Prirunik umarskog radnika izradjen je u okviru projekta obuke u domenu Tehnike

upravljanja umskim radilitima i njihovog opremanja : Mera C Akcija 2: Formiranje

osoblja u umarskom sektoru iz Plana seoskog razvoja 2000-2006. oblasti Pijemont (Reg.
CE 1257/99). Ostvaren je zajednikim doprinosom Evropske zajednice, drave Italije i
Oblasti Pijemont, u okviru Plana seoskog razvoja 2000-2006.
Izraava se zahvalnost organizacijama: EFAS (umarska privreda vajcarsko udruenje) i
CFPF (Centar za profesionalnu obuku umarskih radnika) za ljubaznost kojom su dozvolili
upotrebu tekstova i slika u ovom priruniku.
Prirunik umarskog radnika jeste vlasnitvo Oblasti Pijemont; delimino ili celokupno
preuzimanje tekstova i slika podlee dobijanju ovlaenja.
Prevod, prilagodjavanje i grafiki prelom obavljen je u I.P.L.A. S.p.A. (Institut za drvne
biljke i sredinu).
Reviziju, pojednostavljenje i ispravljanje tekstova obavili su:
Pierpaolo Brenta, doktor umarskih nauka, umarski instruktor i glavni lektor (I.P.L.A.);
Paolo Cielo, doktor umarskih nauka, umarski instruktor i glavni lektor;
Giorgio Dalmasso, doktor agronomskih nauka, odgovorni Sektora za obuku (I.P.L.A.);
a doprineli su jo:
Valerio Motta Fre, doktor umarskih nauka, Direkcija planinske i umarske ekonomije;
Oblast Pijemont;
Ruggero Marazzato, umarski instruktor i glavni lektor;
Fausto Brunetto Prando, umarski instruktor i glavni lektor.
Prevod je obavljen staranjem I.P.L.A. S.p.A. (Institut za drvne biljke i okruujuu sredinu
www.ipla.org).
Grafika i prelom ostvareni su u Sektoru kartografije i informatike I.P.L.A.

Torino, januara 2007

Versione in serbo, Dipl. ing. Stevan Bugarski

ADRAJ

PREPORUKA

pag. 1

1.

UVOD

pag. 3

2.

PREDUPREDJIVANJE NESRENIH SLUAJEVA I ZATITA

ZDRAVLJA PRI UMARSKIM RADOVIMA

pag. 5

3. OBARANJE DRVEA

3.1 Normalni sluaj

3.2 Polaganje okaenog drvea

3.3 Postupci obaranja drvea nagnutog

u pravcu padanja

3.4 Postupci za obaranje drvea nagnutog suprotno

od pravca padanja; korienje diferencijalnog

vitla i irokog ureza

3.5 Postupci obaranja u posebnim sluajevima

pag. 7
pag. 7
pag. 21

4.

FAZONIRANJE
4.1 Potkresivanje (odsecanje granja)
4.2 Zaokretanje debala
4.3 Presecanje

pag.
pag.
pag.
pag.

31
31
34
35

5.

MOTORNA TESTERA
5.1 Kupovina motorne testere
5.2 Glavni sastavni delovi motorne testere
5.3 Korienje i odravanje motorne testere
5.4 Lanac motorne testere: sklop i funkcionisanje
5.5 Odravanje lanca
5.6 Kupovina lanca

pag.
pag.
pag.
pag.
pag.
pag.
pag.

39
39
40
48
52
58
60

POZNAVANJE I ODRAVANJE ALATA

6.1 Radni pojas (opasa)
6.2 Kosir
6.3 Sekira
6.4 Klin sa aluminijumskom koricom (futrolom)

pag.
pag.
pag.
pag.
pag.

61
61
62
64
69

pag. 24

pag. 25
pag. 28

REPORUKA

Ovom publikacijom, koja je sinteza dela Prirunik umarskog radnika, Oblast Pijemont
prua operaterima iz umarskog sektora korisno i saeto pomagalo, kojem nije namera
da bude samo prenosnik nadlenosti i iskusnosti, nego pre svega sredstvo za integraciju
radnika kojima maternji jezik nije italijanski. U stvari, pojednostavljena verzija Prirunika
umarskog radnika redaktirana je na vie jezika: italijanskom, albanskom, arapskom,
rumunskom i srpskom (hrvatskom), kao efikasno pomagalo za pripremu onih koji se odlue
da razviju sopstvenu profesionalnost u umarskom domenu a pripadaju nacionalnostima
najvie zastupljenim u dotinom sektoru.
Re je o sve vie cenjenim radnicima, neto i zbog toga to uestvuju u razvoju jednog od
sektora na koji Oblast Pijemont mnogo rauna, a to je umarska ekonomija, koja, u stvari,
ne samo da nosi u sebi nezanemarljivu kulturnu komponentu i znaaj za zatitu sredine,
nego prua i mogunost za razvoj odredjenih teritorija osiromaenih time to su im oduzeti
njihovi socio-ekonomski resursi.
Adekvatnom politikom vaspitanja i obuke, posebnom panjom poklonjenom neizbenim
problemima vezanim za zatitu na radu, moe se razviti profesionalna kultura potrebna
za visoku kvalifikaciju oblasnih proizvodnih realiteta, efektivno ostvarujui pravo na rad
i doprinosei potpunom upoljavanju radne snage, prevazilazei teritorijalne i socijalne
neuravnoteenosti.
Pojednostavljena verzija Prirunika umarskog radnika prenosi sve te zahteve: usmeriti
panju na profesionalnost i na zatitu na radu, na socijalnu integraciju i na progres, s
pogledom uperenim ka budunosti.

Oblasni prisednik
Razvoja planine i uma,
zatite tla i javnih radova
Bruna Sibille

UVOD

Obaranje drvea, potkresivanje granja i presecanje stabala, izvlaenje i slaganje drvnog

materijala naziva se uopteno umskom eksploatacijom. Takvi radovi mogu se obavljati
u okviru konzervacije i poboljanja umskog terena, kao i s ciljem sabiranja drveta za
preradu i ogrev, kada je uma dostigla zrelost.
umska eksploatacija, zajedno sa poumljavanjem i ponovnim poumljavanjem, takodje i
realizacija infrastruktura, kao to su staze, piste, putevi i platforme za preradu, predstavlja
celokupnost ovekovih dejstava na umskoj teritoriji, s ciljem da obezbedi odravanje i
konstantnu proizvodnju drvnih proizvoda i usluga (hidro-geoloka zatita, konzervacija
prirodne sredine i zelenih prostora) za dobrobit ljudi.
umarske radove u okviru modernoga i racionalnoga umskog gazdinstva, osim potovanja
brojnih normativnih propisa, treba izvoditi tako, da se obezbedi brza regeneracija drvne
vegetacije posle seenja, da bude zagarantovana bezbednost i sanitarna zatita radnika i
da se ponudi dovoljni nivo profiti za implicirane ekonomske operatere.
I pored tolike progresivne mehanizacije proizvodnih umskih ciklusa, glavni inilac za
uspeh tih radova ostaje ovek. Moe se proceniti da je za svaku tonu preradjene drvne
mase potrebno od 1,2 do 6 sati runog rada, zavisno od dimenzija drveta, od tipa i prirode
seenja, od sistema izvlaenja iz parketa i od razdaljina koje se prevaljuju za kolektiranje
drveta.
Vrlo je, dakle, vano da se moe raunati na kvalifikovanu radnu snagu, motivisanu u
obavljanju primljenih zaduenja. Da bi se taj rezultat postigao, potrebna je dobra osnovna
profesionalna obuka, odgovarajua remuneracija za obavljeni rad, koji je esto teak s
fizikog gledita i zahteva dugotrajna udaljavanja iz mesta boravka, kao i odgovarajue
organizovanje rada, sposobno da vrednuje specifini doprinos svakoga radnika u
proizvodnom procesu.
U pogledu javnog sektora, najglavniju ulogu obavljaju zvaninici Oblasnoga prisednitva za
razvoj planine i uma, za zatitu tla i javnih radova, koje se bavi zbrinjavanjem oblasnoga
umskog patrimoniuma ili drugih javnih poseda i oblasnih rasadnika.
I na optinskim i na privatnim posedima radovi seenja su obino povereni specijalizovanim
drutvima, koja kupuju uspravno drvo, obavljaju seu i obezbedjuju prodaju dobijenih
asortimana industriji ili neposredno privatnicima.
Takva preduzea su malih obima, po pravilu sa dvojicom-trojicom zaposlenih po proizvodnoj
jedinici, i registrovana su u Trgovinskoj komori, u Artizanskom ili Komercijalnom odseku.
Postoje i brojne poljoprivredne farme koje se bave proizvodnjom drva za ogrev tokom
zime.
Osim onih to se bave umskom eksploatacijom za sopstvenu potronju, koji su dosta
brojni, procenjuje se da u privatnom sektoru na oblasnom nivou radi oko 3.000 zaposlenih,
emu valja dodati drugih 700 zasposlenih iz javnih organizacija.

Pijemontska oblast je identifikovala proces profesionalne obuke kao jedan od stratekih

inilaca za razvoj sektora, a namera joj je da postigne sledee ciljeve:

poveanje i uniformizaciju tehnikog i praktinog znanja osoblja na raznim nivoima
kvalifikacije;

porast individualnoga senzibiliteta prema temama zatite na radu;

poveanje produktivnosti individualnoga i timskog rada;

porast svesti operatera u dotinom sektoru o sopstvenoj drutvenoj ulozi, s ciljem
ekonomskog razvoja seoskih podruja i zatite umskog patrimoniuma i hidrogeolokog fonda.
Ovaj prirunik, sastavljen kao sinteza drugih didaktikih pomagala korienih ve due vreme
na oblasnom nivou, namenjen je svima koji se, bilo profesionalno bilo amaterski, prihvataju
umarskih radova. On sadri osnovne pojmove za bezbedno i produktivno korienje
motorne testere i drugog alata za seu, i treba ga prihvatiti kao dragoceno didaktiko
pomagalo koje treba redovno koristiti, kad god se javlja izvesna dvojba ili problem, uz
napomenu da, bilo kako bilo, prirunik ne moe zameniti neposrednu obuku koju obavljaju
kvalifikovani instruktori, niti tehniku pomo strunog osoblja na radilitima.

PREDUPREDJIVANJE
NESRENIH
SLUAJEVA
I ZATITA ZDRAVLJA PRI
UMARSKIM RADOVIMA
Rad umarskog radnika priznat je kao jedan od najteih i najopasnijih, poto je neprestano
izloen raznim rizicima i, kao posledica toga, visokoj verovatnoi nesrenih sluajeva.
Zbog toga bezbednost u umi treba da bude organizovana i vodjena na vie nivoa: od
identifikacije i procene rizika, do planiranja i organizovanja delatnosti, do prihvatanja
odgovarajuih radnih postupaka i potrebnih bezbednosnih uredjaja. U tome uestvuju svi
inioci: izvodja radova, preduzima radova, ef ekipe ili odgovorni za izvesnu operaciju,
individualni radnik, svako saobrazno svojoj odgovornosti, jasno izraenoj u zakonu.
Ako se pogledaju statistike u umarskom sektoru, moe se ocrtati sledea predstava: oko
40% nesrenih sluajeva prouzrokovano je stablima, granjem i balvanima; 30% nesrenih
sluajeva prouzrokovano je seenjem motornom testerom i drugim alatom; 20% potie od
padova; preostalih 10% - od korienja traktora (lepera) i drugih maina.
Motorna testera je najopasniji uredjaj kojim umarski radnici moraju da rade i kod kojeg je
nepanja primarni uzrok nesrenih sluajeva.
Obaranje drvea je, proporcionalno gledano, najopasnija faza, kako zbog uestanosti, tako
i zbog ozbiljnosti nesrenih sluajeva, ali se najvei broj nesrenih sluajeva sree pri
potkresivanju stabala, koje obavezuje radnike da zauzimaju radne poloaje pri kojima je
lama motorne testere blizu nogu. Pri radovima za izvlaenje i pribliavanje, rauna se na
snieni broj nesrenih sluajeva, ali su oni, esto, veoma ozbiljni.
Medju manje opasne nesrene sluajeve, koji medjutim nastaju esto i mogu prouzrokovati
nesposobnost za rad tokom nekoliko dana (osim sluajeva kada mogu biti uzrok drugim
teim nesrenim sluajevima) spadaju dorzolombarne traume, prodiranje ivera u ruke i
lice, ubodi insekata i uopte rizici koji proistiu od izlaganja na bioloke agense.
ak i kada su preduzete sve potrebne predostronosti, ostaju rezidualni rizici ije se
posledice mogu preduprediti ili smanjiti korienjem individualne zatitne opreme (IZO).
Prema predvidjanjima zakona (D. lgs. 626/94) korienje IZO je obavezno, i nepotovanje
toga propisa podlee administrativnom i krivinom kanjavanju. Sva IZO treba da nosi
oznaku CE, kao garanciju da je ispotovan odgovarajui normativni propis.

Potpuna oprema umarskog radnika IZO prikazana je na sledeoj slici:

Na radnom mestu treba stvoriti mentalitet bezbednosti, suzbijajui miljenje da IZO

smanjuje produktivnost (poto je neudobna, teka i smeta pri radu) i nepotrebno izlae
troku (pri kupovini). Dovoljno je razgovarati sa iskusnim umarima, da bi se doznalo o
brojnim nesrenim sluajevima u kojima su lem, i osobito pantalone, spasli kome ivot,
i da je naprotiv, kada ih nije bilo, dolazilo do tekih posledica. Bilo kako bilo, dobro je
naglasiti da sama upotreba IZO nije dovoljna da zatiti radnika od eventualnih nesrenih
sluajeva. Potrebno je da radnici budu pripremljeni za specifine radove i da budu upoznati
s korienjem i odravanjem zatitne opreme i s prednostima koje ona prua pri izvodjenju
radova.
IZO slui i za smanjenje negativnih posledica po ljudsko telo prouzrokovanih od buke,
vibracija, praine i gasova, kojima je izloen umarski radnik osobito pri korienju motorne
testere. Valja podsetiti da dugotrajno korienje motorne testere bez akustine zatite
sigurno vodi deliminoj gluvoi, a da korienje rukavica smanjuje vibracije koje ta maina
prenosi na segmenat lakopokretljivog i tekopokretljivog dela ruke i predupredjuje pojavu
nevrotskih i osteoartikularnih bolesti.

OBARANJE DRVEA

Obaranje se sastoji u seenju drvea kod panja i njihovog polaganja na tlo. Obino se
operacija izvodi motornom testerom i alatom potrebnim za upravljanje pravca padanja
drveta, kao to su: klinovi i motke za obaranje, vitlo itd. To je sama po sebi opasna
operacija, pri kojoj je zabeleen najvei broj smrtnih nesrenih sluajeva. U nastavku
je prikazano nekoliko osnovnih postupaka za obaranje, potrebnih za obavljanje seenja
drvea pri raznim radnim uslovima, ali ne pri svim radnim uslovima. Specifine tehnike za
posebne sluajeve, namenjene operaterima strunjacima, samo su spomenute; za njihovu
obradu vre se upute na druge didaktike priloge, navedene u bibliografiji.

3.1

NORMALNI SLUAJ

Redosled operacija koje se izvode pri obaranju drvea srednjih i velikih dimenzija, pravoga
stabla i sa uniformno rasporedjenom kronjom.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Odredjivanje pravca izvlaenja, bliskog pravcu padanja;

pravilno odlaganje opreme;
tano odredjivanje pravca padanja, identifikacija zone opasnosti i zone padanja;
pregled drveta i okolne povrine;
oslobadjanje osnove drveta i utvrdjivanje puteva za povlaenje;
uklanjanje zadebljanja pri osnovi debla;
utvrdjivanje dimenzija direkcionog ureza;
provera direkcionog ureza;
utvrdjivanje dimenzija prelomne trake (takozvane arke);
upozorenje glasom: Panja! uvaj!;
poetak seenja za obaranje;
provera pravca padanja, eventualne ispravke;
obaranje drveta;
odmah po padu pregledae se itav vazduni prostor u zoni padanja, da bi se proverilo
postojanje eventualnih opasnosti; otklonie se opasnosti;
15. pregled panja, uklanjanje grebena i zadebljanja, seenje panja.

3.1.1. Odredjivanje pravca za izvlaenje i aproksimacija pravca padanja

Na osnovu organizovanja radilita moe se odrediti pravac za izvlaenje-pribliavanje i
priblino utvrditi pravac padanja drveta. Opremu treba odloiti na suprotnoj strani od
pravca padanja.

3.1.2. Pravilno odlaganje opreme

Alat se odlae na suprotnoj strani od pravca obaranja, uredno, komad

do komada, tako da ne prouzrokuje zabunu ili opasnost u sledeim
fazama obaranja. Tokom rada alati se uredno uzimaju i vraaju na
mesto; tom urednou se izbegava gubljenje vremena za traenje
alata i izbegava se njegovo zaturivanje.

3.1.3. Tano odredjivanje pravca padanja

Operacija se sastoji u iznalaenju istine medju drveem (hodnika) za padanje, u kojoj
drvo moe biti poloeno a da ne ostane okaeno o drugo drvee i da ne prouzrokuje tetu.
Tokom ove procene poloaja operater treba da razmisli o uslovima u susednoj zoni i da
utvrdi naredne operacije. Obaranjem treba dobiti asortimane najboljega mogueg kvaliteta,
izbegavajui povredu vegetacije koja preostaje nakon padanja i izvlaenja drveta.
Na osnovu organizovanja radilita, nakon prvobitnoga sumarnog pregleda drveta, zavisno
od asortimana koje treba proizvesti i od osnovnih pravila bezbednosti, treba definisati tani
pravac padanja, prema sledeem postupku:
a.
ispituju se mogue istine medju drveem (hodnici) za padanje;
b.
od svih moguih odabire se istina (hodnik) za padanje koja se smatra najbolje
funkcionalnom, prema procenama izvrenim sledeim redosledom.

Pravac za izvlaenje-pribliavanje
Ispituje se podruje i eliminiu hodnici za padanje koji ne doputaju obavljanje operacije
izvlaenja-pribliavanja u najboljim uslovima.

Povrede okolnog drvea

Od preostalih hodnika za padanje eliminiu se oni u kojima ima drvea koje ne treba sei
ili mladica za regeneraciju.

Povrede drveta koje se see

Zavisno od trgovinske vrednosti drveta koje se see, eliminiu se hodnici u kojima ima
prirodnih prepona (panjeva, proeminentnog stenja), koje bi mogle otetiti asortimane jo
u fazi padanja i izvlaenja-pribliavanja.

Laki uslovi rada

Nakon uzimanja u obzir prethodnih taaka, odabire se od preostalih hodnika za padanje onaj
koji prua najbolje radne uslove i doputa potpuno bezbedno izvodjenje raznih operacija.

3.1.4.Pregled drveta i okolne zone

Nakon to je odabran tani pravac padanja, obavezan je paljivi pregled drveta koje se see
i okolne zone, da bi se operateru pruila potpuna bezbednost pri operacijama obaranja i da
bi se izbegli nesreni sluajevi, da bi se najboljom racionalizacijom raznih operacija skratilo
vreme potrebno za rad i za operacije izvlaenja-pribliavanja.
U nastavku nekoliko primera za pregled i procenu drveta.

ta se ispituje?

ta se proverava?

ta se procenjuje?

a. Drvo

Koje je vrste?

Uzima se u obzir karakteristika

vrste (duina vlakana), da bi se
utvrdila debljina prelomne trake
(arke), kao i rizik od rascepljenja
i lomljenja.

Prenik

Odabire se tehnika seenja i prikladni

alat.
Odluuje se kada e se i kako
ukloniti.
Uzee se u obzir pri odabiranju tipa
seenja.

b.

Stablo

Zadebljanje stabla
Oblik i oteenja

c. Deblo
Postojanje raka, rupa od Poklanja
se
panja
moguim
detlia, rana, trulei itd. reakcijama tokom padanja drveta:

rizik od lomljenja pri padanju;

pravilni
odbir
puta
za
povlaenje.

Postojanje
krivina

Nagib

10

ravanja

i Procenjuju se reakcije pri dodiru tla:

rizik od skoka bono ili
unazad;

pravilni
odbir
puta
za
povlaenje.

Procenjuje se vertikalnost u odnosu

na kronju (videti narednu taku).

d. Kronja
Raspodela teine stabla
Odredjuje se zona padanja to vie
Primer: stablo nagnuto ulevo.
ulevo.
Ostavlja se prelomna traka (arka)
ira nadesno.
Menja se seenje (descentrisano
udesno, zavisno od nagiba drveta).
Eventualno se predvidja postavljanje
vitla.
Najpre se see na pritisnoj strani (to
jest u predelu sabijanja).
Primarno granje

Nadgleda se granje tokom padanja

drveta i odabire se sigurno mesto,
uzimajui u obzir:

rizik od lomljenja;

rizik od zakainjanja;

rizik od pomeranja drveta bono
ili unazad u fazi padanja.

Sekundarno granje

Predvidjaju se specifine

prerani i brzi pad;

rizik odskoka i
stabla u padanju
tla;

pravilni
odbir
povlaenje.

tete:
pomeranja
pri dodiru
puta

za

e. Visina
Procena visine

Definie se gabarit na tlu (dvostruk

od visine).
Izraunava se zona padanja i zona
opasnosti.
Definiu se rizici po sve uesnike u
radu, po ulice, staze, kue, elektrine
vodove itd.

11

f. istina (hodnik)
za padanje

g. Razni rizici i
spoljni inioci
e fattori esterni

Prolazak kronje

Procenjuje se mogunost prolaska

kronje kroz istinu medju drveem
(hodnik), a da ne ostane okaena;
predvidjaju se odgovarajui uredjaji;
upozoravaju se straari ako postoji
rizik da drvo ostane okaeno.

Okruujue drvee koje

se moe zanjihati ako ga
odseeno drvo dodirne
pri padanju

Pokloniti panju zoni dodira s tim

drveem; pomno ga pratiti tokom
seenja i odmah po padu odseenoga
drveta.

Pravac padanja

Uzima se u obzir injenica da drvo

moe pasti i u drugom pravcu, i
predvidjaju se mere da ni tada ne
prouzrokuje nesrene sluajeve ili
oteenja.

Suvo ili pokrjano granje

Ako
se
predvidja
mogunost
lomljenja, radie se s poveanom
panjom i izbegavati stajanje ispod
toga granja.

Snaga i pravac vetra

Predvideti korekcije koje treba

uneti, kako bi se izbeglo da drvo
pod naletom vetra promeni pravac
padanja.

Smrznuto drvo

Predvidjaju se unapred tekoe koje

mogu nastati pri padanju i rizik od
lomljenja.

h. Okolna zona
Uesnici u radu u zoni Upozoravaju se blagovremeno i
opasnosti
proverava se da ne budu u zoni rizika
tokom obaranja drveta.
Put u zoni padanja

12

Put se zatvara prekom i postavljaju

se straari tokom opasnih faza.

Elektrini vodovi

Preduzimaju se mere za svaki

mogui sluaj (na primer, upozorava
se elektrina kompanija).

Prepone na tlu, panjevi, Poklanja

se
panja
moguim
balvani
reakcijama stabla drveta u momentu
dodira sa tlom.
Granje i prepone
osnovi drveta

Put za povlaenje

pri Oslobadja se osnova drveta, kako

bi se moglo raditi u najboljim
uslovima.
Odredjuje se pogodno mesto na
kojem e osoblje biti u bezbednosti
od predvidjenih opasnosti.

Ispitivanje drveta i okolne zone paljivom i korektnom proverom i procenom jeste osnovna
operacija za obezbedjenje produktivnog, kvalitetnog, bezbednog rada, bez nesrenih
sluajeva.

3.1.5. Oslobadjanje osnove drveta i odredjivanje puta za povlaenje

Prostor oko osnove drveta treba osloboditi svega to bi moglo da sprei obaranje i
izvlaenje.
Mlado perspektivno bilje titi se polaganjem
pomou prikladnog alata ili ravastih grana.
Sa izuzetkom posebnih sluajeva, drvo treba
sei to nie, to blie tlu, kako bi se olakale
naredne operacije i drvo to bolje upotrebilo.
Da bi se produila trajnost lanca motorne
testere izmedju dva otrenja, stablo treba
paljivo oistiti od liajeva, peska, zemlje,
kamenja itd.

Vano je da se obezbedi i osposobi funkcionalni

put za povlaenje ili staza za sklanjanje. To
znai proveriti i odabrati najpogodniju zonu
koja e zakloniti osoblje tokom padanja drveta,
odnosno osigurati se da nikakva prepona nee
moi spreiti osoblje da se ukloni od osnove
drveta prema zoni blagovremeno odabranoj
za sklonite.

13

3.1.6. Uklanjanje zadebljanja debla (seenje korenih oslonaca)

Postojanje zadebljanja na deblu pri osnovi moe oteati seenje radi obaranja i osobito
moe usloviti izdrljivost prelomne trake (arke), koja moe pruiti vei otpor zbog svoje
veze sa zadebljanjem stabla prema ilama. Zbog toga je u pojedinim sluajevima potrebno
seenjem ukloniti zadebljanje stabla drveta koje e biti oboreno.
Prvi vodoravni (horizontalni) zasek, da bi se formirala referensna ravan (obeleen
na crteu brojkom 1)
Polazi se od najvie take u odnosu na tlo, see se takozvanom vuom, iduu u krug oko
drveta u smeru satnih kazaljki, ali ne sekui suvie duboko.
Savet: Prati se vodlica motorne testere kao vodjica, da bi testerisanje bilo sasvim
vodoravno.

Seenje korenih oslonaca (obeleeno na crteu brojkom 2)

Prvi zasek se uvek izvodi paralelno sa osom debla, drugi se izvodi horizontalno, s tim to
se posebno prati isto i precizno susretanje ta dva zaseka (vertikalnog i horizontalnog).
Izvodjenjem ova dva zaseka dobija se preradni (ivini) otpad. Operacija se nastavlja, idui
u krug u smeru obrnutom smeru satnih kazaljki, drei stalno pljosnatu stranu motorne
testere prema trupcu drveta.

14

3.1.7. Odredjivanje dimenzija direkcionog ureza

Cilj ureza je da usmeri drvo na pravac padanja. U normalnim sluajevima, da bi se ostvarilo
obaranje, treba primeniti sledee osnovne dimenzije:

dubina ureza: 1/5 od prenika osnove, ne raunajui zadebljanje debla;

otvor ureza: 45 (45 stepeni).

3.1.8. Provera direkcionog ureza

Pravilno izvodjenje ureza (dimenzije i pravac)

osnovni je uslov za garantovanje tanog pravca
padanja drveta.
Pogreno izvedeni urez moe prouzrokovati
dopunske radove, zamorne fizike napore i
povieni rizik nastajanja nesrenih sluajeva.

15

3.1.9. Odredjivanje prelomne trake (takozvane arke)

Funkcija prelomne trake ili arke jeste da upravlja drvetom u fazi padanja.
Prelomna traka je jedini spoj drveta u fazi padanja, pa prema tome ima odluujuu
ulogu.
U normalnim sluajevima debljina te trake treba da bude 1/10 prenika stabla, ne raunajui
zadebljanje debla pri korenu.
U drugim sluajevima, da bi se utvrdile dimenzije prelomne trake, treba uzeti u obzir:

vrstu drveta (duinu i fleksibilnost vlakana, to vie ili manje uslovljava mogunost
vodjenja padanja u eljenom pravcu);
vrste s dugakim vlaknima:

vrste s kratkim vlaknima:

- smreka (Picea excelsa)

- bukva (Fagus silvatica)

- mlada amovina (Abis alba)

- stara amovina (Abis alba)

- larika, ari (Larix europaea)

- hrast (Quercus)

- bor (Pinus)

- javor (Acer pseudoplatanus)

- jasen (Fraxinus excelsior)

- brest (Ulmus campestris)

- topola (Populus)
U okviru iste vrste drveta osobine mogu biti razliite zavismo od mesta gde je drvo raslo.
Na primer, amovina koja je rasla u ravnici daje drvo ije su mehanike osobine ispod
osobina drveta amovine koja je rasla u viim predelima; stoga prelomna traka treba da
bude deblja.

Pravac vlakana u prelomnoj traci;

uslovljenost zdravljem drveta: prelomna traka se poveava, ako se primeti

truleina;
uslovljenost raspodelom teine: prelomna traka se poveava na suprotnoj strani
nagiba drveta;

16

uslovljenost tehnikom rada: prelomna traka se prilagodjava korienoj tehnici.

Napomena
Da biste obogatili svoje iskustvo, uvek obeleite
mesto prelomne trake pri osnovi drveta pre no
to ponete izvoditi seenje radi obaranja; tako
ete bre naviknuti da joj korektno odredite
dimenzije.

3.1.10. Odredjivanje zone padanja i zone opasnosti

Pravila bezbednosti treba uvek primeniti pre otpoinjanja seenja za obaranje.

1. Odredjuje se put za povlaenje (zona sklonita);
2. udaljuju se sve osobe iz zone padanja;
3. nadgledaju se opasne zone, upozoravaju se uesnici u radu, koji treba svi da prekinu
rad i da nadgledaju drvo koje pada sve do konanog pada na tlo;
4. uzvikuje se upozorenje: Panja, pada! uvaj, pada! i pregleda se paljivo zona pre
no to se pokrene motorna testera;
5. onaj koji obara drvo odgovara za bezbednost tokom svih operacija.

3.1.11. Poetak seenja radi obaranja

Pre no to se zapone poslednje

testerisanje, obavezno se pomno
pregledaju zona opasnosti i zona
padanja, zatim se uzvikne: Panja,
pada! uvaj, pada!.

17

Da bi prelomna traka (arka) mogla obaviti svoju funkciju, testerisanje za obaranje treba
izvriti malo iznad osnove direkcionog ureza. Na taj nain vlakna zone e pratiti padanje
drveta u poetnim fazama, pre no to se otkinu, a u momentu otkidanja arke, vlakna
se u kidanju izdvajaju iz panja, a ne iz debla, te se tako obezbedjuje bolje iskorienje
komercijalnog asortimana. Seenje radi obaranja obavie se na polovini visine direkcionog
ureza (1/10 prenika). Seenje radi obaranja treba izvriti vodoravnim (horizontalnim)
testerisanjem.
Osnovno pravilo: u svim sluajevima potrebno je poeti seenje na pritisnoj strani (to
jest u predelu sabijanja).
Tipovi testerisanja za obaranje

Jednostavno lepezasto testerisanje

Ovo se testerisanje koristi kod drvea malih prenika
i kada je vodilica dovoljno duga. Kanxasti graninik
postaviti iza prelomne trake. Motor ostaje u praznom
hodu, ekstremitet vodilice se zaokree (samo do prelomne
trake).

Produeno (izvueno) lepezasto testerisanje

Ovo se testerisanje koristi za drvee prenika veeg od
duine vodilice.
Postupak doputa seenje povlaenjem i obezbedjuje
vodoravnost (horizontalnost) useka.
1. See se 2/3 perpendikularno na arku;
2. proveri se i kontrolie usek poledjinom vodilice;
3. unose se klinovi i dovrava rez za obaranje.

18

3.1.12. Tokom izvodjenja testerisanja za obaranje

Ne zaboraviti da se nadgledaju okolne zone i garantuje
bezbednost. Testerisanje za obaranje izvodi se dok ne
dostigne nekoliko centimetara do unapred odredjene
arke, da bi se mogle uneti eventualne korekcije.
Proverava se pravac obaranja udaranjem klina, koji e
biti usmeren tano po liniji pravca padanja, i nadgleda
se pokret kronje.
Ako, na primer, drvo tei da se nagne udesno. ostavlja
se deblja arka s leve strane.

Rad s klinovima
Ako je potrebno, klinovi se postavljaju
u zoni sabijanja, tako poravnani, da se
mogu svi lako udarati iz jednoga istog
poloaja. Udaranje klinova uvek se
obavlja istim redosledom i konstantnim
ritmom, a time se poveava efikasnost i
smanjuje napor.
Funkcije klinova:

smanjuju pritisak na testeru;

upravljaju pravcem padanja;

pokreu padanje.

sasvim pravo drvo

drvo nagnuto ulevo

19

3.1.13. Dok drvo pada

Kada drvo poinje da se pokree, sve radove
treba prekinuti.
Uklanja se iz zone padanja, ne gubei iz vida
elemente u pokretu.

Nadgleda se zona padanja i drvo koje pada.

3.1.14. Odmah nakon pada drveta

Podigne se pogled i zapaaju eventualne
opasnosti.
Ispituje se novo stanje.
Eliminiu se ili umanjuju opasnosti.

20

3.1.15. Ispitivanje panja i operacije na panju posle pada drveta

Ispitivanje panja prua dragocene informacije.

Vre se sledea zapaanja:

pravac vlakana u prelomnoj traci, zoni arke;

otpornost drveta zavisno od vrste i starosti;

greke pri obaranju: neprecizni direkcioni urez, suvie dubok vodoravni (horizontalni)
zasek; suvie nizak, suvie visok ili nagnuti zasek za obaranje; pogrena procena
drveta koje ostaje; nepostojanje procene oteenja i nepravilnosti itd.
Naknadni radovi:

ienje panja (uklanjaju se iveri da bi se izbegli nesreni sluajevi);

odsecaju se vlakna koja izviruju iz panja ili se isti deblo, uklanja se zadebljanje
stabla.

3.2

POLAGANJE OKAENOG DRVEA

U sluaju da drvo ostane zakaeno, obavezno je da to pre bude poloeno na tlo i da se ne

previdi procena novog stanja:

da li je zagarantovana bezbednost?;

kojim sredstvima raspolaemo?;

na koju stranu treba zaokrenuti drvo?;

gde je pritisna strana (zona sabijanja)? da li je potrebno ostaviti oslonac?;

kako izbei zaglavljivanje vodilice motorne testere?;

koji postupak primeniti?;

koji su materijali potrebni?.

21

Prvi sluaj: otcepljenje zaokretanjem oko bonog oslonca

Odseca se centralni deo arke, ostavljajui

nekoliko centimetara do krajeva.

Sekirom se odseca boni oslonac u zoni

istezanja.
Zaokree se stablo, bilo polugom sa kandom,
bilo diferencijalnim vitlom.

Jednostavno postavljanje dferencijalnoga

vitla radi zaokretanja i odvajanja drveta.

22

Drugi sluaj: polaganje na tlo presecanjem na trupce

Pri seenju drvea manjeg prenika, od kojeg se

proizvode asortimani za industriju ili za ogrev,
mogue je prouzrokovati padanje presecanjem
drveta na trupce duine 1 metra. U pogledu
opasnosti od nesrenih sluajeva ovaj metod
zahteva visoku predostronost.

Primeri:
1. pregleda se i ispituje stanje (zone istezanja, odnosno sabijanja);
2. odvaja se deblo od panja potpunim odsecanjem arke;
3. odseca se granje do visine ramena;
4. izmere se dve duine od metra svaka;
5. useca se na vunoj strani (to jest u zoni istezanja) urez dubok bar pola prenika;
6. preseca se vuna strana (zona istezanja), ostavljajui tanku arku;
7. pogura se drvo u preseenoj zoni motkom sa gvozdenim vrhom;
8. nastavlja se isecanje na trupce, sve do dovodjenja drveta u eljeni poloaj;
9. obratiti panju na eventualno prevrtanje vrha drveta unazad.
Napomena
Ovaj se postupak smatra bezbednim za drvee do prenika 30 cm.

23

3.3

POSTUPCI OBARANJA DRVEA NAGNUTOG U PRAVCU PADANJA

Kod drvea nagnutog u pravcu padanja postoji rizik da tokom obaranja dodje do neoekivanog
i nenormalnog pucanja debla du vlakana. Kao posledica toga, deblo moe udariti radnika,
i to moe imati ozbiljne i vrlo ozbiljne posledice. Da bi se izbegli nesreni sluajevi, treba
pribei specifinim postupcima za obaranje drvea toga tipa.
DUBOKI UREZ (drvo prenika do 40 cm na razmedji ila i osnove stabla).

1.

Proseca se direkcioni urez progresivno,

bar do pola prenika;

2.

obavljaju se rezovi na bonim stranama

arke;

3.

odseca se brzo, poinjui paralelno sa

arkom.

Radi se uvek polazei bono. Nikada se ne

postavljati iza stabla; pucanje debla uglavnom
prouzrokuje teke nesrene sluajeve.

Zona padanja i zona opasnosti procenjuju se u ovom sluaju kao i za normalni sluaj, to
jest shodno taki 3.1.10.
Za drvee veih dimenzija (iznad 40 cm u preniku) koristi se postupak odsecanja vrha,
ija primena zahteva iskustvo, savreno vladanje motornom testerom, to prevazilazi
namene i sadraj ovog prirunika.

24

3.4

POSTUPCI ZA OBARANJE DRVEA NAGNUTOG SUPROTNO OD

PRAVCA PADANJA; KORIENJE DIFERENCIJALNOG VITLA I
IROKOG UREZA

Ovo je sluaj kada drvo treba oboriti u pravcu obrnutom pravcu prema kojem je prirodno
nagnuto.
Drvee nagnuto u obrnutom pravcu od eljenoga treba voditi tokom obaranja, to je vie
mogue u pravilnom pravcu. Dakle, potrebno je imati debelu i otpornu prelomnu traku
(arku), da se ne bi otkinula kada je drvo vueno u eljenom pravcu.
Postupnost operacija
Pre no to se drvo odsee, postavlja se diferencijalno vitlo ili ue traktora (lepera).
1.
2.
3.

4.

Najpre se odredjuje zona arke, koja

treba da se nalazi u centru debla;
useca se direkcioni urez sve do prelomne
trake;
postavlja se prsten steznik da bi se
osigurala bezbednost operacije i da bi
se izbeglo pucanje debla (samo za vrlo
nagnuto drvee, i to prenika veeg od
40 cm);
oznaava se arka; obavlja se
testerisanje za obaranje na polovini
visine ureza.

Napomene
Kada treba vui drvo koje je veoma nagnuto unazad, preporuuje se da se odredi pravilna
dimenzija arke, sledeim redosledom:

arka treba da ima debljinu jednaku irini (1/1);

drvo se vue polako, bez trzanja;
ispituje se napuklina koja nastaje (ako je upravljena ka vrhu, arka se malo
otanji);
ponovo se vue polako, uz nadgledanje napukline;
kada je napuklina upravljena nadole, arka je pravilno dimenzionirana;
naredjuje se brzo vuenje drveta, da bi mu se dao impuls za padanje u pravilnom
pravcu.

I u tom sluaju treba ispotovati propise bezbednosti naznaene za normalni sluaj (shodno
taki 3.1.10) uz izmenu da e , zbog opasnosti pri obaranju, zona opasnosti i zona
padanja preklopiti, kao to je oznaeno na narednom srteu.

25

Postavljanje diferencijalnog vitla

U pojedinim sluajevima diferencijalno vitlo je veoma korisno. Ono moe biti preneto i
postavljeno na mestima u koja traktor (leper) ne moe da dopre. Vitlo smanjuje fiziki
napor, doputa da se dobije u vremenu, da se zatiti ostatak ume i osobito poveava
bezbednost u radu.

Postupni koraci
1. ispituje se drvo koje sledi da bude oboreno i definie se zona padanja;
2. odabire se na kojoj e strani biti postavljeno vitlo (zavisno od terena i drugih
opasnosti);
3. odreuje se drvee koje e se koristiti za vezivanje (vitlo treba da bude iza kronje
drveta koje treba oboriti, a totur (kolotur) za obrtanje dovoljno daleko);
4. privruje se kuka ili ue za stezanje to vilje mogue (u sluaju runog pribliavanja
i dvostruke vue preporuuje se upotreba uadi za stezanje);
5. proverava se montaa pre no to se zategne ue;
6. osoba zaduena za obaranje daje naredbu da se pokrene vitlo.

26

Naini postavljanja diferencijalnog vitla

prosta vua

dvostruka vua

To
je
najjednostavnije
i
najvie
upotrebljavano postavljanje. Na drvo koje
sledi da bude oboreno deluje se silom
jednakom sa silom vitla. Sila kojom se
deluje na drvo za koje je privren kotur
(kolotur) skoro da je dvostruka (vitlo treba
privrstiti to nie i treba izabrati stabilno
drvee).

Montaa doputa da se na drvo koje sledi

da bude oboreno deluje silom dvostrukom
od sile kojom deluje vitlo. Postupak se
koristi kada se pretpostavlja da e sila
vitla pri prostoj vui biti nedovoljna.
Za montiranje se koriste dva kotura
(kolotura), stege i kotva kao spojka.

27

3.5

POSTUPCI OBARANJA U POSEBNIM SLUAJEVIMA

3.5.1. Postupak obaranja drvea malih prenika

Ovim se postupkom moe obarati drvee manjih
prenika i ne mogu se koristiti klinovi, jer vodilica
zauzima itav prostor i moe biti zablokirana.

1.

Usee se
prenika;

direkcioni

urez

na

1/5

2.

obavi se 3/4 zaseka za obaranje i

korekcija arke;

3.

dobro se uvue stopalo (osnova) poluge

u presek, sve dok se ne zaustavi, i
ostavi se dovoljno mesta za izvoenje
poslednjeg testerisanja;

4.

obavlja se testerisanje za obaranje,

sekui koso, iznad nivoa prvoga zaseka,
tako da vodilica ne dodirne polugu;

5.

drvo se pokree oscilatorno korienjem

poluge,
uz
nadgledanje
ledjnog
poloaja.

Prednost ovoga postupka jeste u tome to jedan

jedini operater moe da izbaci drvo iz ravnotee,
prouzrokujui pad.

28

3.5.2. Postupak obaranja s visokim panjem

Postupak se koristi za seenje drvea, kada se ono:

nalazi na kraju staze za intervenciju i prolaz (zatita i podrka);

nalazi u bregovitoj oblasti, kao zatita protiv snega;

ima natrulu osnovu, da bi se osigurala bezbednost i preciznost.
Ovaj postupak doputa da se drvo obori, a da deblo ne ostane oslonjeno o panj.

Primer natrulog (razjedenog) drveta:

1.

odredi se mesto ureza i usee direkcioni urez male

dubine (pola od normalnog ureza);

2.

zaseku se lamele ispod osnove ureza, tako da im

dubine opadaju postepeno, i to po visini dvostrukoj
od dubine ureza;

3.

odredi se i obelei arka;

4.

obavlja se testerisanje za obaranje kao i u

normalnim sluajevima.

Panja:
Iseene lamele ne smeju biti u zoni arke.

Tokom padanja:

u prvoj fazi zaustavi se seenje;

drvo se naginje u eljenom pravcu;

kao posledica, zaseene lamele naleu jedna na

drugu;

kada su sve lamele zdrobljene, arka se kida i

doputa deblu da se spusti na tlo.

29

FAZONIRANJE

Fazoniranje drveta sledi posle obaranja i sastoji se od odsecanja granja, zaokretanja

debala, presecanja na komade i eventualnog ljuenja kore. Uklanjanje granja i presecanje
na trupce obavlja se motornom testerom i runim alatom, kao to su kosiri i sekire; prva
operacija sastoji se u odsecanju granja i vrha drveta, sledea predvia isecanje debla na
balvane komercijalnih duina. Da bi se obavilo odsecanje granja s celoga stabla, drvo se
zaokree pomou alata. Ljuenje se sastoji od potpunog ili deliminog uklanjanja kore,
da bi se olakalo izvlaenje drveta i da bi se predupredili napadi insekata i tetnih gljiva
na drva poloena na zemlju ili na uspravno drvee. Sada se ova poslednja operacija izvodi
odmah u umi, poto runo obavljanje, kada se normalno vri u fabrikama za preradu
drveta, postaje veoma skupo.

4.1

POTKRESIVANJE (ODSECANJE GRANJA)

4.1.1. Potkresivanje motornom testerom

Osnovna pravila:
zauzeti i uvati to stabilniji poloaj;
drati se to je mogue vie desno, a koleno
oslanjati o deblo (drei motornu testeru blizu
tela);
izbegavati torziju ili kose napone kime;
palcem stalno obuhvatati prednji rukohvat;
testeru to je ee mogue oslanjati o
deblo;
menjati poloaj kada je vodilica s druge
strane debla;
levo koleno nikada ne pomeriti ispred prednjeg
rukohvata motorne testere;
raditi to je mogue vie po sistemu vue;
najpre paljivo identifikovati zone napona i
sabijanja i po tome uskladiti postupak rada;
izbegavati potkresivanje vrhom vodilice, jer
postoji poveana opasnost od povratnog
udarca;
raditi bez urbe;
prilagoditi radni postupak prema veliini
vorova i prema uslovima terena;
savijati koleno, ne savijati ledja.

31

4.1.2. Odsecanje granja postupkom poev od vrha

Ovaj je postupak prikladan svim situacijama:

debelo granje;

granje pod naponom;

zamarajui rad.
Princip je u odsecanju granja poev od zone pod naponom. Doputa
da se vie radi pod naponom. Prua idealne radne uslove.

32

1.

Granje se odseca od vrha

stabla do dole po levoj
strani, da bi se oslobodio
radni prostor;

2.

na gornjoj strani odseca se

guranjem, drei testeru
blizu telu;

3.

odseca se granje na desnoj

strani, s testerom oslonjenom
na deblo, zatim se prelazi na
sledee mesto.

4.1.3. Odsecanje granja skandinavskim metodom

Kada su vorovi malih dimenzija ili se daju lako presei,
skandinavski metod poveava produktivnost. Postupak se moe
koristiti za tanka debla ili za suvo granje, naizmenino s postupkom
odsecanja poev od vrha.
Postupnost operacija:
1. see se odozdo navie guranjem;
2. see se sdesna nalevo guranjem;
3. see se odozgo nanie vuenjem;
4. see se odozdo navie guranjem;
5. see se sleva nadesno guranjem;
6. see se odozgo nanie vuenjem.

4.1.4. Potkresivanje listopadnog drvea

Radi bezbednosti pri radu, zatim zbog ergonomskih ciljeva i da bi se olakao rad na
kronjama velikih dimenzija, treba postupiti na sledei nain:
Postupnost operacija:
1. ispituje se drvo i okolina;
2. prati se normalni pravac potkresivanja od
osnove prema kronji oborenog drveta. Odseca
se tanko granje i zadebljanja. Obelei se deblo
za presecanje od donjega kraja do kronje.
Ako teren ili rizino stanje zahteva, ostavlja se
deblo celo: kronji treba obezbediti maksimalnu
stabilnost. S velikom panjom procenjuju se
oborena stabla na kosom, nagnutom terenu,
jer postoji opasnost da neoekivano skliznu i da
svojim granjem povuku operatera za sobom;
3. na poetku kronje ide se ulevo i obavi prvi krug
potkresivanja. Izmeu dva uzastopna kruga
ostavi se najvie 2 metra razdaljine. Redukuje
se granje, najbolje seenjem na mestu ravanja,
tako da ostane vodoravno na tlu.

Panja na granje pod naponom!;

ne raditi iznad visine ramena;
4. nakon to je potpuno oieno od granja, preseca
se deblo poev od vrha i prilagodjava postupak
prema svakom drvetu;
5. razdvoji se i sadene u skladite drvo za industriju
i drvo za ogrev.
33

4.2

ZAOKRETANJE DEBALA

Zaokretanje ili kotrljanje debala malih i srednjih dimenzija lako se moe obaviti alatom za
zaokretanje, kao to je poluga s kandom. Na deblima velikih dimenzija operacija postaje
zahtevna u pogledu optereenja miia i upravo nemogua kod drvea velikih duina, sem
kada se upotrebi diferencijalno vitlo, ali i to je opravdano samo u pojedinim sluajevima.
U tim sluajevima obino se obavi potkresivanje na debla i dovri nakon izvlaenja i
pribliavanja skladitu, gde postoje mehanika sredstva za podizanje.

4.2.1. Zaokretanje debla polugom s kandom

Pri korienju poluge s kandom
ispotovati sledee propise:

34

treba

kod poluge radi jedna jedina osoba;

desnu nogu koristiti kao oslonac iza
ledja;
pre optpoinjanja operacije treba
prokontrolisati radnu zonu za ledjima: u
njoj ne treba da bude prepona (panjeva,
kamenja i sl.);
na terenu s nagibom iskljuuje se rad s
polugom za zaokretanje, ako se nalazi
nie od debla;
poeljnije je da se debela debla
kotrljaju uz pomo diferencijalnog vitla
ili umarskog traktora (lepera).

zaokretanje debla prostom vuom

zaokretanje debla dvostrukom vuom

Dvostruka vua se obavlja kada se ue za zaokretanje privezuje stegom za kotur (kolotur)

koji vitlo pokree. Na taj se nain u uetu za zaokretanje drveta deluje silom dvostrukom
u odnosu na silu koju razvija vitlo. Taj se sistem primenjuje kada sila vitla nije dovoljna za
pokretanje teine debla koje treba zaokrenuti.

4.3

PRESECANJE

Presecanje debala treba obaviti tako, da se stablo maksimalno iskoristi a da se dobiju

asortmani maksimalne trine vrednosti. Da bi se to ostvarilo, potrebno je znati duine i
kvalitetne karakteristike koje kupac zahteva.
Izbor postupka za presecanje uslovljen je stanjem optereenosti vlakana drveta na istezanje
ili na sabijanje.
Istezanje rizik od cepanja;
sabijanje rizik da vodilica bude zablokirana.

Seenje se uvek zapoinje na pritisnoj strani (to jest u zoni sabijanja).

4.3.1. Prosto vertikalno testerisanje

U sluaju da sabijanje ili istezanje ne postoji ili je slabo:
Zavisno od uslova sabijanja ili istezanja moe se vertikalno
testerisati odozgo nanie ili odozdo navie.

35

4.3.2. Kruno testerisanje

U sluaju slabog sabijanja ili istezanja:
1.
obavi se testerisanje to je dublje mogue u zoni sabijanja
(najmanje 1/3 od prenika);
2.
testerie se po stranama (samo ako je prnik debla vei
od duine vodilice);
3.
testerie se preostali deo, poev od zone istezanja.

4.3.3. Otvoreno kruno testerisanje

U sluaju snanog sabijanja ili istezanja:
1. napravi se urez na pritisnoj strani (to
jest u zoni sabijanja);
2. obavi se drugo i tree testerisanje na
vunoj strani (to jest u zoni istezanja).

4.3.4. Zatvoreno testerisanje

U sluaju snanog sabijanja ili istezanja:
1.
obavi se testerisanje na pritisnoj strani (to jest u zoni
sabijanja) sve dok zasek ne pone da se zatvara; uvue
se ponovo vodilica bono;
2.
nastavi se testerisanje korak po korak sve do kraja zone
sabijanja;
3.
odsee se bez ikakve tekoe preostali deo.

4.3.5. Progresivno seenje

U sluaju snanog sabijanja i istezanja na
deblima malih prenika:
1. usee se mali urez na pritisnoj strani (u
zoni sabijanja);
2. poveava se urez progresivno, sve do
krjanja drveta.

36

4.3.6. Seenje u obliku V

U sluaju snanog sabijanja i istezanja na stablima iji prenik
ne prelazi 40 cm:
1. obave se dva testerisanja na pritisnoj strani (to jest u zoni
sabijanja), tako da ostane 1/3 obima u zoni istezanja;
2. polako se see vuna strana (zona istezanja), da bi se
progresivno smanjili naponi.

Primeri primene postupaka presecanja na balvane

Za niske napone:

kruno seenje

Za srednje i velike napone:

otvoreno kruno seenje

Za snane napone:

seenje u obliku V do maksimalnog
prenika 40 cm

37

MOTORNA TESTERA

Kraj
sveg
napretka
mehanizacije,
motorna
testera ostaje vrlo vana
naprava. Samo drei je
stalno u dobrom stanju,
izbegavaju
se
nesreni
sluajevi, titi se zdravlje
i radi s profitom. Oprema
testere treba da odgovara sadanjem tehnikom nivou. Da bi joj se celokupna teina
odrala u prihvatljivim granicama, svaki deo treba da bude to manji i laki, a ipak da izdri
znaajna optereenja, imajui u vidu da se motor obre sa oko 12.500 obrtaja/minut, a
lanac pomera po vodilici sa 72 km/sat.

5.1

KUPOVINA MOTORNE TESTERE

Sada na tritu postoje razne marke motornih testera. Kao i u sluaju automobila, razliiti
modeli motornih testera imaju razne karakteristike, koje svaki operater moe proceniti sa
svoga stanovita, s obzirom na cenu i nedostatke; kvalitet jednoga istog modela moe se
tokom iste godine poboljati ili pogorati. Moe se, na primer, dogoditi da izvesna motorna
testera vlada tritem izvesno vreme, zatim da bude manje traena, da bi nakon godina
ponovo zadobila prvenstvo. Nemogue je, dakle, rei koji je model bolji ili gori. Za svaki
sluaj navodi se ovde nekoliko saveta koji su svagda vaei.
Ako je mogue, kupite motornu testeru od nekog blieg posrednika, koji raspolae dobrim
servisom za popravke; tako se u sluaju kvara tedi i vreme i novac.
Uz motornu testeru se isporuuju:

knjiga sa uputstvima o korienju, spisak rezervnih delova;

univerzalni kljuevi za sveice, navrtke (matice) za vodilicu.
Drugi potrebni dopunski delovi jesu:

kljuevi i odvrtai (rafcigeri) za sve spolja vidljive navrtke (matice) i vijkove
(zavrtnje);

naprava za podmazivanje;

poklopac vodilice.

39

5.2

GLAVNI SASTAVNI DELOVI MOTORNE TESTERE

Glavni sastavni delovi motorne testere (pratiti opis)

1. lananik (toak prenosa);
2. vodilica;
3. lanac;
4. isputna cev (auspuh);
5. ruica ueta za startovanje;
6. konica ruice za gas;
7. ruica za gas;
8. rezervoar za gorivo;
9. karter ventilatora s napravom za startovanje;
10. traka (na haubi i kuitu) za odredijanje pravca obaranja;
11. razervoar ulja za lanac;
12. zadnji rukohvat;
13. vijak (zavrtanj) za podeavanje karburatora;
14. cilindar;
15. prednji rukohvat;
16. prednji titnik ruke, s konicom lanca;
17. ipka za blokiranje lanca;
18. vijak (zavrtanj) za zatezanje lanca;
19. poklopac za pokrivanje lananika;
20. antivibratorno leite;
21. zadnji titnik ruke.

40

1. i 2. Lananik i Vodilica
Lananik (toak prenosa) ima sledee prednosti:

smanjuje trenje, te dakle i habanje lanca i vodilice;

smanjuje buku lanca;

obezbedjuje bolji prenos sile, odnosno bolje korienje snage motora;

doputa bolje zatezanje lanca.

Vodilica s fiksnim lananikom

Vodilica sa zamenljivim lananikom

3. Lanac
Lanac je organ za seenje, a sastoji se od
zubaca (karika) raznih oblika i funkcija;
razlikuju se: rezni zupci, pogonske i
vezne karike. Sada se nalaze razni tipovi
lanaca, ali sa standardnim korakom (to
jest podelom).
4. Isputna cev (auspuh)

Auspuh umanjuje buku i zajedno sa antifonskim

lemom predupredjuje povrede uha. tetni isputni
gasovi su poglavito nesagoreni ugljovodonici i
ugljenmonoksid.

41

6., 7. i 21. Sigurnosno ubrzanje motora (akceleracija, gas) s dvostrukom

komandom i Prekida
Da bi se poveala bezbednosnost, motorne testere imaju
konicu ruice za gas (ubrza, akcelerator), ne doputajui
ruici da se sluajno pokrene. Da bi gas (ubrzanje)
funkcionisao, ruka treba da istovremeno stegne zadnji
rukohvat, konicu ruice za gas (6) i ruicu za gas (7).
Gasom (ubrzaem) podeava se turaa motora, pa dakle
i brzina lanca; sistem ne moe funkcionisati ako se ne
deluje istovremeno na konicu ruice za gas i ruicu za
gas.
Prekida (21) prekida elektrino kolo za paljenje, i motor
se gasi.

22. i 23. Blokiranje ubrzanja (akceleracije, gasa) i Starter

Komandni uredjaj (22) doputa blokiranje gasa u polureimu u momentu startovanja motora. Kod vie modela
ovu funkciju preuzima starter. Kada se deluje na gas
(ubrzanje), uredjaj se automatski deblokira.
Starter (23) zatvara dotok vazduha i slui za hladni
start.

8.

Rezervoar za gorivo i poklopac

Srazmera meavine koju treba koristiti
uglavnom

je

propisana

procentima

(postotcima), na primer 2,5%, a ne odnosom

sastojaka, na primer 1:40; srazmera zavisi
od tehnikih karakteristika motorne testere
i od kvaliteta ulja. U kanistar sipati najpre
motorno ulje, zatim benzin, a pre sipanja u
rezervoar dobro izmeati.

42

Poklopac rezervoara;

29

cev za dotok goriva.

5. i 9. Uredjaj za startovanje (pokretanje, paljenje)

Za paljenje motora povue se

kratko i snano za ruicu ueta,
koja se pod dejstvom opruge
ponovo automatski namotava
na svoj bubanj.
5 Ruica;
9 karter ventilatora;
24 ue za paljenje motora;
25 bubanj;
26 opruga
za
ponovno
namotavanje
ueta
na
bubanj.

15., 12. i 20.

Prednji rukohvat, Zadnji rukohvat, Antivibracijski uredjaj

Motorne testere imaju antivibracijske

ruice, odnosno nisu kruto privrene
za motorni blok, nego su izolovane
odbojnicima izradjenim od gume ili od
elinih opruga, koji umanjuju tetne
posledice vibracija.
12 Zadnji rukohvat, tipa pitolja;
15 prednji rukohvat, tipa ueta;
20 antivibrator.

Antivibratori (od gume ili od elinih opruga).

43

26.

Konica lanca
Konica lanca je sigurnosni uredjaj
za izbegavanje nesrenih sluajeva
prouzrokovanih
povratnim
udarcem
testere. Uredjaj se aktivira na dva naina:
automatski,
pritiskanjem
prednjeg
titnika u sluaju naglog pokretanja
motorne testere po vertikali (inercijalni
princip) ili dodirom izmeu leve ruke i
prednjeg titnika.
16 titnik sa konicom lanca;
27 opruga na istezanje;
28 trakasta konica.

18.

Vijak (zavrtanj) za zatezanje lanca

Pravilno zatezanje lanca vano je da bi se

habanje lanca i vodilice svelo na minimum,
ali i iz bezbednosnih razloga.

19.

Karter (kuite) kvaila (spojnice)

Ovo kuite fiksira vodilicu, pokriva
lananik i kvailo, titi operatera od
nesrenih sluajeva, a tokom odsecanja
granja slui kao povrina koja klizi du
oborenoga debla.

44

30.

Kvailo (spojnica)
Motorne testere su opremljene
centrifugalnim
kvailom.
Kada
akcelerator poveava turau motora,
centrifugalna sila gura ploe prema
spoljanosti i prema ivici kuita,
koje poinje da se obre. To obrtanje
prouzrokuje obrtanje lananika, a
on, dalje, vue lanac.
17 ipka za blokiranje lanca;
18 vijak (zavrtanj) za zatezanje
lanca;
30 kuite (bubanj) kvaila;
31 opruga kvaila;
32 ploe kvaila.

39.

Vijak (zavrtanj) za doziranje ulja

Potrebna
koliina
ulja
s
vremena na vreme zavisi od
duine vodilice, od tipa ulja, od
vrste drveta koje se see i od
godinjeg doba. Za podeavanje
dotoka ulja posebnim vijkom
videti knjigu motorne testere sa
odgovarajuim uputstvima.
33 kuglini leaj;
35 vratilo sa ruicom (sa
zonama za podmazivanje
kuglinog leaja);
36 pumpa za ulje;
37 leb
(izdubljenje)
za
ulje;
18 vijak
(zavrtanj)
za
zatezanje lanca;
17 ipka za blokiranje lanca;
38 vijak
(zavrtanj)
za
fiksiranje ipke vodjice;
39 vijak
(zavrtanj)
za
podeavanje
doziranja
ulja.

45

40.

Karburator
Na karburatoru postoje dva
vijka (zavrtnja) za podeavanje,
oznaena uglavnom slovima H
(od engleskog High) odnosno
L (od engleskog Low), kojima
se kontrolie odgovarajui rad
motora.
H vijak (zavrtanj) maksimuma:
podeava dotok goriva s motorom
u punom reimu.
L vijak (zavrtanj) minimuma;
podeava dotok goriva s motorom
na minimum.
T vijak za podeavanje usisivanja
vazduha.
40
41

42.

Karburator
(membrane
karburatora);
leptir-vijak startera (ventil
za
zatvaranje
dotoka
vazduha).

Sveica

Uloga sveice jeste da izmedju centralnog elektroda i elektroda mase proizvede iskru kojom
se pali meavina goriva. Da bi motor radio potpuno dobro, vano je da sveica ima termiki
stepen i duinu vijanog navoja (zavojice) propisanog za svaki tip motorne testere.

46

43.

Filtar za vazduh
Filtar za vazduh, postavljen ispred
karburatora,
zadrava
prainu
i
neistou koja se usisiva s vazduhom za
sagorevanje, spreavajui prekomerno
habanje motora. Da bi sagoreo litar goriva,
potrebno je oko 30-40 m3 vazduha.
Zaprljani filtri menjaju odnos benzin/
vazduh, smanjuju stepen korisnog
dejstva motora, spreavaju startovanje,
poveavaju utroak goriva i proizvode
adj.
Zbog
toga
su
izradjeni
sistemi
preliminarnog preiavanja vazduha
(predfiltri), kako bi se smanjila koliina
neistoe koju treba da zadri filtar. Na
primer, na nekim markama motornih
testera vazduh koji treba usisati preuzima
se iz otvora u blizini ventilatora za
hladjenje. Obrtanje ventilatora proizvodi
centrifugalnu silu koja odbacuje pesak i
trinu; tako preieni vazduh prelazi u
cev za usisivanje i zatim stie u filtar.
21
22
23
42
43

Prekida;
bloka gasa (akceleracije);
starter (ventil za vazduh);
sveica;
filtar za vazduh.

47

5.3
5.3.1.

KORIENJE I ODRAVANJE MOTORNE TESTERE

Startovanje motora

Pri upotrebi motorne testere proverava se da ne bude nikoga na prostoru prenika 2 m.

Hladni start
1.

Odabere se bezbedno mesto;

2.

postavi

se

prekida

na

kontaktnu

poziciju (Ein-On-Start);
3.

starterom se zatvori ventil za vazduh;

4.

blokira se gas (akceleracija) u polureimu;

5.

levom

rukom

uhvati

se

prednji

rukohvat;
6.

medju noge se dobro stegne zadnji

rukohvat (tipa pitolja);

7.

obre se motorna testera udesno, da

bi se ue za putanje u pogon moglo
povui u pravoj liniji;

8.

povue se ue desnom rukom, kratkim

ali odlunim pokretom; da bi se izbeglo
oteenje ueta, nee se pustiti da se
naglo vrati, nego e se polako ruica
pod pravim uglom putati natrag, da bi
se ue ispravno namotalo;

9.

pri prvim obrtajima motora otvori se

ventil za vazduh (starter);

10. povue se ue jo jednom snano, sve

dok motor ne dobije normalnu turau.

Topli start
1.

Odabere se bezbedno mesto;

2.

postavi

se

prekida

na

kontaktnu

poziciju (Ein-On-Start);
3.

kao i pri hladnom startu, stegne se

motorna testera medju noge;

4.

48

povue se ue desnom rukom.

5.3.2.

Odravanje

to je maina ili uredjaj kompleksniji, tim vie o njemu treba brinuti i odravati ga u dobrom
stanju. esto se dogadja da se zateknu zaputene motorne testere, ije je odravanje
svedeno na punjenje rezervoara; imajui u vidu svu prljavtinu, prainu, sneg i vlagu
kojima su izloene, udo je da jo funkcioniu.
S obzirom na kratkou vremena koju iziskuje normalno odravanje, zaputenost nije
posledica nedostatka vremena, nego lenosti i neznanja.
Na narednim stranicama e se nai saveti za odravanje motorne testere, da bi uvek bila
pripremna za upotrebu. Pravilno korienje i odgovarajue odravanje odluujue deluju na
stepen korisnog dejstva, na uestanost kvarova i na trajnost svake maine.
Nikada ne zaboravljajte: Dobro odravana testera - to je ve do pola odseeno drvo!

5.3.3.

Zatezanje lanca

Oteenja koja nastaju na lananiku i na vodilici bivaju najvie zbog nedovoljno zategnutog
lanca.
Napon u lancu treba redovno proveravati, pri emu motor treba da bude ugaen.
Miui lanac rukom, guramo ga u smislu hoda (prema vrhu vodilice).
Kako se postupa:
1.
2.
3.

4.

Oslabe se navrtke (matice) vodilice;

podesi se zatezanje (napon) pomou vijka (zavrtnja) za zatezanje lanca;
lanac je dobro zategnut kada ne visi ispod vodilice ali se moe povlaiti s dva prsta.
Da bi se izbegli nesreni sluajevi, uvek se povlai u smislu normalnoga radnog
hoda;
pomie se lanac u lebu vodilice, proveravajui da li odgovara lananiku i vodilici.
Podigne se prednji deo vodilice i stegnu navrtke.

49

5.3.4.

Dnevno odravanje

(nakon svaka 4 sata efektivnoga rada motorne testere)

Sasvim je svejedno da li se odravanje obavlja tokom dana ili pod vee; glavno je da se
obavlja redovno. Na kraju poslova oko odravanja ne propustite da napunite rezervoare.
Potrebni materijali

Ulje za lanac;

meavina goriva;

univerzalni klju;

strugaljka za leb na vodilici.

Operacije koje treba obaviti

Filtar za vazduh: filtar se istresa, ako je potrebno ispere se benzinom; eventualno se
oiste i predfiltri;

vodilica: oisti se lama, karter lananika i blok motora;

otvor za dotok ulja: uklanja se prljavtina sa povrine, oisti se leb;

rezervoari: najpre se napuni rezervoar ulja za lanac, zatim rezervoar meavine
goriva.
Gorivo korieno pri ienju izbacie se na odgovarajui nain.

50

5.3.5.

Sedmino odravanje

Nakon 5-6 dana rada potrebno je potpunije odravanje.

Potrebni materijali

etka;

ravna turpija;

bazeni za pranje;

naprava za podmazivanje.
Na dnevno odravanje treba dodati jo i sledee operacije:

ienje
Benzinom, etkom i krpom uklanja se prljavtina. Otvori za vazduh i grebeni za
hladjenje cilindra iste se od lia, smole i trine.

Odravanje vodilice
Turpijom se uklanjaju otri avovi na povrinama po kojima klizi lanac. Da se vodilica
ne bi otanjila, treba turpiju dobro pritisnuti po irokoj strani vodilice.

Lananik za prenos
Pomou naprave za podmazivanje unosi se pomalo maziva u svaki otvor, nakon to
je prethodno oien.

Vijci
Stegnu se svi vijci vidljivi spolja (osobito ako je u pitanju nova motorna testera).

Kuglini leaj kvaila

Podmazuje se uglavnom kroz vratilo.

Gorivo korieno pri ienju izbacie se na odgovarajui nain.

51

5.4

LANAC MOTORNE TESTERE: SKLOP I FUNKCIONISANJE

Lanac motorne testere

ima 6 tipova komponenti:
1. pogonska karika;
2. desni rezni zubac, s
dubinskim graninikom;
3. vezna
karika
s
nitnama;
4. levi rezni zubac, s
dubinskim graninikom;
5. vezna
karika
bez
nitni;
6. sigurnosna pogonska
karika za vodjenje.

Rezni zubac

Aktivna komponenta sastoji se od reznog zupca

s otrim seivom (od elika legiranog sa Cr) i
dubinskog graninika, koji odredjuje dubinu do
koje zubac see. Nagib zupca unazad olakava
izbacivanje trine.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

52

Glava zupca sa ledjnom ivicom;

seivo;
bona ploica;
osnova zupca grudi;
peta zupca;
otvor za nitnu;
noga zupca;
dubinski graninik;
dubina zaseka.

Nastojei da stalno poboljavaju efikasnost seenja, proizvodjai su izradili razne tipove

reznih zubaca.
Najrasprostranjeniji oblici aktivnih zubaca jesu uglasti i izdubljeni.

pljosnat, tipa rende (zaobljeni profil izmedju ploice i glave zupca)

uglast, tipa dleta (prav profil izmedju ploice i glave zupca)

Ispituje se tip lanca svake motorne testere i paljivo prate uputstva za otrenje
koja je propisao proizvodja. Da bi rezni zubac dobro funkcionisao, tokom
odravanja treba ispotovati uglove za otrenje.

53

Uglasti zubac: grudni ugao

Idealni grudni ugao je 85 u odnosu na

vodoravnu (horizontalnu) osnovu.

Ako je ugao tup, zubac je kao pohaban

i veoma malo see, obavezujui da se
testera snanije pritiska na drvo. Snano
optereeni lanac moe da se istroi s
jedne strane i da se prekine.

Vrlo otri zubac suvie prodire u drvo,

prouzrokujui trzaje ili blokiranje lanca;
seivo se pohaba pre vremena i lanac se
oteti.

54

Uglasti zubac: ugao otrenja

Idealni ugao je 30.

Uglovi razliiti od 30 uopte ne poboljavaju
sposobnost testerisanja, nego naprotiv
pospeuju habanje lanca.

Uglovi ispod 30 donekle

sposobnost testerisanja.

smanjuju

Pri uglovima iznad 30 rezni zubac tei

ka spoljnoj strani i proiruje rez, previe
optereujui lanac i vodilicu.

55

Uglasti zubac: ugao glave

Idealni ugao je 60 u odnosu na vodoravnu

(horizontalnu) osnovu.

Uglovi vee vrednosti smanjuju sposobnost

testerisanja, obavezujui da se testera snanije
pritiska na drvo ili da se pohaba dubinski
graninik.

Manji uglovi istanjuju i slabe seivo, te se ono brzo

pohaba.

Pravilni ugao se postie korienjem okrugle turpije prenika koji je proizvodja propisao.

Korak (u colima)

56

Marke
motornih Prenik turpije u Prenik turpije u
testera
colima
mm

.325

Sve

3/16

4,8

3/8

Stihl

13/64

5,2

3/8

Husqvarna i druge

13/64 ili 7/32

5,2 ili 5,5

Dubinski graninici
Da bi lanac funkcisao pravilno i sa optimalnom sposobnou seenja, vano je ne samo
ispotovati propisane uglove otrenja, nego i skratiti dubinski graninik.

Dubinski graninik na pravilnoj visini: seivo prodire

u drvo bez potrebe da se pritiska; kretanje lanca
tokom seenja je pravilno, ravnomerno.

Dubinski graninik je suvie nizak: seivo prodire

previe, u hodu lanca prisutni su trzaji i vibracije,
lanac moe da se zablokira i da se otkine.

Dubinski graninik je suvie visok: seivo prodire

premalo, sposobnost seenja koju poseduje lanac
nije potpuno iskoriena, povrine klizanja izmedju
lanca i vodilice prerano e se pohabati.

Idealna visina za dubinski graninik

Oblik zuba, nagnut unazad, ini da se posle svakog otrenja
seivo lako skrati, te se tako smanji denivelacija (a) dubinskog
graninika; zbog toga se i graninik s vremena na vreme krati
ravnom turpijom. Proizvodjai uglavnom saoptavaju uputstva
za to, i operacija moe biti olakana korienjem prikladnih
turpija.
Da bi se izbegle vibracije koje lanac proizvodi, potrebno je
zaobliti i zubac koji prethodi dubinskom graniniku.

Vrednost kote (a) zavisi od sledeih triju inilaca (maksimalne vrednosti):

Tip motorne testere

(a) za tvrdo ili smrznuto

drvo (mm)

(a) za meko ili

nesmrznuto drvo (mm)

snaan

0,75

1,00

srednji

0,65

0,90

lak

0,50

0,75

57

5.5

ODRAVANJE LANCA

Razlikuju se dve razliite operacije:

prosto otrenje;

potpuno otrenje.

5.5.1.

Prosto otrenje

Ako lanac pone slabije da see, operater mora biti spreman da ga naotri u svakom
momentu i bez posebnog alata; u normalnim uslovima habanja dovoljno je nekoliko prelaska
turpijom. Preporuljivo je da bude otren pomalo ali esto. Pohabani lanac oteava rad,
sam se oteuje i kvari motor.
U umi je dovoljan oslonac koji da dopusti vrsto fiksiranje vodilice, dobro kontrolisanje
raznih uglova i rad u udobnom poloaju. Sa nekoliko zaseka moe se za to jednostavno i
praktino fazonirati kao oslonac kakav trupac ili panj.
Potrebni materijali:

trupac-oslonac;

okrugla turpija prenika odgovarajueg prema tipu lanca;

ablon (kalup) za proveru uglova;

univerzalni klju ili drveni klin za fiksiranje vodilice u ancu izrezanom u trupcu.
Postupak
1. Proveri se zatezanje lanca;
2. zafiksira se dobro motorna testera u
pripremljenom trupcu;
3. proceni se stanje lanca;
4. da ne bi dolo do ranjavanja prstiju, lanac
e se pokretati povlaenjem unapred (ka
vrhu vodilice), koristei zatitne rukavice;
5. odabere
se
turpija
odgovarajueg
prenika;
6. radni poloaj: stabilan, s desnom ili levom
nogom u liniji s turpijom (prema tome da li
se operater nalazi desno ili levo). Koliko je
mogue, s turpijom se poravna itava ruka
do ramena;
7. operacija poinje od najkraeg ili od najvie
oteenog zupca;
8. obelei se prvi zubac za otrenje, potujui
ugao otrenja i brojei prelaske turpijom;
9. proveri se grudni ugao sa suprotne
strane;
10. ponavlja se operacija za celi prvi niz
zubaca, provlaei na svakom isti broj
prelaska turpijom;
11. isto tako se postupi i za drugi niz zubaca.
58

5.5.2.

Potpuno otrenje

Potpuno otrenje se obino obavlja posle vie prostih otrenja ili kada na reznim zupcima
nastupe ozbiljna oteenja. Potpuno otrenje izvodi se na kakvom debelom trupcu ili na
radnom stolu, na suvom i svetlom mestu zaklonjenom od hladnoe i vetra.
Cilj potpunog otrenja jeste da povrati:

jednaku duinu reznih zubaca;

pravilnost uglova otrenja;

prikladnost dubinskih graninika.

Potrebni materijali:

radni sto ili debeli trupac;

stege (mengele) za otrenje, sa uglomerom;

okrugla turpija prenika odgovarajueg prema
lancu;

kalibar za otrenje ili ploica-ablon za dubinski
graninik;

ablon za uglove;

lenjir ili kalibar za merenje duine zubaca;

ravna turpija;

eki.

Postupak
1. Preseca se komad drveta (radi odstranjenja ulja s lanca);
2. proveri se zatezanje lanca;
3. da ne bi dolo do ranjavanja prstiju, lanac stalno pokretati povlaenjem unapred
(prema vrhu vodilice);
4. identifikuje se najkrai ili najvie oteeni zubac;
5. zafiksira se stega (mengele) na radnom stolu ili na pripremljenom trupcu;
6. zafiksira se motorna testera u stegi;
7. proveri se ugao otrenja i grudni ugao;
8. odabere se turpija prikladnog prenika;
9. radni poloaj: kao i pri prostom otrenju;
10. orijentie se turpija prema uglomeru sa stege;
11. naotri se prvi (to jest najkrai) zubac i proveri grudni ugao sa suprotne strane;
12. pripremi se lenjir za merenje duine zubaca; eventualno se koristi kalibar;
13. tako se naotri cela jedna strana lanca, proveravajui duinu svakog zupca;
14. kalibrom za otrenje proveri se visina dubinskih graninika, i oni se poprave ravnom
turpijom;
15. izvadi se motorna testera iz stege;
16. provere se i turpijom poprave dubinski graninici sa suprotne strane;
17. naotri se i druga strana, tako da svi zupci lanca budu iste duine;
18. provere se i turpijaju dubinski graninici druge strane.

59

5.6

KUPOVINA LANCA

Ko kupuje motornu testeru treba da zna nekoliko podataka:

Tip lanca:

oblik reznih zubaca;

eventualne sigurnosne karike.

Duinu:

broj pogonskih karika.

Korak

(podelak):
3/8;
.325;
14.

Debljinu pogonskih karika:

3/8 .063 = 1,60 mm
.058 = 1,47 mm
.325 .063 = 1,60 mm
.058 = 1,47 mm

Odredjivanje koraka (podeoka) lanca

Korak je razmak izmedju dve nitne kao na slici, podeljen na dva.
Izraava se u colima (1 col = 25,40 mm).
19,04 mm : 2 = 9,52 mm = korak 3/8
16,50 mm : 2 = 8,25 mm = korak .325
12,70 mm : 2 = 6,35 mm = korak 1/4
Praktino pravilo:
Korak iznad 9 mm = korak 3/8
Korak iznad 8 mm = korak .325
Korak iznad 6 mm = korak 1/4

60

POZNAVANJE
I
ODRAVANJE
A L A T A

Da bi se izbegli skupi prekidi rada, vano je imati alat u dobrom stanju.

Dobrim odravanjem:

smanjuju se rizici od nesrenih sluajeva;

radi se s vie zadovoljstva;

poboljava se kvalitet rada;

alat due traje.
Reci mi kakvim alatom radi, rei u ti ko si eto malo izmenjene poslovice koja
nesumnjivo ostaje vaea. Prikazan je detaljno lanac motorne testere i njegovo odravanje;
bila bi greka da se zanemari ostali alat. Od celokupnoga broja nesrenih sluajeva 17%
je prouzrokovano upravo runim alatom. Zbog toga otre delove alata treba pokriti i na
mestima za skladitenje i pri prenosu.
Opti saveti za odravanje:

neka vam alat bude ist;

perite metalne delove meavinom ulja i benzina;

ostavite da se predmeti od koe i sintetike osue na temperaturama ispod 40C,
zatim ih etkajte;

s vremena na vreme, ako je potrebno, namaite kone predmete odgovarajuom
mau;

celokupnu opremu uvajte samo na suvim i zaklonjenim mestima.

6.1

RADNI POJAS (OPASA)

U pitanju je lina oprema umarskog radnika koji obara drvee, koja sadri opasa od koe
ili sintetike, sa udobnim nosaima za:
klin za obaranje;
univerzalni klju;
okruglu turpiju;
kosir;
trakasti metar.
Delovi pojasa:
pojas kao takav;
vealica za alat;
nosa za trakasti metar;
dep za klin;
nosa za kosir.
61

6.1.1.

Odravanje

Vlani pojas se okai radi suenja (panja: na temperaturama iznad 40C koa se
oteuje);
isti se etkom;
proverava se pravilno rasporedjivanje nosaa;
zamenjuju se nitne koje su se istrgle.

Probada se pojas, ako je potrebno, ali samo specifinim probojcem.

6.2

KOSIR

Vie ili manje rasprostranjeni kosir, prema zonama, tei oko 600 g. Kosir ima razliite
primene; korien za ienje osnove stabla ili za seenje tankog granja, on je neka
vrsta produene ruke umarskog radnika. Iz bezbednosnih razloga njegovo otrenje i
odravanje razlikuje se prema operacijama koje e se njime obavljati.

Delovi kosira:
1. vrh;
2. seivo (krivo, savijeno);
3. ruica;
4. titnik (zatita ruke).

6.2.1.

Odravanje
Idealni ugao izmedju vrha i ose lamele/
ruice jeste 90.
Da bi se izbeglo ranjavanje, lamela se nee
otriti u blizini ruice.

Ugao manji od 90: vrh mnogo zagriza,

dobro prodire u drvo ali se tee izvlai.
Odgovarajuim otrenjem nedostatak se
moe ispraviti.

Ugao vei od 90: vrh malo zagriza, lako

izlazi iz drveta i prouzrokuje nesrene
sluajeve. I ovaj se nedostatak moe
ispraviti.

62

Pri radovima za seenje i izvlaenje-pribliavanje

koristiti kosire sa kljunastim vrhom.

Pri radovima za ienje, zbog rizika od

ranjavanja, koristiti kosire sa zaobljenim
vrhom.

6.2.2.

Otrenje

Kosir se pri otrenju dri vrsto meu kolenima ili u stegi ili na drugi nain;
da se operater ne bi ni sluajno posekao kada kosir sklizne, nee se otriti u blizini
ruice;
uvek e se turpijati udaljavanjem od seiva;
seivo e se obraditi u konveksnom obliku, to je optimalno za rad;
dobro se naotri povijeni deo;
oiste se otri avovi brusom;
proveri se da li je ruica dobro uglavljena.

Profil seiva

Kosir lako izlazi iz drveta.

Kosir suvie iljast, opasan je i ostaje blokiran u drvetu.

63

6.3

SEKIRA

Nekada su umarski radnici koristili dve vrste sekira za obaranje i za potkresivanje

granja. U modernom, veim delom mehanizovanom, umarstvu dovoljna je jedna jedina,
univerzalna sekira, teine 1.250-1.800 g.
Delovi sekire:

6.3.1.

Odravanje

Sekira e se otriti samo ravnom turpijom, tocilom ili trakastom brusilicom. Kotur-brusilica
pregreva osnovu sekire. Tokom otrenja treba nositi zatitne rukavice.
Otrenje ravnom turpijom
Naini fiksiranja:

na kolenima (sekira pritisnuta kolenom i

tapom)

sedei (sekira pritisnuta izmedju butova)

64

Pomou stege (mengele):

Nain rada:

uhvati se turpija desnom ili levom rukom;

ruka koja ne dri turpiju stavi se na uicu sekire;

povlai se turpija preko seiva; tako se dobija dug opiljak i turpija se potpuno
koristi;

da bi profil seiva bio konveksan, nakon svakog prelaska podigne se malo turpija, ali
ruka sa uice ostane u prvobitnom poloaju;

runim brusom oisti se seivo od piljevine i otrih avova.

Profil seiva

Optimalna efikasnost pri seenju.

Sekira se zaglavljuje u drvetu, seivo se brzo tupi i oteuje.

Sekira ne prodire u drvo i odskae, uz rizik da prouzrokuje nesrene

sluajeve.

65

Uklanjane dralja
Da bi se izvuklo staro dralje, obino je dovoljno da sekira bude ostavljena 2-3 dana na
kakvoj pei (ali ne u dodiru s plamenom, koji bi mogao da bude nepovoljan po metal).
Ako ne bude vremena za suenje, postupiti ovako:

1. odsee se dralje na oko 8 cm od

uice sekire;

2. runom testerom zasee se

preostalo drvo uokolo na dubini
od oko 1/2 cm;

3. kosirom se rascepka zaseeni deo,

tako da ostane samo centralni
badrljak;

4. na stabilnom osloncu uklanja

se preostali badrljak udarcem
ekia.

Zamena dralja
Pri unoenju novog dralja treba paziti na njegovo pravilno pozicioniranje.
Postoje dve upute:

vie zarezani kraj seiva treba da bude prema drki;

obino na sekiri postoji i beleg, uvek na desnoj strani.

66

1.

Pri izboru dralja treba imati na umu pravac vlakana

drveta;

2.

pomou krupnozube turpije za drvo prilagodi se

dralje na oblik uice sekire;

3.

uneto dralje treba da izadje kroz uicu sekire oko

1 cm;

4.

uneto dralje ne bi trebalo da ostavi praznine u

uici.

Ali ako iznad ili ispod ostane vie praznog prostora, pre
no to e se zatui dopunski drveni klin, zaseca se dralje
frontalno, runom testerom, po dijagonali.

Proveri se da li su dralje i seivo poravnani (u istoj liniji).

Ako nisu, doradi se dralje pomou krupnozube turpije za drvo.

67

Provera poloaja dralja:

pozicionira se sekira tako, da se dve granine take nadju na ivici radnog stola;

izmeri se razmak A;

razmak B treba da bude jednak ili malo vei od razmaka A.

Fiksiranje zaglavaka
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Da bi se poboljao efekat klina, skrauje

se vrh zaglavka za oko 1 cm;
odsee se zaglavak odgovarajue
irine;
unese se zaklavak;
rascepi se zaglavak natroje pomou
kosira;
ukucaju se tri tako dobijena zaglavka
alternativnim udaranjem;
spoljni krajevi zaglavaka odsecaju se
na 3-5 mm od kraja dralja;
ukucaju se zaglavci potpuno;
korienjem jo jednog ekia ukucaju
se zaglavci unutra oko 5 mm.

Da bi metalni deo sekira bio dobro fiksiran,

posle udaranja zaglavaka dralje treba da se
rascveta prema spoljanosti.

Popravljanje oslabljenog dralja

68

Uhvati se dralje i okrene sa seivom nadole;

udara se ekstremitet dralja ekiem ili drugom sekirom;
ukucaju se bolje zaglavci;
ako je potrebno, odseca se deo koji je suvie izaao iz uice, unesu
se i dobro ukucaju drugi zaglavci.

6.4

KLIN SA ALUMINIJUMSKOM KORICOM (FUTROLOM)

Za naginjanje drvea koje treba oboriti sada se koristi klin sa aluminijumskom ili plastinom
futrolom; teina mu je oko 1200 g.

Delovi klina:
1. metalni (aluminijski
ili elini) prsten;
2. drveni klin (insert,
uloak);
3. aluminijska futrola.

6.4.1.

Zamena drvenoga klina (inserta, uloka)

1. Izvue se stari drveni uloak

(insert):

dri se kraj drveta i, zaokreui

ga alternativno, udara se
aluminijska futrola o kakvu
drvenu ivicu;

ako takvim postupkom drveni

uloak (insert) ne bude izaao,
sui se zaglavak na pei (ali ne
na otvorenom plamenu, jer to
moe koditi metalu).

2.

Odseca se sekirom ili kosirom

cvet neotkinutih ivera, nastao
uokolo metalnog prstena:

da se ne bi otetila sekira a ni
metalni prsten, centralni deo
seiva postavi se na ekstremitet
zaglavka i udara se o tvrd
oslonac;

69

6.4.2.

70

iupa se metalni prsten, novi drveni

uloak (insert) rascepi se na svom
tanjem kraju.

3.

Navue se prsten na drvo novog

uloka:

da prsten ne bi spadao, ivice drvenoga

uloka
se
proire
udaranjem
nenaotrenom ivicom kosira.

4.

Uvue se drveni uloak:

drvo ne treba da dodirne dno futrole.

Ako li ga dodirne, zaglavak e pri
svakom udarcu odskakati unazad,
nee biti efikasan a moglo bi se
dogoditi i da drveni uloak iskoi iz
futrole.

Odravanje

Ukloni se iverje i pokidana vlakna;

ako drveni uloak

futrole, skrauje se;

da bi se izbeglo ranjavanje, uklanjaju

se otre ivice ili otri avovi ravnom
turpijom.

dodiruje

dno