PODNE U SVETOM HRAMU KULTURE

Sa prozora fakultetske itaone mogli su se videti novi graevinski projekti sa svim onim elementima koji takve prate.
Burkala su grotla nezajaljivih mealica intonirajui odu venog podrigivanja graevine otkada je sveta, veka i arhitekture.
Zveckale su mistrije, nepodmazane sajle na dizalicama roptale su u jezivim kripcima, a veseli duneri dobacivali su se
nekakvim argonskim kovanicama trubadurskih rustika.
Jen, dva tri, maljeki...
Projekat je napredovao. Toliko je narasla ta kuerina da je ionako oskudnom pogledu s prozora otkinula vie od pola
neba. Oblaci su se panino razbeali. Jedna dilema iskrsla je preda me kao siva sablast. Da li je to moda kakav magnat verckomercijale doao da zida kuu, koja bi po osnovi takmiarskog duha trebalo da je podigne za makar sprat veu od komijine? I
da li je mogue da vajni arhiprojektant iz Velikog kombinata nije znao da je taj komija upravo institucija zvana Filozofski
fakultet u Niu? I da taj komija mora imati kuu veu od bilo koje u blizini poto dnevno prima horde buduih prosvetara i
dravna je institucija sa izvesnom reputacijom... Sa prozora e se uskoro moi videti veeraj i ko zna ta se jo kai na te ice za
suenje gaa, arapa, pantalona i posteljina.
plamene zore bude me iz sna
elina jutra dim iz dimnjaka
U itaoni studenti tavore kao na pojilu arkadijske ume. Napajaju se slatkim izvorima nektara i ambrozije, namirnicama
koje ne gube na sveini jo od starog veka pa do nekih novih istorijskih tekovina i stremljenja. Student je intelektualni gurman sa
kragnom od portikle i okicama gladnim vie no to se moe svariti. Gdeko nabada slovca kao da kljuca zrnevlje kulture, a moda
je to i od noi probdevenih... Mnogi ni ne slute da su sirovina ljudskih resursa, intelektualno tkivo svoga zaviaja, koje kad proe
kroz mlin ove institucije, postaje mleveno meso od koga e se praviti fine knjievne pljeskavice. Oho-ho, ima tu i krupnih
zalogaja, a ima i sitnih ali hiperkalorinih. Kapci padaju lagano a diu se usporeno. Neko e doi na ideju. Ideja e biti
tehnoloka. Sastojae se u sledeem. Okreie se zidovi. Sveti hram. Ovaj sveti hram. On e disati. On e mirisati. Uzdisati setno
vie nikad niko nee. Plan. Veliki plan. Opta stvar. Opte dobro. Proteze. Ugradie se proteze. One e drati umorne glave. One
e se uzdizati iznad svake klupe. Iznad svake sumnje. Samo jedna proteza po glavi i vie laktovi trnuti nee. Nee vie biti
kondraka ni paraliza. Ni iijasa nee biti. Ni pogrbljenih hodova. Ni urbanih boletija. Ni anemije. Ni zatvora. Ni tahikardija. Ni
studentskih kafa sa peskom i znojem. Nee vie biti palidrvca koja se glave me kapke. Da se ne zaspi. Nikad vie. Trijumf ruku
u gestikulaciji uzee maha i letee se, kao da te ruke krila imaju. Konano... sloboda pokreta. Govor tela. Cirkulacija!
i vi to matate o srei...
Pisari sisaju minice. Sisaju se vrhovi olovaka. Obrve se minuciozno izdiu kad se zapne o neku re. O koji termin. O
kakav pojam, citat, ta li? Neki dok itaju, kao da se mole, a neki kripuckaju olovicama za razliku od polemiara, uumiga i
tovalaca ive rei dresiranih fraza. Neko li se iskalje, drugi se neko odmah isekne. Zna se. To su tajni kodovi sporazumevanja
sitnih studentskih adepta; telepatske potapalice su to, finese su to. Blagi amor prati uketanja listova i listia, amor onih koji
ne veruju u prednosti telepatskih sposobnosti. U mo podsvesti. Samo bi jedna sila vieg boanskog bia mogla da prodre u tu
studentsku glavu, neno kao hladan bljesak eterine vatre, da se ugnjezdi u neiju misao i da snese feniksovo jaje koje e se s
merom paliti i s merom gasiti. Kao sijalica usred Platonove peine koju donosi Prometej iz ko zna kog regiona Epikurovih
Intermundija, ili nekih vinjih neoplatonskih Utopija...
didu-li-du-di
Avaj! Veseli duneri izvan kao da su imali ve skovanu zaveru. Pevali su pesme uz pratnju vojnog orkestra. Kraj radnog
vremena. I ko zna zato je ciganin ba tom ulicom danas terao svoju kilavu ragu i govorio rrrrrrrrrrr! Raga je rzala, ciga je
ibao i zvidao besno kao da navija za nju. Ispod prozora itaone svetoga hrama kulture...
didu-li-du-di
Pojavile su se i narikae. Rastrzale su riznice svojih ranjenih dua, parale rite sa sebe i ridale, ridale... Raga je klecala
iako je bila debelo potkovana. Ciganin je grebao trule od lajmare iz dubine svoga grla i frekventno pljuvao sa odjekom. Veseli
duneri osvojili su gajbu piva, cugali su i kriali od zadovoljstva talasajui kembad. Neko je bacio petardu ispod prozora
itaone. I vie se ne zna ko.