unutar objekta, a to je najee razvodna tabla.
Ovaj problem se jednostavno reava postavljanjem odvodnika prenapona koji ograniavaju
porast potencijala faznih provodnika iznad podnosivog udarnog napona izolacije ureaja
unutar tienog objekta. Pojedini osetljivi elektronski ureaji mogu se posebno tititi
zatitnim ureajima za ogranienje prenapona.
Za zatitu osetljivih elektronskih ureaja koriste se sledea sredstva:
poluprovodnike (Zener) diode
varistori1
gasni odvodnici prenapona
elektrini filtri bazirani na kombinacijama induktivnih kalemova, otpornika ili
kondenzatora
kombinacije prethodnih elemenata.
Poluprovodnike diode se odlikuju odlinim karakteristikama pri dejstvu izuzetno
brzih talasa, jer mogu da ogranie prenapone ije je trajanje ela talasa reda ns. Mana im je
osetljivost na naponske talase koji nose veliku energiju. Varistori (skraenica od variable
resistor - poluprovodnik sa dve elektrode koji ima nelinearnu zavisnost otpora od napona,
najee veliku otpornost pri malom naponu i mali otpor pri velikom naponu) odlikuju se
manjom brzinom, ali veom energetskom izdrljivou. Gasni odvodnici, koji rade na
principu elektrinog pranjenja u gasu pri nastanku prenapona, odlikuju se relativno sporim
delovanjem, ali velikom energetskom izdrljivou. Da bi se iskoristile povoljne
karakteristike pojedinih zatitnih sredstava, koriste se kombinacije kao na primer na slici
42.18, gde je koriena kombinacija gasnog odvodnika, varistora i induktivnog kalema u
kompleksnoj prenaponskoj zatiti. U ovom sluaju zatitni ureaj je predvien za zatitu
telefonske linije, iju paricu ine dva provodnika. Zato se simetrino postavljaju induktivni
kalemovi L i varistori V koji se prikljuuju izmeu provodnika i zemlje. U sluajevima
simetrinih provodnika koriste se troelektrodni gasni odvodnici koji omoguavaju
istovremeno reagovanje, jer se jonizacija prostora unutar balona istovremeno pojavljuje na
oba meuelektrodna razmaka. Na ovaj nain spreava se pojava transferzalnih prenapona
1
Varistor skraenica od Variable Resistor. Poluprovodnik sa dve elektrode kod koga postoji nelinearna
zavisnost otpora od napona (najee ima veliku otpornost pri malom naponu i mali otpor pri velikom naponu)
pa se koristi za zatitu kola od naponskih talasa
46
47
V. DRINI
izmeu parica iste linije, koji ne mogu da nastanu usled indukovanih prenapona, ali mogu da
nastanu usled nejednovremenog reagovanja gasnih odvodnika koji su prikljueni izmeu
provodnika i zemlje.
U prikazanoj zatiti induktivni kalem L ima ulogu da povea prenapone velike
strmine, kako bi se ubrzalo reagovanje gasnog odvodnika. Varistor V ima ulogu da reaguje
to je pre mogue, da bi se spreila pojava visokih prenapona na tienom objektu. Pre
reagovanja gasnog odvodnika, napon na objektu se zadrava na vrednosti preostalog napona
varistora. Nakon reagovanja gasnog odvodnika varistor prestaje da se energetski napree, a
gasni odvodnik preuzima celokupno energetsko naprezanje. Posle reagovanja gasnog
odvodnika napon na objektu postaje praktino jednak nuli, jer gasni odvodnik ima vrlo malu
vrednost preostalog napona posle reagovanja.
Slika 42.19. Odziv kompleksne zatite koja

se sastoji od gasnog odvodnika, induktivnog
kalema i vari-stora na standardni naponski
talas amplitude 4 kV
Slika 42.21. Odziv samog varistora, na

identian naponski talas
Slika 42.20. Odziv gasnog odvodnika na

standardni naponski talas amplitude 4 kV
Slika 42.22. Primer viesruke zone zatite objekta
Radi ilustracije, na slici 42.19 prikazan je odziv kompleksne zatite koja se sastoji od
gasnog odvodnika, induktivnog kalema i varistora na standardni naponski talas amplitude 4
kV. Zatitni sklop, iji je odziv prikazan, slui za zatitu telefonskih centrala od atmosferskih
prenapona. Moe se uoiti da prenaponski sklop ograniava prenaponski talas na vrednost od
oko 500 V na poetnom delu talasa, da bi se napon ustalio na preostalom naponu varistora
dok ne reaguje gasni odvodnik.
Na slici 42.20 prikazan je odziv samog gasnog odvodnika, a na slici 42.21 odziv
samog varistora na identian standardni naponski talas oblika 1,2/50 s/s i amplitude 4 kV.
Moe se uoiti da gasni odvodnik moe da propusti prenaponski talas amplitude ak i
do 1000 V, a da nakon reagovanja ograniava napon na vrlo malu vrednost napona luka.
V. DRINI
Naprotiv, varistor reaguje vrlo brzo, ima neznatno previenje napona na samom elu, a zatim
zadrava konstantnu vrednost preostalog napona.
42.3.2.3. Princip viestruke zatite
Da bi se uspeno zatitili osetljivi ureaji od atmosferskih prenapona, koriste se principi viestruke zatite. Osnovnu zatitu ini gromobranski sistem za zatitu od direktnog
udara groma u tieni objekat. Drugi nivo zatite ini ekraniranje objekta bilo izgradnjom
posebnog Faradejevog kaveza ili korienjem armirano-betonske konstrukcije kao ekrana.
Trei nivo zatite predstavlja, oklapanje posebno ugroenih ureaja ili objekata unutar ve
ranije zatiene zone. Pri svakom prelazu iz jedne tiene zone u drugu tienu zonu
neophodno je izvriti izjednaavanje potencijala izmeu vodova i kablova koji se uvode i
ekrana i primeniti odgovarajuu prenaponsku zatitu.
Primer primene viestruke zatite prikazan je na slici 42.22. Na prelazu izmeu zona
ucrtan je pravougaonik koji oznaava da se na tom mestu primenjuju mere za izjednaenje
potencijala i prenaponska zatita.
42.3.2.4. Galvansko odvajanje
Najefikasnije sredstvo za potpuno spreavanje elektromagnetskih smetnji i unoenje
visokih prenapona iz spoljanje telekomunikacione mree, koje danas nailazi na sve veu
primenu, je primena galvanskog odvajanja mrea i prenos signala putem optikih kablova. U
ovom sluaju postoji potpuna imunost sistema na elektromagnetske smetnje. Ovakvi sistemi
se koriste za prenos telekomunikacionih signala u elektroprivredi, ali i u svim drugim
oblastima gde je potrebna potpuna zatita od elektromagnetskih smetnji.
43. Stabilne instalacije za dojavu poara

Stabilne instalacije za dojavu poara moraju biti projektovane i izvedene tako da
pravilnim izborom, brojem i rasporedom javljaa poara omoguavaju signalizaciju pojave
poara u najranijoj moguoj fazi, uz dovoljno veliku sigurnost spreavanja lanih
uzbunjivanja.
Napajanje stabilne instalacije za dojavu poara mora biti iz dva izvora. Prvi izvor
elektrina mrea, a drugi - akumulatorska baterija. Pri nestanku energije iz elektrine mree,
"akumulatorska baterija automatski i bez prekida preuzima napajanje stabilne instalacije.
Ispad jednog od izvora, u sluaju smetnje, ne sme izazvati ispad drugog izvora energije, a
svetlosno i zvuno mora biti registrovan na dojavnoj centrali. Energija koja se koristi za
napajanje stabilne instalacije ne sme biti upotrebijena za napajanje drugih ureaja.
Napajanje energijom iz elektrine mree mora biti takvo da omoguuje trajan pogon
stabilne instalacije za dojavu i punjenje akumulatorske baterije, tj. mora biti upotrebijeno
odvojeno strujno kolo s posebno oznaenim osiguraem (crvena boja). Mora se onemoguiti
da se iskljuivanjem pogonskih ureaja iskljui i strujno kolo prema dojavnoj centrali.
Ureaj za punjenje akumulatora mora biti dimenzionisan tako da se akumulator
ispranjen do krajnje dozvoljenog napona moe automatski napuniti u roku od 24 h na 80%
nazivnog kapaciteta. Akumulator mora biti takav da obezbeuje rad instalacije u toku 72 h.
Stabilne instalacije za dojavu i pripadajui prenosni vodovi moraju biti izvedeni
sopstvenom mreom kablova ili vodova. Nije dozvoljeno da se zajedniki u jednoj cevi,
ormaru, kablu, posebnom kanalu ili vertikali polau strujna kola s naponom do 50 V sa
strujnim kolima napona vieg od 50 V. Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju
biti oznaeni crvenom bojom.
Otpor izolacije izmedu voda i voda, kao i voda i zemlje, mora iznositi najmanje
500 k.
48
49
V. DRINI
Protiv elektrinih uticaja koji ometaju rad (npr. elektromagnetni talasi) treba preduzeti
odgovarajue zatitne mere, kao to su polaganje kablova i vodova u metalne uzemljene cevi,
upotreba specijalnih filtara i sl.

Električne Instalacije Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Električne Instalacije Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

0

Beograd, oktobar 2008

38.1. Vrtlone struje

38.2. Elektrotehniki grafiki simboli

39. ELEKTRINE INSTALACIJE I ZATITA

39.1. Uzemljenje i elektrine instalacije

39.4. Zatita od sluajnog dodira i od napona dodira

40. ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA

41. ZATITA OD ATMOSFERSKIH PRANJENJA

41.1. Svojstva atmosferskih pranjenja

41.2. Osnovni parametri atmosferskih pranjenja

41.3. Optiki efekti atmosferskih pranjenja

41.4. Akustiki efekti atmosferskih pranjenja

41.5. Mehaniki efekti atmosferskih pranjenja

41.6. Termiki efekti atmosferskih pranjenja

42. ZATITA OBJEKATA OD UDARA GROMA

42.1. tetne posledice atmosferskih pranjenja

42.2. Klasifikacija tienih objekata

42.3. Gromobranske instalacije

43. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA

38. 38. Dopuna

Slika 38.1. Vrtlone struje i nain za njihovo smanjenje

38.2. Elektrotehniki grafiki simboli

tri provodnika u jednopolnoj emi

reostat, promenljivi otpornik

provodnici koji nisu spojeni

izvor sastavljen od jedne baterijske

izvor napona sastavljen od vie

izvor jednosmernog napona - DC

izvor naizmeninog napona - AC

trimer, podesiv kondenzator,

uzemljenje, veza sa zemljom ili taka

dioda, dozvoljava struju samo

LED, elektrinu energiju

sijalica, signalna lampa

Zener dioda, obezbeuje

fotodioda, dioda osetljiva na

NPN i PNP tranzistori

zujalica, pretvara elektrine energije u

mikrofon, pretvara zvuka u

prekida, pritisni da provodi

zvunik, pretvara elektrinu

prekida, pritisni da ne provodi

piezo pretvara, pretvara

pojaava, blok simbol za

dupli preklopnik (za istovremeno

LDR, fotootpornik, menja

relej, prekida kojim se upravlja na

termistor, menja otpornost

varistor variable resistor,

NOT ili NE kolo

AND ili I kolo

OR ili ILI kolo

Primeri za trofaznu troinu i etvoroinu mreu dati su na slikama 38.2 i 3. Dve

39. Elektrine instalacije i zatita

39.1. Uzemljenje i elektrine instalacije

Po funkciji uzemljenja se dele na: zatitno uzemljenje; radno (pogonsko) uzemljenje;

Sl. 39.1.a) irenje struje kroz zemlju sa cevastog

Sl. 39.1.b) Promena otpora geolokog provodnika u

Sl. 39.1.c) Naponski levak uzemljivaa, zavisnost

Uzemljiva kao celina sa

U pogledu uzemljenja razvodnih sistema, u niskonaponskim mreama dozvoljeni su

Sl. 39.2. a) TN- sistem