SEMINARSKI RAD

Predmet : Vizuelna kultura srednjeg veka

Kurs : Vizuelna kultura Mediterana u kasnoj antici i srednjem veku
Tema : Helenizam i Islam

Helenizam i Islam
1

Poto je Aleksandar stupio na vlast 336. stvorio je prostrano kraljevstvo koje je proirillo
ogroman uticaj grke u svetu. Posledica suparnitva posle Aleksandrove smrti 323. godine pre
nove ere bila je podeljena na 3 odvojena kraljevstva : Ptolomejsko, Seleukidsko i Makedonsko od kojih je svako imalo mone gradove sa raznorodnim drutvima. Na taj nain irenje
helenistike prevlasti znailo je nametanje uticaja grke kulture na prostranoj teritoriji. Ipak, one
su takodje prihvatile snazne tradicionalne kulture starosedeoca kako bi zajedno stvorile bogato i
raznorodno drutvo. U sreditima kulture helenistikog sveta pojavljivale su se akademije, koje
su podsticale na strastvene rasprave o temama irokog raspona. Izmedju ostalog, pokrenuta su
istrazivanja umetnosti, knjizevnosti i arhitekture iz kojih su se razvili kanoni grkog uticaja. Stari
Grci su prvi poznati narod koji je praktikovao analitiko miljenje, i koji se suoavao sa
filozofskim pitanjima koja su i danas otvorena. Dualizam sveta i ljudsko mesto u tom svetu
postali su trajna tema njihove umetnosti. Razorni ratovi vodjeni duze od sedam vekova
nepraestano su oblikovali grku kulturu i umetnost. Uobiajna su bila putovanja i trgovina,
rairenom mrezom puteva irom Male Azije i Sredozemlja. Razmene i osvajanja su donosile nove
uticaje kojima su se grki umetnici divili i koje su upijali, a isto tako je i grka kultura delovala
na kulture dalekih zemalja.

Helenistika kultura nametnuta na teritorijama koje je jos Aleksandar osvojio, je samo

povrna i ograniena od strane urbane populacije. Ruralno stanovnitvo je ostalo svesno kulturne
i rasne razlike u odnosu na osvajae navodi Filip Hiti u svom delu Istorija Arapa, iz ega
izvodimo zakljuak da je helenizam pored teritorijalnog osvajanja Istoka imao uticaj i u
formiranju kulture i kulturnog izraavanja samog naroda na Istoku. Oigledno da je visoka
kultura grke retorike, filozofije i prava, uticala na centre velikih gradova, ba kao to se visoka
kultura obino i javlja u drutvu. Ali upotreba grkog kao jezika, iako oteen odreenim
lokalnim dijalektima, kao i prilagoavanje grkih mitova, bogova i slika u lokalne svrhe, su bili
sastavni deo seoskog paganizna irom Bliskog Istoka. Zabluda helenizma kao urbanog fenomena,
poiva na neuspehu da se istrazi vieznanost rei Hellenismos, njenog oznacavanja
paganizma generalno, to potvruju ruralna mesta gde se u vidu lokalnih kultova rairio i
zadrao. Grki Panteon je ojaao ruralni paganizam, sluei kao paradigma i predstavljajui
nejasno I nepoznato boanstvo, u univerzalno prepoznatljivoj formi grke mitologije.

Islamska religija, kojoj broj pripadnika nesumnjivo ne opada u 7.veku, ne spada u

pagansku religiju koja se ne oslanja na usmenu tradiciju, ve spada u religiju pisma. Pored pisane
doktorine, to je svrstava u religiju teksta, ova religija, kao i hrianstvo i judeizam, se od
paganskih religija razlikuje po tome to njeni pripadnici

veruju u

jednog Boga. Njihov

monoteizam se razlikuje od verovanja antikih naroda u Panteon grkih 360 bogova.

Islam predstavlja najmlau veru meu velikim svetskim religijama, a zauzima drugo
mesto u svetu po broju pripadnika (1,3 milijarde), ali velianstveno prvo mesto po brzini irenja.
irenje na istok odvijalo se jako brzo od 711. pripadnici ove vere su pod svojom vlau ve
imali deo srednje Azije, a stigli su i do severnih granica Indije.
Islam, to na arapskom znai- pokornost Boijoj volji se zasniva na veri u jednog Boga (Alaha,
koji predstavlja Boga u arapskom svetu) i Muhameda, kao izabranog verovesnika, kao poslednjeg
i konanog Proroka.
ini se, meutim, da je opta saglasnost istoriara ,da su muslimanske trupe bile u stanju da
postignu takav uspeh ubrzo nakon smrti Proroka, i delom zbog toga to je helenizacija na
Bliskom Istoku bila u sutini povrna. Brzo irenje nove vere dovelo je do vojnih osvajanja
tokom kojih su u roku od jedva stotinu godina, Arapi uspeli da zauzmu ve postojee napredne
civilizacije. Stotinu godina nakon Prorokove smrti, na junim francuskim granicama je dolo do
bitke kod Poitiersa 732., kojom je zaustavljen muslimanski prodor u Evropu.
Muslimani, kao i Hriani i Jevreji, poreklo svoje religijske tradicije vezuju za jednog istinitog
boga. Ove religije su avramovske, monoteistike, to upuuje na njihove zajednike korene.
Pripadnici tih religija veruju u jednog boga i veruju da je Avram (Ibrahim ili Abraham) njihov
zajedniki predak. On je jedan od centralnih linosti islama i judeizma, a takoe uiva i veliko
potovanje kod Hriana.
Avram, u Kuranu, je vaan za muslimane zato to je i on poslanik, kao Muhamed.
Njegovo ime se vezuje za Kabu, Sveto mesto svih muslimana (oni se mole u pravcu Kabe u
Meki, za koju se veruje da vodi poreklo od Ibrahima i Ismaila, sina njegovog). Kuran tano kae
da Ibrahim nije bio ni Jevrejin ni Hrianin, ve se, zajedno sa Adamom, Mojsijem i Isusom
spominje kao jedan od verovesnika. On je vaan za islam ne samo kao prorok, ve kao i otac
Ismaila, prvoroenog sina. Prema muslimanskim izvorima Ibrahimova poruka je bila ista kao i
Muhamedova, ali je vremenom iskvarena od strane Jevreja. Mnoge prie o Ibrahimu u islamskoj
3

tradiciji dolaze iz drugih izvora a ne iz Kurana, gde se mogu uoiti neke paralele sa Mojsijevim
ivotom. Ibrahim, kao utemeljitelj Kabe, zauzima veoma vano mesto u jednom od pet stubova
Islama (npr Had-hodoae u Meku). Drugi stub islama ini molitva Salat, koja se izvodi pet
puta dnevno i ukljuuje delove koje se odnose na blagosiljanje Ibrahima. U Islamu sledbenici,
kao i u judeizmu i hrianstvu, veruju da se Avram usprotivio oevim idolima i da ih je unitio.
Tako je postao monoteista i pozvao svoju zajednicu da, umesto u idole, veruju u jednog boga.
Odatle potie verovanje u jednog boga, to ove religije ini monoteistikim, kao i zbog uloge i
znaaja koje Avram ima u njihovim svetim knjigama i verovanjima- tzv. Avramovske religije.

Muhamed je stvorio dravu u kojoj su uloge svetovnog vladara i verskog poglavara bile
sjedinjene u jednoj osobi. Nakon njegove smrti 632. godine poinju prve nesuglasice oko
odreivanja punopravnog naslednika. Nezadovoljsvo zbog postepene dominacije politike
dimenzije, u odnosu na religioznu, i borba oko nasleivanja bili su osnovni uzroci podela u
islamu. Sunitska veina je smatrala da Muhamed nije odredio naslednika, dok je iitska manjina
verovala da je Muhamed odredio Alija, svog roaka, za onog koji e ga naslediti. Prema
Sunitskom shvatanju, Halifa je trebao da bude politiki voa zajednice, bez pretenzije da zauzme
mesto Proroka, dok su iiti smatrali da je vostvo islamske zajednice, trebalo da ostane u
Prorokovoj kui, a njegovi potomci trebalo je da budu versko-politike voe, Imami zajednice.
Islamska zajednica je bila organizovana kao halifatska drava. Zadatak svakog Halife bio je da
brani i iri veru i osigura da se drutvom upravlja po Boijem zakonu. Halifi su svoju misiju
smatrali dihadom ili aktivnom borbom protiv zla i irenjem Muhamedove poruke monoteizma i
pravednosti. U vreme kada se varvarska Evropa nalazila na izuzetno niskom stupnju razvoja,
raao se novi pokreta svetskog razvoja, islamska civilizacija. Teritorijalnim irenjem Halifata, u
njegovom sastavu su se nali razliiti narodi, to je dovelo do sinteze kulture, umetnosti i nauke.
Svoju umetnost preuzeli su od ve ustanovljenih kultura posebno vizantijske na zapadu
i sasanidske na istoku, kao i helenizma koji je na tim prostorima ve bio ukorenjen. Iz takvog
proimanja je ubrzo proistekao prepoznatljivi, originalni i individualni umetniki jezik. Kako je
islamski umetnik prvenstvano vernik, pogreno bi bilo njegova izraajna sredstva analizirati
iskljuivo u okvirima estetike. ovek je sluga Boiji, pa stoga mora izbegavati savreno
prikazivanje prirode, umesto toga samo ukazuje na njeno fragmentalno tumaenje. Nije, i pored
toga, neuobiajno da se u minijaturi pojavljuje nekoliko perspektiva, pa se ona zbog toga ini
nepravilnom, ukazuje na nedovrenost dela ili mogunost tek delimonog prikaza.
4

Naroito je znaajan doprinos Persijanaca, ije su kultura, umetnost, knjievnost i filozofija bili
na visokom stupnju civilizacijskog razvoja. Organizovano je prikupljanje i prevoenje grkih
rukopisa.
Budui da je Kuran, muslimanska sveta knjiga, sastavljena na arapskom jeziku, i da mu sam
naziv znai re Boija, vanost arapskog pisma je bila velika kako u umetnosti, tako i u
knjievnosti. Prvi tampani Kuran pojavio se tek 1787. u Sankt Peterzburgu. Vera, u
svakodnevnom ivotu muslimana, ima tako veliku ulogu, da se ee iskazuje pisanim nego
likovnim sredstvom, jer je to u javnom iskazu zabranjeno da istinsku ikonografiju
muslimanskog sveta predstavlja visoko dekorativna kaligrafija. Kroz vekove razvijale su se
razliite vrste pisama.
to se, pak, tie kaligrafije, temeljna vanost koja se pridaje arapskom (jeziku Kurana)
prepoznaje se u pomnom prouavanju i razvijanju raznih vrsta pisama od kurzivnog do kufskog
te krasnopisu upotrebljenom u prvim rukopisima Kurana.
Helenizam je odigrao neopozivu ulogu u pomaganju Arapima da otkriju smisao sopstvenog
nacionalnog indetiteta.
Arapski paganizam ,koji je povezivao razliita plemena, irom upotrebom arapskog jezika vidno
je olakao meusobnu komunikaciju. Jedna od najrairenijih i autentinih formi muslimanske
umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. Jedna od karakteristika islamske umetnosti je odsutnost
skulpture i figurativne umetnosti uopte. Arapski jezik je napredovao u oblastima u kojima je on
bio zastupljen jo i pre Muhameda, dok je grki preuzeo ulogu jezika muslimanskih birokrata,
gde je pre njega bio u upotrebi standardni jezik.
Papairus, pornaeni dokument iz malog grada Nessana u Negev pustinji, glavni je pokazatelj
grke zastupljenosti u umajadskoj umetnosti. Dokument naen na ovom podruiju iz 685. je
jedan od poslednjih sauvanih dokumenata grkog pisma iz Nessana. Pronaeni su jo neki pisani
dokumenti, konkretno rekonstruisani kao entagia, i predstavljaju dvojezina pisma na grkom i
arapskom. Ipak, nijedan dokument, koji je sauvan, nije iskljuivo na arapskom, osim pojedinih
delova koji su iskljuivo zabeleeni arapskim pismom. Takve izuzetke ine - lina imena.
Raunovodstvene procedure i terminologija su veinom sauvane na grkom.
5

Sam Kuran nas informie o tome da je Muhamed imao negativan stav o idolima, iz ega
proistie da je korenje figure, slikovnog prikaza religijskih ideja, predstavljali najvee
svetogrdje. Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama u osnovi je dekorativna umetnost.
Islamska religija u umetnosti nema nikakvog razloga da predstavlja ljudske likove, jer muslimani
veruju da je Bog jedan i bez pomagaa. Upletene dekorativne are rane islamske umetnosti su
oigledan odgovor na Prorokove zabrane. To je namerno odbacivanje grke prolosti u vidu
monoteistikih naela. Snanom reakcijom protiv helenizovanog antropomorfizma arapskih
pagana, muslimani izraavaju svoju tenju ka idealima koji predstavljaju Prorokova dela, a ne
njegovu linost. I na taj nain je dolo do postepenog usvajanja helenske batine.
Meu najranijim arhitektonskim ostvarenjima muslimanskih osvajaa koji su se nastanili
u Palestini i Siriji, bio je niz graevina poznatih kao pustinjski zamci. Bili su to utvreni vojni
tabori, palate, lovaki paviljoni, citadele i radionice, koji su bili rasporeeni na prostranom
podruju koje danas zauzima pustinja koja se prua kroz Siriju, Jordan i Palestinu. S kraja
umajadskog razdoblja, oko 750.godine, nove graevine pokazuju nain na koji su kasnoantiki
uzori vizantijskih zgrada prilagoeni promenljivim potrebama i zahtevima islamskog drutva.
Upeatljiv primer prua paviljon sa kupatilom u palati Kus al Amra (724-743.) u jordanskoj
pustinji. Graevina ima 3 kupole, zasvedene dvorane, siroke I prostrane, iako spolja deluje
zbijeno. Unutranjost se sastoji od velike sobe za prijem sa apsidom u kojoj je sedeo halif, a sa
obe strane se nalazio po jedan alkovn (odeljenje predvidjeno za spavanje koje ne prima direktnu
svetlost, vec iz drugih prostorija ,putem staklenih vrata I prozora, tj, udubljenje u sobi sa
posteljom). Ukrasi na zidovima su slike raene u temperi (fresco tehnika je tada bila nepoznata),
a na njima su prikazani vladarevo krunisanje (uz 6 velikih antikih kneeva), prizori iz lova,
kupanje u kupkama, akrobate i plesaice. Re je o vizantijskom provincijskom stilu sa nekim
koptskim osobinama. U kupatilo se ulazi kroz malenu prostoriju nadkrivenu kupolom, ukraenom
slikama nonog neba. Vanost ovog paviljona je u raznovrsnosti i retkosti njegovog ukrasa, jer e,
kada se umetnika teorija jednom kodifikuje, islamske zidne slike postati izuzetno retke.
Reprezentativne slike oslikane su veselim bojama ali sa naputenom senzualnou. Tokom veka
ili od Prorokove smrti, muslimanski lideri, koji su ovde predstavljeni kao kneevi, oigledno su
se prepustili uivanjima u gledanju ilustracija nagih ena, divljih i pitomih ivotinja kao i
scenama iz grke mitologije. Helenistika inspiracija dekoracije na zidovima zamka al-Amre, je
naglaena uz pomo ispisanih grkih imena na nekim od prikazanih figura.
6

Slike pustinjskog zamka ne pokazuju ak ni tragove nepristojnosti ali svakako jesu u suprotnosti
s islamskim naelima ali su u skladu sa kulturnim nasleem regiona.
Ono to moemo videti u Amri je lokalni helenizam. Dionisije koji se pojavljuje na zidovima
Amre je arapska varijanta Dionisija u vidu Nabate-a, Dionisija kojeg je Nonos doneo u Arabiju,
kao i Dionisija sa Sephoris mozaika. Amra nije ni primer muslimanske tolerancije kao ni tajnih ili
zabranjenih zadovoljstava. Jednostavno ona je primer sopsvenog muslimanskog sveta.
Oleg Grabar, najsuptilniji tuma Amrinih slika, potvrdio je i objasnio lokalni karakter
svojih motiva u studiji o scenama iz lova. Grabar nije mogao da pronae paralelu u
kombinovanju kompozicije i forme slika iz Amre i obimnog repertoara sa scenama lova iz
antikog sveta. Ne postoji nita slino u Plazza Amri i

Konstatinopolju ili u mestima na

prostorima od panije do Sirije, ali svaka od scena moe se lako objasniti u smislu normanske
kulture samog regiona.
Rana arapska poezija prua neke od paralela o predstavama divlje stoke. Pravi karakter Amra
slika, u kojima je grki vizuelni jezik imao za zadatak da podseti na arapski nain ivota, nije ga
mogao bolje opisati.

Pored ovih sauvanih zidnih slika u Amri, iskopavanja severno od Mariba uspeno su rezultirala
jo jednu u nizu slinosti islamske umetnosti sa helenistikim nasleem. Grad Fav koji lei u
centru uvene kraljevine Kinda, nama je poznat na osnovu literature. Mnogo toga je opstalo u
ovom nesumnjivo arapskom gradu iz helenistiko-rimsog perioda. Zidne slike iz Fava, proizvele
su jednu od najtraenijih slika rimsko-vizantijskog Istoka, koje su dole do izraaja u moderno
doba. Slike konstruiu jedan model na kome je predstavljen ugledni lokalni graanin, krunisan od
strane mladia koji stoje sa obe njegove strane. Njegova glava ovenana je groem koje prekriva
dobar deo lica. Lice, neobino ovalnog oblika, izraeno je krupnim oima i savijenim brkovima.
Njegovo ime napisano je na margini u Musnad skriptu. Kada se naziv deifruje dobijamo oznaku
Zaki, to moe u ovom sluaju da predstavlja samu osobu koja se krunie. Ove predstave u
drutvu u kojem je antropomorfizam od fundamentalnog znaaja, dramatino pokazuju stepen
grkog uticaja. Antropormofizam je preuzet iz grke tradicije ali su lica i figure izrazito lokalne.
Buketi groa nesumljivo predstavljaju jo jedan grki uticaj koji se odraava putem sveprisutnog
i iroko prihavenog boga Dionisa. Cela ideja potovanja je od lokalnog znaaja. Na ovaj nain,
sa atributima koji su oigledno boanski i sa figurama u svetenikim odorama, ona su nita
7

manje arapska transformacija grke institucije javnog dobroinstva, sa svim prateim poastima
raskonog dobrotvora svoga grada. Ovde u centru arapskog poluostrva, helenizam je posluio kao
inspiracija za seanje na lokalni prosperitet i kulturu.
Podjednako je zapanjuju izgled grko-egipatsog boga Hipokrata s duplom krunom na
glavi. Njegovo prisustvo u Favu se moda reflektuje na aktivnost trgovanja u gradu, a isto tako to
moe izazvati sikretiku podkulturu kasne antike, nama najpoznatijom na osnovu Hermesovih
rasprava. Kao god, ispravno tumaenje ovih figura stavlja grad Fav u centar helenistikog
paganizma. Ipak svuda po gradu je sauvan fundamentalni semitski karakter, njihovi grafiti su
podjednako reiti kao natpisi. U Favu se nalaze pretee rastueg arapskog paganizma u periodu
od tri veka Amr ibn Luja.
One su se sastojale iz antropomorfnog politeizma favskih pagana, ali to nije bio helenizam u
smislu upotrebe grkog jezika ili asimilacije svih grkih boanstava.

Upotreba mozaika kao dekoracije nije bila dugog veka u muslimanskom svetu. Poznato je i to da
su Muslimani koristili podne mozaike, i oblagali zidove obojenim mermerom ili keramikim
ploicama. Dekorativnu tehniku mozaika od staklenih ploica koristili su za ukraavanje
najsvetijih i najvanijih islamskih graevina.
Kupola na steni u Jerusalimu (687 691), umajadska Velika damija u Damasku (705 715) i
Velika damija u Kordobi u paniji (785 987), najbolji su primeri primene mozaika. Ono to se
moe opaziti jeste injenica da se korieni ukras esto vraa klasinom stilu, a jo vie
vizantijskim motivima, to ukazuje na mogunost da su u njihovoj izradi uestvovali hrianski
umetnici. Nakon restauracije Velike damije u Damasku, mozaik koji krasi njen trem, zadrao je
visoki kvalitet kakav je i nekada imao, pri emu se na njemu prepoznaju detaljni arhitektonski
elementi, koji se smenjuju sa motivima biljaka i drvea. Zastupljeni su i motivi vrtova, sa
mosticima i ribnjacima. Ovaj bogati okvir se, sastavljen od blistavih slika koje se niu na zlatnoj
pozadini, tumai kao muslimansko poimanje raja, koji obeava spasenje due, ili pak kao prikaz
onih gradova koji su bili osvojeni na samom poetku pojave Islama.

Otkrie crkve u mestu Um er-Resasu u Jordanu, pre par godina, je bilo daleko izvan svega
oekivanog. Mozaicki zapis napisan na grkom jeziku, jasno je datovan 785.godine. Ti pronaeni
8

dokazi, svedoe o tome, da crkva ne pripada Umajad halifatu, nego vremenu Abasida, koji su
750. doli na vlast i vladali Bagdadom. A to vreme je dosta dalje od ranih dana islama. Treba
spomenuti i izuzetnu seriju ilustracija koja prati tekst.
Mozaici sadre niz paljivo dizajniranih ilustracija velikih gradova Bliskog Istoka. Shematske
predstave podseaju na uvenu mozaiku mapu u Madabi, znatno ranijeg datuma. Meutim, ovi
mozaici ne predstavljaju kompletne mape, ve samo shematizovane prikaze sa njihovim
identifikacijama, koje su takoe na grkom jeziku.
Na Um er-Resasu postoji oblik mozaika koji predstavlja najreprezentativnije grke tradicije stare
nekoliko vekova. Ova dela se datuju izmedju 680. godine I kraja 8. veka, i to iz arabljanskih
provincija kada pokrajina Arabija jo uvek nije postojala. Mozaik u Um er-Resasu najbolje
pokazuje da je helenizam u ovom delu Jordana bio duboko ukorenjen i da je izraavao lokalnu
tradiciju. To je predstavljalo deo temelja. Da tog uticaja nije bilo, ti koreni helenizma sigurno ne
bi preiveli vekove islamske vladavine. Predstavljanje gradova, podrazumeva i njihova grka
imena, koja su objedinila potpunu identifikaciju sa helenizmom. Ovo je pomoglo, da se kako u
kasnom 8. veku, tako i u ranijim vekovima, obezbedi oseaj zajednice meu stanovnicima
istonih gradova. Gradovi su identifikovani, ne toliko predstavljanjem crkava kao svetenikih
centara, ve vie vezom najspecifinijih graevina koje su razlikovale centre jedne od drugih.

Istok, uslovno reeno, se nije zadovoljavao helenistikom identifikacijom samo na polju

umetnosti i kulture. Teritorijalnim irenjem i sa porastom mode grkih akademija, Arapi su se
upoznali sa filozofijom uvenih velikana poput Aristotela i Platona, sa medicinskim spisima
Hipokrata i delima grkih matematiara i astronoma. Na taj nain islamska civilizacija je
pomogla predrenesansnoj Evropi da ponovo upozna velika dela grkih naunika i filozofa.

Papirus iz Nesana, zamak u Amru, podni mozaik u Um er-Resasu, sva ova dela ukazuju
na znaajan kontinuitet helenizma sa oba njegova kulturna i paganska aspekta. To ni na koji nain
ne odbacuje ozbiljne promene nainjene od strane Proroka i osvajanjima rane islamske vojske.
Sasvim suprotno : to je dokaz domaeg karaktera helenizma u tom delu novog islamskog sveta, i
dokaz da su bar neki od korena islama bili nadogradjeni na lokalni helenizam.

LITERATURA:

1. Late Antique and Medieval Art of the Mediterranean World Eva R.

Hoffman ; Hellenism and Islam G. W. Bowersock, 2007.
2. Opa povjest umjetnosti Mladinska Knjiga, Zagreb, 1997.
3. Mediteran Ferman Brodel, Geopoetika, 2001.

10

4. Zbornik beogradske otvorene kole, radovi studenata generacije 2005/06.

Filozofski fakultet, Zapad i Islam od sukoba do dijaloga, Branka Pani,
tutor: dr Milan Vukomanovi

www.maturski.org

11