7

6
blema/ima jedan problem itd.), razlikovanje de/imi"i"
homonima kao (ove) veeri/(na) veeri, dovesti (dovedcm)/dovesti (dovezem), naglae"e i nenag/aene line
zamcI/ice (mi, nas... ) i drugo. Sintaksa je izloena po
tradicionalnom kolskom modelu, bez pokuaja da se
primeni generativistiki ili lIeki drugi pristup koji bi
teorijski moda bio opravdalliji, ali koji "ije prikladan
za uenje jezika kao stranog. O akCCnluQciji su date
samo osnovne napomene, budui da je lo pojava koju
stranac ionako ne moe nauit; iz knjige. nego samo auditivnim putem j stalnim vebanjem.

SADRAJ

13

I. POLOZAJ JEZIKA I DIJALEKTI.

. . . .. 15

2. PISMO (GRAFIJA).

FONETIKA
.21
.21
.21
.24
.28
.28

3. GLASOVNI SISTEM.
3.1. Samoglasnki (vokali)
.
3.2. Suglasnici (konsonanli)
.
3.3. Akcenti i duine. .
.
3.4. Prenoenje akcenta na proklitiku .
.
3.5. Glasovne alternacije

MORFOLOGIJA
4. VRSTE REi.
5. IMENICE ...
5.1. Rod imenica.
5.2. Promena imenica
5.3. Deklinacije
5.4. Prva deklinacija ..
5.5. Druga deklinacija.
5.6. Trea deklinacija

.45
.47
.47
.47
.50
.50
.62

.
.

6. PRIDEVI. . .. .
.
6.1. Rod i osnova prideva
.
6.2. Odredeni i neodreeni vid
6.3. Deklinacija prideva
6.4. Poredenje prideva

.66

.
.

.69
.69
.69
.71
.74

8
7. ZAMENICE
77
7.1. Line zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . 77
7.2. Prisvojne zamenice . .
80
7.3. Pokazne zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
7.4. Upitne zamenice . . . . . . . . . .. . . . . . 86
7.5. Odnosne zamenice .
. .
.87
7.6. Neodreene zamenice . . .
.89
8. BROJEVI. .
. . . . .
.95
8.1. Kardinalni brojevi.
. . . . . . .. . 95
8.2. Redni brojevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 98
8.3. Zbirni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
8.4. Brojne imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
9. GLAGOLI
103
9.1. Kategorije promene . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.2. Upitni oblik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.3. Odreni oblik
104
9.4. Vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
9.5. Naini (modusi). . . ..
..110
9.6. Vremena. . . . . ..
.. . . . . . . . .. .114
9.7. Upotreba vremena. . . .. .
120
9.8. Nelini glagolski oblici..
.. 125
9.9. Prelazni, neprelazni i povratni glagoli
132
9.10. Pasiv
136
9.11. Tipovi promene glagola
137
9.12. Nepravilni glagoli
145
9.13. Pomoni glagoli . . . . . . . . . . . . . .. .147
10. PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . .. . 153
10.1. Funkcija priloga. . . . . . . . . . . . . .. . 153
10.2. Znaenje priloga. . . . . . . . . . . .
. 153
10.3. Prilozi po postanku. .. .
154
10.4. Pri]oki sistemi. . ..
. . . . .
. .. 155
LO.5. Sloeni prilozi. . .
. 157
10.6. Poredenje priloga. . .
. .. 157

II. PREDLOZI
11.1. Pravi i nepravi predlozi.
U.2. Izbor padea
12. VEZNICI
12.1. Vrste veznika. . . . .
12.2. Veznik da
.
12.3. Ostali veznici
.

.159
.159
.160

.
.

.
. ....

13. RECE ...

13.1. Definicija.
13.2. Rece za potvrivanje ili odricanje.
13.3. Upitne rece. . . . . . . . . . . . . .
13.4. Ostale rece

14. UZVICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.1. Uzvici koji izraavaju oseanja. . . . ..
14.2. Uzvici za dozivanje. . . . . . . . . . .
]4.3. Onomatopeje

TVORBA

.163
. 163
.164
.165
.169
.169
.169
.169
.170
.173
.173
.173
174

REI

lS. 5UFIKSACIJA. . . . ..
. . . . . . . ..
15.1. Fonetske alternacije. ..
. . . . . . ..
15.2. Imeniki sufiksi. . . . . . . . . . . . . . ..
15.3. Pridevski sufiksi.
15.4. Glagolski sufiksi
15.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba.
15.6. Sloeno-sufiksalna tvorba. . . . . . . . .

.177
.177
. 179
186
]93
.194
. 197

16. PREFIKSACIJA . . . . . . . . . . . . . .
16.1. Imenice s prefiksima . ..
16.2. Pridevi s prefiksima . . .. . . . . .
16.3. Glagoli s prefiksima . ..
16.4. Prilozi s prefiksima . . . . . . . . . . . .

.199
.199
. 201
. 204
.2 J O

11

10
17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA). . . . . .
17.1. Sraslice .
.
.
17.2. Polusloenice
.
17.3. Imenike sloenice
.
17.4. Pridevske sloenice . ..
.
.
17.5. Glagolske sloenice . .
.
.
17.6. Sloenice u ostalim vrstama rei ..

.2li
.212
.212
.213
.214
.215

18. KONVERZIJA
.
18.1. Poimenienje
.
18.2. Popridevljenje
.
18.3. Prelazak u priloge.
18.4. Prelazak upredloge ..

.217
.217
.218
.219
.220

.211

SINTAKSA
19. SINTAGMA..
.
19.1. Vrste sintagmi.
.
19.2. Sloene sintagme
20. PROSTA REENICA
20.1. Delovi reenice
20.2. Subjekt.
.
20.3. Predikat.
.
.
20.4. Dopune.
.
.
20.5. Atribut.
.
.
20.6. Apozicija .
20.7. Prilake odredbe . . . .

.223
. 223
.224

.
.
.
.
.
.

21. SLOENA REENICA. .

21.1. Odnosi prostih reenica u sloenoj. . .
21.2. Nezavisno sloene reenice.
21.3. Zavisno sloene reenice..
21.4. Vrste zavisno sloenih reenica. . . . ..
21.5. Izrine reenice. . .
. . . . . . . ..
21.6. Zavisnoupitne reenice.
. . . . ..
21.7. Odnosne (relativne) reenice. . . . . . ..

. 225
.225
.225
.227
.229
.232
.233
.235
.237
.237
. 237
.239
. 241
.241
. 242
.243

21.8. Mesne reenice

21.9. Vremenske (temporalne) reenice. .
21.10. Nainske reenice.
21.11. Uzrone (kauzalne) reenice
21.12. Namerne (finalne) reenice
21.13. Posledin e (kon sekutivne) reenice
21.14.Dopusne (koncesivne) reenice. . . .
21.15. Uslovne (pogodbene, kondicionalne)
reenice

22. RED REi.

22.1. Neutralan i obelcen red rei.
22.2. Raspored subjekta, objekta i predikata.
22.3. Poloaj subjekta
.
22.4. Poloaj objekta
.
22.5. Poloaj line zamenice .
22.6. Poloaj prideva
.
22.7. Poloaj pridevskih zamen ica .
22.8. Poloaj brojeva . . .
22.9. Poloaj atributivnih dopuna.
22.10. Poloaj priloga ..
22.11. Poloaj enklitika .
22.12. Poloaj reenica.

245
246
.247
248
249
250
.251
.251
.255
.255
.256
.256
.257
.2S7
.257
.2S8
.258
.259
.259
.259
.263