Tehniki fakultet aak

Seminarski rad iz multimedijalnih sistema

Tema: Blender 3D

Darko Petrovi 796/2008

Miroslav Radulovi 604/2008

Asistent: Maja Boovi

Profesor: Dr Nenad Stefanovi

Sadraj

1.Uvod....................................................................................................................................3
2.Karakteristike i mogunosti programa................................................................................4
3.Sistemski zahtevi (System requirements)..........................................................................5
4.Instalacija programa Blender 3D........................................................................................6
4.1.Instalacija Blender-a na Windows operativne sisteme................................................6
4.2.Instalacija Blender-a na Linux operativne sisteme......................................................7
4.2.Instalacija Blender-a na MacOSX operativne sisteme.................................................7
5.Korisniki interfejs Blender-a..............................................................................................8
5.1.Podeavanje ekrana (screen) i scena........................................................................10
5.2.Organizacija radnog okruenja pomou slojeva........................................................11
6.Zakljuak...........................................................................................................................12
7.Literatura...........................................................................................................................13

1. Uvod[1]
Blender 3D je softver za kreiranje i manipulaciju 3D grafike. Koristi se za 3D modelovanje,
kreiranje raznih simulacija, animacija, vizuelnih efekata pa ak i animiranih filmova i 3D
igrica.
Blender spada u grupu takozvanih open source programa, ili u prevodu
softver otvorenog koda i kao takav je besplatan za upotrebu. Podrava
rad na vie operativnih sistema, meu kojima su GNU/Linux, Mac OS,
Microsoft Windows, pa ak i na BSD sistemima
Prva verzija Blender-a je nastala 1989. godine a razvila ga je softverska kua Not a
Number Technologies (NAN). Autor softvera je danski programer Ton Rozendal koji je
istovremeno bio i vlasnik NAN-a. Ime je dobio po jednoj pesmi vajcarske muzike grupe
Baby. Blender je prvobitno bio shareware softver, a pred nadolazeim bankrotom 2002.
godine, Rozendal ga je prodao za 100.000 evra. Od tada se razvija pod nadzorom Blender
Fondacije, a tek od 2005. je potpuno besplatan za korienje.
Program je licenciran sa GNU General Public License (the GPL) licencom a to znai:

korisnik ima prava da koristi program u bilo koje svrhe,

korisnik ima prava da modifikuje program i ima pristup izvornom kodu,
korisnik ima prava da kopira i distribuira program,
korisnik ima prava da izda svoju sopstvenu verziju programa.

Ali, korisnik mora da potuje odreena pravila, a to su:

korisnik mora naznaiti da je program pod GPL licencom,

korisnik mora ukljuiti izvorni kod u instalacioni program,
korisnik ne moe prisvojiti modifikovani program kao autorsko delo.

Svaka verzija programa preuzeta je vie od 200.000 puta a korisnici softvera su studenti
koji ele da otkriju svet animacije i raunarske grafike, 2D i 3D profesionalci koji kreiraju
2D/3D crtee i postere, animacije, kratke animirane filmove, ali i 3D projektni timovi koji
kreiraju dugometrane animirane filmove, 3D video igrice i slino.

2. Karakteristike i mogunosti programa

Blender 3D se odlikuje veoma malom veliinom instalacije i mogunou pravilnog rada na
gotovo svim popularnijim operativnim sistemima. Iako se esto distribuira bez pratee
dokumentacije i gotovih ablona, Blender poseduje sve karakteristike vrhunskog softvera
za 3D modelovanje. Neke od osnovnih karakteristika su:

Podrka za razne geometrijske primitive, ukljuujui i mrene poligone, Bezijerove

linije, povrinsko modeliranje, metaballs i sl.

Prilagodljivo unutranje grafiko prevoenje (rendering) i integraciju sa YafaRay1

tehnologijom;
Alatke za Keyframe animacije2 koji ukljuuju i nelinearne animacije, krairanje krivulja
na bazi deformacija, inverznu kinematiku, mreastu detekciju sudara itd;
Alatke za kreiranje mnogih vizuelnih efekata;

Python3 skripte za kreiranje alata i prototipova, logike video igara, uvoz/izvoz

modela iz drugih formata, automatizovanje zadataka itd.
Alatke za osnovno nelinearno audio/video ureivanje;
Veliki izbor efekata senki (shading effects);
Kreiranje igara u realnom vremenu (slika 2.1)

Slika 2.1. Kreiranje 3D video igara

YafaRay tehnologija koristi tehniku generisanja slike pratei putanju svetlosti kroz piksele.

Keyframe animacija je animacija kod koje je svaka tranzicija odreena startnom i krajnom takom. Sve
izmeu tih taaka naziva se frejm (frame). Skup svih frejmova daje animaciju.
3

Python je programski jezik vieg nivoa. Najiru upotrebu ima na Web serverima (uglavnom Linux
okruenje)

3. Sistemski
requirements)[2]

zahtevi

(System

U poreenju sa drugim softverima za 3D modeliranje, Blender se moe pohvaliti veoma

niskim sistemskim zahtevima. To znai da se Blender moe pokrenuti na veini
raunarskih konfiguracija, a kao to smo ve i pomenuli na veini operativnih sistema.
Po specifikaciji proizvoaa Blender-a, minimalni sistemski zahtevi su:

Procesor: 300 MHz

RAM memorija: 2 GB
Grafika karta: Bilo koja koja podrava OpenGL4 sa bar 16 MB grafike memorije
Monitor: 1024 x 768 px sa 16-bitnim prikazom boja

Meutim, za korienje naprednih mogunosti softvera, potrebna je jaa raunarska

konfiguracija. Proizvoa preporuuje:

Procesor: 2 GHz dual core

RAM memorija: 128 MB
Grafika karta: Bilo koja koja podrava OpenGL sa bar 256 MB grafike memorije
Monitor: 1920 x 1200 px sa 24-bitnim prikazom boja

OpenGL je standard koji opisuje vieplatformski interfejs za razvoj aplikacija iji je krajnji proizvod 2D
odnosno 3D raunarska grafika.

4. Instalacija programa Blender 3D[3]

Blender 3D je dostupan u vidu izvrne datoteke i u vidu izvornog koda. Na zvaninom
sajtu (www.blender.org) moete preuzeti potrebne datoteke. S obzirom da se najvie
koriste Windows, Linux i Mac operativni sistemi, pokazaemo kako se Blender 3D instalira
na ova tri operativna sitema. Poslednja (stabilna) verzija Blender-a je 2.49a.

4.1.Instalacija Blender-a na Windows operativne sisteme

Blender je dostupan i u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji, ali za 64-bitnu verziju jo uvek ne
postoji standardan Windows instalacioni program, ve je program zapakovan u ZIP arhiv.
Preuzmite instalacioni program sa zvaninog web sajta i pokrenite instalaciju duplim
klikom na instalacionu datoteku. Pojavie se prozor koji je prikazan na slici 3.1. Obratite
panju na to da ukoliko koristite Windows XP moda budete morali da posedujete
administratorske privilegije. Kliknite na Next da nastavite sa procesom instalacije.

Slika 3.1. Ekran dobrodolice

Slika 3.2. Izbor lokacije korisnikih datoteka

Sledee to instalacioni program od nas zahteva je da prihvatimo ugovor o licenci,

izaberemo dodatne komponente programa koje elimo da instaliramo itd. Nakon to
izaberemo eljene opcije, ponovo biramo dugme Next.
Sada se pojavio prozor za izbor lokacije korisnikih datoteka. Preporuujemo da ostavite
selektovanu podrazumevanu opciju (Use the Application data Directory). Nakon klika na
Next instalacioni program e nam ponuditi da nakon klika na Finish pokrene program za
nas. Ovim je instalacija Blendera na Windows operativni sistem zavrena.

4.2.Instalacija Blender-a na Linux operativne sisteme

Binarne datoteke za GNU/Linux su dostupne u .tar.bz2 formatu i to za 32-bitne i 64-bitne
arhitekture procesora. Ukoliko koristite neku noviju distribuciju Linux-a (npr. Ubuntu,
OpenSuse, CentOS itd.) velika je mogunost da se Blender nalazi u njihovim softverskim
repozitorijima pa je postupak instalacije krajnje jednostavan.
Preuzmite .tar.bz2 arhivu sa zvaninog sajta i raspakujte arhivu sa:
tar -xjf /path/to/blender-2.49-linux-glibc249-py249-ARCH.tar.bz2

na lokaciju po sopstvenom izboru. Ovo e kreirati folder koji e sadrati sve binarne
datotetke. Ovim je proces instalacije Blender-a zavren, a pokretanje programa se vri u
terminalu komandom:
./blender

Po elji, moete dodati i Blender ikonu na vae desktop okruenje 5 (KDE ili Gnome).

4.2.Instalacija Blender-a na MacOSX6 operativne sisteme

Preuzmite instalacionu datotetu sa zvaninog web sajta Blender-a. Vodite rauna o tome
da izaberete onu instalacionu datoteku koja odgovara arhitekturi procesora na Vaem
raunaru. Ekstrahujte preuzetu datoteku duplim klikom na istu. Poto Blender koristi
OpenGL tehnologiju za prikaz korisnikog interfejsa, a MacOSX koristi istu tehnologiju za
prikaz sopstvene radne povrine, moraete da proverite da li sistem poseduje dovoljnjo
VRAM memorije. Ukoliko sistem ne poseduje bar 16 MB vika VRAM-a, Blender se nee
pokrenuti.
Blender pokreete duplim klikom na ikonicu aplikacije.

http://wiki.blender.org/index.php/Doc:Manual/Introduction/Installing_Blender/Linux - Detaljna uputstva za

instalaciju Blender-a na GNU/Linux operativne sisteme i podeavanje desktop okruenja.
6
Minimalna verzija Mac OSX-a koja podrava Blender je 10.3

5. Korisniki interfejs Blender-a

Korisniki interfejs Blender-a je na prvi pogled veoma komplikovan i moe delovati zaista
odbojno. Meutim, nakon par minuta navikavanja, shvatili smo da je interfejs upravo
onakav kakav i treba da bude, sve alatke i efekti su na oekivanim mestima, postoji veliki
broj preica za unos komandi sa tastature i sl.
Najpre da vas upoznamo sa osnovnim elementima Blender-ove radne povrine
(podrazumevana scena). Na slici 5.1. prikazani su glavni elementi pomenute scene:

Slika 5.1. Elementi radne povrine Blender-a

Kao to vidite, radna povrina je podeljena na 3 glavna dela:

glavni meni na vrhu (u okviru Header sekcije),

veliki 3D prozor za modelovanje i
prozor sa dugmiima i opcijama (na dnu prozora).

Ova 3 dela su dodatno podeljena sekcijama i podrujima, a mi emo navesti neke

najosnovnije:
Window Type:
Dozvoljava izbor tipa aktivnog prozora (slika 5.2.).
Main Top Menu:
Glavni korisniki meni
Current Screen:
Blender dolazi sa nekoliko unapred definisanih ekrana
.Korisnik moe dodati sopstvene ekrane. Podrazumevani
ekran je Model.
Resource Informations:
Daje informacije o aplikaciji i sistemskim resursima.
Zapravo, pokazuje koliko se sistemske memorije troi za
svaki element modela.
3D Transform Manipulator:
Vizuelna pomo za transformaciju objekata.

Slika 5.2. Window Type

3D Cursor:
Moe imati nekoliko funkcija. Npr. moe prikazati gde e se pojaviti novokreirani objekat, ili
pak moe predstavljati bazu za rotaciju objekata.
Light and Camera:
Ova dva elementa se nalaze u sreditu glavnog prozora za 3D modelovanje.
Editing Panel Group:
Donji deo Blender-ovog korisnikog interfejsa rezervisan je za razne panele za editovanje
koji su grupisani u grupe.
Current Frame:
Poto je Blender softver za modelovanje i animaciju, jedna od bitnih stavki je i
manipulacija frejmova, a ova sekcija nam pokazuje aktivni (selektovani) frejm.
Cube Mesh:
Kvadrat koji je smeten u samom centru prozora za 3D modelovanje.

10

5.1.Podeavanje ekrana (screen) i scena

Blender-ova fleksibilnost sa prozorima omoguava nam da kreiramo radno okruenje
tano prema razliitim zadacima kao to su modelovanje, animacije ili skriptovanje. esto
je neophodan brz prelazak sa jednog radnog okruenja na drugo a sve to u istoj radnoj
datoteci.
Blender nudi nekoliko predefinisanih ekrana, a to su:
1Animation: Kreiranje izvoaa i slinih objekata.
2Model: Kreiranje izvoaa, modela i drugih objekata.
3Material: Bojenje i dodavanje teksture podlozi.
4Sequence: Pretvaranje scena (frejmova) u animaciju (film).
5Scripting: Dokumentovanje projekta i kreiranje skripti.

Slika 5.3. Izbor ekrana

Klikom na opciju ADD NEW moete dodati ekran po sopstvenim potrebama, kojeg kasnije
moete rearanirati, pa i zbrisati.
Takoe, u jednoj datoteci, moete imati vie scena.

Slika 5.4. Izbor scene i dodavanje scena

Scene se takoe mogu dodavati, prilagoavati i brisati.

11

5.2.Organizacija radnog okruenja pomou slojeva

Nakon pokretanja programa, u centralnom
delu radne povrine trebalo bi da vidite
sledee elemente: camera, light i cube. (slika
5.5.) Cube bi trebalo da je ve selektovano to
pokazuje ruiasti okvir.
Sada, prelazimo na organizaciju radnog
prostora. Poto nam camera i light trenutno ne
trebaju prepaciemo ih u neki drugi sloj (layer).
Blender nam nudi 20 mesta za slojeve radi
lake organizacije radnog prostora (slika 5.6.)
Slika 5.5. Centralni deo radne povrine

Drei pritisnut taster Shift desnim klikom selektujte kameru

i light i pritisnite taster M na tastaturi. Izaberite neki od
nekorienih mesta za slojeve i kliknite na OK (slika 5.7).
Ovim smo trenutno aktivni sloj oistili od svega
nepotrebnog, a to nepotrebno smo ipak sauvali ako nam
kasnije bude trebalo. Slojevi se biraju levim tasterom mia,
a trenutno aktivan sloj je izdvojen tamnijom bojom u odeljku
za slojeve.

Slika 5.6.Mesta za slojeve

Slika 5.7.Kreiranje novog sloja

12

6. Zakljuak
Blender 3D poseduje gotovo sve karakteristike i opcije koje poseduje i veina
komercijalnih program za 3D modelovanje i animaciju a pri tome je potpuno besplatan za
korienje. Pored toga, na Internetu se moe pronai mnogo elektronskih knjiga,
besplatnih kurseva i video tutorijala pomou kojih se budui korisnici mogu osposobiti za
napredno korienje ovog odlinog programa. Na zvaninoj Internet prezentaciji Blender-a
(www.blender.org) korisnici mogu preuzeti program, a mogu i preuzeti izvorni kod i svu
prateu dokumentaciju. Takoe, korisnicima je na raspolaganju korisnika podrka u vidu
Internet Foruma i brze razmene poruka sa nekim od lanova projektnog tima Blender-a.
Blender 3D je zaslueno jedan od vodeih programa za 3D modelovanje i animaciju.

13

7. Literatura

14

[1]

blender.org Home (http://www.blender.org)

Blender (Software) Wikipedia
(http://en.wikipedia.org/wiki/Blender_(software))
[3]
Blender 3D : Noob to Pro
(http://en.wikibooks.org/wiki/Blender_3D:_Noob_to_Pro)
[2]